STRIP
VESTI
|
Broj:
114
20.04.2001.
Godina
III
|
- PODSETNIK ZA DEŠAVANJA
- Mail
- STRIPER #8 -
Strip Vesti
- PLANETA STRIP #1
- Strip Vesti
- KOS NEWS - kos
- NAJAVA - Bojan
M. Đukić
- STRIP ZA DECU
- Srđan Aćimović
- PRATMAN - Boris
Lazić
- JUŽNJAČKA UTEHA No 6.
- Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA (56)
- Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (66) - Darko Macan
- VESTI IZ SVETA
- Strip Vesti
- OPET DARKO MACAN...
- DARK HORSE MAVERICK 2001
- PISMA ČITALACA
- mail
- LINKOVI - Strip
Vesti
- DATUMI - Strip
Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/index.htm
NEŠTO IZMEĐU,… NEŠTO IZMEĐU...
Nešto između..., ovog puta malo drugačije. Opet objašnjenja
i vraćanja starog duga.
Prvo: Goruće pitanje. Par ljudi se žalilo na prijem
zadnjih par brojeva SVesti. Dobili su čist html kod.
Čudno i bez logike, ali desilo se. Za svaki slučaj prestaću
da koristim "staru Eudoricu". Naime, od pre dva broja sam
počeo da koristim staru Eudoru koja se kompletno, sa svim
umemorisanim adresama, može spakovati na četvrt diskete i
samim kopiranjem na bilo koji računar u funkciji je, te mogu
sa bilo kog računara slati SVesti. Obzirom da nemam rešene
PTT (čitaj telefonske) probleme ovo mi se učinilo izuzetno
zanimljivim. Ali su neki programi osetljivi ili možda nisu
dobro podešeni. Vraćam se dobrom starom programu, a Eudoricu
ću redovno ažurirati sa novim pretplatnicima i koristiti isključivo
kada moram menjati računar sa koga šaljem broj (već sledeći
petak, nažalost). Oni koji su dobili u takvom, sirovom, obliku
SVesti treba samo da poruku zapamte (save as) kao sv113.htm
(na primer) i da taj fajl otvore u svom internet pretraživaču
(Netscape ili IE). Ako se ne snađu nek mi se
jave i poslaću im još jedan "primerak" časopisa...:)
Drugo: Web stranice na sajtu "unovomsadu.com" će uskoro
biti ponovo vidljive. Bilo je nekih mojih napora da registrujem
svoj sajt (www.zmcomics.com) gde bih objedinio SVesti,
personalnu stranicu i još neke sadržaje (SF & Fantasy strane,...),...
ali odustao sam jer novac (koji i nije prevelik) za sada moram
usmeravati ka strip svesci koju planiram da izdam tako da
mi probija lični finansijki budžet za ovu godinu. Možda dogodine...:)
Treće: Bilo je pisama podrške inicijativi, nisam drug
SM da ih objavljujem u udarnim rubrikama, koju sam pokrenuo
i ponuda da se ljudi angažuju pri skupljanju potpisa u svojim
sredinama,... ali nije još bilo konkretnih predloga za sadržaj
zahteva-dopisa...
Četvrto: Moji apeli da se broj saradnika poveća i prošareni
kanda nisu urodili plodom. Pola broja je potpisano sa "Strip
Vesti"...:(
Čak nije bilo ni bure povodom provokativnog pisma Milana Zečevića.
Izgleda nije pogodio temu oko koje će nas zavaditi, kanda
više volimo drugačije svađe...:)
Šalim se. Ne treba da
se svađamo, dovoljno će biti samo da pišemo za SVesti...
Peto: Nema više... i nemojte se uplašiti da će mi ući
u manir nabrajanje kao u ovom i prošlom uvodniku. Ovako mi
je bilo lakše da razdvojim misli, nešto mi se nakupilo gužve
ovih dana pa ovo pomaže...
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
PODSETNIK
ZA DEŠAVANJA
|
Mail
|
PODSETNIK ZA DESAVANJA
TOKOM IZLOZBE ILUSTRACIJA
RASTKA CIRICA
Muzej primenjene umetnosti
Beograd, Vuka Karadzica 18
Cetvrtak, 19. april
u 18:00
RASPRAVA O ILUSTRACIJI
Raspravu vodi Boban Savic - Geto
Subota, 21. april u 19:00
THE RUBBER SOUL PROJECT
Projekcija video spotova (25 min), razgovor o projektu i mali
koncert.
Ucestvuju: Goran Skrobonja, Nebojsa Ignjatovic, Miroslav Cvetkovic,
Cedomir Macura, Branko Kosar, Maja Klisinski, Rastko Ciric.
Cetvrtak, 26. april u 18:00
PREDSTAVLJANJE KNJIGE DEJANA CUKICA
"MUZIKA JE NAJBOLJA" o zivotu Frenka Zape
uz projekciju odabranog video materijala iz zivota F. Z. Voditelj:
Dejan Cukic.
Subota, 28. april u 19:00
PROMOCIJA POSTHUMNOG CD-a "RED ROSES"
BLUZ GITARISTE BOZIDARA SKIPICA
Slusanje, razgovor, mali koncert.
Cetvrtak, 3. maj u 19:00
KONCERT RASTKA CIRICA
i svecano zatvaranje izlozbe.
Zatvaranje ce otvoriti Zefirino Grasi.
RADNO VREME MUZEJA:
ponedeljkom ne radi!
utorak, sreda, petak i subota 10-17
cetvrtak 12-20
nedelja 10-14
sadržaj
|
2.
|
STRIPER
#8
|
Strip
Vesti
|
U impresumu piše sledeće: Striper broj 8 / Godina V... opa...
Već pet godina izlazi Striper i propagira domaći strip.
Vremenom su se opredelili da budu edicija "ekstremnog stripa".
Kao izdavač se potpisuje knjižara Beopolis, koja se ovim gestom
stavlja u ulogu mecene, što je više nego pohvalno i što će nadamo
se postati tendencija na ovim prostorima. Nadajmo se da će se
knjižari izdavanje Stripera isplatiti i da će naći interesa da
se i dalje bavi stripom. Inače, knjižara Beopolis se nalazi
u Beogradu u holu Doma omladine, Makedonska 22 (011/322-99-22),
imaju lepu kolekciju domaćih i stranih izdanja i Radovana popovića
kao urednika "strip ćoška" knjižare.
Inače, za informaciju: Tiraž je 2000 primeraka i jedan primerak
košta svega 50 dinara i pored toga što je štampan na kvalitetnoj
beloj hartiji sa kolor (lakiranim) koricama.
Unutar tih korica, koje je svojim radovima popunio Danijel
Savović, se nalaze radovi sledećih autora: Danijel Savović,
Neda Dokić, Saša Mihajlović, Mr. Stocca,
Wostok/Grabowski, Tihomir Čelanović, Srđan Đile
Marković, Tromb, Ivana Filipović, Miloš Krsmanović
- Krle, Goran Dačev, Nataša, Aleksandar Zograf,
Bodroža, Duća, Veljko Pajko, Ivan Grubanow,
Aleksandar Opačić i Dejan Uzelac.
Moram primetiti da je ovog puta ekipa brojnija i da ima novih
imena što je svakako dobro. Ako želite da dođete do svog primerka
Stripera možete nazvati knjižaru Beopolis ili se javiti
putem emaila na sledeću adresu: striper@eunet.yu.
sadržaj
|
3.
|
PLANETA
STRIP #1
|
Strip
Vesti
|
Nakon, izgleda propalog, pokušaja izdavanja Diabolika,
Kraljevački Maverick je krenuo sa novom edicijom. Reč je
o ediciji pod nazivom "Planeta STRIP" koja, sudeći po prvom
broju, ima koncepciju svima znanog Biser Stripa. Ceo broj je popunjen
geg tablama Gaše, štampan je u crno-beloj tehnici na roto-hartiji.
Osim zamerke da stripovi nisu objavljeni redosledom kako ih je
autor radio postoji i zamerka da su korišćeni različiti formati
filmova. Ali je to svakako izdanje koje će doći do šire publike
koja je željna ovog stripa, na tu loptu izdavači sigurno i idu.
U najavi za sledeći broj je Poručnik Bluberi i... više
ćete o njihovim izdanjima saznati ako mi se smiluju i pošalju
najavu za svoja buduća izdanja. Ovo je direktna kritika jer primaju
Strip Vesti... a nisu se javili.
Sećajući se njihove edicije "Free" nadam se da će
se vratiti na taj kolosek i učiniti našu izdavačku scenu zanimljivijom.
O domaćem stipu neću ni pričati, hoće li oni?...
sadržaj
|
4.
|
KOS NEWS
|
kos
|
Novosadski Klub obožavalaca stripa ima par vesti za svoje
prijatelje i prijatelje stripa. Od 1. aprila, nije šala, nalazimo
se na novoj lokaciji u strogom centru grada u ulici Kralja
Aleksandra 10/I sprat. Prostor je znatno veći od prethodnog
(42 m2), u društvo prijatelja stripa možete i konzumirati poneko
piće i prelistati najnovije i najstarije stripove kod nas objavljene.
Imamo i telefon: 021/624-723
U planu nam je da redovno organizujemo
školu stripa, promocije i izložbe. Uskoro, naknadno ćemo vam putem
Strip Vesti javiti tačan datum, ćemo ugostiti ljude iz Marketprinta
i promovisati njihova nova izdanja: Ratnike sa Akbara i Astera
Blistoka. a odmah tu posle prvomajskih praznika, tačnije 7. maja
ćemo napraviti proslavu petogodišnjice postojanja Kluba. Da, postojimo
pet godina, imamo fond od preko 30.000 stripova i preko 200 stalnih
članova.
Javite se ako imate želju da sarađujete sa nama.
sadržaj
|
5.
|
NAJAVA
|
Bojan
M. Đukić
|
* EKSKLUZIVNO * EKSKLUZIVNO * EKSKLUZIVNO * EKSKLUZIVNO *
SAMO ZA ČITAOCE
SVesti!
Naš zemljak,
opštepriznati i poznati briljantan crtač stripova, ilustrator
i dobričina kakva se retko nalazi
Gospodin
MAJK ZEK
(Mike Zeck)
dao je OFICIJELNI PRISTANAK za intervju SVestima!
Očekujte uskoro razgovor sa čovekom koji je redefInisao strip
PUNISHER
i koji je uveo nove kreativne standarde u izdavačke kompanije
MARVEL, DC, IMAGE, DARK HORSE itd.
SAMO U STRIP VESTIMA!
SAMO ZA VAS!
sadržaj
|
6.
|
STRIP ZA
DECU
|
Srđan
Aćimović
|
Svi smo se mi još kao deca nekako navukli na strip. Neki su svake
nedelje kupovali Bonelijeve vesterne da bi vremenom prešli ili
ne, na ozbiljniju literaturu; Neki su se gušili u sjajnoj hiperproduktivnosti
"Alana Forda", verovatno i ne shvatajući sve finese ove groteskne
satire. Neki stariji su voleli "Cisko Kida", a još stariji "Bima
i Buma". Ja lično svoju ljubav prema stripu započeo sam sa Diznijevim
junacima (najviše sam vol'o Paju) i redovnim kupovanjem "Biser-stripa".
Današnjoj deci taj deo detinjstva, za mene divan i nezamenljiv
(a nisam matori nostalgičar, nisam dovoljno star da to budem)
uskraćen je. Umesto toga imaju kompjuterske igre, često dobre
(uglavnom na PC-platformama), ali češće isprazno šarene i glupe
("SEGA i druge konzole"), zatim sve lošije dečje filmove ("Bejb"
ili "Borouersi") i još čitav niz načina da se od roditelja izvuku
pare na račun dečje naivnosti.
Sadržaje za decu (filmove, stripove, romane, igre) mogali bismo
podeliti u nekoliko grupa:
- Dečji sadržaji koje zbog kvaliteta
mogu konzumirati i odrasli. Npr. strip i prvi ciklus crtane
serije "Štrumpfovi", legendarnog ostvarenja. "Asteriks" i
"Talični tom" (nek se ne ljute ljubitelji ovih stripova, radi
se o mom subjektivnom stavu). Stripovi Diznijeve italijanske
škole objavljivani u "Mikijevom almanahu". Razni filmovi za
decu, trenutno mi na pamet pada samo Spilbergov "ET". Razni
crtani filmovi, od Diznijevih do nekih promućurnijih kratkometražnih.
"Smogovci".
- Sadržaji za odrasle koje mogu
konzumirati i deca zbog svoje privlačne forme. Npr. Frenkvinov
"Gaston" ili po naški "Gaša". Još niz stripova te škole: "Spiru",
"Klifton" i drugi. Američki "Bone". Razne književne bajke
pisane u proteklih par vekova. Kratkometražni crtani Teksa
Ejvorija iz četrdesetih ("Drupi"). Velikani američkog novinskog
stripa koje ne moram ni navoditi.
- Dečji sadržaji koje odrasli
ne gledaju jer su namenjeni za veoma, veoma malu decu. Npr.
"Cipelići. Stripovi iz "Mikijevog Zabavnika"
- Dečji sadržaji koje odrasli
ne gledaju zbog izrazitog nekvaliteta, jer autori tu posmatraju
decu kao neke priglupe jedinke koje će gutati sve što im se
da (a koje na taj način mnogo gube na svom kulturnom obrazovanju
- ne moram reći koliko neprocenjiva šteta je to). Npr. dva
filma koje sam gore naveo, ali i mnoštvo drugih. Film i crtani
serijal "Maska". Većina igara rađenih za igračke konzole.
- Dečji sadržaji koje, da bi
im povećali prođu, pokušavaju da prodaju kao sadržaje za odrasle,
što po meni ima uglavnom negativan efekat. Npr. Bonelijevi
stripovi, većina američkih superherojskih stripova. "Zvezdane
staze", "Ratovi zvezda", "Peti element".
(Navedeni primeri su iz jedne manje-više
proizvoljne klasifikacije, te ih nemojte uzimati zdravo za gotovo,
ili se ljutiti ako se ne slažu s vašim kriterijumima.)
Sa ove tačke gledišta, za budućnost stripa najvažnija su dela
iz grupe 1., a čini se da je baš njih najteže napraviti. Ko je
od nas, pitam sve crtače stripova koji ovo čitaju, u stvari seo
da proba da nacrta dečiji strip? Izgleda da se svi mirimo sa onom
publikom koju imamo, bez ambicije da steknemo novu. Rok muzičari
izgleda da su shvatili važnost profilisanja nove generacije, tako
da su razni autori, od Ramba Amadeusa preko "Dece loših muzičara"
do grupe "Zbogom Brus Li" imali svoje projekte namenjene dečjim
ušima. Stripari su, opet, budući u mnogo lošijem položaju, zapustili
i taj segment rada. Na kraju krajeva, kako očekivati da se objevljuju
stripovi za decu, kad ni onih za odrasle nema? Gore je to što
su autori, koji, kao pravi zaljubljenici, i dalje vredno rade,
zapustili ovaj deo publike, verovatno smatrajući da deca nisu
dostojna njihovog talenta i truda.
Ako mene pitate, stripovi za decu, ili bar oni dostupni i deci,
u ovom trenutku podjednako su važni kao i stripovi za odrasle.
Drugo je pitanje šta ćemo ponuditi deci: sjajna ostvarenja tipa
"Štrumpfova" i "Krcka i Maleckog" ili trule italijanske kaubojce
(u kom slučaju se možemo jedino nadati da će se u jednom momentu
prešaltati na nešto ozbiljnije). Ili, možda, nešto treće, nešto
iz naše kuhinje, nešto što će osvojiti i klince i njihove roditelje,
a ponekom mladom i sposobnom autoru doneti bar ono malo respekta
koliko je u ovoj situaciji moguće dobiti?
sadržaj
|
7.
|
PRATMAN
|
Boris
Lazić
|
«Ne bacati bisere pred svinje»
Postovani clanovi redakcije,
zgranut dometom nekulture, gluposti i prostastva coveka koji pretenduje
da kaze koju suvislu o umetnosti oslikanih prica, eto, moram da
odgovorim. saljem ovaj kratki mail pod neposrednim utiscima citanja
pisma citaoca koji se na izrazito glupav i nedopustivo nizak, prostacki
nacin izrazava o likovnom i pripovedackom radu gospodina huga prata,
umetnika koji, uzgred budi receno, nije sasvim ni moja cup of thea,
mada to za ovu raspravu uopste nije bitno.
Napasti Prata za nepismenost, neinventivnost, scenarijsku traljavost
- da pocnem od toga - odaje ne samo nizak knjizevni ukus, lapidarnu
obrazovanost, sklonost ka kicu i jevtinoci, nego i nepoznavanje
prirode prevodilackog umeca (kao profesionalni knjizevnik i knjizevni
prevodilac - izmedju ostalih stvari, francuzima sam predstavio pesnicki
svet P.P. Njegosa, T.Ujevica, J. Zivlaka, D.J. Danilova, itd...-
mogu zasigurno tvrditi da prevodilac, u svome radu, nikada ne izmislja
stvari kojih nema u originalu niti da sme izneveriti stil originala),
kao i profil citaoca koji o stripu iskljucivo razmislja kao o kategoriji
masmedijalne likovne branse (jel to i prvenstveno jevtine?) sveta
zabave, stvarane iskljucivo u potrosacke svrhe i, kao takve, lisene
bilo kakvog prava na poetski, filosofski, socijalni ili metafizicki
govor. neka bude jasno: ukoliko su Pratove price dobre, onda su
takve jer ih je sam prat takvima stvorio; smeta li tom citaocu pratova
tuga, njegov ironijski otklon naspram velikih prica, nedostatak
epske rastegnutosti, ono raslojavanje narativnosti i rastakanje
velike price u cilju pevanja o unutarnjem bicu junaka (zna li ovaj
citalac sta se u knjizevnoj kritici podrazumeva pod izrazom "balada"?
je li citao svoje klasike, recimo Vuka? «Hasanaginicu», «Bracu i
sestru» ?); ona tanusna, fina lirska nit kojom su protkane
price o kortu maltesu? smeta li mu gorka ironija, podsmeh, nadmoc
melanholicnog junaka koji se, na pratovim akvarelama, druzi sa zemnim
simvolima bodlerovskog, poovskog sveta, s mackama i gavranovima?
Smeta li mu demonski, ludjacki, duboko demijurski lik rasputina?
Onaj ovlasni realizam iza kojeg se krije duboko prozivljeni tragizam
zivota? Oseca li se, naprosto, glupav pred onim sto ne razume?
Neka se taj citalac zamisli pred ovim njegosevim stihovima, i shvati
sta neki misle o njegovom dubokoumnom drobljenju: "bez budalah tupoga
pogleda, bi l'umovi mogli blistat sv'jetli? Svemogucstvo svetom
tajnom sapti samo dusi plamena poete".
Daleko je taj od poezije.
Neka se vrati primarnoj, basic naraciji, Bleku steni, nek se vrati
Zagoru koga kudi (i meni su Blek, Zagor, Paja i Miki simpaticni,
pogotovo Paja, kao estetski materijal); ne razume on ni Ziroa, iako
ga pominje.
Da nastavim; ovom citaocu smeta pratov duh, njegov lutalacki nemir,
filosofska upitanost, njegov unutrasnji, imaginarni svet, njegova
duhovnost i svojevrsna rezigniranost koja, zaboga, ne bi pripadala
mediju stripa! smeta mu, i to je najbednije, najzalosnije, Pratov
likovni rad, njegov stil, njegov tanan manirizam, osobeni crtacki
potez, pratova svedenost i mera, daleki eho Erzeove klasicisticke
poetike, zadivljujuce vladanje umecem kjaro-skura, kojim, uzgred
budi receno, majstorski vlada, takodje napadnuti, magnus; uproscenost
linija, Pratov psihologizam i sekvencijalno pracenje unutarnjih
desavanja u likovima, taj, samo za oko povrsnog citaoca, imobilizam,
varedno poigravanje minimalnim pomeranjima na planu delovanja ili
izraza, ono izvanredno likovno pretakanje estetike toka svesti u
svet stripa; kao i volsebni orijentalni estetizam (sad vec znam
da uopste ne razume o cemu govorim) na kome su se, najpre, ucili
impresionisti, pocev od Monea (vratih se, u nedelju, iz Giverny-a);
za sve ove estetske i psiholoske kategorije slep je covek koji se
tako ruzno izrazava o jednom od onih umetnika stripa koji su se
upinjali da izbegnu komercijalne prinude vezane za stvaranje ovog
medija! i jos veli da je to prat radio jer je bio lenj i kako bi
zgrnuo sto vecu lovu!
Bedno i prostacko.
"Budalama kad bi vjerovali, poete su pokoljenje ludo".
Al dosta i s njegosem.
Zavrsimo sa ovim; usprkos misljenju starih, o ukusima se i te kako,
vidite, valja i da raspravljati!
Boris Lazic, pesnik i prevodilac.
sadržaj
|
8.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 6.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
UZORNO PITANJE
Kopao sam skoro po Vukovoj kolekciji,
i bio impresioniran. Zlatno doba jugoslovenskog stripa, dakle
kraj sedamdesetih i osamdesete sam propustio u prvom naletu, sto
da se lazemo bio sam klinac, i cak i ono sto mi je dolazilo do
ruku nije me u to vreme odvec interesovalo...Kao i svi klinci
jurio sam za Zagorom, Blekom sa usputnim preletanjem kroz Alana
Forda, vise puta bezuspesno pokusavao da se bavim kolekcionarstvom
(nemam strpljenja i to ti je!), i obilato crtkarao po sveskama.I
taman kad je jugoslovenski strip poceo da me interesuje, a njega
nestade sa kioska. Pa nista, lokalni preprodavci znali su da to
veoma lepo iskoriste, pa sam one retke primerke Yu stripa, Pataka
i cega vec ne placao toliko papreno da me i dan danas zaboli dzep
kad se samo toga setim. I opet nisam mogao da dodjem do petine
stvari koje su me interesovale, a da ni ne pricam o tome kako
pojma nisam imao da neke stvari uopste postoje. I tako, kopam
ja po Vukovoj kolekciji i naidjem na nesto sto se zove Bang. A
u Bangu nadjem intervju Darka Macana(ff) sa pokojnim Radovanom
Devlicem. A u intervjuu (koji je malo mnogo filozofski sto je
iznenadjujuce kad se uzme u obzir da njegov autor tako malo zna
o filozofima sto se iz prilozenog intervjua da videti) nigde uzornog
pitanje.
Uzorno pitanje je za one malo sporije ustvari pitanje uzora, i
ma koliko sam postovao Darka(ff) zbog toga sto je opet (ili bolje
receno i tada, posto je intervju obavljen osamdesetih) uspesno
izbegava stereotipe osetio sam se uskracenim za jednu vaznu informaciju.
Po cemu vaznu, reci ce neko. Svaki je umetnik autonomna licnost,
samosvojna jedinka ciji kreatinvni rad i zavrsni produkt ni na
koj nacin ne treba vrednovati iz perspektive uzora reci ce neko
drugi (koji sebe smatra za poznavaoca i perspektivnog intelektualca).
Zbog toga sto kako Engels to lepo kaze (to je verovatno i jedina
pametna stvar koju je rekao, daleko mu lepa kuca!), svaka generacija
ljudi stoji na ramenima prethodne generacije koja zauzvrat stoji
na ramenima neke druge generacije. U prevodu niko (ili gotovo
niko) ne pocinje ispocetka, svi mi crpemo iz nekog kolektivnog
vrela mudrosti i zbog toga veliki deo onoga sto postignemo nekako
budemo duzni onima koji su staze utabali pre nas. Nikola Mitrovic
Kokan, legenda Srpskog stripa i velikan o kome ce uskoro biti
mnogo vise reci u ovoj rubrici, imao je obicaj da prilikom diskusije
na tu temu mudro pocuti saslusavsi slicne argumente, dobro odmeri
sagovornika i lakonski ispali svoj odgovor, koji je glasio: "Niko
od nas nije izmislio strip." I uglavnom je (rekoh uglavnom) bio
u pravu. Stari je majstor dobro znao u stripu uvek treba uciti,
a kao osnovni preduslov ucenju naravno stoji prerogativ dobrog
(kad vec ne direktnog) ucitelja-uzora. Kokan je krenuo od Rejmonda
a stigao do necega sto se s puno prava moze nazvati licnim i potpuno
samosvojnim Kokanovim stilom, u kome niko ni u ludilu ne bi prepoznao
uticaje Rejmonda, Zoran Janjetov je ucio (pa i mnogo vise od pukog
ucenja) od Mebijusa i evo u vec par albuma zitija Tehnopape radi
nesto sto se ni u ludilu ne moze podvesti pod Mebijusov podmladak.
Primera je bezbroj, kao i vrhunskih autora.
Zao mi je sto nisam imao prilike da saznam ko je to odredio razvojni
put kreatora Huljica, Macu picua i gomile drugih bitnih stripova
(a zna se ko je kriv!). Zao mi je, jer mi je nekako uvek bio fascinantan
taj disparitet-odakle su meni vazni ljudi krenuli, ko su bili
ljudi koji su ih poveli stvaralackim putem-i gde su ti majstori
stigli, sta sada rade. Jer, sasvim je ocigledna cinjenica da ljudi
koji su imali uzore postaju i sami uzori brojnim mladim generacijama
koje stalno prelaze taj cuveni jaz izmedju uzivaoca u umetnosti
i umetnika, bas kao sto je ocigledno (pukom anazizom cifara) da
ce neki od tih mladaca i sam u buducnosti biti neciji uzor. Lanac
je dug, i bice novih karika dok bude stripa.
Najzad, nije li i mene pre nekih 10-15 godina, u vreme dok je
moje drugare drmao pubertet, mene drmao Kerac?
sadržaj
|
9.
|
QMOVA KOLUMNA
(56)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@guitar.com
|
ASTERIKSA NIKO NIJE VOLEO
U PRIBLIZNO ISTO
vreme London je pohodio i Alber[t] Uderzo - crtac i [ [od smrti
scenariste Renea Gosinija 1977.g.] pisac 'Asteriksa'. Uz jedinstvenu
priliku za mene da upoznam genija cijim radovima sam se divio
skoro ceo svoj zivot, imao sam i mogucnost da sina Davida izvedem
negde na nesto nesvakidasnje.
To se i potvrdilo u centru Britanske prestonice, u velelepnom
zdanju 'Commonwealth House' koje je izabrano da bude mesto doceka
coveka cija je poseta bila prvorazredni medijski dogadjaj i praznik
kako za ljubitelje stripa, tako i za obicne citaoce i slucajne
namernike koje su na ulazu docekali 'rimski legionari' - kostimirani
'statisti' koji su tog kisnog i hladnog jutra unosili razdraganost
medju mnogobrojnim posetiocima koji su cekali u redu za ulaznice.
Unutar monumentalne palate bilo je postavljeno nekoliko atrakcija
- na moju veliku zalost, NIJE bilo izlozbe originala, ali mogle
su da se igraju video-igre na nekoliko konzola-sistema, da se
gledaju odlomci iz animiranih filmova o Asteriksu, kupuju albumi
i druzi sa Asteriksom i Obeliksom - zapravo 'glumcima' od glave
do pete pretvorenim u junake iz stripa pomocu sundjerastog 'oklopa'-skulpture
koju su mucenici hrabro nosili i izdrzavali teror vristece dece,
roditelja upornih u nastojanju da svoju mezimcad fotografisu sa
kreaturama i sl. Haosu su doprinosile i mnogobrojne TV-ekipe,
novinski fotografi, reporteri... Obeliks je - bas kao i u stripu
- bio popularniji od junaka cije ime strip nosi.
Nesretnik maskiran u Asteriksa je uglavnom boravio negde sa strane,
manje-vise ignorisan. Dok se moj David sa kartonskim slemom i
krilima na glavici trudio da se nekako priblizi Obeliksu, ja sam
bludeo pogledom unaokolo kroz haos i gungulu, rasejano gledajuci
na ogromnom ekranu video-zapis o poslovanju 'Asteriks-zabavnog
parka' u Francuskoj, koji - navodno - ima bolju posetu i promet
od izvikanijeg Euro-Diznija (kako se u to vreme jos zvao danasnji
Diznilend Pariz)...
... i tada sam spazio Mister Bartona u gomili posetilaca. Sretose
nam se pogledi - no on svoj brzo skrenu u stranu! Nesto se trznuh
i pomislih 'Bogami, neces!' i brzo zgrabih Davida, privedoh ga
usamljenom Asteriksu i tutnuh mu rucicu u kreaturinu saku. 'Lepo
se zabavljajte!', viknuh preko ramena i stustih se kroz vrata
levo, znajuci da cu moci da preprecim put svom bivsem uredniku
koga sam video kako zurno izlazi na druga vrata desno.
ZAKASNIO SAM, VEC je krenuo niz stepenice, osvrcuci se - ali nije
me spazio. Da izbegnem da ga ganjam pred tolikim svetom i eventualno
zaustavljam na stepenistu, sjurio sam se kao bez duse niz druge
stepenice jedva izbegavajuci decu i odrasle koji su kuljali na
gore i u zadnjem momentu se 'nonsalantno' smestio u podnozju drugih
basamaka niz koje je silazio Mr Barton, prenerazen sto me vidi
u podnozju. Usporio je hod dok sam ja jedva uspevao da prikrijem
zadihanost. Prvi me je pozdravio i umorno mi pruzio ruku. Lose
je izgledao, siv u licu i vidno omrsaveo. Ni traga njegovom pozamasnom
stomaku.
- Pa, kako ste gospodine? - pitao sam ga. Razmenili smo formalnosti,
rekao je da je bio bolestan i da je imao operaciju tumora u stomaku.
Bi mi iskreno zao, sto mu i rekoh. Nije propustio da mi pomene
vec poznatu cinjenicu da vise nije urednik stripa i SONIK-magazina
i da radi za drugi Flitvejev casopis posvecen racunarima.
- Recite mi samo zasto, molim vas. - rekoh ne formulisuci do kraja.
Shvatio je i bez cele recenice.
- Kao sto znas, ja vise nisam urednik, Debi je odgovorna za Sonika
- odgovorio je.
- Znam, ali moram da znam, gospodine... Zasto je dozvoljeno da
se pouzdan i veran saradnik tek tako odstrani. Nisam skroman i
svestan sam da sam bio i ostao neko na koga Flitvej uvek I JOS
UVEK moze da se osloni. Secam se da ste mi obecali saradnju i
na drugim projektima. Da li ste ikada imali zamerke na kvalitet
mojih radova ili postovanje rokova..? Jesam li se vama ili bilo
kome ikada zamerio, gospodine..?
- Ne, Bojane... - zapoceo je on. - ... u stvari... Da. Ne ulazim
u to zasto nisi simpatican Debi...
Znaci, ima necega tu! Mozda sam ipak trebao da prihvatim onaj
nekadasnji njen poziv na Tundrin prijem posle strip-kongresa na
kome sam je upoznao kao saradnicu tog izdavaca..?
- ... ali znam da svojim delovanjem samo uspevas da se drugi osecaju
neprijatno. Tvoj familijarni nastup kao da su ti svi prijatelji...
i to nametljivo postizavanje rokova i predaja tabli pre vremena
samo uticu na ljude da te ne prihvataju...
- Izvinite sto vas prekidam, - upadoh mu u rec - ali to se zove
PROFESIONALIZAM, gospodine! Vi to barem znate, iako sam svestan
da vise niste urednik stripa, a bili ste i znate koliko je znacajno
da saradnik nije neko ko prihvata obaveze, pa se posle krije,
biva neodgovoran, kasni... Vi bolje od mene znate koliko je radna
disciplina znacajna, gospodine. Znam da ste makar culi kako je
stalni saradnik vase redakcije doveo projekat u pitanje i pored
roka od mesec dana i ja sam za malo vise od dva dana uspeo da
sve spasem i uradim ono zasta je on imao mesec dana! Zasto je
to lose, Mister Barton? Zasto je lose ako je neko vaspitan i srdacan...
Familijaran, kako vi to kazete?
- Ne bih da ulazim u to, - umorno je odmahnuo rukom, skrecuci
neprestano pogled - tvoja odgovornost prema poslu i ponasanje
su tvoja privatna stvar. Na kraju krajeva, zasto bismo te uopste
uzimali kao stalnog saradnika? I JA I DEBI SE SLAZEMO DA UVEK
MOZES BITI POZVAN DA USKOCIS KADA NEKO DRUGI PROPUSTI ROK. To
barem tebi ne predstavlja problem, ili mozda gresim..?
Bio sam prenerazen spoznajom da nisam tek tako 'otkovan' ili zaboravljen...
vec ponizavajuce smesten u kategoriju 'jabuke na grani' koju moze
da bere ko i kad stigne. To me je dokusurilo i povredilo do te
mere da sam se potpuno smotao, uzarenih obraza od stida sto sam
svojim jurcanjem za objasnjenjima samo uspeo da saznam koje su
dimenzije irelevantnosti kojom sam tretiran od strane redakcije
za koju sam nekada mislio da me postuje i ceni... Pozeleh Mr Bartonu
dobro zdravlje i oporavak, kao i uspeh na novom poslu i saplicuci
se o stepenike vratio se na gornji sprat gde je usred gungule
i najvece guzve oko Obeliksa jos uvek stajao moj sin David drzeci
se za ruku sa Asteriksom, strpljivo cekajuci tatu da se vrati.
- Tatice, zamisli Asteriks nista ne zna da prica! - dete mi smesta
podnese izvestaj. Ja se zahvalih kostimiranoj osobi (detetu..?
patuljku..?) sto mi pricuva sina i cutke se promuvah unaokolo
drzeci ovog puta svojom rukom Davida za saku, krenuvsi potom u
veliki auditorijum gde je poznati pozorisni glumac predstavio
Uderzoa publici i potom kazivao proznu adaptaciju 'Asteriksa Za
Pocetnike' (o istorijskim okolnostima, sta je i gde je selo, odakle
im napitak i snaga i td.) dok je Uderzo na velikim listovima A1-bloka
na stafelaju flomasterom crtao svoje kreacije prekidan burnim
aplauzom gledalaca i istovremeno odgovarajuci na pitanja voditelja-prevodioca
i pojedinaca u gledalistu na francuskom, posto ne govori ni rec
engleskog osim THANK YOU. Tada smo saznali kako je nameravao da
vise ne uradi ni jedan album ali da je sada napunio kreativne
baterije i da ce ipak da nastavi. Isto tako, mogli smo da cujemo
kako mu za svaku epizodu-knjigu treba godinu dana: tri meseca
pisanja scenarija i skiciranja likova te rekvizita, tri meseca
sakupljanja dodatne dokumentacije iz biblioteka, licne arhive
ili putovanjem na lice mesta sa foto-aparatom i skicen-blokom
i - sest meseci mukotrpnog i minucioznog crtanja epizode za koju
potrosi nekoliko desetina mina za patent-olovku, desetak gumica,
4-5 bocica tusa, bezbroj pera i 6-7 cetkica; ne koristi svetleci
sto, skicira direktno na polu-tablama sa dva kaisa koje spojene
daju veliku stranu na kojoj su cetiri slajfne.
Nakon lepe predstave koja me je malo smirila i opustila, krenuli
smo u restoran zdanja na rucak i pice - i spazili Uderzoa u drustvu
novinara, domacina iz Komonvelt Hausa i, naravno, britanskog izdavaca
stripova o Asteriksu za englesko govorno podrucje. Dobih ideju
i sa Davidom se priblizih njegovom velikom stolu. Zaustavi me
starija, dobrodrzeca i poprilicno stroga dama obavestenjem da
niko ne sme da uznemirava gospodina Uderzoa. Sto sam mogao sarmantnije
- uprkos Mr Bartonove kritike o preterivanju sa familijarnosti
- predstavio sam se kao clan britanskog Udruzenja autora stripova
i crtac, postovalac - i otac Asteriksovog obozavaoca (sto bas
i nije bila istina, s obzirom da je David bio zakleti poklonik
Betmena i Robina, X-Ljudi i Spajdermena, dok je prema Uderzovim
stripovima nekako bio i ostao manje-vise indiferentan) koji bi
hteo da se upozna sa svojim idolom i pozeli mu oficijelnu dobrodoslicu
u ime poslenika stripa Velike Britanije koje niko nije pozvao
na ovu svecanost! Zbilja, osim mene i mog bivseg urednika nisam
zapazio nikog poznatog iz sveta stripa... Stroga dama se vrati
za sto, nesto se konsultova sa ljudima koji su sedeli i Uderzom,
koji baci pogled prema nama i njoj klimnu glavom. USPELI SMO.
Ona nam se vrati i rece da ce gospodin Uderzo imati svega pet
minuta vremena posle obeda i intervjua za Dejli Telegraf. Pristali
smo, zahvalili se i otisli u monumentalnu prostoriju sa visokim
plafonom, ukrasima poreklom iz svih bivsih engleskih kolonija
i ogromnim jedrenjakom u prirodnoj velicini koji je visio/lebdeo
u vazduhu, okacen o tavanicu i okolne zidove sajlama, gde nam
je receno da cekamo. Oteglo se, Daki je postao nestrpljiv, ja
sam po ko zna koji put proverio foto-aparat koji je znao da mi
zakaze u odsudnim trenucima...
I USKORO SE ponovo susresmo sa strogom gospodjom koja nam je prisla
i nekako cinicno me upitala da li sam svestan koja mi se usluga
cini. Trudeci se da ne pokazem zbunjenost odgovorih joj kako sam
zahvalan i svestan - narocito cinjenice da je gospodin Uderzo
crtac stripova kome niti jedan jedini kolega iz Britanije nije
predstavljen. Sad je na nju red dosao da se zbuni, no samo mi
rece da je Uderzo spreman u prostoriji u hodniku pravo. Poveo
sam Davida i pronasao sobu u kojoj nas je sacekao Maestro Alber
okruzen nekolicinom osoba kojih sam se secao iz restorana. Pozdravih
se sa velikanom pomocu ono malo fraza na francuskom koje sam znao,
predstavio Davida koga je Uderzo zagrlio i poljubio i onda zapitao
ljude okolo za uslugu - da me fotografisu sa Uderzom i Davidom.
- Da se nisi usudio da ista ocekujes! - siknu kroz ledeni osmeh
jedan od okupljenih. - Vec ti je ucinjena usluga.
Ja ga osinuh pogledom i krenuh da na engleskom - a sta cu drugo
- govorim Uderzou koliko mi je znacio njegov ceo opus, i Umpah-Pah
i sve ostalo, kako me je inspirisao, je li, i sta sve ne... on
se osmehivao i klimao glavom kao da me razume, pitao me na francuskom
da li su u portfoliu koji nosim moji crtezi, na sta sam mu iskreno
rekao kako me je sramota da mu trosim vreme njima. Jedan od ljudi
mu to prevede i on se iskreno zasmeja i zagrli me. Ipak sam mu
pokazao nekoliko tabli, klimao je glavom prelistavsi ih i samo
rekao: BON. Davida je na francuskom pitao da li voli da cita Asteriksa
(sto mu brzo prevede isti covek od malopre) i moj prepametni snalazljivi
sin pogleda Majstora pravo u oci i bez treptaja rece kako najvise
voli Obeliksa i epizodu "Asteriksov sin" (jedini album koji smo
u to vreme imali u kuci). Alber se iskreno obradova uz 'A-a-ah!'
i ponovo mi zagrli i poljubi sina, ni najmanje ne pokazujuci da
je u zurbi. Razgovor preko prevodioca je krenuo sve opustenije,
pitao sam ga da li je voleo svoj period proveden u crtanju realistickog
pilotskog stripa "Tangi i Laverdir", kazao je da se mucio i jedva
cekao da se Zize vrati tom naslovu. Nije imao lepe uspomene na
Umpah-Paha, ocekivao je lansiranje stripa u Americi, Harvi Kurcman
se licno zauzimao ali od toga nije ispalo nista; nije posebno
mario ni za jedan drugi svoj i Gosinijev strip iz proslosti. Ne,
nikada nije imao scenaristicke ambicije; da, nastavice da sam
pise Asteriksa i nimalo nije bio naklonjen ideji da se Gosiniju
nadje zamena u nekom drugom piscu.
O naj skot sto me onako presece u vezi fotografisanja mi pridje
i ponovo siknu u uvo da je vreme da ostavim Uderzoa na miru; ja
mu istom merom odsiktah uz osmeh da mi ne pada na pamet da se
mrdnem - sem ukoliko me ne fotografise sa Majstorom i sinom, i
to kako treba, bez 'odsecanja' delova tela, drhtanja.... Uderzo
zapita o cemu je rec, ja odgovorih da mladi dzentlmen zeli da
ga fotografise sa detetom i sa mnom. To ga obradova i on ucvrsti
kravatu, ja tutnuh kameru skotu u ruke i namignuh mu. Streljao
me je pogledom ali je ipak slikao - i ispale su lepe fotografije.
Zahvalismo se i Majstoru i njegovim domacinima na dobrocinstvu,
onoj azdahi posebno rekoh kako sam blagodaran i tutnuh joj u ruku
svoju vizit-kartu sa porukom da se uvek obrati ako joj treba saradnja
Udruzenja autora stripa ili Strip-centra sto je totalno zbuni.
Jos jednom mahnuh sa Davidom Uderzou i izadjosmo u hodnik. Dete
mi je vec bilo umorno te se odlucismo da idemo kuci. Komonvelt
Haus je i dalje bio krcat posetiocima...
U VOZU KOJIM smo se vracali u Iling Dakiju se pridremalo, a mene
je odjednom obuzela neka samosazaljiva tuga pri secanju na celokupnu
situaciju u kojoj se nalazim uopsteno i razgovor sa Mr Bartonom
posebno. Uprkos 'kruni tog dana' u vidu susreta sa genijem francuskog
i svetskog stripa osecao sam se nekako bedno i tako beznacajno
da me obuze mucnina i zapece me u ocima...
- Jel' to places, tatice? - iznenadi me sinovljevo pitanje. Naravno,
rekoh mu da nije istina, da me samo svrbe oci jer je napolju hladno
a u vozu toplo...
- A sto ti je onda mokro ispod okica? - pitao me je moj malisan,
pentrajuci se da mi sedne u krilo.
- Valjda zato sto sam srecan sto imam tebe i mamu. - odgovorih
i sto sam brze mogao cvrsto ga zagrlio, da ne gleda lice odraslog
coveka koji treba da mu je neki uzor i oslonac, a koji ne uspeva
da savlada navalu emocija i osecanje nesigurnosti u bilo sta sem
u spoznaju da je jedino neizvesnost izvesna.
Boze, a kako li je tek mojima... i svim drugima u Otadzbini gde
se brinu prave brige?
Sta su moja Slavica i David tek Svevisnjem skrivili da imaju mene
ovakvog kakav vec jesam..?
sadržaj
|
10.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (66)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
MARVEL
Htio sam, budući
da sam ga već par puta ogadio, danas reći nešto lijepo o Marvelu.
Međutim, činjenica je da ne znam kako. Već godinama preskačem
Marvelovu sekciju Previewsa i davno sam, davno kupio neki
Marvelov strip.
Izuzmemo li, naravno, Essentialse.
Essential Spider-Man, Essential Fantastic Four, Essential Silver
Surfer, Conan ili Thor su ideja tako pametna kao da
nije Marvelova. Po uzoru na mangu (ili Cerebusa) Marvel je svoje
korijene prepakirao u knjižurine od preko 500 stranica za cijenu
od petnaestak dolara, na jeftinom papiru i oslobođene loše, stare
boje. Puno stripa za male pare uvijek je dobar deal, a
bonus je podsjetiti se kako je Marvel nekad - u doba Kirbya, Leea
i Ditka - bio dobar. Ali baš dobar.
Moj nedavni, prvi susret s klasičnim Kirbyevim stranicama puknuo
me sa četrdeset godina udaljenosti jače nego pretisci Romite starijeg
ili Johna Busceme, koji su imali nostalgiju na svojoj strani.
Kirby je naivan, neujednačen, preproduktivan, ali i nemilosrdno
kreativan, rođeni pripovjedač i tvorac svjetova... Kirby zaista
jest kralj, faraonski božanstven poput Tezuke ili Hergea.
S faraonima, doduše, postoji jedan problem. Njihovi potomci, rođeni
u sjeni piramida, pod strogim okom faraonovog kamenog lica, odrastaju
uškopljeni. Svjesni vlastite smrtnosti, a suočeni s neosporno
božanskim, zadovoljavaju se kopiranjem, invenciju pretaču u konvenciju.
Poput grobnica u Dolini kraljeva čiji su crteži tek lijene kopije
nekadašnjih reljefa, trideset godina Marvela bez Kirbya čitaju
se kao životopis straha od vlastitosti. Proplamsaji različitosti
(Wolfman na Draculi, Gerber na Patku Howardu, Moench
na Shang Chiu) nisu potrajali, a druge su inovacije (Claremont
na X-Menima, Miller na Daredevilu) u tren oka pretvorene
u novu samokopirajuću paradigmu, novi okamenjeni predložak.
Već godinama, Marvel je zabava za upućene i ovisnike. Čak je i
vrlo dobar strip, Marvels Kurta Busieka i Alexa Rossa,
uspio ponajprije zahvaljujući nostalgiji, pozivanju na priče koje
pamtimo iz vremena kada su nam ih kazivali Kirby, Lee i Ditko,
vremena kada nam Marvel nije pod nos trebao gurati slike iz svoje
mladosti da bismo mu se divili, da bi o njemu mogli reći nešto
lijepo.
***
Nagrade su poslane. Od sada na dalje kriva ja pošta...:)
Sutra, u Republici: naslovnica Frane Petruše, treći dio
Jeremiaha, epizoda "Alex", novi nastavci Kaktus Šerifa
i Sive kronike, Pile i pile, Elvis Vinkovac, Dogs of
Rock, Robert (12 i ˝), tekst uz svršetak Modesty Blaise te
prikaz prve knjige Usagija Yojimboa u izdanju zagrebačkog Bookglobea.
sadržaj
|
11.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-OPET DARKO MACAN...
Opet Darka Macana "trpam" u SVesti. Nakon vesti iz prošlog broja,
podsetiću reč je o nominaciji za Eisnerovu nagradu za kratki
strip, sad opet javljamo da je krenulo i izlaženje mini serije
"Star Wars: Jedi vs. Sith" od šest nastavaka, koju radi
zajedno sa Ramon F. Bachs-om i Raul Fernandez-om.
Korice radi Andrew Robinson. Prva sveska je ovih dana
izašla u Americi.
"Ne znam smijem li to rechi, ali ovo je SW strip za ljude
koji ne vole SW strpove; jedan fini coming-of-age fantasy koji
se sluccajno dogadja u SW svemiru. Sigurno che ga svi mrziti."
kaže Darko Macan o ovom stripu. Nemojte mu verovati...:)
i gledajte da ga nekako nabavite.
- DARK HORSE MAVERICK
2001
Jedan od vodećih američkih izdavača, Darh Horse, će i ove godine
svoju publiku obradovati sa antologijom Maverick 2001 gde ćemo
naći veoma zanimljiv odabir autora. Svoje mesto u antologiji
će naći Sergio Aragones, Dupy & Berberian,
Will Eisner, Denis Kitchen, Mike Mignola,
Stan Sakai, Matt Wagner i J.R. Williams,
naslovna strana Frank Miller.
48 strana, crno-belo, izlazi u julu, $4.99.
sadržaj
|
12.
|
PISMA ČITALACA
|
mail
|
From: Srdjan Panic <spanic_yu@yahoo.com>
Subject: Komentar
Hteo bih da prokomentarisem par
tekstova iz proslog broja Strip vesti:
-U potpunosti se slazem sa analizom Srdjana Acimovica u vezi sa
Politikinim zabavnikom. Javljao sam se par puta da kazem ukratko
sta mi se ne dopada kod ovog casopisa (razlivanje boja, neobjavljivanje
epizoda po redosledu) ali je kolega Acimovic bio ocigledno temeljniji
i recitiji, i na taj nacin pogodio u srz problema. U mom spisku
objavljenih stripova u PZ namerno sam izostavio Rip Kirbija, Fantoma
i ostalo sto ne zavredjuje da bude arhivirano, a dao sam podatke
za stripove koji (uglavnom) nisu nigde drugde objavljeni, a tesko
da ce i biti objavljeni.
-Sto se tice gnevnog (da ne kazem prostackog) izrazavanja o nekim
stripovima i autorima Miroslava Zagorcica iz B.Palanke, mogu da
kazem da ako vec izbegava spomenute stripove i autore moze da
izbegava i pohvalne tekstove o njima (mada neznam na koje to tekstove
misli). Njegovo pismo se u sustini svodi na to koje stripove voli
da cita (presudan kriterijum je crtez) pa zato treba stampati
samo te stripove, a ostali autori neka uce da crtaju kao oni ili
neka traze drugi posao. Strip je jedinstvo crteza i teksta i tesko
je napraviti ravnotezu izmedju njih. Ko to uradi (a malo je takvih)
napravio je remek-delo. Licno sam pristalica raznih stilova ali
necu da pisem o tome koje stripove volim a koje ne. Fala bogu
da postoje razliciti stilovi kako pripovedanja, tako i crtanja,pa
neka svako bira sta voli. Mislim da je Miroslav svojim pismom
hteo da izazove talasanje i na neki nacin podeli strip-publiku
na "za" i "protiv" Huga Prata, sto mu verovatno nece uspeti jer
je verovatno malo onih "koji znaju sta je dobro a sta ne". Verujem
da ce biti jos reakcija na njegovo pismo, ali nema potrebe da
se brani Hugo Prat. Neprimerena poredjenja Prata sa njegovim sinom
koga tuce (!?) nece pomeriti ovog autora sa mesta koje je zauzeo
za vreme zivota u planetarnoj (sarolikoj) strip-produkciji.
-Predlog g.Milenkovica iz uvodnika podrzavam i nadam se da ce
uskoro, sa porastom zivotnog standarda, za sve, pa i za strip,
biti bolje i da ce sve krenuti normalnim i legalnim tokovima u
izdavastvu. Problem ce biti koje stripove i casopise oporezovati
a koje ne. Ako se vec formira ekipa strip-strucnjaka koja ce ukazati
ministarstvu sta je dobro a sta ne, ekipa treba da bude sto sarolikija
kako bi se sto vise iskljucili licni afiniteti clanova ekipe i
neke stvari ne budu zaobidjene. Potrebno je naci pravu meru izmedju
kriticara i citalaca i saciniti optimalnu listu strip-ostvarenja
koja vrede da se objavljuju. Nadam se da ce ova inicijativa uroditi
plodom, a da ce vremenom umesto pitanja kako kupiti neki strip
vaziti pitanje sta kupiti od ponudjenog na strip-trzistu.
Prijateljski pozdrav od Srdjana iz Pirota
* * *
Povod mog javljanja
je text Srdjana Acimovica o P Zabaviku u kojem zelim da ukazem
na neke neistine.
Prvo o cisto stripovskom
delu ( o politici kasnije ).
Tvrdnja da je urednik Zabavnika "neobavesten i nezainteresovan
za strip scenu "ne stoji.Zabavnik je osim sto je u protekloj
deceniji bio gotovo jedini izvor stripa objavio stripove najpopularijih
autora (Gosini, Ziro, Vens, Prat, Zilon, Palacios ...) i od
kritike najcenjenijih (Mikeluci, Tores, Salan ...) kojima recimo
nije bilo mesta u Stripoteci.
No zato i dan danas moramo da citamo Hansa i Ivanel.
Osim najpopularnijih radova pomenutih autora objavljeni su i
neki manje poznati radovi kao Pratov AS Pik, Zilonov Kapetan
Kormoran pravi mali rariteti. Tesko da bi se to moglo ocekivati
od nekog neobavestenog i nezinteresovanog. Sto se tice politickog
dela ne mogu o tome da polemisem posto nisam redovan citalac
Zabavnika (uglavnom kupujem brojeve sa zanimljivim stripovima).
Stvar je u necem drugom.Text je napisan extremisticki u najboljem
maniru lista Vreme (tipovi koji su Kostunicu svojevremeno izjednacavali
sa Seseljom i koji su Curuviji oprostili rupe u biografiji tek
kad ih je dobio u glavi (Tijanic)) i bez pravih argumenata.Sta
je problematicno sto je Zabavnik bio na premijeri Odiseje? Pa
zar smo zbog sankcija trebali da zivimo u podrumu?
Opet o stripu.
Tvrdnja da Mebijusovi naucno fantasticni stripovi nisu ni prici
Bluberiju je tacna. Hermeticna Garaza danas deluje kao obicna
igrarija a Dzon Diful je scenaristicko iseravanje koje je uglavnom
nemastovito, prazno i neujednaceno nacrtano.
Dusanic Alexandar
Sombor
* * *
Nije baš čitalac strip vesti.
ali možda nekog interesuje:
From: Enrico Salvini <muffinman@redsectorart.com>
Subject: Invitation to join [Red Sector Art] original-art
updates newsletter
Hello comics-reader or art-collector!
Enrico Salvini here, apologizing for this intrusion in your life
with a comics-related invitation.
Why are you receiving this? Well, there might be many a reason,
but the one closer to the truth is that I've found your name and
email address in the header of an art dealer's or comics creator's
message which got to my mailbox more or less recently. Other reasons
might be that you directly expressed interest in one of the artists
I work with or purchased original comics artwork from me in the
past. Whatever the reason, though, let me reassure you that I'm
not trying to sell you any of that stuff and scams that you (and
I, and everybody on the 'net) are offered daily by automated machines
hiding behind screen-names and webhosts located in exotic countries.
What is this all about, then?
Well, I'm the art dealer and webmaster for a few of the most brilliant
new Italian artists (Alex Horley -I know, it doesn't sound Italian
at all but believe me, he is-, Giorgio Comolo, Alberto Ponticelli,
Saverio Tenuta and Tom Porta) and I'm promoting the website where
you can view many of their works. Well, more than that, I'm promoting
the newsletter which informs you of updates to such website. www.redsectorart.com
is, in fact, divided in separated sections for each one of those
artists and, to save readers and collectors time, I've set up
a Yahoo! announcement newsletter to inform when new artwork is
put online. I also sell American comics art, so I'll notify you
when new stuff comes in.
These annoucements are usually sent every couple weeks in plain
text form (you're not the only one to roll your eyes when fancy-schmancy
HTML messages hit your mailbox) with a brief overview of what's
new in the website and a link to it. That's it: no hype, no "buy
this!" push, no attachments, no comics-unrelated stuff. Well,
except what Yahoo! choose to stick at the end of it. Anyway, the
message will be about 2kb: very, very light.
What you have to do to subscribe to the newsletter?
If you're already a Yahoo! member, just send a blank email to
mailto:redsectorart-subscribe@yahoogroups.com
If you're not a Yahoo! member, just go to
http://www.yahoogroups.com/subscribe/redsectorart
and follow the easy instructions.
Now, what if you couldn't care less about this announcement newsletter
of mine? Well, first of all, double my apologies for wasting your
time. Double apologies also go to who's already subscribed to
the newsletter with a different email address and tho those who
unsubscribed with a different address that the one you're receiving
this on.
Anyway, worry not: this is a one-time message and you won't hear
from me anymore on this email address of yours. I maintain a database
where I store all addresses that don't subscribe to the newsletter
(or unsubscribe from it) and check it whenever I do a mailing
like this to avoid sending it again in the future. I stick to
it as close as possible and it is saved on a ZIP disk, not my
hard-disk, to avoid it being stolen in some way by those computer
wizards you hear about on CNN.
You don't need to write back to tell me "Go to **** and never
write anymore": if you don't subscribe, I'll move your name to
the "No more mailings" database: it's that easy.
For those of you (artists, dealers and collectors) who have had
their artwork stolen, gone missing, never returned, I have quite
some good news at http://stolen.redsectorart.com/, the Missing
Comic-Book Artwork Central. There you can report artwork that's
been stolen from your home, booth and car, artwork that your publisher
never saw fit to return, artwork that's gone missing in the mail
and so on. It's free and it's a service I'm offering to make this
hobby safer.
Well, this is it. The announcements are a lot shorter and lighter
than this rather fat message, and I sure hope you will subscribe
and visit the websites: if you like comics, you'll love'em.
Latest website update: original artwork at
http://comiccon.redsectorart.com/artwork/
Next website update: Giorgio Comolo website at
http://comolo.redsectorart.com/
All the very best,
Enrico Salvini
www.redsectorart.com
founder
The Missing Comic-Book Artwork Central:
http://stolen.redsectorart.com/
Report missing, stolen, fake artwork and help keeping the hobby
safer!
sadržaj
|
13.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
Darko Antanasijevic,
sajt
http://avala.yubc.net/~darecar1/index.htm
sadržaj
|
14.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 21. do 27. aprila
26. april 2000. Otvorena
je samostalna izložba Rastka Ćirića u prostorijama "Prometeja"
u Novom Sadu. Od stripova je bilo izloženo 10 tabli "Pozorišta
senki" iz 1990 i kaiševi na temu "Target".
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen
da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu
email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše
na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics
Zlatko Milenković, Petra
Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće dobijate
STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject)
napišite ODJAVA. |
|