prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. PROPAGANDA I SUBVERZIJA - Aleksandar Zograf
2. IZLOŽBA STRIPA U DVORU - Zdravko Jandrić
3. TOMAŽ LAVRIČ, intervju - Csaba Kopeczky
4. MARSUPILAMI PRESKOCIO MILION... - Aleksandar Manić
5. MEĐU PERNATIM PRIJATELJIMA - Ilija Bakić
6. POLITIKIN ZABAVNIK - So Young Co.
7. HLADNOĆA KOSMOSA - Srđan Aćimović
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 3. - Marko Stojanović
9. QMOVA KOLUMNA (53) - Bojan M. Đukić
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (63) - Darko Macan
11. KAKO POSTATI SUPER-HEROJ - 16. deo
12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    - GERA ZA GLENAT
    - BILAL NA VELIKIM EKRANIMA
    
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

NEŠTO IZMEĐU,… RECEPTA I USPEHA

Standardnog recepta za uspeh nema, to znamo svi. Da li nečiji recept može kod nas da se primeni? Volim da ponavljam recept koji su Britanci primenili kreirajući Sudiju Dreda i tako obnovili svoju scenu. Ali čini mi se da nijednom nisam spomenuo američki recept za uspeh. Recept koji smatram možda najpogodnijim za nas.

Pozivam Macana da se vrati jednom od crvića koje duguje, Mutantnim Tinejdžerskim Ninđa Kornjačama. On će taj fenomen verovatno bolje od mene opisati sa više faktografskih podataka. Ovom prilikom ću ja samo ukratko opisati njihov recept.

Počeli su sa alternativnim izdanjem u svega par stotina primeraka. Par stotina na 280 miliona amera? I uspeli. Naravno, odmah da se ogradim. Ne znači da će spas bilo čije scene zavisiti od toga koliko može strip na kraju da se sroza kvalitetno zbog hiperprodukcije. Bit je da jeftina sveščica stripa sa redovnijim ritmom izlaženja ima perspektive za uspeh.

Nije to recept koji je pomogao samo Ninđa Kornjačama. Tako su uspeh postigli i stripovi kao što su Bone, Usagi Yojimbo, Akiko,… stripovi kojima se američka scena može ponositi.

Računica je da sa 1000 prodatih sveščica na svaka tri meseca autor, koji sam izdaje svoje stripove, može imati možda i prosečnu srpsku platu. Kod drugih republika bivše juge je možda to teže postići, ali ako neko napravi računicu verujem da bi se prijatno iznenadio. Jedino što bi autor morao da odradi tri sveske da oseti redovan priliv novca, znači mora nešto uložiti. A ako strip nađe svoju publiku biće računice da ide i dalje. Nekoliko takvih serijala i eto punih izloga trafika i knjižara.

Dobar način da autor sam proba tržište i dođe do pravog puta za svoj strip. Ipak mi želimo da radimo stripove koje će ljudi kupovati i sa uživanjem pročitati. Ili možda grešim?

Eto, lično javno obećavam da ću do kraja godine objaviti jednu sveščicu, pa me izvređajte najstrašnije ako ne ispunim obećanje. Hoće li me neko prestići? Sutra krećem sa radom na prvoj tabi. Trka je otvorena!!! Ko prvi startuje ima više šanse na uspeh. Nema pucnja iz start-pištolja!

Ili je ovo možda taj pucanj?!

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

sadržaj

1.

PROPAGANDA I SUBVERZIJA

Aleksandar Zograf

U petak 30. marta, sa pocetkom u 21h, u pancevackom Studiju 21 ce biti odrzano vece posveceno animiranim filmovima proizvedenim u Nemackoj i S.A.D. tokom drugog svetskog rata. Pored dokumentarnog filma (proizvodnja BBC) koji govori o naporu savremenog animatora da istrazuje produkciju propagandnih crtanih filmova u nacistickoj Nemackoj, bice prikazana dva kratka animirana filma, "Glupa Guska"( Das Dumme Ganslein), nemackog animatora Hansa Fischerkosena, i " Regrut Patak Daca"(Draftee Daffy), americkog autora Boba Clampetta.

Priredjivac, Aleksandar Zograf, krenuo je tragom produkcije koja je slucajno ili namerno potiskivana i zaboravljana tokom decenija koje su za nama. Filmovi iz ovog perioda svedoce da su drzavne organizacije velikih sila tog vremena zelele da iskoriste sugestivnost i komunikativnost medija animiranog filma u propagandne svrhe. Ono sto je znacajnije, medjutim, je da su pojedini umetnici uspevali da nadmudre vlastitu administraciju, i u svojim radovima proture antiratne i humanisticke poruke.

sadržaj

2.

IZLOŽBA STRIPA U DVORU

Zdravko Jandrić

Dana 8. Ožujka 2001 otvorena je izložba stripa i ilustracije, autora Zdravka Jandrića. Izložba je održana u prostorijama gradske knjižnice u dvoru, ostaće otvorena do kraja ovoga mjeseca. Pošto je autor u periodu od 1997-1999 godine bio član škole stripa iz Novog Sada, kao specijalni gosti biće upravo njihovi radovi. U suradnji sa osnovnom školom, iz dvora, organizovane su svakodnevne posjete učenika, od petog do osmog razreda.

U razgovoru sa direktorom osnovne škole saznali smo da je on zainteresiran za projekat strip-sekcije koji bi bio realizovan u okviru same škole. On se nada da će sa tom sekcijom potaći interesovanje omladine za strip i crtanje. Sekcija će biti svakog petka u 13.00 sati.

sadržaj

3.

TOMAŽ LAVRIČ, intervju

Csaba Kopeczky

VECU, Interview sa Tomažem Lavrič povodom izlaska 4-tog toma serijala Dekalog, "KLETVA" - scenarista Frank Giraud -, kod francuskog izdavča Glénat.

1.Francuska publika vas je otkrila sa Bosanskim Basnama, možete li nam opisati vašu profesionalnu biografiju i reći kako ste se opredelili za crtanje stripova ?
Možda zvuči neverovatno, ali nekadašnja Jugoslavija je bila jaka stripovska zemlja, a posve sigurno najjača od zemalja bivše Istočne Europe. Tu se nekada puno crtalo, objavljivalo i prevodilo. Tako sam i ja kao klinac rastao na Asterixu, Princu Valijantu, Bluberiju. Ali otkad se Jugoslavija raspala, raspalo se i to jako strip-tržište. Autori sad pokušavaju da rade u svojim malim enklavama ili su se razišli po svetu.
Ja sam zvršio Likovnu akademiju i dosta sam se bavio novinskom ilustracijom i karukaturom, a već dvanaest godina suradjujem sa najvećim slovenskim političkim magazinom Mladina. Baš Mladina je otvorila prostor mladim strip stvaraocima i tamo sam tokom godina u nastavcima objavio većinu svojih radova.
U Sloveniji sam najpoznatiji po strip-kaišu Diareja, u kojem već dvanaest godina na ironičan način komentarišem unutarpolitička zbivanja.
Pored Diareje sam u (samizdatu) objavio još tri albuma – RATMAN, lokalnu superherojsku parodiju; CRVENI ALARM, autobiografsku priču o punkerima za vreme komunizma; i ratnu dramu BOSANSKE BASNE, koji je bio ujedno i moj prvi album objavljen i u Francuskoj.

2. Kako ste bili “uključeni” realizaciju sage Dekalog ?
Kao puno toga u mom životu, i to mi se desilo nenadano. Povodom izlaska “Glista u begu” (La cavale de Lézard) bio sam pozvan na Angoulemski festival od strane izdavača Glenat i tamo sam se susreo sa Frankom Giroud. On je bio već upoznat sa mojim radom i predložio mi je suradnju na svojem novom projektu. Naravno da sam odmah prihvatio. Isprva sam strahovao da možda moj crtež previše odstupa od stila nekih drugih autora u projektu Dekalog, ali Frank me je uverio da je baš to ono što traži.

3. Kako se odigrala kolaboracija sa Frank Giroud?
Osim nekoliko kratkih i srdačnih susreta, gde smo raspravljali o projektu iz čašu vina, većinom smo komunicirali preko interneta. Pored detajlno razradjenog sinopsisa i samih dialoga Frank mi je slao i mnogo fotodokumentacije, potrebne da verno dočaram period.
U početku sam imao malu blokadu, jer kao (kompletan) autor svojih radova nisam navikao na timski rad, ali uz Frankovu podršku to sam prevladao i dalje je sve teklo glatko.
Moram da spomenem i mog prijatelja Csabu Kopeczkog (urednika za Istočnu europu i prevodioca) i srdačnog urednika Rodolphea Soublin, koji su uveliko pridoneli toj uspešnoj suradnji.

4. Vasi likovi su psihološki veoma kompleksni. Da li vam je F.G. dao mnogo informacije o njihovom fizickom izgledu, ili ste ih vi sami definirali?
Frank mi je pre svega opisao karaktere likova, njihove medjusobne odnose, istorijske i političke okolnosti, u kojima likovi djeluju, čak i njihove lične istorije koje uopšte nisu bili obuhvaćene u samoj priči. Pored tolike faktografije i izgledi likova sami od sebe počnu da mi se formiraju. Poslao sam nekoliko skica i uz nekoliko sugestija Frank se ubrzo složio sa njima.
Na samom početku suradnje upitao sam ga koji su dobri a koji loši momci, a odgovorio mi je da to nisu crno beli likovi, nego u svakom od njih postoji mnogo nijansi ljudske prirode. Pokušao sam da tu kompleksnost izrazim i u njihovoj fizičkoj pojavi, mimici, gestikulaciji.

5. Da li ste bili prinudjeni da adaptirate vaš način rada svojstvima ovog projekta, ili ste zadržali vas lični pristup?
Svaka suradnja traži od autora odredjen stupanj adaptacije. Ali mislim da sam zadržao neka svojstva iz vlastitih radova, kao recimo to, da su mi ljudski likovi mnogo važniji od (scenografije i dekora), koji su karakteristika francuskog stripa.
S druge strane volim da menjam stil crteža i prilagodjavam ga tipu odredjene priče, pa sam kod Dekaloga pokušao da budem čišči, realističniji nego inače, i da zauzdam svoj afinitet prema (naglašenom ekspresionizmu).

6. Kako realizirate vaše table? Kakve "alate" upotrebljavate?
Ah, još uvek nisam našao svoje idealne alate. Eksperimentiram, a na kraju se uvek vraćam onom sasvim bazičnom – olovka, pero, kist i crni tuš.
Obično napravim storibord i mnogo pokusnih crteža, a posle izradim crtež direktno na papiru i istuširam ga u jednom zamahu. Uvek počinjem od najkompleksnijeg i meni najdražeg dela crteža – ljudskih lica. Ako sam time zadovoljan, ostalo ide lako.
Kod svojih stripova često iscrtam table pre nego uopšte imam definirane dialoge, pa mi ostaju bele rupe za oblačiče koje tek naknadno popunjavam. Ponekad preskačem cele table i lačam se nečeg zanimljivog na poslednjoj stranici, recimo. Ili čak novog stripa. Ukratko, nisam jako sistematičan i pedantan autor. Na radnom stolu mi je haos, a ponekad i u glavi.

7. Da li uvek radite crno-bele crteže?
Praktično uvek. Kad god uzmem u ruke boje, nešto mi se smaže ili polije!
Ne, volim crno-belu tehniku jer je jasna, čista, asketska. Hugo Prattov Corto Malteze, Frank Millerov Sin City, Munoz-Sampayo, Tardi – to je poezija crno-belog. Još uvek volim da gledam velike majstore stripa u c-b verziji i žao mi je da su neki kolorisani iz čisto komercialnih razloga.
U budućnosti ću verovatno raditi i nešto u koloru, ali još uvek ću radije prepustiti svoje crteže nekom darovitom koloristi.

8. Da li se creativci u vašoj zemlji interesuju ze period obradjen u 4-im tomu, ili ste ga otkrili realizirajuci album?
Mislim da je period neposredno posle 2. svetskog rata relatvno slabo istražen u umjetnosti, što je šteta.
Ima tu mnogo “štofa” za priču, mnogo mutnih političkih situacija, geostrateških cenkanja, zveckanja oružjem, a pre svega mnogo traumatičnih ljudskih sudbina. Ukratko, posledice ratnih zbivanja su se u mnogim zemljama Europe osećale još godinama posle završetka borbi.
Ja to znam, jer su se u mojoj zemlji, u novom ratu, još uvek izvikivale neke parole i raščiščavali neki računi od pre pedeset godina.

9. Koju scenu ste najviše uživali crtati u ovom albumu?
To bi mogao biti dramatični finalni obračun glavnih junaka Darka i Milene, u parku medju drevnim statuama i divljom vegetacijom, u sjeni tamnih borova, dok zvezde sjaje iznad usnulog Rima.

10. Koji lik vam je najdraži?
Sigurno Darko, krhki, osečajni, nesretni svečenik, koga razdiru snažne, oprečne emocije – vernost prema prijatelju, dužnost prema crkvi, ljubav prema ženi.
Pa i Milena, partizanska borka koja žudi za osvetom, jaka u svojoj boli.

11. Kako se oseća jedan Slovenac kad ga objevljuju u Francuskoj?
Veoma sam počašćen, naravno. Francuska je Meka europskog stripa i svakome autoru je san da objavljuje ovde, naročito kod velike i renomirane izdavačke kuče kakva je Glenat. Sam za sebe sam uvek naivno verovao da ću to kad-tad postići i nisam se iznenadio kada se desilo. Ali znam da ima puno autora, koji još čekaju takvu priliku, često godinama, često uzalud. Jer za medjunarodni uspeh jednog autora iz Istočne Europe nisu dovoljni talenat i rad, nego mora prevladati i mnoge druge bariere: geografske, kulturološke, političke i jezičke. A mora imati i trunku sreće.

12. Vaši budući projekti?
Način rada mi je takav, da uvjek radim na mnogo raznovrstnih projekta istovremeno. Ti projekti su u različitim fazama realizacije – neki su već na pola iscrtani stripovi, neki još u fazi storyborda ili scenarija, a neki još sasvim maglovite ideje u mojoj glavi. Trenutačno su mi najdraži: OBLACI, potencialni serijal vilenjačkog fantasy žanra; EUROPA BEZ GRANICA, road krimič na tragu dosad objavljenih albuma; EKSTREMNI SPORTOVI, koji su skup crnohumornih gegova; ISPOD PLANINA, pomlo nadrealistička ekološka avantura i NANA, (urbana fantazy-komedija) u saradnji sa B. Devlicem. A ima ih još.
Ali šta od toga, i kada, če se objaviti u Francuskoj, ne zavisi samo od mene.

sadržaj

4.

MARSUPILAMI PRESKOCIO MILION...

Aleksandar Manić

MARSUPILAMI PRESKOCIO MILION FRANAKA

"Prvi put, drugi put, treci put! Tabla br 12 iz stripa "Marsupilamijevo gnezdo" prodata je kupcu na telefonu za 980.000 franaka - objavio vodja aukcije Zzak Tazzan u subotu 24. marta, na dosada najvecoj javnoj prodaji posvecenoj stripu u Francuskoj. Vise od pet stotina tabli, crteza, albuma, revija i predmeta nasle su se u Parizu pred tri stotine kupaca prisutnih u sali.

Crno bela tabla koju je genijalni belgijski strip autor Franken nacratao 1960. godine oborila je svetski rekord (1,1 million franaka sa troskovima aukcije) koji je drzala tabla iz Erzzeovog stripa "Otokarovo zezlo", prodata pre dve godine za 625.000 franaka (95.000 evra).

"Ovo je jedna od najlepsih tabli na trzistu i sigurno ce se prodati iznad procenjene vrednosti - rekao je neposredno pred prodaju Erik Leroa, ekspert prodaje - tabla pripada Numi Sadulu, spisatelju, publicisti i velikom zaljubljeniku u strip. On ju je dobio od Frankena pre dvadesetak godina, kao sto je dobio i mnoge druge table i crteze od kojih je cetrdesetak na subotnjoj prodaji."

Pre trideset godina niko nije mislio na novcanu vrednost strip tabli i crteza, te su ih autori cesto poklanjali prijateljima, ili su ih jednostavno arhivirali sa ostalim papirima. Tokom osamdesetih godina, strip table pocinju cesce da se pojavljuju na aukcijama, i dostizu cene slika nizeg kvaliteta. Medjutim, zadnjih pet godina aukcijske prodaje su promenile izgled, te se table prodaju primereno njihovim vrednostima. Najtrazeniji su originali Erzzea iz serijala Tenten, potom Frankenov Spiru i Gassa, te Uderzov Asteriks.

Takodje su vrlo trzazeni i skupi originali Huga Prata (Korto Malteze), Zzana Zziroa (Porucnik Bluberi), Gotliba, Tardija i Bilala. Na subotnjoj prodaji jedna crno bela tabla Bluberija iz epizode "Rudnik izgubljenog Nemca" dostigla je 28.000 franaka, Bilalova kolor tabla iz "Partije lova" prodata je za 20.000 franaka, a jedna Loazelova tabla za 23.000 franaka.

Cene originala zavise od stanja ocuvanosti, od albuma u kome su objavljeni, od vaznosti u odnosu na istoriju stripa, ali i od lepote kompozicije, od prisustva glavnog junaka i od tipicnosti u odnosu na opus autora. Ilustracije se racunaju duplo skuplje od crno belih tabli.

Strip je u Francuskoj delatnost u kojoj se okrece puno novca. Prosle godine ukupna vrednost prodatih albuma premasila je 1,5 milijardi franaka, sto je za 20 odsto vise nego 1999. Istovremeno, ovo trziste jos uvek nije dostiglo svoj vrhunac i pretpostavlja se da ce ovogodisnje poslovanje nadmasiti prethodnu godinu. Zanimljivo je napomenuti da je u Belgiji, drugoj strip zemlji, tacno polovina ukupne izdavacke delatnosti posvecena stripu.

sadržaj

5.

MEĐU PERNATIM PRIJATELJIMA

Ilija Bakić

STRIP

MEĐU PERNATIM PRIJATELJIMA

Stripovi Saše Mihajlovića našli su mesto i u značajnim publikacijama kakve su antologija "Comix 2000" francuskog izdavača "L'association" i američka antologija "Expo 2000" koja predstavlja nove talente

Domaća alternativna strip scena u stalnom je pokretu; neprestano traži moduse svog opstanka s jedne strane, a s druge na njoj deluju autori koji su već stasali i izgradili se u "junačkim danima andergraunda", s početkom 90-tih, i novi momci i devojke, tek pristigli i željni rada i dokazivanja.

Jedan od tih mladih pred kojima se otvaraju horizonti beskrajnih priča u slikama, a koji je već pokazao svoj talenat je beogradski student Saša Mihajlović. Njegov dosadašnji razvoj tekao je na standardni alternativno-stripovski način, što će reći da je svoje radove objavljivao u domaćim publikacijama za autorski strip ("Striper", "Patagonija", "Lavirint"...), odnosno da je sarađivao i sa inostranim časopisima i fanzinima koji prate ovaj vid strip stvaranja (slovenački "Stripburger", belgijski "Beeldstorm", italijanski "Frandango"...).Sašini stripovi našli su mesto i u značajnim publikacijama kakve su antologija "Comix 2000" francuskog izdavača "L'association" i američka antologija "Expo 2000" koja predstavlja nove talente. Naravno, kao svaki pravi alternativac Saša Mihajlović se kalio i u samizdat fanzinima, koji dozvoljavaju svakom autoru da se razmahne ali ga teraju i da samokritično sagleda sopstvene snage i dostignuća. Da je fanzinski princip rada dobar i delotvoran dokazuje u tri broja Sašinog fanzina na engleskom "Pernati prijatelji" (Feathered Friends). Kada, umesto rascepkanosti nametnute u drugim publikacijama jer se svako predstavlja tek s nekoliko stranica, čitalac iščita ove fanzine stiče zaokružen utisak o nespornom talentu i o različitim interesovanjima mladog autora. Vizuelni i narativni elementi stripova u stalnom su napredovanju tako da se može govoriti laganom kristalisanju specifičnog stila. Bilo da su mu stripovi blizu realističkog crteža, stilizacije ili krajnjeg minimalizma a priče bezazlene, svakodnevne ili sa poentom, Saša uspeva da kontroliše sve segmente rada tako da se ne ponavlja, da ne gubi dinamiku i intenzitet stripa.

U dnevnom listu "Glas javnosti" Saša Mihajlović već nekoliko meseci objavljuje strip-kaiš "Glava noja". Ovaj strip budi nadu u povratak i opstanak domaćeg novinskog stripa, jednog od najzapostavljenijih strip izraza. Mada je zbog nedostatka prostora u listu strip umanjen u odnosu na normalnu veličinu, a dešava se i da ga nekim danima i ne bude, u pitanju je značajna novost u našem izdavaštvu. Pričice o Nojevoj glavi, smešne, tužne, filozofske i apsurdne, trebalo bi da se, u punoj veličini i pravom svetlu pojave u posebnoj knjizi-zbirci kaiševa, čiji se izlazak očekuje u prvoj polovini ove godine. Uz kaiševe objavljene u "Glasu javnosti" u knjizi će se pojaviti i potpuno novi. Saša mnogo očekuje od zbirke koja će biti prvo veliko predstavljanje domaćoj publici. Ova knjiga daće njegovom radu novi podsticaj i zalet.

Saša Mihajlović kao "krivce" za svoju strip avanturu navodi, osim sopstvene znatiželje i dešavanja na domaćoj alternativnoj strip sceni s početkom 90-tih, magazin Patagoniju, Zografov strip "Život pod sankcijama", Wostokove stripove, kao i slike Srđana Mirkovića. Svoj doprinos daje: Kramb u sveskama koje je objavio Flavio Rigonat. Koliko je moguće pratiti dešavanja na svetskoj strip sceni, posebno radove aktuelne američke zvazde Krisa Vera ali istovremeno izuzetno ceni klasika Džordža Herimena i njegov strip "Crazy Cat" (Maca šiza) i Bejzila Vulvertona, autora iz početka kultnog humorističkog časopisa "MAD". Početne Sašine fascinacije prerasle su u zavedenost i opčinjenost koju uspešno prenosi na one koji prate njegov rad i očekuju nove uspehe.

Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad 11.01.2001.

sadržaj

6.

POLITIKIN ZABAVNIK

So Young Co.

Opet sam se ja nasao da reklamiram Politikin zabavnik. Od broja 2562 od 16.3.2001. (koji se nije pojavio u Nisu, slepom crevu ove drzave) PZ objavljuje (kao sto je u SVestima 106 i najavljeno) strip Alekse Gajica po scenariju Valeri Manzen "Bic Bozji". Ako se ne varam, strip bi trebalo da ima 62 strane, a drugi deo ima 10 strana (za prvi ne znam jer, kao sto rekoh, u Nisu se NIJE POJAVIO! (ni u Novom Sadu, zmcomics))

Evo predloga za jednu "akciju": posto je dosta toga objavljeno u Politikinom zabavniku poslednjih par godina, a to niko ziv ko ne prati redovno isti ne moze da pohvata, ne bi bilo lose da zajednicki napravimo spisak svih zanimljivijih stripova i brojeva u kojima su objavljeni.

Evo mog doprinosa, uz sledece napomene: Za * nisam siguran da li postoji jos jedan deo ili ne. Za Tintina nisam siguran da su ispravni brojevi epizoda. Svi ovi stripovi su objavljeni samo u PZ (osim Bluberija, epizode 15. i 16. koje su objavljene i u Stripoteci i to u brojevima 238/239 i 260/261). Za Talicnog Toma nisam siguran da date epizode nisu vec negde objavljivane. Koga zanimaju datumi pojedinih brojeva naka se javi.

- Porucnik Bluberi
15. Balada za mrtvacki kovceg 1709-1712, 2329-2331
16. Otpadnik 2365-2366
20. Fantomsko pleme 2056-2057
23. Nesrecna ljubav 2147-2149 *
26. Dzeronimo 2558-2561

- Porucnik Bluberi (crta: Colin Wilson)
2. Nasilje u Kanzasu 2074-2076
3. Pakleni napad 2036-2037

- Dozivljaji Dzima Katlesa
- Covek iz Nju Orleansa 2393-

- Tintin
4. Plavi lotos 2002-2032
7. Skiptar kralja Otokara 2388-
11. Blago Pamaka Crvenog 2327-2329
12. 7 kristalnih kugli 2337-2339
13. Hram Sunca 2340-2344
19. Tintin u Tibetu 2050-2051

- Asteriks
28. Asteriks i leteci cilim 2131-2132
29. Ruza i mac 2099-2101

- Talicni Tom
- Braca Dalton na svadbi 2247-2249
- Grad duhova 2258-2260

- XIII
8. XIII protiv broja 1 2297-2299
9. Za Mariju 2345-2346
10. El Kaskador 2264-2266
11. Tajna srebrnih satova 2320-2323

- Mek Koj
- Postaja Meskaleros 2068-2070
- Djavolov tesnac 2289-2291

- Korto Malteze
- Mladost 2295-2296

- Dzeremaja
15. Aleks 2039-2040

Puno pozdrava
Vuk

sadržaj

7.

HLADNOĆA KOSMOSA

Srđan Aćimović

HLADNOĆA KOSMOSA - "KOSMIČKI PUTNICI"

Hugo Prat je rekao: "Volim da čitam Forea, ali samo kad je Foreov scenarijo". Zehvaljujući "Stripoteci", pred kraj godine imali smo prilike da čitamo Foreov scenario, uz obradu nama veoma poznatog Pola Žijona. To su, naravno, "Kosmički putnici", prva epizoda "Nestala kapsula" u izdanju "Marketprinta". Vidljivo je da ovde nije ostalo mnogo od autora kultne "Barbarele", a to potvrđuje i činjenica da je serijal u suštini, izvorno Žijonov, po njegovoj ideji i sa čestim njegovim uplivima u scenarijo. Tolikim, da posle svađe sa Foreom, preuzima i pisanje scenarija. Ono što je zasad pred nama, ipak, nosi i Foreovo ime na sebi, ali reklo bi se da to i nije tako bitno.

Žijonov rad broji više mana nego vrlina: Sve vrste arhetipnosti, predvidljivosti, klasični zapleti, slaba karakterizacija stoje naspram eventualnih metafora koje mogu činiti odnodi među junacima. Crtačka hladnoća stoji naspram crtačke virtuoznosti. Ipak, najuočljivija specifičnost Žijonovog rada ogleda se u njegovoj naraciji. Sklon je, naime, skokovitosti i eliptičnosti, ali, za razliku od velikana čijim imenom započinje ovaj tekst, koji elipse koristi kako bi izbegao razne neestetične trivijalnosti, kao što su zatvaranje vrata ili kuvanje čaja, Žijon preskače upravo dinamične delove, usresređujući se na sporedne: putovanja, upoznavanja... Obilno se koristi opisnim tekstovima, svaki dinamičan segment smešta u svega jedan, zapanjujuće statičan kadar, sve u svemu, pristupa akciji deskriptivno: ne priča je, već opisuje.

Ovo bi svakako moglo doneti novi kvalitet stripu: više prostora za razradu likova, njihovih odnosa i emocija, one druge, romaneskne strane stripa. Ali Žijon i tu priliku uglavnom propušta: uvodi likove previše brzo i naglo, racionalizira njihovu upotrebu tako da sve ostaje na relativno jednostavnim vezama malog broja likova.

Ova 'praktičnost' rezultat je Žijonovog pređašnjeg rada na dnevnom novinskom stripu, žanru u kome je redukovanje priče i motiva neophodno usled malog prostora - što u veličini kadra, čime se ne dozvoljavaju kompleksni crtački zahvati - što u vremenskom toku, jer nekoliko kvadrata koliko čini nastavak, mora da nosi dovoljno informacija. Žijon nastavlja da radi u istom maniru i onda kada ima na raspolaganju kadrove formata šestine strane. Zauzvrat, doduše, dobijamo raskošne svemirske pejzaže, što može biti sadisfakcije, pogotovo za one čitaoce kojima je crtež primaran. Ipak, strip sve u svemu počinje da liči na kratak sadržaj nekog drugog, dramski razvijenijeg stripa. Ovaj paradoks dostigao je vrhunac u seriji "U ime svih svojih" koju smo nedavno čitali u "Stripoteci", a u kojoj se Žijon svakog događaja i lika dotiče ovlaš, površno, usput.

Ruku na srce, ovaj pristup vođenju radnje, koji su u primenjivali Kenif, Rejmond, Haldavej i ostali autori novinskog stripa u nastavcima, ravnopravan je onom drugom, viđenom kod većine evropskih autora (no, i kod američkih, npr. Fostera). Na čitaocima je da se odluče koji pristup im je miliji. Po mom mišljenju, Žijonov pristup gubi smisao van novinskog stripa u nastavcima, a negativnom utisku doprinosi i hladnoća crteža, koja je najverovatnije rezultat crtanja originala u 'gigantskom' formatu, nekoliko puta većem od uobičajenog, što Žijon primenjuje.

Ruku na srce, čini se da dobar deo čitalačke populacije ne deli moje mišljenje, pa su se "Kosmički putnici" našli među prvim albumima koje je "Marketprint" ubacio u 'izdavačku mašinu'. Jer, u suštini, u pitanju je korektno i kvalitetno odrađen serijal, ali ipak najmanje atraktivan od svega što je izašlo ispod "Marketprintove" štamparske prese u okviru edicij ".

I pored brojnih mana, "Kosmički putnici" vredni su izdavanja, a za nas kojima se ne dopadaju, tu su "Komanča", "Petar Pan", "Aster Blistok", "Ratnici sa Akbara", i, naravno, svest da strip izdavaštvo kod nas ponovo počinje da postoji. Što, posle dugih godina apstinencije, zvuči gotovo neverovatno.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 3.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

Klapa prva: Nis

Dobro, priznajem. Prosli put sam pisao o potrebi za odrzavanjem lokalnih scena i povezivanjem istih u neku funkcionalnu celinu, i evo vec ovog petka nisam otisao na sastanak koji redovno odrzavaju Niski strip autori i ljubitelji stripa. Mogao bih reci da mi se to retko desava, i da sam posle dve nedelje morao kuci u Leskovac (na sta bi se neki pametnjakovic medju vama sigurno nasao da kaze: Nista se ne mora osim da se umre, a na sta bi ja rekao: Ha!), ali to ne menja stvar. Kada sam se posle cuo sa Dusanom, rekao mi je da ih je bilo samo trojica i da su se lepo ispricali. Ma koliko da mi je bilo zao zbog ovoga, bilo mi je drago sto su se ipak nasli i odrzali hvale vrednu tradiciju, druzenje i povezivanje autora na lokalnom nivou.

Nedeljni susreti Niskih autora i ostalih proizasli su iz duge tradicije...Mislim da ovako nece moci. Hteo sam da ovom prilikom dam jedan kraci, faktogrfaski presek danasnje Niske strip scene, malo da pricam o tome odakle dolazi i na kakvu se (slavnu) proslost naslanja, a onda sam shvatio dve stvari.

Pod jedan, dati kraci presek tako necega nije moguce. Pod dva, scenu cine ljudi, a ne (bar ne samo) tradicija i suva informacija o njoj. I pod tri, uvek mi je nekako lakse da pricam o ljudima nego o dogadjajima. Profesionalna deformacija, sta li.

U formalna strip drustva nesto vise i ne verujem, jednostavno zato sto su vam autori stripa cudan soj. Sujetni, pre svega, neodgovorni, netrpeljivi prema nekim i odredjenim kolegama, na kraju krajeva, nevoljni da gube vreme na tamo nekim sastancima tamo nekog drustva od koga niko od njih nema direktne koristi (ja ih sad gadno nagrdih, ali dobar deo njih, ako ne i vecina su takvi). Zato je Nisko strip drustvo za sada neformalno, ljudi koji se tamo nalaze dolaze ne zato sto moraju vec zato sto tako hoce. Veci deo nas se i privatno druzi, razmenjuje informacije, saradjuju profesionalno, namestamo jedni drugima poslove, igramo basket, futbal, stalno smo u kontaktu. Ima nas malo, moramo da se cvrsto drzimo medjusobno, da se povezujemo i na regionalnom nivou, kad vec ne mozemo na saveznom.

Ljudi na ovim sastancima pre svega su prijatelji, i ako mene pitate to je jedini nacin da neko neformalno drustvo poput Niskog i opstane. Na opsezne tekstove o tome sta ko radi o stripu, u stripu i za strip u Nisu i juznije moracete malo da sacekate.

PS. Skrenuta mi je paznja da bi vec mogle da uslede primedbe i zamerke. Sad imate adresu, pa izvolite, pljunite. I zapevajte, sto da ne.

sadržaj

9.

QMOVA KOLUMNA (53)

Bojan M. Đukić
bonjy@guitar.com

I POSLE SCHULZA - SNOOPY

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (63)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

PROPOVJEDNIKOV PRIMJER

Sandman - taj neočekivani hit subkulture i nestripovske javnosti - se pred kraj izlaženja prodavao u preko 110.000 primjeraka i redovito obitavao na ljestvici deset najtiražnijih. Nije ni čudo da je Vertigo sa zebnjom čekao trenutak umirovljenja svoje muzare, čija nejaka telad - Books of Magic, The Dreaming, Sandman Mystery Theatre... - nisu baš bila materijal za predvodnike stada.

Na čelo se tada, kroz šikaru Neil Gaimanovih vilenjačkih šuma i studenih dvoraca, probio posve neočekivan ovan - Preacher Gartha Ennisa i Stevea Dillona. Jesse Custer, mačo-propovjednik s američkog juga u potrazi za Bogom s kojim se želi obračunati zbog svih zala na svijetu, bio je ujedno kulminacija Ennisovih antiautoritativnih opsesija i trn u oku Vertigove tradicije mlakih junaka što gacaju muljevitim svijetom. Šake umjesto spleena, viski i pivo umjesto LSDa, seks umjesto egzistencijalizma... Vjerujem da urednicama u Vertigou nije bilo jasno zašto se prodaje bolje od klonova koji su se tako trudili da pišu kao Neil.

A prodavao se bolje zato što je, jednostavno, bio bolji. Zato što se kroz Preacherove stranice jasno čuo Garthov i Steveov glas, glas koji nije bio Neilov i koji se nije obraćao istoj publici, ali koji je bio čujan i svoj. Jer je bio dobar glas, a znate što o dobrom glasu kaže narodna poslovica. Dok sve Sandmanove fotokopije žive od ovisnika i bilježe postupan, ali stalan pad prodaje, Preacherova je prodaja (kao, uostalom, i prodaja Transmetropolitana, stripa u kojem se jasno čuje glas Warrena Ellisa) rasla.

No, da li je Vertigo iz svega išta naučio? Naravno da nije. Kao što je ista urednička ekipa prije par godina uspostavila Helix da bude SF pandan Vertigu - zaboravljajući da je Vertigo opstao jer je okupio otprije jake stripove, a ne zbog markice s imenom štale - tako je i danas imitacija jedino za što su sposobni. Čime zato ispunjavaju rupu nastalu završetkom Preachera? S Outlaw Nation Jamiea Delanoa kojeg, kontra svim njegovim instinktima, tjeraju da bude mačo e ne bi li se netko prevario pa zbog apstinentske post-Preacher krize zgrabio prvu sličnu naslovnicu Glenna Fabrya te skupa s urednicima sisao palac praveći se da mlijeko curi, nadajući se da će na iluziji opstati dok nova muzara sama ne ušeta u tor.

***
Kada je Stuart Moore (urednik inače odgovoran i za Preachera i za Transmetropolitan) zamislio Helix, ta se biblioteka trebala zvati drukčije. No, kako je Keanu Reeves upravo snimao SF-film isto takvog naslova, naslov je hitno promijenjen u sličan, a opet različit, Helix. Nagradno pitanje (a nagrada će biti pregršt Vertiga - pokoji Preacher, pokoji Transmet, neki Gaimanov klon), zato glasi: Kako se Helix trebao zvati?
Odgovore smiju slati svi osim kolumnista SVesti (da najedim Marka) i friških dobitnika (da najedim Marka još jednom).

sadržaj

11.

KAKO POSTATI SUPER-HEROJ - 16. deo

KAKO POSTATI SUPER-HEROJ
- spasite Univerzum za trideset dana ili vam vracamo novac! -
(c) Mark Leigh & Mike Lepine
Prevod i adaptacija: Anon Imusovich

SESNAESTI DEO

* Nacuo sam da svaki junak koji drzi do sebe ima makinu sto jede zivu decu, trosi nitroglicerin, bljuje vatru, topi asfalt gumama...
- Izvinite..?

* Ma znas, crnu munju od celika, sto zdere kilometre, mocno deluje, uteruje strah u kosti...
- Ja... Ne bih znao reci o cemu je rec...

* Daj, bre! Govorim o KOLIMA! Koja su najbolja kola za jurenje kriminalaca?
- A, mislite na SuperMobil? Idealan model treba da ima:
1. putnicko sediste sa skrivenim katapultom ispod
2. pokretni laserski sekac
3. crveno svetlo koje seta levo-desno iznad zadnjeg branika, tek radi efekta u mraku
4. dalekodometni radarski sistem
5. kvarcno-halogeni reflektor-pretrazivac
6. prednji 'pluzni' branik za probijanje prepreka
7. antenski punjac-sisaljku za gorivo na izvlacenje i daljinsko upravljanje
8. elektromagnetsku hvataljku
9. raketnu trostruku kuku na ispaljivanje
10. zadnji napalmski bacac plamena
11. automatska seciva-kose na izvlacenje i uvlacenje
12. signalnu trubu od nekoliko stotina decibela
13. odeljak za prihvat uhapsenih
14. auto-detekcioni senzor
15. napred montirane brzometne topove sa automatskim punjenjem od 30mm
16. automatski postavljac nagaznih mina na daljinsko upravljanje
17. ziroskopski kontrolisanu auto-suspenziju i vozni modulator
18. motor (vrlo vazno!)
19. gumene tockove (nezaobilazno!)
- - -

* To, majstore! I, gde to mogu da nabavim?
- Pokusajte na sledecim mestima:

PRODAJNI SALONI ZA GANC-NOVA VOZILA
Imati tzv. 'KrimiMobil' ili 'SuperMobil' danas postaje sve popularnije. Prodavci znaju da nece moci puno da ih prodaju, no postavljanje makar jednog modela u izlog salona garantuje atrakciju i privlacenje paznje. Jednom kada potencijalni kupac udje, mogu da ga spopadnu i odvuku mu paznju na obicnije modele izlozenih vozila.
Mane:
- vecina trgovaca ne razume a jos manje ume da objasni tehnologiju iza KrimiMobila koji izlazu (komparativne prednosti turbine na vodonik u odnosu na propulzivni protonski sistem)
- zbog previsoke cene (od DM500.000-00 pa navise) ponuda im je ogranicena na samo jedno izlozeno vozilo, ili jos cesce - veliki zidni poster sa fotografijom modela

PIJACE ZA PRODAJU POLOVNIH VOZILA
Trgovci specijalizovani za SuperMobile mogu da se nadju na pijacama lociranim na periferijama vecih urbanih centara i nesto redje u provinciji. Posto tehnologija napreduje sve vecom brzinom, KrimiMobili vrlo brzo izmode, tako da je ponuda polovnih modela izdasna.
Mane:
- ako se ne razumete u vozila, lako mozete da kupite macku u dzaku. Zapamtite, KrimiMobile ne voze samo simpaticne starije gospodje nedeljom, niti sluze ra razvozenje dece po udaljenim skolama
- vecina trgovaca polovnim vozilima ne obezbedjuje servis niti rezervne delove, sto znaci da cete morati da se sami snalazite cak i za najrutinskije stvari poput praznjenja nuklearnih rashladnih uredjaja

PIJACE ZA PRODAJU STARIJIH POLOVNIH I HAVARISANIH RENTIRANIH VOZILA
Iako se navedena vozila prodaju po atraktivnim cenama, zapamtite da se KrimiMobili NE IZNAJMLJUJU auto-prevoznicima niti turistima, niti ih cesto uopste ima.
Mane:
- Totalno ima da izgubite dragoceno vreme

AUKCIJE
S vremena na vreme naleti poneki SuperMobil na ova mesta - a i kada se to desi, prodaje se skoro budzasto prvom interesentu.
Mane:
- KrimiMobili se obicno prodaju po principu 'Uzmi ili ostavi'. Ukoliko ne razlikujete 'Elektronski Fluks Induktor' od 'Masovne Nesrece Izazvane Vasom Krivicom I Neobavestenoscu' bolje se manite corava posla
- retka pojava SuperMobila na aukcijama najcesce znaci da cete se naci u situaciji da se nadmecete sa svakim mogucim trgovcem s'koca i konopca i nekoliko desetina superjunaka, od kojih neki prate nadmetanje Psiho-Omniskopom, Super-Pogledom, Mentalnom Projekcijom i cime sve ne, ukljucujuci i oci njihovih vernih ljubitelja koji umesto njih prisustvuju; da ne pominjemo signale telepatijom, astralnom projekcijom i dr.
- ukratko, sve postaje pomalo haoticno

KUPOVINA OD DRUGIH SUPER-HEROJA
Ako licno poznajete prodavca-ranijeg vlasnika, onda ste MOZDA i upuceni u predistoriju zeljenog vozila. Ako to nije slucaj, nekoliko telefonskih poziva unaokolo junackom bratstvu resava problem. Ma koliko da ste nestrpljivi - NIKADA ne kupujte polovni KrimiMobil od Coveka Kamikaze-Neverovatnog Samoubice ili Somnabulamira - Cudesnog Uspavanog Auto-Trkaca. Takodje otpada i Robotoljub koga bije glas da je u nekoliko navrata imao strastvene odnose sa svojim vernim vozilom a pouzdani izvori tvrde da su ga videli kako se iza garaze klistira auto-uljem.
Mane:
- ni pod razno nemate garanciju, sto je i te kako vazno kada vam zatreba da promenite Termo-Deakcelerativni Fajfunger ili Gizmotransduktabilnu Djuntu koji mogu da kostaju i do DM30.000-00 pa vi sad vidite
- zla krv izmedju ranijeg i novog vlasnika SuperMobila moze da dovede do ljutih bitaka na gradskim krovovima i sravnjivanja celog mesta sa zemljom - sve zbog falicnog starog vozila.

Tja.

* Da li je prihvatljivo da stavljam nalepnice na zadnji branik mog KrimiMobila?
- Zavisi od toga sta na njima pise. 'Volim Irak', 'Sadam i Sloba i gora zelena' ili 'Kocim samo da ne idem u zatvor' NE dolaze u obzir, ali su zato sledeci primeri sasvim prihvatljivi:
"Zastajem u spomen zrtava kriminala!", "Zatrubite sirenom ako mrzite Drkotrona, AntiMaterijalnu Zver!", "Volim Uran!", "Planeta Zemlja - voli je ili je ostavi!", "Ja sam protiv nuklearne energije! (i neotporan sam na Stroncijum 90)" itd.

* A je l' smem stvarno da nagazim do daske i nagarim kad sam za volanom KrimiMobila?
- Naravno - ali neka vas ne iznenadjuje ako vas vazda zaustavlja policija posto mnogi dovitljivi gradjani sada doteruju i maskiraju svoja ordinarna vozila kao SuperMobile u nameri da nekaznjeno jurnjaju i krse sva moguca pravila i zakon. Policija ce zato od sada da zaustavlja SVAKO sumnjivo vozilo, sto i nije najpozeljnije kad ste u zurbi da zaustavite zlodelo kakvog nevaljalca.
Da izbegnete neprilike, sve sto treba da uradite kada vas zaustavi saobracajac jeste da izvadite unapred pripremljenu i od policije izdatu legalnu Super Junacku Dozvolu sa vasom slikom i pokazete mu je. Budite sigurni da na njoj budu navedene okolnosti kao sto su odobrenje da sibate brze od 500km/h, ignorisete saobracajne znake, sva postojeca pravila, zakone, prednost, trotoar, smer, parkirate na proizvoljnim mestima, od obicnog naroda otimate vozila ako vase 'crkne' jer je uberstelovala durkabistomtabilateralna strampajzna za proizvodjenje zvuka koji podseca na 'BING!' i kontrolise akceleracionitabilni bulatrominajzer. Neka takodje bude navedeno crno-na-belo da preferirate da pozajmljujete od vozaca Ferarije, Lambordzinije, Porseje i sl. koje NAJVEROVATNIJE vracate legalnim vlasnicima u roku od 24 sata - sem za vikend, kada treba impresionirati mlado devojacko uzavrelo nabreklo meso zeljno provoda sa junackim muzjakom za volanom kakvog besa na cetiri tocka.

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

 

- GERA ZA GLENAT
Gera je potpisao ugovor sa Glenatom za crtanje 8-og toma popularne serije Lievre de Mars (Zec sa Marsa), on preuzima mesto Parras-a.
Više o Gerinim stripovima koje radi za Glenat u intervjuu koji će, nadam se uskoro uslediti.

- BILAL NA VELIKIM EKRANIMA
Fabrice Giger, predsednik Humanoids Group, objavio je da su Humanoids Publishing prodali filmska prava za, u celom svetu uspešne albume, "The Carnival of The Immortals" i "The Woman Trap" Enki Bilala.

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Da malo dam potporu mojoj priči iz uvodnika dajem vam nekoliko linkova ka stripovima koji su krenuli kao samizdat. Neki još uvek sami muče svoje brige neki su već kod velikih izdavača.

Teenage Mutant Ninja Turtles, USA
http://www.ninjaturtles.com/

Bone, USA
http://www.boneville.com/

Usagi Yojimbo Dojo NewsPage, USA
http://www.newdream.net/~yojimbo/uynews.html

Akiko - Mark Crilley, USA
http://www.geocities.com/Athens/Olympus/6912

Trilogy Tour, USA
http://www.geocities.com/Heartland/Plains/9205/trilogytour/jt.html

Gutwallow, USA
http://www.gutwallow.com/

Mister Blank
http://www.geocities.com/Area51/Vault/1943/blankpage.html

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

 

Datumi od 1. do 6. marta

Šta da vam kažem. Nisam lepo ispratio dešavanja iz Strip Vest pa je u prošlom broju objavljen pogrešan datum otvaranja izložbe Brane Jovanovića, koja je zbog bombardovanja bila odložena.

2. aprila 1999. Posle 46 godina rada i u 66. godini života, na inicijativu i po konceptu Slobodana Ivkova, a u okviru međunarodne manifestacije "Zlatno pero Beograda", otvorena je prva samostalna izložba jednog od najznačajnijih srpskih ilustratora realističke stilizacije, Branislava Jovanovića - Brane. Izložba je otvorena u galeriji "Kuća Đure Jakšića".

Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad