prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. VESTI SA SEVERA - Damir Smith
2. FILIP KAVEN #2 - Strip Vesti
3. PJER COMIX PREDSTAVLJA - Strip Vesti
4. PZ, OPET - Mail
5. RIĐOKOSI PUSTOLOV - Ilija Bakić
6. PROPALA ŠANSA - Srđan Aćimović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 4. - Marko Stojanović
8. QMOVA KOLUMNA (54) - Bojan M. Đukić
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (64) - Darko Macan
10. X-LJUDI (10) - Vanja Mišković
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    - SAF u Bolonji i...
    - Luciana Giussani
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

VESTI SA SEVERA

Damir Smith

ENTROPIJA U SUBOTICI
Mladi strip autor Miroslav Lazendicsa jos nekoliko prijatelja nedavno je pokrenuo graficku radionicu "ENTROPIJA" (strip, ilustracija & kolaz) u prostoru post pesimista u samom centru grada preko puta gradske biblioteke...
Za sada okuplja uglavnom mlade punk umetnike ... izmedju ostalih Septika i Crca.
Veliki majstor ekonomicnog kuvanja kafe Septik je tamo i po tom pitanju dosao na svoje, posto imaju i tu mogucnost pored prostora za okupljanje i kreativni rad... Svoje novo nastale radove predstavili su proslog petka u holu Otvorenog univerziteta sa subkulturnom izlozbom u okviru kampanje nedelje borbe protiv rasizma.
Ocekuju se uskoro i novi raznovrsni fanzini iz entropijine kuhinje... Kontakt adresa za entropiju je : gnoj2050@yahoo.com
Radionica radi sredom, cetvrkom i nedeljom kad padne mrak.


EASY CLUB GALLERY: art / video / music
30.marta u 21. 00 otvorena je izlozba strip autora i animatora Antonina Krizanica u Yu-Fest kafeu u Subotici. Posetioci mogli videti Toncijeve izlozene grafike i preko nekoliko tv ekrana njegov kolazni VJ. portfolio prepun crtanih filmova, 3D animiranih reklama, jinglova za Mtv, video spotove ... kao i skakutati uz struja muziku kojom su njegovi DJ prijatelji pravili zurka atmosferu i piti bizarni punch koktel iz ogromnog akvarijuma.
Paralelno sa ovom zurkom se poceo odigravati svima dobro poznati i vrlo zanimljiv dogadjaj u Beogradu. { :)}
Antonin K. je jedan od onih 500 000 mladih ljudi koji su pocetkom devedesetih otisli napolje trbuhom za kruhom i vec 8-9 godina radi u profesionalnim studijima za animaciju u Budimpesti na autorskim animiranim projektima.
U slobodno vreme crta stripove i ilustracije. Kontakt adresa: antonin_k@yahoo.com

---

Nije "vest sa severa" ali nam je prilog iz dnevnika Danas našao Damir Smith i prosledio, a računajuci da je u tekstu reć o našem Aleksi Gajiću (naš=strip autor), tekst prenosimo u ovom bloku vesti.

Novi projekat za mlade umetnike
Tri segmenta Promocije
Firma GSA pokrenula je projekat "Promocija", koji ima za cilj afirmisanje mladih umetnika i njihovih radova.
"Srpska umetnost je u protekloj deceniji bila jedna od retkih stvari po kojoj je nasa zemlja bila cenjena u svetu", smatraju u GSA. Zato su oformili tri segmenta koja ce ubuduce ciniti ovaj projekat, a to su izlozbe crteza, produkcija kratkog igranog filma i izdavanje knjige. Izlozba crteza Aleksandra Gajica, kao prvi segment ovog projekta, bice odrzana od 4. do 6. aprila u galeriji kluba "Andergraund". Radovi su nastali u periodu od pocetka bombardovanja Srbije do kraja 2000. godine. Izlozba bi trebalo da podstakne mlade autore da pocnu da izlazu svoje radove, odnosno prezentiraju svoja dela iz drugih oblasti umetnosti.
Projekat bi trebalo da pokrene privredu, koja bi trebalo da pocne da ulaze u kulturu, jer je to jedan od nacina da umetnici dodju do neophodnih sredstava za realizaciju svojih ideja. Drugi segment izlozbe je humanitarnog karaktera, jer ce autor i firma predloziti odredjeni broj radova na prodaju. Sva sredstva prikupljena od prodaje radova i sredstva prikupljena od sponzora, namenjena su deci u Zvecanskoj ulici.
D. J.

sadržaj

2.

FILIP KAVEN

Strip Vesti

Božić Dušan, mladi beogradski autor, je u svojoj režiji objavio svoj strip-album prvenac.
Album je velikog, A4, formata i, kao što su davno francuzi zacrtali, ima 46 strana stripa. Štampan je u tiražu od 500 primeraka.

Da je autor mlad se vidi, kao što se vidi i veliki trud i ambicija da se uspe. Strip je rađen po francusko-belgijskom receptu za uspeh. Glavni akter Filip Kaven je tinejdžer koga sestra, Leda, uvlači u avanturu. Tu je još i Bernar, prijatelj njihovog oca, vlasnik antikvarnice u čijem podrumu se nalaze ostaci nekog starog hrama. Njihov otac je dešifrovanjem hijeroglifa došao do saznanja kako se pravi mašina za putovanje kroz vreme. Da ne bi sve bilo sjajno javlja se njihov stari prijatelj koji za potrebe mafije pravi smrtonosno oružje. U priči specifičnu ulogu ima i Filipov mačak Roša koji povremeno dobija zastrašujuće oblike kada teba da se izbori sa negativcima. Epizoda se zove "Leopold" po šverceru antikviteta. Čovek lepo putuje kroz vreme i uzima zanimljive stvarčice na kojima zarađuje u svojoj budućnosti gde su to antikviteti. Naravno vremenski policajac je tu obavezan i... to je sve što ću vam ispričati. Ostaje na vama da se snađete za ostatak priče...:)

Strip je rađen stilizacijom prilagođenom za tinejdžerski uzrast i spada u kategoriju stripova kojih vrlo malo ima kod nas.

"Filip Kaven je kao lik osmisljen pre dobrih cetrnaestak godina. Nekoliko puta je menjao fizionomiju. Sto se ostalih karaktera tice, neki su osmisljeni pre pet-sest godina, a neki pre tri godine kada sam zapravo i poceo sa crtanjem ovog strip albuma. Jedan od glavnih likova je macor koji ima sposobnost pretvaranja u bilo koju zivotinju, a u ovom konkretnom albumu se pretvara u lava, tigra, kita i nosoroga. Tu su i jedan antikvar, dva naucnika, kriminalci, trapavi i ne preterano bistri ljudi iz obezbedjenja jednog gangsterskog bosa, misteriozna dama pod cijom su komandom dva vladina agenta i drugi... I ranije je bilo pokusaja da se odradi duzi strip, ali su oni uglavnom zavrsavani oko 15., 24. ili vec neke table. Filip Kaven je jedini strip na kome sam imao volje da radim dalje i dalje, a da budem donekle i zadovoljan, i to do samog kraja albuma, a i dalje. Nastavio sam sa crtanjem. Zavrsavam desetu stranu drugog albuma a uporedo bojim prvi uz ispravljanje nekih sitnijih stvarcica, onako u hodu... Imam ideju i za treci nastavak, ali o tome kasnije (verovatno dosta kasnije). Inace, stripovi koje ja volim da citam su Tin Tin, Krambovi, Korbenovi i stripovi domacih autora... Sam "Filip Kaven" je stilski najblizi "francusko-belgijskoj" skoli - ostavljeno je prilicno prostora za boju." - kaže autor, Dušan Božić.

Zainteresovani za prvi album mogu se javiti autoru lično, cena je 140 din., telefon 011/3237812. Nešto skuplje može se nabaviti u knjižarama: "Plato", "Stubovi kulture" (u zgradi Kulturnog centra), "Beopolis" u Domu omladine i "Alan Ford" na Novom Beogradu.
Album u beogradskim knjižarama ima cenu od 180 dinara. Naravno možete se autoru, u potrazi za svojim primerkom, javiti i putem emaila-a bozicd@verat.net .

Požurite da kupite ovaj album jer Dušan već uveliko radi na drugoj epizodi, tako da se iskreno nadamo brzom izlasku druge epizode.

sadržaj

3.

PJER COMIX PREDSTAVLJA

Strip Vesti

Mladi i svakako vredni Uroš Begović je "izbacio" novi fanzin iz svoje male strip radionice koju potpisuje kao "Pjer Comix". Fanzin ima 20 strana, A5 formata i ovog puta na engleskom jeziku. Naslov nove sveske je "Testimony of the Yugoslav Pilot".

Mada nije nameravao da objavi još jedno "ratom inspirisano" izdanje, čitajući tekst o jedno jugoslovenskom pilotu u vreme NATO kampanje odlučio se da ilustruje tu zanimljivu priču. Ovog puta je radio strip u realističnom maniru. O talentu mladog Uroša neću pričati, jer sam ga već ranije hvalio, mogu samo preporučiti da ga nabavite i da se sami uverite u potencijal ovog mladog autora.

Ranija izdanja: "Idiotic park" 1998., "Godziki" 1999. i "Pre i posle rata treba ruke prati, nemoj da te zato opominje nato" 2000.

Kontak adresa je sledeća:
Uroš Begović
Bulevar Vojvode Mišića 67
11040 Beograd

Telefon: 648-978

e-mail: ubegovic@eunet.yu

Ovaj fanzin mođete naći i u knjižari Beopolis u Domu omladine, Beograd.

sadržaj

4.

PZ, OPET

Mail

From: Aca Dusanic <dusanic@ptt.yu>

Poziv da se priključite pravljenju baze podataka o objavljenim stripovima u Plitikinom Zabavniku je imao uspeha pa vam prnosim dva maila sa spiskovima stripova sa brojevima u kojim su objavljeni. Kada bude dovoljno podataka postaviću to sve na posebnu stranicu na sajtu, u okviru rubrike "Stripografija".

Moby Dick (paul gillon) - 2525 - 2528

Fredy Lombard (Ives Chaland)
Testament Gotfrida Bujonskog - 2383 - 2384
Provod u Budimpesti - 2400 - 2402

Mac Coy
Komancerosi - 2142 - 2143

XIII
Noc treceg avgusta - 2371 - 2373

Jeremija (Paul Gillon)
Intrige na Jamajci - 2182 - 2184

Kapetan Kormoran (Paul Gillon)
Izdajnik - 1796 - 1797
Dobar vetar 1798 - 1799
Sin gusara - 1800 - 1801
Put u nepoznato - 1944 - 1946

Daredevil (Gene Colan)
covek bez straha - 1109

Pozdrav, Dusanic Alexandar (Sombor)

sadržaj

5.

RIĐOKOSI PUSTOLOV...

Ilija Bakić

STRIP

RIĐOKOSI PUSTOLOV PRONALAZI OCA

"Stripoteka" br. 953/februar 2001, "Marketprint" Novi Sad

Istorija, bliža i dalja, večita je tema 9. umetnosti (kao i ostalih osam), u nekim periodima u trendu, sa mnoštvom serijala, u drugim van žiže interesovanja najšire publike ali uvek prisutna, čitana i poštovana (osim vesterna kao podžanra često - opravdano izjednačavanog sa šundom). Obaveza autentičnosti, što će reći poštovanja načina oblačenja, stanovanja i sličnih svakodnevnih sitnica i krupnica, s jedne, i širih društveno-političkih kretanja određene epohe, s druge strane, zahteva od autora istorijskih stripova dodatnu studioznost i istrajnost, što je rezultiralo nekim od najsjajnijih stranica priča u slikama, od legendarnog Fosterovog "Princa Valijanta" (u njemu, istina, ima poprilično i fantazijskih elemenata), do Korto Maltezea (u kome, opet, dobar deo otpada na Pratove metafizičke igrarije) i Hermanovih "Tornjeva Boa Morija".

Francov serijal "Lester Kokni" već dve decenije prati životnu (krivudavu) liniju riđokosog, pegavog, brkatog momka dugih zulufa, koji je svet ugledao polovinom 20-tih godina XIX veka u Irskoj, kao vanbračno dete engleskog mornara i mlade Irkinje koja će umreti na porođaju. Bežeći od gladi Kokni (to mu je nadimak u spomen na oca koga nije upoznao) napušta domovinu, mobilišu ga u britanske trupe sa kojima stiže u Indiju i Avganistan, tamo dezertira i u Kabulu spasava mladu Emu Pemblton, vraća je roditeljima u Peševar, a potom od Radže od Čandigara otima mađarsku groficu Ilonu fon Horvat Palfi i vodi je kući u Pečuj, preko Bliskog Istoka, Afrike, kroz Evropu, zapletenu u svoje revolucije oko 1848. Epizoda "Nasledstvo", u novoj "Stripoteci" (crtana od 1988. do 1991.) vraća Lestera u Irsku 1860. da tamo sazna da mu je otac ostavio poruku kojom ga daruje blagom potopljenim u more kod Ksabije, Španija.

Mornar sa draganom mu Taranom, Indijkom iz Pandžaba, i groficom Ilonom (koje su se roditelji odrekli i koja gaji pomešana osećanja prema oslobodiocu) nalazi kovčeg pun novca ali i mnoštvo nevolja, od "običnih" lopova do moćne bande kradljivaca dece. Usred obračuna sa njima Lester sreće oca, priključuje ga družini i oni odlaze, preko Gibraltara, u Indiju, da bi se tamo razišli i uputili u buduće avanture.

Franc (1948), domaćoj publici znan po "Lesteru Kokniju" i drugom istorijskom serijalu "Jugurta" (preuzetom od Hermana), smeštenom u dubine crne Afrike u doba Starog Rima, razvija priču tako da u njenoj prvoj polovini nikome ništa nije jasno (osim Lesteru), da bi se potom stvar još malo zakomplikovala i u obračunu (s pucanjem) razrešila; tome se dodaje još nekoliko tabli potrebnih da se junaci upute na novu lokaciju i "spreme" za sledeću epizodu. Prepoznatljivi, realistički crtež bez problema prati priču; nema nikakvih egzibicija, eksperimenata ili posebnih efekata u kadriranju. Možemo zapaziti da su table u ranijim epizodama bile dinamičnije, sa češćim smenama malih i velikih slika, dok je sada sve primirenije (čak bi se moglo reći da Franc preteruje sa malim, pretrpanim kvadratima - kao da je imao problema da se uklopi u zadatu dužinu albuma). Ovo ne znači da su pejzaži i likovi slabo nacrtani već je reč o nedostatku totala, opštih planova potrebnih čitaocima da bi se upoznali sa nekim egzotičnim mestom. Uprkos svim primedbama (mogu se tretirati i kao žal za zagubljenom lepršavošću koje je bilo i u "Jugurti"), "Lester Kokni" je serijal koga svakako treba pratiti jer je kvalitetom daleko iznad proseka strip produkcije.

Ovako povoljnu ocenu ne dobija Stern i De La Fuenteov "Čun Tar" jer na svojih 10 tabli ne uspeva da se opredeli da li je ozbiljan ili humoristički fantazi strip, pa priča nema nikakvo ubedljivo finale. U nezvaničnom takmičenju dnevnih kaiševa "Redova Bilija" i "Hogara Strašnog", koji zaključuju i ovu "Stripoteku", ponovo pobeđuje viking koji, ovog puta, sedi na pragu kuće i na pitanje prolaznika "kako je" odgovara da "ne sme da se žali" jer - draga mu i namrštena žena stoji iza njega.


Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad, 18. februara 2001.

sadržaj

6.

PROPALA ŠANSA

Srđan Aćimović

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 4.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

Kako jesti strip u Srbiji

Presan strip se ne preporucuje zbog moguce gorusice kod osoba sa slabijim stomakom. Takodje, treba izbegavati i kuvanje, jer u duzem kontaktu s vodom stranice stripa ispustaju otrovnu stamparsku boju koja ce resiti sve vase zivotne probleme, i to zauvek. Pohovanje, ukolikoje to vas izbor, treba praktikovati iskljucivo sa domacim jajima, nikako sa farmerskim. Strip treba peci na tihoj vatri, ne duze od 20 minuta. Svi prelivi su dozvoljeni, od nadeva je najbolji pirinac. Sluziti treba toplo, uz predjelo od supe (najbolje kokosije), kao dezert se preporucuju piskote. U zavisnosti od obima stripa trebalo bi da moze da zasiti od cetiri do sest ljudi za trpezom.

Dobronameran savet: Ukoliko zadnjih desetak ili vise godina radite za strane izdavace (makar i kao nocni cuvar, ili ste i sami strani izdavac), komotno prestanite ovde da citate i spasite se dalje iritacije!

Naravno, gornji deo teksta je bio cista novinska (odnosno stripska) patka, pravi naslov bi bio: Kako ziveti od stripa u Srbiji. Pravi odgovor bi do pre par meseci bio : Nikako! Bez stalnog strip izdanja koje bi negovalo domaci strip (Ko je prozvao Politikin zabavnik i Stripoteku? ‘Ajde, bolje mu je da se sam javi!), bez ikakvog plana da se isto pokrene, i sto je jos vaznije, odrzi, u Jugoslaviji se nije moglo ziveti od stripa. I bas kad je potpisnik ovih redova bio u iskusenjuda upotrebi recept s pocetka (da, vazno obavestenje: DECO, NE POKUSAVAJTE OVO KOD KUCE!) i pokusa da oralno konzumira strip, u njegov zivot uletele su dve vrlo bitne stvari.

Prva od njih bio je Bager, zanimljiv humoristicki magazin humoristickog tipa (a taj je verovatno neki iz redakcije) koji za uzor ima americki Mad, ali je na dobrom putu da bude puno bolji od njega (video sam neke nove brojeva Mada, i znam sta pricam). Gospoda (i dama) iza Bagera okupili su vrednu i kvalitetnu ekipu,uspostavili su jasno isprofilisan casopis koji, verovali ili ne, izlazi redovno u tirazu od 10 000 primeraka! Akh, tu je i jedna sitnica.

Pomenuta dama (i gospoda) spremni su da prilozene radove i materijalno kompenzuju. Ljudi placaju honorare! Na nasim prostorima neko placa za kvalitet (ako ne i za kvantitet), i to placa veoma lepo! Dijeta je gotova, sto je postavljen, od stripa se ovde ipak moze ziveti!

Ili moze li?

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (54)

Bojan M. Đukić
bonjy@guitar.com

NESTO IZMEDJU... STRIPOVA I GITARE

JEDNA OD STVARI koje su se cesto vestacki nametale u tzv. stampi za mlade od sredine 70-tih godina jeste nastojanje da se strip i rok-muzika poistovecuju, sa verovatnom namerom da se dokaze njihova 'organska povezanost' i konzumentska 'generacijska pribliznost'. Slicno nekoj 'sofistickoj jednacini', podrazumevalo se da je citanje stripova normalna pojava kao i slusanje roka - shodno tome, citaoci stripova slusaju rok – i obrnuto, rokeri citaju stripove. Ta dva nacina izrazavanja bivala su na neki nacin parametri omladinskih medijskih potreba, interesovanja i njihov zajednicki pokazatelj.

Mi, naravno, znamo da nije bas uvek tako i da se ne moze nesto samosvojno i razlicito meriti istim arsinom. Jabuke i pomorandze - iako voce - ne mogu da budu stavljene pod zajednicki imenitelj. Na neki nacin je simptomaticno da se tim nastojanjem zelela podici cena stripu, posto je bivalo ocigledno da je citanje stripova i iole ozbiljniji [citalacko-kolekcionarsko-kreativni] odnos prema njima manje prihvatljiva aktivnost od vec etabliranog i 'gradjanski prihvacenog' uzivanja u roku.

Visegodisnjim posmatranjem, razmisljanjem - pa i donekle aktivnim bavljenjem kako stripom, tako i 'tamburanjem' u neka ranija i sretnija vremena, dosao sam do spoznaje da IPAK postoji - ako ne slicnost, onda makar neka uslovna povezanost... ako vec ne izmedju rok-muzike i stripa, onda izmedju onih koji ta dva vida izrazavanja konzumiraju. Naime, i stripove i rok - pogotovo onaj 'pravi', bucni, 'masni' i baziran na gitarskoj virtuoznosti - najvise prate i vole oni koji bi MAKAR PODSVESNO zeleli da se time bave - dakle, da bravurozno prangijaju na sestozicanom orgazmatronu i/ili crtaju uzbudljive nesvakidasnje mocno-izgledajuce avanturisticke cudesne storije... ili makar pisu scenarija za njih (ne zaboravimo, tek relativno odnedavno postalo je 'kul' biti i scenarista, ponajvise zahvaljujuci plejadi britanskih i mladjih americkih pisaca koji su u strip-panteon uveli i idiom Scenariste-Kao-Smekera). Secam se kako se polovinom 80-tih govorilo i u nekim novinama pisalo kako su "...stripovi postali NOVI ROK-EN-ROL...". I zaista, slava pojedinih individualaca ili kreativnih timova na nekim strip-naslovima u medijima i medju citalackom publikom je krajem 80-tih i tokom prve polovine 90-tih dostizala sou-biznis intenzitet i medijsku eksponiranost uporedivu samo sa rok-bljestavilom.

Balet, vajarstvo ili opera, na primer, mogu da se vole i postuju i bez [ne]skrivene ambicije da se ljubitelj tim umetnostima i bavi; nasuprot njima, gotovo svi ljubitelji stripa i roka imaju makar potajnu zelju (izrazenu kroz podsvesnu projekciju poistovecivanja sa stvaraocima) da BAS TO rade. Jedina prepreka eventualnoj materijalizaciji ambicija jeste odlucnost da se predje 'kreativni Rubikon' ili prosto - nedostatak talenta.

I TAKO POSTEPENO stigosmo do slucaja Borislava Mitica. Za one koji ne znaju, Borko nije ni scenarista ni crtac stripova; posto mladog gospodina ne poznajem licno, ne bih znao da li je ikada citao ili voleo stripove. Znam samo da je on od rane mladosti znao sta hoce, ceo svoj zivot i svu energiju posvetio samopregornom radu na izgradnji sebe kroz mukotrpan rad, vezbu, ucenje i ultimativno dosezanje svog izabranog cilja otelotvorenog kroz internacionalno priznanje njegovog rada na najmerodavnijem mestu i pred najstrozijim kriticarima - pa i publikom.

Naime, Borko je samouki virtuozni majstor instrumentalne muzike izvedene elektricnom gitarom, inspirisan radom kako velikana klasicne muzike (Paganini, Mocart, Bah, List, Sopen...) tako i modernim bravuroznim (i cesto nipodastavanim i ismevanim) izvodjacima 'hevi-rok' muzike – gitarskim pirotehnicarima poput Stiva Vaia (Steve Vai), Dzoa Satrijanija (Joe Satriani), Pol (Paul) Gilbert, Stiv Mors (Steve Morse), Ingvi Malmstin (Yngwie Malmsteen), Alan Holdsuort (Alan Holdsworth) i dr. Koliko znam, nikada se nije zalio da mu je nasa sredina tesna, kako se 'kod nas nista ne moze uraditi' i sl. Od svoje 12. godine (1982.) je uporno radio na sebi, prvo sa akusticnom, potom sa elektricnom gitarom, ne sputavajuci svoj ukus uskim dijapazonom interesovanja. U rodnom Beogradu je postao legenda i cenjeni muzicar u klubovima, na festivalskim nastupima i u studijima. Rasni umetnik koji nikada nije isprazno pozirao vec sve vreme - pa i dan-danas - studiozno vezbao na voljenom instrumentu i po 10 sati dnevno (!!!) upornoscu strasnog zaljubljenika i metodom vrhunskog profesionalca: predano, uz puno slusanja, posmatranja i sa spoznajom da je proces ucenja beskonacan. Bez imalo pretencioznosti shvatio je da se moraju preduzeti odlucni koraci ako zeli da ista ozbiljnije napravi u sve beznadeznijoj atmosferi koju stanovnici Srbije vrlo dobro pamte i jos uvek osecaju i - 1996. Godine polazi na put u Kanadu, skrasivsi se u gradu Montrealu, u frankofonskoj pokrajini Kuebek. Tacno znajuci sta hoce, ponudio je kao svoj demo-snimak CD snimljen i objavljen u Beogradu pod naslovom FANTASY na pravo mesto - americkoj diskografskoj kuci Shrapnel, specijalizovanoj za instrumentalnu gitarsku 'pirotehnicku' muziku. Njen vlasnik, predsednik i lovac na gitarske talente Majk Varni (Mike Varney) je imao samo jedno pitanje: "Gde si bio svih ovih godina?" i Borko se vrlo brzo pridruzio Varnijevim virtuozima - Riciju Kocenu (Ritchie Kotzen), Polu Gilbertu, Stju Hemu (Stu Hamm - briljantni basista), Ingviju Malmstinu i mnogim drugima koji i danas drze barjak prebrzo i olako otpisane grane rok-muzike bazirane na gitarskom instrumentalistickom umecu.

Borislav je izdao do sada cetiri albuma:
1) Borislav Mitic St. - Shrapnel Records, 1999
2) Scream until Yu like it - RockExpress Records, 2000
3) Okean - City Records, Beograd, 1997
4) Fantasy - ITMM, Beograd, 1996 (koji je re-izdat za Sahira Records, 2000. godine)
Odete li na http://www.guitar9.com/fantasy.html imacete ulaz u svet nesvakidasnjeg sviranja gitare, ukljucujuci i Borkov licni sajt http://www.geocities.com/borislav_mitic/

MOZE DA SE postavi pitanje - sta sam hteo sa ovom pricom, vec drugi put odlazuci svoju obavezu da uredno i bez prekida nastavim sa Qmlumnom na adekvatan nacin i sa zacrtanim planom... Eto, morao sam da ispricam storiju o nasem momku koji je uspeo 'tamo napolju' ne zlopateci se i ne stradavajuci za svoju umetnost; otisao je, ponudio sta ima, zna i ume i - bi sta bi. Nije preterano reci da su mu se otvorila vrata slave, a postovanje i priznanja kolega i sve brojnije publike koja se zadnjih godina vraca pravom izvornom beskompromisnom roku budi nadu da medju nama ima onih koji mogu tom Zapadu na kome nema sta nema da ponude nesto... Ne mora da je originalno, nevidjeno i 100% novo, ali uradjeno dobro, prema postojecim standardima i beskompromisno, bez podilazenja bilo kakvim trendovima. Svoje krsteno srpsko pravoslavno ime niti je menjao u neki zapadnom uhu prijemciviji pseudonim niti ga je 'anglicizirao'. I na omotu CD-a i u intervjuima bez gorcine - nego sa ponosom prica odakle je i kako je dosao, kao i o svojoj nameri da zivi izmedju svog Beograda u Srbiji i americkog kontinenta. Niti jednog trenutka nije bio pokoleban sumnjama ili strahovima motivisanim spoznajom kako u belom svetu vec ima i previse onih koji TO rade, te dilemama da li mu TAMO ima mesta. Verovao je u sebe, znao sta i koliko ume i moze, spakovao kofere i - uradio sve sta se mora; proizaslo je ono sto moze.

Siguran sam da prica moze da se primeni i na bilo koga u stripu. Ne bih raspredao o autorskoj viziji, tehnickom umecu, over- ili andergraund/mejnstrim-alternativ opredeljenjima i ne znam cemu vec drugom, samo bih se osvrnuo na intervju Dzej Skot Kembela (J. Scott Campbell), crtaca i ko-scenariste Image-ovih GEN-13 i Cliffhanger-ove DANGER GIRL u kome se osvrnuo na slicnu situaciju u stripu prenatrpanom vec prekobrojnim kreatorima, zvezdama i 'talentima' u vreme kada je on odlucio da udje u arenu u prvoj polovini 90-tih godina. Skot je izmedju ostalog lucidno primetio da "...ako si dobar, nemoguce je da te ne primete; ako zbilja vredis, opstaces i uvek ce za tebe da bude posla...". Uprkos nemogucnosti da kontinuirano iznese na svojim stvaralackim plecima mesecnu frekvenciju izlaska njegovog serijala u sveskama, Skot ne gubi naklonost publike a urednici se utrkuju u nudjenju atraktivnih aranzmana i - naravno – puno para.

Ne gubimo iz vida - industrija stripa i pored svega jeste plicak u poredjenju sa gargantuanskim sirinama i dubinama [pop]muzickog i rok-biznisa. Onih koji bi zeleli da pisu, crtaju, boje, upisuju slova i sl. sigurno je znatno manje u odnosu na broj onih koji bi hteli da se oprobaju kao pevaci, sviraci, plesaci, producenti i dr.

I pored mojih licnih razocarenja i - reci cu slobodno - neuspeha i finalne spoznaje da je bolje povuci se nego ostati i osvedociti se porazom – tvrdim da su sanse i bezbrojne prilike TU, samo treba skupiti hrabrost i spakovati u koverat sudbine adresiran onima koji u rukama drze konce iste ono najbolje sto smo sposobni da napravimo i pokazemo ko smo i sta smo. Ne tvrdim da ce svako imati uspeha, ali imace ga onaj ko zasluzuje i ko vredi. Ostali neka mrsomude kako nam je sve krivo i kako nas svako mrzi, kako se kod nas... itd. i neka pakosno ogovaraju koga stignu - pogotovo one koji marljivo rade na sebi i onome sto su izabrali kao delatnost. Svi znamo price o Janjetovu, Banetu, Kordeju, novim decacima koji pokazuju Francuzima ko su, sta su i kakvi su...

... ja sam samo hteo da ispricam jednu drugaciju - pa ipak slicnu svima njima, o Borislavu Miticu, Srbinu koji sa ponosom kaze da je iz Srbije – ne i Jugoslavije i koji je zasluzeno usao u svetsko gitarsko bratstvo da u njemu - sa Bozjom pomocu - i ostane, stvarajuci prelepu, mocnu, glasnu i cvrstu, pa opet tako neznu i emocijama nabijenu muziku.

Neka nam je svima inspiracija i uzor, makar i ne svirali nijedan instrument.

- - -
P.S. Sada STVARNO moram da kazem da je bilo dosta, kako zezanja vise NE SME da bude i da se od sledece nedelje vracam redovnoj Qmlumni, Dzoniju, strugotinama zarezane olovke, mrvama od gumice i flekama od tusa. Nema stajanja dok najzad ne ispricam DO KRAJA pricu koja je nekada imala nadnaslov 'Kad sam bio crtac...'. Toliko.

I hvala na razumevanju strpljivima - pogotovo onima koji su ukapirali da mi je malo dosta kopanja po nekim uspomenama na koje bih najradije zaboravio pa zbog toga vazda rastezem, odugovlacim i u zadnji cas ispisujem novi nastavak tek da ne izgubim kod Zlatka prostor.

- - -
P.P.S. Bez zaljenja moram da kazem kako do daljnjeg – najverovatnije permanentno - nece vise biti nastavaka feljtonuljka 'Kako postati Super-Heroj'. Delimicno mi je zbog zauzetosti i prezasicenosti problem da pisem istovremeno dve nedeljne rubrike (jeste, deco, Cika-Bondzi je u stvari Strikan-Anon, sto uprkos mojoj neverici nisu provalili cak ni neki ljudi koji me znaju i kojima sam poslao najavu serijala, ne prepoznajuci stil i namerno ostavljene identifikacione tragove) i kolumnu za jedan gitaristicki sajt (ne pitajte...). Tu je takodje i saznanje da 'Super-Heroji' i pored mog ubedjenja da je to jedna od boljih, nadahnutijih i blesavijih stvari koje pravim ne ostavljaju nekog bitnijeg traga niti zasmejavaju ljude – jedan momak sa kojim se dopisujem cak mi je rekao (ne znajuci da sam ja zapravo ANON IMUSovich = anonimus) da smatra kako je ta rubrika neduhovita i 'p*zd@rij@' i posto sam vec bio svestan nekih ravnodusnih reakcija ili indiferentnosti od ranije, odlucio sam da 'Super-Heroje' barem za sada obustavim.

Izvinjavam se Zlatku koji za ovu novost saznaje tek sada.
* * *

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (64)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

EPP

Nešto bih vam najavio, ako se smijem reklamirati.

Republika, najmlađa od zagrebačkih dnevnih novina koje se bore za uvijek isti dio čitalačkog kolača, odlučila je ojačati svoj jedini adut (nižu cijenu), prokušanim trikom: tematskim dodacima. Pojma nemam, u ovom času, što će se vrtiti ostalih dana u tjednu - sport, politika, automobili - ali nedjeljom će ići strip.

Šesnaest stranica stripa. Tjedno.

Znam. Ja sam prvi koji misli da to neće proći, da nema šanse da se investirani novac vrati kroz isplativo povećanje naklade. Ja sam prvi koji misli da se trebalo krenuti nasitno, osam stranica ili dvanaest, pa povećavati ako krene. Ja sam prvi koji se boji koliko će taj san potrajati. Ali, s druge strane, ja sam taj koji je prihvatio obavezu uređivanja dodatka, uprkos tri godine starom i okladom potkrijepljenom zavjetu da se u sulude kombinacije potencijalnih domaćih strip-nakladnika, zdravlja radi, više neću miješati. Pa, zašto sam to učinio?

Zato što godinama pričam kako strip više nema nekadašnju publiku i kako, želi li stvoriti novu, sâm mora učiniti prvi korak. Više nije - barem u Hrvata - dovoljno postaviti strip na kioske i računati na latentnu glad. Deset godina pustinjske gladi uništilo je sve osim najžilavijih škorpiona i nove se klince treba inficirati, stare se ljubavi treba podgrijati tako da im se strip nasilno gurne u ruke, da im ga se podmetne, prokrijumčari kao poklon u nečemu što već u kuću stiže.

Šesnaest stranica, tjedno. Neće sve biti za svakoga, neke možda neće biti ni za koga, ali ako svaki od čitalaca Republike pročita makar jedan strip, ma i jednu stranicu, svijest o stripu pomaknut će se za nevidljiv zubac naprijed.

U ime te nade, prekršio sam zavjet i izgubio okladu. U to ime iznervirat ću se i oćelaviti, naljutiti drage ljude i biti fin prema onima koji mi se gade. U to ime spreman sam se odreći svoje vizije savršenstva, napraviti tucet novih grešaka na svaku koju sam mrzio kod urednika čija sam izdanja čitao... Samo zato što vjerujem da stvar vrijedi truda, da bi jedina neoprostiva greška bila ne pokušati.

Republika, 7. 4. i, drž'mo fige, svaki tjedan iza toga.

Šesnaest stranica. Za mene, za vas, za strip.

***
PS Paketić Vertigo naslova ide najbržem od Krstića - Nenadu iz Smedereva!

sadržaj

10.

X-LJUDI (10)

Vanja Mišković

Nesto kao uvod

Posle nesto vise od mesec dana u prilici ste da ponovo vidite ovaj naslov u okviru Strip Vesti. Prvo pitanje je mozda zasto sam toliko oklevao? Odgovor je pomalo cudan, ali usled toliko promena u vezi X-Ljudi spali smo na to da nas trenutno vise nista ne moze iznenaditi. Poslednji broj Kejbla koji ce Robert Vinberg pisati je #96. Hauard Cejkin je toliko zauzet da ipak nece moci da preuzme pisanje Kejbla. Novi pisac je njegov asistent koji ce Kejbla udaljiti od X-Ljudi i filozofije profesora X-a da bi napravio od njega samostalnog borca za prava mutanata koji (umesto ranijeg putovanja kroz vreme) putuje po svetu. Nove avanture Kejbla crtace Igor Kordej, hrvatski crtac koji je radio i Tarzan/Betmen, kao i mnogo druge stripove. Strip o X-Coveku je ukinut. X-Covek nije poginuo na klasican nacin vec je pobedio veliku pretnju zemljana zrtvujuci se i pritom sjedinjavajuci sa svim zemaljskim stvarima. Nesto pre toga je titulu samana predao jednom decaku. Vise o samanu bice otkriveno u novim brojevima Neogranicenih X-Ljudi. Iako je ovakav odlazak Nejta Greja naisao na razne odgovore publike, ja licno mislim da je bolje da je otisao na ovaj nacin nego da ga je Morison ubio u jednoj slicici stripa (sto planira da uradi u maju; Grent Morison je takodje prekrstio strip X-Ljudi u Novi X-Ljudi). Neograniceni X-Ljudi postaju novi dom za Marvelove sirocice, gomilu likova iz ukinutih stripova o X-Ljudima (a i bogami za one o kojima nista nismo culi vec godinama). Tako da vec nove epizode ovog stripa pruzaju po par kratkih prica o mutantima koji nemaju svoje sveske (Dezler i drugi). Maj je kljucni mesec za X-Ljude, tada Marvel pokrece i seriju od 12 brojeva o avanturama Bratstva Mutanata. Oni govore kako nisu Magnetovi lakeji vec moderni teroristi koji ce se boriti za prava mutanata na svoj nacin (inace potpuno novi likovi).

Dok ne dodje maj citacemo brojeve koje je pisao Skot Lobdel.

Covek kome treba zahvaliti za povratak ove rubrike je M. Stojanovic, momak iz Leskovca koji je pokazao interesovanje za X-Ljude i izvukao me iz 'kreativne apstinencije' (vezane za pisanje ovih clanaka X-Ljudima) u koju sam zapao poslednjih meseci.

Nesto kao clanak

Novembar 1981. i 151. broj X-Ljudi. Profesor X poziva X-Ljude u sobu za sastanke da bi im preneo kako Kiti Prajd napusta skolu. Njeni roditelji smatraju da je najbolje da predje u Masacustecku akademiju. Na profesorov komentar da se nista ne moze uciniti po tom pitanju, uvek temperamentna Kiti bezi u svoju sobu. Tamo je nalazi njena prijateljica Ororo. Tek tada joj Kiti objasnjava otkud poticu sve njene sumnje u vezi Masacustecke Akademije - direktorka je Ema Frost, bela kraljica kluba VatrePakla. Ororo odlucuje da u profesorovoj limuzini doprati Kiti do skole. Tamo susrece Belu Kraljicu koja izvrasava komplikovana psihicki zahvat i prepusta svoj um da gospodari telom Oluje dok Oluja nesvesno spava u telu Eme Frost. Radnja se nastavlja u sledeci broj u kome Oluja u telu Eme vozi Kiti nazad u Nju Jork dok ih prati Ema u telu Oluje. Za to vreme, Sebastijen Sou sa obnovljenim Sentinelima napada X-Zdanje, prekidajuci profesorov mir i Kurtovu setnju sa Amandom. Klasicna superherojska prica se razvija tako sto Kiti konacno shvata da je Oluja zamenila telo sa Emom i uz pomoc Stivi Hanter dolazi do X-Zdanja. Tamo su Heri Liland, jos jedan clan kluba Vatrepakla sa gorilama (neki od njih narocitio mrze Logana posto ih je gotovo ubio te su postali kiborzi). Kiti uspeva da oslobodi drugove koji olako pobedjuju klub Vatrepakla, Olujin um se vraca u njeno telo i Ema odlazi sa ranjenim Souom obecavajuci da ce cutati po pitanju Kiti. Sledeca epizoda predstavlja X-Ljude koji ciste rusvaj koji su u X-Zdanju napravili Sentineli klub Vatrepakla. Za to vreme, malenoj Ilijani Raspucin Kiti prica bajku pred spavanje. Prica se odigrava u srednjem veku gde nesto starija gusarka Kiti zajedno sa Kolosom, njenom ljubavi srece carobnjaka na letecem cilimu (profesor X) i plemenitog princa sa turbanom preko ociju (Kiklop) putuje na zmaju Lokhidu ne bi li spasli zacaranu princezu (Dzin Grej). Na putu zastaju na ostrvu malenih Bamf-ova (Kurt). Kolos nalazi bocicu u moru i oslobadja duh Oluje. Tek nesto potom srecu Zlodju Bezimenog (Logan koji tamani pivo i vrti se u krug kao tasmaniski djavo). Saljiva prica se zavrsava tako sto cudna druzina uspeva da spase zaposednutu Dzin i skine prokletsvo sa ociju plemenitog princa. Mala Ilijana je zaspala i Kiti i Piter izlaze iz njene sobe. Tamo nalaze ostale clanove X-Ljudi koji su prisluskivali. Skot joj prilazi i ljubi je zahvaljujuci joj se za prelepi kraj.

Od sledece epizode polazi saga o Stardzemerima. Korsejrov brod se obrusava pored X-Zdanja taman posto su Kiklop i Ororo zavrsili sa treningom. Sidrinijanski lovci, neka vrsta ogromnih svemirksih paukova juri Korsjera. Kiklop po Korsejrovoj amajliji konacno otkriva kako je on u stvari njegov otac. Kiklop je hladan i odbojan prema ocu koji se nikada nije ni potrudio da poseti sinove. Major Kristofer Samers je ipak preziveo pad aviona. Posto su Aleks i Kiklop sa padobranom izbaceni iz njihovog aviona, Korsejr sa zenom biva otet od vanzemaljaca. Tadasnji imperator Si Ara mu ubija zenu. Korsejr organizuje pobunu i posle duge borbe vladar koga je narod podrzao dolazi na vlast (Lilandra). Ovaj put, Korsejr trazi pomoc X-Ljudi posto joj je vlast nasilno oduzeta. X-Ljudi napustaju zemlju i pridruzuju se ljudima bivse imperatorke (koja je jos i zarobljena). Senator Araki dopusta X-Ljudima da pokusaju da spasu Lilandru ali takodje zahteva da dvoje ostanu (Kurt i Kiti). Profesor X svo svoje znanje u kulturi Si Ara prenosi Kiti jednim brzim psi pokretom. X-Ljudi ne uspevaju da dopru do Fantasticne Cetvorke i dolaze do kuce Osvetnika. Batler Dzarvis i Tigra su jedini koji mogu da im pomognu, posto je deo pretnje cak i na Zemlji. Za to vreme Kiti se igra sa znanjem o kulturi Si Ara i sa njihovim uredjajima, menjajuci garderobu po volji. Tada X-Ljudi susrecu Pticusmrti i Leglo. Pticasmrti je zavidna sestra Lilandre koja zeli da preuzme vlast uz pomoc Legla, groznih insektoidnih vanzemaljaca. Pticasmrti ima ratnicke boje i vestacka krila. Tigra je olimpiska sampionka sa kozom tigrice i braon kosom kao i superiornim atletskim sposobnostima.

Sa konstrukcije zgrade Leglo pucu na X-Ljude svemirskim oruzjem dok Pticasmrti otima profesora X-a. Ispostavlja se da je konstrukcija krila svemirski brod kojim ona napusta zemlju ruseci skele i konstrukciju na X-Ljude. Medju palim skelama Kiklop nalazi Kolosa u ljudskom obliku sa kopljem Pticesmrti koja mu je probila stomak. Stardzemeri uspevaju da ga izlec, dok se X-Ljudi aktivno prikljucuju revoluciji. Za to vreme na brodu Pticesmrti Lilandra se nalazi u celiji sa svojom ljubavi, profesorom X-om. Kurt i Kiti otkrivaju kako su Lilandru izdali njeni ljudi od najviseg poverenja. Korsejr prica Kiklopu sta se desilo onog sudbonosnog dana kada su Ketrin, mali Aleks i mali Skot i on leteli avionom sa izleta.

U potrazi za Leglom, Stardzemeri otrkivaju kako oni ne zive na planeti vec na nekoj vrsti zivog svemirskog broda - legendarnim Akantijima. Profesor X i Lilandra se oslobadjaju dok se Kolosu rana obnavlja. Za to vreme admiral lord Semedar ubija Arakija i otkriva kako je jedan od izdajnika. Profesor X pokusava da uz pomoc svojih moci uspostavi kontakt sa Kiti i Kurtom ali uspeva samo da se onesvesti shvatajuci da se nesto grozno nalazi u njemu samom. Jedan deo jos uvek vernih sluga Lilandre se pridruzuje revoluciji zajedno sa Feniksom, koji se neocekivano vraca. Kiti je uspela da prevari strazu koristeci Si Ar tehnologiju. Deo elitne garde ipak izneverava Lilandru i napada X-Ljude i njihove saveznike (isti ljudi koji su napali porazili X-Ljude na mesecu). Lilandra uspeva da povrati vlast dok profesor X pada u komu. Nazad na zemlji, senator Robert Keli se zalaze protiv mutanata, a Kiklop predstavlja Aleksu Korsejra, njegov izgubljenog oca. Logan, Ororo i Kerol Denvers odlaze u Pentagon, na specijalnu misiju. Tamo susrecu Lutalicu koja ih napada.

Za to vreme, Mistik prerusena prvo u Rejven Darkholm, pa u Nika Fjurija. Oluja priziva tornado i daleko baca Lutalicu. Potom vojska hapsi Mistik. Tek tada Kerol Denvers uspeva da izvrsi zadatak, da iz Pentagonovog kompjutera izbrise podatke o sebi i X-Ljudima. Ororo, Logan i njihova prijateljica Kerol se vracaju limuzinom (vozi ih Kurt) u X-Zdanje.

Sledi jedna cudna epizoda u kojoj se X-Ljudi suocavaju sa Drakulom (?!?!). Drakula uspeva da zaposedne Ororo i da gotovo pobedi X-Ljude koji ga ipak pobedjuju. Na Magentovom ostrvu X-Ljudi vezbaju dok mnogo milja dalje Kiklop, Havok i Korsejr uzivaju. Neko poziva Ilijanu i devojcica se upucuje ka jednom hramu. Kiti je prati. Kompletan tim X-Ljudi ulazi u isti hram, svi cudno nestajuci na belim poljima. Kiti srece Kurta koji je grli dok ona shvata kako to nije covek koga ona zna. Uplasena bezi i susrece Belaska. Tada prica pocinje polako da se otkriva, posto je Belasko gospodar Nistavila, cudne dimenzije u kojoj ima svu moc. Pomaze ga manje snazni demon, Sim. Svaki X-Covek dozivaljva cudnu avanturu, srecuci kosti Logana, cudne verzije nekih od njih (Kurt, Oluja), mrtvog Kolosa i naravno Sima. Celo Nistavilo je prozeto belim poljima na koja kad neko stane prelazi na drugo mesto ili u drugo vreme. Belasko se zblizava sa malom Ilijanom, dajuci joj medaljon sa pentagramom. X-Ljudi (i Kurt sa njima) otkrivaju kako Nistavilo nastanjuju i starija Oluja (carobnica) i stariji Kurt koji sluzi Belasku. Belasko zna mnogo vise od svih, svestan da se u Nistavilu ukrsta vreme. Carobnica Oluja govori X-Ljudima kako je ona ostala u Nistavilu kada su X-Ljudi pobijeni. Pokusava da sadasnje X-Ljude izbavi iz ove cudne dimenzije. Iz polja izlaze X-Ljudi ali Kiti ne moze nikako da izvuce Ilijanu. Posle 15ak sekundi uz njene ruke se uspinje Ilijana, ali starija nego kad je usla u Nistavilo. Ostavljajuci Belaska za sobom X-Ljudi pozivaju Mojru da ispita promenu na Ilijani. Devojka je ostarila trinaest godina i u medaljonu koji joj je dao Belasko se vec nalaze tri kamena (kada svih pet bude prisutno Ilijana ce, kako je rekao Belasko dostici svoj pun potencijal). Promenjena devojka leze da spava, znajuci mnogo vise od X-Ljudi. Kolos ostaje da misli kraj njenog jastuka...

Nesto kao kraj

Za nedelju dana trudicu se da opisem jos starih brojeva X-Ljudi (izmedju ostalih i broj u kome je otkriveno kako su se upoznali profesor X i Magneto), pocetak stripovskog zivota Novih Mutanata, graficku novelu X-Ljudi, kao i dva godisnjaka (sa Fantasticnom Cetvorkom i Drakulom) kao i kratku seriju od cetiri broja sa Olujom i Ilijanom u kojoj je otkriveno sta se dogodilo sa devojcicom u Nistavilu.

W@XM@N

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-SAF u Bolonji i...
...još ponešto. Na zvaničnom sajtu SAF-a (Strip Art Features), na news stranici podsećaju na svoju tradiciju da se redovno predstavljaju na internacionalnom sajmu knjiga u Bolonji, koji se održava od 4. - 7. aprila. I ove godine se SAF nalazi na istoj lokaciji kao i prošle godine: Hall 30, Booth C 26.
Zvanična internet prezentacija sajma knjige u Bolonji se nalazi na sledećoj adresi: http://www.bolognafiere.it/BookFair/index.html
Dok je za preporuku da pogledate i sajt SAF-a, jer ćete imati šta i da vidite. Naravno tu je nova epizoda Džeremaje iz koje možete videti par strana, kao i novu tablu iz nove epizode Tornjeva Boa Morija na kojoj Herman upravo radi. Naravno ima tu jos informacija pa...
Adresa je: http://www.safcomics.com/

- Luciana Giussani
Kreatorka Diabolik-a, Luciana Giussani (Lućiana Điusani), preminula je 31 marta 2001.godine u Milanu u 72. godini života. Njena sestra Angela (Anđela) Giussani je umrla još 1987. Njih dve su Diabolika kreirali još davne 1962.godine (1. novembar) zajedno sa crtačima: Enco Faćiola, Glauko Koreti i Flavio Bacola. RAI je na svom sajtu objavio vest o smrti Lućiane:
http://www.rainews24.rai.it/sito/notizia.asp?IDN=16618

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

Chris Ware intervju, koji je objavio renomirani New York Times. Da biste otvorili intervju, potrebno je da se prvo (potpuno besplatno) ulogujete na NY Times web site. (Saša Rakezić)
http://www.nytimes.com/2001/04/04/arts/04WARE.html

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 7. do 13. aprila

...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

e-mail: zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad