1. TOP 50 NAJBOLJIH - C.K.
2. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
3. ZORAN JANJETOV, email intervju - Strip Vesti
4. ZALJUBLJENI ASTERIKS - Aleksandar Manić
5. KERAC JE HEROJ - Ilija Bakić
6. MEINSTRIMOVCI I ANDERGRAUNDERI - Srđan Aćimović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No1 - Marko Stojanović
8. QMOVA KOLUMNA (51) - Bojan M. Đukić
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (61) - Darko Macan
10. KAKO POSTATI SUPER-HEROJ - 14. deo
11. POZIVI ZA SARADNJU -mail
12. PISMA CITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

TOP 50 NAJBOLJIH

C.K.

Prodaja stripova prosle godine u Francuskoj, na bazi podataka specializiranog nedeljnika LivresHebdo:
1. XIII T.14 - Vance&Van Hamme (Dargaud) 487.100
2. Blake i Mortimer - Sente&Juillard (Blake&Mortimer) 446.900
3. Titeuf T. 8 - Zep (Glénat) 370.200
4. Mali Spirou T.9 - Tome&Janry (Dupuis) 325.300
5. Largo Winch T.11 - Francq&Van Hamme (Dupuis) 306.000
6. Otkaz (La Débauche) - Pennac&Tardi (Futuropolis) 247.100
7. Les Bidochon T.17 - Binet (Fluide Glacial) 220.500
8. Talicni Tom T.39 - Morris&Nordmann (Lucky Productions) 206.800
9. Macak T.10 - Geluck (Casterman) 197.800
10. Lanfesut de Troy T.8 - Arleston&Tarquin (Soleil Productions) 185.000
11. Litteul Kévin T.6 - Coyote (Fluide Glacial) 149.100
12. Nestor Burma - Tardi&Malet (Casterman) 138.700
13. Gasa T.19 - Franquin (Marsu Productions) 124.900
14. Titeuf T.7 - Zep (Glénat) 118.400
15. Titeuf T.3 - Zep (Glénat) 112.200
16. Titeuf T.32 - Zep (Glénat) 112.000
17. Les Bleus et du blues (Plave tunike i bluz) - Cauvin&Lambil (Dupuis) 110.700
18. Titeuf T.4 - Zep (Glénat) 108.700
19. Trolovi sa Troya - Arlestron &Mourier (Soleil Productions) 106.800
20. Titeuf T.5 - Zep (Glénat) 106.700
21. Titeuf T.6 - Zep (Glénat) 104.900
22. Titeuf T.31 - Zep (Glénat) 104.200
23. Leonardo T.30 - DeGroot&Turk (Le Lombard) 99.000
24. Cédric T.14 - Laudec&Cauvin (Dupuis) 89.400
25. Staza Prokletih - Corteggiani&Blanc-Dumont (Dargaud) 88.700
26. Jack Palmer T.12 - Pétillon (Albin Michel) 84.600
27. Buck Danny T.49 - Bergese&Charlier (Dupuis) 75.600
28. Mesec Rata - Van Hamme&Hermann (Dupuis) 74.300
29. Lanfeust de Troy T.4 - Arleston&Tarquin (Soleil Productions) 73.800
30. Lucien T.8 - Margerin (Humanoid Associés) 72.300
31. Rodéo Blork - Midam (Dupuis) 68.900
32. Treci zavet T.3 - Dorison&Alice (Glénat) 67.100
33. Mega Tchô - Zep&razni crtaci (Glénat) 66.300
34. Largo Winch T.10 - Van Hamme&Francq (Dupuis) 65.300
35. Marshal Blueberry T.3 - Giroud&Rouge (Dargaud) 64.400
36. Posle Inkala T.1 - Moebius&Jodorowsky (Humanoid Associés) 63.300
37. Hronike Crnog Meseca T.9 - Froideval&Pontet (Dargaud) 62.100
38. Mali Spioru T.8 - Tome&Janry (Dupuis) 60.200
39. Dragon Ball T.41 - Toryama (Glénat) 59.600
40. Dragon Ball T.40 - Toryama (Glénat) 58.500
41. Jedan zlatni sin - Batem&Bourquandez (Marsu Productions) 57.200
42. Dragon Ball T.42 - Toryama (Glénat) 56.800
43. Štrumfovska pretnja - Peyo&Bourquandez (Le Lombard) 56.600
44. Lanfeust de Troy T.7 - Arleston&Tarquin (Soleil Productions) 55.000
45. Lanfeust de Troy T.1 - Arleston&Tarquin (Soleil Productions) 55.000
46. Ekipa Joe Bar T.1 - Fane (Vents d'Ouest) 54.000
47. XIII. T.13 - Vance&Van Hamme (Dargaud) 51.300
48. Ekipa Joe Bar T.4 - Fane&Debarre (Vents D'Ouest) 48.000
49. Strategija Hagena - Vrancken&Desberg (Le Lombard) 47.300
50. Lanfeust de Troy T.2 - Arleston&Tarquin (Soleil Productions) 47.100
prekucao: C.K.

sadržaj

2.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

-PETAR PAN #2
Krajem meseca marta je, kao što smo i najavili, izašao iz štampe drugi kolor album iz serijala "Petar Pan" čiji je autor Režis Loazel. Da bi ga dobili po povlašćenoj ceni od 390 dinara dovoljno je da na našu email adresu stripoteka@stripoteka.co.yu pošaljete svoje osnovne podatke (ime, prezime, adresa, telefon, email,...) i tako postanete član kluba ljubitelja stripa. Uz karticu ćete dobiti sve informacije kako možete da dođete do željenih izdanja.
Za nove albume, koji izlaze do kraja meseca, i dalje važe pretplatne cene od 330 dinara, naravno za članove kluba. Da podsetimo, reč je o prvim albumima iz serijala "Aster Blistok" i "Ratnici sa Akbara" i to u punom koloru.


-STRIPOTEKA #954
U martovskom, 954., broju stripoteke smo čitaocima predstavili sledeće stripove:
Hans-a u epizodi "Zatočenik večnosti" po scenariju A.P.Duchateau-a je nacrtao G. Rosinski. Kratku osmostraničnu strip storiju pod nazivom "Manara/Felini" je uradio Milo Manara. Zatim slede geg table: "Kromanjonci" (Barra); "Redov Bili" (Mort Walker): "Hogar strašni" (Dik Browne).


-KONAN #8
Martovski broj naše edicije "Konan" donosi epizodu "Magicno oko", scenario za ovu priču je uradio Roy Thomas dok su za crtež bili zaduženi Ernie Chan i Alfredo Alcala. Zatim sledi drugi deo epizode "Demon iz srebrnog stakla" Kralja Kula, pod nazivom "Ludilo ogledala", scenario: Doug Moench, crtež: John Bolton. Kao što je ranije najavljeno, cena ovog izdanja je, zbog većeg broja stranica, izjednačena sa cenom Stripoteke i iznosi 55 dinara.

sadržaj

3.

ZORAN JANJETOV, email intervju

Strip Vesti

-Prosle godine ti je, u novembru, izasao treci album Tehno-oceva. Kakav je sada status tog serijala? Da li se dobro prodaje?
Treci album Technoperes izasao je u Francuskoj 24. Novembra 2K, pracen humanoidskim americkim izdanjem par nedelja kasnije. Serija stoji dosta dobro, izlazi i na nemackom, italijanskom, holandskom, danskom, a ja licno najvise zelim da taj strip vidim na japanskom jeziku, za sta postoje sasvim realni izgledi. Prva dva albuma proveli su vise nedelja na top ten-u stripova, a boga mi i svih knjiga u Francuskoj. Drugi album popeo se cak do drugog mesta strip liste, iza Thorgala, i do devetog medju knjigama uopste. Naravno, sta je s trecim ne znam, jer mi statistike i press klipinzi stizu oko godinu dana kasnije. Cele situacije nisam bas sasvim svestan, kao da se desava nekome drugom.

-Kada smo zadnji put na radiju razgovarali malo si sturo pricao o tome kako izgleda jedna autogram turneja po Francuskoj. A bas sam zeleo da o tome dosta pricas jer je, ne samo nama autorima, veoma zanimljivo, mozda pre neobicno, kako se tretira strip tamo na ruznom prljavom i zlom zapadu (sada je lepsi, okupan odnedavno:)?
Stvar je jednostavna; strip se u celom relativno normalnom svetu tretira kao proizvod koji treba prodati. Postoji i ona druga strana: fanovi, teoreticari, kriticari, ali jednog obicnog izdavaca uglavnom zanima da sto vise ljudi isuce novcanike i isprazni ih u zamenu za primerke necega sto izdavac valja. Ako serija dobro krene sama od sebe, kao sto je bio slucaj sa Technoperes, normalno je malo se potruditi da se prodaja odrzi i poveca kroz sledece nastavke. Ulozi se novac u reklamnu kampanju (vecu od standardne), organizuje se serija susreta sa medijima i turneja po knjizarama, od onih mega, do malih specijalizovanih. Novembra 99. Humanoidi su mi pripremili jednu takvu promo turnejicu od deset dana i to izgleda otprilike ovako: Posle lomatanja po raznim vazdusnim i kopnenim prevoznim sredstvima stignes u Pariz, bez hotelskog osvezenja juris u redakciju, gde te cekaju sa rasporedom aktivnosti. Jedan novinar te vec ceka i njemu posvetis sat vremena. Posle male pauze tu je vec sledeci, pa jos jedan... tako dok ne podivljas. Sledeci dan, jos nekoliko novinara, voznja sa fotografom na lokaciju, foto session, nazad medju novinare, mozda neki TV intervju... Super za ego, pogubno za telo. Sledeceg dana pocinjemo ozbiljno. Novinari, taksi, stanica, TGV voz do, recimo, Grenobla. Taksi, pravo na rucak sa tamosnjim novinarima, skoro je nemoguce jesti i u isto vreme razgovarati sa petnaest ljudi, koji zapisuju, snimaju, slikaju i pitaju, pitaju, pitaju. Taksi, susret sa fanovima u Fnac Auditorijumu, Jodo i ja potpisujemo albume koji jos nisu zvanicno izasli, cetrdeset srecnika (neki su doleteli iz Svajcarske samo zbog ovoga) mirno ceka da im nesto napisem i nacrtam u primerke koje su rezervisali mesec dana unapred, TV M6 trazi kratki intervju, dva sata kontrolisanog i dobro organizovanog ludila. Vecera na vrlo besnom i skupom mestu i lep hotel malo ublazavaju posledice suludog tempa, ali na kratko. Cela stvar se ponavlja, s neznatnim varijacijama, punih deset dana u raznim gradovima, od kojih vidis zeljeznicku stanicu, taksi, restoran i knjizaru. Humanoidski PR covek, u ovom slucaju Tristan Hemsi, savrseno funkcionise i svugde prati crtaca i njegovu zenu, tako da ovi nemaju potrebe da o icemu misle i brinu. Ukratko, zesce intenzivno iskustvo, sa ukupno dva sata slobodnog vremena za deset dana.

- Da se vratimo Tehno ocevima. Kazi nam o kakvom je stripu rec o cemu se radi?
Technoperes je Jodoov pokusaj da nam isprica pricu iz Inkalskog univerzuma sa stanovista najveceg zlikovca medju junacima, tehnopape. Tako je, zapravo, trebalo da bude. Osnovni pomak u odnosu na prvobitni koncept manifestuje se postavljanjem apsolutno pozitivnog lika u centar zbivanja. Albino, nas glavni junak, star je sto godina i belezi svoje memoare, u kojima nam otkriva kako je od dobrog i talentovanog decaka postao gospodar mracne organizacije za kontrolu ljudskog uma na intergalaktickom nivou. Paralelna prica prati dozivljaje Albinove majke na njenom putu osvete trojici svemiskih gusara, koji su je silovali i napravili joj troje dece tokom pljacke svetog asteroida gde je bila devica-cuvar hrama. U pitanju je klasicna space opera sa specijalnim efektima, Dikensovskim elementima i vec uobicajenom Jodo-pricom o inicijaciji (Albino mora da nauci da postane ono sto mu je sustinska suprotnost, prodje hijerarhijski do vrha mracne organizacije, razori je iznutra i povede 500 000 mladih sledbenika u obecanu galaksiju. Ovo je Jodoov obracun sa crkvom, Holivudom, politikom, trgovinom i svim drugim pogrdnim gadostima, koja cede energiju iz ljudske slabosti i gluposti, pod pretnjom nasilja. Naslovi albuma su zapravo imena skola koje Albino pohadja na svom putu ka vrhu Tehno-kaste.

-Planovi za ovaj serijal su veliki. Kol'ko rece albuma? 100,... 200, ili vise nastavaka?
4, Jodo kaze da cemo imati oko deset albuma.

-Jos je jedna prica meni bila posebno zanimljiva. Kako se postuje autorski rad? Ko kome placa prava danas nakon sest albuma Mladosti Dzona Difula? U okruzenju gde piraterija cveta ta prica ce delovati jos zanimljivije.
5.Prvobitno, kad sam radio Avant L'Incal, 10% od para odredjenih za mene i Alejandra islo je Moebiusu, kao kokreatoru likova. Sad, mnogo (ne znam tacno koliko) godina kasnije, Jodo i Moeb su nastavili pricu o Difoolu, direktno na dogadjaje opisane pred kraj moje serije i da bi mogli u sledecim albumima da koriste likove koje sam ja izmislio (nacrtao), Humanoidi su morali od mene da kupe prava da ih upotrebe u novim albumima. Situacija je prilicno prijatna: osim sto Moebius crta moje likove i precrtava scene koje sam ja radio, ja z to dobijem i neke novce. To je kao prica o Michaelu Crichtonu, koji po epizodi serije ER dobija $200 000, kao Creator's fee, a da ni prstom ne mrdne. Ja, na zalost, jos nisam u sferi takvih cifara, ali radim na tome punom parom, u mislima.

-Imas neobicnu tehniku rada. Opisi kako radis na stripu, od skice do gotove table.
6. Tehnika rada? Neobicna? Hmmm. Ako nesto sto radim uopste moze da se dosledno uoblici i predstavi kao neki sistem, ili nacin, ili tehnika, moramo stvar podeliti na dva jasno razdvojena perioda:
Zabava i zadovoljstvo (Cumislav, Panasonik) i Posao (Difool, Technoperes).
U prvom, stvari su tekle uglavnom glatko, u potpunoj slobodi, bez razmisljanja o eventualnim citaocima, izdavacima i slicnim preprekama. Crtao sam dosta brzo (i retko), sa vrlo malo ili bez olovke, tusirao klasicnim perom umocenim u tus, ili rapidografom, stalno na razlicitim vrstama papira. Bez preteranog razmisljanja i bez ikakvih priprema.
U drugom, stvari stoje drugacije. Ni sad ne radim puno priprema (skice likova i slicne stvari), osim sto pojedine svemirske brodove i komplikovanije arhitektonske detalje oblikujem kompjuterom, 3D, uz pomoc Metaprogramera Slavka Dervisevica. Gotove modele mapiramo, osvetlimo, postavimo kamere i dobijene frejmove stampamo u crno belom rasteru laserskim stampacem. Posle ja to kopiram olovkom na paus, trljanjem prenosim na tablu, tusiram pokusavajuci da mikromoebius crticama imitiram teksture i svetlosne efekte. Cela serija Technoperes radjena je rapidografom Rotring 0.18 (ode dva-tri po albumu), vece crne povrsine popunjavam debelim markerom, na sugavom domacem hameru.
Likove i ostalo crtam olovkom vrlo grubo i dlakavo na posebnim papirima, radim dva cleanupa na pausu, prenosim trljanjem i na kraju cesto zakenjam tusiranjem. To traje i traje, neprijatno je i boli. Neke od Techno strana radio sam i po dve nedelje. Ponekad, kad mi krene, crtam na stari nacin, brza laka olovka, ekspres tus i vozi Misko, ali je za to potrebno da se kosmicke sile i objektivne okolnosti aranziraju na specijalan nacin, sto se desava cesto kao potpuna pomracenja sunca.

-Neces vise nikad raditi ArtPenom. Originali Difula su zbog toga stradali?...
7. Sve albume Difoola, osim prvog, crtao sam Rotring Art Penom, jer se ponasa kao pero, a susi se trenutacno, pa ne brljam, a tome sam sklon. Naravno, problem je u tome sto ArtPen mastilo nije vodootporno, pa kad vatrogasci gase pozar par spratova iznad redakcije i kad njihova voda docuri do mojih crteza, dogodi se da 150 mojih strana od cisto crno-belih postanu vodenasti grayscale, na nimalo elegantnim izoblicenim sugavim domacim hamerima. Zapravo, to nije razlog sto vise ne koristim ArtPen. Za Technoperes, novu seriju, odlucio sam da radim drugacije, pa je ArtPen dobio otkaz.

-Bas sam u proslom broju (davno poslata pitanja:) pustio vest da ce tvoj Diful biti objavljen i u USA u formi mesecnih strip svezaka. Da li ce prvo ici mladost, ili prica o inkalu?
8.U aprilu krece u USAma comic book serija The Incal, koja ce redom pokriti sva tri Difool ciklusa, pocevsi od mladosti. Sve epizode ce dobiti nove digitalne boje iz studija Beltran, naslovne strane ce raditi Jose Ladronn (prvu sam video i neverovatno je ruzna). Americko izdanje ce biti oslobodjeno dupeta, sisa i drugih moralno nepodobnih delova tela, ali, bogu hvala, krv, nasilje i druge moralno prihvatljive stvari ostaju.
Naravno, sve to ne u cilju cenzure i sputavanja autorskih sloboda, nego da knjizare koje prodaju nase stripove ne bi imale problema sa etickim vlastima.

-Kako trpis Beltranov koloring? Meni to gusi tvoj crtez, suvise menja strip.
9. Kad sam prvi put video Beltranove boje u svom albumu, bio sam uglavnom uzasnut. To, naravno, nije bilo ono sto sam imao u glavi, cak me je toliko povredilo da sam hteo da stopiram izdavanje albuma.
Posto prvi album zapravo i nije bio predvidjen za tu vrstu bojenja (gusti raster od sitnih crtica trebalo je da zameni crne polutonove kojih nema u trobojnoj CMY reprodukciji boja radjenih na klasicni nacin, na sivim ili plavim kopijama) doslo je do zestokog sudara dva nacina razmisljanja i to je ispalo suvise ocigledno, ali, na srecu, publici nije smetalo.
U drugom albumu, situacija se menja utoliko sto sam napokon u kontaktu sa Fredom Beltranom, koga u doba prvog albuma nisam ni poznavao i koji je isprva odbio da kolorise Technoperes  iz straha da nesto ne pokvari, pa su ga ipak ubedili, time sto mu je Jodo obecao da ce mu napisati scenario za novu seriju Megalex, ako ofarba moj album. Poceo sam da crtam sa novim softverom u glavi, poceo sam da racunam na Fredove boje i specijalne efekte, tako da u trecem albumu neke kadrove, ili njihove delove nisam uopste crtao. Dovoljno je bilo opisati ih.  Fred je stalno od mene trazio detaljna uputstva i sugestije, sto sam ja ogranicio samo na vrlo specificne detalje i rekao mu da se opusti i razmahne. On je carobno i dobro bice, duhovni koreni (TV, film, strip, muzika) su nam zapanjujuce slicni, postao mi je kao brat i mentalno smo frekventno potpuno uskladjeni, ne moramo puno da pricamo i mozemo jedan drugom da nastavljamo recenice.

-Kakve su sanse da se to objavi u crno beloj verziji? rekao si da bi to voleo.
10. Ne znam kakve su sanse, ali prvi album bih voleo da vidim u crno-belom izdanju, 1:1.

-Sta jos radis osim Tehno-oceva?
11. Crtam ilustracije i graficki dizajniram razne stvari, visim na webu.

-Radis i na adaptaciji Tehno oceva za internet. O cemu se sve tu radi?
12. Iz toga sam se medjuvremenu, srecom, izvukao. Trebalo je da docrtam sve sto se krije iza oblacica s tekstom u svih sest albuma Difoola, sto je odvratan i neprijatan posao, pa su nasli neke robove da to urade tamo, u LA, gde je sad sediste HumanoidsGroup. Cela stvar treba da se pojavi na velikom sajtu Airtight Planet, koji za Humanoide uredjuje Ridley Scott, sa muzikom i glasovima glumaca umesto oblacica i naravno, bice broadband, sto znaci da cemo ga ovde videti samo pomocu cuda bozjeg ili kakve magije.

-Odnedavno imas novog clana porodice. Da li imas vremena za crtanje? (Mislio sam na racunar:)
13.Sad crtam mnogo vise nego normalno i napokon (jipiiiiii!) nema @$%&*nog papira! Osim Technoperes, to je jos uvek papirno i bojim se, ostace tako do kraja. Bilo bi divno i to provuci kroz Wacom tablu, ali je skoro nemoguce.

* * *

-Kada i kako je pocelo tvoje interesovanje za Strip?
Mislim da sam imao oko 4 godine kad su mi roditelji kupili prvi strip, jednu svesku edicije Lale, na cijoj je naslovnoj strani, kliko se, vrlo mutno, secam, bila zadnja noga nekog slona. Drugog se malo jasnije secam, zvao se Megdan nad bedemima, sa brkatim junakom iz nase turske proslosti, iz serije Nikad robom. Ono sto je usledilo moze se porediti s bujicom, jer su mi kupovali bukvalno sve, sto srednjih sezdesetih nije predstavljalo neki finansijski problem, tako da je kuca pocela da se puni Crtanim romanima, Panoramama, Pingvinima, Zlatnim serijama i LMS, Super stripovima, Tom i Dzerijima, Novostima za decu i mlade... zilionima stvari.
Najvise sam, naravno voleo Miki i Mikijev almanah, tako da su mi i danas najmiliji crtaci uopste Paul Murry i Carl Barks. Pre nekoliko meseci, zvali su me ljudi iz Ehapa Verlag, pored Gladstone najveci izdavac Barksovih stripova, da za specijalnu knjigu posvecenu stogodisnjici Barksovog rodjenja nacrtam nesto prigodno (da ne bude zabune, isto su trazili i od gomile drugih crtaca), pa sam uradio ilustraciju sa svojim omiljenim likom, Magicom DeSpell, Magom Vracevic. Knjiga je izasla pre nekoliko dana, a kad cu je videti, zavisi od postanske efikasnosti.

-Od svega sto si do sada uradio (na polji stripa) sta smatras najboljim, gde si dao najvise od sebe, gde si SEBE najvise inplementirali u Strip?
Ni u jednom stripu nisam dao SVE od sebe, ali mislim da sam se najvise ugradio u Bernarda Panasonika.

-Sta trenutno radis i kakvi su ti planovi za buducnost (sledeci projekat-i)?
Naucio sam vremenom da uglavnom ne planiram stvari. Znam da mi od polovine marta sleduje cetvrta knjiga Technoperes, a kad u to uletim, tesko da cu moci da radim bilo sta drugo sledecih 6-7 meseci. Momentalno se zanosim idejom da uradim jednu slikovnicu, cak sam predlozio Jodorowskom da mi napise pricu, sto se njemu svidelo, ali je odlucio da likove koje sam smislio na neki nacin ubaci u Albinove avanture. Mislim da ce najbolje biti da celu stvar uradim sam, kao nekad.

-Kakav je tvoj stav prema pojedinim Strip scenama (Amerika, Evropa, Japan, i ostali)?
Kod svake od tih scena ima pojava koje volim i cenim. Svakako, najbliza mi je francuska. Kod Amera vise volim novinske i decje stripove nego one pubertetske superhero stvari, a sto se zutih tice, mnogo mi vise odgovara Osamu Tezuka nego Shirow ili Otomo. Mislim da je vreme da se izbrisu granice medju naci scenama, sto se polako i sigurno desava.

-Lista od deset najboljih stripova svih vremena (po Vasem izboru)?
Deset? Uf, dosta tesko, ali evo:
Herge: Tintin
Franquin: Spirou et Fantasio (ne volim post-Franquin fazu)
E.P.Jacobs: Blake et Mortimer
Frank Hampson: Dan Dare
Disney: sve od Barksa, Murryja i Gottfredsona
E.C. Segar: Popeye
Goscinny & Charlier: sve
Yves Chaland: Freddy Lombard
Maurice Tillieux: Gil Jourdan
Jacques Tardi: Adelle Blanc-sec

-Kako vidis buducnost Stripa u odnosu na ostale medije TV, multimedije, internet, video...?
Ne znam mnogo o buducnosti, ali mislim da nema nikakve frke za strip, ili bilo koji drugi medijum. Sve nastavlja da postoji, samo se nosaci i nacin prenosenja menjaju.

-Sta mislis o upotrebi racunara u izradi Stripa (crtanje, kolorisanje, lettering ili nesto drugo)?
Ziveli drugovi racunari! Jedva cekam da nadjem vremena da napravim ceo jedan strip samo na kompjuteru. Radio sam nedavno jednu seriju ilustracija u Painteru i totalno sam se otkinuo. Isto je kao na papiru, samo je neuporedivo udobnije. Racunaljka je samo alat, a svi znamo da stvari vise zavise od korisnika nego od alata.

-Sta mislis o mainstream i undergraund stripu (razlike, slicnosti, granice...)?
Primetio sam da gomila ljudi razdvaja mainstream i u-ground stvari kao da se radi o dvema razlicitim mentalnim disciplinama, a stvar je zapravo krajnje jednostavna. Mainstream postoji da bi proizvodio novac, a underground je slicno motivisan, ali ne zna kako. Od male bakalnice, ako je gazda voljan i sposoban, vremenom moze da postane Woolworths ili tako nesto.

-Kakav je tvoj stav prema trendu da se pojedini stripovi ekranizuju (posebno naglasak stavio bi na crtani film, Korto malteze, Tarzan (Disney!), Batman...)?
Volim Hollywood i mislim da odatle treba da poteknu SVE ekranizacije stripova. Ne volim Corto Maltesea, nisam procitao nijednu epizodu, uprkos savrsenim crtezima, i nisam siguran da bih gledao film, narocito znajuci da bi to pravili evropski filmski kreteni.
Disneyev Tarzan je apsolutno savrsen, nije uspeo da ga zasere cak ni Phil Collins sa svojim debilnim pesmama, Batman je imao nesrecu da padne saka Timu Burtonu, vizuelno vrlo kultivisanom coveku, ali potpuno nesposobnom reziseru, pa mi se tek cetvrti film dovoljno svideo. TV serija je bila mnogo bolja. Kad bolje razmislim, uvek sam voleo stripicne filmove bez stvarnih stripovskih izvora.

-Koji zanr ti je autorski najblizi (realisticki, karikaturalni, istorijski, SF, krimi,...), a koji ti je citalacki najdrazi?
Crtam te uslovno realisticne stripove, jer je to mnogo lakse i divim se svakome ko moze dobro da radi karikaturalno. Citanje? Vidi listu omiljenih stripova.

-Sta mislis o akcijama tipa, stop aids, borba protiv droge... ? Da li takvi projekti mogu, osim svog humanog karaktera, da nekako uticu da strip kod nas malo krene sa mrtve tacke, promena stava okoline prema Stripu, angazovanje autora, dobijanje sredstava za stampanje takvih projekata,...?
Utilitarni, dobrotvorni, obrazovni stripovi? Potpuno sam nezainteresovan za te stvari i volim da strip drzim u fijoci na kojoj pise ZABAVA.

-Da li imas kontakte sa drugim autorima sa prostora ex-yu, imas li neke informacije vezane za njih, gde su, sta rade,...?
Nisam ni sa kim u kontaktu, a voleo bih da budem sa Igorom Kordejem, koji mi je jos uvek jedan od najmilijih i najbliskijih ljudi na planeti. Cesto mislim kako cemo se negde jednom naci i jedva cekam da ga zagrlim, a mozda cemo opet moci zajedno da slavimo rodjendan.

-Koliko na tebe utice kinematografija? Tvoji omiljeni filmovi reziseri?
Malo vise volim TV serije nego filmove, ali sam i jednom i drugom posvecen do fanaticnih razmera. Sve to verovatno ima puno uticaja na ono sto crtam i nimalo se ne trudim da to sakrijem, naprotiv, to stalno isticem. Trosim ogromne kolicine para na knjige i magazine o televiziji i filmovima, revnosno pratim sta se desava i mislim da bih mnogo vise voleo da se bavim proizvodnjom tih stvari nego stripova, ali me poprilicno nervira timski rad.
Moj najmiliji film se zove Kaiju Daisenso (Invasion of Astro-monster). Volim i ostale japanske Kaiju-eiga proizvode, sve od Godzille do Ultramana, sve 007 sa Sean Conneryjem i kombinacijom Ken Adam/John Barry, prva tri Inspektora Clouseaua, Star Wars, The Abyss, Diznijeve crtane i igrane klasike, omiljeni reziser mi je Joe Dante. Volim sve od Camerona, Carpentera, de Palme, produkcije Joel Silvera (osim idiotskog i seljackog Matrixa), pa onda Richard Donner, Friedkin, Hitchcock, Spielberg (bez onih za odrasle), Laurel&Hardy, WC Fields, Marx Bros, Hawksove komedije sa Cary Grantom, Steve Martin... ima toga jos uzasno puno, mogao bih da nabrajam danima. Od TV serija, tu je prvo sveta desetorka (Star Trek, The Prisoner, Thunderbirds, The Avengers, Bewitched, Dick Van Dyke, The Twilight Zone, The Outer Limits, Mission Impossible, UFO), zatim Python, bilo sta gde je efekte radio Derek Meddings, razni sitcomi, policijske serije iz sedamdesetih... ovde bih hteo da nabrojim jos mnogo vise nego kod filmova, jer sam u ovoj oblasti najkvalitetnije potkovan, usudjujem se da kazem da sam ekspert za TV serije.

-Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se jos uvek bavi i muziciranjem)?
Muzika je jos jedna od mojih patoloskih opsesija. Slusam je danju i nocu, skoro neprekidno, godinama. Sad ponovo, posle dugacke pauze, ponovo cak i pravim muziku, samo sam, na srecu, prestao da pevam i bacio se na Sonic Foundry Acid, potpuno carobnu alatkicu u mojoj racunaljci.

-Sta sve utice na tebe i tvoje radove, okruzenje, TV, stampa, internet, literatura, Strip i sl.
Sve to, manje ili vise, utice na ono sto radim. Web je super, visim bar tri-cetiri sata dnevno.

-Sta bi za kraj porucio mladim autorima?
Mladi autori, pravite super stripove!

sadržaj

4.

ZALJUBLJENI ASTERIKS

Aleksandar Manic

Pedeset godina pre Hrista, jedno galsko selo jos uvek pruza otpor rimskoj imperiji. Dopingovani magicnim napitkom, oni se jedino plase da im nebo ne padne na glavu. Medjutim, pojavljuje se Latravijata, mlada i lepa rimska glumica, a po malo i spijun. Njena pojava unosi pometnju medju brkate Gale, a narocito u zivot okorelog nezenje Asteriksa.

Cekan pet godina, "Asteriks i Latravijata" (Alber Rene) pojavio se u sredu 14. marta u do sada nevidjenom pocetnom tirazu od 8 miliona primeraka. Tri miliona albuma na francuskom jeziku prebaceni su teretnim kamionima sa prikolicama (120 na broju) do francuskih, belgijskih i ssvajcarskih knjizara, dok je ostatak poslat avionima da bi citava planeta mogla u istom trenutku da lista trideset prvi nastavak slavnog strip serijala.

"U novoj epizodi zeleo sam da ponovo dam neku ulogu lepoj Falbali, koja je bila zasnovana na liku Brizzit Bardo i kratko se pojavila u jednom albumu. Da bih situaciju ucinio komicnijom, dodao sam joj dvojnicu, Latravijatu - kaze Alber Uderzo, autor albuma - potom sam ucinio da se Asteriks toliko zaljubi u nju da prosto izgubi pamet. Tada sam u igru uveo i Asteriksove roditelje koji se prvi put pojavljuju i teraju sina da se zeni."

Album je zabavan, ali dijalozi su neujednacenog kvaliteta, dok prica ponekad gubi snagu i inventivnost. Naravno, to nije sprecilo Francuze da u toku prvog dana kupe preko pet stotina hiljada primeraka. Pretpostavlja se da ce do kraja nedelje da se proda jos milion albuma.

Asteriks je svojevrsni kulturoloski i komercijalni fenomen. Preveden na 107 jezika, on se do sada prodao u tirazu od preko tri stotine miliona albuma. Posle smrti scenariste Renea Gosinija, njegova kci je preuzela poslove u ruke i posle duge sudske borbe sa izdavacima i crtacem Uderzom, uspela je da se izbori oko podele prava na eksploataciju ove masine za novac.

Sledeca epizoda pojavice se za pet godina, najavio je Uderzo, ne rekavsi da li ce se Asteriks zaista ozeniti ili ce i dalje ostati stari momak, veran svojim navikama, drugarima i pecenim prasicima.

sadržaj

5.

KERAC JE HEROJ!

Ilija Bakić

U isčekivanju da se distribucija trećeg broja Bumeranga normalizuje podsećamo vas, jednim starijim tekstom, na drugi broj ovog strip magazina. U sledećem broju ćete od istog autora pročitati recenziju trećeg broja, koji za sada može da se kupi isključivo u knjižarama. (zmcomics)

STRIP

KERAC JE HEROJ!

Drugi broj magazina "Bumerang" u izdanju "Grafoprodukta" iz Subotice.

Ako je pojava prvog broja novog strip magazina "Bumerang" bila prijatno iznenađenje, pojava drugog broja je dvostruko prijatno iznenađenje. U vremenima kada svaka dobra ideja ima najviše šansi da propadne, izlazak prvog "Bumeranga", u izdanju malo poznatog "Grafoprodukta" iz Subotice, i posvećenog u potpunosti domaćem stripu mlađih autora, mogao se smatrati entuzijastičkim potezom visokog rizika (bez obzira na nesporni kulturološki značaj ove publikacije koja se pojavljuje posle mnogo sušnih godina i to, ni manje ni više, nego na kioscima). Stoga je sveska sa brojem 2. na koricama, nadamo se, znak da će projekat opstati, makar i ne izlazio u najavljenom mesečnom ritmu (ovu neredovnost lako će mu oprostiti svi stripoljupci).

"Bumerang" 2 već se na prvi pogled razlikuje od prvenca. Naime, format magazina je povećan na, za strip uobičajene, A4 dimenzije. Sadržaj takođe nudi nove promene: dok u "jedinici" nalazimo priče u rasponu od akcionih, preko metafizičkih do humorističkih, rađene manirom kako "glavnotokovskog" tako i "alternativnog" stripa, novi broj je u potpunosti "Glavnotokovski" , što nije ni u kom slučaju mana, mada je početna "šarolikost" možda zanimljivija kao koncept. Broj otvara prvi deo nove epizode serijala "Cat Claw", Baneta Kerca, najpopularnijeg domaćeg strip autora 80-ih, koji se vraća pred ovdašnju publiku posle decenije odsustva. Kerac je heroj (tako piše na zidu nacrtanom na naslovnoj strani Bumeranga 2) akcionih stripova iz "zlatnih godina domaćeg stripa" koga su krizne 90-te oterale u pečalbu, mada je on i ranije radio za inostranstvo. Ponovni susret sa super mačkom u mrežastim čarapama potvrđuje sve već znane nam kvalitete (realistički crtež, jasnu akcionu priču, vrcave dijaloge), a intervju sa Kercem donosi informacije o radu jednog od retkih strip profesionalaca s ovih prostora, koji nema iluzije i ne mistifikuje ni svoj rad ni medij u kom deluje, već nonšalantno samerava "stanje stvari".

Drugi serijal započet u novom "Bumerangu" je "Max Debris" crtača Toni Radeva i scenarista Marka Stojanovića i Đorđe Milosavljevića. Reč je o krimi-humorističkoj priči crtanoj karikaturalističkim manirom belgijsko-francuske škole. U nastavku broja nalazimo zafrkantsku priču o lokalnim naravima, pod naslovom "Tu-tum" Darka Atanasijevića, te vestern "Budala i zakon" Zorana Stoiljkovića Kize, nedorečenog scenarija i crteža. Uz strip gegove Simona Vučkovića i Zoltana Nađđerđa, kao uvod i finale, zatvara se ovaj broj "Bumeranga". Čitaoci zainteresovani za razrešenje serijala koje su počeli da prate, odnosno oni voljni da saznaju šta se to dešava sa domaćim stripom, svakako će nestrpljivo očekivati novi "Bumerang" jer bez ovakvih izdanja strip scena jedne sredine sporo se i teško razvija.

Objavljeno: Dnevnik, 18. novembra 2000.godine.

sadržaj

6.

MEINSTRIMOVCI I ANDERGRAUNDERI

Srđan Aćimović

Pravo Aleksa Gajić kaže: Andergraund pravi prve korake, a Meinstrim utabava puteve kojim je meinstrim prošao. Dakle, andergraund jeste neophodan, koliko god se činilo suprotno. A da li je onda meinstrim neophodan? Mi već deceniju izdržavamo i bez meinstrima, ali to nije merodavno, jer kod nas strip-scena i ne postoji.

Ja, eto, mislim da je neophodan i neko da utaba figurativnu stazu, te da konačno učini put prohodnim za prolaznike, ne samo za one najistrajnije.

U vezi sa tim, pomenuću dva ruska pisca iz dvadesetih godina prošlog veka, dve svojevrsne legende ruske književnosti, koji bi se, da ta podela postoji u književnosti, s pravom mogli nazvati andergraund piscima:

Prvi je Danil Harms, autor 'slučajeva', kratkih apsurdnih priča najčešće neobdarenih ni elementarnom logikom. Priznat kao pisac tek decenijama posle svoje nasilne smrti u staljinističkim zatvorima, on na velika vrata na književnu scenu uvodi apsurd, i postaje zvezda vodilja mnogim kasnijim, ruskim i ostalim piscima. Ipak, ni danas Harms nije potpuno priznat u akademskim krugovima.

Drugi je Ivan Bunjin, autor takođe kratkih priča, ali nasuprot Harmsu, izrazito lirskih, setnih, deskriptivnih, fabule obično svedene na neki nevažan razgovor ili usputni događaj. Svoje geslo: "O svakom čoveku može se napisati najviše dva tri reda", najbolje je sam primenjivao. Njegov do danas jedinstven književni opus, 1932. je ovenčan Nobelovom nagradom.

Prvi je bio besmislen, ludo smešan, drugi romantičan i tek povremeno setno-duhovit. Prvi je svojim delom nemerljivo izmenio književni svet 20. veka, drugi nije imao književne sledbenike, niti umetnika čije bi se delo moglo nazvati bliskim njegovom. Prvom ni danas mnogi ne priznaju status ozbiljnog pisca, drugi pored krune zvane "Nobelova nagrada" nosi i oreol nerazumljivosti, koji je ponekad sam po sebi dovoljan za književno priznanje. Prvi je danas najčitaniji pisac u Rusiji, a i ponegde van rusije, drugi je samo još jedan usamljenik koji je svoj talenat nanosio na papir, kao i mnogi vekovima pre njega.

Ko je od njih dvojice veći pisac? Na to pitanje teško je odgovoriti. A ko je značajniji? E, tu već nema dileme: gomile obožavalaca i sledbenika podigle su Harmsu monumentalni spomenik od naslaganih knjiga, utabavši stazu kojom je on još dvadesetih hodio, i koja, srećom, ne vodi uvek u zatvorsku smrt. Stazom ovog drugog tek ponekad prođe neki romantični usamljenik.

Da li sam uspeo da objasnim zašto toliko pričam o tom meinstrimu, koji ponekad i mene samog iritira neinventivnošću i predvidljivošću?

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No1

Marko Stojanović

Ideja i kako je steci

Zlatko je onomad u svom uvodniku pricao o ideji. Tudjoj ideji koja vam pomaze da dodjete do svoje, da budemo precizniji, onoj zlatnoj ideji koja ce resiti sve vase prosle i buduce probleme oko inspiracije. Ah, ta zlatna ideja...

O ideji u stripu pricano je vec dosta, na nasim prostorima time se vec bavio Toza Obradovic u svojoj skoli stripa, Darko Macan je svojevremeno uradio prilicno duhovit strip sa metaforom na tu temu u Patku. Zlatko je pitanje ponovo aktuelizovao, a ja cu evo pokusati da ga elaboriram iz licnog iskustva. Ideje su svuda unaokolo, kao sto svi uostalom i kazu. Treba znati filtrirati sve sto citate, gledate ili cujete, i uz malo srece ostajem vam nesto sto mozete da upotrebite. Sto se mene licno tice, ja uvek trazim nesto sto ce me zviznuti u glavu, neku knjigu koja ce me oduseviti, neki strip koji ce me ostaviti bez daha, neki film posle koga necu moci da dodjem sebi. Zasto?

Prvo, zato sto mi takva ostvarenja gotovo uvek aktiviraju mozdane vijuge i nagone me na razmisljanje. Vidim da se autor pozabavio nekom temom, i da je obavio odlican posao ali... Ali tu nastupa ono nesto sto se zove kreativnost. Shvatam da bih i sam zeleo nesto da o toj tematici da kazem, da dam svoje vidjenje price, ili da nadopunim eventualne propuste. Mozda mi se svidja poruka filma, ali ne sasvim nacin na koji je film uradjen, mozda je strip supalj ko crkveno zvono, ali su zato crtacki zahvati u kladriranju strasno dobri i nesto slicno bi savrseno leglo u onom stripu cija mi se ideja dugo mota po glavi. Ponekad je to samo scena, nabijena emocijama, i prosto mi je jasno da je to odlican pocetak za strip koji planiram, ponekad je to sam feeling price, preovladajuca atmosfera koja mi bas treba da postignem ono sto hocu.

Jer umetnost, narocito popularna umetnost, je pre svega manipulacija uzivaocem u umetnosti. Moze i da zvuci ruzno, ali zato nije nista manje istinita cinjenica da se citaocem, gledaocem ili slusaocem manipulise, da se on namerno dovodi do suza (na primer u srceparajucim melodramama, te ozloglasenim spanskim sapunicama), smeha ( u brojnim komedijama) ili straha (ah, taj horor). I sam je Hickok govorio da on u stvari ne rezira filmove, vec gledaoce, a legendaran je i deo iz Hazarskog recnika Milorada Pavica u kome kaze da ubiti lik iz knjige nije nikakva mudrost, treba znati kako "ubiti" citaoca. Ako umete da ih zgrabite, s citaocima mozete raditi sta god zelite, mozete ih bukvalno odvesti tamo gde zelite. Ne zaboravite samo da ih vratite...E sad, ako je neko vec veliki majstor i zna to da radi bolje od mene, hajde da vidimo kako on to radi; da li baca akcenat na radnju ili na likove, da li se koncentrise na glavni dramski tok, ili mu je naracija razgranata i fragmentirana, sta on zeli da poistigne i koliko mu to polazi za rukom. Kod najboljih najcesce nisam u stanju da provalim kako im to polazi za rukom, recimo kod Prata, a nije da nisam pokusao.

Najbolje rezultate dobijam kad na mene utisak ostave nekoliko razlicith dela (po mogucnosti razlicitih zanrova ili medija), koji se sudaraju u mom umu neslucenom zestinom i tada ideje vrcaju na sve strane. Tu na scenu stupa moja kreativnost (takva kakva je) i usmerava svo to klupko ideja u nastajanju u odredjenom pravcu, optimalnom za ono sto zelim da postignem i stvari teku...Dok ne naidjem na prvu ozbiljniju prepreku, ali to je vec druga prica.

Najzad, ne malu ulogu igra neki stvaralacki inat, da ga tako nazovem. U momentu kad zavrsim citanje stripa, ili knjige, i kad sam najvise odusevljen procitanim, javlja se taj crv inata, koji kao da kaze: "Ma dobro je, nije da nije, ali mozes ti to bolje...Ili bar jednako dobro!" Jer, ako u to ne verujete, zasto se onda bavite stripom?

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (51)

Bojan M. Đukić
bonjy@guitar.com

DZONI 2

NEKAKO MI JE uvek bilo strano kako neko moze 'tek tako' da razvije 'svoj' crtacki stil... Pristup... Manir...

... kako god da se vec 'to' zove. Mislim, lako je onima kojima je dobri Bog dao talenat, ma cime god da su nadareni - oni to primenjuju i, ako su sretni, rade to dobro i jos imaju od toga koristi. No problem nastaje samnom i onima slicnima meni; to je tek opterecenje koje se tesko nosi uz spoznaju da ne ide nimalo lako upinjanje da se radi nesto sto se voli, a neki te vrag tera da se toj delatnosti posvecujes sve strastvenije sto ti vise problema zadaje. Naravno, ima onih koji dignu ruke od corava posla i posvete se necemu drugom, kao sto ima i nadarenih koji ne umeju da cene sto im je Bogom dano pa zapostavljaju svoj talenat...

... i onih poput mene kojima su prepreke NE nesto nepremostivo, vec naprotiv - izazov da se nesto uradi po pitanju savladjivanja.

Citao sam negde nekada davno - i podsetio se nedavno cuvsi u jednoj TV-emisiji [o rok-grupama koje su pojedinci ili disko-kuce kreativno ostetili] kako 'nadareni samo pozajmljuju, dok geniji otimaju i kradu'. Zvuci tako 'ohrabrujuce'; koji 'kreativni stimulans' za one sa kreativnim htenjima u raznim stvaralackim oblastima, a bez stvaralackih sokova, znanja ili umeca... Meni kao osobi zeljnoj da pravi stripove to je davalo motivaciju da se ucim od drugih, primenjujem shvaceno na 'svoj nacin' koliko god da je to moguce, razvijam sposobnost da 'udjem' u tudji crtacki manir, voajerski uzivam kad god mi se pruzi prilika da gledam druge dok crtaju i pitam se - hoce li svanuti dan kada cu spoznati da, eto, najzad umem i mogu da crtam KAO JA, bez da se primeti kako mi figure lice na one vidjene kod Bjuseme, pozadine na Dzon Bernove, a tusiranje na, recimo, manir Majka Mignole i sl.

Dzon Uotkis (John Watkiss) je imao diplomu slikarskog koledza, znanje par ekselans iz anatomije steceno na bezbrojnim casovima crtanja po zivom modelu, slikarski krajnje realistican pristup i klasican manir crtanja stripova cetkicom i tusem, na tragu stila koji su inaugurisali Rejmond, Al Uilijemson, Bjusema ili Dzo Kjubert - a sve izvedeno na njegov osobit nacin. Uopste govoreci, Dzoni je bio osobit covek - uvek izbrijan, besprekorno odeven, sa kravatom i u koznim izglancanim cipelama - cak i ako ostaje u kuci da radi pritisnut rokovima! Kada izlazi napolje, uvek bi bio u elegantnom odelu, kao neki engleski gospodin zalutao iz starih vremena, sa obaveznim sesirom na lepoj glavi sa pomalo proredjenom kosom. Nije voleo da gleda televiziju, gadio se svega modernog (mada je imao Fender Telekaster gitaru sa pojacalom, koju je vrlo dobro svirao!) i najvise je uzivao da cita - Platonova dela, narocito cuvene dijaloge. Divio se klasicnim velikanima slikarstva, od modernih je obozavao slavnog velskog hiper-realistu Frenka Bregvina koji je napravio karijeru u Americi kao muralista. Politicki je naginjao konzervatizmu, a nacinom zivota - bonvivanstvu, uz dobro vino, povremenu kvalitetnu cigaru i ceste sedeljke kod njega koje su uvek ispadale cudesan dogadjaj, pogotovo kada organizuje maskenbal ili 'tematski dan' (dan brkova, na primer) kojom prilikom svi - pa i dame - MORAJU da imaju brkove! Posto nisam za tu priliku uspevao da preko noci nateram iste da mi izrastu, Slavicinim krejonom za sminku sam iscrtavao 'stonogu' pod nozdrvama. Na isti nacin su se i drugi (i druge) nakaradili, jedino je moja prelepa bolja polovina odbijala 'da od sebe pravi budalu'. Moj David i Dzonijev sincic Loli su odusevljeno prihvatali mogucnost da izgledaju starije i drugacije.

Druzenje sa tim ekscentricnim covekom me je visestruko obogatilo.

Recimo, on je bio vise nego darezljiv sa svojim dragocenim vremenom [kada je rad za zivot u pitanju], uceci me... Ne mogu da kazem 'trikovima zanata' (posto se MORA znati prava stvar e da bi se na osnovu toga mogli izvoditi bilo kakvi 'trikovi' ili 'hvatati krivine'), nego pravilnom putu i nacinu razmisljanja, te posmatranju svega - okoline, tudjih radova (razvijanje istancane analiticnosti) i najzad pristupu samom radu - dakle, crtackom cinu. Dzoni je svoju osobitost preneo i u nacin pristupanja crtanju koji je bio originalan - pa opet, varijacija na vec postojece postupke. Naime, za prenosenje grube skice na finalni karton olovkom (na kojem ce da se tusiraju strip-kadrovi) koristio je svetleci sto, koji je bio skoro vertikalan kao stafelaj, specijalno za njega pravljen - sa kitnjastim ramom i stilizovanom rogatom glavom satira na sredini gornje ivice. Za taj cin je upotrebljavao najobicniju drvenu olovku, ne mareci uopste koje je tvrdoce ili mekoce. Sama gruba skica izvodjena je na A3 listovima tzv. 'layout' (lejaut) bloka koji nisu bili providni kao paus ili flis-papir, nego beli, tanki i zilavo izdrzljivi te dovoljno prozirni da se ispod njih podmetnut crtez nazire prilikom ponovnog iscrtavanja tokom doterivanja. Prvu, najgrublju postavku table sa kompozicijama prizor-polja radio je 'zvrljavo' tankim markerima - NE flomasterima [sa filcanim vrhom] vec pisaljkama marke PILOT sa metalnim vrhom koji je delovao kao kombinacija hemijske olovke i rapidografa; naravno, upotrebljavao je i obicnu hemijsku olovku - stagod da mu dopadne ruku. Desavalo se da nezadovoljan odbaci grubo naznacenu tablu (ali nikada smesta u djubre - za svaki slucaj, cuvao bi nekada nekoliko verzija ukoliko na kraju zakljuci da je prethodna odbacena verzija IPAK ona prava!). Kada bi zavrsio grubu postavku table stripa, pazljivo bi iscepio list i odmah ga podmetnuo pod svezu praznu stranu istog bloka, istim markerom pedantno i brzo prociscavajuci isaranu skicu; bez viska 'trazecih' poteza, odlucno nalazeci prave linije i mesto im. Likovi i pozadina su se istovremeno definisali unutar pojedinacnih kompozicija u prizor-poljima i sama tabla bi vestim balansom slika/prozor-polja sa svim ciniocima postajala jedna promisljena kompoziciona celina. Nikada na te prociscene (ne i prosto kopirane) skice nije unosio crne povrsine ili senke - cak ni njihovu konturnu definiciju ili obelezavanje planiranih povrsina sa "x". Samo bi na figurama akcentirao delove kontura debljim flomasterom - da ih izdvoji iz detaljima bogatije pozadine ili da definise stranu koja nije osvetljena. Taj metod skiciranja primenjivao je uvek i na svakom stripu - bez obzira da li je to nova epizoda DZEMSA BONDA, KONANA, BETMENA, Nil Gejmenovog SENDMENA (kao i drugog Sendmena - Vezlija Doda, detektiva sa gas-maskom i gasnim pistoljem koji dela izmedju dva svetska rata u Nju Jorku) ili Starmena. Dokumentaciju NIKADA nisam video da je koristio u bilo kojoj prilici - ako ne racunamo plasticne figurice konja iz Lorensovog sanduka sa igrackama, kako bi te zivotinje u KONANU delovale uverljivo! Svojim ocima sam gledao kako kreira panorame Londona za epizodu o Betmenovom dolasku na britanska Ostrva, pozorisne enterijere, automobile i ambijente iz tridesetih godina... Na isti nacin kao i fantasticne kosmarne izmisljene pejzaze u Sendmenu! Kada bih ga pitao kako to i zasto, mirno bi mi odgovorio da je to 'samo strip' i da niko nece sesti da analizira detalje i njihovu autenticnost - "It's just a twenty-minute scan of coloured splattered ink!", govorio je. ('To je samo dvadesetominutni pregled obojenog raspljeskanog tusa!' - misleci pritom na prosecno vreme potroseno da se epizoda od 22 stranice procita). Dijaloske balone i prostore za propratni tekst nikada nije niti ucrtavao niti naznacavao, prepustajuci to DC-ovim, Marvelovim ili Dark Horse-ovim upisivacima koji su na tusirane table nalepljivali tekstualne aplikacije, sto je na kraju krajeva vec dugo bio obicaj i standard strip-industrije... Na zalost.

CUDILO ME JE odsustvo olovke u tom inicijalnom procesu - ako ne racunamo kasniju fazu prenosenja pomocu svetleceg stola na Bejnbridz (Bainbridge) kartone dobijene sa bledo-plavo ustampanim formatom table od izdavaca, kao i lenjira koji je Dzoni uzimao u ruke tek za finalno izvlacenje okvirova slika flomasterom tokom tusiranja skoro iskljucivo cetkicama Winsor-Newton No.16 (ne i No.7) koje su bile slabijeg kvaliteta (ali zato jeftinije!), uz veoma retku intervenciju perom. Njegov stav je bio da ga olovka kao alat nervira i da se marker bolje vidi prilikom prociscavanja skica u lejaut-bloku - plus sto se njime brze crta nego olovkom. Tvrdio je da ga marker primorava da bude koncentrisaniji i selektivniji tokom pripremnog rada i da mu dobro dodje ekstra-novac. Ta opaska se odnosila na praksu koju je ustanovio pokojni urednik Arci Gudvin, koji je Dzonija DVOSTRUKO placao zbog takvog metoda! Naime, pre nego sto se epizoda istusira, olovkirane table se salju UVEK ekspresnom kurirskom postom (na racun izdavaca, razume se) uredniku na uvid, koji onda ili odobrava tusiranje ili zahteva korekcije, izmene... Dzoniju je samo jednom jedan jedini kadar kritikovan i on ga je iznova nacrtao i poslao na parcetu kartona bez nalepljivanja na tablu!

E sad - posto Dzonijeve 'olovke' zapravo i nisu olovke vec strip uradjen markerima (izgledajuci u toj skiciranoj fazi dovrsenije i kompletnije od mnogih drugih finisiranih crteza!), Arci je odlucio da mu se taj 'ekstra-trud' i ekstra-plati, tako da je on na kraju dobijao DUPLI HONORAR (!!!) samo izbacivsi iz upotrebe grafitnu pisaljku!

Da ne zaboravim - nikakav korektor/tempera/belilo itd. se nije nalazio u Dzonijevom alatu. Sve je bilo izvedeno 'taknuto-maknuto'; nedelju dana utrosilo bi se za kompletnu epizodu od 22 strane u marker-skicama, 2-3 dana cekanja na odobrenje i vracanje listova iz lejaut-bloka istom ekspresnom dostavom i potom desetak dana daljeg ciscenja skica preko svetleceg stola - ovog puta olovkom i istovremenog tusiranja. Moj prijatelj je mesecno bez pardona i napora 'izbacivao' dve kompletno nacrtane i istusirane epizode razlicitih stripova zahvaljujuci i 'maloj prevari' u vidu startovanja unapred sa finalnom etapom rada pomocu fotokopija marker-skica napravljenih PRE slanja na kontrolu, stizuci i da uradi naslovne strane slikarskim postupkom akrilicnim bojama (u stilu uljanih slika) i da tu i tamo napravi poneku ilustraciju, uradi storibord i sve vreme vodi aktivan porodicni i drustveni zivot, nikada nemajuci ambiciju da osim za americke crta i za britanske izdavace.

Kako da mu se covek ne divi?

Gledajuci kako on to sve radi - lako, uverljivo, postojano i reklo bi se bez ikakvog napora, nisam mogao da se otmem utisku kako to i nije nedostizno. Dobio sam inspiraciju da i ja po ugledu na njega unesem promenu u svoj nacin rada i krenuo u usvajanje novog pristupa. Kupio sam lejaut blokove, nabavio iste markere kojima se i on koristi i poceo da vezbam skiciranje 'na njegov nacin'. Prvo sto sam shvatio bilo je da moram da se oslobodim viska linija - sa olovkom to ide lako; ako se pretera, izbrise se gumicom. Sa markerom je drugacije - bivao sam nateran da ekonomisem i koncentrisem se na najbitnije oblike i odnose medju njima. Postupno sam vezbe u baratanju novim pristupom usaglasavao i sa radom na mom stripu za Flitvej, primetivsi kako sve manje vremena imam za razbacivanje, pa su me rokovi naterali da zbog brzine menjam svoj crtez u kome je sve manje bilo bespotrebnih detalja perom i tuserske 'pirotehnike' samo zarad imitiranja grafizma kojim me je ocaravao donedavno Dzim Li, to jest njegov tuser Skot Uilijems. Ma koliko to apsurdno zvucalo - ovaj raslojen posao u nekoliko etapa se zapravo odvijao MNOGO BRZE od doskorasnjeg 'klasicnog' rada - bilo diretno na papiru na kojem se pravi i olovkirana skica i nanosi tus, bilo crtanjem pripremne skice olovkom na tankoj hartiji koja se potom takodje olovkom prenosi na finalni karton na kojem se najzad i tusira.

Koje otkrovenje!

Pasionirano sam se posvetio totalnom prelasku na crtanje svega i svacega i uvek - samo i jedino markerom. Moram da napomenem kako ovom prilikom nisam 'skidao' Dzonijev crtacki manir (cak i da sam to hteo - ne bi mi uspelo!) ali sam uspeo u necemu sto nisam ocekivao i cemu se nisam nadao - nazreli su se elementi necega sto je izgledalo kao nesto sto je samo moje, sto proizilazi samo iz mene i mog umeca da crtacki nesto postignem, ma kakvo to da je.

Bicu iskren - krajnji gotov rezultat nije izgledao kao nesto narocito; stavise, crtezi su mi delovali nekako manje privlacno nego ranije, nekako manje impresivno...

... ali su poceli da bivaju najzad MOJI. Kakvi god da su.

I ONDA SE dogodio ranije pomenuti susret u redakciji Flitveja kada sam zvanicno upoznao Debi, novu urednicu magazina 'Sonic the Comic' za koji sam crtao strip 'Wonderboy'...

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (61)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

"Znam da je najavljeno "samfing komplitli diferent", ali su se neki datumi pomakli pa Vas molim da na nessto razliccito joss malo priccekate uz "mor of d sejm". Sori. mcn"

DC UNIVERSE

Uzimam Previews i brojim: jedan, dva, tri... četrnaest! U mjesec dana DC će objaviti četrnaest stripova pod zajedničkim nazivnikom "Batmanove obitelji". U prosjeku svaki drugi dan možete otšetati do svog omiljenog dilera i kupiti novu dozu "mračnog viteza", nekog od njegovih sadašnjih ili bivših štićenika (Robin, Batgirl, Nightwing) ili čak protivnika (Catwoman, čija je popularnost poskočila nakon Michelle Pfeiffer), u verzijama koje se protežu od crtanofilmskih do Elseworlds serije ("što bi bilo kad bi bilo" pristup: Batman u doba Jacka Rasparača, Batman na Divljem zapadu, za vrijeme Francuske revolucije...). Četrnaest Batmana u mjesec dana, ne računajući kompilacije, postere i igračkice. Super za onog koji voli zakrabuljenog osvetnika sa šezdesetdvogodišnjim stažom.

A tko ne voli?

Onaj tko ne voli, vjerojatno više i ne čita stripove. Pričali smo već (možda i previše) o krizi na američkom tržištu i o tome kako su, u teoriji, svi za raznovrsnost i protiv prevlasti superheroja. Kad je, međutim, voda došla do grla spasili se samo oni što umiju letjeti. I oni što su im se ovjesili o plaštove.

Bilo je nekad, sredinom osamdesetih, da su ljudi iskoristili rad na kompanijinim likovima kako bi stekli ime i otplovili u vlastite vode. Vidi primjere Franka Millera i Alana Moorea... Danas, međutim, rijeka teče uzvodno. Mladić ili mladica koji grizu živjeti od stripa počinju na margini, crtaju nešto svoje, životare od premalo para i nadaju se da će vrag doći po njihovu dušu, da će im DC ponuditi da rade, ako već ne na Batmanu, onda na Green Lanternu. Vidi Judda Winicka, vidi Briana Michaela Bendisa...

A DC-u to odgovara. On svoj "universe" drži pod šapom i muze što može (devet Supermanovih naslova) ili što mora (ne objavi li DC svaki mjesec Wonder Woman, gubi prava na nju) i u čitavom mu se katalogu nalazi jedan jedini strip mlađi od trideset godina, jedini kojeg vam zaista mogu preporučiti - Hitman Gartha Ennisa i Johna McCreae - a i taj sad završava. Sve ostalo su dekadama stari bogovi koji prolaze (kako i spada) kroz cikluse umiranja i ponovnog rađanja, i opstaju na talentu što se i do četrnaest puta mjesečno spaljuje u njihovu čast.

***

Nenadana prednost prezimena na M jest što, zabunom nekoga u ekspeditu, iz vedra neba dobijete paket autorskih primjeraka namijenjenih Johnu McCreai. Kako je te stvari jeftinije slati ponovo nego vraćati, imam hrpicu jednog broja Hitmana viška i spreman sam poslati po primjerak prvoj, recimo, trojici čitalaca SVesti koji točno odgovore na iduće lahko pitanje:
Koje su narodnosti Garth Ennis i John McCrea?

sadržaj

10.

KAKO POSTATI SUPER-HEROJ - 14. deo

KAKO POSTATI SUPER-HEROJ
- spasite Univerzum za trideset dana ili vam vracamo novac! -
(c) Mark Leigh & Mike Lepine
Prevod i adaptacija: Anon Imusovich

ČETRNAESTI DEO - Alat Za Junacki Zanat

* Da li mi je potreban stalni Tajni Stab?
- Svakom heroju potrebna je baza iz koje ce da operise. Takve Tajne Baze obicno su poznate pod nazivom Super-Tajna Pecina (Staj-cina!) sto je nezgodno s obzirom da samo najbogatiji super-heroji mogu da je priuste i odrzavaju. Junaci skromnijih materijalnih mogucnosti moraju da se zadovolje sa Staj-pom (shupom), Staj-zom (garazom), Staj-bom (kolibom), Staj-mom (podrumom), Staj-jzom (spajzom) i sl.
Najvazniji aspekt u vezi vaseg Super-Skrovista jeste da MORA da bude i ostane TAJNO i nadasve dobro snabdeveno borilackom opremom...

DOBRE STVARI ZA DRZANJE U STAJ-CINI:
-dvojnici-roboti
-direktna telefonska linija sa Predsednikom Drzave
-detaljni plan grada sa okolinom
-bogata biblioteka
-vas SuperMobil na rotirajucoj platformi sa skrivenim cevima koje van konteksta i bez ikakve veze (ali efektno!) ispustaju dim od suvog leda uz sumeci zvuk iz prostora ispod patosa (uz opciju dramaticnih svetlosnih efekata)
- ambulanta sa provizornom mini-operacionom salom i dobro snabdevenom apotekom
- orman sa rezervnim kostimima
- kompjuterizovan alarmni sistem protiv nezeljenih posetilaca
- opsta laboratorija za sve moguce analize, sinteze i sl.
- maleni rodni grad u staklenoj boci (koji je minijaturizovao vas krvni neprijatelj)
- cev za kvantnu teleportaciju
- 3-D hologramski model svih susednih galaksija sa posebno sjajnim sistemima koji sadrze planete na kojima postoji inteligentan zivot
- trofejna soba sa svim peharima, medaljama i priznanjima osvojenim za borbu protivu zla i bodibilding
- kompjuterski dosijei zlodela i kriminalaca na flopi-diskovima i CD-Rom-ovima
- tajni izlaz za nuzno bekstvo
- tester za kalibraciju vatrenog oruzja
- teretana
- mejnfrejm racunar
podzemni vise-hektolitarski rezaervoar za visoko-oktansko gorivo (za SuperMobil, da efektno ispusta plamen odpozadi u punoj brzini!)
-samo-odrzavajuci perpetuum-mobile sistem za proizvodnju elektricne energije
- virtuelna inter-aktivna soba za borbeni trening sa hologramskim simulacijama

- - -

RDJAVE STVARI ZA DRZANJE U STAJ-CINI:
- gumene lutke zena u prirodnoj velicini na naduvavanje, za seksualno [samo]zadovoljavanje
- telefon u obliku Barta Simpsona ili Snupija
- ogroman zidni poster u boji sa Boyzone-om, 5ive-om ili Bubom Miranovic
- svezanj drk-magazina sa slikama devojaka predimenzioniranih mlecnih zlezda
- skejt-bord, rolsue i sanke
- kartonska kutija sa flasterima
- mrezaste carape i brusthalteri sa bradavicnim rupama za gumene lutke zena
- kanap sa zvoncetom razapet pred ulaznim vratima
- velika kutija sa cokoladnim keksom, napolitankama i piskotama
-autobusni red voznje
- model zeleznicke stanice napravljen od kartona i vozica-igracke
- trofejna soba sa diplomama i priznanjima za bilijar, kuglanje i mali fudbal
- kolekcija albuma Iron Maiden, Motorhead i Vatrenog Poljupca
- otvor pri dnu vrata sa pokretnim poklopcem za macku
- masina za fliper
- frizider pun smrznutih krompirica, pice i sladoleda
- Sega, Nintendo ili PlayStation konzola za video-igre
- provizorni sank sa gajbama Jelen-Piva
- strujomer na samouplatu (sa kasicom-prasicom pored, punom sitnine)
- fotokopije neresenih ukrstenih reci

- - -

* Kako da udjem u svoju Super-Tajnu Pecinu..?
- Tradicionalni nacini upada u vasu Staj-cinu moraju da budu ekscentricni i/ili egzoticni metodi...

IDEALNI METODI ULASKA:
- suljajuci se niz sjajni mesingani stup/sipku sa vasim ugraviranim imenom
- naslanjanje ledjima na veliku policu sa knjigama koja se zarotira i uvede vas u Staj-cinu
- stavljajuci prste na ekrancic identifikacionog skenera
- kroz inteligentno zamaskirana pokretna tajna vrata u patosu
- kroz sistem tajnih hodnika sagradjenih iza zidova
- izgovarajuci lozinku u digitalni analizator glasa koji automatski otvara vrata
- ulaskom u tajni lift ili strmu (ali bezbednu!) cev-tobogan
- ukucavajuci u kompjuter tajnu sifru od 37 cifri

MANJE NEGO IDEALNI METODI ULASKA:
- suljajuci se niz sjajni mesingani stub/sipku sa tudjim ugraviranim imenom
- suljajuci se niz tajnu glatku gigantsku skulpturu penisa od plastike
- suljajuci se niz bilo sta prekriveno [ne]skrivenim siljcima, ziletima ili bodljikavom zicom
- stavljajuci g*zicu na ekrancic identifiklacionog skenera
- izgovarajuci "Sezame, otvori se!" pred vratima
- ukucavajuci u kompjuter tajnu sifru od 16 597 cifri
- sutirajuci veoma snazno ulazna vrata
- pucajuci u bravu ili katanac na vratima

- - -

* Kako mogu da sprecim super-zlotvore da mi se infiltriraju u Staj-cinu?
- Imate li finansijskih sredstava da posedujete i odrzavate Staj-cinu, znaci da imate resurse da izgradite fabulozno ingeniozan sigurnosni sistem koji je ikada izmisljen - tunelske prolaze pune tortura, krajnje neprijatnih lavirintskih zamki i misaono-prostornih smicalica kojima ste jedino vi dorasli.

* Dobro, a ako imam Staj-cinu, sta ce mi onda Tvrdjava Samoce?!
- Svakom super-heroju kad-tad dodje vreme da se usami. Tvrdjava Samoce je idealno mesto gde odlazite da se relaksirate, da se privremeno sklonite od odgovornosti i briga super-junacenja, da razmisljate o smislu zivota, zagonetkama Univerzuma i svemu ostalom - stavise, to je super-mesto da se rekreativno zabavljate sa mocno zgodnom grupom prsatih, raspomamljenih nimfomanki bez da iko na svetu sazna! (One ionako nemaju mozga da zapamte sta im se desilo pre 15 minuta, a kamoli kako se dolazi do vase 'vikendice'!).
I, dok Staj-cina moze da vam se nalazi prakticno ispod kuce ili u najblizem susedstvu, Tvrdjava Samoce MORA da bude hiljadama kilometara daleko od civilizacije.

Za primer, evo ponude nekolicine prigodnih lokacija:
u antarkticnoj pustosi
u arktickoj pustosi
na tamnoj strani Meseca
usred retko posecivane pustinje
u napustenim ruinama Zabranjenog i jos neotkrivenog antickog grada
u paralelnoj dimenziji koja egzistira samo cetiri sekunde ispred nase

Nasuprot navedenim, evo lokacija dobrih jedino za izbegavanje:
usred gusto naseljene periferije grada
usred samoposluge, sa lokacijom koja se reklamira u stampi
usred stadiona Radnickog
na Suncu
u sobi koju delite sa mladjim bratom
na Tresibabi (jeste daleko od civilizacije ali ne biste voleli da tamo boravite)

- - -

*Razumeo sam. No, sta treba da imam unutar Tvrdjave?
- Mozete da imate dileme o finalnom obracunu sa Mrganom, Neunistivim Stvorom Od Antimaterije i vasa Tvrdjava Samoce jeste mesto gde mozete da se nasamo suocite sa strahom pre sudbinskog susreta sa protivnikom, imajuci u vidu da opstanak celog sveta zavisi samo i jedino od vas. Zbog toga u Tvrdjavi MORATE da imate, uz skroman namestaj, i funkcionalan WC. Uvek.
Osim pomenutog, Tvrdjava Samoce ne treba da sadrzi nista drugo posebno. U njoj ste da se relaksirate i meditirate i nepotrebna su vam materijalna dobra.

* Dakle sta NE BI smelo da se tu nadje?
- Puno ljudi.

* Treba li mi jos nesto..?
- Mnogim superjunacima dobro dodje Robotski Dvojnik kao pogodan nacin za ocuvanje Tajnog Identiteta. Kada se izgube otisavsi u misiju/na tajni zadatak, prisutni Robotski Dvojnik na njihovom mestu sprecava nezgodna pitanja koja mogu da budu postavljena kasnije. Ukoliko ste radi da se koristite jednim, postujte prilozena jednostavna pravila:
PRVO I NAJVAZNIJE PRAVILO: dizajnirajte svog Robotskog Dvojnika tako da TOTALNO lici na vas!
Dobre stvari na koje Robotski Dvojnik valja da lici:
na vas
na vaseg identicnog brata-blizanca
na vaseg DRUGOG identicnog brata-blizanca

Rdjave stvari, na koje Robotski Dvojnik NE VALJA da lici:
na bilo koga drugog, zaista

- - -
Studirajte samog sebe u ogledalu pre nego sto se konstruisete u formi Robotskog Dvojnika i ne podlezite iskusenju da se nacinite lepsim i boljim. Ako pevate bez sluha, neprestano prd*te zbog stomacnih problema, cackate nos na javnom mestu, smrdite i cinite da vas zene izbegavaju prelazeci na drugu stranu ulice, lupetate gluposti ili zaboravljate da zakopcate slic - isto to mora da ima i cini vas Robotski Dvojnik!
- - -

DRUGO PRAVILO: obavezno programirajte svog Robotskog Dvojnika da se ponasa tacno poput vas! Po SVAKOM pitanju - sem jednog; od vitalnog znacaja jeste da ga programirate da uvek kaze: "Zao mi je, ali ne veceras, moja jedina motivacijo sto postojim i najvoljenija zeno... Imam glavobolju", kad god partnerka od vas ocekuje intimnosti karnalnog tipa. Na primer, moze da se dogodi da se iznenada nenajavljeno i prerano vratite sa misije na Neptunu i zateknete neresive kucne probleme...
ONA: Dobro vece, najdrazi moj! Jao, Ilija... kako si MOCAN bio sinoc..!
VI: Ko..? Ja? U KREVETU?!?
ONA: U krevetu... Na patosu... U kadi... Na stepenicama... Na stolu... Iza troseda u dnevnoj sobi... Na tavanu... Na balkonu... U stolici na ljuljanje... U ostavi... Ispod kreveta... Koja noc..! U-Huuuuuu!
VI: Ali... Cekaj, ja sam mislio da imam glavobolju..!
ONA: Dvadeset sedam puta, covece! Brojala sam - DVADESET I SEDAM PUTA!!!
VI (nekako vise za sebe, sa besom): Djubre pokvareno!!!
ONA: Predpostavljam da su se najzad isplatile posete terapeutima i pisma doktorima...
VI: Nije fer! On ima akumulatore koji rade na plutonijumske celije... Stoka jedna govedja...
ONA: Moramo to da opet radimo veceras! Juuu-Huuu! Da! Nego kako..!
VI: Ne, mila... Ne veceras... Imam glavobolju.

sadržaj

11.

POZIVI ZA SARADNJU

mail

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@hotmail.com>
Subject: strpadzije

Postovana gospodo, postovane kolege strpadzije, zovem vas da se javite, pozivam vas za razmenu. Posaljite vase stripove, izdanja, mozemo se menjati 1-1, vi posaljite vase stripova ja vam saljem moju festivalsku strip antologiju
2.pozivam sve izdavace bivse jugoslavije i naravno sadasne, posaljite spiskove sta trazite, od starih stripova trenutno imam i mogu da vam nadjem sve od skopskih i makedonskih kolekcionara, saljite i spiskove sa cene vasih izdanja, nedavno sam doznao da i u novom sadu ima veliku strip knjizaru, posaljite mi adresu i dakli imaju puno i sta od stripova
3.narode stripadzije javite se svi sto ste ucestvovali na strip radionicu -cinema rex striper i posaljite vase radove za strip festival, nije bitno dali ste postali strip zvezde ili jos radite u podrumu kao pacov smogi-boj, ovo nije sala ljudi javite se, trenutno ja radim da pronadjem sponzora od vas zavisi koliko cete me ohrabriti, takodje pozivam i strip zvezde balkana, pod hitno da se jave
....nova tema strip izlozbe je #2 peace and war
...javite strip momci i strip devojke, ja sad sam serioza i trazim sponzora, ocekujem podrsku od makedonskog ministarstva kulture.... pozivam vas na pomoc....
vas zlatko-fitness trainer...seriozno.
moja adresa je Zlatko Krstevski, D.Narednikot.58., Prilep 975oo-Macedonia-fyrom.

* * *

UNESCO - Aschberg Bursaries for young artists 2001/ 2002

The annual UNESCO - Ashberg Bursaries for Artists programme aims to promote the professional growth of young artists in difference disciplines, through opportunities for further training and residencies in other countries. In 2001 - 2002, 60 bursaries are being offered in 29 countries. The programme is managed by UNESCO's International Fund for the Promotion of Culture (IFPC), which will be considering applications in June-July. The deadline for application is 30 April 2001 unless stated otherwise.
The following bursaries are available to artists from the UK (Complete list of the bursaries is available from International Intelligence on Culture).. Note that in some instances application should be sent directly to the IFPC rather than the host instruction. IFPC, 1, rue Miollis, 75732, Paris Cedex 15, France

Visual Arts:

Residency at the Cimelice Castle (Czech Republic) A two-month residency for artists (painting, mixed media, sculpture, installation, performance and literary arts), who wish to have facilities for focused work and are interested in contact with other international artists. The residency takes place between August to September 2001. Round trip travel, accommodation plus a stipend of 16,000 CZK for the two months will be provided. The facility provides individual studios, bedrooms, workshops, Internet connection and wood for sculpture. Please apply directly to IFPC. For further information contact: Center for Contemporary Arts-Prague, Jeleni 9, 11800 Prague 1, Czech Republic; tel: +420 2 24 37 31 78; fax: +420 2 57 32 06 40; e-mail:scca@fcca.cz; Web: http://www.fcca.cz

Residency at Darat Al Funun Art center, Amman (Jordan) A month residency for professional artists involved in painting, printmaking, sculpture or installation with experience and strong commitment. There are possibilities of working with local artists and the successful candidate will be requested to give a lecture or conduct a workshop. The dates of the residency will be fixed by mutual agreement. The facility provides exhibition space, research and video library, sculpture and printmaking workshops. Accommodation, living expenses of US $350 per month, studio facilities and tools will be provided. For application details contact: Mr. Ali Maher, Director, Darat Al Funun, P.O.Box 940255, Amman 11194, Jordan; tel: +962 6 4643 251/4643 252; fax: +962 6 4643 253; e-mail:daratalfunun@nets.com.jo Web:http://www.daratalfunun.org

Residency at the Sanskriti Kendra, New Delhi (India) A three-month residency for practitioners of painting, sculpting, pottery and ceramics, photography, new media and crafts, who are aged between 25 to 40 with demonstrated ability and commitment. The facility provides 12 studio apartments, which are designed as combined living and work quarters. Basic technical equipment, workshop and conference facilities, a library, an open-air auditorium and a museum are also provided. Round trip travel, board (vegetarian meals), lodging and US $750 for the living expenses and materials will be provided. The dates of residency, will be sometime between 1st October to 30th of April 2002. For application details contact: Co-ordinator, Sanskriti Pratishthan, C-6/53, Safdarjang Development Area, New Delhi 110016, India; tel: +91 11 696 1757; fax: +91 11 685 3383 e-mail:opjain@sanskritifoundation.org Web: http://www.sanskritifoundation.org

Residency with COOPERATION, Wiltz (Luxembourg) A two-month residency for professional artists who are interested in the links between arts and environment (in particular gardens), and/or art and social sphere (in particular, working with people with learning disabilities). Working knowledge of English, German or French is required. The facility provides use of wood and material workshops (time to be shared with artists with disabilities). Round trip travel, lodging in an individual room with a shared kitchen and bathroom plus US $1,000 per a month will be provided.. The dates should be fixed by mutual agreement between September 2001 to June 2002. For further application details contact: COOPERATION, 10, rue de la montagne, L-9538 Wiltz, Luxembourg; tel: +352 95 92 05/01; fax: +352 95 92 08; e-mail: cooperations@ci.culture.lu Web:http://www.restena.lu/cooperations

Residency at the Espace Sobo-Bade, Toubab Dialao, (Sénégal) A six-month residency for professional visual artists (painting, sculpture, modelage, pottery and especially ceramics) with demonstrated achievement from all over the world. Working knowledge of French required. Large working studio with ceramics workshops, oven and gallery are available. Round trip travel, board and lodging for six months will be provided. The date will be set between May-September 2001 or September2001 and February 2002. Please apply directly to the IFPC. For further information contact: Mr. Gérard Chenet, Directeur, espace Sobo-bade, Toubab Dialao, B.P.30 Bargny, Senegal; tel/fax: +221 8 36 03 56 e-mail:sobobade@metissacana.sn

Residency at the Faculty of fine Arts, Chiang Main University, Chiang Mai (Thailand) A three-month residency for professional artists (painting, sculpture, printmaking and media arts) under 35 years of age, from any part of world except Thailand with ability to give lectures of his/her works to undergraduate students. Working/exhibition space will be provided, and round trip travel, accommodations, material, living expenses and meeting with local artists will be covered. For application details please contact: Mr Pongdej Chaiyakut, Faculty of Fine Arts, Chaing Mai University, Chiang Mai 50200, Thailand; tel: +66 53 211724/944801/944805; fax: +66 53 >211724;

Creative Writing:

The Acoria Publishing House Literary Price in collaboration with the AIF, Paris (France) A residency for young literary authors with experience in French writing, whether or not their work has already been published. Residency dates to be fixed by mutual agreement. Round trip travel, board and lodging (book promotion period only), publication of selected manuscripts and participation in literary events such as 'Salon International du livre de jeunesse' at Montreuil will be covered, together with a press conference, opportunity to meet with authors and other personalities of the literary world. For application details contact: M Caya Makhélé, Directeur, Éditions Acoria, 12, rue du Quatre septembre, 75002 Paris, France; tel: +33 01 40 20 46 65; fax: +33 01 40 20 46 63; e-mail:editionacoria@fr.europost.org

Residency at the Sanskriti Kendra, New Delhi (India) A three-month residency for practitioners of creative writing with demonstrated ability and commitment, aged between 25 and 40. Residency to be agreed in advance between 1st October and 30 April 2002. The facility provides 12 studio-apartments, which are designed as combined living and work space, and basic technical equipment, workshop, conference facilities, library, open-air auditorium and museum. Artists work on projects of their own choice. Round trip travel, US $750 for living expenses, board (vegetarian meal) and lodging will be provided. For application details contact: Co-ordinator, Sanskiriti Pratishthan, C-6/53, Safdarjang Development Area, New Delhi 110016, India; tel: +91 11 696 1757; fax: +91 11 685 3383; e-mail: opjain@sanskitifoundation.org Web: http://www.sanskitifoundation.org

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: Uncle-Bonjy <bonjy@guitar.com>
Subject: Sukson

Ovo je poruka za Suksona koji mi je u sredu poslao pismo na koje sam odgovorio odmah i smesta dobio odgovor da je moj e-mail nemoguce isporuciti jer adresa primaoca nije validna. Ja je NISAM ukucavao, vec samo kliknuo 'Reply' pre pisanja odgovora.
Stoga, molim svog drugara da mi posalje svoju VALIDNU e-mail adresu kako bi komunikacija mogla da funkcionise.
Unapred zahvalan ~
Bojan M.
bonjy@guitar.com

 

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

The web is getting a bit too big that any attempt to
maintain a complete resource is somewhat futile...
http://www.ndroid.com/comikaze/links/index.html
("underground", alternative and indie comic sites on the web)
(Link nam je poslao Damir Smith)

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 17. do 23. marta

19. marta 1999. U Galeriji savremene umetnosti u Pančevu je Charles Alverson održao predavanje: "Umetnost stripa u drugoj polovini dvadesetog veka: od časopisa Mad do Wander Warthoga".

Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad