SADRŽAJ

1. KULTURBUNTZABAVNIK - D.M.J
2. SLOVENAČKE SUDBINE - Aleksandar Manić
3. BAGER #3 - Strip Vesti
4. HYPNAGOGIC REVIEW #5 - Strip Vesti
5. ZOGRAF U SVETU - Ilija Bakić
6. KAKO SAJMON KAŽE - Marko Stojanović
7. POSTMODERNIZAM U STRIPU (2) - Srđan Aćimović
8. QMOVA KOLUMNA (50) - Bojan M. Đukić
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (60) - Darko Macan
10. KAKO POSTATI SUPER-HEROJ - 13. deo
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -Cartoomics
    -Afrički festival stripa
    
12. PISMA CITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

KULTURBUNTZABAVNIK

D.M.J.

Kulturbuntzabavnik s one strane svesti

Kulturbuntzabavnik i strip "S one strane svesti" Zorana Jovica - Letaca, nova su izdanja produkcije Kulturbunt pri Pokretu za mir Pancevo. Zabavnik je jos jedan od projekata sa antiratnom temom. Kroz jezik fanzina i stripa, koriscenjem kratkih formi, uz podsecanje na drustveno ludilo tek protekle srpske decenije, autori pozivaju na toleranciju, razumevanje drugih i prihvatanje njihovih razlicitosti. Dvojezicna metafora "S one strane svesti" osma je, jos jedna u nizu angazovanih Letacevih strip svezaka.
D. M. J.

Izvor njuza: "Danas"

sadržaj

2.

SLOVENAČKE SUDBINE

Aleksandar Manić

"Posle prvog soka i kraceg rata protiv federalne armije, Slovenija je, sticajem srecnih okolnosti, zadobila politicku nezavisnost i krenula u trzisnu ekonomiju bez previse bola. Medjutim, mnogi nisu uspeli da reaguju dovoljno brzo, nisu bili dovoljno snalazljivi ili su imali odvise obzira da bi uskocili u ritam promena. "Nova vremena" upravo govore o njima - kaze Tomazz Lavricc, najbolji i najpopularniji slovenaccki strip autor.

Album "Nova vremena" (Glenat) pojavio se u francuskim knjizarama pocetkom februara meseca i svojim pripovedackim i grafickim kvalitetom odmah je skrenuo paznju publike i kritike. Tomazz je u Francuskoj vec objavio dva albuma "Bosanske basne" i "Glista u begu", ali je ovaj treci neuporedivo zreliji i zaokruzeniji.

"Nova vremena" su podeljena na pet zivotnih prica koje kroz obicnu ljudsku dramu objasnjavaju drustvene promene u mladoj drzavi Sloveniji. Nacisticki nastrojeni skinhedi, pljacka menjacnice novca, uterivanje dugova, prostitucija, droga, alkoholizam - nalicja su uspesnih ekonomskih i politickih promena. Slicno kao i u "Bosanskim basnama" gde je govorio o gradjanskom ratu, Tomazz pri prvom citanju ostavlja utisak neutralnosti, ali u pitanju je izuzetno jak emotivni naboj saosecanja koji provejava kroz svaku tablu.

Dinamika pripovedanja u tesnoj je vezi sa upotrebljenim grafizmom, tako da se od ciste linije i realistickog pristupa, najednom ulazi u dramatican svet velikih crno belih masa. Ekspresivnost Lavriccevog stila upotpunjena je kinematografskim pristupom kompoziciji, sto strip cini vrlo zavodljivim.

U "Novim vremenima" Lavricc se uspesno oslobodio odredjene krutosti prisutne u "Bosanskim basnama" i svoju pricu o Sloveniji podigao na univerzalni nivo, pripovedajuci tako tragicno nalicje promena u svim zemljama bivseg komunistickog sveta.

sadržaj

3.

BAGER #3

Strip vesti

Bager, ilustrovani humoristički magazin, ima jednu, za naše podneblje neobičnu, lepu osobinu. Pojavljuje se na kioscima tačno 20-og u mesecu i ni dana kasnije. A Strip Vesti imaju jednu lošu osobinu da uvek kasne sa tekstom o novom broju Bager-a.

Nećete mi verovati, ali isti dan kada je Bager #3 izašao sam lepo seo za računar i prekucao kompletan sadržaj broja i... nisam objavio jer su brojevi bili ekstremno veliki a nikako nisam stizao da napravim anketo po pitanju toga koliko ljudima odgovara da dobijaju ovakve fajlove. Sada kada je anketa gotova i od 390 čitalaca svega par se izjasnilo da im trebaju kraći fajlovi, znam da nemoram da se mnogo plašim kako će ljudi prestati da primaju SVesti zato što su prevelike. Tako da lepo krećemo sa manje straha i ubuduće bez kašnjenja ovakvih vesti.

Eto, više pričah o SVestima nego o Bageru, ali... svakako kupite taj časopis i videćete da o njemu ni netreba mnogo pisati on svojim radovima i kvalitetom govori dovoljno.

A ja ću vam preneti, gorepomenuti, sadržaj broja kao što radim i sa svim ostalim STRIP magazinima, a vi otrčite do vašeg omiljenog kolportera i potrošite tih 50 dinara. Vredi.

1. ILUSTRACIJA NA NASLOVNOJ STRANI
Milan Jovanović
2. EVERGREEN
Ivo Kušanić
4. ZIMSKA BAJKA
Branimir Trošić - scenario; Miroljub Milutinović-crtež
5. LAS EPISODAS NUEVAS
Goran Rajšić - scenario; Steva Maslek - crtež
6. TEST: DA LI STE VREDAN LJUBAVNIK?
Nikola Vitković - tekst; Tihomir Čelanović - ilustracije
8. MINISTARSTVO UMETNIČKIH POSLOVA
Goran Rajšić - scenario; Nikola Vitković - crtež
12. BAGER MEDIA
Miša Marić - tekst; Dalibor Novak - ilustracije
14. TREJLER SMRTI
Marko Somborac - scenario; Saša Arsenić - crtež
15. PLIN CAFFE
Aca Babić - scenario i crtež
19. THE SIMIĆI
Goran Rajšić - scenario; Milan Jovanović - crtež
20. VELIKA GUŽVA U LATINO ČETVRTI
Goran Rajšić - scenario; Borislav Stanojević - citati; Vojislav Vasiljević - ilustracija
23. POGLED OGLEDALA
Goran Rajšić - scenario; Milan Jovanović - crtež
26. ENIGMATIKA
Nikola Vitković
27. DVOBOJ SLAVNIH
Goran Rajšić - scenario; Saša Arsenić - crtež
30. U DOLINI REKA, JAHORA I SLOMLJENIH SRDACA
Marko Somborac - tekst; Tihomir Čelanović - ilustracije
32. NEMOGUĆE LJUBAVI
Borislav Stanojević - scenario; Bojan Redžić - crtež
33. CENZURA
Branimir Trošić - scenario; Miroljub Milutinović - crtež
33. NIĆIFOR
Zoran Kovačević
34. KO SME UVEK DA VAM PEVA U OČI?
Miša Marić - tekst; Siniša Radović - ilustracija
36. PETO POLUVREME
Ivo Kušanić - karikature; Miša Marić - tekst; Siniša Radović - ilustracija
38. VRUĆI OGLASI
Miša Marić - tekst; Siniša Radović - ilustracije
39. BEZVEZE SAVETI
Bojan Redžić
40. STRIPTIZ LUNATIK
Nikola Vitković

sadržaj

4.

HYPNAGOGIC REVIEW #5

Strip Vesti

Već sam dosadan sa rečenicom "vredni Aleksandar Zograf je objavio,..." Ali, šta mogu kad je tako. Taj isti, ranije spomenuti, Aleksandar Zograf (Saša Rakezić) je nastavio sa tom istom vrednošću i agilnošću i objavio je, kao samizdat, petu po redu sveščicu "Hypnagogic review".

Naravno, i dalje je reč o zbirci ilustracija njegovih vizija nastalih u polusnu koje on beleži i u ovoj edicji poklanja svojim čitaocima.

Ako želite da nabavite ovu sveščicu, neki od prethodnih brojeva iz ove edicije ili neki broj Zografove edicije ALAS!COMICS (ima ih 6) javite se na sledeću email adresu: zograf@panet.bits.net

U produžetku vam dajemo, radi boljeg upoznavanja sa radovima Saše Rakezića, tekst Ilije Bakića o uspehu Aleksandra Zografa u Španiji, koji je objavljen u novosadskom "Dnevnik"-u 17.novembra 2000.godine.

sadržaj

5.

ZOGRAF U SVETU

Ilija Bakić

STRIP

ZOGRAF U SVETU

Prva knjiga stripova Saše Rakezića na španskom pod nazivom "Kako sam bombardovan od slobodnog sveta"

Aleksandar Zograf, alias Saša Rakezić, svakako je najpoznatiji jugoslovenski autor alternativnog stripa u svetu . Njegovi radovi štampani su u brojnim evropskim, američkim, dalekoistočnim časopisima, a zasebne knjige pojavile su se u Americi, Italiji, Mađarskoj... Zografova istraživanja snova i detinjstva, odnosno zapisi o životu u Srbiji ovih ratnih i kriznih godina (koji su dokaz da stvarnost jeste fantastična i morbidnija od bilo kakve mašte) uvažavani su od publike i stručnjaka i priznati su deo globalnog talasa novog senzibiliteta što ga nosi savremeni autorski strip.

Dva najnovija događaja potvrda su ove tvrdnje: u Budimpešti, u galeriji "Black-Black", u utorak 7. novembra svečano je zatvorena Zografova strip izložba "Život pod sankcijama". Povod za zatvaranje izložbe je, kako piše u pozivnici, "Pad Slobine vladavine", čime je ostvarena najava mađarskog perfomans umetnika Tricepsa, data prilikom otvaranja izložbe maja 1999. godine, da ista neće biti zatvorena sve dok Slobodan Milošević ne siđe s vlasti. U međuvremenu, za proteklih 18 meseci, izložba je gostovala u nekoliko gradova u Mađarskoj, da bi se vratila na mesto otvaranja radi svečanog zatvaranja, koji je pratio program u kome je učestvovalo pozorište "Opal" izveden milenijumski performans na posmrtnu pesmu Janoša Siverija uz učešće Katalin Ladik, da bi na kraju posetioci bili pozvani da u hepeningu "Oboji u crno!" table stripa o životu u Srbiji tokom 90-tih preboje crnom bojom i tako ih "upokoje".

Istovremeno na drugom kraju Evrope, u Španiji, pojavila se u izdanju "Under comics" iz Madrida, prva knjiga stripova A. Zografa na španskom jeziku. U pitanju je kolekcija njegovih nedeljnih tabli koje predstavljaju autorove beleške, od marta do decembra 1999.g. i originalno su objavljene, pod naslovom "Pozdravi iz Srbije", u više časopisa u Americi i Evropi, te na internet sajtovima poput američkog thecomicstore.com.

Naslov španske knjige je "Kako sam bombardovan od slobodnog sveta" a slike života u Srbiji tokom i neposredno posle bombardovanja, prepletene sa autorovim snovima, razmišljanjem, vizijama i humorom, podstakle su Krisa Vera, trenutno najveću zvezdu američkog alternativnog stripa, da predgovor napiše i nacrta u vidu duhovitog strip kaiša.

Dnevnik, 17. novembra 2000. godine

sadržaj

6.

KAKO SAJMON KAŽE

Marko Stojanović

'Whoop-a-dadee' said a man 'here
we are we are! Everybody fightin'.
Blood an' destruction.'
Stephen Crane,
The red badge of courage

Neosporna je cinjenica da Amerikanci imaju nos za zaradu, kao i to da vase eventualno mesto u njihovoj industriji (bilo kojoj;ovde je igrom slucaja rec o strip industriji) sudbinski odlucuje kolicina love koju na vama mogu da zarade. Sajmon Bizli, divlji momak sa Britanskih ostrva nije nikakav izuzetak. Osim mozda po tome sto je toga svestan, za razliku od mnogih drugih. I po tome sto ga (barem prividno) nije briga.

Americka strip industrija oduvek je svoje redove upotpunjavala izvanrednim kadrom sa Britanskih ostrva, i neretko su upravo ti dosljaci iz Engleske sa sobom donosili seme promena tako neophodno okostalom i posrcucem gigantu u cije su okrilje stizali. Dosljaci iz Engleke su pojacavali scenaristicki kadar, predvodjeni sjajnim Alanom Murom (scenaristom brilijantnog Watchmena, drugog najboljeg stripa koji sam ikada procitao), Nilom Gejmanom (Sandman), Dzejmijem Dilejnom (prvi pisac Hellblazera), lucidnim Grantom Morisonom (Batman; Arkham assylum), nadahnutim Gartom Enisom (Preacher i jos puno toga), Vorenom Elisom (Transmopoliten), Peterom Maliganom (Human Target, sa pokojnim Edvinom Biukovicem), kao i Dejvom Gibonsom (Aliens, i on je ucestvovao u Watchmenu, ali kao crtac!) i mnogi drugi. Sto se crtaca tice i tu spisak nije mali; tu je Brajan Boland (Batman-Killing joke), Stiv Dilon (Preacher), Dzon Bolton (Batman-Manbat), pomenuti Dejv Gibons, ali je ubedljivo najvise prasine podigao...Sajmon Bizli.

Poceo je kao i vecina njegovih sunarodnika u kompaniji Fleetway, od cijih je izdanja definitivno najpopularniji bio upravo AD 2000, casopis koji nam je podario Sudiju Dreda, i tamo je neko vreme crtao ABC Wariorse, strip koji je za njega bio samo uzlazna stepenica (mada, iako pocetnicko delo u odnosu na ona koja ce u buducnosti uraditi, pokazuje njegov prepoznatljiv pecat: ljubav ka prenaglasenim muskulaturama kao i sklonost ka ekstremnom nasilju) do dela koje ce jednom za svagda skrenuti paznju na njega Slain-The Horned God. U pricu o Slainu, mitskom Keltskom junaku koji se klanja zenskoj trostrukoj boginji koja je devojcica, razvratnica i babuskara u isto vreme, jase na zmaju i ima zlog patuljka za hronicara, vitla sekirom (i drugim magicnim oruzijem iz izvorne Keltske legende) k'o blesav i seje smrt na svakom koraku sa uzivanjem jednog manijaka, a uz sve to se jos bori za pravu stvar protiv sterilnog boga koji obozava smrt i ne simpatise zivot, Bizli je uneo samog sebe, tako da su njegovi kadrovi (iako cesto ishitreni i nedovoljno osmisljeni) divljacni kako prici o varvarinu i dolikuje, boje su realisticne, iako mestimicno variraju, a krv (pardon, crvena boja kako to majstor trilera rece) siklja na sve strane, pa bogami i na citaoca! Slejn nije ni u kom slucaju Konanova kopija, Slejn je strip koji na popularan i pitak nacin izlaze Keltske obicaje i religiju i na posredan nacin nas uci lekciju, dve i o nasim korenima (naucna je cinjenica da u nasim venama ima nesto i Keltske krvi) a sve to na nacin tako primeren osamdesetim i devedesetim godinama proslog veka, sto ce reci-ultra nasilan!

Za Slainom je dosao Lobo, galakticki lovac na ucene, najmanijakalnija faca koju cete ikad videti u stripu a i sire. Lobo je misicavi i kosati (a kakav bi mogao biti, kad se uzme u obzir da je njegov tvorac Sajmon Bizli aktivan bilder i svira bubnjeve u hevi metal grupi, sta radi kad se ne razvodi od ko zna koje zene po redu i kad ne vozi svoj harli) ubilacki antiheroj kome niko nista ne moze a koji celu vasionu postavlja na glavacke kad god mu je dosadno... A stalno mu je dosadno! Bizli ga je osmislio, dao mu fizionomiju, kuku na lancu koji mu visi s ruke, obavezan tompus u ustima, pingvina i buldoga koji ga prate kao i grozomorno nasilje kojim strip obiluje. Naravno, Lobo ne bi bio takva senzacija koja je bio da sve te masakre ne prati uvrnuti humor koji stripu daje dusu, a na koji su klinci (a bogami i odrasli) otkinuli, humor koji se poigrava svim onom stvarima na kojima pociva savremeno (i verovatno buduce) drustvo, pocevsi od religije pa do autoriteta svih vrsta. No Bizli je radeci na ovom projektu zaboravio nacin na koji industrija funkcionise, poceo je da posrce i neispunjava stroge rokove i hop. Lobo mu je oduzet i dat drugim crtacima na koriscenje i crtanje. Bizli se nije dao zbuniti, uzeo je pauzu od nekih godinu dana i vratio se u sedlo kolorisuci i doradjujuci Melting pot Erika Talbota i Kevina Istmana, jos jednu potpuno pomerenu sagu, samo na drugi nacin. Opet je to esencija nasilja, domisljata mada nekoherentna prica o borbi za vlast po svaku cenu (vrlo aktelna tema), pun kolor i hiper realisticna izvedba, sve u svemu, vrlo interesantno. Ubrzo zatim Bizli realizuje (opet sa Kevinom Istmenom, kotvorcem Nindja kornjaca) Bodycount, kratku i zestoku pricicu o nindja kornjacama sa gledista Dzona Vua, gde neobavezujucu fabulu pokusava da nadogradi svojim specificnim kadriranjem i tretmanom crvene boje i njenog prolivanja. Bizli zatim ulazi u mamutski projekat nastavka legendarnog crtica Heavy Metal (ko seca tu su Korben i Berni Rajtson, ko se ne seca sram ga bilo) i to opet sa Kevinom Istmanom, a kad se uzme u obzir gomila njegovih uzora (Frazeta, Senkijevic, Miler i naravno Korben) koja je radila na pomenutom filmu ili na njega uticala, kao i bavljenje bestijalnoscu i (ne)ljudskim nagonima koji nama gospodare sto je implicitna tema filma, sasvim je jasno da je on bio pravi covek za realizaciju Fakk2a. Strip po crticu je vec izasao, ali cemo na sam crtic izgleda malo da pricekamo. Bizli se sve ovo vreme bavio izradom naslovnica za razne serijale, od Doom Patrol do Swamp thinga, a saradjivao je i sa Robom Zombijem na izradi njegovih (s)tripova.

Sajmon Bizli je covek koji je modernoj Americi pruzio ogledalo nje same, psihologiju modernog Amerikanca (pa i modernog coveka uopste), i sva silina nasilja koju je izlio na strane svojih stripova na kraju je uplasila i njega samog, nateravsi ga da postavi sebi vecno pitanje umetnika i njegove odgovornosti za ono sto prikazuje u svom radu. No, iako je spreman da prizna deo odgovornosti za amoralnost svojih bestijalnih junaka, on i dalje kaze da je sve to lepo nacrtano i naslikano. Nekako umetnicki.

sadržaj

7.

POSTMODERNIZAM U STRIPU (2)

Srđan Aćimović

Svoje postmodernističke trenutke svakako je imao i Bilal, radeći sa Kristinom političke stripove. Ovi kvaziistorijski događaji smešteni negde u političku istoriju 20. veka, mogu se podvesti pod stilsku figuru apokrifa-fiktivne istorije i fiktivnog dokumenta.

Apokrif je ipak mnogo slobodnije koristio njihov prekookeanski kolega Harold Foster. Čitava priča o njegovom "apokrifnom vitezu" princu Valijantu bazira se na pojednostavljenom kosturu od istorijskih prilika i engleskih legendi, na koji je postavljena velelepna građevina fiktivnih događaja, likova i zemalja, sa izmišljenim vitezom okruglog stola, princom Valijantom na vrhu. Imaginacija autora bila je toliko jaka a kreacija toliko ubedljiva da je Valijant našao svoje mesto u pravoj engleskoj mitologiji, a mnoge ljude danas nećemo moći da uverimo da nije zaista postojao. Foster je, poput Tolkina, našao način da stvori imaginarni svet jednako uverljiv kao ovaj u kome mi bitišemo.

Hronološki, "Princ Valijant" nije bio prvi izlet u postmodernizam na američkom prostoru. Još je stara Krejzi Ket živela u nekom posebnom svetu gde noć smenjuje dan nekoliko puta u sekvenci. Nikad dovoljno shvaćeni i priznati Herimen u ovom delu "vežba" svoje imaginativne sposobnosti okrećući jedan šablon u nedogled, dajući oduška svojoj šarmantnoj varijanti apsurda.

Herimenov uticaj na postmodernističke ispade u američkom stripu bio je presudan. Naime, poznato je koliki je bio njegov uticaj na autore američkog andergraunda, sedamdesetih godina, a to je upravo bila strip-struja koja je nesvesno mnogo polagala na postmodernističke motive i tehnike. Umesto pre-postmodernističkih književnih likova i motiva koje su u svoj "reciklažni" postupak uzimali književnici, Kramb i njegova braća po peru su, sasvim primereno, preuzeli likove i motive iz stripa. Tako su kroz njihove radove prodefilovali Diznijevi junaci u novom izdanju, kao i junaci američkog novinskog stripa. S obzirom da je američka kultura uvek bila bogata kičom i plitkim sadržajima, logično je bilo uzeti najzapaženije predstavnike baš te kulture za stvaranje jedne gorke parodijske vizije kakvu su stvarali andergraund autori. Predratni strip junaci šetali su se najčešće stripovima Džeja Linča, Rika Grifina, Boba Londona i drugih.

Vrhunac ovakvog pristupa bio je Art Spiglmenov "Maus", ovenčan Pulicerovom nagradom. U njemu, jedno od najtragičnijih razdoblja u celokupnoj istoriji, vreme holokausta, predstavljeno je-kao sukob humanoidnih mačaka, miševa, svinja itd. Ovim jedinstvenim postupkom Spiglmen se referiše na novinski strip četrdesetih godina, jer vizuelizacija ovog dela upravo je istovetna stripu iz pomenutog razdoblja, gde su glavni junaci takođe bile mačke, miševi, psi, patke, itd. No, ovim postupkom Spiglmen stvara i jedan bitniji efekat: postavlja distancu od događaja u stripu, koja ne samo da nam omogućava da ih sagledamo u objektivnom svetlu, već čini da cela priča deluje kao višeznačna alegorija.

Alegorija kao pripovedni postupak, stilska i retorička figura, na prelazu iz modernizma u postmodernizam potisnula je do tada omiljenu figuru, simbol. U svetlu nove književnosti, alegorija dobija i novo značenje. Dok simbol "podrazumeva usklađenost dvaju značenja, identifikaciju, celovitost i saživljavanje", dotle alegorija "podrazumeva izvesnu distancu, čak rascep između slike i onog što ona znači". Ovaj rascep u okviru stripovne umetnosti upravo je najsnažnije ostvaren u "Mausu", koji predstavlja primer pravog postmodernističkog stripa.

Primer pravog postmodernističkog stripa predstavljaju i Murovi/Gibonsovi "Čuvari". Nepotrebno je pominjati koliko oneobičavanje šablona iz istorije stripa predstavlja bitan postupak ovog dela. Ali, tu je i još jedan, u kontekstu o kome govorimo možda i bitniji sloj, jer je u okviru strip-medija jedinstven: ovo ustvarenje predstavlja "medijsku montažu" stripa, proze, novinskih članaka i drugog medijskog materijala. Mur ovim postupkom dovodi u pitanje svoj sopstveni autorski legitimitet (kao što je to Borhes često činio koristeći, kako on kaže "autentične" dokumente ili priče), dajući prednost imaginarnom autoru korišćenog materijala, a sebe dovodeći. Doveden je u pitanje i sam tok stripovne naracije, kao i svet koji je stvoren u stripu, a koji se sastoji od super-junaka koji nisu i ne mogu biti obični ljudi sa svim ljudskim manama i vrlinama, već su obični strip-junaci iako ni sami ne žele to da budu (no, autor, fiktivni ili stvarni, uporno ih tera na to). I ovo delo na svoj način je jedinstveno, recimo čak, kapitalno u strip-sferi, dok se u sferi književnosti može uporediti sa delima, na primer, Donalda Bartelmija i Gaja Devenporta koji su kolažnim i kvazi-dokumentarnim pristupom sedamdesetih godina dali novu snagu pravcu.

Vratimo se malo na zemlju; Bil Voterson je u svom "Kalvinu i Hobsu" našao način kako da, bez ikakvih tehničkih pomagala iz repertoara kiberpanka ili kosmološko-mitoloških prolaza kao u "Asteru Blistoku", ostvari preplitanje dva sveta, dve realnosti. Njegov agens postmodernističkog pomeraja je obična mašta, no, u maniru već pomenute stilske figure "tropme-l'oeil", sekundarni nivo svesti, onaj u kome egzistiraju Hobs, Razna čudovišta od hrane ili Sapunice, i sve one svemirske, praistorijske i ostale maštarije, ispostavlja se podjednako realnim i bitnim kao i ovaj stvarni, a sam autor se potrudio da ne da prednost ni jednom od ta dva sveta.

Za kraj, svratimo i na naše prostore: Aleksandar Zograf, opet u okviru andergraunda, stvara dokumentarne, biografske stripove ili one koji prikazuju njegova snoviđenja. Na taj način i on relativizuje poziciju autora; on postaje samo priređivač koji verno prenosi događaje ili snove bez ikakvog autorskog upliva. Time se Zograf svrstava u red naših najznačajnijih postmodernih autora, pored Pavića, Albaharija, Basare, Borislava Pekića, Dušana Kovačevića.

Evropski "Aster Blistok" i "Ratnici sa Akbara", rame uz rame sa Američkim "Mausom" i "Čuvarima" predstavljaju možda najznačajnija ostvarenja devete umetnosti u drugoj polovini dvadesetog veka, jer udaraju temelj novim tendencijama koje nadrastaju shvatanje da sve što je prikazano mora biti u domenu realnosti, možda i "fantastične realnosti", ali u svakom slučaju, retoričke realnosti, gde samo prozno delo, a iza njega autor-pisac/crtač, stoji pred čitaocem kao imperativ, realan i neosporiv. Novi pristup, suprotan ovome, po logici stvari koja je već pokazala svoje dejstvo u okviru književnosti, odneće prevagu. Zbog specifične situacije stripa moramo staviti ogradu: naravno, ukoliko to dozvole uticajni krugovi pohlepnih producenata, koji teže da zaglupe publiku, kako bi im u budućnosti što lakše prodali krš koji serijski proizvode.

No, u svakom slučaju, izgleda da strip i film, koristeći neke paralelne staze i prečice, sustiču književnost iako ova ima nekoliko milenijuma prednosti.

(Citati su većinom iz "Rečnika postmoderne" Svetislava Jovanovića)

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (50)

Bojan M. Đukić
bonjy@guitar.com

"Nesto izmedju... intermeca i gerundiva"

POVODOM MALOG JUBILEJA koji privatno obelezavam sa svima onima koji zastanu da procitaju ovo sto izvijam u nastavcima najcesce poslatim unapred u gomilicama od po 5-6 ili cak vise zajedno i odjednom, moram da zastanem sada pred spoznajom da NISTA nisam poslao Zlatku vec duze vreme... Sedim na poslu svestan da je zadnji cas da se posalje novo poglavlje QK-e sa Dzonijem Uotkisom kao glavnim junakom storije a uraditi se nista ne mere - beleske su ostale kod kuce, secanje u zaboravu i, da ne duzim, vrlo narogusen trenutno i u anti-protivnom raspolozenju resio sam da malko skrenem sa glavnog autobiografskog koloseka.

Na primer, setio sam se kako sam i koliko znao da budem kivan raznim povodima na nas svet koji sam sretao ovde tokom svoje londonske zivotne etape; neki mozda pamte anegdote kojima sam ilustrovao cinjenicno stanje emigrantskog duha tu i tamo. Zalosno je sto smo kao narod generalno skloni ekstremima - u iseljenickom slucaju, recimo, ili se u potpunosti prilagodjavamo novoj sredini, obicajima, nacinu zivota i jeziku (prakticno se asimilujuci), ili tvrdoglavo i pateticno odbijamo da prihvatimo cinjenicu da ta nova sredina nije sklona neprilagodjenima. Moj licni 'slucaj' s ponosom isticem kao izuzetak - uopsteno pristupanje prihvatanju okolnosti i uslova, a prosebno i na privatnom nivou negovanje porodicnog bitisanja na 'nas nacin' koliko god je to moguce. Moram da kazem da je naporno i nimalo lako s obzirom da zivot melje i mora se debelo upreti e da bi se koliko-toliko otelo i makar delimicno isteralo svoje zarad ocuvanja...

... identiteta..? Tradicije..?

Ne znam. Samo znam da osecam da 'tako' moram i da 'tako treba'.

Sticajem okolnosti, od pocetaka druzenja sa 'nasima' ovde - i dobrostojecima i onima u problematicnijim okolnostima (sklon sam da sebe i svoju porodicu uvrstim makar uslovno u ovu drugu grupu) - ispostavilo se da smo Slavica i ja oni sa ponajboljim znanjem engleskog jezika - ako ne racunamo 'staru emigraciju', pogotovo drugu i trecu generaciju rodjenu, odraslu i vaspitavanu ovde. Uglavnom, u cestim prilikama nasli bismo se u situaciji da priteknemo u pomoc bilo sa prevodjenjem, objasnjavanjem ili pisanjem dokumenata za zemljake koji ili nikada nisu ucili engleski, ili im 'ne ide od ruke' ili prosto - iz nekog [balkanskog?] inata NE ZELE da ga nauce, gordo isticuci da im 'tudjinski' jezik ne treba, da oni 'znaju' sta im koliko treba za najrudimentarniju komunikaciju ili cak najozbiljnije se pitajuci 'A zasto ONI (Englezi, je li) ne bi malo znali moj jezik?!'. U takvim slucajevima znao sam da nervozno prasnem govoreci 'Zato sto ONI ne zive U TVOJOJ zemlji, vec TI u NJIHOVOJ!' sto nije nailazilo na iole racionalniju reakciju. Situacije kojima smo moja Slavica i ja bili svedoci ponekad su se granicile sa apsurdnim i na granici histerije - i tu ne mislim samo na ranije pominjanu propast od mog nastojanja da za ovdasnju televiziju prevodim svedocenja prezivelih Srba iz Bosne i Hercegovine koja su u finalnoj 'pustenoj' verziji preinacena u kazivanja izbeglih Bosnjaka pred 'srpskim terorom i pokoljem'.

Recimo, Hamida (izmenjeno ime), nasa zemljakinja ociglednog porekla ali sticajem raznih okolnosti u srpskom 'jatu'. Bivajuci domacica i komsinica nam, u vise navrata je cuvala Davida dok je bio mali i dobrodoslo drustvo njenom sincicu Kemi (takodje izmenjeno ime). U ta - danas vec 'stara' donekle pocetnicka londonska vremena - ni koraka van kuce nije mogla da napravi bez Slavice kao pratilje i prevodioca dok joj je muz bio negde napolju, argatujuci za svakodnevno prezivljavanje.. I dan-danas mi se licem razliva [setan] osmeh kao kad se setim dobrog vica o Muji i Hasi spomenem li se jednog legendarnog shopping-a sa Hamidom: dok je Slavica birala voce i povrce na pijacnoj tezgi, Hamida je dobacivala: "Ne zaboravi mi PURETA, bona". Slavici nikako nije bilo jasno sta ona to zeli, sto je samo izazvalo cudjenje: "Kako ne znas, ba - pureta, gle, gore!" Ispalo je da je to paradajz-sos u tetrapaku, na kome je pisalo krupnim slovima PURE (pju:r) kao garancija da je u pitanju 'cist' proizvod, bez konzervansa. Potom je Kemu koji se unaokolo muvao sa Davidom zateklo majcino pitanje: "Kemo, hoces krofnu?". Dete odgovori razdragano: "Hocu, mama!", nasta mu mati odvrati: "E, ne mere! Skupo, nemam para!". Malisan se snuzdio, David je zbunjeno gledao svoju majku i mene dok smo se zabezeknuto zgledali. Decaci su dobili krofne od nas. Kraj kupovine je bio cista metafizika: Hamida je prisla prodavcu iza tezge i odvalila bez pardona: "Daj mi kese, matere ti". Covek je samo blenuo, uz "Sorry, love... What..?" (Izvini, draga... Sta?). Hamidu nista nije dalo zaustaviti ili zbuniti. "Cuo si me, bolan. Kese! Kese mi daj! KE-S-E!" Postalo je vec neprijatno, ja nisam nista mogao da ucinim jer sam bio na ivici da pocnem da vristim od smeha ako samo probam ma i da udahnem vazduh. Dok se Slavica snasla i prisla da pokusa da coveku objasni sta se od njega trazi, nesretnik je nekako shvatio kada se Hamida vec sva crvena u licu iskrljestila na njega, kresteci "Hajvane glupavi, IZA TEBE su, da te j*bem budalo idiotska!". Drhtavim rukama jadnik joj najzad dodade proklete kese sa police iza sebe, dok je Hamida Slavici pobedonosno objasnjavala trpajuci pazar u njih: "Vidis, Slavo bona, zna hajvan sta mu rekoh, samo se pravi lud!".

Ljudi kojima sam ovo prepricavao kasnije govorili su da bezuspesno pokusavam da lansiram novi vic. Kamo srece...

I NA DRUGOJ strani emigrantskog 'spektra' bilo je situacija koje se ne bi ocekivale od tzv. 'kulturnog sveta'. Recimo, secam se Slavicine i moje zblanutosti kada je 'veoma otmena' supruga jednog naseg [vise nego] dobrostojeceg predstavnika poznate jugo-firme u Londonu (i usputnog poznanika 'na odredjeno vreme') izvalila kako "... u OVOM gradu nema nista zanimljivo iz domena kulture. Sta u Londonu pa ima da se vidi od pozorista?!". Takvom pitanju, u metropoli gde narod iz celog sveta dolazi na poklonjenje vrhunskim dostignucima u mnogim teatarskim disciplinama, jednostavno ne moze i NE SME da bude mesta. Ali ko smo mi da to kazemo blaziranoj zemljakinji razmazenoj 'dijetom' obitavanja na BITEF-ima, Ljetnjim Igrama i ostalim vidjenim manifestacijama gde oni koji drze do sebe valjaju da budu vidjeni... Ovde je neophodno da se otvore novine ili luksuzno odstampani vodici kroz kulturna zbivanja e da bi se informisalo o stanju stvari u svetu teatra i dr. - no za to je potrebno znanje citanja na engleskom jeziku. Govorno umece je neophodno da se obavi razgovor telefonom sa sluzbom informacija i eventualna rezervacija ulaznica. Kako bi se ta Otmena Gospodja uopste mogla baviti tim tricama izvan njenog dometa interesovanja, kada vec bitise ubedjena da joj svet duguje zahvalnost sto ona uopste postoji i taj svet udostojava svog nadmenog prisustva...

Kad smo vec kod telefoniranja, prisecam se takodje vrlo tuzno-smesne dogodovstine sa ranije pominjanom 'plastificiranom' i veoma zgodnom suprugom jednog naseg drugog vrlo uspesnog i imucnog biznismena - gospodina koji me je povezao sa legendarnim preskupim londonskim advokatom u vezi sticanja boravisne i radne dozvole; njegova gospodja je inace Slavicina bivsa skolska drugarica, dama koja 'nikada ne napusta kucu ako u tasni nema minimum pet stotina funti' i kod koje sve mora da bude 'naj-naj' - ukljucujuci, predpostavljam, izmedju ostalog i besprekorno znanje jezika zemlje u kojoj boravi. Bila nam je jednom u gostima i trebalo je da u muzevljevom odsustvu i zbog njegove sprecenosti da sam obavi neophodne kontakte, telefonira hotel tek pristiglom zemljaku-poslovnom partneru iz nekog drugog 'trulog inostranstva' i kaze mu da se ugovoreni sastanak pomera za kasnije te veceri. U ovoj pricici nije bitno zasto [i kako to da] njezin suprug ne poseduje jednostavnu i svakodnevnu napravu kao sto je - mobilni telefon; kako bilo da bilo, u jednom momentu dama je ustala i zamolila nas da se posluzi nasim telefonom kako bi pozvala otmeni hotel u elitnom londonskom centru. Dobivsi recepciju, krenula je da se na ocajnom i izvestacenom engleskom prenemaze: "Mister Dzourdzevich, pliiiiz, jes... Jes..? Vot, SPELING..?" - i tu se sledila, naletevsi na prepreku koju nije mogla da premosti sarmom i 'femkanjem' koje izgleda ne radi posao preko zice. Englez na drugoj strani prosto nije znao kako se pise prezime 'Djurdjevic' (izmenjeno ime), niti je ista mogao da pomogne posto gospodja nije znala broj njegove sobe, stoga je trebalo da 'po djacki', kao u skoli, speluje tesko inostrano prezime. I krenula je grcevito: "Diiiii... Jiiiii...Uouuuu..." - i tu zastade, crvena u licu i odjednom besna kao ris. Prosiktala je vise za sebe - na srpskom, normalno - "Idiot glupi!" i uvalila mi slusalicu - "Ti ovo sredi, ne mogu da se nosim sa njim! Speluj mu." - i tako sam coveku koji ne moze da shvati kako se prezime 'Djurdjevic' u Macinoj (takodje izmenjeno ime) realnosti speluje 'Diiii-Jiiii-Uouuuu' izdeklamovao "Di-Dzej-Ju-Ar-Di-Dzej-I-Vi-Aj-Si", dobio vezu sa hotelskom sobom i dogovorio promenu termina za sastanak.

Ziva istina... A svestan sam da deluje skoro neverovatno (i pomalo zlurado s moje strane) kada evociram odlomke iz ne-stripovskih uspomena. Ne znam da li je znanje engleskog bitan faktor kod cinjenice da vise nismo u kontaktu ni sa jednim akterom iz ove tri anegdote - Hamida je u nekom totalno svom filmu i izolovanom univerzumu novostecenog blagostanja, a dve blazirane dame su danas navodno najbolje prijateljice ciji drustveni i materijalni status ne dozvoljava vise ni spoznaju da u njihovoj stvarnosti egzistiramo moja porodica i ja - a kamo li druzenje sa nama.

Nema veze. Svaka ptica svome jatu. Nase mozda jeste malo, ali ga cine porodice i pojedinci - kako iz starog kraja, tako i nove sredine - sa kojima bivamo i ostajemo cvrsto povezani, zadovoljni i sretni u spoznaji da imamo jedni druge i da se u svakoj prilici mozemo osloniti jedni na druge.

NIJE DA SAM voljan samo da ogovaram zemljake i eventualno izvrgavam ruglu njihove pokazane mane... Imam tusta i tma primera raznoraznih eskapada ovdasnjeg britanskog zivlja sa kojim sam u svakodnevnim kontaktima i odnosima. Secam se kako smo odvajkada u nasoj zemlji slusali diskusije (i cak ucestvovali u njima) kako su Ameri[kanci] neobrazovani, glupi ili neotesani, prepricavale su se dogodovstine i dokazi da su ovakvi ili onakvi i sta sve ne... Vrlo sam bio iznenadjen spoznajom kako se slicna misljenja i ovde u Britaniji [p]odrzavaju apropo Amera, Francuza, Poljaka (u stvari, SVIH istocnih i srednjo-Evropljana), Velsana, Skotlandjana - POGOTOVO Iraca i dr. Ono sto mi je padalo u oci jeste saznanje kako britanski svet biva manje sklon da se pogleda i sagleda u ogledalu zarad protiv-teze tokom tih kritizerskih opservacija na tudje racune - za razliku od nas; kakvi god da smo, umemo da preterujemo i u samo-kriticnosti kad se sa drugima poredimo ('To nigde sem kod nas nema na svetu', 'Ma, mi smo jedna stoka koja...', 'Nije to i to za nas, kulturan svet tako treba...', 'Nista kod nas dobro ne moze da se uradi' i sl.). Vazda smo zijali 'preko plota' verglajuci kako kod Svaba, Francuza, Japanaca i ko zna koga jos ima ovo, moze se ono, postize se sve, '...a mi nista...' .

Englezima takvo postavljanje u i prema zivotu prosto ne pada na pamet. Oni najozbiljnije veruju da nigde na svetu sem kod njih nema boljeg zivota viseg standarda (samo kad bi znali kako se kod nas znalo ziveti do pocetka devedesetih..!), da je Bog Otac zapravo Englez (!!!) i da je Biblija napisana na engleskom jeziku u originalu - a ja sam mislio da tako veruju samo zatucani gejaci iz americkih srednjo-zapadnih i planinskih ruralnih bestragija gde se clanovi porodica oslovljavaju sa 'Brate-Tata' i 'Mama-Sestro'. Tu se podrazumeva da bez sumnje veruju i da je njihov britanski sistem obrazovanja najbolji na svetu; a to sto na medjunarodnim testovima znanja evropski djaci (pogotovo iz tzv. 'istocnoevropskih' zemalja) bukvalno 'brisu patos' sa malim Britancima koji se pokazuju kao maltene apsolutni 'duduci' skoro iz svih predmeta i u svim disciplinama (!!!) engleskoj tipicnoj nadmenosti malo znaci - kako rece jedan moj dobar poznanik: "To sve nije nikakav dokaz i ni malo ne menja cinjenicu da su svi 'kontinentalci' - pogotovo Istocni Evropljani - za nas OBICNI SELJACI" ('ordinary peasants'). Da se primetiti kako nije upotrebio konstataciju 'svi VI', posto sam, prema njegovom misljenju, presao 'granicu' i postao 'jedan od njih', uprkos tome sto se ja ni najmanje ne osecam Britancem, cak ni 'naturalizovanim'. Cak stavise - ponosim se sto sam 'seljak', ko sam i odakle sam. Kada me potera raspolozenje, sibam kontru sa mojim 'tevorijama' da pripadam 'najstarijem narodu na svetu' koji je, izmedju ostalog, hodio ovim ostrvljem jos pre dolaska Viljema Osvajaca, naucivsi domaci zivalj osnovama kulture (jeste, i upotrebi kasike, noza i viljuske!) i oducivsi ga od parenja sa domacim zivotinjama i sl. (tu ne pominjem jos stvari pokupljene od Dragana Bosnica tokom nasih dopisivanja iz istorije kojima ih podkacinjem, uz moja predznanja, kao i stavove 'da je Bog zapravo PRAVOSLAVAC' i da oni nista ne znaju posto su obezbozeni, a da je 'njihov' Sent Dzordz - svetac-zastitnik Engleza - zapravo Sveti Djordje/Georgije, srpski svetac-mucenik i da zmaj koga je ubio nije velski, kako Englezi veruju, vec 'anglikanska oblaporna kolonijalna azdaja' - nije mi se htelo zbog prijateljstava koja imam sa Ircima da 'pokatolicujem' zver; retko ko u svetu saoseca sa Srbima i njihovim nevoljama kao Irci!). Imam poprilicno raznorazne 'verbalne municije' pomocu koje se naterujem sa njima i spustam ih na zemlju sa vestackih uzvisina njihove uobrazenosti. Moja Otadzbina ima konkretnih istorijskih materijalnih dokaza ko smo, sta smo i odakle poticemo - sto se u ovoj zemlji opterecenoj pozerskim tradicijama sve vise zaboravlja. Nece moci duhovnosti Srbina da uce 'civilizovani' neznabozci, kojima je spoznaja da su moji preci vekovima pre Gutemberga imali i Sveto pismo i Jevandjelja rukom ispisana u unikatnim ilustrovanim ('zivopisanim') knjigama i postojanje duhovnog kontinuiteta olicenog kroz crkveno-manastirsku arhitekturu i celokupnu umetnost (kako likovnu, tako i kroz pisanu rec) - daleka i u osnovi irelevantna cinjenica.

Tamo gde 'modernizacija' na tudju stetu postaje ideologija, trka za profitom smisao, a beslovesna konzumacija i potrosnja svega i svacega bez ikakvih intelektualno-obrazovnih potreba, izazova, kriterijuma i spoznajucih secanja nacin zivota - tu kao bog o[p]staje Mamon.

Moja porodica i ja plivamo kako znamo i umemo i nalazimo svoj kutak u stalnoj zavetrini koju smo za sebe izgradili ne zaboravljajuci NISTA i uceci sina da opstane imajuci stalnu svest o svojim korenima. Njegova spoznaja i sveta i zivota ide daleko ispred one koju poseduju njegovi vrsnjaci... Smejurija od engleske skole nije mu nikakav izazov.

Skoro sam imao dva odvojena razgovora sa ovdasnjim, rekao bih pismenim, skolovanim i informisanim ljudima koji ne pripadaju najsirem krugu obicnog neobrazovanog puka kojem je trk nakon posla (ukoliko se isti uopste ima) u lokalni pab na nalivanje pivom do besvesti jedina potreba, izazov i svrha bitisanja. Izvesna gospodja koja radi u kompaniji (ciji sam i ja sluzbenik) na programiranju kompjutera i kreiranju poslovnih sistema za nove firme u razvoju pohvalila mi se kako je pre nekoliko godina letovala na moru 'u Cekouslouvakiji'. Mislim da nisam pogresio razumevsi je da misli na Cehoslovacku, koja danas ne postoji vec je podeljena mirnim putem i nacinom u dve nezavisne zemlje; samo mi nije bilo jasno kako moze da se tamo ide NA MORE - mogu da razumem Sekspira u cije vreme spoznaja sveta te razmena informacija i znanja nije bila 'na nivou' pa je u jednoj svojoj drami mogao da priusti 'luksuz' i u kontinentalnu Cesku smesti morsku luku; ali mi nije islo u glavu da osoba kojoj je BESPLATAN pristup Internetu 24 sata dnevno pri ruci (i valjda nesto znanja iz geografije u pameti) moze tako da omane. Pitao sam je u kom mestu je to letovala u Cekouslouvakiji na moru, odgovorila mi je - "Dubrouvnijk" - sto sam uzeo za pravo da shvatim kao Dubrovnik. Oprezno da je ne uvredim kazao sam joj da je Dubrovnik svetski poznat grad i letovaliste u mojoj zemlji... to jest Hrvatskoj, posto su cetiri sestine onoga sto mi je bila domovina danas uveliko postale inostranstvo - na sta mi je odgovorila "Ah, Cekouslouvakija-Kroatija-Jugoslouvakija... Sve je to za mene isto!".

Lepo. Nema veze, vazno je samo da smo verovatno i za nju SVI mi 'obicni seljaci', iako bez problema znamo da njena zemlja nije deo Skandinavije niti francusko ostrvo.

Drugi jedan engleski gospodin sa kojim sam imao neobavezan razgovor o zimovanjima 'na Kontinentu' rekao mi je kako je iskusio jedan od boljih provoda u svom zivotu na skijanju u Poljskoj. "Znaci, bili ste u Zakopanima?", pitao sam ga reda radi. "Ne. Sta je to 'Zakopani'? Ja sam isao u najcuvenije mesto za skijanje u Poljskoj, koje se zove KraJnska Goura." I njemu sam pokusao da objasnim da je KraNJska Gora zapravo u Sloveniji (takodje nekadasnjem delu moje danas nepostojece domovine) i da se nadje par hiljada milja izmedju iste i Poljske. Ozbiljno me je pogledao i zapitao: "Da li ti ides redovno na skijanje?" - odgovorio sam mu da nikada nisam isao; pitao me je da li sam ikada posetio KraJnsku Gouru - odgovorio sam odrecno, kao i na pitanje jesam li ikada putovao u Poljsku. Na to mi je on rekao doslovno: "Sta tebi onda daje za pravo da mene ucis gde se nalazi zimovaliste u koje nikada nisi isao?". Probao sam da mu kazem kako imam mozak i cak umem njime da se sluzim, da sam pazio na casovima u skoli (njegova je bila elitna privatna i preskupa skola za decu 'iz boljih porodica'!) i kako svaki geografski atlas moze da dokaze kako sam u pravu. Tvrdoglavo je odbijao da mi veruje 'jer on ZNA gde je bio na zimovanju', no posto nam je racunar bio pri ruci, odosmo na Internet i, da skratim pricu, uspeo sam da mu pokazem i dokazem gde je Poljska i u kojoj drzavi je KraNJska Gora. Zarumeneo se od besa i bez kurtoazije mi odbrusio: "Dobro, neka ti bude!", (!?!) "ali to nista ne menja cinjenicu da su ZA NAS vase zemlje beznacajni viskovi na geografskim kartama! Poulend, Slovinija -- SVE JE TO MENI ISTO.". Ljubazno sam ga pitao da li to znaci da smo svi 'mi' za njega takodje 'ordinary peasants', on se zacrveneo jos vise i razgovoru sa covekom koji radi kao menadzer u velikoj firmi je dosao kraj. Nisam mario.

Pitao sam se - a da li bi marili u Sloveniji i[li] Hrvatskoj kada bi znali da ih posecuju beslovesni EVROPSKI turisti koji nemaju pojma cak ni u kojoj su drzavi - novoformiranoj ili neovisnoj? Da li bi im bilo uvredljivo sto ih se smatra Poljacima, Cesima ili Slovacima kao sto ih je [verovatno poprilicno] 'zuljalo' sto su bili (DOK su bili) u Jugoslaviji i shodno tome smatrani Jugoslovenima..?

Ili im je svejedno i jedino vazno da uzmu 'furestima' pare, a oni ('furesti', dabome) neka misle sta im je volja?

*

SVOJEVREMENO U OTADZBINI mi je vrlo bliska i draga osoba - inace profesorka engleskog jezika - poletnom i mladjahnom dala savet u vezi pristupa ucenju istog (shodno tome valjda i ucenju uopsteno..?) rekavsi: "Boco," - to mi je bio nadimak u pubescentna vremena - "za engleski je najvaznije da BUDES ANALITICAN i u tekstu pred sobom pronadjes GERUNDIV! Kada se gerundiv nadje - nema vise problema!". Umesto da mi 'svane' i postane jasniji put kroz sume lekcija iz gramatike i prevodjenja, ja sam se sav snuzdio pomislivsi: "A sta cu, crni ja, da radim ako gerundiva u tekstu NEMA?!". Nisam se usudio da je to glasno pitam.

Engleski sam jos davno odlicno naucio i u Londonu ga usavrsio - ali gerundiv do dana danasnjeg nisam nasao. Nigde. A nije da nisam hteo...

... samo nisam znao KAKO; niti STA je zapravo 'gerundiv'.

Iskren da budem, nije me ozbiljno ni interesovalo.

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (60)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

DARK HORSE

Izdavačka kuća Dark Horse pojavila se krajem osamdesetih, računajući na publiku koju su privukli Nindža Kornjače, Dark Knight Returns i Watchmen. Čitaoci tih stripova nisu htjeli iste stare superheroje te im je Dark Horse ponudio pomak: superherojski strip s naglašenom humanom komponentom (Concrete), postapokaliptičnog grubog momka (Black Cross), antropomorfnu parodiju (Boris the Bear), malo SFa (Trekker)... Išlo je to, ali bi i stalo, da se Dark Horseov izdavač Mike Richardson nije dosjetio filmskih licenci.

Aliens, Predator, Terminator, Indiana Jones, James Bond... Posuđeni nakit sjaji kao i kupljeni, a Dark Horse je imao dovoljno pameti da s tuđom robom postupa mrvicu nježnije nego izdavači koji su filmske spin-offove tretirali isključivo kao muzare. DH-licence nisu briljantni stripovi, ali nisu ni lošiji od sličnih romanesknih pokušaja te su fanovi izvornika u njima našli prihvatljiv nadomjestak svojih omiljenih narkotika.

Pogledamo li danas Dark Horse sekciju Previewsa (zbog abecede prvu među izdavačima koji su sklopili ekskluzivu s Diamondom u doba distributerskih ratova), vidimo da bi bez licenci (udarne su Star Wars i Buffy, the Vampire Slayer) tvrtki teško išlo. Pokušaji vlastitih superheroja, pa čak i neki pravi "domaći" hitovi (The Mask, iscijeđen nakon filma s Jimom Carreyem), više nisu među živima, tako da je u svijesti čitalaca DH skoro poistovjećen s licencama.

Imidž nekadašnjeg branitelja autorskih sloboda, DHu spašavaju Maverick izdanja, stripovi afirmiranih autora poput Franka Millera, Mikea Mignole, Matta Wagnera, Stana Sakaia, Sergia Aragonesa ili gorespomenutog Concretea Paula Chadwicka. Ta izdanja, međutim, ne donose pare (osim Millera) u količinama koje bi prehranile tvrtku i već dugo, dugo niti jedan novi autor nije priključen mavericima. Umjesto toga, DH gura mangu, zadnjih godina prilično siguran adut.

Nekadašnji "neočekivani pobjednik" tako je danas knjiga koja je spala na dva slova i malo vam što izvan Mavericka - pa ni čio Maverick - mogu preporučiti. U tucet godina, Dark Horse je prešao put od obećanja novoga do držanja za sigurno, put koji i predobro odražava stanje cijele strip industrije.

(Idući put: Samfing komplitli diferent)

sadržaj

10.

KAKO POSTATI SUPER-HEROJ - 13. deo

KAKO POSTATI SUPER-HEROJ
- spasite Univerzum za trideset dana ili vam vracamo novac! -
(c) Mark Leigh & Mike Lepine
Prevod i adaptacija: Anon Imusovich

TRINAESTI DEO

- Takodje, na raspolaganju vam je i solucija sponzorstva neke firme.

Ako vam je stvarno - ali ZBILJA stvarno stalo do novca u gotovini - i ako ne marite da izgledate kao hodajuci (ili leteci) covek-sendvic, onda je sponzorisanje odredjene odabrane firme potencijalno dobar nacin da se dodje do para.

Novcani iznos moze da varira. Ocigledno, lokalna pekara/burekdzinica nije platezna kao internacionalno deonicarski drustvo sa inostranim kapitalom, no s druge strane - ono sto se od vas bude ocekivalo takodje moze da varira.

Za DM 20-00 nedeljno i pola kile besplatnog praznog bureka svaki dan sa jogurtom (na minimalan popust) lokalna pekara od vas moze da ocekuje da na trotoaru ispred nje barem dvaput nedeljno zabavljate prolaznike svojom pojavom, zongliranjem, pricanjem viceva, deljenjem autograma i poziranjem za fotografisanje sa zainteresovanima uz nenametljivo cesto pominjanje vaseg sponzora (kao i da bez roptanja prihvatite zahteve za unistavanjem zohara, glodara i raznih crvolikih stvorenja vasim Laserskim Pogledom unutar radnje pred posetu sanitarnih inspektora).

Istovremeno, za DM100 000-00 kojima vas sponzorise poznati svetski lanac hamburgera od vas bi se ocekivalo da promovisete njihov logo na svom kostimu i da se pojavljujete u ekskluzivnoj seriji TV-reklama, te da svecano otvorite minimum cetiri njihova nova restorana godisnje (kao i da bez roptanja prihvatite zahteve za unistavanjem zohara, glodara i raznih crvolikih stvorenja vasim Laserskim Pogledom unutar radnje pred posetu sanitarnih inspektora). Problem sa ovakvom vrstom sponzorisanja jeste u tome sto je ugovor sa njima neizmenjiviji od JUL-ove politicke platforme - sto ce reci, necete smeti ni da pr*nete bez njihovog izricitog odobrenja.

Prednosti korporacijskog sponzorstva:
- zaradicete puno para


Mane korporacijskog sponzorstva:

- nacicete se u ideoloskim dilemama, rastrzani izmedju nezaobilazne potrebe da finansirate svoju borbu protivu zla i prinude da promovisete proizvode koji su gori od pasje k@ke
- vas kostim ce da bude u bojama kompanije - a to su najcesce, crvena, zelena ili zuta (ili sve tri zajedno)
- kompanije sa viskom para voljne da sponzorisu najcesce su organizacije spremne da 'vataju krivine u vezi bezbednosti musterija i osnovne higijene. Kao njihov najistaknutiji predstavnik za javnost mozete se naci u situaciji da se umesto zlocinaca borite sa razularenom masom iritiranih prevarenih potrosaca
- od vas ce se izricito zahtevati da tokom borbi sa zlotvorima budete stalno okrenuti prema kameri kako bi se jasno video korporacijski logo na vasim grudima - uprkos cinjenici da vas to sputava u delovanju i omogucava protivniku da vas potkaci u najnezgodnijem momentu i onesposobi na neodredjeno vreme
- moracete cesto da letite sa direktorovom decom koja vas jasu tokom vazdusne setnje na cistom vazduhu (i koja ce obavezno da vam se ispovracaju po glavi)
- moracete da se pojavljujete na korporacijskim godisnjim proslavama gde ce pijani direktori iz raznih ogranaka da vas stipaju, smeju vam se, pokusavaju da vam skinu masku ili ogrtac i jasu vas dernjajuci se "Djiha, djiha, moj djogate!" (obavezno na kraju vam se ispovracajuci po glavi)
- direktori ce da insistiraju kako je otvaranje novih poslovnih prostorija u Sava-Centru vazniji dogadjaj od spasavanja crnogorskog primorja od 127 metara visokog morskog cudovista po imenu Djoka
- zbog nekog neobjasnjivog razloga korporacijsko Reklamno Odeljenje ce od vas zahtevati da se u novom TV-spotu pojavite samo sa maskom - ali bez kostima i ogrtaca, skrivajuci svoju nagotu samo dzinovskom sargarepom od kartona
- mozete da budete primorani da reklamirate ponizavajuce proizvode kao sto je 'Mast Kapetana Zvezdana Protiv Hemoroida - Leci I Suljeve Od Celika!'
- moguce je da zahtevaju da... ovaj, izmenite svoj regularni kolstim kako bi njihov produkt bio sto bolje eksponiran
- naredjivace vam da koristite njihove proizvode u borbi protivu zla - sto je na mestu ukoliko se bave produkcijom napalma, oklopa od titanijuma ili radarske opreme - a totalno je van konteksta i beskorisno ukoliko se bave izradom trikotaze, zubne paste ili toaletnog papira
- skoro svaki korporacijski sponzor ce da insistira kako ne smete da udarate ili sutirate protivnike posto je to nasilje i moze da bude rdjav primer deci
- - -

Raznosite novine po komsiluku

Iako posedovanje moci super-brzine znaci da biciklom mozete da obidjete sve pretplatnike u gradu i okolini dok obicna deca tek stignu do polovine ulice, to ne znaci da nema problema - na primer, ogrtac moze da vam se uplete u zadnji tocak medj' paoke (zice), a i moze da se desi da nekome srusite kucu snazno bacivsi prema vratima jutarnje izdanje.


Nudite turistima razgledanje grada iz pticje perspektive

Super-junaci bazirani u urbanim centrima mogu da zarade unosne svote novca uznoseci turiste da uzivaju u, na primer, izlasku Sunca nad Beogradom, uz nadletanje Zemuna, Novog Beograda, Kalemegdana i razgledanje uzeg centra grada uz nadletanje Avale sa bezbrojnim prednostima u odnosu na skupe helikopterske izlete.
Super-junaci BEZ letacke moci nisu te srece... Biti vidjen sa turistom koji vas jase 'na krkace' dok istrcavate iz Knez Mihajlove prema Trgu Slobode/Republike super-brzinom NE pridonosi vasem autoritetu i tesko da ce vas iko ikada vise uzimati za ozbiljno.
- - -

U sledecem nastavku Skole za Super-Lole: Alat za Junacki Zanat! Ne propustite priliku da pozdravite Ziku i naucite vestine od kojih kriminal gine!

Vas

Strikan-Anon

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-Cartoomics
Poznati strip festival "Cartoomics" koji se svake godine održava u Milanu (Italija, naravno) je, u vreme dok dobijate ovu poruku, uveliko u toku i traje od 8. do 11. marta. Obzirom da čitate ovu vest istog dana kada je i poslata znači da niste tamo, što ne znači da nemožete da se na njihovom sajtu informišete o ovom značajnom festivalu. Dakle za vas je interesantna sledeća adresa:
http://www.assoexpo.com/cartoomics/index.html



-Afrički festival stripa
"Malo" ranije vas podsećam na jedan strip festival. Osim što mi je pažnju privukla rečenica "the African festival of comics" (mislim svi imaju festivale osim nas jadnih i bednih) ovog puta sam želeo da vas na vreme upozorim na festival.
Veliki Afrički salon stripa "Coco Bulles 2001" održaće se od 2-5 novembra.
Nije uredu da za Cartoomics javljam kada je već počeo, možda bi neko i otišao da sam na vreme javio. Zato ovo prenosim na vreme pa, ko zna možda neko i ode (zahvaljujući pravovremenoj vesti) i nauči nas kako se to organizuje...
Umeđuvremenu možete skoknuti do njihovog sajta na sledećoj adresi:
http://www.assistweb.net/cocobulles

 

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: Srdjan Panic <spanic_yu@yahoo.com>
Subject: Stripovi u PZ

Objavljivanje najnovijeg Bluberija u Politikinom zabavniku je za svaku pohvalu. Uostalom, PZ je u proteklih desetak godina nastavio ili poceo da objavljuje vise znacajnijih serijala (Adler, Tin-Tin, XIII, Bluberi, Mek Koj,...), sto je donekle nadoknadilo nedostatak strip-publikacija na nasem prostoru. Ono sto mi smeta je nedoslednost u objavljivanju epizoda po redosledu. Ne znam ko je zaduzen za strip u PZ, ali mi se cini da ne vodi bas racuna koja epizoda nekog serijala kad treba da se objavi. Ovo vazi i za Bluberija (dve epizode pre ove najnovije objavili su pirati protiv kojih nemam nista protiv,jer su i oni koliko-toliko nadoknadili zaostatak u pracenju svetske strip-scene). Takodje imam zamerke na kvalitet stampe,jer se cesto desava da se boja ne poklapa sa crno-belim crtezom pa dolazi do zamagljenja. Mislim da to mogu da otklone. Na kraju, sto se PZ tice, trebalo bi da zavrse objavljivanje Asteriksa (jos nekoliko epizoda) i Talicnog Toma u formi strip-albuma.

Jos jedan predlog: ljubitelji stripa iz unutrasnjosti nisu informisani o svemu sto izadje iz zvanicne ili piratske stampe (u strip-vestima ima dosta recenzija i najava,ali nesto i promakne), pa ne bi bilo lose da postoji spisak izdanja koja su izasla, kako mogu da se nabave i po kojoj ceni.

Pozdrav,

Srdjan

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Batman The Animated Series
http://www.batmantas.com/

 

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

 

Datumi od 10. do 16. marta

13. marta 1999. Održan je Kosmički sabor naivne umetnosti pod nazivom "Umetnost iz nehata" organizator Cinema REX u bioskopu REX. Otvorena je u istom prostoru i izložba "KRPELJa" i promocija 87. broja ovog fanzina. Takođe je predstavljena PATAGONIJA br.8, koja je posvećena u potpunosti ženskom stripu.

13. marta 1999. U svojoj 87. godini života preminuo je Leon "Lee" Falk, kreator Mandraka Mađioničara (Mandrake the Magician) i Fantoma (The Phantom).

14. marta 2000. Otvorena je izložba crteža Milana Pavlovića (mr.stocca) "Lotreamon: krojenje duše" u galeriji Singidunum, Beograd.

16. marta 1999. U okviru manifestacije "40. Zlatno pero Beograda", u galeriji "Singidunum" u Beogradu otvorena je izložba ilustracija Dušana Pavlića, autora stripa "Ofelijini paraziti". Izložbu je otvorio Zoran Penevski.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad