|
O tvojim animatorskim iskustvima
si vec sve ispricao u svojoj kolumni. Idemo malo dalje. Nakon
Ablimationa radio si stripove za Fleetway Editions i Marvel. O
kojim stripovima je reč?
Za Fleetway bile su to samo dve serije (od po sest epiz[o]da svaka)
"Uonderboja" (Wonderboy) i jedna epiz[o]da "Sonic The Hedgehog-a"
(Jeza Sonika) prema SEGINOJ video-igri... kada je redakcijski
miljenik i glavna scenaristicko-crtacka zvezda Najdzel skroz zbrljacio
rokove i neko je morao bukvalno za dva dana (i tri noci) da izvadi
celu stvar iz bule. Normalno, to sam ispao ja i odradjeno je sve
- olovka, tusiranje i kolorisanje (ali kopija na kartonu, ne originala
zbrzanih flomasterima!) u roku, sa uspehom, uz valjda samo dva-tri
sata spavanja rasprsena sirom tog ludackog kratkog perioda...
Ni 'hvala' ne rekose sto im je broj spasen da izadje na vreme
bez placanja kaznenih penala... Dobro, i platili su mi na vreme
ubrzo.
Za MARVEL nisam crtao pod profesionalnim angazmanom... A nije
da nisam zeleo.
Nikada to nisam tvrdio niti se ikome hvalio nepostignutim. Nastojao
sam da se uglavim u MARVEL UK (tada u usponu) ali nisu bili voljni
da mi pruze sansu. Mozda sam i ja isuvise agresivno pokusavao
da im 'dokazem' kako sam 'bolji od vecine crtaca' koje su uzeli
u svoju ekipu predvodjenu Lijamom Sarpom (Liam Sharp) - propalim
studentom slavnog Dona Lorensa (Don Lawrence) i najvecim precrtavacem
i plagijatorom koga je strip ikada imao - no to i pored svega
nije smetalo njegovom precenjenom statusu svuda, kod svakog izdavaca,
na obe strane Atlantika. Zbog Lijama su napravili veliki studio
dok su imali redakciju na obali Temze, u Arundel Stritu. Okupili
su vecinu crtaca da tu rade i prave mu atmosferu posto je Lijam
brzo gubio strpljenje i zainteresovanost, ali je uzivao da bude
u centru paznje i da se oko njega sve vrti. Bio je cuven po starom
obicaju da prihvati neki posao i onda nestane danima, ne odgovarajuci
na telefonske pozive niti otvarajuci vrata uspanicenim urednicima...
Uprkos svemu, vazda je bio trazen i uspeo je da se odrzi jer su
ga postovali! Nema veze, niti sam mu se pridruzio, niti ga zamenio.
Za malo da dobijem crtacki posao kod njih na strip-adaptaciji
animiranog TV-serijala 'Mocni Maks' (Mighty Max). Preko agenta
sam im posalo probe - nesto u plavoj olovci samo, nesto istusirano
i navodno su se odusevili, obecavsi uskoro scenario. Iako sam
im nudio da ja pisem scenarije ('na slepo' sam ih napisao tri-cetiri
i opet preko agenta ponudio - ali ignorisali su to) kako bih ubrzao
proces, 'nisu trzali'. Sa MAKSOM sam napravio par dizajna ambalaze
za igracke i neke ilustracije i onda je od urednika dosla javka
da im nisam dovoljno kvalitetan i serijal je dat jednom Italijanu
(solidan crtac!) i dvojici engleskih zvekana koji su ocajno crtali.
Moj agent - vrlo postovani ali isto tako veoma ostareli i usporeni
gospodin - nije uspeo da ih ubedi ni recima ni [mojim nacrtanim]
delima da sam bolji od njihovog izbora. Kako bilo, ugasili su
strip ediciju nakon tri-cetiri broja zbog katastrofalne prodaje.
Za 'originalni' americki Marvel isto tako nisam uspeo da uradim
nista osim nekoliko 'proba' i ponuda koje nisu urodile plodom.
Nekim stvarima - kad sam ja u pitanju - nije sudjeno da se dese,
a sam Bog zna da tesko da je bilo coveka vise vidjenog da radi
za njih od mene... Bilo nekad.
Stvar sa 'Betmenom' za DC se prakticno skoro ostvarila '95. godine;
proba sa nacrtanom celom [kratkom] epizodom je prihvacena, receno
mi je da je posao na stalnoj osnovi moj AKO GA HOCU. Normalno,
rekao sam da ga hocu, onda sam spustio telefonsku slusalicu i
malo vristao i valjao se po patosu, pa onda telefonirao Slavici
na posao i pohvalio se, grlio sina Davida i igrali smo po kuci
pustajuci muziku 'do daske'. Smirivsi se malo, telefonirao sam
skoro svakome koga sam imao u imeniku, pogotovo ljudima iz stripa
i pateticno najavio da sam postao novi crtac serijala BATMAN ADVENTURES.
Nekoliko dana sam ziveo ne u vec NA oblacima.
Da skratim pricu - svi koji iole prate zbivanja u svetskom stripu
znaju da NIKADA nisam zbilja dobio posao na tom serijalu, nekom
drugom se posrecilo, oni koji su mi kazali da je posao moj ako
ga zelim su mi se kasnije izvinjavali rekavsi da je urednik Skot
Pitersen (Scott Peterson) imao poslednju rec i neko drugi je dobio
tu tezgu.
Kazem ja - nekim stvarima prosto nije sudjeno da se dese...
Sto se tice animacije, ima preskocenih ili precutanih stvari koje
ce najverovatnije da ostanu neispricane... Meni je vrlo bitna
situacija da sam jednom PRED ono cuveno prvo otpustanje sa vristanjem
i pishanjem dobio na obradu scenu sa animatorskom greskom. Duga
je prica, samo da kazem kako nista nije smelo da se menja, animator
koji je asistirao Varabu na romanticnoj sceni izmedju Luija i
Cecilije u jednom kadru je zagrljaj nacrtao sa Luijevim rukama
PREKO Cecilijinih ruku, u zavrsnom ekstremu njegove ruke su se
cudom nasle ISPOD njenih ruku, pod miskom takoreci. Varab je tog
dana bio odsutan, nikog se nista nije ticalo, kazano mi je da
se snalazim kako znam - i to sam i ucinio, uprkos nemogucnosti
da dodam ekstra-faze ili izbrisem gumicom problematicne detalje
na ekstremima. Stvar sam majstorski izveo tako da sve biva glatko
steceno u jednom pokretu uz mali spontani trzaj u trazenoj medjufazi...
Nekog bi za postignuti rezultat i nalazenje resenja proglasili
Devetim Sekretarom SKOJ-a (posto je Bora Djordjevic bio vidjen
da bude Osmi) - no to se u Studiju tretiralo kao normalno...
Tek sada razumem znacenje reci jednog naseg nesretnika u Parizu
koji je jadikovao nad emigrantskom sudbinom u nekim novinama,
rekavsi kako 'mi' moramo da budemo i deset puta dokazano bolji
od 'njih' (Francuza posebno, Zapadnjaka uopsteno) e da bi nam
oni priznali da smo im - do kolena.
Ziva istina.
Predavao si u Londonu crtanje
i ilustrovao jedan udžbenik za crtanje, o kakvim školama i udžbenicima
je reč?
Dzoni Uotkis - moj dragi prijatelj i velikodusni dobrocinitelj
- dobio je ponudu da bude saradnik na izradi jedne 'crtacke enciklopedije',
no posto je bio prezauzet, galantno je ceo posao prepustio meni,
prethodno me preporucivsi izdavacu 'Quarto Publishing' (odeljenje
cuvenih 'Simon & Shuster'). Svidelo im se kako i sta radim, dali
mi prelome strana sa markiranim tekstualnim prostorom i ja sam
pun entuzijazma muski odradio svoj posao na crtanju perspektive,
anatomije, saka i faza starenja na muskom i zenskom licu. Bili
su prezadovoljni, hrabrili me i lepo te na vreme isplatili. Pred
kraj angazmana sam saznao da je u pitanju knjiga-projekat mog
[tada vec uveliko bivseg] prijatelja Stivena Uitekera, koji je
svojim neodgovornim ponasanjem i nepostovanjem rokova doveo ceo
projekat u pitanje, pa je izdavac Kuarto navrat-nanos okupio s'koca
i konopca, od zla oca i jos gore majke svakog ko je imao olovku
ili flomaster u dzepu. Legenda je bila da je samo onaj ko je zurio
na voz propustio da radi na Stivenovoj 'Enciklopediji Crtackih
Tehnika' (Encyclopediae of Cartooning Techniques). Obecan mi je
primerak cim se delo odstampa.
Mom razocarenju nije bilo kraja kada sam otvorio uskoro pristiglu
knjigu... Osim nekolicine Stivenovih ilustracija (koje je uspeo
da uradi pre nego sto mu je, po obicaju, pukao film ili ko zna
sta vec) i par primera profesionalnih uzleta uglavnom britanskih
strip-velikana, sve ostale slike su odisale bolnim amaterizmom
i nedoteranoscu. Mom beskrajnom razocarenju pridruzio se osecaj
nemoci i stida kada sam video da su mi - osim jednostavnih ali
efektnih primera crtanja perspektive - SVE druge crteze izmenili
tako sto je neko vrlo drhtavog i nezgrapnog poteza ili neuko precrtao
ili izmenio i 'doterao' ostale moje ilustrativne priloge koje
sam naveo gore. Bes mi nije dao mira i zvao sam izdavace koji
u tome nisu videli nista lose - sto me je jos vise razbesnelo
i smesta sam odjurio u severni London da se objasnim sa njima.
Rekli su mi da se nije moglo dozvoliti da moji 'doterani crtezi'
odskacu od ostalih vizuelnih priloga, pa je stoga urednica Kler
dala nekom trecem da mi 'sredi i adaptira' crteze. Odbili su da
mi priznaju ko je to uradio, takodje i da li je Stiven imao u
ovome udela.
Mogao sam da im vratim pare i pismeno se odreknem svog doprinosa...
Ali nisam to ucinio. Vazda u besparici, progutao sam ponos i zadrzao
novac.
Sta je da je - to se zaboravilo...
Crtanje po modelu i bez njega, tehnike groteske, perspektivu i
strukturalnu konstrukciju anatomije figure u pokretu sam predavao
samo na dva mesta - u LONDON CARTOON CENTRE-u i nesto kasnije
na cuvenom uglednom MORRIS COLLEGE-u u Vejbridzu kraj Londona.
Zarada je bila daleko od pristojne ali me je drzao entuzijazam
i podrska studenata. Kod Morisa sam promenio misljenje i uverio
se kako postoji i druga, mnogo gadnija i bljutavija strana studentskog
ponasanja, kao i potreba da se uz svo postovanje prema obrazovanju
i vestini predavaca da studente obuci odredjenoj disciplini ipak
favorizuje prosta cinjenica da je u krajnjoj instanci jedini cilj
vredan pomena cinjenica da od studenata valja UZETI PARE. Shvatio
sam da se u placenom obrazovanju manipulise sa ljudima - i onima
koji uce duge i onima koji se uce od instruktora, sa uglavnom
podgrejavanim laznim nadama i finalnim dobijanjem diplome za koju
se placa.
Sve mi se zgadilo i napustio sam cak i to. Zarad opstanka u poslu
koji se tice crtanja mozda jesam bio spreman na mnoge stvari i
kompromise, ali da za pare lazem beznadezne slucajeve kako su
dobri u crtanju i da im na kraju potpisujem diplome - to nisam
mogao ni po koju cenu, tim pre sto su se kod Morisa favorizovali
ne oni najtalentovaniji i sa potencijalom, vec upravo ti beznadezni,
kao po pravilu najpotkovaniji parama slucajevi koje su zeleli
da muzu do iznemoglosti. Na SVE sam mogao da budem spreman osim
da budem deo masinerije lazi i mahinacija.
Kroz tvoje kolumne se oseti
veliko oduševljenje udžbenicima za crtanje. Kao što si malopre
objasnio bio si predavač i učestvovao u izradi jednog takvog udžbenika.
Da li postoji udžbenik koji si napisao i za koji čekaš da nađeš
izdavača? Mislim, i internet je dobar za početak!?
Jeste, postoji jedan nedovrseni 'udzbenik'... Negde polovinom
1997. godine sam napravio deo prvog poglavlja zamisljene i scenaristicki
[od moje malenkosti] realizovane strip-serije o - crtanju stripova!
Avanturisticka storija na tragu Tvejnovog 'Jenkija na dvoru Kralja
Artura' sa ucenjem odredjenih crtackih disciplina kao delom dramaturskih
razresenja odredjenih dramskih momenata u prici (!!!) ponudjena
je malom, privatnom - da ne kazem, alternativnom izdavacu (sa
ogromnom i nezajazljivom ambicijom da bude ne medju velikima,
vec veci od najvecih!) "BlueSilver Comics". Bila je to u stvari
obicna londonska periferijska striparnica iz zapadnog Ilinga,
vlasnik je bio Indus-anglofil, Fransis Li (Francis Lee), cudna
i problematicna osoba za poslovanje, a istovremeno neverovatno
sarmantan i pouzdan prijatelj blagorodne naravi!?! On se vec polu-uspesno
okusavao u izdavanju strip-projekata u zacetcima, poslujuci relativno
uspesno u okolnostima ne preterano naklonjenima stripu.
Nije zgoreg spomenuti kako su nam planovi i ambicije bivali skoro
podudarni, a naravi i temperament KADA JE POSAO U PITANJU skoro
totalno nekompatibilni. Objavio je u jednoj svesci ocajno i amaterski
nacrtan strip sa premisom ukradenom od mene (sa Fransisovim scenarijem,
razume se - imao je nezajazljivu ambiciju da bude Sten Li! Crtao
mu je neki ubogi jadnik koji ga je gledao kao Boga...) a kao prateci
sadrzaj posle toga - DEO mog napisanog i nacrtanog prvog poglavlja
serijala zamisljenog pod RADNIM naslovom "Kako se crtaju stripovi
na PlavoSrebrni nacin" (How To Draw Comics The BlueSilver Way).
Ne samo da je Fransis zadrzao taj bespotrebno bombastican naslov,
vec se drznuo da bez konsultacija sa mnom prepravlja i menja dijaloge
i samim tim smisao izgovorenog u stripu koji sam zamislio kao
ironicno preispitivanje smisla fanovske zanesenosti bez spoznaje
o bazicnim medijskim i likovnim premisama i sl. U Fransisovoj
'scenaristicko-dijaloskoj' interpretaciji strip je dobio jednu
pateticnu i bespotrebno ozbiljnu intonaciju.
Da se ne lazemo - ma koliko da sam se trudio da to brzo ali pristojno
nacrtam, rezultat je ispao... barem po meni problematican.
Onda je doslo do razilaska - zbog cega drugog, do zbog prokletih
para - i uz dosta teskih reci i pretnji ja sam dobio samo deo
obecanog honorara NAKON sto sam potpisao 'ugovor' (izjavu..?)
da se odricem svih autorskih i imovinskih prava nad kreacijom
pod gornjim bombasticnim imenom, kao i originala stripa i svih
likova koji se u njemu pojavljuju. U to vreme sam bio u tako beznadeznoj
materijalnoj situaciji da sam i pored svesnosti kakvu gresku cinim
bez treptaja potpisao papir i na ruke primio u gotovini nesto
malo vise od polovine dogovorene love.
Nikada se nisam vratio tom stripu i ne nameravam. Fransisova radnja
je bankrotirala, bezuspesno je napravio par sto 'zivih', sto animiranih
forspana za filmske projekte baziranih na njegovim nedovrsenim
strip-idejama koje ni u tom vidu nisu nikoga impresionirale. Iz
trece ruke sam cuo pricu kako je svojim partnerima u poslu ukrao
ono malo preostalih para i da je najverovatnije negde dole na
indijskom Potkontinentu.
Ne cekam vise izdavaca niti ga [ih..?] jurim ni povodom ovog niti
povodom ijednog drugog projekta. Internet je dobar za mnoge stvari
- i za pocetak i za kraj, no to u ovom kontekstu mene ni najmanje
vise ne interesuje.
U tvojoj kratkoj biografiji,
u katalogu izložbe "60 godina stripa u Srbiji", piše da si jedno
vreme bio i urednik Njujorškog "Comics Interview"-a.
Dejvid Entoni Kreft (David Anthony Kraft) - izdavac, glavni
urednik i vlasnik 'Fictioneer Books'-a (koji su u svom asortimanu
ponude uz ostalo imali i magazin 'Strip-Intervju') me je samovoljno
proizveo u 'Contributing Editor'-a (urednika-dopisnika ili nesto
slicno - 'urednika-doprinositelja', sta ja znam) prvom prilikom
kada smo stupili u saradnju, a bilo je to u njegovom jubilarnom
stotom broju te publikacije (Comics Interview) u kojem je objavljen
prevod sa srpskog na engleski mojih razgovora sa Enkijem Bilalom
objavljenih u nasem beogradskom 'ZUM-Reporteru' i zagrebackom
'RS Magazinu', ako se ne varam...
Pre dolaska u Britaniju ja sam mu iz Beograda poslao prekucani
prevod razgovora, to je izaslo kada sam vec uveliko ziveo i radio
u Londonu. Bio sam jako ponosan, no iz ko zna kog razloga niko
u Studiju nije bio nesto impresioniran... Iako urednik 'crno na
belom', ni danas nemam pojma sta sam to uredio i tada i u nekim
drugim prilikama... Objavio sam kod njih nekoliko zgodnih razgovora
sa raznim ljudima, sve je bilo skromno ali na vreme placeno -
Kreft je bio profesionalcina starog kova, prekaljen scenarisanjem
i urednikovanjem u Marvelu. Negde '95. ili '96. - ne secam se
vise tacno, Dejvid je izveo hrabar i iznenadjujuci potez - tek
po izlasku 150-og broja objavio je da 'Strip-Intervju' vise nece
izlaziti i da je to poslednji broj ikada; rekao je da je bolje
otici u punom sjaju i snazi nego kada pregazi vreme i ediciju
izgrize istrosenost i ucmalost.
Izgubili smo kontakt, stara adresa im vise ne vazi... Nadam se
da cemo se nekako opet sastaviti makar i preko pisama/e-poste,
makar nikada vise ne saradjivali - sto ako se ja nesto pitam,
SIGURNO vise necemo.
Bio si, u ono vreme, i redovni
kolumnista Londonskog "Comics Forum"?
Kao clan SSI-a (Society For Strip-Illustration = Drustvo
za Strip-Ilustraciju) koje je kasnije postalo CCG (Comics Creators
Guild = Gilda Kreatora Stripova) formalno sam bio 'clan izdavackog
saveta' Comics Foruma za koji sam napisao nekoliko priloga, a
objavljen je samo jedan koji ce u dogledno vreme vrlo verovatno
izaci preveden na srpski jezik i u SVestima - intervju ni sa kim
drugim, do velicanstvenim Majkom Mignolom (Mike Mignola)! Moja
privatna 'istorija bavljenja stripom' u Engleskoj zapravo je niz
konflikata i razilazenja sa raznim individuama i grupama razlicitim
povodima - sto [ne]opravdanim, sto [ne]motivisanim [ne]prikladnim
okolnostima, suceljavanjima i sl. Nikoga ne zelim da optuzim i
okrivim - osim sebe za rezultate proistekle iz tih i takvih okolnosti.
Izuzetno emotivno motivisani moj ispad rezultirao je izlazenjem
iz CCG-a i, samim tim, i iz redakcije '...Foruma' sa kojim[a]
vise nikada nisam obnovio profesionalan kontakt. Dakle, etiketa
'redovni kolumnista' - ma koliko dobronamerna i donekle opravdana
bila u odredjenom momentu - ipak jeste preterivanje.
Ali ne marim, lepo je zvucalo... "Boki, pises li nesto za nekog..?"
- Naravno, ja sam REDOVNI KOLUMNISTA 'Komiks Foruma'!
Dok čekamo da u svojim kolumnama
opišeš ostale tvoje dogodovštine iz belog sveta, reci nam ukratko
šta ti se sve izdešavalo, na čemu si sve radio u međuvremenu?
Da ti kratko i najpostenije kazem - izbegavao sam da se
ista vise zameram ljudima, da se izlecem po bilo kakvim i kojim
pitanjima, da upadam u konflikte raznih profila - ukljucujuci
i fizicke - i da ne lazem ni sebe, ni porodicu, ni druge o svom
zivotu, predstavljajuci se kao ne znam kako uspesan 'gastos' tamo
napolju kada to nisam.
Naravno, nisam ni nesto neuspesan, ali to je sasvim druga prica...
Bio sam ponovo poceo da sviram gitaru, pojavili su se neki reumaticno-artriticki
problemi, prestao sam ponovo sa sviranjem, nedavno se ponovo reaktivirao
nakon polaska na terapiju i tako to... Nadesavalo se i svasta
i nista narocito... Puno sam pisao na 'Netu povodom rata sa NATO-om
(na engleskom, razume se!), ucio se radu sa kompjuterom, spartao
'Netom, naucio se samostalno da naslepo kucam (dobro, uz pomoc
jednog CD-ROM-a kupljenog na rasprodaji)... I poceo sam da saradjujem
sa SVestima. To pisanje mi je samo dodatak na svu silesiju dopisivanja
sa Kurtom i Murtom sirom sveta.
Mislim da mi je jedno od mozda najvaznijih dostignuca spoznaja
da mi je dosta crtanja, da na kraju krajeva MOZDA i nisam toliko
'dobar' kako sam i koliko zamisljao i da svi oni kriticari i kritizeri
koji su mi na ovaj ili onaj nacin omalovazavali likovne dosege
verovatno nisu bas lupetali bez veze...
Otprilike toliko o tome...
Sada si na novom poslu, zbog
njega smo i reprizirali kolumne, da li on ima bar neke dodirne
veza sa stripom?
Ni najmanje. Vrlo obican i prozaican sluzbenicki posao
za astalom, sa racunarom i 24-casovnim stalnim izlaskom na Internet.
Nema crtanja, tu i tamo nesto valja da se napise i to odradim
dok si rekao 'piskota'. (Inace, da li znas kako se piskote zovu
na engleskom..? SPONGE FINGERS/Spandz Fingers = 'Sundjerasti Prsti'!)
Ne bih da kvarim -po nekom mom misljenju - efektan zavrsetak onog
dela Kolumne koji se nekada zvao 'Kad sam bio crtac...', stoga
ne bih detaljisao ista vise o poslu i oko njega. Nista narocito...
Redovno placen, debelo oporezovan prihod, kirija i razni doprinosi,
krediti, klopa, racuni i sta sve ne... Kao i sav ostali svet...
Kolumna je nosila podnaslov
"kad sam bio crtač...". Podnaslov je uklonjen, da li si ponovo
crtač, dali si se uželeo crtanja ili ćes se tek vratiti crtanju?
Za malo da nedavno ponovo postanem crtac, ali ispalo je
da su se pozivari na 'poslovni intervju' divili mojim starim radovima
i samo pozeleli u toj kompaniji [koja dizajnira i pravi elektronske
video-igre] da vide coveka koji - po njihovim recima - 'tako dobro
crta, a radi posao na kojem je trenutno'. Zahvalio sam im se sa
osmehom na komplimentu, kao i na obostranom gubljenju vremena,
u sebi sam im se napsovao majke i - otisao kuci, porodici i na
slobodne dane... I posle ponovo nazad na sljaku i tako u krug.
Ta dogodovstina sa situacijom kojoj sam skoro emotivno podlegao
samo me je ucvrstila u mojoj definitivnoj odluci.
Ne, NISAM se ni malo uzeleo crtanja, nisam ponovo postao crtac
i ako se ja ista pitam povodom svoje sadasnjosti i buducnosti
- nemam nameru da to ikada opet budem.
Zlatko, dete moje - nema vise tih para na ovom svetu za koje bih
se makar iz hobija vratio bilo crtanju stripova, bilo crtanju
uopste. Sa tim je gotovo i neka mi je prosto sto sam tako odlucio.
* * *
Kada i kako je pocelo tvoje
interesovanje za Strip?
Vrlo rano, kada sam kao bolesno trogodisnje dete video
Politikin Zabavnik novinskog formata sa Den Berijevim 'Flasom
Gordonom' na naslovnoj strani. To me je obelezilo za ceo zivot.
Do pojave Asteriksa nikada nisam mario za tzv. 'karikaturalne'
(groteskne) stripove; jedino su me interesovale 'realisticki'
ilustrovane avanturisticke storije. Pojava [za mene] prvih super-herojskih
stripova u novosadskoj 'Panorami' i, mislim, milanovackom 'Zenitu'
me je tresnula do te mere da sam definitivno shvatio kako je moja
odluka jos povodom spoznaje 'Flasa Gordona' nekada davno da postanem
onaj ko pravi stripove - ono pravo i definitivno zivotno opredeljenje.
Svu energiju, ljubav, nedostatak prirodnog crtackog talenta i
pozrtvovanost sam posvetio samopregornom radu na vezbanju - sto
sam, sto uz pomoc drugara, kako bih se pretvorio u crtaca stripova.
Nikada me nije interesovalo da 'trazim motiv' u nekoj zivoj ili
mrtvoj prirodi, figuri u setnji, pejzazu pri zalasku Sunca...
Jedini motiv koji me je gurao napred, sve dalje i brze, bila je
ljubav prema stripu i strastvena zelja da ga crtam... Daleko mu
lepa kuca...
Od svega sto si do sada uradio
(na polji stripa) sta smatras najboljim, gde si dao najvise od
sebe, gde si SEBE najvise inplementirao u Strip?
Kratko i jasno - nigde. Zao mi je, Zlatko, i oprosti mi
ako delujem iskljucivo i [samo]nipodastavacki. U celini celosti
i nisam napravio za sve ove godine nesto puno stripova - jesam
onako, osrednje... Par hiljada tabli, ponajvise licencnih karikaturalnih
i decjih stripova (Tom i Dzeri, Care Bears, Alfred J.Kwak, Spike
& Tyke i dr.) i jos nekih tu i tamo razbacanih stvari manje-vise
radjenih pod tudjim uticajima i tudjim stilovima... Ne verujem
da mogu ma i jednu celu tablu od svih koje sam ikada nacrtao da
nadjem i kazem: "Evo, OVO je tabla stripa koju sam nacrtao i kojom
sam zadovoljan". Mogu tu i tamo da nadjem poneku sliku na ponekim
tablama.. ili detalj-dva u toj slici i da budem, kao, nesto zadovoljan...
Ispada da sam najvise dao od sebe u nekim pripremnim skicama na
kojima sam se opustio - no ipak uspeo da sve aspekte cvrsto zadrzim
pod kontrolom. Tu mislim na studije karaktera i pozadine za razne
projekte... Kada bi doslo vreme realizacije, odradio bih profesionalno
i muski taj deo posla, no ostajala bi spoznaja da su pripremne
skice ostajale nekako bolje, lepse i potencijalnom gledaocu ubedljivije
od finalne verzije.
Smatram da sam sebe najvise implementirao u strip u nekolicini
svojih malo nadahnutijih tekstova koje sam svojevremeno napisao.
Sta trenutno radis i kakvi
su ti planovi za buducnost (sledeci projekat-i)?
Apsolutno NISTA vezano za strip... Niti crtam niti pisem
- ukoliko ne racunamo saradnju sa SVestima koju ja manje-vise
tretiram kao dopisivanje sa prijateljima, a ne profesionalni zadatak.
Jedini planovi vezani za buducnost su mi da ucinim sve sto mi
je u moci da mojoj porodici bude dobro, da ostanemo zdravi, pravi
i veseli i da nam nista po mogucstvu ne fali ni u kom pogledu...
Da se zivot zivi prema mogucnostima i da se ne trazi 'preko 'leba
pogace'. Nista vise, nista manje.
Dosta sam se mlatio sa ambicijama da isteram svoje besove, hirove
i htenja i da vazda nesto budem u pravu jer sam, kao, najupuceniji
i sta ja znam...
Imam sa nekim prijateljima internetske planove da nesto probamo,
ali tu nema ni pomena o crtanju ili o stripovima. Cist biznis,
posrednistvo, menidzment tudjih kreativnih talenata u poslovanju
i sl. Vrlo tuste, tmaste i krajnje dosadne stvari koje me ne inspirisu
preterano - ali ako se urade valjano, biva para i renomea.
Kakav je tvoj stav prema pojedinim
Strip scenama (Amerika, Evropa, Japan, i ostali)?
Vrlo slabo poznajem scene van pomenutih u tvom pitanju.
Citao sam da su Brazilci opaki i da ima sta da se vidi i procita
- ali sta vredi kada se to ne prevodi i ne prestampava..! Nesto
mi se ne uci portugalski jezik...
Japanci su carevi i tu nema diskusije. Izmislili su rupu na saksiji
kada je strip u pitanju, najuticajniji su stilski faktor na svim
planovima i u mnogim sredinama. Od graficke vizuelno-pripovedacke
umetnosti napravili su mocnu industriju kojoj drugi mogu samo
da se dive ili da je mrze... Ili obe stvari odjednom..!
Americki strip je prakticno degenerisan i na izdisaju u novinama,
u strip-sveskama je u pomalo obezglavljenom [samo]preispitivanju
i trazenju izlaza, bez istinske zelje za sustinskim promenama...
Super-junacenje nije krivo niti je jedini faktor - taj zanr tek
treba da se dokaze i potvrdi na velikim ekranima (na malima se
ustalio sto u animiranoj, sto u nisko-budzetnoj igranoj 'zivoj'
formi). Evropski 'album'-model nikada nije uspeo da zazivi, USA-model
'grafickog romana' je nesto slicno pa ipak, drugacije...
Rece mi svojevremeno u jednom privatnom razgovoru [nekadasnji
Marvelov glodur - posle otpustanja Dzima Sutera, a pre Boba Herasa
i sada Dzoa Kvesade] Tom DiFalko (DeFalco) kako i 'njegov' Marvel
i DC trpe pritisak da ucine nesto po pitanju zanrovskih pomaka...
I kad god krenu da pruze nesto novo i drugacije (ratne, horor,
SF, istocnoborilacke i sl. stripovske pokusaje), digne se vecinska
citalacka qka & mottykka, zahtevajuci svoju redovnu dozu snagatora
i pozera u sarenim tesnim helankama, sa kapicama za kupanje sa
maskom na glavi i ostalo. Prema tome - kao u nasoj staroj narodnoj
prici - 'Svijetu se ne moze ugoditi'.
Uza svo duzno postovanje, cast i cest kada je evropski strip u
pitanju, moram ipak da primetim kako se ni tu ne dogadjaju neke
izuzetne stvari - izuzmemo li svake pohvale vredne nedavne nastupe
autora iz Srbije na franko-belgijskom trzistu. Osim meni standardno
dragih Hermanna i Uderzoa, mislim da se tamo nije pojavio izuzetan
autor vredan divljenja - sem Konrada! Taj covek me je negde '92.
razvalio svojim albumima koje mi je u Studiju pokazao jedan francuski
animator. E, da - i onaj blesavi Gosens, taj crta kao cudoviste.
Strahota od coveka.
Znam da cu sada da razbesnim evrofile i stripovske tradicionaliste,
no u svojim posmatranjima i istrazivanjima dosao sam do zakljucka
kako je evropski strip nekako vise ILUSTRATIVAN u odnosu na americki
i japanski, koji su vise VIZUELNO NARATIVNI, da ne kazem, pripovedackiji
i laksi za razumevanje i shvatanje o cemu se radi pa makar se
i ne znao jezik na kojem su napisani. Ne treba ovde biti iskljuciv
- i jedan Aleks Rejmond je bio i ostao briljantan ilustrator,
ciji stripovi bez citanja teksta tesko da bi bili razumevani.
Isto vazi POGOTOVO za Fostera. Sikls, Kenif, Robins, Ejzner, Tot
i dr. su majstori-crtaci koji su vizuelno pripovedanje doveli
do savrsenstva i nivoa umetnosti koja nije i ne mora organski
da bude povezana sa crtackim/slikarskim umecem. To sto stripovi
Aleksa Tota, recimo, deluju manje privlacno od ispeglanog i doteranog
akvarelnog savrsenstva foto-realizma jednog Aleksa Rosa ni najmanje
ne umanjuje cinjenicu da je Rosovo umece isprazno pretabavanje
fotografija modela koji ukoceno poziraju na serijama slika unutar
tabli koje uopste ne deluju kao organska celina delova koji proizilaze
jedan iz drugog - a Totovi stripovi cudesno uvlace citaoca u nevidjeno
lapidarne kompozicije i dizajn koji pleni jednostavnoscu i kadrovima
od kojih svaki ima i ulaz i izlaz u sledece prizor-polje... i
na kraju ceo strip biva organska celina, sto Ros i vecina pripadnika
moderne 'lartpurlatisticke skole' tesko da ce skoro moci da dostignu.
Taj aspekt vizuelnog sekvencijalnog pripovedanja tek u japanskom
stripu se dokazuje kao totalni zakon. APPLESEED, AKIRA, BUBBLEGUM
CRISIS, DRAGONBALL Z i toliki drugi serijali su bezbolno prebaceni
u kontekst crtanih filmova, ne gubeci nista, ostajuci skoro neizmenjeni
u svojoj savrsenosti. Katsuhiro Otomo i Akira Torijama mi prvi
padaju na pamet kao najizrazeniji predstavnici moderne Manga-skole,
nastavljaci velicanstvene tradicije Dr Osamu Tezuke, Go Nagaija
i dr.
Evropski strip ima Hermanna, Uderzoa, Tardija, Fonta, Zizea...
ali isto tako ima i Ziroa/Moebiusa, Bilala i tusta i tma briljantnih
majstora crtaca i ilustratora ciji stripovi tesko mogu da budu
razumljivi i shvatljivi 'na oko', bez znanja jezika na kom su
napisani. Ja NE ZASTUPAM tezu da stripovi treba da su 'mutavi'
(nemi, bez teksta), ili da je bespotrebno citati ih; no smatram
da moraju da budu organskije povezani tekstualni i slikovni deo,
a ne da budu na oko zajedno, a u stvari nespojivo odeljeni svojim
iskljucivostima i nadasve vizuelno nerazumljivi ili teski za pracenje
i shvatanje o cemu i kome se radi.
Verovatno sam preterao, mozda i zastranio - svakako naljutio mnoge
koji su mi udelili kompliment udostojivsi se da citaju ono sto
se usudjujem da mislim i glasno izjavim
Lista od deset najboljih stripova
svih vremena (po Vasem izboru)?
'Mali Nemo' Vinzora
MekKeja, 'Poli i njeni drugari' Klifa Stereta, 'Ten-Ten' Erzea,
bilo sta od Hermana, bilo sta sto je nacrtao Frenk Belami, bilo
sta od Dzona Bjuseme, svaki strip Vila Ejznera, Aleksa Tota, Kjuberta
i sinova, Romite i sina, Hecla i sina, Janjetova, Kerca, 'Brade'
Milutinovica... Jebi ga, ima vise od deset, sta da radim... Ne
pomenuh scenariste koje volim - a ima ih puno: Mark Uejd, Kurt
Bjusik, Sten Li, Roj Tomas, braca Stanisic, Hauard Cejkin (a zna
i da crta!), Gosini, Arci Gudvin, Kristen... Strasno, ne mogu
da se setim tolikih imena koja su mi 'na vr' jezika', da ne kazem,
na vr' prstiju (posto ovo kucam, a ne govorim usmeno).
Kako vidis buducnost Stripa
u odnosu na ostale medije TV, multimedije, internet, video...?
Vidim je ocima.
Salu na stranu, cvrsto verujem
da nema zime za strip - staru kajlu koja ce o[p]stati u svojoj
postojecoj formi, sa varijacijama tu i tamo i bez obzira na elektronske
medije, Internet-verziju, razvoj animacije, multimedije i sta
sve ne... Film ne sa'rani pozoriste, TV ne unisti ni bioskop ni
radio i da ne nabrajam primere predvidjanja i predskazanja iz
proslosti o tome sta ce ostati a sta nestati. Cak i zanrovi su
zanemarljiva kategorija - dok ima citalaca stripa, isti ce da
postoji. Elektronska forma lezi pojedinim medijima, stripu bas
lepo stoji da je na hartiji, odstampan, crno-beo ili u boji...Samo
neka je ponude, naci ce se potrosaca. Prekini izvor ponude - nestace
i potraznja. Prosto k'o pasulj.
Naravno, znamo da ce se naci
vise njih koji ce smesta da urliknu i negoduju povodom ovoga sto
sam sada izjavio. Sta da se radi...
Ne moze da se prica da je
strip gotov na osnovu trenutne situacije u svetu - pogotovo u
SAD. Bio je strip i u gorim fekalijama, pa je preziveo. Nedavno
je u SVestima i na svom gostovanju u Beogradu Jedan Nas Uspesan
Umetnik Iz Amerike ponavljao kako je strip umro (valjda zato sto
ga je on napustio zarad drugih plateznijih stvari sto se prave
na racunaru..?); desilo se to, rekao je on izmedju ostalog, onda
kada je tuser dosao u pomoc olovkaru i kada je proces izvedbe
stripa poceo da se usitnjava podelom rada; tako je, veli on, umro
strip - a definitivno je valjda 'pandrknuo' kada ga je on napustio,
sta li...
A da li je likovna umetnost
- pogotovo slikarstvo i vajarstvo u svom zlatnom dobu uspona u
vreme Renesanse - takodje bila na umoru kada su majstori-velikani
u svojim ateljeima ili u crkvama na muralima uposljavali na desetine
'asistenata' koji su pod Majstorovim budnim okom sprovodili u
delo njegovu ugljenom ili olovkom i perom i tusem osmisljenu viziju
na svitcima papira neumorno slikajuci na platnima, zidovima, daskama...
klesuci kamen, rezuci drvo, lijuci metal... Nije mi namera da
poredim akademsku umetnost iz perioda najvisih uzleta sa praksom
kreiranja 'industrijskih stripova', samo zelim da kazem kako mislim
da se ni jedna pojava ne moze i ne sme posmatrati sa iskljucivoscu,
niti joj se sme sa nadmenoscu predvidjati kraj sa cisto subjektivnog
stanovista.
Sta mislis o upotrebi racunara
u izradi Stripa (crtanje, kolorisanje, lettering ili nesto drugo)?
Prava stvar. Samo
da se stvara, neka je veselja i radosti. Ko voli flomaster, ili
rapidograf, pero na umakanje u tus ili cetkicu preko olovke -
neka izvoli, oni tehnoloski skloniji avanturi i nabedjenom futurizmu
preci ce na elektronsko kreiranje mausom ili stilusom na tabletu...
Kolorisanje i upisivanje slova racunarom je mocna stvar i strahovito
ubrzava kreativan proces. Neki crtaci - mahom tuseri - negodovali
su sto se pojavio 'Inking Program' koji skenirani crtez u olovci
ne samo 'pojacava' na ekranu, vec obradjuje 'kao tusem' u zeljenom
stilu! Znaci, neko ko bi hteo da mu njegove problematicne olovke
u stampi izgledaju kao istusirane Moebiusovom rukom, moci ce da
se zanima racunarskom ponudom. Mozda preterujem... Svojim ocima
sam gledao kako se moj vrlo lepo izveden olovkiran crtez vestom
intervencijom operatora 'samo-tusira' na ekranu u stilu stripova
Dzeka Kerbija...
Na kraju krajeva, Vreme ce
sve i svakog da postavi na svoje mesto. Ljudi su mnogo egzaltirani
i skloni preterivanju te subjektivnoj iskljucivosti.
Kako vidis buducnost Stripa
na nasim podnebljima na lokalnom nivou, sta bi bilo potrebno da
se urati da u nasoj sredini, Strip zazivi i dobije zadovoljavajuci
tretman i publiku (citaoce)?
Mnogo toga mislim
i zelim da kazem povodom ove teme - ali smatram da NEMAM prava,
posto vec deceniju boravim van Otadzbine i nisam ni po kojem pitanju
cak ni posredan [sa]ucesnik u [ne]zbivanjema.
O tome je godinama puno toga
govoreno, diskutovano, pisano... Ja sam tupio sa svojom 'legendarnom'
tezom o Smrti Domaceg Stripa i svi su mi se smejali i zavitlavali
se na moj racun tim povodom. Uskoro nestade i Domaceg Stripa i
Domace Drzave.
Vazda se prekidalo pokusavanje
poredjenja sa 'razvijenim inostranim sredinama' jer mi smo vazda
bivali 'specificni' i kod nas vazda 'nema uslova da se mnoge stvari
valjano urade'. Kada sam naivno probavao da nekome 'na polozaju'
sugerisem kako, eto, stvari mogu da idu kao u Americi ili u Engleskoj,
odgovarano mi je da ja tako radim kada odem u Englesku.
Probao sam, nesto malo islo,
vecina ostalog ne i to ti je to...
Mislim da ljudi koji hoce
da se kao stvaraoci bave stripom NE SMEJU da propustaju Bogom
dane sanse kao sto je nedavna ponuda da se kreira novinski dnevni
strip, a svi junaci nikom ponikose... Zlatna kola sa kojih se
baca blago narodu ne prolaze svaki dan sokakom, najcesce su sanse
po principu 'Sad ili nikad' - stoga mislim da stripu treba vise
odlucnih i energicnih ljudi, bez obzira na biolosku starost ili
mladost; mislim da je u redu da se strip tretira kao Umetnost,
ali da se ne preteruje sa mistifikacijom i, samim tim, elitizovanjem
medija koji u osnovi treba da je 'narodska masovna umetnost' i
komunikacijsko sredstvo.
Manje teatralnosti, durenja,
spaljivanja svojih i tudjih strip-tabli, vise energicnosti i pozitivne
agresivnosti. Ne ujedati, nego gristi dok se ne uspe.
Vidim u SVestima da se nadje
ljudi koji na zreo i sarmantan nacin sagledavaju specificnost
nase sredine i zrelo opipavaju potencijalni citalacki puls. Navijam
za takve projekte, da je neko drugacije vreme i mozak u glavi,
na svaki nacin bih se i ja uguravao u to! Kako sam hteo da se
ukljucim u 'Luksor strip' projekte sa 'Generacijom Tesla' i ostalim
obecavajucim serijalima..! Ali ugasise se, nije se valjda u ta
tmasta vremena ni moglo na duze staze...
Mora da se nadje neki 'pomirljiv
faktor', ne mogu da se postizu pozitivni rezultati prostim 'presadjivanjem'
nekih inostranih uspesnih trendova - neki mozda i mogu da upale,
a neki se izduvaju cak i pre nego sto su se naduvali... Govorio
mi je svojevremeno jedan zaljubljenik u Moebiusa, zapravo sludjeni
fanatik, kako Moebiusu nije potrebna nikakva reklama, samo treba
da neko skupi hrabrost i njegove stripove objavi, oni su tako
kvalitetni da ce se bez ikakve reklame sami od sebe prodavati
JER IM JE TAKAV KVALITET. Nisam to bas primio zdravo za gotovo;
bilo bi lepo kada bi se Branko Gavric - privatni izdavac za koga
sam cuo da mu se, na zalost, nije bas posrecilo sa prevedenim
serijalom Zodorovskog i Moebiusa o 'Inkalu', oglasio u SVestima
ukoliko je jos prisutan, u zdravlju i raspolozenju da sa danasnjom
generacijom ljubitelja stripova podeli svoja izdavacka iskustva,
ma kakva da su. Meni prvom je zao sto se Moebius nije prihvatio
kako zasluzuje. Kupio sam sve objavljene albume serijala i doneo
ih u London, gde borave na policama sa Hermannima, Kjubertima,
Edemsima i ostalima.
Bilalu NI JEDAN STRIP nije
bio objavljen u SFRJ kada je njegova poseta rodnom Beogradu aprila
1987.g. ispala medijski dogadjaj godine, sa nezapamcenim interesovanjem
i publike i medija. Cudo.
Ko sad da bude tu pametan..?
Tvoji omiljeni Strip Autori
(mozda i hronoloski kroz periode sazrevanja tebe kao strip autora)?
Onako, preko reda
(ili cak i bez njega): MekKej, Aleks Tot, Dzo Kjubert, Herman
Ipen, Uderzo, Endi Kjubert, Stiv Rud, Dzon Bjusema, Dzon Romita
Stariji i Mladji (briljantan sin mu), Ziro/Moebius, Brus Tim,
Frenk Miler, Dejv Gibons, BRAJEN BOLEND, Hauard Cejkin, Dik Braun,
Bane Kerac, Aleks Nino, Voli Vud, Roj Krejn, Franken, Belami,
Erze, Tim, Gil Kejn, Janjetov, Mort Meskin, Nil Edems, Dzef Smit,
Art Edems, Rudi Nebres, Edem Hjuz, Majk Mignola (sve nacrtano
PRE Helboja!), Den Beri, Hordi Bernet, Harvi Kurcman, Gera, Otomo,
Mark Silvestri, Rejmond, Dr Tezuka, Lu Fajn, Loazel, Estevan Maroto,
C.C. Bek, Vil Ejzner, Robert Kramb, Ron Garni, Frenk Robins, Roni
DelKarmen, Al Uilijemson, Dzon Bern i toliko jos drugih sto Evropljana,
sto Japanaca, Juznoamerikanaca, Amera i koga sve ne... Ko bi se
bas svakog setio...
Sta mislis o mainstream i
undergraund stripu (razlike, slicnosti, granice...)?
Mozda sam iskljuciv,
ne znam... ali ANDERGRAUND stripovi s'kraja sezdesetih i do polovine
sedamdesetih (imao sam slucajnu sansu da NA VREME vidim kod nekih
komsija na kamari skoro sve kljucne edicije ko zna kako donesene
u Beograd!) nekako su imali smisla... Drago mi je da su pojedinci
kao Kramb, Spigelmen, Landon i jos neki opstali i postali prakticno
deo 'glavnog toka'... Danas mi 'andergraund' deluje izvestaceno
i nekako usiljeno, stvarno ne znam... Verovatno gresim...
Ne svidjaju mi se tzv. 'alternativni
stripovi'. U njima vidim manje kreativnosti, a mnogo vise jeda
i nemocnog besa sto se [zbog nedostatka kreativnog umeca valjda...]
ne pripada 'glavnom toku'. Poneko uradi lepu stvar kao Dzef Smit
sa BONE-om, tu i tamo Zograf ili braca Hernandez... No, i pored
svega licno vise volim glavni tok, nije mi srce u alternativi
i gade mi se stripovi koje vec godinama Comics Journal pokusava
da citaocima nametne kao 'pravu stvar'. To je magazin koji izdaju
[pseudo]elitisticke drkadzije koje se ekonomski vade i izdrzavaju
najcrnjom stripovanom pornografijom (Eros Comics), a s druge strane
(valjda na prkno..?) zaglusujuce trube o elitizmu, umetnosti stripa
i prozivaju druge koji su se 'prodali' i sta sve ne... Vise iskrenosti
vidim u jednoj paljevini poput 'Wizarda' nego u nadmenoj 'uzvisenosti'
'Fantagraphics Books'.
Majmuni.
Kakav je tvoj stav prema trendu
da se pojedini stripovi ekranizuju (posebno naglasak stavio bi
na crtani film, Korto malteze, Tarzan (Disney!), Batman...)?
Moram da priznam kako
sam se pretvarao da volim Korta Maltezea i ono sto pise i crta
pokojni Hugo Prat kako ne bih ispao guzica 'u drustvu', a zapravo
mi je sve to bilo poprilicno dosadno... i sa znanjem - ali ipak
ruzno - nacrtano za moj ukus, kakav god da je. Kao jedna od najdosadnijih
i najruznije nacrtanih stvari u stripu do dana danasnjeg mi je
ostao Pratov "Fort Viling" i ne umem da shvatim ljude koji su
mi godinama ponavljali kako je to remek-delo, vrhunac pripovedanja
i sta sve ne... Mozda 'Viling' stvarno I JESTE sve to, samo ja
nemam sposobnosti da to razumem i shvatim. Zao mi je - ali tako
je, posteno priznajem.
Mislim da je jasno da necu
biti ljubitelj crtanog filma o Kortou kada se pojavi. Da se razumemo
- NE NEGIRAM kvalitete koje taj strip i crtani film u nastajanju
poseduju, samo konstatujem da nisam kompatibilan sa pruzanim ugodjajima
tog dela. Letovao sam jednom na Malti i veoma mi se svidelo. Tamo
NIKO ZIVI nikada nije cuo ni za Prata ni za Kortoa, a imaju par
striparnica sa svim znacajnim sto se objavljuje na engleskom govornom
podrucju...
Diznijev TARZAN nije pravljen
po stripu, vec po Berouzovoj knjizi; Tarzan NIJE prevashodno junak
stripa, vec literature - i tek 'usputno' je i lik iz stripa, filma,
animacije... Za Novu godinu sam od moje Slavice dobio specijalano
'kolekcionarsko izdanje' DVD-a "Disney's TARZAN", sa dodatnim
dokumentarcima o pripremi, dizajnu karaktera, odlasku u Afriku
crtaca 'na teren', storibordovanju i animiranju tog spektakularnog
animiranog filma u koji sam se zaljubio i koji i danas obozavam
istim intenzitetom kao kada sam ga video na premijeri u bioskopu.
Ne mislim da ekranizovane
adaptacije stripova bitno pridonose kvalitetu izvornog dela, niti
da mu 'dizu cenu' na bilo koji nacin cineci ga, recimo, 'prestiznijim'
i sl. Voleo sam prvog Betmena, pomalo drugog i nesto vise treceg.
Cetvrti mi se gadi i mucan mi je kolika je travestija. X-LjUDI
su pravi pokazatelj sta i kako treba da se radi sa filmovanjem
strip-predloska - ne menjati zarad menjanja, nego funkcionalno,
primereno specificnosti medija koji se adaptira za drugi medij
i u njemu i sl. Nemam reci koliko sam i dalje iza tog filma koji
sam u SVestima vec izprehvaljivao do iznemoglosti i krajnjih granica
ukusa i tolerancije. Izasao je tek sada na videu i DVD-u ovde
u Engleskoj i ja ga i dalje volim i nalazim ga interesantnim i
vrednim paznje.
TV animirana serija DRAGONBALL-Z
i dugometrazni AKIRA su mi ponajbolje crtanofilmske adaptacije
stripova, mozda i GUNDAM WING... sticajem okolnosti, sve Mange.
Od stripova prenesenih animacijom na velike ili male ekrane mislim
da su se dobro pokazali WB-ov 'Betmen' u sve tri reinkarnacije
(pod Brus Timovom BRILJANTNOM kreativnom kontrolom!), tu i tamo
poneka epizoda najnovijeg crtanog serijala o 'Spajdermenu', 'Srebrnom
Letacu' (iako su se odlucili za stilizaciju originalnog kreatora
Dzeka Kerbija, a ne najboljeg likovnog interpretatora Dzona Bjuseme,
ispao je kao sasvim korektna animirana serija) i 'Hulku' te 'Supermenu'
(opet pod Timovim vodjstvom). TV animirani serijali o X-Ljudima,
Fantasticnoj Cetvorci, Gvozdenom Coveku, Osvetnicima i dr. su
ispod svake kritike i to nisu volela ni deca vrlo niskog ukusa
i siroke tolerancije. To je bila nevidjena sramota, no ipak sam
mazohisticki sve izdrzao i odgledao svaku epiz[o]du. To je bilo
strasno, pogotovo sa X-Menima kod kojih je kvalitet pojedinih
epizoda drasticno oscilirao do neizdrzljivosti.
Moj stav jeste - pravite adaptacije
kao Singer sto je uradio X-LjUDE, Barton prvog Betmena ili Tim
animiranog Betmena ili Supermena i nema da fali. Nije lose ni
ako se stvar odradi kao malo bolje adaptacije albuma o Asteriksu
i Obeliksu - video sam par vrlo dobrih dugometraznih animiranih
verzija.
No, jos uvek cekam da vidim
neciji najhrabriji potez - da se neko usudi i strip prenese 100%
kakav jeste na ekran, bez ikakvog doterivanja, prekrajanja i adaptiranja.
To ce biti dan..!
Ej, zamisli Hermannovog DZEREMAJU
adaptiranog za najavljenu TV-seriju kakav jeste na prvoj tabli
stripa, sa urbanim neredima i crncem i belcem koji se natezu cepajuci
americku zastavu pred bombardovanje iz aviona i nestanak civilizacije..!
To NI MRTVI nisu smeli da bace na ekran, iz straha da ih ne osine
gnev crnackih aktivista - svim obojenim rasama malo treba da i
najneviniju pojavu ili akt smesta proglase za atak i blatantni
rasizam! U novoj TV-igranoj verziji, kao, nikog [valjda] nece
da uvredi premisa da virusna bolestina pokosi svakog starijeg
od 12 godina... Smesno.
Koji zanr ti je autorski najblizi
(realisticki, karikaturalni, istorijski, SF, krimi,...), a koji
ti je citalacki najdrazi?
Kao citalac sam svastojed.
Bije me glas da sam sklon iskljucivo superherojima, sto je samo
delimicno istina. Najdrazi serijali u zadnje vreme bili su mi
Uejdov i Endi Kjubertov 'Kej-Zar' (Ka-Zar), Bernovi 'Sledeci Ljudi'
(NeXtMen), Bernova adaptacija Kerbijevog infantilnog 'Oumeka'
(Omac) i pretvaranje dela dobrog za bacanje u djubre i zaborav
u briljantan avanturisticki SF i Bernovo vidjenje Marvelovog 'Submarinera'.
Bolno sam podlozan svemu sto napravi Herman - bilo sam, bilo sa
sinom, bilo sa nekim drugim kao scenaristom... Obozavam Asteriksa,
Hogara Strasnog, Umpah Paha, stare ludorije iz MAD-a sto je pravio
Dzek Dejvis, Voli Vud, Kurcman, Mort Draker...
Nekako su mi lepse ispadali
stilizovani crtezi koje sam pravio, koji naginju groteski, ma
koliko da sam se uvek upinjao da budem 'sto realisticniji' u grafizmu...Kao
citalac sam totalni eklekticar i obozavam sve sto mi se svidja,
bilo karikaturalno, bilo realisticno... Svaki zanr mi je drag
- i krimi, i SF, i romansa/ljubavni stripovi (kada ih osinu Italijani
ili Spanci, tu se j@j@ suse, burazeru!) i istorijski (pogotovo
srednjovekovne ili anticke tematike! Ratne bas i ne volim preterano...),
svaki umiljat ili gnusno bezobrazan karikaturalac...
I superherojski, pogotovo
od one vrste koju prave Kjuberti, Romite, Bjuseme, Garniji, Kejnovi,
Rudovi, Timovi i ostali koji su zaduzili istoriju stripa svojim
pregalastvom nekada i danas.
I pornici. Volim seksi, dobro
nacrtane i zajebantske pornice u stripu koji izbegavaju da budu
preozbiljni. Nazalost, premalo ih je i u ovoj zemlji [Britaniji]
ih zabranjuju i zaplenjuju... Ovde ni u ludilu ne mozes da nadjes
cak ni Krepaksa, ni Serpijerijevu DRUUNU, niti Manarine fantazije,
a kamo li zestoki 'hard-kor'... Steta.
Sta mislis o akcijama tipa,
stop aids, borba protiv droge... ? Da li takvi projekti mogu,
osim svog humanog karaktera, da nekako uticu da strip kod nas
malo krene sa mrtve tacke, promena stava okoline prema Stripu,
angazovanje autora, dobijanje sredstava za stampanje takvih projekata,...?
Ne, apsolutno nema
nista od toga. Mislim da je OK da se stripovi ponekad 'angazuju'
tu i tamo, ali ne verujem da mu dugorocno mogu pomoci ukljucivanja
u takve akcije. Strip moze da bude sta god autor[i] i izdavac[i]
pozeleli da od njega ispadne NO NE ZABORAVIMO DA JE ON PRVENSTVENO
ZABAVA i kao takvog valja ga pustiti da prevashodno zabavlja.
Samo neko ko nikada nije citao niti voleo stripove moze da 'truca'
o tome da oni treba da budu 'poucni'. E vidis, ta 'poucnost' je
recept za garantovanu propast takvih stripova!
Ne bih voleo da se od stripa
pravi sto su neki reditelji svojevremeno u SFRJ pravili od filma,
prosjaceci pare za NOB epopeje u slavu ne znam koje proleterske
brigade ili ofanzive i cega sve ne, praveci totalnu [ideolosku]
prostituciju po svakom pitanju od kinematografije, pod plastom
'angazovanosti' i ne znam kakvih 'visih ciljeva'.
Da li imas kontakte sa drugim
autorima sa prostora ex-yu, imas li neke informacije vezane za
njih, gde su, sta rade,...?
Slabo. U vezi sam
sa Zupanom iz Beograda, tu i tamo sa Macanom, sa Bosnicem, Qmom
Ivkovim (ON je zapravo QM, ne ja!!!) i sa Bolendom i Lojdom od
ovdasnjih. Ni sa kim drugim. Slabo znam sta ko i gde radi, za
rodnu sredinu su mi SVesti glavni izvor informacija.
Koliko na tebe utice kinematografija?
Poprilicno. Filmovi
su mocna stvar, ja sam totalni filmozder.
Tvoji omiljeni filmovi reziseri?
Beson, Kusturica,
Paskaljevic, Dzon Milijus, Sasa Petrovic, Ford, Leone, Oliver
Stoun, Gilijem, Kevin Smit... ne mogu nesto da se setim nekih
ovdasnjih britanskih mocnih sineasta... Omatoreo sam, beze mi
imena... Od filmova volim Lepa sela lepo gore, Doli Bel, Andergraund,
sve sto uradi Paskaljevic, Leon, Beti Blu, Peta esencija, 12 majmuna,
jedno ovdasnje englesko ludilo pod naslovom Crtacev ugovor i od
istog reditelja jos gore ludilo 'Zena, kuvar, ljubavnik...' -
zaboravih naslov, steta... A, da - Grad tame, Mejtriks, Kocka,
Vrana (prvi deo samo!), Prodavci, Pacovi iz trznog centra, Jureci
za Ejmi, Dogma... Skupljaci perja... Cudotvorni mac... eto.
Veza muzika-strip (nemali
broj autora se bavio, ili se jos uvek bavi i muziciranjem)?
To je tek suluda teza
o povezanosti. Jedno vreme se pricalo: "Stripovi su NOVI ROKENROL!"
Jeste, i rokennrol je bio novi dzez, sta li... Ako neki scenarista
ili crtac prangija u nekom bendu, gudi u saksofon ili duva u klavir
- eto veze, eto radosti i veselja; ja licno je ne vidim sem u
slucajevima subjektivne preferencije stripara koji bira zvucnu
pozadinu zarad radne atmosfere dok stvara.
Sta sve utice na tebe i tvoje
radove, okruzenje, TV, stampa, internet, literatura, Strip i sl.?
Sve utice. Rekao bih,
najvise ono sto PROCITAM. Jako me je prodrmao roman Majkla Krajtona
'Linija vremena' (Timeline), kao i 'Krovni svet' (Roofworld) Krisa
Faulera; isto tako i 'Montenegro' Sterlinga Lorensa i svaka knjiga
Ijena Benksa, bilo da je SF ili iz domena 'realnog zivota'. Na
'Netu najvise jurim sve u vezi gitara, pojedinih gitarista i basista-virtuoza,
muziku uopsteno, knjige, pornografiju, pomalo nesto o stripovima
i animaciji (mada sve manje) i tako to. U bioskop idem barem dvaput
mesecno, TV koristim uglavnom kao monitor za video i DVD masinu,
retko gledam program, uglavnom neke komedije koje mi se svidjaju
i tu i tamo poneki stari film...
Sta bi za kraj porucio mladim
autorima?
Da imam puno para,
SVIMA bih porucio po vinjak, i to dupli, sa kiselom vodom. Mozda
i ratluk.
Da si me pitao sta bih PREPORUCIO
mladim autorima, odgovor bi bio: "Bezite od ovog $r@nja, ne ulazite
u bedu i ne prizivajte nevolju! A ako bas MORATE da se bavite
stripom jer je potreba neugasiva i ambicija neukrotiva... Onda
ispecite zanat valjano, citajte sto vise NESTRIPSKIH sadrzaja
i obrazujte se. Budite sto JEDNOSTAVNIJI, ne zasenjujte prostotu
efektnim manirizmom i gomilanjem detalja koji samo pokrivaju vase
slabosti i mane i u tekstu i u crtezu; pisite u SADASNJEM VREMENU,
izbegavajte da objasnjavate u propratnom tekstu sto se vec vidi
u slici; slusajte autenticne dijaloge, ne budite izvestaceni sem
ako to nije planirana osobina nekog karaktera; ako ste crtac,
izbegavajte da ucite anatomiju iz knjiga Berna Hogarta - on dobro
uci strukturalnoj konstrukciji, ali anatomija mu je ziva glupost
i prevara; kako znate nadjite nacina da ucite crtanje po zivom
modelu, ili iz knjiga Bridzmena - ili jos bolje Endrjua Lumisa;
STO MANJE UCITE PRECRTAVANJEM OD DRUGIH STRIPADZIJA, ako bas morate
- trudite se da uticaj sto pre pretvorite u svoj izraz; NAUCITE
PERSPEKTIVU!!!!!! To je jos vaznije od anatomije i zavodljivih
figura u pokretu - ako je prostor pogresno koncipiran, nista nam
ne vredi sva muka i trud oko figura! Nadjite knjige o perspektivi,
upisite se na kurs negde, nadjite preko oglasa studenta koji privatno
daje casove iz matematike i nacrtne geometrije i zamolite ga da
vas bez tupljenja sa racunskim zadacima nauci da graficki osmisljavate
prostor sa horizontom i tackama nedogleda; ako to naucite - znate
da crtate.
Pripovedanje je nesto cemu
vas nijedna knjiga, ni jedan kurs ne moze nauciti. Izaberite omiljenog
autora stripa, ucite se studiranjem raznih epizoda kako se sta
i zbog cega cini sa crtezima, ucite se i gledanjem filmova na
videu, usporavajte, zaustavljajte, vracajte... Znam da je mucno,
ali niko nije rekao da je pravljenje stripova laka stvar.
I citajte puno - sve, narocito
romansijere koji znaju da dobro vode radnju i omogucavaju karakterima
da se iskazuju delanjem. I dramski pisci dobro dodju, boravite
sto cesce u bibliotekama...
Najgore je sto NIKOME NECETE
BITI POTREBNI. Zemlja Srbija ima preca posla od vaspostavljanja
novih veza sa starom strip-tradicijom i ne znam cime sve jos.
Izdavaca je malo, publike skoro manje od vas, u najboljem slucaju
u skoro istom broju... Nije lako... Ja sam otisao na 'truli Zapad'
na izvor svega stripskog i sada negde tucam ora'je i vatam zjale,
dok deca koja nikada ni pod najcrnjim sankcijama nisu napustala
Otadzbinu rade za Vrancuze, Amerce i koga sve ne... Upornoscu
i verom u sebe SVE se moze, cak i probiti se kod domaceg izdavaca.
Budite ponosni, ali ne gordite
se. Neka vam nije ispod casti da crtate i pisete stripove sa necijom
tudjom kreacijom, bilo domacom ili stranom. Napolju cete mozda
ponajpre da se probijete radeci na etabliranim likovima i serijalima
- velika sreca strefi onoga kome u startu omoguce da lansira svoju
kreaciju i zapocne karijeru njome! Ne naredjujte da vam se placa
uradjeni posao, ali i ne savijajte kicmu u strahu pred izdavacem
ili urednikom, plaseci se da izgubite [neplaceni] posao ako zatrazite
da vam se isplate dugovane pare. Ne dajte da vas obradjuju seljackim
balkanskim bljuvotinama u stilu "Ma, je l' tebi vaznije DA RADIS
ili da mi otimas pare, a?". Postujte rokove, na prvi sumnjivi
znak da ce pare da kasne ili da ih nema grabite originale i nestanite.
TRIK: napravite A4 kvalitetne kopije svake table i pre nego sto
ih kao dokaz o uradjenom poslu posaljete izdavacu SVAKU TABLU
DIJAGONALNO PRECRTAJTE DEBLJIM CRVENIM FLOMASTEROM! Ako treba
- dvaput, kao putacom. Ako se izdavac buni i trazi ili originale
ili 'ciste' fotokopije, uljudno ali odlucno trazite pare. Nema
para - nema stripa, pa neka im rade klipani koji bi samo da se
objave, makar i ne videli novaca...
Crtajte SVE. Nosite stalno
olovcicu ili flomaster sa blokcetom u dzepu. Naucite se da ekonomistete
sa oblicima i linijama. Crtajte i zive objekte (ljude, zivotinje...)
i nezive (vozila, kuce, bandere, klupe...), kod kuce razradite
studije; precrtavajte i sa fotografija - i 'samo' gledanjem i
belezenjem na hartiji i kopiranjem na pausu preko fotosa. Nesto
dobro mora izaci iz tih vezbi, SAMO NE DOZVOLITE DA POSTANETE
ROB FOTOGRAFIJA! One valja da VAMA sluze, ne vi njima! Ne tezite
sto vecem formatu sa nadom da ce vas smanjenje u stampi 'vaditi'
- nista ne spasava lose crtanje, plus sto je tesko izboriti se
i sa proporcijama i prostorom na velikim formatima; najbolje crtajte
makar za probu na formatu sto blizem stampanom! Pripremne skicice/tambnejlzove
pravite na sto manjim tablicama, tri sa pet santimetara... Kad
uradite onu pomenutu probu na formatu skoro bliskom stampanom
(obavezno da bude u proporciji!) otidite do fotokopirnice i uvecajte
tablu sa probnim skicama do zeljenog formata (25,5 x 38 cm) i
iskopirajte pedantno olovkom na hameru pomocu prozora i dnevnog
svetla ukoliko nemate svetleci sto. Tusirajte alatom koji vam
odgovara, makar vam najvise lezale vostane bojice i zelena hemijska
olovka - no ne zaboravite da se profesionalni stripovi za svetske
izdavace IPAK rade crnim tusem, perima i najkvalitetnijim cetkicama.
Nece biti lako, znace da bude
i mucno - ali ne kukajte i ne zalite se ukoliko to volite i beskrajno
zelite da radite! Pustite da vam slike teku jedna u drugu kao
reci koje se stapaju u recenice, neka svaka tabla bude uzbudljiva
avantura za citaoca makar se na njoj nista 'akciono' ne zbivalo
- odnosi i dijalozi medju likovima znaju da kreiraju atmosferu
i tenziju, kao i nesvakidasnji uglovi posmatranja svakodnevnih
objekata u nasoj okolini i prostoru. Ne mucite sebe preteranim
htenjem da licite na svog uzora, niti nastojanjem da po svaku
cenu budete 'nevidjeni' i originalni. Probajte da spontano radite
ono sto rade i drugi i polako se vremenom osamostaljujte i trudite
da postanete sto vise svoji. Janjetov se zauvek odvojio od svog
voljenog uzora Moebiusa posto je znao sta hoce i gde treba da
ide.
Uvek nadjite nacina da nadmenom
i uobrazenom uredniku ili izdavacu kazete da ste VI vazniji od
njih, posto bez vas im samo preostaje verglanje repriza Fantoma,
Ripa Kirbija, Mandraka i ostalih inostranih trica i ku[*]cina.
Postujuci sebe naucite i druge da vas postuju.
Ako vam ista od gore povrsno
nabrojanog izaziva nelagodnost ili budi nadu da cete se provuci
izbegavsi 'to i to' , onda ste u pogresnoj profesiji, sa ambicijom
nekompatibilnom sa vasom pravom vokacijom koja NIJE strip. U tom
slucaju se izborite da nadjete kakav drugaciji posao i nadjite
nacina da i u tome budete srecni. Zivot je prekratak i poslednje
sto vam treba jeste da ga provedete radeci nesto od cega vam je
muka i sto vas cini nesretnim.
Nadasve budite iskreni i prema
sebi i prema drugima. Ulazite u razumne rizike i ne posustajte
ukoliko zbilja verujete u sebe. MORATE da uspete.
Ja sam pre otprilike tri godine
prestao jedne veceri da verujem i u sebe i u strip i svoje mesto
u njemu. Bio sam malo nesretan pod nastalom presijom da radim
neke druge stvari kako bi se opstalo i prezivelo, no ubrzo se
to pokazalo kao najbolja odluka u mom zivotu i vec duze vreme
se uopste ne zalim niti kajem.
Vama nije potrebno da 'pod
stare dane' sticete takve spoznaje. Najvaznije je da budete kreativno
ispunjeni i "- sretni".
Bojan M. Djukic, bonjy@guitar.com
London, februara 2001.
sadržaj
|
|
Osnovni problem u priznavanju stripa, a bogami i filma, kao umetnosti,
uvek je bilo to što stari tek jedan vek. Okolnosti u dvadesetom
veku uticale su da ove dve umetnost budu podložnije trendovima
nego umetničkim pravcima. Dok su u okviru književnosti u dvadesetom
veku delovala tek dva značajna umetnička pokreta (moderna, sa
mnogim pod-pokretima kao što su bili ekspresionizam, futurizam
ili dadaizam, i, naravno, postmoderna), a u slikarstvu nešto više,
dotle je film prošao kroz mnoge faze, trendove, stilove, koje
je teško i nabrojati. Sa stripom je stvar još komplikovanija,
razvrstavati ih za potrebe neke ozbiljne studije, vrlo je nezahvalan
posao. Svakako, umetnosti 20. veka nisu znale za granice koje
su budni kritičari postavljali, tako da u okviru filma možemo
naći ekspresionizam, impresionizam, nadrealizam, a o povezanosti
razvoja književnosti i slikarstva kroz istoriju, ne treba ni govoriti.
Što se tiče književnosti, u drugoj
polovini veka, postmoderna je bila sve. Nastala je iz pera, kažu
(a ja potvrđujem), najvećeg pripovedača 20. veka, Horhe Luis Borhesa,
koji je u svojim pričama s kraja četrdesetih i početka pedesetih
formulisao sve bitnije stavove, prozne postupke i stilske figure
ovog pravca. Mnogi postmodernizam smatraju ciničnom reakcijom
na modernizam, ali u proteklih pola veka, trajnost i apsolutna
prevlast, kompleksnost i raznolikost dela stvorenih u ovom periodu,
pokazuju da je u pitanju reakcija na sam dvadeseti vek, momenat
ljudske istorije toliko različit od svega do tad viđenog, da je
potreban jedan sasvim poseban i neuobičajen kompleks stvaralačkih
postupaka koji bi u književnosti adekvatno reprezentovao ovo doba,
pošto su svi drugi resursi upotrebljeni, preupotrebljeni i zloupotrebljeni
u dosadašnjem istorijatu književnosti. Južnoamerikanci: Borhes,
Kortasar, Fuentes, Severnoamerikanci: Bartelmi, Balard, Dik, Gibson,
King, Evropljani: Kalvino, Tabuki, Ruždi, Nabokov, tokom godina
to su dokazali na najuverljiviji mogući način. Uporedo sa književnošću,
slikarstvo je imalo donekle sličan tok.
U stripu i filmu, kao umetnostima
koje počivaju na masovnim medijima, relativno skorim i izuzetno
popularnim, stvari nisu išle ni najmanje glatko. S obzirom na
pomenute specifičnosti, ove grane umetnosti nisu ni mogle ni trebale
da prate književnost preuzimajući od nje pravce, a još manje su
trebale da simuliraju njen istorijski razvoj kako bi pokušale
da je stignu. Tako, razvoj filma i stripa, tekao je kroz biografije
pojedinaca, individualnih stvaralaca koji su ponekad drastično
uticali na istoriju kulture. Slično se zbilo i sa muzikom, pojedinci
kao, na primer Čak Beri, okretali su svetove naglavačke.
Ali, i umetnici su ljudi (hvala,
rekoh sam sebi), koji između ostalog, ponekad vole i da čitaju.
Uticaj ovog, ne zamerite mi na pretencioznim rečima, najznačajnijeg
umetničkog pravca u ovom veku, za sad i poslednjeg, a u istoriji
umetnosti jedinstvenog, sve vreme se ogleda i na filmu i na stripu.
Na filmu smo videli i njegovo veličanstvo apsurd, posle Harmsa
konačno priznat kao bitan umetnički motiv, i zadnjih godina popularno
relativiziranje vremenskog toka ("Petparačke priče", "Pre kiše"),
i preplitanje različitih nivoa stvarnosti ("kiberpank" filmovi)
i čitav niz postmodernističkih postupaka, doduše sve to nesređeno
i u zavisnosti od impresija samog stvaraoca, a najčešće i sasvim
nesvesno. Ipak, može se reći da u filmu, bar u onom umetničkom
delu produkcije, postmodernizam polako prelazi u vođstvo.
Strip nije te sreće. Uplivi postmoderne
mogu se svesti tek na mestimične uplive, voljom već gore pomenutih
autorskih individua. Ipak, ti uplivi nalaze se na iznenađujućim
mestima, kod naših omiljenih autora, gde ih nismo mogli očekivati,
ponekad čak ni prepoznati iz prve. Ove primere svakako vredi pomenuti,
i to je osnovna tema ovog teksta.
Hugo prat je svakako više voleo
Kolridža i Kiplinga, no ipak, njegovo delo ima više dodirnih tačaka
sa književnim postmodernizmom, pogotovo Borhesovim. To je uočio
i teoretičar i povremeno jedan od najznačajnijih autora postmoderne,
Umberto Eko. On se, zaista, često bavio Pratovim delom (ne samo
on, nego i, na primer, Tabuki, jos jedan italijanski postmodernista).
Između ostalog, uočio je Pratovo često pozivanje na književna
dela, uglavnom s kraja pretprošlog veka, čineći referencijalne
veze, neku vrstu književnih "hiperlinkova", sa tim delima, u maniru
postmodernističke stilske figure "biblioteke". Ova dela, tako,
čine skup koji se može posmatrati kao jedinstvena celina, koja
se može i čitati u nizu, kao romaneskni serijal. Među delima koja
su citirana u scenama "Korta Maltezea" ili su se pojavila u rukama
nekog junaka, ili čak na nekoj polici u ćošku nekog kadra, nalaze
se poeme, proza, putopisi, naučne-geografske i istorijske knjige.
Njihov broj, doduše, ne doseže onaj koji je Borhes pomenuo u svojim
pripovetkama (a koji je stvarno impozantan), ali dovoljan je da
Eko duhovito napiše da su "Pratove ličnosti mnogo obrazovanije
od njega samog". Donekle, zaista, Pratova biografija mnogo je
sličnija biografiji jednog drugog (ne postmodernističkog) velikana
književnosti: Hemingveja; jer, i Prat je bio veliki putnik, i
svako mesto koje je posetio, pretvarao je u priču.
Sa Borhesom ga, opet, vezuje i sklonost
ka revitalizaciji jednog starog, i u tom momentu marginalizovanog
žanra osavremenjavanjem i ispravljanjem nekih iskonskih nedostataka:
u Borhesovom slučaju, to je najčešće bio žanr detektivske priče,
u Pratovom avantura, velikim delom lišena slavoljubivog herojstva,
mada ne i romantičnosti. U zamenu, dobili smo daleko realnije
likove, maglovito nesređenih životnih poimanja, koji se, čak,
često gube i nestaju kako priča tače, i sami nesigurni u svoju
ulogu u celoj avanturi. Indikativan za to je album "Korto u Sibiru",
gde se on u više navrata gubi u snežnoj mećavi, u pomorskoj bici,
u mračnim ulicama grada, razdvaja od svojih saputnika da bi ih
u nastavku albuma našao na nekom drugom mestu, u nekoj drugoj
situaciji. No, najvazniji je verovatno bio Pratov odnos prema
svom junaku, iskazan kroz bogatu verodostojnu i "verodostojnu"
faktografiju i kroz pojedine intervjue, gde se Prat predstavlja
kao 'biograf' Korta Maltezea ili 'priređivač' priča o njemu, idući
do te mere u detalj da navodi izvore iz kojih je čuo za te događaje,
zajedničke prijatelje, moguće svedoke. Sasvim Borhesovski-sledeći
manir ovog velikog pripovedača, Prat hteo-ne-hteo sledi i književni
pravac čiji je on začetnik.
U postmodernizam, duboko su "zagazili"
Godard i Ribera sa svojim "Asterom Blistokom". Paralelni nivoi
stvarnosti prisutni su od same prve epizode. Pri tom se ono što
naizgled predstavlja zemlju snova, sekundarni nivo pripovedne
stvarnosti, ispostavlja podjednako stvaran kao i primarni, osnovni.
"Ontološka nesigurnost" (ovo je citat) koja se pritom javlja,
bliska je onoj kod postmodernističke retoričke figure "trompe-l'oeil"
(ako neko zna kako se izgovara nek ni javi). Ovaj efekat javlja
se i usled čestih prelazaka glavnih junaka iz jednog sveta u drugi,
uskakanja u razne "tamne bezdane", crne rupe, prostorne vrtloge,
a i posredstvom velikog kompleksa kompjutera, mašina, simulatora
i sintetizatora koji motivski krug ovog dela znatno približavaju
kiberpanku, jednom od značajnijih prostora koje obuhvata postmoderna.
Autori stripa nas ostavljaju nesigurne čak i da su se junaci zaista
i vratili iz tih sekundarnih svetova.
Posebna priča su brojni stereotipovi
korišćeni u "Asteru Blistoku". Veliki zvezdani heroj još je samo
naizgled, i po kostimu heroj, dok je u stvari sebični usamljenik;
njegov verni pratilac u stvari je...?! verna pratilja? Njegovi
najbolji prijatelji u odsudnom trenutku neće mu pomoći, jer nisu
za to programirani. Reciklaža stereotipa u ovom slučaju izvedena
je na nivou parodije, u drugim delima to je učinjeno na drugi
način.
Na primer, u "Ratnicima sa Akbara",
valjda najmlađem delu koje je već ušlo u istoriju stripa, sve
vrvi od stereotipa: svetovi epske fantastike, hrabri vitez, lijepa
djevojka, zli i dobri čarobnjaci... Le Tendr i Loazel parafraziraju
stereotipe koje je uveo još jedan postmodernist, Tolkin, parafrazirajući
stereotipe iz mitologije, narodnih predanja i srednjevekovnih
epova. Hrabri vitez osetljiv jedino na osporavanje njegove hrabrosti
i stoga sklon manipulaciji. Heroina zanosnih oblina koja se tokom
priče sve više "obezljuđuje", njene karakterne osobine ustupaju
mesto manijakalnoj posvećenosti naslovnoj misiji (u originalu
na francuskom jeziku), da bi od nje i zaista ostala samo obmana,
privid. Ratnik zla koji se tokom priče preobraća u pozitivca koji
nikad neće ni saznati da je njegova žrtva bila uzaludna, jer je
obmanut zajedno sa ostalim glavnim junacima. A tu je i čitav konglomerat
međusobnih odnosa, simpatija i antipatija; ljubomora, ljubav,
ponos, podbadanje, sažaljenje, manipulacija osećanjima... Reciklaža
postaje mnogo više od bojenja slike Merlin Monro raznim bojama.
Za razliku od njih, neki drugi autori
stripa koji pretenduje da bude umetnički, besomučno se batrgaju
izbegavajući klišee, opterećeni šundom holivudske filmske produkcije
u smislu da pokušavaju da joj budu antipodi u svakom kontekstu.
Pri tom zaboravljaju da su i klišei deo objektivne stvarnosti
(koliko ste puta upoznali dva najbolja prijatelja od kojih je
jedan mršav i visok, a drugi nizak i debeo? Zar pri kupovini u
prodavnici svakog dana ne koristite iste rečenice?), vredan, ako
ništa drugo, umetničke analize, i da nisu suština dela rečenice
koje izgovaraju junaci, već značenje koje te rečenice dobijaju
u okviru celokupnog dela i njegovog metaforičnog značenja. Panično
izbegavanje klišea i šablona ume da bude kontraproduktivno u smislu
da se izbegava njihova dublja analiza, ali i da odvraća pažnju
autora od bitnijih stvari. A kad i nije kontraproduktivno, u svakom
slučaju, nije dovoljno (a i sa klišeima se može sasvim lepo živeti;
to pokazuje i sveže izašla "Komanča"). Pojedini autori, dakle,
pokušavaju ulepšanom stazom da prikriju nedostatak cilja ka kom
vodi ta staza. Po meni, površno shvatanje umetnosti za nekoga
ko pretenduje da se uzdigne iznad prosečne strip-produkcije.
NASTAVIĆE SE
sadržaj
|