Povodom meseca frankofonije Zavod za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda, posle francuskog izdanja, objavio je i na srpskom jeziku prvu monografiju o srpsko-francuskim odnosima u  vizuelnom pripovedanju. * Autor je Zoran Stefanović u saradnji sa bibliografom Vladimirom Topolovačkim

Promocija: Petak 31. mart 2023. u 20 časova.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
Beograd, Rige od Fere br. 4.
 
Govore:
Momčilo Moma Rajin, istoričar umetnosti i predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije; Marko Krstić, direktor Zaprokula; Vladimir Topolovački, bibliograf i Zoran Stefanović, autor knjige

Sa premijerom na francuskom jeziku (2022), a zatim izdanjem i na srpskom (2023), knjiga Sloboda! Jednakost! Strip! : Srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja posvećena je fenomenu kulturne i umetničke simbioze dve zemlјe.

Ovo je prva monografija koja analizira bilateralne veze između Istoka i Zapada Evrope u vizuelnom pripovedanju — stripu.

Vezanost kroz umetnost vizuelnog pripovedanja između Francuske i Srbije je do sada bila društveno vidlјiva pojava, ali naučno neproučena, uprkos činjenici da uzajamni uticaji i neposredni odnosi postoje čvrsto već oko 150 godina. Još u predratnom periodu 1930-ih i 1940-ih rusko-srpski autori iz Beograda bili su uticajni u Francuskoj, konkurišući Amerikancima, a čitava posleratna istorija srpskog i jugoslovenskog stripa je oblikovana pod presudnim uticajem francuske scene. U 21. veku francuska i srpska stripska scena su se delimično spojile, a oko stotinak važnijih srpskih autora, većinom likovnih, radi za francuske izdavače, čineći najveću i najkompaktniju stranu grupu u francuskom stripu.

Uvodni deo knjige je pregled istorije srpskog stripa u okviru nacionalne i evropske kulture. Drugi deo je analiza bilateralnih odnosa i srpsko prisustvo u francuskom stripu, sa naglaskom na temama i idejama koje Srbi i srodni narodi donose u tamošnju kulturu, što je tema skoro potpuno nepoznata u francuskoj nauci. Treći deo je studija slučaja — kako jedan naizgled usputni avangardni impuls iz Kralјevine Jugoslavije preveden 1925. u La Révolution surréaliste utiče na francusku avangardu i političko-kulturnu scenu.

Premijerno je data bibliografija izvora i literaure o ovoj temi; stripografija autora iz Srbije i nekadašnje Jugoslavije u Francuskoj; stripografija jugoslovenskih tema u Francuskoj, kao i prvi deo stripografije Francuza u Srbiji.

Naslovnu stranu je naslikao Aleksa Gajić, francusko-srpski stripar i animator. Recenzenti knjige su prof. Rastko Ćirić (Univerzitet umetnosti u Beogradu), dr Predrag Todorović (Institut za književnost i umetnost u Beogradu) i prof. dr Dejan Ajdačić (Univerzitet u Gdanjsku, Polјska; Međunarodni komitet slavista).

Namera je autora da sledeći tom projekta posvećen srpsko-francuskim vezama bude analiza likovnih radova balkanskih umetnika u Francuskoj po pričama tamošnjih scenarista (idejna, žanrovska, kulturološka i estetska). Francusko-srpski tomovi će po istoj metodologiji na isti način obraditi francusko prisustvo u Jugoistočnoj Evropi.

Iz knjige Sloboda! Jednakost! Strip! : Srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja vidi se da je po svom uticaju umetnost stripa jedno od najvažnijih polјa u francusko-srpskim kulturnim odnosima. Takođe se vidi da je transmedijalnost klјuč svake kulture i kohezije svake zajednice, prvenstveno kroz vizuelno pripovedanje i dramske umetnosti.

O autorima
Zoran Stefanović (rođen 1969. u Loznici) je dramaturg, producent, istraživač i kulturni radnik. Upravnik je Centra za umetnost stripa sa muzejom u osnivanju „Zdravko Zupan” pri Udruženju stripskih umetnika Srbije. Predsednik je Udruženja dramskih pisaca Srbije. Autor je Nacionalne strategije za strip Srbije USUS (2017). Nјegove drame, proza, stripovi, filmovi i naučni radovi predstavlјeni su na desetak jezika.
Vladimir Topolovački (r. 1964. u Subotici) kolekcionar je stripova, istraživač, publicista i leksikograf. Živi u Beogradu. Najpoznatiji je po višetomnom leksikonu „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma” koji od 2011 izlazi u Zagrebu, Hrvatska. To je prva kataloška edicija stripova na području Jugoistočne Evrope i do sada je objavlјeno četiri knjige.

NEKOME (TONIJU STARKU) JE PALO NA PAMET DA SUDBINU ČITAVOG JAPANA PREPUSTI NI MANJE NI VIŠE NEGO LAJAVOM STRELCU, KAO VOĐI ODREDA SAMURAJA!

Šta (sve) može da pođe po zlu?! Saznajte u ovom dvodelnom manga serijalu koji stiže poslednje srede u martu!

„DEDPUL SAMURAJ“ 1 i 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara po tomu!

A zašto baš sada? Dedpul je diva i neće da deli svetlo pod reflektorima, pa smo morali da pronađemo petu sredu u mesecu specijalno za njegovu manga avanturu!

Takođe je pominjao da će nas posetiti ako ne bude zadovoljan odzivom, zato pohitajte u knjižare po svoj primerak i pomozite nam da nastavimo da živimo bezbrižno i donosimo vam nove uzbudljive avanture!

„Dedpul samuraj“ dvodelni je manga serijal autora Sanširo Kasame i Hikaru Uesugija, nastao u saradnji dve najveće kuće stripa – Marvela i Šueiše.

Prvi tom: Saznajte ko se pridružio Dedpulu u Odredu samuraja protiv moćnih zlikovaca. Za potpuni ugođaj: u pozadini, dok čitate, pustite muziku Dedpul benda.

Drugi tom: Okršaj sa Tanosom i poslednja bitka. U drugom delu saznajte da li su sumnje u Dedpulovo herojstvo opravdane ili ne. Napravite čimičange po Dedpulovom receptu, zavalite se i uživajte u ovom neponovljivom serijalu.

Prelistajte ovo izdanje - Dedpul samuraj 1. • PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - Dedpul samuraj 2. • PORUČITE ODMAH

„DEDPUL SAMURAJ“ 1 i 2 na Letećem je startu od srede, 29. marta, do nedelje, 2. aprila 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara po tomu. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 499 dinara po tomu.

   Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove godine po jubilarni dvadeset peti put manifestaciju „Balkanska smotra mladih strip autora”. Čitava 2023. biće godina jubileja ali će se centralna manifestacija odigrati od 30. juna do 2. jula  2023. godine u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke „Radoje Domanović” u Leskovcu.

   Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip-crtača, ilustratora, strip-scenariste i strip-teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije. Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu. O dobitnicima ovih nagrada odlučivaće tročlani međunarodni žiri. Svi koji pošalju radove će dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri i biće pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija strip-časopisa (iz zemlje ali i iz inostranstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

   Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, što je i poželjno u cilju pružanja primera mlađim kolegama, ali ne mogu ući u konkurenciju za dodelu nagrada). Za nagrade mogu konkurisati samo strip-autori sa prostora Balkana, ali radovemogu slati autori iz čitavog sveta (na  Balkanskoj smotri 2022. učestovalo je, na primer, 3046 autora iz 82 zemlje sveta sa 6 kontinenata).

   U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno-belom ilustracijom, a strip-scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu Word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.

   Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip-autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

    Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
   Miloš Cvetković
   Kozaračka 48
   16000 Leskovac
   najkasnije do 1. maja 2023. godine. Poželjno je slati kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu: balkanska.smotra.stripa@gmail.com — gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.

Sajt festivala: www.bsmsa.rs

   Četvorodnevna međuumetnička konferencija Književnost i strip samitposvećen je devetoj umetnosti, autorima stripa, izdavačima, kritičarima i teoretičarima stripa, kao i široj publici, poštovaocima i svim fanovima stripa u Srbiji, sa idejom da uspostavimo teorijski diskurs u dijalogu umetnosti reči i umetnosti stripa.

   Više od pedeset najznačajnijih predstavnika strip scene u Srbiji učestvovaće na panelima koji su otvoreni za publiku i medije. U okviru panela pokušaćemo da dobijemo odgovore na pitanja Kako institucionalizovati strip i kako formirati zvaničnu strip scenu. Panelisti su srpski najznačajniji strip autori, scenaristi, ilustratori, kritičari, izdavači i teoretičari stripa.

   Vreme je da svi zajedno učinimo finalni korak u institucionalizaciji i kanonizaciji stripa kao umetnosti, sa ciljem da najzad formiramo zvaničnu strip scenu, produkciju i izdavaštvo u Srbiji.

   Program

   30. mart 2023
   Institut za književnost i umetnost
• 9.00 – 17.00 – Naučni skup „Književnost i strip”
   Galerija Zaprokul
• 17.00 – Otvaranje KIS Samita
• 17.30 – 20.30 – Panel I: Kako institucionalizovati strip? Učesnici: strip autori
• 20.30 – Otvaranje izložbe: Reprezentacija Srbije u stripu
   Autori izložbe: Aleksa Gajić, Igor Marković i autorski tim Zaprokul

   31. mart 2023
   Institut za književnost i umetnost
• 9.00 – 17.00 – Naučni skup „Književnost i strip”
   Galerija Zaprokul
• 17.00 – 20.00 – Panel II: Kako formirati zvaničnu strip scenu? Učesnici: Strip izdavači, kritičari i teoretičari
• 20.00: Promocija knjige Sloboda! Jednakost! Strip! : srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja,
   autor: Zoran Stefanović, (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 2022, francusko izdanje, 2023, srpsko izdanje)

   1. april 2023.
   Zaprokul
• 14.00 – 18.00 – prodajni strip salon
   Filmski program: Poslednja avantura Kaktus Bate (2018), režija Đorđe Marković, produkcija Tuna Fish Studio

   2. april 2023.
   Zaprokul
• 14.00 – 18.00 – prodajni strip salon
   Filmski program: Tehnotajz: Edit i ja (2009), režija Aleksa Gajić, produkcija Yodi Movie Craftsman Black, White & Green studio

   www.institutfrancais.rs/18462/#
   zaprokul.org.rs/knjizevnost-i-strip-samit/

   Više informacija i detaljan program: www.zaprokul.org.rs
   Program organizuje Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u saradnji sa Institutom za književnost i umetnost.

   Vreme je za strip

   U okviru Meseca Frankofonije Zaprokul u saradnji sa Institutom za književnost i umetnost i Francuskim instututom u Srbiji predstavlјa KNJIŽEVNOST I STRIP SAMIT četvorodnevnu međuumetničku konferenciju od 30. marta do 2. aprila. 2023. godine.

   KIS Samit biće posvećen devetoj umetnosti, autorima, ilustratorima, izdavačima, kritičarima i teoretičarima stripa, kao i široj publici, poštovaocima i svim fanovima stripa u Srbiji, sa idejom da uspostavimo  teorijski diskurs u dijalogu umetnosti reči i umetnosti stripa.

   Više od pedeset najznačajnijih autora i predstavnika strip scene u Srbiji učestvovaće na KIS Samitu, u prepodnevnim sesijama na Institutu za književnost i umetnost, u popodnevnim i večenjernjim panelima u Galeriji Zaprokula –  „Kako institucionalizovati strip?“ i „Kako formirati zvaničnu strip scenu?“

   Panelisti su najznačajniji srpski strip autori i autorke: Aleksa Gajić (kreator logoa Samita),  Pavle Zelić, Mileta Poštić, Boban Savić Geto, Jana Adamović Kordej Yana i mnogi drugi.

   U pratećem programu KIS Samita biće održana promocija knjige Sloboda! Jednakost! Strip! : srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja Zorana Stefanovića, kapitalnog srpskog izdanja posvećenog istoriji srpsko-francuskih veza na polјu stripa, zatim izložba Reprezentacija Srbije u stripu koja je tokom leta 2022. godine predstavlјena francuskoj publici u Kulturnom centru Srbije u Parizu i specijalne projekcije filmova Tehnotajz: Edit i ja Alekse Gajića i Poslednja avantura Kaktus Bate (2018) Đorđa Markovića, uz veliki vikend prodajni salon stripa svih izdavača.

   Vreme je da svi zajedno učinimo finalni korak u institucionalizaciji i kanonizaciji stripa kao umetnosti, sa cilјem da najzad formiramo zvaničnu strip scenu, produkciju i izdavaštvo u Srbiji.

   KNJIŽEVNOST I STRIP SAMIT 30. marta u 17 časova, u Galeriji Zaprokula, otvoriće Mladen Vesković, načelnik sektora za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji, uz onlajn uklјučenje Vinsenta Eša, direktora Međunarodnog centra za strip i ilustraciju u Angulemu u Francuskoj. Pozdravnu reč uputiće  direktor Zaprokula Marko Krstić.

   KIS Samit je otvoren za publiku i medije.

DETALJAN PROGRAM KIS SAMITA JE NA SAJTU ZAPROKULA:
https://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2023/03/KIS-SAMIT-program.pdf

DOĐITE DA ZAJEDNO PODRŽIMO STRIP!

Vaš Zaprokul

   Nastavljajući da u reprezentativnoj biblioteci „Stari kontinent“ sabira (kako se to kolokvijalno kaže) „moderne klasike“ i tekuće strip serijale nastale u Evropi, „Čarobna knjiga“ upravo je, nedugo posle prvog, štampala i drugi tom serijala „Aristofanija“ potekao iz scenarističke radionice Gzavijea Dorizona (1972) a u crteže pretočen perom Žoela Parnote (1973), dvojca priznatih autora koji su u dosadašnjem opusu, zajednički ili sa drugim umetnicima, ostvarili nekoliko zapaženih dela. Mada objavljivanje stripova autora koji ovdašnjim čitaocima nisu znani kao etablirani klasici nosi povećani rizik, „Čarobna knjiga“ je načinila iskorak i predstavila deo tekuće produkcije najdinamičnije evropske – francusko-belgijske strip scene, darujući znatiželjnicima lepršavu avanturu za mlade i malo starije ljubitelje „priča u slikama“. Dve epizode u ovom tomu (tvrdo ukoričenom i u punom koloru) su „Izvor Aurore“ (originalno publikovan 2020.g) i „Crvena planina“ (originalno iz 2022.g), i njima se zaokružuje ova grandiozna priča (na preko 250 strana, podeljena u četiri epizode) sa nizom elementima iz arsenala epske fantastike, kombinovanih sa prepoznatljivom linijom odvajanja od detinjstva i ranog odrastanja (u tradiciji „bildungsromana“) odnosno sa intrigantnim pseudoistorijskim zaleđem.

   Zaplet je nominalno započeo u Marseju 1900. godine ubistvom anonimnog metalskog radnika Klemana iza koga su ostali udovica i troje dece. Njih posećuje grofica Aristofanija i savetuje da se presele na drugo mesto i nikome ne govore o Klemanu. Devet godina kasnije mala porodica živi na ivici gladi: majka i najstariji sin, buntovni Bazil rade u fabrikama, knjiški moljac Viktor i njegova sestra sanjalica Kalikst uče školu. U sukobu sa fabričkim batinašima Bazil pogađa ciglom jednog huligana (taj će kasnije „podleći povredama“) a njegova majka preuzima krivicu i odlazi u zatvor. Bespomoćnu decu od zlehude sudbine spasava Aristofanija i odvodi ih u skriveni dvorac gde mališani saznaju istinu o prastarom plemenitom Azurnom kraljevstvu, o svom ocu koji je bio na pragu da otkrije način da se kraljvstvo spasi od smrtonosne pretnje Prognanog kralja i njegovih pomagača. Grofica se nada da je neko od dece nasledilo očev talenat i pokušava da ih pouči tajnim znanjima. U međuvremenu i Prognani kralj kuje planove da zarobi majku i decu i otkrije njihove moći. I zaista, devojčica je izuzetan prirodni talenat, Viktor je unekoliko neobičniji dok zaljubljeni i gnevni Bazil potpada pod uticaj Progonjenog kralja Gedeona, tokom Pariske komune 1871.g. znanog kao Kralj Pariza, koji želi da siromašne oslobodi terora u novom ustanku, iako je zbog učešća u prvoj komuni bio prognan iz Azurnog kraljevstva koje odbija da se direktno meša u ljudsku istoriju. Sećanje na prošlost otkriva vezu Gedeona i Aristofanije i pogibiju njihovog sina u ustanku. Aristofanijino žrtvovanje spojiće majku sa decom a deca će svojom angažovanjem sprečiti krvoproliće i doneti pobedu miroljubivih namera odnosno vrline opraštanja. Ipak, hepi-eng je „sumnjiv“ i čitalac sam mora da razmeri argumente za i protiv pasivnog odnosa prema životnim izazovima.

   Dorizon ikonografiju epske fantastike (sudbinske borbe Dobra i Zla, sukobe moćnih bića oba tabora, magiju i vradžbine...) zdušno kombinuje sa ikonografijom stripa (deca su slika i prilika većnog trojstva avanturističkih stripova: snaga-um-lepota) uz poneko odstupanje od modela (recimo, grofica nije bajna devojka već ne naročito umiljata starica, deca lete prema svojim odredištima ali i lebde u šupljem buretu...). Ono što u drugoj polovini serijala privlači pažnju je subverzivno stavljanje pod znak pitanja ispravnosti postupaka „snaga Dobra“ i cene koju, zbog striktne pasivnosti, plaćaju nedužni i nemoćni. Izbegavanje crno-bele podele uloga kao odstupanje od žanrovskih obrazaca izmamiće osmeh iskusnijih stripoljubaca jer čitalačkom zadovoljstvu dodaje još jednu ravan. U relativizovanje modela treba ubrojiti i stradanje boraca za dobro koje nije izuzetak već je primereno situacijama (nekada su „dobri momci“ stradali retko i samo u teškim i dramatičnim situacijama). Dorizon, s druge strane, ne beži ni od mistifikacije istorijskih događaja odnosno spoznaja dubokih istina koje pokreću društvena kretanja.

   Žoel Parnot se sa svoje strane svojski potrudio da dočara vedru, pastoralnu atmosferu čiste i slobodne Prirode kojoj je suprotstavio bedu sirotinjskih gradskih kvartova i pakleno crvenilo fabrike koja radnicima uzima zdravlje, živote i - radost. Montaža tabli adekvatna je opštem toku dešavanja uz česte izlete u velike slike-crteže portreta junaka ili pejzaža. Sveukupno, reč je o zanimljivom serijalu koji donosi brojne avanture začinjene magijom i dečijim smehom ali i krucijalnim dilemama predaje životnim nedaćama ili odbijanja pokornosti prema (od drugih zadatoj) stvarnosti.

Poštovani, obraćamo Vam se sa pozivom da učenici Vaše škole uzmu učešća u Desetom konkursu za strip kaiš, organizovanom u sklopu najstarijeg i najmasovnijeg strip festivala na prostoru bivše SFRJ, Balkanskih smotri mladih strip autora. Balkanska smotra mladih strip autora 2023. godine obeležava dvadeset i peto izdanje, i u sklopu festivala Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ u saradnji sa Sindikatom obrazovanja Jablaničkog okruga, Učiteljskim društvom Leskovac, Osnovnom školom „Josif Kostić” i „Novom našom reči“ raspisuje Deseti konkurs za Najbolji strip kaiš. Strip kaiš je strip od dva, tri ili četiri kadra koji se nalaze u istom redu i pričaju jednu priču. Ove godine ima dve teme konkursa, slobodna tema i „Strip kaiš protiv nasilja“. Ispod prilažemo jedan primer toga šta strip kaiš jeste i kako bi približno trebalo da izgleda.

Dunja Avramović, VII razred, OŠ „Josif Kostić“, Leskovac

Radove treba poslati najkasnije do 1. maja 2023. na adresu: Osnovna škola „Josif Kostić“, Učitelja Josifa 18, 16000 Leskovac, uz podatke o starosti učesnika, škole iz koje dolazi i kontakt informacijama učenika. Radove treba slati sa naznakom: „Za strip konkurs“.

Pristigle radove žiriraće žiri u sastavu: Nikola Milićević (urednik Nove naše reči i strip teoretičar), Aleksandar Anđelković (akademski grafičar) i Miloš Cvetković (predavač u Leskovačkoj školi stripa), i dodeliće tri nagrade i to:
1) Nagrada za uzrast do 10 godina 2) Nagrada za uzrast od 11 do 15 godina 3) Nagrada za uzrast od 16 do 19 godina. Pomenute tri nagrade sastojaće se u priboru za crtanje kakav koriste profesionalni strip crtači i izdanja edicije Leskovački strip, kao i objavljivanju nagrađenih stripova u listu „Nova naša reč“. Pribor za crtanje obezbeđuje Regionalni centar Leskovac Sindikata obrazovanja Srbije i Učiteljsko društvo Leskovac. Učesnici konkursa dobiće zahvalnice i (ili) kataloge 25. Balkanske smotre, a  isto važi i za škole iz kojih su pristigli radovi, kao i za učitelje škola iz kojih su radovi došli. Najuspeliji radovi biće izloženi na otvaranju 25. Balkanske smotre mladih strip autora 30. juna 2023. godine u 20 časova u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra.

PREDSTAVLJAMO VAM JEDAN OD NAJPOZNATIJIH I NAJNAGRAĐIVANIJIH STRIPOVA AMERIČKE NEZAVISNE SCENE. KAO GENIJALAN SPOJ AVANTURE, FANTASTIKE I KOMEDIJE „BOUN“ ĆE NAM POKAZATI KOLIKO SVET NAPOLJU UME DA BUDE ČUDAN I NEODOLJIV.

„BOUN“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.670 dinara!

Nakon što su proterani iz Bounvila, tri rođaka Boun dospeće u misterioznu dolinu. Tu ih čekaju pacolika stvorenja, Veliki Crveni Zmaj, dobrodušni meštani koji žive jednostavnim životom i jedna žilava baka kojoj je najveća zabava da se trka s kravama. Ali u toj dolini počiva i nešto drevno, što vekovima pokušava da se oslobodi iz zatočeništva. Sledi najveća – i najzabavnija – avantura u životima ove male družine.

Kao jedan od najbolje ispripovedanih priča u svetu stripa, „Boun“ je ovenčan sa 11 nagrada‚ „Harvi“ i 10 nagrada „Ajzner“, kao i s pregršt sličnih priznanja u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama. Po oceni magazina „Tajm“, to je „najbolji strip za sve uzraste ikada napisan“.

Čarobna knjiga vam s ponosom predstavlja celokupan originalni serijal „Boun“ u pet knjiga.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„BOUN“ 1 na Letećem je startu od srede, 22. marta, do nedelje, 26. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.670 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.850 dinara, a u ostalim knjižarama 2.499 dinara.

IZUMIN SUROVI TRENING SAMO JE POČETAK – KAKVA JE PATNJA ISKOVALA ČELIČNOG ALHEMIČARA?

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 6 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Teška iskušenja čekaju braću Elrik tokom njihovog treninga kod Izumi. Kako su uspeli da ih savladaju? Šta se tačno desilo onog kobnog dana kada su pokušali da ožive majku?

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 6 na Letećem je startu od srede, 22. marta, do nedelje, 26. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 590:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/590

Tiho, kako je u poslednje vreme i živeo, napustio nas je Bojan M. Đukić u subotu 11. marta. Znamo ga kao autora, pedagoga i publicistu. Čitaoci Strip vesti se sigurno sećaju njegovih priloga, kolumni, koje je više godina redovno pisao i na ovim stranicama objavljivao. Njegova energija, temperament i ljubav prema stripu ostavili su dubok trag na domaću scenu.

Bojan M. Đukić (Beograd, 9. april 1956 — Beograd, 11. mart 2023) bio je srpski autor stripova, animator, publicista i pedagog. Jedan od najvažnijih aktivista i popularizatora srpskog i jugoslovenskog stripa 1980-ih.

Diplomirao je dramaturgiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Jedan je od osnivača stripske grupe "Beogradski krug 2".

Svoje stripove, scenarije, prikaze i eseje objavljivao je u najvažnijim jugoslovenskim specijalizovanim i nespecijalizovanim časopisima (Pegaz, izdanja „Dečjih novina“, „Forum Marketprinta“, „Vjesnika“, „Politike“...).

Pored autorskih stripova („Slonica Slavica“), kao crtač je radio i popularne komercijalne licencne serijale zapadnog porekla (Tom i Džeri, „Bil i Bul“, „Kondor“)

Na konkursu za strip lista Mladost 1988. osvojio je drugu nagradu u kategoriji stripskog kaiša.

Od 1991. do 2008. sa porodicom živeo u Londonu. Prve dve godine u Velikoj Britaniji proveo je kao animator „Amblimation/Universal pictures“ Ltd. studija Stivena Spilberga za animirane filmove.

Nakon toga je bio samostalni crtač stripova za izdavača „Fleetway Editions“ (kreirao im je dve serije „Wonderboy“-a) i „Marvel Comics Group“.

Bio je predavač vizuelne naracije i crtanja bez modela u „London Cartoon Centre“. Ilustrovao je udžbenik crtanja Encyclopedia of Cartooning Techniques (izdavač „Quarto Publishing“).

Bio je jedan od urednika njujorškog Comics Interview i stalni kolumnista londonskog Comics Forum.

Po povratku u Beograd, Đukić se aktivno uključuje u srbijansku stripsku scenu kao aktivista (član odbora Međunarodnog salona stripa u Studentskom kulturnom centru), autor (strip „Smešna strana srpske stvarnosti“ sa Sinišom Radovićem za beogradski dnevnik Press) i pedagog (serija predavanja o tehnikama stripa).

Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd.

   Izdavačka kuća „Veseli četvrtak“ pokrenula je još jednu ediciju – Novi Lunov magnus strip (LMS). Izlazi na A4 formatu i čak 360 crno-belih strana sa dve različite korice. Jedna ima isti dizajn korica kao i prvi broj originalnog LMS, koji je izašao u bivšoj Jugoslaviji daleke 1968. godine. Donosi dve epizode Teks Vilera. Prva je repriza epizode „Tajna zlatnog rudnika“, prve epizode Teksa ikada objavljene u starom LMS. Druga nosi naziv „Živ ili mrtav“. Premijerno je u Italiji objavljena u četiri sveske tokom 2018/19. godine

   Čitaoci u ovoj svesci mogu ponovo da se podsete čuvenog Galepinijevog crteža Teksa, koji je udario temelje serijalu. Aurelio Galepini je najdugovečniji crtač Teksa. Slično kao i Galiano Feri, koji je Zagora i naslovne strane za regularnu seriju crtao do svoje smrti 2016. godine, Galepini je crtao Teksa i naslovne strane (do broja 400 regularnog serijala) sve do smrti 1994. godine.

   Sa novim LMS, „Veseli četvrtak“ nastavlja da obnavlja popularne strip edicije iz bivše Jugoslavije. Godine 2018. je već obnovio Zlatnu seriju (uspešnijeg brata blizanca LMS-a). Do sada je objavljeno 45 svezaka, koje izlaze na svakih mesec i po dana. Ali kao i u slučaju nove Zlatne serije, novi LSM nije puki nastavak edicije koja je obustavljena 1993. god, već potpuno novi strip serijal. Planira se da po jedna sveska A4 formata izlazi svakog šestog četvrtka sa pet poznatih bonelijevih junaka. Sveske će imati najmanje dve različite korice od kojih će jednu crtati domaći autor (recept koji je do sada uspešno isproban na novoj Zlatnoj seriji).

   Ostaje još da se razjasni konfuzija, koje je nastala sa činjenicom da sada trenutno u Srbiji izlaze dva LMS-a. Prvi je pokrenula izdavačka kuća „Golconda“ 2022. godine. Ideja ove edicije je bila da se nastavi tamo gde je originalna edicija stala 1993. godine – kod broja 999, te da sveske budu istog (B5) formata kao i originalne.

   „Veseli četvrtak“ ovim (kao i drugim) izdanjima ne pokušava samo da se nasloni na staru slavu strip izdanja bivše Jugoslavije, već da čitaocima predstavi najnovija dostignuća iz Bonelijeve fabrike stripova. Prva sveska novog LMS-a možda najbolje odslikava tu želju. Između epizode „Tajna zlatnog rudnika“, kojom počinje sveska, i epizode „Živ ili mrtav“, koja dolazi posle nje, prošlo je čitave 54 godine. Novi LMS na licu mesta pokazuje koliko se najstariji (i još uvek najpopularniji) Bonelijev serijal promenio u crtežu, strukturi i karakteru. Kao još neki Bonelijevi junaci (Dilan Dog, Mister No), i Teks je prošao kroz delimičnu preradu (tzv. reboot), koji prati avanture mladog Teksa iz perioda kada se nalazio sa one strane zakona. U Italiji se ovaj serijal, paralelno sa regularnim koji sada već prešao broj 600, prikazuje u ediciji „Tex Willer“ od 2018. godine, a kod nas počev od ove sveske.

Spoštovani!

V četrtek, 23. marca, vas ob 19:00 uri vabimo na predstavitev in podpisovanje strip albuma Janez Žbogar. Z nami bo Igor Ribič.

Se vidimo!

O stripu:
Strip po romanu francoskega pisatelja Charlesa Nodierja.
Roman je romantična razbojniška povest iz časov Ilirskih provinc, iz manj znanih časov, vendar izjemno pomembnih za slovenski narod.
Prvič je izšel v Parizu leta 1818, bil nato preveden v slovenščino in ponatisnjen leta 2014. Zgodba bi znala razburkati domišljijo, mogoče
pa pritegniti celo zanimanje kakšnega mladega zgodovinarja, govorice o avtorju Charlesu Nodierju in njegovi knjigi so zelo zanimive.
Roman naj bi močno vplival na poznejše francoske pisatelje (Hugo, Balsac …), v ujetništvu na otoku Sv. Helena pa naj bi ga prebral in
pohvalil celo Napoleon.
Zgodba o slovenskem rokovnjaču Janezu Žbogarju je ostala aktualna dobri dve stoletji in je v stripovski obliki gotovo zanimiva tudi za sodobnega bralca.
Tekst za prvi del je priredil Aleksander J. Potočnik, drugi del pa je avtorsko delo Igorja Ribiča, ki je celotno zgodbo tudi narisal.

O avtorju:
Akademski slikar Igor Ribič je najbolj znan po svoji vlogi Ribiča Pepeta v otroških predstavah in tv oddajah, ki je nastala v so-avtorstvu z Jožetom Potrebuješem.
Diplomiral na Akademiji za likovno umetnost v Ljubljani. Kot ilustrator predvsem deluje na področju otroške in mladinske knjižne ilustracije kjer je nastal ogromen
opus doma in v tujini. Že pri trinajstih je pričel risati ilustracije za Tisk za mladino in razvedrilo časopisne hiše Delo in njihove izdaje kot je bil Kih. Oblikoval je
celostne podobe in scenografije za razne gledališke, filmske in televizijske projekte. Uveljavil se je tudi kot opremljevalec in tehnični urednik publikacij raznih založb.
Ukvarja se tudi z glasbo, v zelo uspešni pop skupini Gu Gu je igral klaviature in pel.

Format A4, trda vezava, črnobel tisk, 48 strani, cena: 19 eur

PREMA SLAVNOM KNJIŽEVNOM PREDLOŠKU, SESIL I BRUNŠVIG DONOSE NAM DETEKTIVSKU AVANTURU KOJA NE MOŽE DA OSTARI, JER, MA KOLIKO ENIGMI DA JE ŠERLOK HOLMS U STANJU DA REŠI, NAJVEĆA ZA SVE OKO NJEGA ZAUVEK ĆE OSTATI UPRAVO ON SAM. 

„HOLMS“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!

Čuveni detektiv Šerlok Holms nestaje na vodopadima Rajhenbah i sa sobom u smrt odvlači svog najljućeg neprijatelja, profesora Morijartija. Za Šerlokovog brata Majkrofta, međutim, ta smrt predstavlja samoubistvo čoveka koji nije mogao da se nosi sa time što mu um razjeda droga, te stoga pokušava da uništi sve dokaze o ludilu svog brata. Votson odbija da poveruje u tu verziju događaja i započinje neverovatnu istragu koja otkriva intrigantnu mrežu spletki i tajni koje obavijaju Šerloka Holmsa i njegovu porodicu.
Da li je Morijarti zločinac i da li on uopšte postoji, da li je Holms bio lud i kakve tajne krije njegova porodica... Pitanja je mnogo, a odgovore na njih potražite u ovom napetom serijalu koji pruža izvanrednu interpretaciju mita o najpoznatijem detektivu na svetu.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„HOLMS“ 1 na Letećem je startu od srede, 15. marta, do nedelje, 19. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.540 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara.

DA LI MOŽETE DA ZAMISLITE KAKO BI IZGLEDALA „IGRA PRESTOLA“ KADA BI NJENI GLAVNI AKTERI BILI ANTROPOMORFNI LIKOVI MAČAKA, REPTILA, VUKOVA I DRUGIH ŽIVOTINJA? PREDSTAVLJAMO VAM NASTAVAK RASKOŠNE I SJAJNO ILUSTROVANE STRIPSKE SAGE „PET ZEMALJA“, PUNE PREVRATA I OBRTA, KOJA ODIŠE ATMOSFEROM VELIKIH DELA ŽANRA.

„PET ZEMALJA“ 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.670 dinara!

Stari kralj Sirus, heroj bitke kod Drahenora, imenovao je svog nećaka Hirusa, brutalnog i ambicioznog mladog tigara, za svog naslednika. Hirus mašta o tome da svoja pravila i zakone proširi na ostale zemlje, ali kako to obično biva (posebno kod mačaka), stvar nimalo nije jednostavna, jer kandže se oštre, intrige predu, a borba za presto preti da rascepi nekada veličanstveno kraljevstvo Angleon.
Ukoliko vam se dopao prvi deo, preporučujemo vam da pročitate i njegov nastavak: u drugom delu ove epske sage završava se prvi ciklus serijala, Angleon, i konačno se raspliću sve intrige koje su potresale tigrove i lavove. Serijal se nastavlja u sledeća 4 ciklusa, koji će nam doneti još mnogo prevrata i krvavih obrta.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„PET ZEMALJA“ 2 na Letećem je startu od srede, 15. marta, do nedelje, 19. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.670 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.850 dinara, a u ostalim knjižarama 2.499 dinara.

Claire Bretecher iz serije Frustrirani

   Oduvek sam voleo da čitam dnevnike dakako lične.

   To jest voleo sam da čitam dnevnički pristup pisanju. Onaj najiskreniji mogući. U kome pisac piše sebi, onom sebi koga samo on može da vidi i misli da poznaje. Što je kao razgovor sa samim sobom u prisustvu svedoka, koji mož biti njegova savest ili zamišljeni čitalac. Razgovor nalik introspekciji u prisustvu psihoanalitičara, psihoterapeuta... Izabrani ritual ili seansa u kome sa svakim novim susretom, koji izgleda kao da nema jasan početak i kraj, uvek iznova vidimo sebe na drugi način, drugim očima. Želja za neki drugi strip senzibilitet može da poprimi oblik strip dnevnika, crtanja i pisanja kao stila pripovedanja. Retko viđenog ostvarenja u svetu  mahom standardizovanog strip imidža.

   Možda zato što strip autor sebe očekivano vidi najpre kao virtuoza koji je zaljubljen u mimezis izražen kroz neki od očekivanih žanrovskih obrazaca. Crtežom i bojom crtač ilustruje scenario, retko kada izražavajući samim crtežom svoj doživljaj života. Crtači stripa uglavnom za slobodu izražavanja ne mare mnogo, jer su je se unapred dobrim delom sebe odrekli. Strip je za njih u prvom redu posao doduše kreativne prirode. Pojam umetnosti nije pojam kojim su strip crtači posebno opterećeni.  Umetnost doziva slobodu mišljenja i pevanja koja je u svakom društvu uglavnom neisplativa i nezahvalna delatnost. Zar možemo živeti od slobode stvaralaštva stripom u neslobodnom  svetu?

   I zar je potrebno da prethodno sve svoje snage usmerimo u pravcu stvaranja neophodnih uslova i temelja za društvo ili bar kuću u kojoj bismo mogli da slobodom stvaramo svoja viđenja takozvanog života? Takozvanog, jer moguće je da se u ostvarenoj slobodi u autoru stripa probudi zaspala sumnja u istinitost postojanja samog života. Ko zna?

“Grbe u vrtu” Dino Bucati/Đorđe Milović

   Sloboda je možda najlepša, najzavodlivija i najzagonetnija dama koju možemo sresti na putu ispisivanja, iscrtavanja strip dnevnika. U trenucima kada je autor stripa u celosti prepušten samom sebi, ona je sklona da mu postavlja prilično neočekivana pitanja. Pitanja na koja mu, tako bez oslonca, nije ni malo lako dati najbolji odgovor.  Znam to, jer sam i sam jedan od malobrojnih koji je odavno prepušten samom sebi. Mada ne u meri koliko bi hteo i kako bi hteo. U svetu u kome živimo imati pravo na privatnost koliko i na samoću ili usamljenost je retka privilegija, rezervisana samo za izabrane. Ne toliko isključivo za bogate.

   Naravno, uvek je lakše ići utabanim stazama, stazicama, putevima i putićima.  Upotrebom kolonijalnog  jezika koristoljublja, poslovno isplativim. Svako vreme pa i ovo u kojem smo se ne svojom voljom zatekli zahteva apsolutnu pokornost, smisao za pokornost i podaništvo Mamonu i manje više, vulgarnom materijalizmu svetovne vlasti. U svim oblicima, pa i u obliku stripa. Stripova koji moraju biti isplativa vrsta robe i sredstvo a ne svrha po sebi; kao na primeru strip dnevnika. Odnosno stripa kao spoznaje i samospoznaje kao jedine svrhe. U prisustvu čitaoca, ne tek konzumenta, po mogućstvu. Onog čitaoca koji zajedno sa autorom stripa postavlja sebi dakako samom slična pitanja.

   Dnevnik postavlja zasigurno vrlo zahtevna pitanja, baš kao i sloboda. Baš kao i svaki dobar učitelj, primorava nas da na grafički-literarno istančan način naoštrimo noževe svog pospanog duha i učimo  da u borbi između pitanja i odgovora sami nađemo možda ne najbolji odgovor, ali sigurno onaj koji će nas bar za neko vreme ispunjavati tokom leta kroz strip dnevnik.

   Živeti od slobode se naravno ne može. Iako ono što nije sloboda ne bi moglo da se nazove lepim i dobrim životom, svak se hteo-ne-hteo, zarad isplativosti neslobode vezuje ili okiva lancima nametnutog izbora kao jedinoj soluciji primerenoj odraslom čoveku. Jer je takozvana delimična sloboda verovatno samo pojam kojim se licemerno skriva suštinska nesloboda svih. Svih koji su normiranim, standardizovanim okvirima postkolonijalnog tehno-kapitalizma pristojno plaćeni za ulogu poslušnog ili pokornog člana društva neslobodnih ili naizgled slobodnih građana. U takvim okvirima pisanje i crtanje strip dnevnika može biti nepromišljena i neisplativa digresija koliko i svaka autentičnost može biti gotovo neprimećena.

“Priče o nevidljivom” Victor Mora/Luis Garsia

   Primeri dnevničkog pristupa stripu postojali su najpre tokom sedamdesetih godina prošlog nam veka u Francuskoj u izdanju Les Humanoides Associes u mesečnicima  Metal Hurlant(...) i u izdanjima belgijskog izdavača Kasterman (Casterman), časpisu A suivre(...), Italji i još nekim uglavnom evropskih izdavača. Duh tog buntovničkog ili postbuntovničkog vremena osetio se i na našim tada još jugoslovenskim kulturnim prostorima (o čemu sam već pisao na ovom portalu).

   Novcem se moglo kupiti sve, pa i  sloboda. Danas pogotovo. Ali da li možemo biti slobodni stvaraoci nezavisno od novca? Zar novac već samom svojom prirodom ne vezuje(ili okiva)? Novac u obliku zemlje, teritorije, nacije, kulture ili jezika? Putevi slobode ili oslobađanja postoje, ali obično ne tamo gde ih tražimo i naravno da nikada nisu poklonjeni pa još i plaćeni (isplativi na očekivan način).

   Plata za slobodu i oslobađanje može da liči na zrak sunca prolećnog jutra, ili na kišu u pravo vreme, na susret na neočekivanom mestu u neočekivano vreme, na odavno željeni ostvareni san... Moguć u nekom drugom svetu viđenom drugim očima. Ali ne u ovom svetu neslobode ili takozvane delimične slobode.

   A za svet slobode mogu se boriti samo hronično neprilagođeni.

   Sad baš pišem o tome u svom dnevniku za izdavača koji se zove „Drugim očima“. Mada još nije osnovan, ali mogu da ga vidim i zamislim.

   Njegov duh skriven sanja neki drugi strip.

   Drugim očima.

Strip centar Makedonije sa sedištem u Velesu raspisao je tradicionalnI, 20. po redu MEĐUNARODNI STRIP KONKURS.

Propozicije:

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, bez obzira na pol i godine.

- Dužina stripa treba da bude od 1 do 6 strana, i to u A4 formatu (min. 300 dpi ako se šalje elektronskim putem). Ako je strip na jednoj strani, treba da ima najmanje 5 slika.
NAPOMENA: Ukoliko je strip u boji, preporučljivo je da se pošalje poštom ili dostavi lično.

- Stripovi neće biti vraćeni. Samim slanjem organizator stiče pravo da ih objavi i predstavi zajedno sa autorima u okviru promocije Strip centra Makedonije.

- Tema stripa je slobodna. Svaki autor (bilo crtač, umetnik, kolorista) može učestvovati samo sa jednim stripom. Postoji izuzetak za scenariste gde je jednoj osobi dozvoljeno da napiše scenario za više stripova.

- Na jednom stripu može raditi više autora (dok piše ko je šta radio: scenario, olovka, tuš...).

- Uz strip treba poslati i ličnu biografiju (ime i prezime sa fotografijom, datum rođenja, adresa i država odakle je autor, email, kao i godina kada je strip nastao. Takođe, na svim stripovima treba da budu navedeni autori kao i naziv stripa. Stripovi poslati bez ovih podataka neće se uzeti u obzir za nagrade.

- Svi pristigli stripovi na konkurs biće uzeti za izlaganje na izložbi u sklopu Salona stripa sa realnom mogućnošću za dodatne promocije.

- Pristigle stripove će pregledati tročlana međunarodna komisija koja će izvršiti selekciju i predložiti sledeće nagrade:
• Prva nagrada, 300 EUR - "Zlatni strip", i diploma za prvo mesto.
• Druga nagrada, "Srebrni strip" - diploma za drugo mesto.
• Treća nagrada, „Bronzani strip “ - diploma za treće mesto.
• Nagrada za najbolji scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg mladog autora do 18 godina, diploma.
• Druge specijalne nagrade

Rok za slanje je 10. August  2023. godine.

Radovi se mogu  poslati na
a) Adresa: Strip centar Makedonije - Veles (za konkurs)
Ul. Vasil Gjorgov, br.78, 1400 Veles, Republika Makedonija
b) Ili putem e-pošte: stripkonkurs@gmail.com

Za više informacija možete  pitati na navedeni email kao i pozvati +389 78 867327

U utorak 14. marta od 18 sati u Velikoj sali SKC-a biće održana promocija „Laku noć, Punpune“ Inija Asana, tvorca najpopularnijeg manga serijala o odrastanju.

O mangi će govoriti: Aleksa Gajić, strip autor i dugogodišnji Lagunin ilustrator, Milan Jovanović, urednik u IK „Stalker“ i Aleksandar Nešić, urednik serijala i moderator.

Za ljubitelje devete umetnosti pripremamo specijalno iznenađenje! Poklanjamo grafiku u ograničenom tiražu specijalno napravljenu povodom održavanja promocije.

„Laku noć, Punpune“ – manga koja ima čast da prva povede StarWay na putovanje kroz svet devete umetnosti, remek-delo je koje potpisuje Inio Asano, nadaleko poznat kao jedna od vodećih olovaka japanske strip-produkcije 21. veka. U svom najintimnijem delu do sada Asano kroz 13 tankobona govori o teškim temama otuđenosti, nelagode, te danas nikad aktuelnijeg FOMO-a (Fear Of Missing Out iliti strah od propuštenog) kroz prizmu zajedništva, dečje euforije i ljubavi u svakom pogledu.

„Laku noć, Punpune“ je uspeo ono što su retki planetarno popularni serijali doživeli, a to je da prevaziđe svoju nametnutu ciljanu publiku (tinejdžeri i mladići) i postane manga van žanra, manga iz koje mladi upijaju i uče dok se stariji podsećaju i prihvataju.

   Pre pola veka, tačnije 5. februara 1973.g. rulja naoružanih i besnih Vikinga koje predvodi debeli bradonja u medveđoj koži i sa rogatim šlemom na glavu stoji pred nekakvim zamkom i sa zidina dobija nonšalantni odgovor vlasnika: “Ne, ovo je br. 35... taj zamak je niže niz ulicu...” Od tog dana debeli bradonja, imena Hogar Strašni, ušao je u bezbrojne domove i srca čitalaca novina (kasnije i strip magazina pa knjiga; na ovim prostorima “nastupao je” u “Politikinom zabavniku”, “Stripoteci”, “Politici”…) širom sveta, izmamljujući salve smeha. Karikaturista i strip autor Dik Braun (1917-1989) dokazao je Hogarom da strip, distribuiran od svetske korporacije, što King Fičers Sindikejt svakako jeste, može biti i duhovit i vredan; fantastična cifra od 200 listova koji su kupili Hogara pre nego što su ga videli i činjenica da je strip imao najveću godišnju stopu rasta u sledećim decenijama, potvrda je kvaliteta ponuđene robe. Hogar je bio i porodični posao: ocu je pomagala čitava familija a strip je neposredno pred očevu smrt preuzeo sin Kris i nastavio da ga radi za publiku u 50-tak država sve do – kako to ume da udesi samo “slučaj komedijant” - 5. februara ove godine kada je preminuo u 70. godini!  Hogar je novinski “geg-na-dan” strip, dakle svaki je dnevni kaiš (od 3-4 sličice) celina za sebe; pojavljuje se i u nedeljnoj verziji (od jedne pune table-stranice) i, ne prečesto, kao strip albumske dužine (48 stranica). Reč je humorističko-porodičnom stripu (što znači izostajanje brutalnosti i ekstremnosti) kome su 'ciljna grupa' sredovečni muškarci i žene (najčešći kupci dnevnih novina) a potom i mlađi deo porodica; po ovim karakterisitkama "Hogar" stoji rame uz rame sa mnogim popularnim novinskim stripovima, od "Porodice Tarane", "Bima i Buma" do "Čarlija Brauna i Snupija", “Garfilda” i "Kalvina i Hobsa".

   Serijal je smešten u manje-više prepoznatljivi Srednji vek a ključna figura je Hogar, otac porodice (mada je žena mu Helga gazda u kući); on se pošteno trudi da bude uspešan osvajač, dobar muž i otac kod kuće mada često gorko zaključuje da pravi Viking ne treba da se ženi. Drugom prilikom se požalio na Odina jer mu je tražio samo dve stvari – hladno pivo i vrelu ženu – a bog mu je to pomešao. Hogarov trud nije baš uspešan pa se kući vraća pun masnica, sa par strela u stražnjici, sekirom zabijenom u šlem i mršavim ulovom. Kako će biti dočekan zavisi od nepredvidivih okolnosti: da li je, u međuvremenu, neka banda varvara 'navratila' i opljačkala ih ili je čitavo imanje poplavljeno ili Hogar nije doneo ono što je obećao (“najveći broj 19” haljine na koji bude naišao) ili je doneo česmu iz koje je u Parizu tekla voda (a sada neće) ili pauna na šta će se Helga odbecnuti da li on zna koliko će joj trebati da očerupa ptičurinu... Ponekad se Hogaru ne ustaje iz kreveta a Helga je zgrožena idejom da prespava vikend mada ona želi da dragog muža preobrati u boljeg muškarca (čistijeg, pažljivijeg, nežnijeg). Dešava mu se da je suviše bolestan da bi pljačkao ali kada on, oran, krene u juriš Helga mu utrapi kantu sa đubretom koju usput treba isprazniti. Hogar ume da legne rano, sa sve bojnom opremom, jer ujutro ima poslovni sastanak. S druge strane, Helgu brine to što je Hogar otišao da pronađe novi svet jer to znači da je i to - izgubio! Kad se opušta, Hogar zaglavi sa društvom u kafani i za to teško ispašta (čak i ako se prikrade ženi, koja ga čeka sa oklagijom, pokrije joj oči i kaže: “Pogodi ko je?”). Kad pokušava da opravda kašnjenje rizikuje da mu otpadnu rogovi sa šlema ali ponekad rogovi otpadaju i kravama u štali! Hogar odbija optužbe po pitanju svog ogromnog stomaka jer je to njegov najbolji prijatelj (pridržava mu kaiš, otvara vrata, javlja kada je gladan). Da su se vremena promenila govori i to da je prestao da otima device i počeo da krade kuvare. Hogar, na prvi pogled strašni Viking, neguje taj imidž barem prema neprijateljima; kod bližnjih takva rola 'ne pali' čak ni  kada je u pitanju izbegavanje redovnog godišnjeg kupanja pa, kada mu se to ipak desi, s njim mora biti i amajlija protiv zla - gumena patkica. Hogar pripada srednjoj društvenoj klasi jer je mali privrednik-preduzetnik, ima brod i posadu s kojima obavlja svoj mali biznis - plovi do drugih zemalja i pljačka ih. Muževljeva neproduktivnost, pak, ometa ostvarenje planova o boljem životu kršne Helge. I ona se ubija od posla ali muž to ne vidi pa, kad je zatekne mrtvu umornu ispružena na fotelji, lakonski konstatuje “Odmaraš se danas, draga? Pametno, baš pametno...” Helga ne voli što je Hogar detinjast, šljapka po baricama ili je preskače dok riba pod. Ipak, ume i uzvrati: naterala je Hogara da glavom probije plafon obznanivši da je - trudna. Njena najteža mora ipak se ostvarila: Hogar jede brže nego što ona kuva! Nažalost, muž je zaboravio i na romantiku: dok su zagrljeni u noći on tvrdi da mesec liči na sir. Inače, Hogar ima trajnu čvorugu na glavi jer je zaboravio godišnjicu braka. Kad on, na igranci, pleše sa drugim damama, žena mu bez griže savesti podmeće nogu. Helga bdi nad njihovim decom, Hamletom, koji je večito očevo razočarenje jer je nežan i pismen a ne surov i opak, kupa se svakog dana, ne mari za bitke i ne želi da nastavi porodičnu ratničku tradiciju, i dražesnom Honi koja bi da bude i ratnica i zavodnica. Ipak, Hogar se trudi da vaspita sina, daje mu stručne savete (“Neznanje je majka avanture!”) ali nema odgovore na sinovljeva pitanja. Mada mrzi čitanje ne može da odoli i pokušava da vidi da li ga pominju u knjizi o najvećim osvajačima ali - u knjizi nema slika! Među budućim osvajačima i gusarima, Hamlet stiče strahopoštovanje kada izjavi da će postati - stomatolog! Za Honi otac nema previše saveta osim da ne plače jer će joj zarđati haljina; majka je ta koja ćerku upućuje u tajne ženske mudrosti ali Honi nije najbolja učenica pa joj, posle propalih zanosa, ostaje smotani trubadur Leut dok Hamleta prati Hernija, nežna devojčica problematičnog ponašanja.

   U kući Hogarovih ima i ljubimca; Hogarov je pas Snert, sa sve malim šlemom, koji kao i gazda, trpi grdnje supruge kada se kasno vrati kući a Helgin ljubimac je patka Kvak. Među ljudskim ljubimcima izdvaja se Srećni Edi, neverovatni Viking sa dve leve ruke i levkom na glavi, koji je meta svih nesreća. Najkorisniji je kad ga s broda bacaju u vodu da proveri dubinu. Među redovne posetioce stripa spadaju doktor Zuk, čudo od medicinara, prepredeni advokat Kojera i namrštena Hogarova tašta; tu su i Prljavi Dirk, pored koga je Hogar oličenje urednosti, i zadrljeni Opaki Maks koji traži da mu se cveće skloni s puta. Ostatak sveta naseljavaju svakakvi Vikinzi (čak i oni što kelnerice bodu rogovima!), uvek spremni na veselje i tuču ali i na bežaniju od neprijatelja, nezgodni vitezovi u oklopu, 'krvavi Bugari', horde prgavih Huna i Turaka; tu-i-tamo ima raznoraznih čudovišta i zmajeva, bajnih sirena, začaranih šuma i mačeva u kamenu (Hogarov komentar “Bre, neko mora da je bio stvarno ljut na taj kamen”). Najgori od svih su poreznici koji pljačkaju efikasnije od Hogara i poprilično mračni tipovi koji su Helgina familija.

   I tako, život teče na ravnoj Zemlji sa strmim ivicama, sa dobrim i lošim danima (među koje spada i onaj kada se, na palubi Hogarovog broda, pijani pacovi - kockaju!), posle kojih umorni osvajač jedino želi da ga neko razume, zagrli i doda mu vrč ubitačnog groga od koga čovek lebdi u krug. Šta pošteni Viking posle svega da kaže osim: “Ništa nije kao nekad!...Englezi grade veće zamkove... Pa sad moramo da pravimo veće brodove... A gde da nađeš posadu? Ljudima više nije do posla... Onda sve te priče o moralu... Šta god to bilo! Kažem ti, svet se menja! Ovo može biti kraj civilizacije kakvu poznajemo...” Uprkos svemu, Hogar tvrdoglavo gura dalje, putuje, bori se (mada u dubini srca krije tugu što su sve prave zemlje već opljačkane ali ne od njegove ruke), mlatara okrnjenim mačem, trpi nerazumevanje najbližih, ulaže proteste i apele, teši se dobrom hranom i pićem u bučnim kafanama, iznova i iznova pokazuje dobru volju i, na kraju dana, nada se da će sutra biti bolje. Rečju, jedan običan tip željan svog mesta pod suncem, sa snovima i ambicijama kojih se rado odriče za malo mira i tišine. Ako se izuzme vremensko-istorijska razlika i distanca, taj momak u srednjim godinama (onim kriznim, kad si "suviše mlad da umreš a prestar za rok'en'rol"), zatečen sopstvenim životom, sasvim lako može biti bilo ko od nas. Upravo na tom nivou identifikacije sa zadrškom (čitaj, dozom egzotike potrebne da prepoznavanje ne bude previše bukvalno), Hogar funkcioniše besprekorno jer bazični odnosi na poslu i u porodici jesu svevremeni. Njegovo ponašanje, problemi i reakcije sasvim su 'domaćinski' i odgovaraju nametnutoj slici o jakom tipu koji drži konce a, u stvari, sve mu izmiče kontroli. Ženski deo populacije, takođe u srednjim godinama, otkriće svoja mesta podudaranja sa korpulentnom, čas optimistički nastrojenom čas nezadovoljnom Helgom. Rečju, u "Hogaru Strašnom" se za svakoga nađe po nešto, obilno zaliveno vedrim, često i urnebesnim humorom a sve to dato je jednostavnim, grubim crtežom sa upečatljivim grimasama. I, što je vrlo važno, zgode i nezgode traju, bez večih padova, decenijama, dovoljno da se publika srodi sa likovima i počne ih doživljavati kao poznanike kojima se mogu okrenuti radi tako potrebne dnevne doze optimizma. I sve to od sasvim (ne)običnog Hogara i njegove družine. Pa, malo li je?

Objavljeno: 12.03.2023.

Poštovani/a,

Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) raspisali su konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa za 2023. godinu. U okviru ovog programa biće podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 20. oktobra do 20. decembra 2023. godine, kao i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) u oktobru 2023. godine. Konkurs je otvoren od 10. marta do 30. aprila 2023. u ponoć, a imena dobitnice/dobitnika biće objavljena 16. maja 2023. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.

Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, gde će na raspolaganju imati opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije, a a projekti koji se razvijaju u toku umetničke rezidencije biće predstavljeni na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2023. godine. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

Detaljne propozicije konkursa i formular za prijavu dostupni su na internet strani: http://www.institutfrancais.rs/ukrstene-umetnicke-rezidencije-iz-oblasti-stripa-srbija/ Za dodatne informacije, kandidati/kinje se mogu javiti putem e-mail adrese rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju) i maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku).

Pozivamo vas da se, ako ste zainteresovani i ispunjavate uslove, prijavite na naš konkurs.

Takođe bismo vas zamolili da prosledite poziv onima koje bi konkurs mogao da zanima, ili objavite informaciju putem vama dostupnih kanala komunikacije.

Pridružite nam se na promociji "Kozmičkog otpada", svemirskog akcijskog stripa, koja prati mladog i zgodnog mafijaškog bossa budućnosti. Uronite u svijet intrige, avanture i opasnosti dok pratimo podvige našeg junaka, Yvesa Sortina, u borbi za život i kontrolu najvrednijeg resursa galaksije.

Upoznajte autore i kupite primjerak stripa po promotivnoj cijeni!

Sudjeluju: Krešimir Biuk, Ive Svorcina
Moderator: Kruno Lokotar

Prvo poglavlje stripa možete pročitati ovdje: https://tinyurl.com/yazxpda9

Pod pokroviteljstvom Will and Ann Eisner Family Foundation i Will Eisner Studios, Inc. u Zagrebu će se po drugi put održati Tjedan Willa Eisnera, godišnja manifestacija kojom se na više od 100 mjesta širom svijeta slavi lik i djelo jednog od najutjecajnih autora stripa svih vremena, ”oca grafičkog romana”, vizionara i inovatora zaslužnog za pomicanje granica u razvoju vizualne naracije i definiranju jezika devete umjetnosti.

Uz odavanje počasti ostavštini Willa Eisnera, ova manifestacija posvećena je promicanju grafičkog romana, slobode govora i sekvencijalne umjetnosti.

www.facebook.com/events/753542689672887/?active_tab=discussion

STRIPBURGER raznolika stripovska prostranstva odkriva že več kot 30 let.

Življenje se s 30. letom šele začne, nas učijo reklame, marketinški guruji in razpisi za mlade umetnike, zato Stripburger tudi po dopolnjenem 30. rojstnem dnevu nadaljuje tako s praznovanjem (Ker zakaj pač ne? Praznovanje vedno dobro dene.) kot z mladostno zagnanim predstavljanjem takšnih in drugačnih stripovskih kuriozitet, specialitet in delikates.

Tudi letos smo za naše zvesto bralstvo pripravili visoko hranljiv in gurmanski stripovski meni – poleg dveh vselej sočnih številk mednarodne stripovske revije še sedem knjižnih novitet (od tega kar štiri domače stripovske prvence!), za povrh pa še polnovredno antologijo stripovskih preobrazb s prefinjenim literarnim okusom!

Ob tem prirejamo tudi stripovske razstave, delavnice, pogovore,  predavanja in druge dogodke, soustvarjamo domači stripovski festival Tinta ter mednarodni projekt Remix Comix: stripi za dediščino, predstavljamo slovenski strip na tujem in spodbujamo ustvarjalnost mladih z natečajem Živel strip! Živela animacija!

Med drugim lahko na našem letošnjem meniju zasledite sledeče izdaje:
• Stripburger 81 & 82 (pomladanska in jesenska številka vaše najljubše stripovske revije),
• Ažbe Polšak: Zmaj v brezvetrju (mini prvenec nagrajenca našega mladinskega natečaja Živel strip! Živela animacija!),
• Janez in Martin Ramoveš: Amerika (udaren preplet lokalne zgodovine Poljanske doline in temačnega horrorja krasnega novega sveta),
• Mikael Ross: Šola padanja(nagrajeno prevodno stripovsko delo, ki predstavlja tankočuten portret ene najranljivejših in večkrat prezrtih skupin prebivalstva),
• Neža Šivec: Črepinje(stripovski prvenec o brezdomstvu in drugih perečih družbenih problematikah),
• Anka Kočevar, Jure Engelsberger in Marjan Manček: Ta ljudske v stripu (nova trojica stripovskih knjižic po motivih slovenskih ljudskih pripovedk),
• Strip preobrazbe (antologija kratkih stripov, narisanih po kratkih zgodbah sodobnih slovenskih pisateljic in pisateljev).

Strastno požiraš stripe? Naroči se na Stripburger!

Lahko se naročiš samo na revijo ali cel paket letošnjih izdaj – z mastnim popustom! Celoletna in zagarantirano sveža doza stripovskega čtiva po ekstra prijaznih cenah & dostava direktno na dom.

Na Stripburger se lahko naročiš kadarkoli med letom, izbiraš pa lahko med TREMI NAROČNIŠKIMI PAKETI. Več →

ŠE VROČA STRIPOVSKA POSLASTICA!

DIRTY THIRTY. Trideset let na sceni.

Zajetna stripovska antologija Dirty Thirty na več kot 300 straneh predstavlja tisto najbolj živo in žmohtno iz tridesetletne zgodovine Stripburgerja – pikanten izbor kratkih stripov več kot 70 avtorjev in avtoric ter vso tisto pestrost, svojevrstnost in raznolikost, ki je zaščitni znak revije vse od njenih začetkov do današnjega dne.
Več →

Posebna jubilejna izdaja revije Stripburger (1992–2022), A4-, 392 str.: 296 stripi + 96 priloge, jezik: slovenščina in angleščina, 30 €. Naroči zdaj!

OPOMNIK!
ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 2023
mednarodni mladinski natečaj za strip in animacijo
ROK ODDAJE DEL: sreda, 15. marec 2023

Več informacij o natečaju in prijavnica na www.zivelstrip.net

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Projekt Remix Comix je podprt s strani programa Ustvarjalna Evropa. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Poštovane kolege i ljubitelji stripa,

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je formirano Srpsko udruženje izdavača stripa (SUIS), profesionalno udruženje koje okuplja stripske izdavače iz Srbije, prvo takvo udruženje u ovom delu Evrope.

Stripsko izdavaštvo je protekle decenije doživelo pravi procvat u našoj zemlji, i ponuda izdanja domaćih izdavača može se meriti s mnogo većim i bogatijim tržištima. Sazrevanje tržišta stvorilo je uslove, ali i potrebu da se izdavači ozbiljnije bave svojim statusom, regulisanjem tržišnih uslova i unapređivanjem opštih uslova rada u sopstvenoj oblasti. Najadekvatniji način da se to postigne jeste kroz ozbiljan rad u okviru profesionalnog udruženja.

Iz tog razloga, SUIS će se u svojim aktivnostima pre svega baviti:
– Podsticanjem razvoja produkcije i izdavaštva stripa u Srbiji;
– Poboljšanjem statusa stripa kao devete umetnosti u širem kontekstu kulturne ponude u zemlji i inostranstvu;
– Radom na stvaranju zdravog poslovnog ambijenta u izdavanju stripova, kao i borbom protiv nezakonitih pojava u prometu stripom na domaćem tržištu;
– Radom na sprečavanju piraterije;
– Radom na unapređenju informisanja čitalačke publike i šire javnosti;
– Aktivnim učešćem i predstavljanjem članova Udruženja prilikom organizacije kulturnih manifestacija, festivala stripa i sajmova knjiga,
kao i svim drugim aktivnostima koji poboljšavaju položaj stripskih izdavača i omogućavaju bolje regulisanje i dalji razvoj tržišta.

Verujemo da će formiranje našeg udruženja doprineti ostvarivanju ovih ciljeva i daljem razvoju čitalačke kulture u Srbiji.

S poštovanjem,

Srpsko udruženje izdavača stripa, koga sačinjavaju: 300 Čuda, Beli put, Besna kobila, Čarobna knjiga, Darkwood, Forma B, Komiko, Lokomotiva, Makondo, System Comics

OVA KNJIGA PREDSTAVLJA NAJOPSEŽNIJI PRIKAZ SVIH DOGAĐAJA KOJI SU VODILI DO STVARANJA ATOMSKE BOMBE.
Fascinantno je da su autori uspeli da sakupe ovoliko činjenica i da ih maestralno dramatizuju tako da se ne dobije suvoparno istorijsko štivo.

„BOMBA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 2.680 dinara!

Sled događaja koji je vodio ka stvaranju atomske bombe, od rudnika uranijuma u Kongu, preko radova naučnika poput Ajnštajna i Openhajmera, tajnog Projekta „Menhetn“ u Los Alamosu u Nju Meksiku, pa do umešanosti političara kao što su predsednici Ruzvelt i Truman, ovde je prvi put izložen na jednom mestu. Tu su i malo poznati podaci o zaverama, sabotažama nemačkih postrojenja i važnim pojedincima o kojima se do danas malo govorilo. Ipak, ovo je i priča o malim ljudima, nevidljivim akterima u trci za atomsko oružje, kao i onima koji će prvi postati njegove žrtve.
„Bomba“ je najopsežnije delo na ovu temu, nastalo 2020. godine povodom 75. godišnjice atomskog napada na Hirošimu, i prodato je u Francuskoj u više od 120.000 primeraka. Dobitnik je 13 međunarodnih nagrada za strip, među kojima se ističu Nagrada kritike Asocijacije stripskih kritičara i novinara na festivalu u Kvebeku 2020, Nagrada za najbolji strani strip na Međunarodnom festivalu stripa „Bućon“ u Seulu 2022, kao i Nagrada za najbolji strip sa istorijskom tematikom na Festivalu u Briselu 2021. godine.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„BOMBA“ na Letećem je startu od srede, 8. februara, do nedelje, 12. februara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 2.680 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.999 dinara, a u ostalim knjižarama 3.999 dinara.

OSTRVO NA OBODU SVETA, NA KOME NIKO NIJE POŽIVEO DOVOLJNO DUGO DA BI MU DAO IME, BIĆE KONANOVO KONAČNO UPORIŠTE I POSLEDNJE BOJNO POLJE!

„KRALJ KONAN“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.140 dinara!

Vatra koja gori u Konanu nije mu namenila sudbinu da ostari na tronu Akvilonije. Da umre sa mačem u ruci, isto kao što je ispisao stranice istorije, oduvek je bila njegova životna želja. Kada se otisnuo brodom na zapad, nije očekivao da će se nasukati na nepoznatoj obali prepunoj leševa koji se tu vekovima gomilaju. Kada iz mora izroni Tot-Amon, njegov najveći neprijatelj, Konan zna da u sebi ima snage za još jednu veličanstvenu bitku.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„KRALJ KONAN“ na Letećem je startu od srede, 8. marta, do nedelje, 12. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.140 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.250 dinara, a u ostalim knjižarama 1.699 dinara.

PREDSTAVLJAMO VAM POSLEDNJA DVA TOMA NAJČUVENIJEG DELA HUGA PRATA IZ NJEGOVOG ARGENTINSKOG PERIODA, NASTALOG U SARADNJI SA FANTASTIČNIM SCENARISTOM HEKTOROM ESTERHELDOM!

„NAREDNIK KIRK“ 4 i 5 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.880 dinara po tomu!

„Narednik Kirk“ predstavlja jedinstven uvid u ranije radove jednog od najvoljenijih stripskih stvaralaca svih vremena.
ČETVRTI DEO: Završnica priče koja je počela još u drugom integralu putovanjem Kirka i njegove družine u zemlje Sijuksa, Crnih stopala i Vrana. To je najduži ciklus priča o naredniku Kirku. U četvrtom integralu se potom nastavlja niz kraćih priča.
PETI DEO: Poslednji integral o naredniku Kirku u izdanju Čarobne knjige i kraj Pratovog opusa što se tiče ovog junaka. Ovaj tom sadrži uglavnom kraće priče, a zanimljivo je da je prva, „Staza krvi“, u italijanskom izdanju ostala nedovršena i da je tek naknadno pronađeno više od 70 tabli iz prvog argentinskog izdanja. Te „otkrivene“ table nalaze se u našem izdanju, pa je ova priča objavljena u celosti.

Prelistajte ovo izdanje - tom 4. • PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - tom 5. • PORUČITE ODMAH

„NAREDNIK KIRK“ 4 i 5 na Letećem su startu od srede, 8. marta, do nedelje, 12. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.880 dinara po tomu. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.100 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.799 dinara po tomu.

MANĐI, MAGACU I ŠIRA – KO JE LOVAC, A KO PLEN U OVOJ SUROVOJ IGRI ČIJI JE ULOG ŽIVOT?
„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 11 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Magacu se bori sa Širom na život i smrt. Da li će prevladati mržnja jednog ili zloba drugog? Rin je na izmaku snaga na putu za Kagu, a Kagehise otkriva da gaji nežna osećanja prema Hisoki.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 11 na Letećem je startu od srede, 8. marta, do nedelje, 12. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

Međunarodni sajam knjiga u Novom Sadu održava se od 7. do 13. marta a u Hali „Master“ Novosadskog sajma, i ove godine kao i prethodnih, Studentski kulturni centar Novi Sad će na svom štandu predstaviti svoja izdanja kao i izdanja System Comics, Rende, Lokomotiva, Bunker…

9. marta na glavnoj bini imamo poseban program:
od 16 do 16:30 časova predstavlјamo izdanje "Prokleti II" R. M. Gere u izdanju System Comics-a. Na promociji, pored autora, učestvuju urednik izdanja Igor Marković i programski urednik SKCNS-a Jovan Gvero.

Na štandu SKCNS-a posetioci će moći da pronađu dosadašnja izdanja stripova, knjiga i neka od muzičkih izdanja SKCNS-a.
Ulaz na sajmove je besplatan.

Promocija strip albuma "PROKLETI - Devičanske neveste"

Scenarista Džejson Aron i naš R.M. Gera vraćaju se u oštar i brutalni svet PROKLETIH u dugo očekivanom drugom albumu njihovog biblijsko-noar epa. U vreme pre Velikog potopa, svet ljudi je mesto bezobzirnog nasilja i neobuzdane izopačenosti. Ali, skriven visoko na vrhu planine, postoji sasvim drugačiji svet. Svet bez muškaraca. Ovde svete sestre u tajnom ženskom manastiru žive u raju, novom Edenu, odgajajući svoje "stado" devojaka da prigrle svoju budućnost kao blagoslovene Neveste sinova Božijih. Kada devojke otkriju šta zaista znači postati nevesta, shvataju da postoji samo jedan način da pobegnu od bračnih veza - da beže u pakao!

Sreda, 15. 3. 18h (prostor Gradske galerije KC Grad, na spratu)
Dobro došli u Kulturni centar Grad!

www.facebook.com/events/5876789939065272?active_tab=about
Kulturni centar GRAD

Međunarodni sajam knjiga održava se od 7. do 13. marta u Hali „Master“ i Auli Novosadskog sajma, a ove godine kao i prethodnih, Studentski kulturni centar Novi Sad će na svom štandu predstaviti svoja izdanja kao i izdanja naših prijatelјa System Comics, Rende, Lokomotiva, Bunker…

Ovo će biti prilika da se ponovo sretnemo i družimo, a 9. marta na glavnoj bini imamo poseban program:
-od 12 do 12:30 časova Zlata VK i Danilo Milošev Vostok promovisaće strip "Život posle boga" koji je prošle godine objavio SKCNS. U promociji učestvuju autori i urednik izdanja Jovan Gvero;
-od 16 do 16:30 časova predstavlјamo izdanje "Prokleti II" R. M. Gere u izdanju System Comics-a. U promociji, pored autora, učestvuju urednik izdanja Igor Marković i programski urednik SKCNS-a Jovan Gvero.
-Na štandu SKCNS-a posetioci će moći da pronađu dosadašnja izdanja stripova, knjiga i neka od muzičkih izdanja SKCNS-a.

Štand je otvoren od 10 do 19 časova.

Sajam knjiga prati i Međunarodna izložba umetnosti “Art Ekspo“ koja se održava po 27. put, a paralelno sa tim događajima, 9. i 10. marta biće priređen i 18. međunarodni sajam obrazovanja „Putokazi".

   Novosadska „Čarobna knjiga“ je krajem prošle godine objavila 13. tom serijala Džeremaja belgijskog crtača Hermana Ipena (1938). Tom sadrži (za sada) poslednje tri objavljene epizode serijala pod nazivima „Zver“ (2019), „Kapiraš?“ (2020) i „Mrgud“ (2022). Ovo luksuzno, kolorisano izdanje formata 223x305mm u prevodu Bojane Janjušević ima 140 strana.

   U trenutku kada se 1979. godine pojavljuje 1. epizoda Džeremaje, Herman je već bio etabliran evropski crtač sa dva značajna serijala iza sebe – Bernard Prins i Komanča. Okončao je oba da bi mu ostalo više vremena za Džeremaju. Iako je kasnije pokrenuo još dva serijala (Tornjevi, Djuk), ovo je najduži Hermanov strip serijal koji se sada rasteže na 44 godine i 39 epizoda.

   Našim čitaocima je Džeremaja dobro poznat. U bivšoj Jugoslaviji počeo je da izlazi paralelno sa francusko-belgijskim premijerama u sarajevskom Strip artu (jer je Ervin Rustemagić, osnivač Strip Arta, bio istovremeno Hermanov zastupnik za Evropu). Nakon raspada Jugoslavije Džeremaja se objavljivao devedesetih u Politikinom zabavniku. „Čarobna knjiga“ je počela sa izdanjima integrala sa po tri epizode 2013. godine i za deset godina uspela da objavi svih 39. epizoda. (Uzgred budi rečeno, Čarobna knjiga objavila je u istom formatu integrale Komanče i Tornjeva, ali ne i Djuka, još jednog vesterna, koji je Herman započeo 2017. godine.)

   Politika je centralna tema ovog serijala. Podsetimo se: priča započinje u post-kataklizmičnom svetu u kojoj su materijalna i društvena dobra razorena. Ljudi ponovo počinju da se okupljaju u zajednice i stvaraju političku vlast. Džeremaja i Kurdi lutaju kroz takve zajednice unoseći pravednost, revoluciju i menjajući postojeće odnose snaga. Jedna od glavnih političkih poruka serijala je da post-apokaliptični svet razorenih institucija nije mnogo drugačiji od sadašnjeg „uređenog“ sveta u kome dominiraju korupcija, zloupotreba institucija i javne administracije, velike političke i ekonomske nejednakosti, izopačenost bogatih, ograde koje ih dele od ubogih, prevlast ličnog nad opštim dobrom, kao i naivne i lakoverne mase građana uz čiju pomoć se vladajući slojevi održavaju na vlasti. Istina, Džeremaja i Kurdi kao pojedinci često uspevaju da pobede ovakav sistem (i potpuno ga unište!), ali to je utisak koji nas često obuzima danas – sistem se ne brine za vas; možete samo da se brinete sami za sebe. I možda ćete nekad uspeti.

   Poslednje tri epizode zadržavaju ovo post-apokaliptično shvatanje politike i još više ističu koruptivni sistem u kome grupa lokalnih moćnika uz saradnju sa policijom pokušava da otera seljake sa zemlje u kojoj ima zlata ili u kojoj privatno lice, moćnica, upravlja policijom kako bi Džeremaju isporučila njegovom starom neprijatelju.

   Kao ne-industrijski strip, posle 44 godine izlaženja Džeremaja je verovatno jedan od najdugovečnijih strip serijala na svetu. Hermanov crtež se dosta promenio. Najviše zbog promene tehnike – nestale su oštre linije, kao i specifičan način senčenja, koji je inspirisao mnoge crtače. Zamenio ih je akvarel kojim se albumi boje odmah (umesto naknadno). Proporcije figura takođe više nisu tako precizne kao nekad. Ipak, ljubitelji Hermanovog rada mogu da sa zadovoljstvom da uživaju u njegovim radovima. Herman je na svom portalu već najavio 40. epizodu Džeremaje, kao i neke nove serijale. Impresivna aktivnost za nekog ko ima 85 godina.

Objavljeno: 05.03.2023.

   Periodične publikacije (novine, časopisi, magazini...) nesporno su najdinamičniji segmenti na sceni bilo koje umetničke grane koja se realizuje u štampanim medijima; sledstveno tome nepostojanje periodične publikacije koja će predstavljati aktuelna dešavanja i pružati uvid u stvaralačke radionice siguran je znak da takva scena tavori, tapka u mestu i neminovno srlja u nestajanje. Nasuprot tome, pojava časopisa, koliko god neredovnih u izlaženju, kakav-takav je garant opstajanja i, možda, začetak nadolazećeg boljitka. U tom kontekstu, „Strip pressing, magazin za devetu umetnost“ u izdanju niškog Studentskog kulturnog centra, koji se pojavio na samom početku novog milenijuma (tj. 2001.g), uprkos neredovnosti izlaženja, nametnutoj nedostatkom sredstava za štampu a ne nedostatkom valjanih sadržaja, „pokrivao“ je zjap nedostajuće periodike na ovdašnjoj strip sceni. Sa njim ovdašnja strip scena i dalje ima serioznu publikaciju koja nudi praksu-stripove i teoriju - intervjue, prikaze, teorijske osvrte; to je, naravno, nedovoljno za strasne ljubitelje ali izostanak „Strip pressinga“ svakako bi istanjio (ako ne i raskinuo) veze sa domaćim i svetskim strip zbivanjima. Otuda je pojava svakog broja svojevrsni praznik za strip stvaraoce i ljubitelje 9. umetnosti. Najnoviji, 23. po redu „Strip pressing“ na 80 strana gustog sadržaja, drži se oprobane formule: red stripa - red tekstova o stripu i njegovim stvaraocima. Mada nije odmah na početku broja prvo pomenjemo deo o strip stvaraocima koji su nas napustili u prošloj godini, podsećajući na nezaustavljivi tok vremena odnosno nestajanje ljudi na čijim smo delima odrastali i stasavali. „Pressing“ dirljivim tekstovima pominje one koji su iz stripa otišli u večnost: slavni i poštovani majstor pera Julio Radilović Jules (1928-2022), strip crtač, karikaturista, doajen Zagrebačke škole crtanih filmova, Borivoj Dovniković Bordo (1930-2022), i scenarista, crtač, urednik Dragoljub Dragan Savić (1957-2022).

   Informativno-obrazovnu funkciju imaju sjajni tekstovi o humorno intoniranom stripu „Amnezija“ Filipa Andronika (autora Luke Stojanovića) i apsurdističko-ciničnom a ipak urnebesnom serijalu „Udaljena strana“ ingenioznog Gerija Larsona (napisao Milan Jovanović). Kritike nekih od aktuelnih domaćih strip izdanja na koje svakako treba obratiti pažnju nadovezuju se na prikaze publikacija iz Slovenije i Rumunije u šta se uklapa i tekst o letošnjem Masterklasu stripa u Brašovi, Rumunija, potvrđujući da „Strip pressing“ sa svojim urednikom Markom Stojanovićem i dalje insistira na povezivanju strip autora iz regiona. Originalni intervujui sa strip autorima jedan su od zaštitnih znakova ovog magazina; stvaraoce sa ovih prostora koji su karijeru razvijali u „belom svetu“ predstavljaju Saša Jovanović (1963, likovni umetnik, grafičar, koji je 30 godina živeo u Amsterdamu, autor dva strip albuma), tajanstveni Morian (strip crtač serijala „Čovek 20 veka“ koji objavljuje američki „Image“) i Ivana Filipović (1965, školovani arhitekta, od 1999. nastanjena u Kanadi, svojevremeno vrlo prisutna na domaćoj strip sceni); osim priča o radostima i mukama stvaranja i o položaju stripa u svetu, zapanjuće su njihove životne zgode i nezgode (Saša se bavio dizajnom pogrebnih urni a Ivana je postigla velike uspehe u svetu veb dizajna). O svojim strip iskustvima pričaju Alkant i Bole, scenaristi francuskog hit serijala „Bomba“.

   Posebnost ovog broja „Strip pressinga“ jesu stripovi na jednoj tabli potekli iz radionica 50-tak autora iz regiona. Kratki strip je (kao i kratka priča) posebna kategorija koja traži visprenog, vrcavog i disciplinovanog autora jer na jednu tablu može stati šala, geg ali i čitava epopeja odnosno filozofska rasprava – na koju stranu će „priča u slikama“ otići zavisi upravo od umetnikove spretnosti i nadahnuća. Otuda je ova neformalna panorama kratkog stripa pravi biser i poslastica za stripoljubce.

   Znatiželjni i zadovoljni čitalac iznova će zaključiti da je „Strip pressing“ dragoceno izdanje koje donosi mnogo radosti i pouka, istovremeno zažalivši što ovaj „magazin za devetu umetnost“ ne izlazi češće.

Po tradiciji, stripovski mart u Kragujevcu je do pojave kovida 19 počinjao Snežnim samitom stripadžija Srbije. Kovida ima tek u tragovima ali snega u Kragujevcu nema. Zato neće biti ni snežnog samita jer je udruženje Svet stripa odlučilo da sve svoje ovogodišnje programe organizuje pod nazivom Međunarodna strip-konferencija “Kragujevac Comic Con”

Ovogodišnji Komikon je trinaesti po redu a njegov prvi specijalni gost je strip-autor Rajko Milošević Gera. Kragujevčani će u prostorijama Narodne biblioteke “Vuk Karadžić” imati priliku da se dva dana druže sa ovim vanserijskim umetnikom koji dolazi iz Barselone u kojoj živi od 1991. godine. Termin druženje je izabran od strane autora kao njegova želja da u Kragujevcu upozna autore stripova, grafičke dizajnere, slikare, sve one koji se izražavaju na polju likovne i vizuelne umetnosti. Masterklas, koji će R.M. Gera voditi u petak je posvećen baš njima.

U okviru programa gostu će biti uručeno priznanje za izuzetan doprinos umetnosti stripa „Brana Cvetković“. Priznanje koje nosi ime po ovom svestranom čoveku (koji je bio glumac, reditelj, upravnik pozorišta, scenograf, karikaturista, ilustrator, prevodilac, dečji pesnik, pripovedač i vodeći srpski satiričar u prvoj deceniji 20. veka), ustanovljeno je prošle godine na inicijativu Sveta stripa i sastoji se od plakete i povelje i predstavlja zajedničku nagradu za izuzetan doprinos umetnosti stripa koju potpisuju USUS, Svet stripa i Centar za umetnost stripa. Prošlogodišnji laureat je bio Branislav Bane Kerac.

Program:

Druženje sa Gerom

Petak 3. mart
16:00 - 19.30
Masterklas, predavač R.M. Gera

Subota 4. mart
16:00 - 20:00

-Dodela diploma za uspešno učešće na stripskim radionicama u okviru manifestacije “Leto u gradu”
Polaznicima radionica diplome dodeliti: Marija Đoković, koordinatorka Kancelarije za mlade Kragujevac, Milan Jovanović, predavač u Školi devete umetnosti Svet stripa.
-Dodela priznanja za izuzetan doprinos umetnosti stripa „Brana Cvetković“.
-Javni intervju, srpska premijera strip-albuma "Prokleti 2", potpisivanje i crtanje posveta, ugodni razgovori.
Gosti: R.M. Gera i Igor Marković, izdavač (System Comics).

Program će pratiti i bogata izložbeno prodajna berza stripa.

Organizator programa je Svet stripa a domaćin Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" (TC Gradski dom, Zorana Đinđića 10, prvi sprat).

Centralna manifestacija „Kragujevac Comic Con“ će se održati, po planu, od 1. do 4. juna 2023. godine.

Spoštovani!
Vabimo vas na predstavitev stripa Kajuh, pesnik partizan. Avtorja bosta z nami v četrtek, 2. marca 2023, ob 19:00 uri. Se vidimo!
Aleksander Buh; www.stripi.si

Marijan Pušavec & Zoran Smiljanić – Kajuh, pesnik partizan

Kajuh, pesnik partizan je prvo sodelovanje avtorskega dvojca Zoran Smiljanić (risba) in Marijan Pušavec (scenarij) po monumentalnem stripovskem projektu Meksikajnarji. Tokrat sta združila moči pri pripovedovanju zgodbe o pesniku in partizanu Karlu Destovniku – Kajuhu (13 december 1922 – 22. februar 1944). Scenarij je nastal po knjigi Vlada Vrbiča Prestreljene sanje’. Strip je pospremil stoletnico pesnikovega rojstva, izšel pa je v letu, ki ga je slovenska vlada na pobudo Ministrstva za kulturo razglasila za Kajuhovo leto.
Resnična zgodba o ljubezni, poeziji, vojni in smrti.

Stripovska biografija o mladeniču iz Šoštanja, pesniku, skojevcu, komunistu, vosovcu, partizanu … in ljubimcu. Star komaj dvajset let je v svojih pesmih z občuteno intonacijo, strastno interpretacijo in empatijo do tistih brez glasu nagovoril slovenskega človeka v najhujših vojnih stiskah, ko sta bila pod vprašajem obstoj naroda in življenja posameznikov. Za življenja je vrhunec popularnosti doživljal pol leta pred smrtjo, ko je na partizanskih mitingih ekstatično deklamiral svoje verze in v srcih poslušalcev sprožal močne čustvene odzive. Bil je prva rokenrol zvezda, slovenski Jim Morrison, Bob Dylan in John Lennon svojega časa, krik protesta in upora proti nasilju in krivicam. Po vojni ga je ljudska oblast odlikovala z redom narodnega heroja in si prisvojila njegove pesmi ter jih kanonizirala za potrebe komemorativnih obredov. Kajuhova poezija je ta nesporazum preživela. Danes doživljata njegova osebnost in poezija novo življenje pri mladih, ki ga sprejemajo kot glas nove generacije. Njej je posvečen ta strip.

Pesnik, narodni heroj

Šestnajstleten je začel pod psevdonimom Drago Jeran objavljati socialne pesmi v reviji Slovenska mladina, aktivno je sodeloval v naprednem kulturnem in političnem življenju v rodnem Šoštanju. Zaradi komunističnega delovanja so ga kot šestošolca izključili iz celjske gimnazije in je šolanje nadaljeval v Mariboru. Pred začetkom druge svetovne vojne je bil interniran na jugu Srbije. Kmalu po okupaciji so ga Nemci zaprli v Šmartnem pri Slovenj Gradcu, kjer je po brutalnem zasliševanju napisal svojo prvo vojno pesem Nenapisano pismo iz ječe. Septembra 1941 je odšel v Ljubljano, kjer je delal za VOS in pisal ter objavljal pesmi, ki so nagovorile srca slovenskih ljudi. Njegov pesniški vrhunec predstavljajo pesmi, ki so postale antološke: Slovenska pesem, Kje si, mati, Bosa pojdiva, dekle, Samo en cvet, en češnjev cvet, Pesem matere treh partizanov, Materi padlega partizana, Pesem XIV. divizije.

Avgusta 1943 je odšel v partizane in postal vodja kulturniške skupine XIV. divizije. Z njo je kot recitator sodeloval na številnih mitingih po dolenjskih, notranjskih, primorskih in belokranjskih vaseh, kjer so njegovo pesem sprejemali kot izpoved lastnega trpljenja, jo prepisovali, prebirali in recitirali. Zaradi priljubljenosti med ljudmi in borci so na ciklostil razmnožili 38 izvodov Kajuhovih Pesmi. Januarja 1944 je s XIV. divizijo odšel čez Hrvaško na Štajersko. Ob nenadnem napadu nemške patrulje je padel v Šentvidu pri Zavodnju pod streli slovenskega rojaka v okupatorjevi uniformi.

Format A4, trde platnice, črnobel tisk z dodatkom rdeče, 144 strani, cena: 25 eur

Veles – grad u samom centru Severne Makedonije ovog vikenda biće centar strip kulture na Balkanu, preko multimedijalne izložbe CAN FOR BALKANS koja gostuje posle Rumunije, Albanije, Belgije i Srbije. Na otvaranju će imati priliku da prisustvuju umetnici i scenaristi, teoretičari stripa, profesori, ljubitelji stripa i gosti iz cele zemlje i Evrope. Početak ove izložbe je zakazan za petak 03.03.2022 sa početkom u 20 časova u Likovnom salonu u Velesu.

Izložba „CAN za Balkan“ sastoji se od dve tematske celine, od kojih prva predstavlja grafičko-sekvencijalne radove pristigle na prošlogodišnjem međunarodnom konkursu stripa na temu „Balkan kroz istoriju“. Ove radove ocenjivao je međunarodni strip žiri, a predstavnik Severne Makedonije bio je Tome Trajkov - koordinator programa Strip centra.

U drugom, koji je rezultat višegodišnjih istraživanja istorijskog stripa na Balkanu, izloženi su najreprezentativniji istorijski stripovi rumunskih, srpskih, albanskih i makedonskih autora, odnosno istorijski strip iz zemalja iz kojih su partnerske organizacije projekta.

Između ostalih, na izložbi će biti predstavljen strip Slavice Kupenkove, koja je na ovom konkursu dobila nagradu za najbolji makedonski strip. Ovu izložbu posvećenu istoriji Balkana posetioci će moći da posete do 27. marta.

Za sve ljubitelje 9. umetnosti, biće organizovano nekoliko događaja i promocija kao preteča velikog finala, uz specijalne goste - NJ. E. Andrea Silvestri, ambasador Italije u Makedoniji, Aleksandar Stevanov i Boško Karadžov. Spomenimo da je Aleksandar Stevanov – hroničar stripa, kao član istraživačkog tima projekta, u svom istraživačkom radu u okviru projekta uspeo da razbije predrasude prema makedonskom istorijskom stripu i prema makedonskoj strip kulturi uopšte (uzgred rečeno, takve predrasude su se dešavale i tokom trajanja projekta).

Događaj će moderirati koordinatori ovog projekta: Vane Trajkov – izvršni direktor Strip centra i Aleksandra Andreeva. SCM – Veles je partner u projektu CAN za Balkan koji finansira Evropska unija kroz „Kreativna Evropa “ programa, a lokalni partneri su Opština Veles i LU Narodni muzej – Veles

SAGA O ČASNOM PRINCU I NJEGOVOJ ŽIVOPISNOJ PORODICI DOSTOJNO SE NASTAVLJA U MAESTRALNOJ TRADICIJI KOJU JE TOLIKO GODINA NEGOVAO HAL FOSTER PRE NEGO ŠTO ĆE JE PRENETI SLEDEĆOJ GENERACIJI AUTORA.

Džon Kalen Marfi i njegov sin i u ova dva toma pokazuju da su dorasli zadatku, donoseći pred publiku avanture koje su istovremeno sveže i u prepoznatljivom Valijantovom duhu.

„PRINC VALIJANT“ 24 i 25 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara po tomu!

DVADESET ČETVRTI DEO: 1985–1986.
U Laponiji, Val i Arn upliću se u bitku za presto između braće blizanaca. Arn se savetuje sa tajnovitim pustinjakom o tome da li je njegova sudbina povezana sa sudbinom Mejv, ćerke najljućeg neprijatelja… A pošto opaki Mordred upravlja Kamelotom, Val i Aleta pokušavaju da okupe vojsku, zbog čega Val mora da uhvati ozloglašenog odmetnika, da se bori protiv trola i pronađe izgubljeno blago. Arturove snage okupljaju se kod Haj Krosa i otpočinje epska bitka koja će odlučiti o sudbini Kamelota i tokom koje Arn postaje vitez Okruglog stola...

DVADESET PETI DEO: 1987–1988.
Veliki događaj se sprema: venčanje mladog princa Arna! Val odlazi na putovanje u potrazi za
severnim putem začina, zbog čega upada u avanture sa Baltima, Grcima, Laponcima i Kinezima. Prevara u stilu obrnutog trojanskog konja zamalo nije uništila kompletnu Valovu ekspediciju, a u snolikom susretu severno od Kataja Val će naići na Jetija i druga čudnovata stvorenja... Za to vreme, u Britaniji Arnova mlada diže bunu protiv šovinizma i pruža ženama iz sela Or priliku da slobodno ostvare svoj potencijal...

Prelistajte ovo izdanje - tom 24.• PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - tom 25. • PORUČITE ODMAH

„PRINC VALIJANT“ 24 i 25 na Letećem su startu od srede, 1. marta, do nedelje, 5. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.540 dinara po tomu. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara po tomu.

DA LI ĆE FILMSKI PROJEKAT DA VEŽE LJUDE U ŠOJINOM OKRUŽENJU? ILI ĆE DA OTVORI STARE RANE?
„OBLIK GLASA“ 5 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Šoja Išida veruje da će suludim podvizima i grubijanskim ponašanjem zadržati naklonost prijatelja i steći poštovanje vršnjaka u školi. Šoko Nišimija je zbog gubitka sluha oduvek bila meta vršnjačkog nasilja. Susret ovo dvoje mladih zauvek će im promeniti živote.

Nagacukin i Šojin film poprima obrise. Međutim, u isto vreme oni počinju da gube kontrolu nad njim. Vreme je da se prisete pravog razloga zbog kog su se prihvatili ovog projekta – prijateljstva.

OblIk glasa je izvanredna studija o odrastanju, vršnjačkom nasilju, životu sa hendikepom i stalnom osećaju krivice. Jošitoki Oima je dobila pohvale publike i kritike zbog načina na koji je prikazala sve ove aspekte života. OblIk glasa je preveden na više svetskih jezika i ekranizovan je u vidu igranog filma. Serijal je u Japanu bio nominovan za prestižne nagrade Osamu Tezuka i Manga Taišo, a  američko izdanje 2016. godine uvršćeno je u zvaničan izbor za nagradu Ajzner u međunarodnoj kategoriji.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OBLIK GLASA“ 5 na Letećem je startu od srede, 1. marta, do nedelje, 5. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

KOLIKO U PROŠLOST SEŽE KISAKIJEVA MRŽNJA PREMA TAKEMIĆIJU?
„TOKIJSKI OSVETNICI“ 11 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Tokijski osvetnici su priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!

Hrišćanska crkva u Šibuji, Badnje veče. To su mesto i vreme konačnog obračuna sa Crnim zmajevima. Mogu li neočekivani saveznici iz Tomana sprečiti Hakaija da sprovede svoj plan koji će svima uništiti budućnost?

Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„TOKIJSKI OSVETNICI“ 11 na Letećem su startu od srede, 1. marta, do nedelje, 5. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.