...Zoran Selena (1947-2023)

Naš kolega i dragi prijatelј Zoran Selena preminuo je u Zrenjaninu, u ponedelјak 27. februara 2023. godine, posle duže bolesti.

Selena je rođen 8. januara 1947. u Staroj Pazovi, ali je veći deo života proveo u Zrenjaninu. Studirao je slikarstvo, bio scenograf Narodnog pozorišta, a po odlasku u Sjedinjene Američke Države, izrađivao je unikatne predmete od kože za mnoge kaubojske klubove. Nakon povratka iz Amerike, nastavio je da se bavi slikarstvom. Odlikovao ga je širok stilski i zanatski dijapazon. Bio je autor stripske serije „Bezvremeno sad“. Zastuplјen je antologiji u „Zrenjaninski strip almanah“ mr Branka Đukića, gde su uz njega objavlјeni i Aleksandar Babić, B. Đukić, Mišo Živanov, Vladimir Kuzmanov, Vladan Nikolić, Aleksandar Pavković, Dejan Uzelac i Nikola Štiklica. Nije stigao da dovrši svoje najvažnije stripsko delo, seriju "Aelita" po grofu Alekseju Tolstoju. Bio je neumorni zastupnik stripa kao umetničkog i kulturnog fenomena, što je, uz deo bogatog zanatskog znanja, preneo i na sinovicu Selenu Danilović, danas istaknutu ilustratorku. Zoran Selena je bio jedan od obnovitelјa Udruženja stripskih umetnika Srbije 2010. godine.

Sahrana Zorana Selene će biti danas, u utorak, 28. februara u 13 časova na Temišvarskom groblјu u Zrenjaninu.

 

  ...DIRTY THIRTY:
  Prvih 30 let revije Stripburger!

VROČE & PIKANTNO!
DIRTY THIRTY. Trideset let na sceni
Posebna jubilejna izdaja revije Stripburger

Ekstra specialen izbor stripov! Pikantne vsebine in razkošna razgibanost stilov! Vse to in še več prinaša Dirty Thirty, več kot 300-stranska mednarodna antologija stripov iz dolgih in pestrih prvih 30 let revije Stripburger.

Do 1. marca po še posebej prijazni ceni - 23 EUR! Naroči zdaj!

Daljnega leta 1992 je luč sveta ugledal Stripburger, stripovska revija s prav posebnim karakterjem in prepoznavnim okusom. V treh desetletjih se je iz eksperimentalnega vizualnega fanzina razvil v enega najvidnejših in najaktivnejših akterjev domače stripovske scene, ki s svojimi dejavnostmi zavzeto g(n)oji stripovsko kulturo, na straneh revije pa so ustvarjalno pot začela in pilila številna uveljavljena imena iz stripovskega sveta.

In ker 30 let ustvarjanja in udejstvovanja na neodvisni stripovski sceni ni kar tako, smo takšno častitljivo obletnico proslavili s tistim, kar imamo od vsega najrajši: S STRIPI! Zajetna mednarodna stripovska antologija Dirty Thirty na več kot 300 straneh predstavlja tisto najbolj živo in žmohtno iz tridesetletne zgodovine Stripburgerja – pikanten izbor kratkih stripov, katerih skupna lastnost je zgolj ta, da so bili nekoč že objavljeni v naši reviji, in več kot 70 avtorjev in avtoric, ki s svojim deli predstavljajo vso tisto pestrost, svojevrstnost in raznolikost, ki je zaščitni znak Stripburgerja vse od njenih začetkov do današnjega dne.
Izdaja, s katero se boste dodobra nasitili tudi tisti najbolj lačni stripov. Njami!

Več →

Zagotovite si svoj izvod v prednaročilu z ekstra deluxe popustom!
Posebna cena: 23 € (velja samo za prednaročila do 1. 3. 2023).
Posebna jubilejna izdaja revije Stripburger (1992–2022), A4-, 392 str.: 296 stripi + 96 priloge, jezik: slovenščina in angleščina, redna cena: 30 €

K vragu dieta! Privošči si strip!
In ker se življenje s 30. letom šele dobro začne, vam tudi letos pripravljamo kup novih, visokokaloričnih stripovskih izdaj, za vzdrževanje stripovske kondicije pa še veliko raznovrstnih dogodkov doma in čez planke, ki bodo razpršeni tekom celega leta. Več kmalu!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Projekt Remix Comix je podprt s strani programa Ustvarjalna Evropa. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...u izdanju Lokomotive.

   Stripovi mogu nastati i iz inata. I ne samo to – mogu biti uspešni i kvalitetni. To je slučaj sa serijalom Džim Katlas, našim čitaocima manje poznatim vesternom koji je izašao iz radionice tandema Žiro-Šarlije. Deo prve epizode je ranije objavljen u Mini EKS almanahu 1980. godine. Potom u Stripoteci 1982. godine (#701-2), potom u Politikinom zabavniku 1996. i 1997. godine. Sada će čitaoci u Srbiji moći da se upoznaju sa kompletnim serijalom. Luksuzno izdanje (formata 215x290 mm) na 128 strana u prevodu Nikole Stamenkovića objavila je beogradska „Lokomotiva“ 2022. god. u tiražu od 500 primeraka. Integral sadrži prve dve epizode „Misisipi river“ i „Čovek iz Nju Orleansa“, koje su premijerno objavljene 1979. i 1991. godine.

   Nastanak Džima Katlasa vezan je za probleme koje su Žiro i Šarlije imali u vezi Poručnika Bluberija. Bluberi je počeo svoj životni vek 1963. godine izlaskom u francuskom strip magazinu Pilot u nastavcima. (Tek nakon toga bio je štampan integralno kao strip-album.) Kada je francuska izdavačka kuća Dargo (Dargaud) preuzela Pilot, počela je da zakida autore za honorare. Ovo se dešava polovinom sedamdesetih godina, kada je Bluberi bio na vrhuncu popularnosti. Epizodom „Anđeosko lice“ (1975. godina), Žiro i Šarlije napuštaju Pilot, objavljuju epizodu u nastavcima u drugom magazinu, a onda prestaju da rade na Bluberiju i počinju potpuno novi vestern - Džim Katlas. Suočeni s pretnjom prestanka izlaska, vlasnici Dargoa su pristali na uslove autora, i serijal ponovo kreće sa epizodom „Slomljeni nos“.

   Pošto se Žiro vratio radu na Bluberiju, a potom započeo i rad na Inkalu (pod pseudonimom Mœbius), rad na Katlasu je zaustavljen. Do naredne epizode prošlo čitavih 12 godina (2. epizoda objavljena je 1991. godine). Crtež na Katlasu preuzeo je Kristijano Rosi (r. 1954), koji je karijeru (kao i Žiro pre njega) započeo kao šegrt kod Žižea, crtača Džeri Springa, prvog uspešnog francusko-beligijskog vesterna. Rosi se (kao i Janjetov koji je 1988. godine zamenio Žiroa na Inkalu) u početku pridržavao Žiroovog crtačkog stila.

   Katlas, kao i Bluberi, spada u vestern žanr, ali se radnja dešava na Jugu Amerike neposredno posle građanskog rata. Okruženje i teme su drugačije. U Katlasu dominiraju teme rase i nepravde, kao i elementi vudu magije i misticizma. Kod Bluberija dominira nasilje, izdaja i odnos Amerikanaca i Indijanaca. Za razliku od Bluberija, koji je složeniji i konfliktniji lik, i ne trpi autoritet, Katlas je uzoran vojnik Unionističke vojske, koji pokušava da probleme reši kroz institucije.

   Do 1999. godine objavljeno je ukupno sedam epizoda ovog serijala. Nadajmo se da će nas „Lokomotiva“ uskoro obradovati i ostalim delovima serijala.

[Objavljeno: Danas, Vikend izdanje, 18-19.2.2023, str. XI]

Objavljeno: 26.02.2023.

  ...Jubilej 30 godina Škole "Đorđe Lobačev",
  Pobednici Valјevskog strip festa!

-Novi statut i novi predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije
-Izložba povodom 30 godina škole stripa "Đorđe Lobačev"
-Šesti Valјevski strip fest 2022. - rezultati konkursa
-Momčilo „Moma“ Rajin (Vikipedija)
-Stefanović, Zoran. „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“ (2012)

---

Novi statut i novi predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije
Udruženje stripskih umetnika Srbije je na skupštini 16. decembra donelo novi statut i izabralo novi Upravni odbor koji čine Nikola Maslovara, Radič Mijatović – Miša, Rade Tovladijac, Zoran Tucić (potpredsednik) i Momčilo Rajin (predsednik).
O novom predsedniku dajemo biografske priloge na kraju ovog biltena.

Izložba povodom 30 godina škole stripa "Đorđe Lobačev"
Škola i radionica stripa, ilustracije i koncept arta "Đorđe Lobačev" pod upravom stripara i pedagoga Vladimira Vesovića osnovana je i počela sa radom 1992. godine. Od 1996. godine radi pod imenom doajena ove umetnosti, Đorđa Lobačeva.
Povodom jubileja od 30 godina Škole, Dečiji kulturni centar Beograd u petak, 24. februara u 19č u Galeriji DKCB otvara izložbu posvećenu ovoj školi, njenim učenicima i prijatelјima.

Prateći program
Subota, 4. mart, od 10:00 do 14.30 časova
Radionica stripa, ilustracije i koncept arta otvorenog tipa za sve generacije u Galeriji DKCB
(Radionicu vode: Vladimir Vesović, Mileta Miloradović, Uroš Maksimović)
Sreda, 8. mart, od 10:00 časova
Stručno vođenje kroz izložbu i razgovor o stripu, ilustraciji i koncept artu (Vladimir Vesović i Lidija Seničar)
Subota, 25. mart, od 10:00 do 14.30 časova
Radionica stripa, ilustracije i koncept arta otvorenog tipa za sve generacije u Galeriji DKCB
(Radionicu vode: Vladimir Vesović, Mileta Miloradović, Uroš Maksimović)
Predavanje o životu i radu doajena devete umetnosti – Đorđu Lobačevu
(Zoran Stefanović i Kristijan Relјić)

---

Šesti Valјevski strip fest 2022 - rezultati konkursa
Umetničko udruženje „ART grupa AKT“ iz Valјeva krajem 2022. je raspisala međunarodni strip konkurs. Na konkurs je stiglo 137 radova iz Srbije i inostranstva (Bugarska, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kanada, SAD).

Nagrade
Od pristiglih radova iz osam zemalјa žiri u sastavu Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije i predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije; Milivoj Kostić, akademski umetnik i Dejan Bogojević, multimedijalni umetnik, odlučili su da nagrade sledeće autore i stripove:
Gran pri Petog valјevskog strip festivala: Bojan Zavišin — „Transpuppyfication“
Prva nagrada: Vladimir Kuzmanov — „Mlečni zubi”
Druga nagrada: Geza Šetet — „Natura naturans“
Treća nagrada: Goran Ćeličanin — „Kauboj“
Nagrada za pripovedanje: Milan Konakov — „814“
Nagrada za likovnost: Novica Milivojević — „Mračni vitez u epizodi Babagedon, oridžin stori“
Nagrada za crtež: Sabahudin Muranović Muran prema scenariju Marka Stojanovića — „U magnovenju“
Nagrada za satiru: Miloš Dragićević i Vladimir Đurić Đura — „Ši–vojska“
Nagrada za humor: Darko Drlјević — „Sizif i pas“ * Dražen Brkić — „Državna matura“
Nagrada za društveni angažman: Mladen Olјača — „Mete“
Nagrada za ekološku poruku: Bilјana Malešević — „Buđenje u godini 2047“
Nagrada za alternativni izraz: Aleksa Pašić — „Zimske čarolije“
Valјevski autor godine: Stefan Nastić
Nagrada za negovanje tradicije: Vlastimir Mandić – „Mrtav Srđa“
Nagrada Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd: Stefan Nastić i Želјko Obrenović — „San pravednika“
Nagrada časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Akt“: Srđan Nikolić Peka
Nagrada za najbolјeg mladog autora: Isidora Cerovac – „Kill Boyz“ i Nevena Cakić – „Uzalud“
Specijalna pohvala pedagozima. Strip centar Makedonije, Veles, Severna Makedonija.
Specijalna pohvala: Škola stripa i ilustracije, Budva, Cena Gora
Specijalna pohvala: Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, Leskovac
Pohvala Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd: Grupni projekat stripova o Romima: Anastasija Nedelјkovska, Angela Petruševska, Emrah Arifov, Tamara Miševska, Vilma Damnjanovska i Vasil Glavinov

---

Momčilo „Moma“ Rajin (Vikipedija)

Momčilo „Moma“ Rajin (Bela Crkva, 23. februar 1954) srpski je likovni i muzički kritičar, teoretičar i istoričar, umetnik i izdavač.
Biografija
Diplomirao je 1978. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na katedri za istoriju umetnosti radom „Rok grafika“. Živi i radi u Beogradu.
Uticajan je kao kritičar i teoretičar kulture i umetnosti, ali i kao urednik i izdavač značajnih jugoslovenskih časopisa za kulturu: Džuboks i Ritam (pop-rok muzika), YU strip (strip) i Moment (savremene likovne umetnosti) i drugih.
Jedan je od klјučnih lјudi muzičkog Novog talasa u Jugoslaviji, jer je kao urednik, organizator i kritičar podržao krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih tada mlade sastave kao što su „Idoli“, „Električni orgazam“ i „Šarlo Akrobata“.
Od velikog je značaja i za savremeni srpski i jugoslovenski strip, jer je kao urednik i izdavač uticao na rane karijere stvaralaca kao što su Zoran Janjetov, Rajko Milošević - Gera, Zoran Tucić, Dejan Nenadov, Darko Perović, Vujadin Radovanović, Rade Tovladijac i dr.
Bio je član umetničke grupe „Aux maniere“ sa Slobodanom Šajinom (1982—1986).

Bibliografija (izbor)
Post Pop 1 - Tekstovi 2002-2004, Beograd: Draslar (2006) ISBN 978-86-7614-052-7
Post Pop 2 - Tekstovi 2002-2004, Beograd: Draslar (2006) ISBN 978-86-7614-067-1

Nagrade i priznanja
„Ponos Bele Crkve“ 2013. za „aktivno promovisanje univerzalnih vrednosti u svim oblastima života“.
Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodelјuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd

Reference
-Svetlana Đolović: „Bilo i biće (Postpop 1 - Momčilo Rajin)“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jul 2012), Popboks, Beograd, 9. jun 2006.
-Vladimir Đurić Đura: „Moma Rajin i Aux maniere“,, Blic, Beograd, 26. mart 2008.
-Slobodan Ivkov: 60 godina stripa u Srbiji, poglavlјe „Obnovitelјi posle II svetskog rata“, Subotica, 1995.
-Dušan Kojić - Koja: „Nije bilo loše“ (Dvadeset godina Paket aranžmana), Vreme, Beograd, br 539, 3. maj 2001.
-Petar Janjatović: „Niko kao ja“ (Dvadeset godina Paket aranžmana), Vreme, Beograd, br. 539, 3. maj 2001.
-Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar - Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
-Zoran Stefanović: „Kosmičko jaje ili kamen fraktalnog svemira“, pogovor za album Niti snova o moći Zorana Tucića, Ljuana Koke i Radeta Tovladijca, Novi Sad, 2010.
-Jovan Despotović: „Momčilo Rajin i Slobodan Šajin - Aux maniere fin de siècle“,, Treći program Radio Beograda, 16. februar 1984; Moment, br. 2, Beograd, (1985). pp. 44–45.
-„Ponos Bele Crkve: Momčilo Moma Rajin“, godišnja nagrada Belocrkvanskih novosti, 25. decembar 2013.
-Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2018), 17. maj 2018.

Literatura
Stefanović, Zoran. „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“, Projekat Rastko, 8. oktobar 2012.

Spolјašnje veze
-Lidija Merenik. „Selektivna hronologija: Nove pojave u slikarstvu i skulpturi u Srbiji 1979-1989.“, u: Umetnost na kraju veka, „Clio“, Beograd, 1998; e-knjiga: Projekat Rastko, 2001.
-Momčilo Rajin, audio intervju, emisija „Deca apokalipse 20“, Radio Svetigora, Cetinje 2008.
„Možda sad i nikad više: Momčilo Rajin i Dragan Ambrozić - 20 godina Ritma“, intervju Nebojša Marić, Popboks, Beograd, 20. mart 2009.
„Dvadeset godina Paket aranžmana“, Vreme, Beograd, br. 539, 3. maj 2001.

---

Stefanović, Zoran

„Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“ (2012)
Uvod priređivača: O mogućoj ponovlјenoj pustolovini
Trideset godina je dobar zbir: ciklus sazrevanja stvari u lјudskom svemiru. Osvrnemo se i bistro vidimo unazad, ne samo uske staze kojima smo išli, nego i ko nam je u putovanjima bio dobri sadrug, vodič, pastir, okreplјenje.
A u novom ciklusu koji upravo drma srpsku kulturu i pop-kulturu lako prepoznajemo i da nam je jedan od trajnih sadruga i onaj blagi čovek s osmehom – Momčilo Moma Rajin.
Urođena skromnost ovog beogradskog Banaćina uvek je dovodila do toga da ga reflektori i društvena moć zaobilaze, ali oni koji znaju (a ima ih), osećaju koliko je visoko i titravo duhovno stablo koje čini ovaj likovni i muzički kritičar, teoretičar i istoričar, umetnik i izdavač. Oplemenjivač raznih izraza.
Zato smatramo da je jedan od lepih prioriteta srpske kulture da se Rajinu – jednom od očeva našeg muzičkog Novog talasa, stripa i današnje kulturne matrice – evidentira mesto na ovoj ravni: uknjižavanjem bogatog opusa, pravlјenjem bibliografija, proučavanjem i razbistravanjem šta se to u stvari i sa autorom i sa nama desilo.
Neka ovaj tekst – tek nišča faktografija – bude vedri poziv na buduću pustolovinu. Premotavanje svih čuda sveta kroz Rajinove oči.

Momčilo Rajin i jedan novi talas (1977-1989)
Junak našeg teksta je naturalizovani Beograđanin. Rođen je kao Momčilo, 23. februara 1954. u banatskoj Beloj Crkvi, gde je završio osnovnu školu. U Beograd se preselјava 1968, gde pohađa III beogradsku gimnaziju.
Studije na Filozofskom fakultetu, odsek Istorija umetnosti, završava na vreme, 1978, diplomskim radom „Rok grafika“. Od tada je neprekidno u samoj srži naše kulture, ponekad bivajući i njena suština.
Danas vidimo da je godina 1977. bila od velikog značaja za autora. Pored odluke da diplomira na pop-kulturnoj temi, Rajin baš pred kraj studija počinje da sarađuje i sa preduzećem „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca, tada jednim od jugoslovenskih izdavačkih giganata. Nekoliko godina piše muzičke i likovne kritike za njihov časopis Džuboks, a zatim postaje član redakcije, zadužen za likovni izgled magazina i priloge na tu temu.
Treći bitan i istovremeni sticaj okolnosti jeste da od 1977. Rajin radi i kao honorarni saradnik u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, gde organizuje na desetine koncerata i izložbi.
U godinama koje dolaze, mladi istoričar umetnosti objavlјuje brojne eseje, kritike, studije i intervjue za elitne novine i magazine u celoj SFRJ: Start, Polet, NIN, Književna reč, Student, Studentski list, Venac, Beorama… (Iz tog perioda je i njegovo učešće u filmu Miše Radivojevića „Dečko koji obećava“, 1981.)
Ali, kreativna žiška je i u njemu tinjala. Zajedno sa prijatelјem i kolegom sa studija Slobodanom Šajinom, osniva 1981. umetnički duet „U maniru“ / „Aux maniere“. Imali su više samostalnih i grupnih izložbi grafika, kolaža i modifikovanih fotografija (Galerija Muzeja savremene umetnosti - Beograd, Studentski kulturni centar - Beograd, Zavičajni muzej Ruma, Galerija Muzeja suvremene umetnosti - Zagreb, Likovna galerija – Petrovac). Osim toga, grupa je radila i omote za popularne muzičke sastave tog doba, kao što su „U škripcu“ i „Laki pingvini“. (Rajin je u grupi bio do 1986, nakon čega „Aux maniere“ postaje grupa jednog čoveka, što je trajalo do 2009. i Šajinovog preminuća.)
Ovo je razdoblјe i kada Moma Rajin, sa 28 godina, odlukom Srećka Jovanovića postaje i glavni i odgovorni urednik stripskih izdanja „Dečjih novina“ (1982), tada apsolutno vodećeg izdavača stripa u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Ljubitelј stripa, Rajin se posebno angažuje na Yu strip magazinu, koji pod njegovim vođstvom postaje najznačajnije jugoslovensko izdanje za domaće autore svih vremena, ako gledamo koji je upliv ovaj naraštaj imao i na svetski strip.
Ako je Rajin kroz delovanje u rokenrolu pomogao stasavanje generacije mladih muzičara koji su činili ono što se kasnije zvalo „Novi talas“, pogotovo u Beogradu, onda je u stripu, takođe, doprineo razvoju nove generacije crtača i scenarista, koji su učinili da Beograd postane značajno mesto na evropskoj stripskoj mapi.
Danas je sa kritičke distance bezbedno reći da je Rajinov urednički rad opstao kao formula koja je uticala na sledeće dve generacije naših autora i obezbedila današnjem srpskom stripu rutinsko prisustvo na svetskim umetničkim tržištima, uklјučujući najveća: francuskom, američkom i italijanskom. Rajinova podrška je bila neprocenjiva u ranim karijerama imena kao što su Zoran Janjetov, Rajko Milošević - Gera, Zoran Tucić, Dejan Nenadov, Darko Perović, Vujadin Radovanović, Rade Tovladijac i mnoga druga.
Osim pisanja i uređivanja, sa kolegama je učestvovao i na više predavanja i izložbi u renesansnim osamdesetim, od kojih su posebno bitne „Beogradski strip 1935-1985“ i „Jugoslovenski strip danas“ (Muzej suvremene umetnosti, Zagreb, Galerija Muzeja savremene umetnosti, Beograd), koje su kasnije pretočene u veliku izložbu jugoslovenskog stripa u Parizu.
U to vreme Rajin učestvuje i na više okruglih stolova na temu stripa, rok muzike i masovnih medija: Studentski kulturni centar, Studentski grad, Dom omladine, Grad teatar – Budva... Član je i žirija za dodelu nagrada na ovim polјima (Bijenale stripa u Vinkovcima) kao i recenzent knjiga na ove teme (Vuk u stripu) itd.
Bio je i stalni saradnik emisije „POPovanje“, koja se godinama prikazivala na TV Beograd krajem osamdesetih i početkom devedesetih, a sarađivao je i u popularnoj kolažnoj TV emisiji „Metropolis“.
Međutim, nakon 1987. dolazi neumitni lom geopolitičkog projekta SFRJ, što protresa i Rajinovo okruženje.

Likovni oplemenjivač (1990-2002)
Kako je jugoslovenska kriza narastala, tako su i izdavačke prilike bile sve gore. Moma Rajin napušta „Dečje novine“ 1989. (tada već načete i međulјudskim odnosima), i sa Draganom Ambrozićem osniva sopstveni magazin, Ritam, čija će prva serija trajati sledeće tri godine.
Naporedo sa izdavanjem ovog magazina (ubrzo u okolnostima građanskog rata), Rajin iz egzistencijalnih razloga počinje da radi kao grafički dizajner i urednik. Grafički uređuje novine i časopise kao što su Država, Novine serbske, Književna reč, Sveske - Pančevo). Uradio je više predložaka za dizajn novina i časopisa: Ritam, Trg, Glas Crnogorca i Sveske, kao i zaštitne znake i osnovnu ambalažu za više firmi („BC-Excel“).
Oblikovao je u devedesetim više desetina knjiga za izdavačke kuće kao što su „Oktoih“ - Podgorica, Studentski kulturni centar - Beograd, „Bepar pres“ - Beograd, „Imobilia“ - Beograd, „Sveske“ - Pančevo, „Jugoistok“ - Beograd, „Plato“ - Beograd, „Orbis“ - Beograd, „Velarta“ - Beograd, „Perun“ - Podgorica, kao i rešenja za propagandne video kasete za „Despotović film“ - „Hemofarm“ 1997. i Produžena liturgija 1997, za albume grupe „Deca loših muzičara“ i CD izdanje Srpsko pojanje u izdanju Muzikološkog instituta SANU.
Pored količine, i kvalitet Rajinovog grafičkog rada je bio zapažen. Za dizajn knjige Bogdana Radice Agonija Evrope, u izdanju Studentskog kulturnog centra iz Beograda, na Sajmu knjiga 1994. dobija II nagradu. Sledeće, 1995. godine za dizajn knjiga Reč nedelјe Jovana Ćirilova, u izdanju „Oktoiha“ iz Podgorice, i za Poetika žrtvenog obreda Miodraga Pavlovića, u izdanju Studentskog kulturnog centra iz Beograda, dobija dve III nagrade, takođe na Sajmu knjiga u Beogradu.

Vraćanje muzici i stripu (2002. do danas)
Od početka 2002. Rajin se vraća pisanju o muzici i popularnim medijima kroz kolumne u dnevnom listu Politika („PostPop“), nedelјniku Evropa, mesečniku Time-Out, a od 2007. i u dnevnom listu Večernje novosti.
Na Radio Politici, gde je bio zaposlen kao muzički urednik do njenog gašenja 2006, imao je stalne emisije „Potraga za izgublјenim rifom“ (2001-2004), a zatim svakodnevnu jednoipočasovnu emisiju „Ovo je Pop“. Od 2006. ima nedelјnu emisiju na radiju Studio B „Sredinom ulice“.
Sabrani muzički tekstovi iz Politike mu se pojavlјuju u dve knjige (Postpop, 1-2, „Draslar partner“, Beograd, 2006), što je prvo knjiško pojavlјivanje Rajinovih tekstova, inače i dalјe većinom razasutih po klјučnim časopisima SFRJ.
Kulturna javnost je toplo pozdravila ovo ukoričavanje:
„Promišlјanje o popularnoj muzici, njenim herojima i fenomenima, kako god u nas bio prolazan i nezahvalan posao, odavno je u liku Mome Rajina dobilo vernog i posvećenog hroničara čiji entuzijazam je tokom višedecenijskog rada odolevao ne samo zubu vremena već i izazovima mladih, modernih naraštaja. (...) Najvažnije je što na tom zadatku autor svim temama prilazi iz ugla savremenog konzumenta pop kulture nastojeći da, bez suvišne sentimentalnosti, današnjem čitaocu ukratko predoči suštinu kroz analitički pristup uzročno-posledičnom odnosu aktera, društva, politike i ekonomije. Sasvim primereno mediju u kom se izražava, Moma Rajin u zbirci Postpop I (izdavač “Draslar Partner”, Beograd), odmereno i građanski konzervativno, a ipak s dozom mladalačkog buntovništva, poznatim temama daje još jedan, uglavnom kompilatorski ugao gledanja, a nove pojave tretira zainteresovano i s razumevanjem. Za takav kvalitet očito je potrebno da se steknu dva važna uslova – iskustvo i znatiželјa. Ove osobine ostaju tako glavne odlike zrelog i konciznog stila Mome Rajina, u kome težnja za što realnijim, objektivnijim stavom daje ovim tekstovima leksikonsku vrednost.“ (Svetlana Đolović, Popboks, 2006)
Nije sasvim napustio ni likovno oblikovanje. Više od dvadeset godina tesno sarađuje sa Jugoslovenskom kinotekom iz Beograda, za koju radi sva grafička rešenja (mesečni program, brošure, plakete itd.), kao i sa Institutom za majku i dete Srbije.
Sa buđenjem stripske scene u Beogradu i inicijativom za osnivanje Udruženje stripskih umetnika (2008), Rajin opet postaje aktivni činilac i u ovoj umetnosti. Pored učešća na tribinama i događajima, vraća se i kao kritičar i teoretičar, uklјučujući i recenziranje kritičkog leksikona bivše Jugoslavije, Stripovi koje smo voleli, ali i pripreme svog sabranog opusa za dugo čekano knjiške zbirke.
Upravo je najava ukoričavanja skoro četiri decenije opusa, uz stalne nove tekstove, znak koliko ćemo dobre radosti i duhovnih vitamina dobijati od Mome Rajina u četvrtoj fazi njegovog rada, danima koji nam već stižu.

Bibliografija Momčila Rajina
(rad u toku)
Ovo je prvi pokušaj u našoj kulturi da se uradi bibliografija Momčila Rajina. Reč je o stotinama priloga koji su objavlјivani u desetinama periodičnih izdanja SFRJ ili emitovana na mnogim stanicama. Izrada čak i preliminarnog spiska će zahtevati vremena i to treba držati na umu dok se pregleda ovaj zametak jedne bogate bibliografije.

Važnije izložbe umetničke grupe „Aux Maniere“ i „Aux Manir“ (Slobodan Šajin i Momčilo Rajin)
1983. "Media Transformations", Museum of Contemporary Art, Belgrade, Serbia
1984. "Fin de siecle", Happy Gallery SKC, Belgrade, Serbia
1985. "Fin the siecle -This is today", City of Zagreb Galleries, Zagreb, Croatia
1985. "I gioielli della lirica", Happy Gallery SKC, Belgrade, Serbia
1985. "Suspicious minds", LandsMuseum, Ruma, Serbia
1986. "Armagedon - Bridges 86", Pavilion "Cvijeta Zuzorić", Belgrade, Serbia. "Aux Maniere", "Verbumprogram", "Alter Imago", Raša Todosijević, Miško Šuvaković, Feđa Klikovac, Dušan Otašević, Halil Tikveša, Era Milivojević, Dragoslav Krnajski, Goran Đorđević
1986. "Interstellar signalization", Hotel lobby, Ruma, Serbia
1987. "Groups in Yougoslav art of 80's", Gallery Meander, Apatin, Serbia. "Alter Imago", "Aux Maniere", [Irwin]]
1988. "Simulacrum", Mail Art. Small paintings,reprints and flyers. Art works-gifts randomly delivered.
1989. "The need for picture", Contemporary Gallery, Pančevo, Serbia. Aux Maniere, Laslo Kerekeš, Sombati Balint, Dragomir Ugren, Varga Somodji Tibor, Rada Čupić, Jozef Ač, Milan Konjović ...
1990. "Rosenzwei Collection", Gallery ESC. Belgrade, Serbia: "Alter Imago", "Aux Maniere", Marcus Geiger, Franz West, Raša Todosijević, Apostolović, Klikovac, Sušnik, Šalamun, Slak, Schubert, Jurić.
1990. "Materialita: Ground of geometry", Gallery ULUS, 31.October Art salon, Belgrade, Serbia: "Aux Maniere", Sandro Djukić, Marcus Geiger, Dusan Jurić, Fedja Klikovac, Marjetica Potrč, Edita Schubert, Raša Todosijević, Franz West, Heimo Zobernig, "Alter Imago", Willi Kopf
1990. Aux Maniere works, Landsmuseum, Ruma, Serbia
1991. "Four Yougoslav art groups", Advertising booklet. Landsmuseum, Ruma, Serbia: "Alter Imago", "Aux Maniere"
1992. "U Maniru - Mini retrospective", Museum of Yugoslav Kinoteka, Belgrade, Serbia
2002. "Miscellaneous works", Plain air gallery, Ruma, Serbia
2003. "Pictures for bedroom", Plain air gallery, Ruma, Serbia
2005. "Centaur pictures - Cyber incrustatio", Plain air gallery, Ruma, Serbia

Tekstovi Momčila Rajina o muzici (delimična bibliografija)
Više na: „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“, Projekat Rastko, 8. oktobar 2012.

O likovnim umetnostima (delimična bibliografija)
 Više na: „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“

O stripu (delimična bibliografija)
Više na: „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“

Bibliografija o Rajinu
Više na: „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“
Na Rastku objavlјeno: 2012-10-08

  ...jubilarni petobroj!

Za jubilarni petobroj Balona #47-51 (332 strane, 17x24 cm, ofset), kojim slavimo tri decenije od izlaska prvog broja, crtaju i pišu stripove Ben Hur, Lun kralj ponoći (Blago Amazona), Sudbina, Veliki Blek (Blek sređuje račune), Skok i Prot pikčers autori Bam, de Lazare, D.Mataković, Z.Cvjetković, M. Novčić, M.Žarić, S.Bešlić, S.Pejak i M.Milanović. Balon je posvećen izuzetnim ostvarenjima na polju devete umetnosti domaćih strip autora.

Balon je strip magazin, objavljuje serijale eminentnih strip autora koji su stvarali u tzv. zlatnom periodu jugoslovenskog stripa i još uvek stvaraju neki od njih. Prvi brojevi Balona su izašli još 1993/94, njih šest ukupno. Prošle godine je izdanje obnovljeno i krenuo je kao petobroj na 332 stranice, štampan na najkvalitetnijoj ofset hartiji sa zaštitnim plastificiranim koricama. Balon izlazi 4 puta godišnje (januar, mart, jun, septembar, decembar) sa ciljem da podseti stariju čitalačku publiku i upozna novu sa bogatim strip-nasleđem rasutim po brojnim izdanjima i novinama kao i sa i novim kreacijama na polju 9-te umetnosti.

Glavni i odgovorni urednik je Miodrag Milanović naš najplodniji strip scenarista, pisao je scenarije za desetak serijala,više od 3.500 objavljenih strana stripa (Asovi neba, Franjo Kluz, Kapetan Plima, Larami, Izvidnik Rod, Veliki Blek, Lun, kralj ponoći, Paralelne linije, El Vertigo, Marni…) koji su štampani u desetinama miliona primeraka i objavljivani od Indije, Bangladeša do Poljske i zemalja današnje evropske unije. Bio je urednik strip revija Strip star i Balon (1988-1994) te urednik rubrika u časopisu za popularizaciju nauke Galaksija (1994-2001).

Miodrag Milanović, kontakt: 062/306.033, balon.strip@gmail.com

  ...30 GODINA ŠKOLE STRIPA "ĐORĐE LOBAČEV" - IZLOŽBA!

   Škola stripa i ilustracije pod upravom strip autora i teoretičara Vladimira Vesovića osnovana je i počela sa radom 1992. godine. Od 1996. godine radi pod imenom doajena ove umetnosti, Đorđa Lobačeva.

   Ove godine, škola stripa "Đorđe Lobačev" navršava 30 godina, i povodom ovog jubileja, Dečiji kulturni centar Beograd 24.02. u 19h u Galeriji DKCB otvara izložbu posvećenu upravo ovoj školi.

  ...Frankenštajn: Živ je, živ!, DC ultimativna enciklopedija i Čelični Alhemičar 5!

PREDSTAVLJAMO VAM POSLEDNJI RAJTSONOV STRIP, FENOMENALAN EPILOG JEDNOG VELIČANSTVENOG ROMANA, ALI I JEDNE IZVANREDNE KARIJERE.

„FRANKENŠTAJN: ŽIV JE, ŽIV!“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.340 dinara!

Stil je sličan kao i na ilustracijama koje je crtao za „Frankenštajna“, pa je tako i Stvorenje prepoznatljivo i u njegovom stilu. Nije dočekao da nacrta kraj, pa je Keli uradio finiš po njegovim crtežima u olovci.
Stiv Najls i Berni Rajtson u stripu „Frankenštajn: Živ je, živ!“ ne donose toliko stravične prizore, već pre detaljnu studiju jednog od najslavnijih književnih likova i njegov mogući dalji put. Ovo delo nam pokazuje šta to nekoga čini čudovištem i mogli biste se iznenaditi onim što ćete otkriti.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„FRANKENŠTAJN: ŽIV JE, ŽIV!“ na Letećem je startu od srede, 22. februara, do nedelje, 26. februara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.340 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

PREDSTAVLJAMO VAM PRVU DC ENCIKLOPEDIJU U SRBIJI! OTKRIJTE VIŠE OD 200 SMELIH SUPERHEROJA I ZASTRAŠUJUĆIH ZLIKOVACA!

„DC ULTIMATIVNA ENCIKLOPEDIJA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!

Od Akvamena pa sve do Zuma, ovaj sveobuhvatni vodič otkriva vam najnovije priče, činjenice i statistike o svim vašim omiljenim DC-jevim likovima. Znate li po čemu se razlikuju Žena-Mačka i Gepardica?
I ko je najveći negativac, Darksajd ili Džoker? Saznajte u ovoj knjizi!

PORUČITE ODMAH

„DC ULTIMATIVNA ENCIKLOPEDIJA“ na Letećem je startu od srede, 22. februara, do nedelje, 26. februara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.540 dinara. Posle Letećeg starta, u našim klubovima čitalaca i na sajtu ovu fenomenalnu enciklopediju možete kupiti sa 20% popusta, a u ostalim knjižarama po ceni od 2.299 dinara.

HAOS PRATI BRAĆU ELRIK GDE GOD DA POĐU, PA JE TAKO I NA PUTU DO NJIHOVE UČITELJICE.

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 5 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Edvard i Alfons Elrik prekršili su najvažniji zakon alhemije i za to su platili surov danak. Da bi ispravili grešku, kreću u epsku pustolovinu širom Amestrisa, militarističke države u kojoj je alhemija deo svakodnevice. Jedino što im uliva nadu jeste legenda o kamenu mudrosti. Međutim, put do njega popločan je opasnostima koje sežu duboko u prošlost.
Dolina Raš je raj za inženjere autoproteza, ali za Eda i Ala samo je usputna stanica na putu do njihove učiteljice. Ipak, i tu će uspeti da upadnu u nevolje, kao i da stvore nove  prijatelje i saveznike.
Višestruko nagrađivana manga Čelični Alhemičar Hiromu Arakave stekla je kultni status među čitaocima, najviše zbog obilja upečatljivih likova i jedinstvenog sveta u kojem se odigrava. Ova briljantna priča smatra se remek-delom japanskog stripa i jedna je od najprodavanijih manga svih vremena.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 5 na Letećem je startu od srede, 22. februara, do nedelje, 26. februara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

  ...589. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 589:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/589

  ...Šesti Valjevski strip fest 2022!

Umetničko udruženje „ART grupa AKT“ iz Valjeva krajem 2022. je raspisala međunarodni strip konkurs. Na konkurs je stiglo 137 radova iz Srbije i inostranstva (Bugarska, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kanada, SAD).

Nagrade

Od pristiglih radova iz osam zemalja žiri u sastavu Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije, Milivoj Kostić, akademski umetnik i Dejan Bogojević, multimedijalni umetnik odlučili su da nagrade sledeće autore i stripove:

Bojan Zavišin — „Transpuppyfication“Gran pri Petog valjevskog strip festivala
Vladimir Kuzmanov — „Mlečni zubi ” Prva nagrada
Geza Šetet — „Natura naturans“ Druga nagrada
Goran Ćeličanin — „Kauboj“ Treća nagrada
Milan Konakov — „814“ Nagrada za pripovedanje
Novica Milivojević — „Mračni vitez u epizodi Babagedon, oridžin stori“ Nagrada za likovnost
Sabahudin Muranović Muran prema scenariju Marka Stojanovića — „U magnovenju“ Nagrada za crtež
Miloš Dragićević i Vladimir Đurić Đura: „Ši – vojska“ Nagrada za satiru
Darko Drljević — „Sizif i pas“ * Dražen Brkić — „Državna matura“ Nagrada za humor
Mladen Oljača — „Mete“ Nagrada za društveni angažman
Biljana Malešević: „Buđenje u godini 2047“ Nagrada za ekološku poruku
Aleksa Pašić — „Zimske čarolije“ Nagrada za alternativni izraz
Stefan Nastić Valjevski autor godine
Vlastimir Mandić – „Mrtav Srđa“ Nagrada za negovanje tradicije
Stefan Nastić i Željko Obrenović — „San pravednika“ Nagrada Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd
Srđan Nikolić Peka — „Mlečni zubi ” Nagrada časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Akt“
Isidora Cerovac „Kill Boyz“ * Nevena Cakić – „Uzalud“ Nagrada za najboljeg mladog autora
Posebno priznanje za najmlađe učesnike
Strip centar Makedonije, Veles, Severna Makedonija Specijalna pohvala pedagozima
Grupni projekat stripova o Romima: Anastasija Nedeljkovska, Angela Petruševska, Emrah Arifov, Tamara Miševska, Vilma Damnjanovska, Vasil Glavinov Pohvala Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd
Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, Leskovac Specijalna pohvala
Škola stripa i ilusracije Budva, Budva, Cena Gora Specijalna pohvala

https://www.valjevskaposla.info/sesti-valjevski-strip-fest-2022/

Objavljeno: 19.02.2023.

  ...23.02.2023. u 19:00 @ Booksa!

Povratak na mjesto zločina provodni je motiv ovog susreta. I Helena Klakočar i Aleksandar Zograf gostovali su u Booksi pred koju godinu (u slučaju Klakočar, prošlo ih je skoro pa deset), pričajući o vlastitim stripovima i životnom putu strip-autora. I Helena Klakočar i Aleksandar Zograf u svojim su se novim stripovima vratili na poprišta Drugog svjetskog rata. Klakočar u El Shatt, kompleks izbjegličkih logora kojeg se, makar iz usmene predaje sjećaju mnogobrojne dalmatinske obitelji, a Zograf na prostore Banata, Bavarske, Bora, Münchena, Rima i San Francisca (Priče iz Drugog rata).

U razgovoru s autorima predstavit ćemo njihove nove stripove i pokušati odgovorit na neka pitanja poput: Zašto u osvit generativnog AI-ja još uvijek imamo potrebu pričati (i crtati) o Drugom svjetskom ratu? Živimo li „u društvu koje neprestano zaboravlja i izvrće svoju prošlost“? Ima li ikakve veze između izbjeglica iz El Shatta i izbjeglica na brodovima diljem Mediterana?

S njima će razgovarati Matko Vladanović.

booksa.hr/u-klubu/knjizevni-program/booksa-preporucuje/helena-klakocar-i-aleksandar-zograf-u-booksi

  ...Bogolјub Arsenijević – Maki (1955-2023)!

Preminuo slikar i ikonopisac Bogolјub Arsenijević - Maki

03.02.2023 • 23:46 23:49

Izvor: TANJUG

VALjEVO: Bogolјub Arsenijević Maki, slikar i ikonopisac i jedan od simbola suprotstavlјanja politici Slobodana Miloševića, preminuo je danas u valјevskoj bolnici u 67. godini, prenosi portal VAmedia.

Bogolјub Arsenijević rođen je 12. aprila 1955. godine u Valјevu, gde je završio Medicinsku školu.

Tokom godinu dana rada kao čuvar u Narodnom muzeju, u toj ustanovi je organizovao mnogobrojne izložbe i manifestacije.

Valјevci ga pamte i kao osnivača i člana rok grupe Pik As, a u svojoj umetničkoj karijeri objavlјivao je poeziju, stripove i karikature.

Pored slikarstva, bavio se i umetničkom fotografijom, a poslednje dve decenije najviše ikonopisom, oslikavajući veći broj crkava i manastira u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Poslednji put njegova dela, neki od crteža, objavlјeni su na izložbi “Magija crteža” u Modernoj galeriji, u oktobru prošle godine.

U sećanje: Bogolјub Arsenijević – Maki (1955-2023)

U ime porodice preminulog i našeg Udruženja, obaveštavamo javnost da će sahrana Bogolјuba Arsenijevića – Makija (12. april 1955. — 3. februar 2023) biti u Valјevu, u ponedelјak 13. februara, na glavnom gradskom groblјu. Opelo počinje u 13:30, a sahrana u 14 časova.

Slava i pokoj dragom prijatelјu, skromnom kolegi, osobenom umetniku, nesebičnom mentoru, neustrašivoj ličnosti i suosnivaču Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Bio je značajno, ali nedovolјno vrednovano ime jugoslovenskog i srpskog stripa, što ostaje kao dug koji tek treba ispraviti.

  ...ili na pragu varljivih nadanja –
  „Džeremaja, trinaesti tom“ Hermana
  Ipena; izdavač Čarobna knjiga, 2022.

   Pred ljubiteljima „priča u slikama“ upravo se našao trinaesti tom sabranih epizoda stripa „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938), u standardnom tvrdokoričenom i kolornom izdanju agilne „Čarobne knjige“. Knjiga kao i sve prethodne, sadrži tri epizode: 37 - „Zver“, 38 - „Kapiraš?“ i 39 - „Mrgud“; sudeći prema godinama originalnog objavljivanja - 2019, 2020, 2022 – znatiželjnici drže korak sa radovima žive strip legende u serijalu koji je postao nezaobilazni reper za naučnofantastični strip (ista ekskluzivna situacija desila se čitaocima prošlogodišnjeg toma Hermanovog „Boa-Morija“ u kome je, u godini originalnog objavljivanja, štampana najnovija epizoda iz serijala „Tornjevi Boa-Morija“). Očigledno je da Herman, uz sve druge radove, ne odustaje od svog prvog samostalnog serijala „Džeremaja“ započetog još davne 1979. godine. Uprkos respektabilnim godinama Herman, i posle četiri decenije od započinjanja serijala, marljivo radi i bezmalo svake godine objavljuje novu avanturu dvojca Džeremaja i Kurdi Maloj; oni su na početku bili mladići a sada su muškarci u punoj snazi (mada se u pričama sugeriše da je od početka lutanja za njih protekla samo jedna decenija). Dugogodišnje lutalice krstare uzduž i popreko ostataka Sjedinjenih Američkih Država razorenih međurasnim sukobom (što nameće neprijatna poređenja sa tekućom situacijom u SAD). Nakon faze sveopšteg haosa koji liči na modernizovani Divlji zapad, stvari su se počele postepeno popravljati, centralna državna administracija je profunkcionisala, usamljene male zajednice povezuju se a bande kriminalaca su uglavnom pobeđene. Stanje je daleko od onog koje je ratom uništeno, funkcionalna tehnologija je retka, veliki sistemi kao distribucija struje, železnica, drumski saobraćaj i dalje ne postoje (mada se u jednoj od epizoda ovog toma pominje aktivna atomska centrala). Sa svoje strane nova vlast drži se starih, proverenih metoda vladavine - lokalni moćnici pljačkaju podanike, manje ili više perfidno, ucenama ili nasiljem, korupcija cveta i kroji sudbine malim ljudima. Pravdoljubivi desperadosi Džer i Kurdi nisu spremni da zažmure na nepravdu pa lako zapadaju u nevolje jer kao svi stranci ne poznaju raspodelu snaga i ne pokazuju dovoljno poniznosti i respekta prema lokalnim bogatašima i političarima odnosno prema njihovim planovima i pulenima. Očigledna je autorova naklonjenost običnom čoveku kome je dosuđena uloga gubitnika a on nema snage a još manje hrabrosti da se otrgne iz tog fatalnog zagrljaja. Zadivljujuje Hermanova sposobnost da kreira mnoštvo živopisnih likova i da zaplete njihove sudbine u gotovo nerazmrsivo klupko u kome je malo pravih, čistih krivaca i heroja među mnoštvom „ružnih, prljavih i zlih“ marginalaca koji se bore za opstanak, ne shvatajući uvek šta je njihov sopstveni interes, bilo da su ovčari (u „Zver“) ili sitni najamnici-kriminalci (u sve tri priče). U senci muških grubijana upečatljivo su oslikani likovi žena koje se na razne načine dovijaju da ostanu žive i nezavisne pod svojim pravilima; naravno, sponzoruše, svoje polne atribute koriste i troše da bi, dok su aktuelne, koliko-toliko uživale u luksuzu dok su, na suprotnom kraju klackalice, žena vođa bande prosjaka („Kapiraš?“) odnosno dobrostojeća predvodnica kriminalaca („Mrgud“). Istini za volju, obe negativke su starice (njihova suprotnosti je Džeremajina infantilna tetka Marta) dok se mlade junakinje i dalje batrgaju i otimaju iz stiska muškog polusveta.

   Džeremaja i Kurdi, kao iskusni borci, pomažu obespravljenima u neminovnim borbama sa nasilnicima na ulicama, đubrištima ili u divljoj prirodi. Napete situacije pretvaraju se u košmare pod gustom maglom ili u senkama pretećih zgrada i ruševina. Najnovija epizoda „Mrgud“ dodatno je „začinjena“ pojavom Stoun-Bia, arhineprijatelja Džeremaje i Kurdija. On je namerio da konačno raščisti stare račune u čemu neće uspeti ali zato ranjeni Džeremaja – nestaje, što sugeriše da sledi novi nastavak.

   Hermanovo pripovedanje u više linija karakteriše svojevrsno „preskakanje“ nekih situacija koje čitalac treba sam da nadogradi. Njegova četkica i dalje donosi razigrane crteže sa povremenim majstorskim pejzažima i enterijerima, te nenadmašnim poigravanjima senkama u magli ili sumraku; kolor je u rasponu od punoće boja do škrtih valera sive. Sveukupno, serijal „Džeremaja“ i nadalje nadmašuje uobičajena stripska pojednostavljenja potvrđujući da Herman istrajno gazi neutabanim stazama razgranavanja i produbljivanja svog antologijskog serijala. Lepo je videti legendu koja je i dalje u izvrsnoj formi.

(“Dnevnik”, 2023)

Objavljeno: 12.02.2023.

  ...istoriji raskoraka.

   Svako zadovoljstvo stvara zavisnost, slabi duh. Tamo gde je sreća, duh je odsutan;  duša spava možda sanja.

   Kad kažem da crtež nema dušu mislim na odsutnost duhovnog u njemu.

   Mislim na preveliku prisutnost zadovoljnog autora u njemu. Možda srećnog.

   Jer budnost nije isto što ili zadovoljstvo. Budnost je osobina stvarno živih.

   Ako je tako, kako to da u Mebijusovom crtežu ima duha?

   Duh dolazi onima koji nisu imali zemaljske roditelje. Takav je slučaj sa Žanom Žiroom alijas Mebijusom. Iako duh u crtežu nije pratio i duh u priči, scenariju.  Raskoraci-crtači u istoriji stripa jesu izgleda dominatno obeležje umetnosti stripa. Oličenog najpre u američkom novinskom stripu. I crtača koji su izvršili presudan uticaj na evropske strip crtače. Na njihovo nekritičko razumevanje i prisvajanje ne tek stilova američkih uzora, već i samog duha kao takvog.  Dobar primer za to je i znameniti Žiro Bluberi alijas Mebijus.

   Rođen... Njegova biografija je poznata već i pticama na grani. Ali je manje, mnogo manje poznata, to jest, jasna činjenica koliko je i zašto jednom dečaku kao što je bio on jednako bio potreban otac koliko i majka; mali Žan je svoje rane godine detinjstva proveo s njom. Oca nikada nije upoznao. Što znači da je (sveti) duh imao prostora da ga poseti. I vremena. U odsustvu zemaljskih roditelja, ostaje prostora nezemaljskim silama da posete zemaljskog sina. Koji je, kao takav, vrlo kolebljive i ambivanentne  prirode... povodljiv i sanjalica. Onaj koji sanja da postane crtač stripa.

   U njegovom slučaju nije morao mnogo da traži svog prvog učiteja.

   Žozef Žilen zvani Žiž (Jije) bio je u to vreme etablirani crtač stripa... koji je mladog Žana uvodio u ovladavanje tajnom zanata strip crtača. A Žan je to bez sumnje svim srcem želeo. Sve drugo, to jest, sve druge umetničke forme bile su za Žana sporedne. Osim filma. Književne, literarne dubine kao da nije poznavao. Kao da je svesno ili nesvesno izbegavao sve „stranputice“. Sve što bi moglo da ga odvede dalje od stripa koji je tada video. Stripa kao grafičke priče ne toliko prema vlastitoj zamisli koliko prema zamisli scenariste. Sebe je video kao nekog ko domaštava svet vesterna koji je kao talentovan crtač delio sa scenaristom i generacijom kojoj je u to vreme pripadao. U doba u kome je počinjao strip je imao mnogo zamašnije tržište nego danas. Što me je uvek navodilo na pomisao da su vreme i mesto presudni za razumevanje poznatosi umetnika u istoriji umetnosti. Da li je bilo moguće biti Žiro alijas Mebijus baš u Vijetnamu šesdesetih godina dvdesetog veka, ili u malom mestu negde u Vojvodini u sličnim okolnostima koje za crtača stripa ili umetnika nisu pogodne čak ni danas? Ko može biti ono što jeste nezavisno od okolnosti? I ko je taj koji može da bira?

   Duhu kao da je (bio) potreban pogodan ambijent u kome bi mogao da se ospolji. Ambijent u kome vlada atmosfera radosti i zadovoljstva,ljubavi i  sloge, smeha i razumevanja izgleda da nije pogodna atmosfera za duh koji je naravno čist nalik suzi. Koja je znak  patnje i pustoši (nalik preriji). Znak da tu nije prisutan roditelj nalik ovozemaljskom ocu. Zato tu ostaje mesta za oca koji nije sa ovog sveta. Za učitelja nebesnog. Jer crtati na takav način da se za one koji umeju da gledaju svo vreme oseća i vidi prisustvo onostranog jeste pouzdan znak zaposednutosti istim.

   U celini gledano istorija stripa kao ni istorija umetnosti koja je istorija raskoraka nema mnogo takvih primera. Primera onostranog crtežu.

   Ali po uzoru na „američke strip klasike”, i o Poručniku Bluberiju se ne naizgled mnogo zna. Majk Donovan je sin bogatog plantažera koji sticajem okolnosti uskoro postaje vojnik na strani severa... Ali u osnovi  Majk Bluberi je hrabar, prljav i uvek u akciji prepune smrtnih opasnosti iz koje dovitljivošću( kao Odisej) uvek izvuče živu glavu. Čitalac koji mora biti prosečan to unapred zna sa čitanjem, bolje reći gutanjem, svake nove epizode ovog serijala. Jer da bi strip (ili književno štivo) bili isplativa roba kako crtaču i scenaristi tako i gazdi izdavačke kuće i urednicima, strip kao i književni bestseler, mora da bude štivo za gutanje, konzumiranje, ne baš kontempliranje, kako bi mogao da hlebom hrani sve one koji su za umetnost preinačenu u robu nazvanu pop kulturom dušu dali. U pop kulturi je uvek važnije ono „kako“. „Kako“ je ona to otpevala, „kako“ peva, kakav glas, (a po mogućstvu i stas), „kako“ je Hemfri Bogart bio frajer ili „kako“ je Džon Ford snimao vesterne. Najmanje je važno da li su takva dela u skladu sa istinom ili da li teže ka njoj. Da li lep glas i način na koji je pevala odgovara vrednosti napisanog  pevljivog teksta i refrena, da li detektiv ili inspektor ili tajni agent ili avanturista stvarno tako govori, tako se ponaša i tako snažno udara pesnicom kao u svim ili gotovo svim američkim filmovima? I stripovima. Da li Rip Kirbi stvarno može da se popne na kameni most samo uz pomoć ruku i  nogu i noktiju na prstima? Da li Poručnik Bluberi u možda najboljoj ocenjenoj epizodi „Angel Face“ stvarno može da poput najveštijeg akrobate pređe samo uz pomoć ruku na konopcu na kome je okačena zastava sa jedne na drugu stranu ulice dok pod njim mnoštvo građana unezvereno prolazi išćekujući dolazak predsednika, pogotovo ako se zapitamo da li junak  koji je za mnoge antijunak stiže nakako negde i da nešto prezalogaji. Da li je junak onako kako je prikazan u stripovima koji prave pare izdavačima, a koji se i danas smatraju nesumnjivim strip klasicima, uopšte stvarno moguć?

   Da li je “kako” mnogo važnije od “šta” i “zašto”?

   Za trgovce svakako jeste.

   Za čitaoce, koji su puki konzumatori te vrste robe, takođe.

   Da li znamo šta mislimo kad kažemo da je na primerima strip klasika strip zaslužio da se nazove deveta umetnost?

   Da li znamo šta mislimo kad kažemo da je “to i  to” umetnost?

   Da li je čitava istorija umetnost a posebno istorija stripa u stvari istorija raskoraka?

   Između „kako“ i „šta“ odnosno „zašto“?

   Ako je „zašto“ najvažnije filozofsko pitanje a filozofija ljubav prema mudrosti, nije li čitava američka kultura od svog osnivanja radila temeljito na tome da otkloni svako (preveliko) prisustvo filozofije iz kulture servirane na američki način? Američke kulture koja je medijima štampe, radija, televizije i filma vizionarski nametljivo zatrovala Evropsku tradiciju i verovanja koja više ne pripadaju  Evropi?

   Da li genijalne umetnike (genijalne uopšte) stvarno danas još možemo da vidimo, prepoznamo među nama? Pitanje postaje naročito intrigantno na primeru susreta Mebijusa sa Hodorovskim (ili Žodorovskim, kako ga francuski čitaoci znaju).

   Da li je svođenjem crteža na liniju kojom referira na Eržea, dobio nešto više od popularnosti i novca?

   Da li u seriji o Inkalu uistinu postoje karakteri ili tama ili svetlost ili… bilo šta uistinu, osim želje da budu nešto kao metafizika za decu i nepismene? I na taj način zarade?

   Da li znamo ko je Žan Žiro alijas Mebijus (Moebius) (Ili Hodorovski, Žodorovski)?

Raskoraci u istoriji umetnosti su izgleda najreprezentativnija imena umetnosti.

Oni raskoraci koji kada rade za gazdu, ne rade za sebe i ono najlepše u sebi; i kada radi za sebe i ono najvrednije u sebi, ne radi za gazdu.

   Đorđe Milović, leta gospodnjeg, 2022.

  ...i strip autora/ki na rezidencijalni program u Amsterdamu!

Multimedijalni centar Led art iz Novog Sada poziva vizuelne umetnike/ce i strip autore/ke iz Srbije da se prijave za drugi rezidencijalni program u okviru projekta “Remix Comix” koji će se održati u Amsterdamu, Holandija, od 01. do 14. maja 2023. godine.

Poziv je otvoren za jednu umetnicu ili umetnika iz Srbije, bez ograničenja po pitanju starosne dobi, kao ni umetničke discipline kojom se bave.

Organizator obezbeđuje smeštaj, putne troškove i honorar za odabrane učesnike rezidencije.

“Remix Comix” je projekat podržan od strane Evropske komisije kroz program Kreativna Evropa, i realizuje se u saradnji šest udruženja – MMC Led art Novi Sad, Lustr Fest Prag, Komunikart Pančevo, Forum Ljubljana, Zid teather Amsterdam i Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022 Novi Sad.

Projekat ima za cilj da istraži lokalno kulturno nasleđe mikrosredina, specifične istorijske momente, značajne ličnosti, urbane legende i heroje iz kraja, i predstavi ih publici kroz formu stripa. Specifičnost projekta je u tome što će lokalno kulturno nasleđe sagledavati iz ugla socijalno osetljivih i ugroženih grupa, čiji će predstavnici/ce biti uključeni u rad sa umetnicima/cama.

Krajnji cilj ovog AIR programa je nastanak umetničkog dela u formi kostima koji će biti korišteni u performansu u javnom prostoru, kao i umetnička intervencija na objektima u svrhu promocije predstave, odnosno performansa.

Na istom zadatku sarađivaće deset učesnika iz četiri države – Češke, Holandije, Slovenije i Srbije, tokom dve nedelje zajedničkog rada. Radni jezik rezidenata je engleski.

Za aplikaciju potrebno je poslati kratku biografiju i portfolio na engleskom jeziku, ili fotografije prethodnih radova (ne više od 5) na adresu remixcomixns@gmail.com do 17. februara 2023. godine u ponoć po lokalnom vremenu.

O izboru dobitnice/dobitnika konkursa odlučivaće petočlana komisija sastavljena od predstavnika partnera projekta „Remix Comix. Imena dobitnika biće objavljena do 31.03. na sajtu Remix Comix projekta (baš ovom na kom se trenutno nalazite :)).
Otvoreni pozivi za rezidencijalne programe u Pragu, Ljubljani i Pančevu biće objavljeni naknadno.

remix-comix.com/2023/01/31/poziv-za-prijavu...

  ...Borisa Stanića!

Poštovani čitaoci,

sa velikim zadovoljstvom predstavljamo naše prvo ovogodišnje izdanje, jubilarnu 20. knjigu u našoj najstarijoj ediciji "Moderni srpski strip". U pitanju je najnovije delo neponovljivog Borisa Stanića, autobiografski grafički roman pod nazivom Ja, pacov.

U najboljoj tradiciji ispovedne stripske proze Roberta Kramba, na tragu skandinavskoh čudesa Martina Kelermana, Boris Stanić slika panoramu pančevačkog andergraunda novog veka, oslobođenog ideala i lišenog folirancije. Ovo je "ovde i sada".

Promocija će se održati sada u subotu 11. februara na Berzi stripa i vinila u Fabrici u Novom Sadu. U goste nam dolazi sam autor, pa će biti upriličeno i potpisivanje i posvećivanje knjiga za čitaoce.

Vidimo se!

Tehnički podaci: Format: 150x210 mm; Štampa: crno-belo; Strana: 160; Povez: meki; Cena na promociji: 700 dinara

  ...Fantastična četvorka, Planetes 4 i Oštrica besmrtnika 10!

VREME MENJA SVE, PA I SUPERHEROJE!

„FANTASTIČNA ČETVORKA: ŽIVOTNA PRIČA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.470 dinara!

Dok je svet zaokupljen Svemirskom trkom, jedna strašna nesreća daje Fantastičnoj četvorki velike moći i, zaodenuvši ih u veo šokantne tajne, upliće ih u kreiranje istorije njihove planete. Ali kako godine prolaze, četiri junaka s mukom pronalaze svoju ulogu u svetu koji se ubrzano menja. Dok Su nastavlja da se bori za pravedno društvo, Rida sve više opsedaju pripreme za mogući dolazak Galaktusa! No hoće li njegove planove poremetiti Hladni rat?
Za to vreme, jedan napredni istraživač i njegova kompjuterska kompanija nude čovečanstvu novu nadu…  Međutim, da li je samo nada u ponudi?
U duhu sjajne Spajdermenove Životne priče, pred vama je jedinstvena retrospektiva životâ čudesne Četvorke, životâ kakvi bi bili kada bi članovi najslavnijeg Marvelovog superherojskog tima zapravo starili kroz decenije!
FANTASTIC FOUR: LIFE STORY #1–6

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„FANTASTIČNA ČETVORKA: ŽIVOTNA PRIČA“ na Letećem je startu od srede, 8. februara, do nedelje, 12. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.470 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.650 dinara, a u ostalim knjižarama 2.199 dinara.

FANTASTIČNA ZAVRŠNICA JEDNE OD NAJBOLJIH SVEMIRSKIH SAGA U JAPANSKOM STRIPU!

„PLANETES“ 4 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

U bliskoj budućnosti posada broda „Toj boks“ vodi brigu o svemirskom otpadu koji ugrožava bezbednost letenja. Svako od njih ima svoj razlog zbog kog se bavi ovim tegobnim poslom – nekome je to jedina šansa da boravi u svemiru, a drugi ne mogu da borave nigde drugde. Posada će biti upletena u događaje koje nisu mogli ni da zamisle. Ujedno će otkriti više o svojoj prošlosti i poreklu, ali i stvoriti neraskidive veze.
Dok je Haćimaki na putu za Jupiter, rešen da nikada više ne skuplja otpad u orbiti Zemlje, Tanabe očekuje njegov bezbedan povratak. Fi je sve iscrpljenija zbog tereta komande. Sledi poslednji čin ove fascinantne kosmičke avanture.
Makoto Jukimura majstorski pripoveda ljudsku priču o svakom akteru ove svemirske pustolovine. Planetes se smatra modernim klasikom naučnofantastične mange, posebno zbog realističnog i detaljnog opisa boravka u svemiru i tehnologije. Dobitnik je nagrade Seijun, najprestižnije japanske nagrade za naučnu fantastiku, za najbolji strip 2002. godine.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„PLANETES“ 4 na Letećem je startu od srede, 8. februara, do nedelje, 12. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

CILJ JE PREŽIVETI PO SVAKU CENU, ČAK I KADA SVE NADE NESTANU!

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 10 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa.
Hjakurin se grčevito drži dok je muče, uzdajući se u to da će Gići stići na vreme do nje. Istina o njenim noćnim morama i nastanku Mugai-rjua izlazi na videlo.
Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako
ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 10 na Letećem je startu od srede, 8. februara, do nedelje, 12. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

Striparnica i klub čitalaca u Beogradu neće raditi do daljnjeg.

  ...„Ugovor s Bogom“ Vila Ajznera;
  izdavač Čarobna knjiga, 2022.

   Vil Ajzner (1917-2005) ubraja se među najznačajnije strip umetnike XX veka, koji je u impozantnoj karijeri dugoj gotovo sedam decenija bio strip praktičar u različitim periodima razvoja ovog medija, odnosno teoretičar i profesor na njujorškoj umetničkoj školi gde je predavao o stripu koji je definisao kao „sekvencijalnu umetnost“. Kao dvadesetogodišnjak Ajzner je bio jedan od mnoštva nadničara u talasu bezbrojnih strip publikacija koje su pokušavale da zadovolje glad čitalaca za „priče u slikama“. Među nizom heroja koje je stvorio najpoznatiji junak je Spirit (rađen od 1940-1052), netipični maskirani heroj u humorno-apsurdnim avanturama. Za razliku od rutiniranih crtača, Ajzner je tragao za novim načinima crtanja i komponovanja tabli koje će u nastupajućim decenijama prihvatati kako alternativni strip autori tako i autori u okrilju korporacijskog stripa. Tokom Drugog svetskog rata Ajzner je crtao priručnike za obuku mladih vojnika. U, za američki strip, burnim posleratnim godinama Ajzner je nastavio sa subverzivnim stvaralaštvom, uporedo sa pedagoškim radom, razvijajući svoje ideje u nizu izuzetnih dela. Godine 1978. Ajzner je, ugledajući se na eksperimentalne grafičke umetnike iz 1920-tih (Nikela, Masarila, Vorda), započeo rad na pričama, zasnovanim na stvarnim ličnostima i događajima, koje se dešavaju u njujorškoj Dropsi aveniji broj 55 u kojoj je Ajzner odrastao. Ovaj strip, pod nazivom „Ugovor s Bogom“, umetnik je nudio kao „grafički roman“ ali nije uspeo da ga objavi ni kod jednog velikog izdavača; knjiga se ipak pojavila kod malog izdavača i neprestano je doštampavana gotovo 30 godina. Pet godina kasnije Ajzner počinje rad na novom delu „Životnoj sili“ smeštenom u istoj aveniji, a svoje životno delo će zaokružiti 1995. godine pričom „Dropsi avenija: Komšiluk“. Celokupna trilogija, na preko 500 strana, objedinjena je 2005. u jedan tom koji je, u ediciji „Svet u oblačiću“ i pod okvirnim naslovom „Ugovor s Bogom, Život na Dropsi aveniji“, agilna „Čarobna knjiga“ objavila neposredno pred dolazak nove 2023. godine.

   Nakon sentimentalno-dirljivog Ajznerovog uvoda znatiželjni čitalac raskriljuje dveri svojevrsne istorije Njujorka i Sjedinjenih američkih država viđene kroz oči malih, beznačajnih ljudi koji dolaze u obećanu zemlju i pokušavaju (retko kada uspešno) da ostvare snove. Različite rase i narodi, različiti običaji, navike i svetonazori ne mogu se lako uklopiti na malom prostoru pa stanovi i pločnici umeju da budu pretesni a strasti i netrpeljivosti lako eksplodiraju u pojedinačne razmirice i sukoba ali i nerede širih razmera. Otuda vrlo brzo postaje važno ko je došao prvi i zauzeo teritoriju na koju sada polaže prava starosedeoca, odnosno ko je brojniji te agresivniji u ostarenju prevlasti koja donosi i ekonomska preimućstva. Dropsi avenija, kao pozornica događanja, ima svoje faze-cikluse, od sela na periferiji grada, preko postepene pa sve brže urbanizacije, gradnje velikih stambenih zgrada kao brodova u asfaltnom moru, uspona standarda, Velike ekonomske krize, Prohibicije, propasti stanara, zgrada i čitavih blokova do ponovnih planova o izgradnji. Sve to vreme takozvani „kazan za topljenje nacija“ radi punom parom: Jevreje potiskuju Irci, Italijani, Španci, crnci, latinosi; istovremeno poštene radnike (od fizikalaca, domara ili tesara do onih nevoljnika koji, u vreme krize, zarađuju čišćenjem snega sa ulica) nadmašuju kriminalci, prevaranti svih vrsta, bankari i mešetari (a tu je i jedan sakupljač stare odeće koji će se obogatiti). Uz sveprisutne domaćice-alapače smenjuju se i pojedinačne na momente smešne tragedije ljudi koji su izgubili iluzije (pa i veru u Boga), gubili ljubav, tražitelja (oba pola) bogatog supružnika, svakojakih lenčuga i simulatora, obogaljenih veterana svetskih ratova i onog u Vijetnamu, alkoholičara; ponekad se (ali samo kao izuzetak) pojavi i neko ko u srednjim godinama spozna svoje zablude i pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme. Duhovni pastiri različitih religija neretko su oni koji podučavaju i nude utehu ali i pružaju ruku pomirenja drugim zajednicama praktično pokazujući da dobrota ipak postoji; lokalni političari, pak, lako klize u pragmatizam koji traži i sumnjive kompromise koji im ne služe na čast.

   Panorama sudbina pojedinaca, grupa/zajednica i njihovog staništa data je u prvom delu kroz pojedinačne priče dok se u potonja dva pretvara u niz pripovednih linija koje teku paralalno ali se neminovno prepliću gradeći mozaik sačinjen od niza blistavih segmenata. Ajzner gradi trilogiju smireno, bez veštačkih afektacija ili ušećerenih melodramskih tonova što sveukupno daje realističku sagu sazdanu od sitnica koje život znače u širokoj paleti emocija od sreće do tuge, radosti i razočarenja. Ovako seriozan sadržaj uz vrcave dijaloge i efektne isečke iz novinskih članaka ima svoj vizuelni lik u jasnim, oštrim kjaroskuro crtežima oslobođenim strip kvadrata i stvaranim kao kompaktne table-stranice. Laka karikaturalnost likova pojačava humorne efekte ali i potcrtava teške trenutke. Rečju, „Ugovor s Bogom“ je visoko vredno delo devete ali i svekoliko Umetnosti.

(“Dnevnik”, 2023)

Objavljeno: 05.02.2023.

  ...počinje već danas.

   Balkanska smotra mladih strip autora, najstariji festival u regionu, ove godine se održava po jubilarni 25. put. S tim u vezi, aktivnosti Balkanske smotre održavaće se čitave godine, a počinje se 2. i 3. februara kad će Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” i Leskovački kulturni centar ugostiti internacionalnu izložbu „CAN FOR BALKANS”, koja je pre Leskovca bila postavljena u Regionalnom muzeju u Brašovu u Rumuniji, Nacionalnom istorijskom muzeju u Tirani u Albaniji i Muzeju stripa u Briselu u Belgiji. Reč je o verovatno najvažnijoj izložbi na Balkanu u ovom trenutku, jer ona, sem nagrađenih radova na velikom internacionalnom konkursu za strip sa temom „Balkan kroz istoriju”, donosi i detaljan digitalan pregled istorijskog stripa u Rumuniji, Srbiji, Makedoniji i Albaniji. U pitanju je bogato ilustrovano istraživanje posvećeno istoriji srpskog stripa i istorijskom stripu u Srbiji koje su potpisali Slobodan Ivkov, Marko Stojanović i Nikolaj Pepene. Izložda donosi takva istraživanja vezana i za strip u Rumuniji, Makedoniji i Albaniji.

   O značaju izložbe „CAN FOR BALKANS”, koja će svečano biti otvorena 3. februara u 19h u  Leskovačkom kulturnom centru, najbolje svedoče činjenice da je kroz nju srpski strip po prvi put ušao u jednu od centralnih svetskih strip-institucija, Muzeju stripa u Briselu, u istoriji postojanja kako srpskog stripa tako i samog muzeja, kao i podatak da ju je za 17 dana, koliko je u Muzeju stripa bila postavljena, videlo oko 30. 000 posetilaca iz čitavog sveta! Izložbu prati i dvodnevni program, u okviru koga će građani Leskovca imati nekoliko ekskluziviteta.

   Prva tačka programa je promocija zbornika tekstova o stripu sa juga i jugoistoka Srbije pod nazvivom „Jug i strip u teoriji”, koji je priredio i uredio Marko Stojanović a objavila Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan”. U pitanju je, prema našim podacima, prvi takav kolektivni zbornik u domenu strip-teorije u Srbiji, a donosi radove 23 strip-teoretičara iz Dimitrovgrada, Babušnice, Pirota, Niša, Leskovca i Surdulice, a njegova promocija će se, uz prisustvo našeg vodećeg strip-teoretičara Slobodana Ivkova, odigrati 2.2. u 19h u Digitalnom centru. Sutradan u 10h održaće se Okrugli sto „Balkan u stripu, strip na Balkanu”, na kome će uzeti učešća ljudi iz sveta stripa Rumunije, Belgije, Makedonije, Albanije, i Srbije, ali i predstavnici stripa zemalja koje nisu učestovale u projektu, Bosne i Hercegovine i Bugarske. Rumuniju predstavljaju direktor Regionalnog muzeja u Brašovu — Nikolaj Pepene i vodeći rumunski strip-teoretičar — Dodo Nica, Belgiju — Vivin Vanderheld i Manuel Fenrandez iz Muzeja stripa u Briselu, Makedoniju direktor Strip centra Makedonije iz Velesa — Vane Trajkov, Albaniju direktor Nacionalnog istorijskog muzeja u Tirani — Dorian Koči, Srbiju pomenuti Slobodan Ivkov i Marko Stojanović, dok će Bosnu i Hercegovinu predstavljati strip-autor — Aljoša Tomić a Bugarsku strip-autor i istoričar — dr Aleksandar Vačkov. U 12 sati će u Akademiji strukovnih studija Južna Srbija, odsek za tehnološko-umetničke studije biti održana aktivnost pod nazivom „Otvoreni strip-atelje”, u kojoj će okupljeni strip-crtači iz Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine i Srbije demonstrirati svoj proces rada okupljenim studentima Akademije strukovnih studija Južna Srbija, Odseka za industrijski dizajn tekstila i odeće Tehnološkog fakulteta u Leskovcu i učenicima Škole za tekstil i dizajn. U pitanju je nesvakidašnja prilika za studente i učenike koji se u Leskovcu bave izučavanjem umetnosti da iz prve ruke vide crtačke i slikarske tehnike poznatih imena balkanskog stripa poput Jonuta Popeskua iz Rumunije, Aljoše Tomića iz Bosne i Hercegovine, Aleksandra Vačkova iz Bugarske i Dragana Stokića Rajačkog, Koste Milovanovića, Tiberija Beke, Dejana Sedlana, Srđana Todorovića ii drugih z Srbije. Okupljeni studenti i učenici će imati sat i po vremena da posmatraju rad svakog od deset umetnika, kao i da postavljaju pitanja o onome što ih eventualno zanima.

   Pred otvaranje izložbe u 19h u Holu Leskovačkog kulturnog centra, u 17h biće održana velika debata na temu istorijskog stripa u Srbiji, Rumuniji, Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini, na kojoj će gosti biti dr Aleksandar Uzelac, saradnik Istorijskog instituta u Beogradu, dr Aleksandar Vačkov, bugarski strip-autor i istoričar, Vladimir Stevanović, viši kustos Narodnog muzeja u Leskovcu i arheolog, Klub istoričara i studenata istorije „11. Januar” pri Departmanu za istoriju Filozofskog fakulteta u Nišu i Podružnica Društva istoričara Srbije „Dr Stojan Novaković”.

   „CAN FOR BALKANS” je izložba i projekat stvaranja mreže istorijskog stripa na Balkanu koja se realizuje uz podršku Evropske Unije kroz program „Kreativna Evropa”. U ovom projektu partnere čine: Regionalni muzej u Brašovu u Rumuniji, Nacionalni istorijski muzej u Tirani u Albaniji, Strip centar Makedonije iz Velesa u Makedniji, Muzej stripa u Briselu u Belgiji i Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” iz Srbije.

  ...Tokijski osvetnici 10, Oblik glasa 4 i Asteriks: Srednje kraljevstvo!

TAKEMIĆI SE SUOČAVA SA NAJSTRAŠNIJIM PROTIVNIKOM DO SADA – TAIĐU ŠIBA, VOĐA CRNIH ZMAJEVA, STUPIO JE NA SCENU.

„TOKIJSKI OSVETNICI“ 10 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Tokijski osvetnici su priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!
Taiđu Šiba je okrutan kao vođa Crnih zmajeva, ali i nemilosrdan prema bratu i sestri. Hakai kuje plan kako da okonča njegovu tiraniju, dok Takemići nekome konačno priznaje svoju tajnu putovanja kroz vreme.
Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„TOKIJSKI OSVETNICI“ 10 na Letećem su startu od srede, 1. februara, do nedelje, 5. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

JEDNA OSOBA DOVOLJNA JE DA UNIŠTI BROJNA PRIJATELJSTVA.

„OBLIK GLASA“ 4 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Šoja Išida veruje da će suludim podvizima i grubijanskim ponašanjem zadržati naklonost prijatelja i steći poštovanje vršnjaka u školi. Šoko Nišimija je zbog gubitka sluha oduvek bila meta vršnjačkog nasilja. Susret ovo dvoje mladih zauvek će im promeniti živote.
Šoko je pokušala da iskaže osećanja Šoji i očajna je jer je on, prvi put otkad su postali prijatelji, nije dobro razumeo. Krug prijatelja oko Šoje i Šoko postaje sve širi, ali nisu svi iskreni u svojim namerama.
OblIk glasa je izvanredna studija o odrastanju, vršnjačkom nasilju, životu sa hendikepom i stalnom osećaju krivice. Jošitoki Oima je dobila pohvale publike i kritike zbog načina na koji je prikazala sve ove aspekte života. OblIk glasa je preveden na više svetskih jezika i ekranizovan je u vidu igranog filma. Serijal je u Japanu bio nominovan za prestižne nagrade Osamu Tezuka i Manga Taišo, a  američko izdanje 2016. godine uvršćeno je u zvaničan izbor za nagradu Ajzner u međunarodnoj kategoriji.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OBLIK GLASA“ 4 na Letećem je startu od srede, 1. februara, do nedelje, 5. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

DUGOOČEKIVANA POSLASTICA ZA SVE LJUBITELJE ASTERIKSA JE PRED VAMA!

„ASTERIKS: SREDNJE KRALJEVSTVO“ na Letećem startu po ceni od 670 dinara!

Godina pred nama biće puna sjajnih iznenađenja za sve ljubitelje hrabrih Gala, a za njeno otpočinjanje nema boljeg načina od uzbudljivog igranog filma koji od danas možete pogledati u bioskopima širom zemlje i slikovnice koja je iz njega proistekla!
Premijerno vam predstavljamo novu avanturu Asteriksa i Obeliksa, koji vođeni viteškim srcem odlaze čak u daleku i drevnu Kinu kako bi pružili pomoć caričinoj jedinoj kćeri, princezi Sun Či Ci. Princeza i njena telohraniteljka Lon Če moraju da povrate vlast i oslobode caricu nakon gnusnog držanog udara princa Den Sing Kvina!
Da nam ne bi nedostajali nalupani Rimljani, pobrinuo se veliki Julije Cezar umešavši svoje prste u čitavu zbrku! Ne oklevajte ni čas, trk u bioskop ili u naš klub čitalaca i prepustite se smehu i prvoklasnoj zabavi uz naše i vaše omiljene junake!

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„ASTERIKS: SREDNJE KRALJEVSTVO“ na Letećem je startu od četvrtka, 2. februara, do nedelje, 5. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 670 dinara. Posle Letećeg starta, u našim klubovima čitalaca i na sajtu ovu fenomenalnu slikovnicu možete kupiti sa 20% popusta, a u ostalim knjižarama po ceni od 999 dinara.

Striparnica i klub čitalaca u Beogradu neće raditi do daljnjeg.

  ...15 godina Vekovnika!

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD /
GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

2 – 24. FEBRUAR 2023.
15 GODINA VEKOVNIKA
IZLOŽBA RADOVA IZ ISTOIMENOG STRIP SERIJALA
Autor koncepta izložbe: Marko STOJANOVIĆ,
scenarista i idejni tvorac serijala

„Vekovnici“ je avanturistički strip serijal o dvojici slučajnih partnera, misterioznom vampiru Čenu i ćudlјivom besmrtniku Kralјeviću Marku koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Mocarta, Miloša Obilića, Stevana Sinđelića te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Kvazimodo, Frankenštajn i mnogi drugi... Serijal je počeo svoj život na stranicama „Politikinog Zabavnika“ 2007. godine. Godine 2011. „Vekovnici“ su doživeli i svoj spin off (podserijal), „Beskrvni“ (albumi „Mrtva straža“, „Zla krv“ i „Treći čin“), što je, koliko je nama poznato, prvi pravi spin off u osamdesetogodišnjoj istoriji srpskog stripa... Od 2015. godine, Marko Stojanović počinje da, uz finasijsku pomoć grada Leskovca i generalnu distribuciju „ Darkwood-a“ samostalno izdaje „Vekovnike“ i „Beskrvne“, sa pet objavlјenih izdanja. Stripovi iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“ osvojili su tridesetak nagrada na Međunarodnim salonima stripa u Beogradu i Velesu, među kojima se ističu nagrada za najbolјe ostvarenje u domenu klasičnog stripa na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2008. godine, Grand Prix Međunarodnog salona stripa u Velesu 2009, 2015. i 2018. godine, dva Kragujevačka pobednika, Grand Prix trećeg Međunarodnog festivala stripa u Valјevu kao i nekoliko nagrada „Stripoteke“.

Nulti album „Vekovnika“,„Bajka i druge istine“, dobio je nagradu za najbolјe domaće strip izdanje za 2010. godinu na Osmom međunarodnom salonu stripa u Beogradu. „Vekovnici“ i „Beskrvni“ su do sada, sem u albumskoj formi, objavlјivani i u časopisima „Stripoteka“, „Politikin Zabavnik“, „Strip Pressing“, „Eon“, „Kiša“, „Strip Kreator“ (Makedonija), „Devetka“ (Makedonija), „Parabellum“ (Bosna i Hercegovina), „Komiks Art“ (Bugarska), „Strip Revija“ (Hrvatska), „BDC“ (Rumunija) i „AARGH“ (Češka). Niški književni časopis „Gradina“ posvetio je serijalu zaseban temat od pedesetak strana 2011. godine. Časopis „Nin“ je u svom godišnjem pregledu proglasio „Vekovnike“ za strip događaj 2012. a najpoznatiji svetski strip teoretičar, Britanac Pol Gravet, uvrstio je peti album „Vekovnika“, „Duhovi u boci“, u svoj izbor najbolјih svetskih stripova objavlјenih 2012. godine, a šesti album „Čudovišta“, u svoj izbor najbolјih svetskih stripova za 2013. godinu. Gravet je takođe uvrstio osmi album „Kainov soj“ u izbor najbolјih strip albuma objavlјenih u svetu 2016. godine, deveti album „Zemlјa čuda“ 2017. godine, deseti album „Baron i teror“ 2019. godine a i integral Vekovnika 2020.

Deveti album je sem toga nagrađen je 2017. godine na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu priznanjem ULUPUDS-a za najbolјe domaće izdanje Beogradskog sajma.

Sve albume „Vekovnika“ i „Beskrvnih“ napisao je i uredio Marko Stojanović iz Leskovca.

Na serijalu je do sada sarađivalo preko 200 strip crtača i ilustratora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Turske, Španije, Slovačke, Nemačke, Rusije i Brazila.

Izlagači: Milorad Vicanović Maza, Bosna i Hercegovina; Kolor: Bojan Kovačević, Inđija; Rajko Milošević Gera, Španija; Dan Ianos, Rumunija; Marko Nikolić, Leskovac; Aleksandar Sotirovski, S. Makedonija; Kolor: Ozren Miždalo, Crna Gora; Viktor Družiniju, Rumunija; Darjan Jurinčić, Slovenija; Petar Meseldžija, Holandija; Filip Andronik, Bosna i Hercegovina; Boris Bakliža, Kragujevac; Dražen Kovačević, Beograd; Igor Krstić, Pirot; Kolor: Alјoša Tomić, Bosna i Hercegovina; Saša Jovanović - Maks Von Fafner, Novi Sad; Stjepan Šejić, Hrvatska; Svetlin Velinov, Bugarska; Dragan Stokić Rajački, Zaječar; Kristijan Darstar, Rumunija; Kolor: Andrej Tabacaru, Rumunija; Borislav Malјenović, Bosna i Hercegovina; Kolor: Desimir Milјić, Bosna i Hercegovina; Dalibor Talajic, Hrvatska; Kolor: Miroslav Mrva, Hrvatska; Vladimir Krstić Laci, Niš; Bojana Dimitrovski, Švedska; Daniel Atanasov, Bugarska; Aleksa Gajić, Beograd; Ivan Berov, Bugarska; Dejan Nenadov, Novi Sad; Miroslav Slipčević Mimi, Bosna i Hercegovina; Miloš Slavković, Beograd; Ivica Stevanović, Novi Sad; Ozgur Jilderim, Turska; Denis Dupanović, Bosna i Hercegovina; Vladimir Aleksić, Šabac; Bob Klissourski, Bugarska; Tomi Džurovski, Makedonija; Mihailo Dimitrievski TxeMičo, Makedonija; Tasos Anastasiou, Grčka; Kolor: Velibor Stanojević, Norveška; Goran Sudžuka, Hrvatka; Mijat Mijatović, Gornji Milanovac; Vanja Marinković, Novi Sad; Jovan Ukropina, Beograd; Blaž Porenta, Slovenija; Sabahudin Muranović Muran, Prijepolјe; Matej Stić, Hrvatska.