...sa srpskim stripom u prestonici stripa.

   CAN FOR BALKANS je izložba i projekat stvaranja mreže istorijskog stripa na Balkanu koja se realizuje uz podršku Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa. U ovom projektu partnere čine Regionalni muzej u Brašovu u Rumuniji, Nacionalni istorijski muzej u Tirani u Albaniji, Strip centar Makedonije iz Velesa u Makedniji, Muzej Stripa u Briselu u Belgiji i Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" iz Srbije. Pomenutu izložbu čine radovi 67 strip-autora iz osam zemalja koji su učestovali na velikom internacionalnom konkursu za strip sa temom "Balkan kroz istoriju", na kome je drugu nagradu osvojio Kosta Milovanović iz Obrenovca a treću Marjan Milanov iz Dimitrovgrada i Srđan Todorović iz Zaječara. Članovi međunarodnog žirija koji je odlučivao o nagradama takođe dolaze iz Rumunije, Albanije, Belgije, Srbije i Makedonije. U pitanju su eminentni stručnjaci iz sveta stripa – prof. Adrian Čioroianu (Rumunija), istoričar, diplomata, strip scenarista, univerzitetski profesor, Ardian Isufi (Albanija), crtač, dekan Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Tirani tokom 2016-2020, Etiene Šreder (Belgija), poznati scenarista i strip autor, Dražen Kovačević, jedan od najznačajnijih strip umetnika u Srbiji i Tome Trajkov, promoter stripa iz Makedonije.

   Sem radova sa konkursa, izložba koja, što je možda i važnije, donosi detaljan digitalan pregled istorijskog stripa u Rumuniji, Srbiji, Makedoniji i Albaniji bila je oktobra postavljena u Regionalnom muzeju u Brašovu u Rumuniju a novembra u Nacionalnom istorijskom muzeju u Tirani u Albaniji. Ova izložba je 21. decembra otvorena u Muzeju stripa u Briselu u Belgiji u prisustvu predstavnika Leskovačke škole stripa Marka Stojanovića i Aleksandra Stamenkovića i nagrađenih autora Marjana Milanova i Srđana Todorovića, ali i doskorašnjeg ambasadora Belgije u Srbiji Kuna Adama, ambasadorke Rumunije u Belgiji, Andree Pasternac, i amabasadora Srbije u Belgiji, Aleksandra Tasića! Tom prilikom je u prestonici evropskog stripa, Briselu, te svojevrsnom hramu stripa koji kao jedna od najvažnijih svetskih institucija vezanih za devetu umetnost predstavlja Muzej stripa u ovom gradu, po prvi put u svojoj istoriji koja iznosi gotovo devet decenija, predstavljen srpski strip. Kroz bogato ilustrovano istraživanje posvećeno istoriji srpskog stripa i istorijskom stripu u Srbiji koje su potpisali Slobodan Ivkov, Marko Stojanović i Nikolaj Pepene rame uz rame sa svetskim poznatim junacima poput Tintina, Asteriksa, Taličnog Toma, Štrumfova, Spirua, Kopca, Gaše i drugih našli su se se premijerno i Mika Miš, Hajduk Stanko, Nikad Robom, Dikan, Politikin Zabavnik, Mirko i Slavko, Stripoteka, Yu Strip, Strip zabavnik, Sat, Kalokagarti, Do pakla i nazad i drugi nezaobilazni dragulji srpskog stripa. CAN FOR BALKAS prati i ogroman, luksuzan katalog u boji od preko 350 strana, u kome se nalaze svi stripovi sa konkursa, kao reprezentativni delovi istraživanja o istorijskom stripu zemalja učesnica kao i klišeima i stereotipima vezanim za istorijski strip u njima. Izložba, za čiji je jedan od zaštitnih znakova u vidi kartonske figure u prirodnoj veličini organizator je odabrao Marka Kraljevića, protagonistu serijala Vekovnici, publici, koja sa svih meridijana dolazi u ovoj jedinstveni muzej od strane grada Brisela uvršćenog u njegove zvanične turustičke atrakcije, biće dostupna na uvid do 8. junara. Budući da muzej beleži po 1700 posetilaca dnevno, procena organizatora je da će izložbu CAN FOR BALKANS, a samim tim i prezentaciju srpskog stripa, videti oko 30 000 hiljada ljudi iz čitavog sveta!

   Uz to što je Brisel zanična prestonica Evropske Unije, Belgijski muzej stripa se ponosi time što je prestonica evropskog, pa i svetskog stripa. Smešten je u strogom centru Brisela, u velelepnoj zgradi u stilu secesije koju je projektovao Viktor Horta 1906. godine. Otvoren je 1989. Godine i u sebi sadrži bojne originalne crteže, neobjavljene dokumente, ličnu zaostavštinu velikana stripa kao i audiovizuelne prezentacije. Takođe, u njemu se nalaze i statue poznatih strip junaka.

   Svake godine više od 200.000 posetilaca prolazi kroz njegova vrata da istraži 4.200 kvadratnih metara stalnih i povremenih izložbi. U zemlji u kojoj zvanično ima najviše strip autora po stopi stanovnika, i u gradu koji ima preko 70 strip murala i spomenika posvećenih stripu, predsednici Belgijskog stripovskog centra koji upravlja Muzejem bili su neki od neospornih vellikana devete umetnosti poput Boba De Mura, Žana Van Hama, Gaja Desicija i drugih.

   Važno je napomenuti da će izložbu, posle građana Rumunije, Albanije i Belgije imati prilike da vide i građani Srbije. Izložba će, naime, biti otvorena 3. februara u Leskovačkom kulturnom centru, uz prisustvo gostiju iz parnerskih zemalja, ali i nagrađenih autora. Sem otvaranja izložbe, program će činiti i debata o klišeima i stereotipima istorijskog stripa u Balkanskom stripu u prisustvu brojnih istoričara i strip autora, Deo pratećeg programa biće i crtanje uživo koje će demonstrirati nagrađeni autori iz Rumunije i Srbije, kao i prezentacija svojevrsnog zbornika strip teoretičara s juga Srbije, “Jug i strip u teoriji”, prvog takve vrste u našoj zemlji. Izložba će biti postavljena u Leskovcu tokom februara, da bi tokom marta završila svoju evropsku turniju u Velesu, u Makedoniji.

   Organizatori ipak navode da je kraj puta izložbe samo privremen, budući da postoje preliminarni dogovori da se izložba CAN FOR BALKANS postavi i u Bukureštu i Sofiji, na taj način povećavajući broj evopskih metropola čiji će stanovnici imati prilike da steknu svoja prva saznanja o stripu u Srbiji.

  ...razbijanje šablona vestern žanra.

   Kada se 2015. godine pojavila prva epizoda Pogrebnika, francuski Dargaud najavio je ovaj strip kao najbolji vestern posle Poručnika Bluberija. Sedam godina kasnije, čini se da im je vreme dalo za pravo – ovo je trenutno najbolji vestern strip u Evropi, a verovatno i na svetu.

Beogradska izdavačka kuća Makondo je u prevodu Branislava Glumca brzo reagovala. Svaku epizodu izbacivala je u istoj godini kada se pojavila premijerno u francuskoj. Do sada je objavljeno šest epizoda (poslednja 2021. godine). Autori su Francuz Ralf Mejer (1971) i scenarista Španac Gzavije Dorison (1972), našim čitaocima su poznati od ranije po stripu Asgard.

Evropski crtači stripova mora da su fascinirani Divljim zapadom. Nema drugog objašnjenja zašto u trenutku kada se završio serijal o Poručniku Bluberiju, najvažnijem evropskom vestern stripu (Žiro je preminuo 2012, a poslednju epizodu Bluberija nacrtao je 2003. god), u Evropi ovaj strip žanr ne jenjava, kako u Francuskoj, tako i u Italiji.

Američki strip crtači su za vestern bili zainteresovani neposredno posle 2. svetskog rata. Kada se završilo „Zlatno doba“ vestern stripa (1948-1960), američka strip produkcija se već tokom šezdesetih godina prebacuje na urbane super heroje. Već u to vreme, ali pogotovo krajem pedesetih u okviru francusko-belgijske škole i italijanske kuće Boneli, evropski crtači kreću se vestern serijalima kao što su Talični Tom (1946), Teks Viler (1948), Džeri Spring (1954), Mali rendžer (1958), Poručnik Bluberi (1963), Komanča (1972), Badi Longvej (1972), Ken Parker (1977), Džim Katlas (1979, manje poznat Žiroov vestern). Pored Pogrebnika, u poslednjih nekoliko godina novi vestern serijal Duke započeo je Herman 2017, dok je izdavačka kuća European Comics 2020. godine, kao evropski sponzorisan projekat, počela serijal Wild West u kome obrađuju legende Divljeg Zapada (Kalamiti Džejn, Bil Hikok…)

Kod Pogrebnika su aluzije na Bluberija očigledne. Ne samo da crtež i kadriranje namerno podsećaju na Žiroov, već je redni broj stranice obeležen na isti način na koji je to Žiro radio. Povređeni lešinar Džed, koji putuje s glavnim junakom, verovatno je aluzija na Depoa, fiktivnu vrstu ptice koju zatičemo u Inkalu (Mebijusovom serijalu iz 1981. godine).

Međutim, prava vrednost Pogrebnika sastoji se u delimičnom razbijanju šablona vestern žanra. Tipičan šablon je italijanski Teks Viler. Kauboj savršene moralne reputacije—teksaški rendžer, ali i poglavica jednog indijanskog plemena. Priča je jednostavna i jednodimenzionalna: postoje dobri loši kauboji. Dobri jure loše, štite Indijance i uvek bore se za pravdu. Bluberi je razbio ovaj šablon. Iako uniformisan, on je u neprekidnom sukobu sa zakonom, sklon je avanturi, piću i kocki, a iznad svega slab na atraktivne žene. Bluberi nije beskompromisni borac pravdu kao njegovi italijanski prethodnici (Teks Viler i Mali rendžer). Recimo, njegova umešanost u zaveru atentata na generala Granta se dešava slučajno. Bluberi spašava Granta spašavajući sebe, a ne zato što ga nepogrešivo vodi osećaj za pravdu da žrtvuje svoj život zarad višeg dobra.

Pogrebnik ide dalje od ovoga. Glavni junak (Džonas Krou) takođe želi da se kloni nevolja i oka javnosti. (Kao bivši kriminalac, bira posao pogrebnika, jer zna da ih ljudi ne vole i izbegavaju.) U probleme ulazi slučajno, a ako postoji neki moralni vodič za ponašanje onda bi se pre moglo reći da se radi o pogrebnoj etici, a ne brzi za opštim dobrom. Najveća promena dešava se na nivou šablona kojim se u žanru definišu negativci i Indijanci. U epizodama 3-4 dominira doktor Kvint, ubica-genije koji uživa u sakaćenju drugih ljudi, lik dostojan Hanibala Lektora iz filma Kad jaganjci utihnu. Ovako upečatljiv negativac nije zabeležen u strip vesternu. U epizodama 5-6, uprkos poprilično šabloniziranom naslovu Beli Indijanac, neravnu borbu protiv belaca predvodi žena. Iako na kraju može da bira, svog sina (dete iz mešovitog braka) ostavlja na čuvanje belcima, čime sugeriše modifikaciju tipične stripske konceptualizacije Indijanaca kao naroda koji želi da se bori za slobodu do poslednjeg deteta.

Ovo su umerene promene u žanru, ali dostojne da opravdaju značaj serijala i njegovu dugovečnost ako nastavi sa reformisanjem žanra.

[Objavljeno: Danas, Vikend dodatak, 21.1.2023, str, X.]

  ...Domov, Pregled v preteklost, Stripdelavnica...

SVEŽE IZ TISKA!

Primož Krašna:
DOMOV. NASLEDNJA POSTAJA MARIBOR

Osebna in intimna avtobiografska pripoved o iskanju sprejetosti ter pripadnosti v svetu!

Primož Krašna v prvem delu stripovske trilogije Domov pred nas razgrinja spomine prvoosebnega pripovedovalca na čas od avgusta 1991 do avgusta 1997, ko so potekala njegova najbolj formativna leta. Spomine na svoje odraščanje, ko si je najbolj od vsega želel preseči občutek izkoreninjenosti, ki ga spremlja vse življenje, in najti takšno mesto pod soncem, kjer bi se vsaj začasno lahko počutil kot doma, spretno prepleta s svojim življenjem v sedanjosti, v kateri si je že uspel ustvaril svoj lasten dom in najti tisto varnost, ki jo nekoč tako zelo pogrešal.

Odhod iz domače Ajdovščine v dijaški dom v Ljubljano in različne druge življenjske postaje, v katerih prvoosebni pripovedovalec vsaj začasno najde kraj, ki mu lahko pripada, spremljamo tako, kot bi mu ves čas gledali čez ramo, kar nam daje občutek, da zgodbo doživljamo z njim.

»Strah je izginil. Začutil sem, da pripadam.«
Odlično stripovsko čtivo, ki preseneča s svojo vsebinsko in vizualno kompleksnostjo!

Zbirka O #30, 204 barvne str., 29 x 15,5 cm, mehka vezava, cena: 19 € • Na kup!

PREMIERNA PREDSTAVITEV STRIPA:
ponedeljek, 30. 1. 2023, ob 19. uri // Vetrinjski dvor, Maribor
Vabljeni na premierno predstavitev albuma Domov. Naslednja postaja Maribor, ki bo potekala ob zatvoritvi avtorjeve razstave Stripi in risbe 2017–2022  v ponedeljek, 30. januarja 2023, ob 19. uri, v Vetrinjskem dvoru v Mariboru. Z avtorjem se bo pogovarjala Špela Oberstar. Na samem dogodku bo mogoče strip tudi kupiti, avtor pa bo obiskovalcem stripe tudi podpisoval.
Več →

---

V MARIBORU NE SPREGLEJTE!
Timon Leder & Romeo Toffanetti: POGLED V PRETEKLOST; razstava stripov ter animiranih filmov
OBRAT – prostor umetnosti in participacije, Trg revolucije 9, Maribor; Na ogled do: 18. 2. 2023
Več →

---

NA VOLJO LE ŠE NEKAJ MEST!
Stripburgerjeva stripdelavnica: STRELE IN OBLAČKI; stripovska delavnica za otroke in mlade (8+)
mentorja: David Krančan & Andrej Štular
sobota, 4. 2. 2023, 10.00−14.00; Mestna galerija Ljubljana, Ljubljana
prijave: core@mail.ljudmila.org
Več →

---

NAPOVEDUJEMO!
Jakob Klemenčič: Trojno gorje - kako nastane strip?; razstava
ODPRTJE: nedelja, 5. 2. 2023, ob 16.00; Posavski muzej Brežice, Brežice

Prvo nedeljo v februarju v Posavskem muzeju Brežice pričenjajo obeleževanje 450. obletnice hrvaško-slovenskega kmečkega upora  (1573–2023). Ob tej priložnosti bodo odprli tudi razstavo, ki prikazuje nastajanje stripa o kmečkem uporu Trojno gorje, ki ga je na podlagi zgodovinske povesti Januša Golca zrisal Jakob Klemenčič.
Več →

---

Stripburger: plodno gojišče neodvisnega stripa - že 30 let! Naroči se na Stripburger!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...Čelični Alhemičar 4!

SVAKO OTKRIĆE PRODUBLJUJE MISTERIJU AMESTRISA. SLEDI NOVO POGLAVLJE U AVANTURAMA BRAĆE ELRIK I NJIHOVIH SAVEZNIKA.

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 4 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Edvard i Alfons Elrik prekršili su najvažniji zakon alhemije i za to su platili surov danak. Da bi ispravili grešku, kreću u epsku pustolovinu širom Amestrisa, militarističke države u kojoj je alhemija deo svakodnevice. Jedino što im uliva nadu jeste legenda o kamenu mudrosti. Međutim, put do njega popločan je opasnostima koje sežu duboko u prošlost.

Zavist i Požuda zaustavile su braću Elrik na korak do istine. Potpuno poraženi, Edvard i Alfons naučiće  da ne smeju svakom da veruju.  Kakva su to bića koja im se  neprestano nalaze na putu?

Višestruko nagrađivana manga Čelični Alhemičar Hiromu Arakave stekla je kultni status među čitaocima, najviše zbog obilja upečatljivih likova i jedinstvenog sveta u kojem se odigrava. Ova briljantna priča smatra se remek-delom japanskog stripa i jedna je od najprodavanijih manga svih vremena.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 4 na Letećem je startu od srede, 25. januara, do nedelje, 29. januara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

  ...588. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 587:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/588

  ...„Pre Inkala“ Žodovorskog i Janjetova;
  izdavač Čarobna knjiga, 2022.

   U savremenoj 9. umetnosti „Žodoverzum“ je naziv za neverovatni, zadivljujući, fascinantni svet koji je stvorio Alehandro Žodorovski (1929) a likovni lik i oblik mu podarili Mebijus, Janjetov, Ladron, Žimenes, Das Pastoras, Čarest... Sve je 1981. započelo središnjim segmentom epopeje, serijom albuma „Inkal“ dvojca Žodorovski-Mebijus, koji je okončan 1988.g; univerzum se nadalje granao u prošlost (u mladost Džona Difula) i budućnost (do okončanja Inkalove fizičke i metafizičke avanture) odnosno pobočno (u zasebne serijale o ratničkoj kasti Metabarona i o Tehnopapama ili Tehnoocima). Kako je to sasvim neminovno u serijalima epskih dimenzija (i namera) priča se morala vratiti u detinjstvo i mladost trapavog antijunaka Džona Difula, bednog detektiva klase R. Serijal „Džon Diful pre Inkala“ čini šest albuma: „Pre Inkala“ iz 1988. g. (u reizdanju iz 1991.g. Zoran Janjetov je ponovo nacrtao prvih osam tabli), „Detektiv klase R“ iz 1990.g, „Krut“ iz 1991.g, „Anarhopsihotici“ iz 1992.g, „Viski, SPV i homeokurva“ iz 1993.g. i „Aleja samoubica“ iz 1995.g. Agilna „Čarobna knjiga“ je, u ediciji „Stari kontinent“, pod naslovom „Pre Inkala“ u dva toma u punom koloru, sa tvrdim koricama, odštampala ovaj serijal i time učinila domaćim stripoljupcima dostupnim i ovaj segment Žodoverzuma.

   Priča je, naravno, morala da „popuni praznine“ u Difulovoj biografiji ali i da se „zakači“ za junake koji su imali svoje uloge u „Inkalu“ što je koliko izazovno toliko i sputavajuće. No, Žodorovski je bio i ostao majstor nonšalantnog i začudnog pripovedanja koje meša uzvišeno sa trivijalnim, čedno i perverzno, duhovno i hedonističko. Otuda je njegova Zemlja 2014 na kojoj se nalazi, tačnije, u čiju je glatku teflonbetonsku površinu ukopan Grad-jama, groteskno-skaradna slika i prilika preseka svih ljudskih društava oličena u nizanju gradskih nivoa, od najnižih za bednike do onih sa aristosima koji svoje poreklo dokazuju oreolom nad svojim glavama. Između najnižih i najviših su brojne prelazne faze-nivoi od kojih je najživopisniji crveni prsten sa ponudom svakovrsnih užitaka i perverzija. Jedina direktna veza vrha sa dnom je Aleja samoubica niz koju se prema jezeru kiseline bacaju svakojaki nevoljnici na radost i oduževljenje znatiželjnih posmatrača i navijača. Aristosi su neverovatno zli, bahati i izopačeni. Na drugoj strani, široke mase telezavisnika i potrošača troše svoje živote na uživanja u senzacionalističkim spektaklima i konzumiranju hemijski „frizirane“ hrane; time je njihova egzistencija ispunjena a iz letargije ih u bes mogu baciti samo prestanak emitovanja programa ili zapaljivi govori raznoraznih fanatika i revolucionara. Nerede uglavnom smiruju robožace ili garda telohranitelja grbavca. Vlast nad masama sprovode predsednik, primijer odnosno klonirani Prec, Tehnopapa a iznad svih njih je Natkompjuter divionid. Ultimativna ubilačka sila je u rukama Metabarona a masama rukovodi popularni tv voditelj Dijavalu. U tom šarolikom, neprijateljskom okruženju mali Diful će izgubiti oca prevaranta i majku prostitutku-narkomanku, usvojiće ga filozofski nastrojeni robot Kolbo-5, najbolji drug će mu biti betonski galeb Dipo koji se oglašava konciznom rečju „Krut“ a srce će mu osvojiti Luz de Gara, lepa i mušičava aristokratkinja. Diful će pokušati da položi ispit za detektiva R klase ali će njegova istraga nestanka beba koje rađaju prostitutke uzdrmati ustrojstvo grada-jame...

   Žodorovski je na veliku pozornicu epa izveo mnoge elemente iz ikonografskog arsenala naučne fantastike (antiutopija, spejs opera, roboti, mutanti, vrhunska nauka...), potopio ih u humorni ton sa mnoštvom vrcavih dijaloga i apsurdnih situacija i, na radost strip sladokusaca, sretno zaplitao i rasplitao intrigu na gotovo 300 strana-tabli. Otuda njegov serijal „Pre Inkala“ staje u red vrhunskih crnohumornih naučnofantastičnih dela kakva su Polova i Kornblutova „Reklamokratija“ i (po duhu još bližih remek-dela) „Pokaj se Harlekine, reče Tik-Tok-Men“ Harlana Elisona i „Jahači purpurne nadnice“ Filipa Hoze Farmera.

   U svoj toj strip ujdurmi Žodorovski je u Zoranu Janjetovu našao adekvatnog crtačkog majstora. Pred mladim crtačem je bio dvostruki izazov, onaj koji je nosila priča i onaj prema baštini velikog Mebijusa. Na oba izazova Janjetov je junački odgovorio. Ne samo što je ponekad više ličio na Mebijusa nego Mebijus na samog sebe već je čitaocima donosio i slike koje su lako preskakale primere na koje se ugledao. Janjetov je izborio za sebe mogućnost da menja crtačke tehnike (tek da bi demonstrirao šta sve ume) bilo tako što je pročišćavao ili zgušnjavao linije, senčenja na crtežima bilo tako što je posezao za manirom kojim je crtao svog samostalnog junaka Bernarda Panasonika. Njegova ruka jednako je sigurna u masovnim scenama kao i u predstavljanju arhitekture ili svakojakih aparatura. Montaža tabli je izuzetno dinamična pa „tera i vuče“ čitaoce na brzo čitanje kako bi ispratili uzbudljivost dešavanja; u naknadnim listanjima razgledanje i proučavanje svake table otkriće, pak, kao dodatno zadovoljstvo, mnoštvo detalja i sjajnih likovnih rešenja.

   Zaključimo da je strip serijal „Pre Inkala“ izuzetno delo dvojice velikana, jednog u zenitu snage i drugog koji sigurno kreće putem slave; njihov rad, prepun ludizma, ironije ali i fiozofskog poteksta, dokaz je da Umetnost ne poznaje žanrovske granice i da nastaje u svim oblicima i formama.

(“Dnevnik”, 2022)

Objavljeno: 22.01.2023.

  ...Borbeni anđeo Alita 9!

VELIČANSTVENA ZAVRŠNICA JEDNE OD NAJBOLJIH SAJBERPANK SAGA U ISTORIJI JAPANSKOG STRIPA!

„BORBENI ANĐEO ALITA“ 9 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Borbeni anđeo Alita klasik je u žanru naučne fantastike. Jukito Kiširo je stvorio epopeju u kojoj dovodi u pitanje poimanje ljudskosti. Alita je kiborg koji je sposoban da voli, da se bori i žrtvuje za čovečanstvo više nego oni koji su rođeni kao ljudska bića.

Sve tajne se raspliću u ovom finalnom poglavlju. Ko je podigao Zalem? Kako je nastalo Smetlište? Ko je Alita i odakle je došla? Zašto? Svi odgovori kriju se u ovom broju.

U 26. veku Smetlište je mesto u kome svi žive u senci i od otpadaka veličanstvenog lebdećeg Zalema. Ido Daisuke popravlja oštećenog kiborga kome daje ime Alita i postaje mu poput oca. Međutim, kada se otkrije da je Alita majstor  zaboravljene borilačke veštine pancerkunsta, postaje jasno da se ispod njene nežne spoljašnjosti krije smrtonosna mašina nastala tokom rata sa kolonijama na Marsu.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„BORBENI ANĐEO ALITA“ 9 na Letećem je startu od srede, 18. januara, do nedelje, 22. januara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

  ...Stripburger 80, š! #46: 'What's Next?,
  Domov, Živel strip! Živela animacija! 23...

STRIPBURGER #80

Posebna rojstnodnevna številka aka kuš!burger
Izšla je nova številka revije Stripburger, ki je v letu 2022 dopolnila častitljivih 30 let! In ker so skupna praznovanja veliko bolj zabavna, smo si za eno številko izmenjali urednike z latvijsko stripovsko revijo kuš!, ki je praznovala 15. rojstni dan.

naslovnica: Harukichi (JP);
A4-, 120 str.: 96 revija + 24 priloga;
cena: 5 €

80. številka Stripburgerja prinaša kup novih odkritij in že znanih imen z mednarodne stripovske scene, ki jih je v osvežujoč rojstnodnevni koktajl zmiksal gostujoči kušev! urednik David Schilter. Zabavi se je pridružil še japonski avtor Harukichi, ki je prispeval naslovnico, njegov slavni DJ Cat Gosshi pa je končno obiskal tudi Slovenijo!

Ob tem vam postrežemo še z dvema intervjujema. Skupaj smo zaslišali »partnerje v zločinu« – člane stripovskega kolektiva in združenja Kutikuti iz Finske, pobliže pa lahko spoznate tudi Malcyja Duffa, nadvse plodovitega in eksperimentalno naravnanega škotskega umetnika, ki je znan po svojem nekonvencionalnem pristopu k striparjenju.
Več →

---

š! #46: 'What's Next?'
Privoščite si tudi novo številko latvijske stripovske antologije žepnega formata š! #46: What’s next?, ki jo je uredila Stripburgerjeva uredniška ekipa, v njej pa najdete eklektičen in barvit nabor kratkih stripovskih pripovedi kopice slovenskih in mednarodnih avtorjev - od Balkana do Baltika!
naslovnica: Miha Perne
gostujoča urednika: David Krančan in Tanja Skale
A6, 120 str.: 164 str.
Naroči tukaj!  →

IZIDE KONEC JANUARJA!
Primož Krašna:
DOMOV. NASLEDNJA POSTAJA MARIBOR

Osebna in intimna avtobiografska pripoved o iskanju sprejetosti ter pripadnosti v svetu!
Kmalu izide v knjižni obliki  prvi del stripovske trilogije Primoža Krašne, ki  pred nas razgrinja spomine na svoje odraščanje, ko si je najbolj od vsega želel preseči občutek izkoreninjenosti, ki ga spremlja vse življenje, in najti takšno  mesto pod soncem, kjer bi se vsaj začasno lahko počutil kot doma. Odlično stripovsko čtivo, ki preseneča s svojo vsebinsko in vizualno kompleksnostjo!Več →

Zbirka O #30, 204 barvne str., 29 x 15,5 cm, mehka vezava, cena: 19 €

Timon Leder & Romeo Toffanetti: POGLED V PRIHODNOST
razstava stripov ter animiranih filmov
OBRAT – prostor umetnosti in participacije, Trg revolucije 9, Maribor
ODPRTJE: četrtek, 19. januar 2023, ob 19.00 // do 18. 2.

Obeleževanje polnoletnosti izobraževalno-razstavnega projekta Živel strip! Živela animacija! 23pričenjamo v novem galerijskem prostoru Pekarne Magdalenske mreže v Mariboru s samostojno razstavo slovenskega in italijanskega avtorja, dveh izbrancev, ki sta v okviru projekta letos v središču pozornosti in katerih delo služi tudi kot navdih mladim ustvarjalcem na natečaju.

Domače barve zastopa Timon Leder, avtor več animiranih filmov. Obiskovalci razstave se bodo lahko podrobneje seznanili s procesom nastanka priljubljene animacije Podlasica (2017), manjši segment postavitve pa bo posvečen tudi njegovi najnovejši animirani stvaritvi z naslovom Mišja hiša (2022).

Iz sosednje dežele pa prihaja Romeo Toffanetti, prekaljeni risar, slikar in režiser, znan predvsem po svojih znanstvenofantastičnih stripovskih delih. Na razstavi se predstavlja s stripoma Nathan Never ter Shriver in Kowalski.

Predstavljeno delo obeh avtorjev deloma druži tematiziranje prihodnosti, obenem pa ne bo manjkalo tudi referenc na tukaj in zdaj. Več →

Razstava je del mednarodnega natečaja Živel strip! Živela animacija! 23, ki ga izvajamo skupaj z združenjem Vivacomix iz italijanskega Pordenona.

Več informacij o natečaju: www.zivelstrip.net
Rok za oddajo del na natečaj: 15. 3. 2023 // PRIJAVNICA

Za učitelje pripravljamo v času razstave tudi predavanje o stripu.
Info in prijave: Lucija@stoptrik.com

NA VOLJO ŠE NEKAJ PROSTIH MEST!
Stripburgerjeva stripdelavnica: STRELE IN OBLAČKI
stripovska delavnica za otroke in mlade (8+)
mentorja: David Krančan & Andrej Štular
sobota, 4. februar 2023, 10.00−14.00
Mestna galerija Ljubljana, Ljubljana
prijave: core@mail.ljudmila.org

---

Stripburger: plodno gojišče neodvisnega stripa - že 30 let! Naroči se na Stripburger!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...Konferencija povodom promocije
  novog broja Strip Pressinga!

Sreda, 18. januar 2023. godine, 13 sati
MRCN pres-sala

Konferencija povodom promocije
novog broja Strip Pressinga

Poštovane koleginice i kolege,

Pozivamo vas da u ponedeljak 18. januara od 13 sati pratite uživo konferenciju koja će se održati radi promocije novog broja Strip Pressinga.

Govoriće:
• Marko Stojanović, urednik Strip Pressinga
• Dejan Kostić, urednik Studentskog informativno
izdavačkog centra

Novi broj Strip Pressinga posvećen je pre svega kratkim strip formama, odnosno stripovima od jedne table (stranice). U ovom broju objavljeni su radovi pedesetak domaćih strip autora.

Kao izdavači se potpisuju SIIC i Studentski kulturni centar, a projekat "Kratke strip forme" je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Pored novog broja govoriće se i o značajnom projektu "Savremeni srpski strip autori" koji je realizovan preko sajta Pressinga. Strip Pressing je najstariji domaći strip časopis koji u kontinuitetu izlazi od 2001. godine. Do sada je objavljeno 23 redovna broja i tri specijalna izdanja.

  ...2022 Balkanska smotra!

Na 24. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 21-27. juna 2022. godine u konkurenciji od 3046 učesnika iz rekordnih 82 zemalja sa prostora Evrope, Azije, Afrike, Australije, Severne i Južne Amerike, internacionalni žiri u sastavu: predsednik žirija Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator), Lasko Džurovski (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Nikola Čižmešija iz Hrvatske. Diplomu za istu kategoriju dobila je Rafaela Koni iz Grčke. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobila je Julijana Mijailović iz Šapca. Diplomu za istu kategoriju dobili su Ilina Najdenova iz Bugarske i Mile Mićić iz Bosne i Hercegovine. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobio je Tudor Vidoni iz Rumunije. Diplomu za istu kategoriju dobila je Isidora Ceravac iz Rume. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Luka Stojanović iz Leskovca. Diplomu za istu kategoriju dobio je Nikola Tasković iz Kragujevca. Diplomu za najboljeg debitanta dobila je Katarina Hadži-Jovančić iz Leskovca.

Plaketu “Nikola Mitrović Kokan”za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Nikola Maslovara iz Gornjeg Milanovca i Saša Rakezić iz Pančeva.

U sklopu manifestacije dodeljuje se i memorijalna nagrada “Miodrag Veličković Mivel” za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Vangelisu Papavasilou Vagosu iz Grčke.

Priznanje Prijatelj stripa koje se dodeljuje osobi van sveta stripa koja je doprinela devetoj umetnosti u značajnoj meri dodelio je tročlani međunarodni žiri u sastavu: predsednik žirija Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator), Dalibor Talajić (strip crtač i ilustrator) i Rumen Čaušev (strip crtač i ilustrator) i to Koenradu Afamu iz Belgije i Nikolaju Pepeneu iz Rumunije.

U sastavu Smotre održan je konkurs za najbolji strip kaiš u organizaciji Leskovačke škole stripa, „Nove naše reči“, Učiteljskog društva Leskovac, Sindikata obrazovanja Srbije – Regionalnog centra Leskovac i Osnovne škole “Josif Kostić“. Žiri u sastavu Nikola Milićević (novinar), Marko Serafimović (akademski grafičar) i Miloš Cvetković (akademski grafičar) nagradio je Janu Stojanović iz Leskovca (kategorija do 10 godina), Tanasija Ignjatovića iz Leskovca (kategorija od 10 do 15 godina) i Relju Gajskog iz Kikinde (kategorija od 15 do 19 godina), a specijalnu nagrade dobila je Jasmina Đurović iz Leskovca. Nagradu “Nove naše reči” dobila je Nina Dakić iz Čačka.

Takođe u sklopu manifestacije elektronski časopis za decu “AKO MENE PITAŠ...” dodelio je nagradu za najboljeg mladog strip autora „Mlada velika nada“ Taši Vuksanović i Ignjatu Ljubisavljeviću iz Leskovca. Studentsko informativno izdavački centar iz Niša dodelio je nagradu za najbolji kratki strip Admiru Deliću iz Bosne i Hercegovine i Borisu Klisurskom iz Bugarske a izdavačka kuća “Darkwood” iz Beograda nagradu za izuzetno dostignuće u devetoj umetnosti Mihi Hančiću iz Slovenije i Rajmondu Tan Tanu sa Filipina.

  ...Dubravko Mataković!

Objavljeno: 15.01.2023.

  ...Oštrica besmrtnika 9 i Planetes 3!

SVAKI ČIN I ODLUKA AKTERA OVOG REMEK-DELA JAPANSKOG STRIPA MOGU DA IMAJU NEZAMISLIVE POSLEDICE. DOJUČERAŠNJI NEPRIJATELJI MOGU DA POSTANU NAJVERNIJI SAVEZNICI – I OBRNUTO.

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 9 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa.

Sve je više učesnika u ovoj napetoj drami. Pred Anocuom je izbor, Rin grabi napred za njim uprkos svim nedaćama, a Manđi se suočava sa nekim već poznatim licima.

Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 9 na Letećem je startu od srede, 11. januara, do nedelje, 15. januara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

PRETPOSLEDNJI BROJ „PLANETESA“ VODI NAS PRAVO U KULMINACIJU OVE SVEMIRSKE PUSTOLOVINE. U FOKUSU MAKOTA JUKIMURE SU LJUDI – NJIHOVE SUDBINE, STRAHOVI, NADANJA, SUMNJE I AMBICIJE.

„PLANETES“ 3 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

U bliskoj budućnosti posada broda „Toj boks“ vodi brigu o svemirskom otpadu koji ugrožava bezbednost letenja. Svako od njih ima svoj razlog zbog kog se bavi ovim tegobnim poslom – nekome je to jedina šansa da boravi u svemiru, a drugi ne mogu da borave nigde drugde. Posada će biti upletena u događaje koje nisu mogli ni da zamisle. Ujedno će otkriti više o svojoj prošlosti i poreklu, ali i stvoriti neraskidive veze.

Misija na Jupiter je sve bliža, ali praznina svemira i dalje muči Haćimakija. Oseća da mu nešto nedostaje i nije spreman da se otisne u nepoznato dok ne pronađe taj fragment svoje duše.

Makoto Jukimura majstorski pripoveda ljudsku priču o svakom akteru ove svemirske pustolovine. Planetes se smatra modernim klasikom naučnofantastične mange, posebno zbog realističnog i detaljnog opisa boravka u svemiru i tehnologije. Dobitnik je nagrade Seijun, najprestižnije japanske nagrade za naučnu fantastiku, za najbolji strip 2002. godine.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„PLANETES“ 3 na Letećem je startu od srede, 11. januara, do nedelje, 15. januara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

  ...ali primenjena.

   Ništa nije sveto osim integriteta tvog uma. Tvoja glavna potreba jeste da imaš čvrst unutrašnji centar utemeljen na sopstvenon integritetu i radu. Na jednom pozitivnom samopoštovanju koje nijedna institucija, nijedna spoljna okolnost ne može da ugrozi. Tvoje sopstveno Da i Ne.
   Luis Mamford

   Nađite mi najvirtuoznijeg crtača (stripa) na svetu i ja ću vam reći zašto je ujedno i najgluplji crtač (stripa) na svetu.

   Virtuoz se toliko ubija u svojoj virtuoznosti da neminovno jednog dana uspeva da se u njoj dokrajči. Sva pamet crtača kao da je odneo crtež.

   Zato on ne ume da misli na način koji je najreprezentativniji za samu misao – logosom koji je reč. I koja je osvedočena svest.

   Prema desetoj knjizi Platonove Države crtež je, posredno rečeno, odavno izgubio bitku sa njegovim veličanstvom logosom (kao da je bitka protiv njega nekada stvarno započeta). Koliko je argumentacija u toj knizi Države ubedljiva ne znam. Ali znam da se i danas stiče nedvosmisleni utisak da svako ko ne ume da piše, ne ume ni da misli. Istina je da ni od kompozitora, glumaca, pevača ili pijanista niko ne očekuje da su primeri ljudi produbljene misli, onako kao što su to najpre filozofi.

   Da li je ovde i dalje reč (o Fukoovom) diskursu kroz koji smo i kojim smo uvek prinuđeni da vidimo ono što ne postoji?

    Strip je, dakako, a priori, primenjena umetnost.

   Primenjena, ali na šta?

   Svakako ne na samu sebe, već na svet oko ili iznad sebe; lažno je slobodno vreme u kome virtuelno životarimo, a blizina medija pomoći će mu da opstane, ali…

   Bez sebe samog u rukama sila koje ne poznaje. I sila koje ne poznaju njega.

   Strip crtači su glupi, pogotovo oni naj virtuozniji, jer prihvataju unapred fabrikovane predstave o predrasudama i predrasude o predstavama o stripu i njegovoj a priori primenjenosti to jest isplativosti.

   Zar strip treba osloboditi od njegove primene i primenjenosti?

   Zar strip može biti sam sebi svrha, zatočen vlastitom slobodom kao jedinim okvirom i jedinom merom?

   Zar strip možemo osloboditi od stripova?

   Zar strip možemo da osloboditimo od ukorenjenih predrasuda?

   Zar svoju duhovnu i kreativnu decu moramo da prodamo na tržištu rada? Kao što u flori i fauni tražimo naizglednu logičku isplativost.
Zar  Vi ili Ja moramo da budemo isplativi nekome i nekoj sili izvan nas da bismo živeli?

   Zar naše pojedinačnosti kao i naši životi ne bi trebalo da su sami sebi svrha?

   Zar je Sloboda fenomen vredan truda? Zar je ona toliko teška i možda čak besmislena? Zar se i Vi gubite u njoj kada god Vam se toliko prisno približi kao da želi da sa Vama ostane zauvek? Zar u njoj više ne možete da nađete svoje lice i granice koje jasno iscrtavaju Vaše lice? Zar je „soft” ropstvo uvek prirodnije i milije? Socijalno prihvatljiv uslov života? Zar je intelektualna ograničenost ono što nas zabavlja u svojim očima kao i u očima drugih? Zar može postojati gazda bez onoga koji mu služi?

   Zar može postojati ljudsko biće izvan neslobode? Strip autor, ne tek strip crtač i to virtuozan? Zar cena koju plaćamo za slobodu ipak nije manja, mnogo manja od one koju plaćamo za ropstvo?

   Zar umetnost stripa moramo osloboditi od svoje primene, koja joj je davno nametnuta opštim pravom glasanja koliko i opštim pristankom svih, svih onih koji su od detinjstva maštali da postanu dobro plaćeni strip crtači i da potpisivanjem ugovora za gazdu sebi kupe prigodnu, veliku i lepu kuću neslobode?

   Zar umetnost stripa treba da se osloboditi od svoje primenjenosti, pitam opet?

   Kao autor stripa često, suviše često vidim da je strip ostvarenje dotičnog strp crtača i scenariste zaprepašćujuće virtuozno delo, neshvatljivo bilo kom akademskom slikaru ili profesoru sa(likovne) akademije. Ali da li je priča (bez previše literarne vrednosti) plod slobodnog mišljenja crtača i scenariste, ili je taj strip u stvari delo urednika i gazde, koji ne zastupaju crtača i scenaristu, već bezdušni mehanizam tržišta i njegove zahteve, ma kakvi da su to zahtevi?

   Zar otuđeni rad na primeru stripa samo prati otuđeni rad na primeru postmodernog korporativnog digitalnog kapitalističkog društva ? Ili možda tehno feudalizma?

   Zar se posebno meinstrim strip ne pita ništa novo i radikalno samom društvenom sistemu kojim je najpre prožet? Ne postavlja uslove Sistemu; Sistem je taj koji postavlja uslove. On sugeriše prećutno da crtač i scenarista ćute i rade nalik mašini ili robotu.

   Nije crtač stripa dobar - i glup-  u svom poslu zato što je virtuozan, već za to što je prilagođen. Virtuzan crtač stripa zna šta se od njega očekuje: da bude prilagođen na zahteve spoljnog i nametnutog sveta koji je naučio da na vreme neupitno prihvati i integriše u svoj stvaralački ego trip.

   Zato  je virtuoznost (grč. techne) mnogo važnija od priče i teksta (literature) koji je u svojoj osnovi poezija.  I filozofija Poezije, koja, dakako ljubi, istinu.

   Techne podređen scenariju koji je podređen pijaci tehno korporativnog kapitalizma ili možda feudalističkog  totalitarizma, na kome je roba kao prema nevidljivom ali svudaprimenjivom pravilu standardizovana i naizgled  raznolikih poetika. Roba koja ima zadatak da stvara privid izbora potrošaču, to jest, konzumentu.

   Pogledajte koliko su izdanja strip izdavača, koja imaju prevashodni zadatak da budu profitabilna, uistinu primeri raznolikih talenata i slobode izražavanja: svuda crno beli stripovi u digitalnom koloru, kao da hoće da kaže da je taj i takav kolor i strip još jedino moguć.

   Crtači stripa uglavnom ne misle stripom. I ne poučavaju da je strip oblik mišljenja, koliko i  pevanja.

   Sećam se da sam dok sam vodio školu stripa u Kikindi jednog dana predložio da ostvare strip na temu “Dan planete zemlje”, i da niko nije ništa nacrtao i napisao.

   Niko ne poučava decu ali ni  takozvane odrasle da misle stripom.

   Strip je i dalje zanat, veština, rad i posao.

   A sistem, po difoltu, diskredituje svaku umetnost koja ne služi tržištu.

   Đorđe Milović, leta gospodnjeg, 2022.

Objavljeno: 08.01.2023.

  Kakva je bila prošla godina?…

Pošteniji naslov bi bio: "Kakve su bile prethodne godine?..." jer ovaj tekst sam krenuo da pišem tik nakon proslave Nove 2022. godine... a završavam ravno godinu kasnije pa je sadržaj drugačiji. No, preživećemo i sa starim naslovom…;)

Pamtićemo prethodne dve godine po "pandemiji" strip izdanja… Brojač na revnosnom i pedantnom sajtu www.stripovi.com kaže da je tokom 2021. godine na prostorima biše države objavljeno 824 strip izdanja.

Sada već prošle 2022. godine, kada je štampa bila upitna za svako izdanje zbog svetske krize sa hartijom (Pandemijsko zatvaranje kineskih regija, rat u Ukrajini, itd)… izdato je još više stripova. Trenutna brojka, možda i nije 100% konačna jer stigne poneki info naknadno, je 894 izdanja!!! A ta brojka je manja od planirane jer su mnogobrojna izdanja (više desetina) odložena zbog spomenutih problema!!!

Koliko vidim za obe godine nisu uračunati časopisi kao što su Politikin zabavnik, Miki Maus i Mali Politikin zabavnik… (godišnje 52+12+26 izdanja) što govori da je stripova bilo još više. Šteta za evidenciju jer ta izdanja, iako ne donose uvek strip kao primarni sadržaj, najtiražnija su i njihov uticaj na stvaranje novih generacija čitalaca je ogroman.

Sjajna činjenica je da smo dnevno imali više od dva nova strip izdanja!!! Šteta je što tiraži uglavnom nisu veliki i što je većina izdanja preskupa za običnog konzumenta. Kolekcionari su podmireni dok obična potencionalna publika uglavnom ni ne zna da su svi ti stripovi izašli. Što znači da ima potencijala za osetno više čitalaca.

Tiraži jesu uglavnom mali, ali tako velik broj izdanja je teško pratiti, pa se publika podelila, kupuje samo najbitnije – spram svog ukusa i prioriteta. U takvoj situaciji dobar je signal da i dalje sve funkcioniše dobro, što definitivno znači da je publika brojnija!

Da li ovakav rast možemo i dalje očekivati? To pitanje je trenutno bez nekog konkretnog odgovora. Naime, nakon prošlogodišnjeg iskustva, svi su tihi i skromni sa najavam. Ali mislim da je za očekivati porast, jer situacija oko hartije/štampe se stabilizovala i prirodno je da će svi želeti da se propušteno nadoknadi. Što će reći, spremite novčanike, napravite nove police te strpljivo čekajte i birajte šta kupujete, jer sada stvarno postoji širok izbor.

I najvažnije, čuvajmo postignuto stanje. Kažem vam to kao neko ko se dobro seća strip "suše" devedesetih i ko zna koliko je teško bilo scenu i tržište podići na noge i doći do današnjih standarda. Stoga znam koliko je bitno ne igrati se postignutim, jer lako se možemo okliznuti i vratiti koju deceniju unazad. Negujmo ovo što imamo, borimo se kako za sebe tako i za konkurenciju jer jedno bez drugog ne ide. To su pokazala višedecenijska iskustva starijih izdavača.

Za kraj: SREĆNA NOVA 2023. GODINA…

Sledi (ponovo): Možda novi strip junak?…

Objavljeno: 01.01.2023.