Strip je nacrtan u organizaciji Udruge StripOs na radionicama crtanja stripa u Osijeku, 2020., u sklopu projekta Pas koji je nosio petarde. i financiran je od strane Ministarstva kulture i medija RH. Scenarij je napisao Svetozar Obradović (1950-2020). Pod mentorstvom strip-crtača Nenada Barinića, nacrtali su ga djevojčice i dječaci iz Udruge obitelji djece s autizmom “Dar“ Osijek: T. L., Mihael, Sven, Ana, Sara Horvat, Dominik, Sven P., te Domagoj Barinić.

   Strip je nastao po predlošku priče o psu Zumi, koji po naredbi svog vlasnika donosi petarde na leđima skupini odraslih, kod kojih probudi svijest o tome da se i djeca s autizmom boje petardi i da ih ne treba koristiti čineći time dobro i djeci iz autističnog spektra i životinjama.

   Izložba ovog stripa prezentirana je u prosincu 2021. u mjestima Hrvatske i regije: Čepin, Osijek, Vinkovci, Mirkovci, Vukovar, Zagreb, Novi Sad, Odžaci, Pirot, Sarajevo, Tešanj i Podgorica.

   U prosincu 2022. i početkom 2023. izložba je postavljena u knjižnicama mjesta: Županja, Buje, Umag, Pula, Novigrad, Hvar, Sinj, Kutina, Dvor, Popovača, Lipik, Duga resa, Vrbovsko, Belišće, Zagreb (KGZ), Bistra, Velika Gorica, Samobor, Vrbovec, Sveti Ivan Zelina, Jastrebarsko, Šibenik, Varaždin, Donji Miholjac, Blato, Metković, Kutjevo, Ilok, Požega, Korčula, Opuzen, Ploče, Ston, Murter, Dubrovnik, Mljet, Knin, Tisno, Drniš, Primošten, Bjelovar, Đakovo, Virovitica, Koprivnica, Biograd na Moru, Pag, Ražanac, Novigrad, Zadar, Kali, Nova Gradiška i Brodski Stupnik.

   Izložba 2022. je sufinancirana sredstvima odjela za kulturu Županje, Duge Rese, Vrbovskog, Iloka, Donjeg Miholjca i Požeško-slavonske županije. Pomogli su: Igor Vuksanić, Mario Spajić, Igor Moker, Mefa i Mikica. Organizirali Sanja Beraković i Željko Gašić.

   Nacrtanim stripom, djeci s autizmom omogućujemo direktno sudjelovanje u kulturnim aktivnostima. Tekst nas uči što je autizam. Tajna poruka stripa je da se djeca s teškoćama u razvoju boje pucanja petardi.

   Strip nije niti će biti objavljivan na internetu, može se vidjeti jedino na mjestima postava izložbe, prošle, ove i idućih godina. Uz izložbu, posjetiteljima se besplatno dijeli katalog.

   Pero Kvesić (r. 1950) iz Zagreba ovogodišnji je dobitnik nagrade „Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa koju dodjeljuje udruga „Art 9“ iz Zagreba.

   Radi se o nagradi se dodjeljuje istaknutim pojedincima za njihov izniman i trajan doprinos u razvoju i unapređivanju hrvatskog stripa, pojedincima kojima je stvaralačka karijera na određen način zaokružena i koja kao takva ostaje trajno kulturno dobro.

   Da je Kvesić jedan od takvih stripaša smatra stručni žiri u sastavu Nedeljko Dragić, Raul Švarc, Želimir Kosović, Tihomir Mraović i Veljko Krulčić.

   Kada je donosio odluku o nagradi „Andrija Maurović“ žiri se podjednako vodio Kvesićevim doprinosom kao urednikom listova i izdanja u kojima je objavljivao stripove, pogotovo domaćih autora (jedan je od rijetkih strip-urednika koji je imao neposredna iskustva stvaranja samih stripova), zatim kao autora stripova, te naposlijetku kao pisca brojnih tekstova o stripu, od kojih su neki tiskani kao predgovori ili pogovori knjiga. O stripu je govorio u televizijskim i radijskim emisijama.

   U obrazloženju se, nadalje, ističe:

   Iako je u strip-zajednici Kvesić prije svega poznat kao prvi urednik omladinskog lista „Polet“ koji je od svog prvog broja (1976.) otvorio stranice za suradnju mladim i dotad neafirmiranim autorima, od kojih će godinu kasnije nastati znamenita grupa „Novi Kvadrat“, te kao urednik časopisa „Pitanja“ koji je jedan svoj broj (iz 1979) u cjelosti bio posvetio „novokvadratovcima“ – što je bio prvi slučaj u ovdašnjoj časopisnoj produkciji; njegovo djelovanje na području stripa traje punih pola stoljeća.

   Svoje prve stripove i prve tekstove o stripu, Pero Kvesić je počeo objavljivati krajem 60-ih godina kao student zagrebačkog Filozofskog fakulteta na stranicama omladinske štampe.

   O njegovom radu na stripu pisali su likovni kritičari poput Darka Glavana i Branke Hlevnjak, a bili su izloženi na retrospektivnoj izložbi Strip u Hrvatskoj 1866. – 1986.“.

   Stvaranjem autorskih stripova (koji su se tada smatrani za underground ostvarenja) bavio se nekoliko godina, ali o stripu je pisao sve donedavno. Tekstove je, među ostalim, objavljivao u „Studentskom listu“, „Oku“, „15 dana“, „Poletu“, „Startu“, „Pitanjima“, „Studiju“, „RS Magazinu“, „Patku“, „Boomu“, ...

   U svojoj karijeri Kvesić je uređivao više strip izdanja (u sklopu VPA, Boom...). Sredinom 90-ih nekoliko godina bio je urednik svih Egmontovih izdanja za Hrvatsku.

   Podsjetimo se, dosadašnji dobitnici nagrade „Andrija Maurović“, koja se u kontinuitetu dodjeljuje od 2009. godine, su Mladen Bjažić, Jules Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker, Nedeljko Dragić, Oto Reisinger, Rudi Aljinović, Željko Lordanić, Ninoslav Kunc, Vjekoslav Đaniš, Krešimir Zimonić, Mirko Ilić i Joško Marušić.

   Specijalna priznanja „Andrija Maurović“ pak su dobili Fadil Hadžić, Ivica Bednjanec (posmrtno), Vladimir Pavlinić i Zvonimir Pliskovac.

   Od ponedeljka 26. decembra u sve knjižare Delfi, Lagunine klubove čitalaca, na sajtove delfi.rs i laguna.rs, kao i na kioske, stiže „Laku noć, Punpune 2“, nastavak najpopularnije mange o odrastanju.

   Druga manga u izdanju Lagune nastavlja ediciju StarWay, u okviru koje će se pojaviti ukupno trinaest nastavaka.

   „Laku noć, Punpune“ je priča o odrastanju običnog klinca u gradu kao svakom drugom. Njegova porodica je disfunkcionalna, nije najbistriji ni najmarljiviji đak, i jedino što ga razlikuje od drugih jeste sposobnost da razgovara sa bogom kada god to poželi. Ipak, sve to će se promeniti kada u njegovo odeljenje dođe Aiko, a iz njegovog doma odu roditelji.

   Inio Asano je svojim najintimnijim delom uspeo ono što su retki planetarno popularni serijali doživeli, a to je da prevaziđe svoju nametnutu ciljanu publiku (tinejdžeri i mlađa čitalačka publika) i postane manga van žanra, manga iz koje mladi upijaju i uče dok se stariji podsećaju i prihvataju.

   Monografija "Arhetip" Petra Meseldžije, slikara, ilustratora i autora stripova, biće predstavljena u SKCNS Fabrici u četvrtak, 29. decembra u 19 časova.

   Monografiju "Arhetip - umetnost Petra Meseldžije" objavila je izdavačka kuća System Comics i obuhvata izbor Petrovih slika nastalih u poslednjih trideset godina. Na promociji će, pored autora, govoriti profesor Miloš Vujanović, izdavač Igor Marković i programski urednik SKCNS Jovan Gvero.

   Ulaz je besplatan.

   www.facebook.com/events/840486757180542

   "Petrov specifičan doprinos ogleda se u tome što nije napustio vrednosti naše tradicije, pa je njegov umetnički opus spona između nacionalnog duha i zapadne popularne kulture.
   On je uspeo da u svojim slikama inkorporira širok raspon uticaja, od Paje Jovanovića, Uroša Predića, Frenka Frazete do Alana Lija, ali i mnogih drugih... Petar je uvek težio autorskoj samostalnosti, želeo je da dođe do sopstvenih spoznaja kroz teme koje ga podstiču na pisanje i slikanje.
   Jedna takva tema se posebno ističe. Radi se o arhetipu heroja i njegove avanture. U pitanju je kulturološko-psihološki fenomen prisutan u kolektivnoj svesti čovečanstva. Iako je univerzalan po karakteru, tj. primenjiv na svakog od nas, budući da u suštini govori o putu otkrivanja prave prirode čoveka, posebno je značajan za umetnike. Mi, takođe, prolazimo kroz faze herojske avanture mitskih razmera dok se prepuštamo neizvesnom putovanju od ideje, skice, brojnih studija, podslikavanja, kroćenja boje, pa do povratka kući sa par ožiljaka. Zatim nastupa osećaj da smo malo bolje upoznali svoju pravu prirodu.
   Ako imamo sreće da na tom putu naiđemo na arhetip mudraca, onda smo pošteđeni frustrirajućeg lutanja. Za mnoge kolege Petar Meseldžija je upravo taj prijatelj mudrosti."

   Evo, neki se danas baš raspisali o izlasku novog broja našeg časopisa Matko kojim obilježavamo 20 godina kontinuiranog izlaženja. Jučer, u isto vrijeme kad i Matko izašao nam je iz tiska i novi dvobroj još dugovječnijeg časopisa Kvadrat.

   Ovim dvobrojem na 200 stranica i 24 priloga iz pera domaćih i inozemnih suradnika, Kvadrat je navršio punih 30 godina izlaženja kao najdugovječniji i za sad još uvijek jedini časopis za kulturu devete umjetnosti, odnosno stripa, u Hrvatskoj. Odmah poslije Božića primit će ga svi vjerni čitatelji i suradnici.

   Oni koji ga žele naručiti mogu to i inbox ili na našu web adresu: www.mhbizovac.hr

   Koristim priliku da ovim povodom čestitam svim suradnicima, čitateljima i svim ljudima dobre volje sretan i blagoslovljen Božić i nadam se bolju, mirniju i bogatiju novu 2023. godinu!

   www.facebook.com/profile.php?id=100036727560128

   Privju:
   mhbizovac.hr...KVADRAT-46_47-2022-za-web.pdf

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 587:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/587

   Danilo Milošev Wostok (1963) bezmalo tri decenije je jedan od nezaobilaznih stvaralaca alternativne kulture na ovdašnjim prostorima (bez obzira na to kakav je naziv država trenutno imala). Od učestvovanja u radu vršačkog kluba “KEC” (Kulturno eksperimentalni centar) u drugoj polovini 1980-tih (koji je organizovao i koordinirao Budimir Babić, još jedan od temelja vršačke alternative), Wostok je što u okvirima magazina “Patagonija” što u nizu svojih samostalnih projekata, počev od fanzina “Krpelj”, razvijao svoj stripovski andergraund svetonazor u čemu su mu se pridružili brojni alternativci privučeni njegovom neposrednošću, sugestivnošću i zaraznim entuzijazmom. Vremenom se Wostokovo polje rada proširilo, pored izdavaštva, organizovanja strip susreta i škola, na polje filma i muzike (u čemu su mu zdušno pomagali otac, legendarni Boća i brat “Didžej Zlikovac” dok je ćerka Lola bila i ostala najmlađa strip autorka na svetu). No, strip je bio i ostao Wostokova centralna delatnost kojoj se istrajno i verno vraća.

   U svojim se dosadašnjim stvaralačkim nemirima i traganjima Wostok kretao u oprečnim krajnostima: od sirovog i brbljivog “andergraunda” do visokog “art-autorskog” stripa, od trivijalne i bizarne pornografije (sa zrncima morbidnosti), politički satiričnih pamfleta preko čistog ludizma neograničenog prostorima i vremenima niti principima pripovedanja do rafiniranih apsurda na i po tragu jednog Harmsa, prozne fantastike do kreativnog susreta sa kraljicom pisane reči – poezijom, konkretno poezijom Vaska Pope u albumu „Vučja zemlja“  (izdavača ”Udruženja za promocije alternativne kulture”, “Vršačkog kulturnog kruga” i “Tačke susretanja”, 2022. godina). U toj avanturi Wostok je za saradnika imao talentovanu Sanju Stepanović koja je ovom poduhvatu podarila i svoja samostalna dela.

   Sanja i Wostok pošli su u “stripovanju stihova” sa drugačijih polazišta nego što su to činili mnogi slikari u grafičkim mapama koje su pratile i ilustrovale stihove. Slikarski doživljaj stihova baštini nasleđe proteklih vekova i niza slikarskih pokreta a sve u nameri da “oslika” stihove koji se, pak, od modernizma, rado odriču jednoznačne, lako čitljive narativnosti. Otuda komunikacija reči i slike traži svojevrsne kompromise i svođenje na koliko-toliko prepoznatljive (statične) forme. Strip je, u odnosu na slikarstvo, ponajpre vrlo mlad, uslovljen i zavisan od razvoja tehnike masovne štampe. Po svom se obliku i impliciranim sadržajima prvenstveno vezuje za savremeni svet i pripadajuću mu popularnu kulturu. Konačno, strip podrazumeva i dinamiku (dis)kontinuiranog pripovedanja kroz nizove slika čega je slikarstvo u potpunosti lišeno. Wostok i Sanja iskoristili su sve što im strip nudi kako bi stvorili samosvojne verzije pesničkog dela. Znatiželjni će čitalac stoga u strip kvadratima lako prepoznati lik Nosferatua ali i mnoge elemente iz arsenala horor žanra. Takođe će se sresti sa stilizovanim iskustvima sa dvobojnih propagandnih plakata. Rakursi kadrova odnosno komponovanje strip tabli jasno će ukazati na prisvajanje i prilagođavanje metoda filmske montaže. Wostok takođe ne zazire ni od autocitatnosti, osobito njegovih kvadrata sa lutkama-manekenima upečatljive likovnosti te od variranja u pojavama istih ili vrlo sličnih kvadrata u različitim pričama. Jednako je tako posezano za bezmalo apstraktnim odnosno do nivoa znaka uprošćenim/redukovanim crtežima kao i za, u andergraudu znanim, robusnim novoprimitivističkim crtežom.

   Naravno, sve bi ove grafističke finese bile nepotrebne i nedovoljne ukoliko se između stihova i crteža ne bi uspostavila veza koja rezultirala sasvim originalnim amalgamom – a upravo se to desilo. Popina uronjenost u mitski, arhetipski, zaumni, bezmalo pre-paganski svet koji živote i smrti razmerava drugojačijim aršinima - aršinima koje mi više ne umemo da racionalizujemo - dozvoljava različite slikovne likove i svi su oni jednako ispravni kao što su i jednako pogrešni. Jer, ono izvan jezika tek se približno može ukalupiti u jezik; jednako tako, takva značenja mogu dobiti samo ovlašni slikarski odraz pošto sve što ih određuje nije u vidljivom spektru već je i u registrima za koje je čovek blaženo slep. Gotovo iskonska a svakako sudbinska snaga reči/stihova dobila je svež, neuobičajen, pomalo zloslutan, pomalo vragolast oblik u “pričama u slikama” koje su razastrte pred čitaoce da ih oni gledaju i dogledavaju prema sopstvenim umnim i zaumnim snagama i (ne)moćima.

   Rečju, „Vučja zemlja“ Vaska Pope, Wostoka i Sanje Stepanović ubedljiv je dokaz pojedinačnih snaga reči i slike kao i vanredne siline koje ova dva elementa dobijaju kada ih spoje nadahnuti i vispreni strip umetnici.

Objavljeno: 25.12.2022.

Agent Straha je u prodaji.

Pored naših prodajnih objekata i sajta možete ga naći i u Alan Fordu, Darkwoodu i Bulevar Booksu, a biće i u većim knjižarskim lancima.

Naše lokacije su: Novi Sad, Josifa Runjanina 3. i TC Promenada
Beograd, TC Galerija

Evo malog zavira:
https://www.drustveneigre.rs/stripovi/Agent_straha_prikaz.pdf
Takodje evo i linkova do našeg sajta za pojedinačna izdanja i komplet
https://www.drustveneigre.rs/Novo/Agent-straha
https://www.drustveneigre.rs/Novo/Agent-straha-2
https://www.drustveneigre.rs/Novo/Agent-straha-3
https://www.drustveneigre.rs/Novo/Agent-straha-4
https://www.drustveneigre.rs/Novo/Agent-straha-komplet

   AGENT STRAHA 1
   Kada propali istrebljivač vanzemaljaca Hit Hjuston nabasa na tuđinsku zaveru da se počini genocid nad ljudskim rodom, primoran je da se mane flaše i nastavi svoju dužnost mirotvorca... kao poslednji Agent Straha u galaksiji!
   Ovo ultimativno izdanje uticajnog naučnofantastičnog palp klasika iz pera Rika Remendera (Deadly Class), Tonija Mura (Okružen mrtvima) i Džeroma Openje (Seven to Eternity) sakuplja sveske Fear Agent #1-10.

   AGENT STRAHA 2
   Otkrijte poreklo poslednjeg Agenta Straha! Iscrpljeni kamiondžija Hit Hjuston vraća se sa puta i otkriva da mu je dom pod opsadom, jer je Zemlja pod invazijom tri zaraćene vanzemaljske rase. A nakon što skoro sav život na planeti biva zbrisan, borba za opstanak se svodi na Hita i njegovu ženu Šarlotu. Od podzemnih lavirinata varvarske planete Kipferije, preko ukletog sveta koji naseljavaju zombiji što proždiru duše, pa sve do smrtonosnih svemirskih gusara iz Centurionove nebule, prepreke s kojima će se suočiti Hit Hjuston i njegova napaćena družina Agenata Straha deluju gotovo nesavladivo!
   Ovo ultimativno izdanje uticajnog naučnofantastičnog palp klasika iz pera Rika Remandera (Deadly class), Tonija Mura (Okružen mrtvima) i Džeroma Openje (Seven to Eternity) sakuplja sveske Fear Agent #12-15 i #17-21.

   AGENT STRAHA 3
   Ovaj tom donosi vam poslednje dve priče legendarnog serijala! Nakon što strahovita kiborška imperija Tetaldijaca ostvari svoj genocidni pohod asimilacije drugih rasa, Hit Hjuston ostaje poslednje preživelo ljudsko biće u celom univerzumu. Postavši glavna meta robotskih hordi i njihovih zlokobnih saučesnika, Hit počinje da otkriva tajnu istoriju Tetaldijaca, ne bi li nekako sve vratio na staro. Kada se na kocki nađe ama baš sve, osramoćeni Agent Straha stiče poslednju priliku za iskupljenje, za kojom je ceo svoj pijani život čeznuo.
   Pred vama je veliko finale naučnofantastičnog palp klasika iz pera Rika Remendera (Deadly class), Tonija Mura (Okružen mrtvima) i Džeroma Openje (Seven to Eternity), koje sakuplja sveske Fear Agent #22-32.

   AGENT STRAHA 4
   Muči vas rasa vanzemaljskih birokrata kapitalističke veroispovesti koji isisavaju energiju celom celcatom suncu ne bi li namirili svoju glad za profitom, osudivši pritom ostatak sunčevog sistema na smrt? Onda vam možda treba Agent Straha – buba-šinter za vanzemaljce – poput Hita Hjustona da reši situaciju. Istina, on je obično na dnu flaše viskija, više ne može lepo da nišani, te psuje dovoljno da od stida porumene čak i mali zeleni, ali u ovoliko kvarnom univerzumu on je pravi čovek za taj posao!
   Ova zbirka priča iz univerzuma Agenta Straha predstavlja vam dela čuvenih autora kao što su Kris Bernam (Betmen), Rafael Albukerk (American Vampire), Kjeron Dvajer (XXXombies), Frančesko Frankavila (Betmen: Mračno ogledalo), Ivan Brendon (VS), Erik Najen i mnogi drugi, te sakuplja Fear Agent #11, #16 i ceo serijal Tales of the Fear Agent.

TRADICIONALNA NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA I PRVA MANGAMANIJA ČAROBNE KNJIGE!

Dragi naši, dugoočekivani trenutak je stigao – počela je
TRADICIONALNA NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA I PRVA MANGAMANIJA ČAROBNE KNJIGE!

Kao što smo najavili, STRIPOMANIJU prati AKCIJA KOJA SE NE PROPUŠTA! Napravili smo selekciju izvanrednih izdanja koja će biti dostupna po SPECIJALNIM CENAMA od 100, 500 i 1.000 dinara!

Od 21. do 30. decembra 2022. godine na NOVOGODIŠNJOJ STRIPOMANIJI I MANGAMANIJI možete kupiti 10 izvanrednih stripskih naslova, 1 knjigu i 4 mange. Ovi noviteti dostupni su po cenama Letećeg starta i imaju popust od 33%.

Noviteti nam stižu u DVA talasa, a sada vam predstavljamo

PRVI TALAS NOVOGODIŠNJE STRIPOMANIJE I MANGAMANIJE, koji traje od danas, 21. decembra, do petka, 30. decembra:
1. „Šerif Bluberi“ – 1.540 dinara,
2. „Konan – Poprište iskušenja“ – 1.070 dinara,
3. „Konan – Zemlja lotosovog cveta“ – 1.200 dinara,
4. „Begunci“ 1 – 1.670 dinara,
5. „Begunci“ 2 – 1.670 dinara,
6. „Noktožder“ 2 – 1.540 dinara,
7. „Noktožder“ 3 – 1.670 dinara,
8. „Rama II“ – 999 dinara,
9. „Borbeni anđeo Alita“ 8 – 299 dinara,
10. „Čelični alhemičar“ 3 – 299 dinara,
11. „Tokijski osvetnici“ 9 – 299 dinara,
12. „Oblik glasa“ 3 – 299 dinara.

DRUGI TALAS počinje 26. decembra i trajaće do 30. decembra.

„Ugovor s Bogom“ Vila Ajznera, koji je objavljen neposredno pre Stripomanije, zbog svog značaja, ima PRODUŽENI LETEĆI START DO KRAJA TRAJANJA NOVOGODIŠNJE STRIPOMANIJE.

Naslovi koji su bili na Letećem startu u periodu privremenog prekida rada naše striparnice u Beogradu, imaju ponovljen Leteći start tokom trajanja STRIPOMANIJE/MANGAMANIJE, odnosno dostupni su po ceni umanjenoj za 33%! Ti naslovi su: „Spiru i Fantazio“ 4 i 5, „Marvel Fortnajt: Nulti rat“, „Spajdermen: Ultimativna enciklopedija“ i „Til“!

Kompletan spisak naslova koji će se pojaviti u prvom i drugom talasu NOVOGODIŠNJE STRIPOMANIJE I MANGAMANIJE, kao i spisak naslova na pridruženima akcijama, možete videti na našem sajtu:
https://carobnaknjiga.rs/tradicionalna-novogodisnja-stripomanija-i-prva-mangamanija-carobne-knjige

Naslove koji su na akciji, a nisu dostupni na našem sajtu, možete kupiti u striparnicama i klubovima čitalaca Čarobne knjige do isteka zaliha.

NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA I MANGAMANIJA ČAROBNE KNJIGE održava se u striparnicama Čarobne knjige u Beogradu, Nišu* i Kragujevcu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige Bulevar Books u Novom Sadu, u Striparnici „Alan Ford“, kao i na našem sajtu.

* Svaki talas u niškoj striparnici počinje sa malim zakašnjenjem.

Želimo da napomenemo da na našem sajtu možete platiti platnim karticama, uplatnicom ili pouzećem. Ako niste u Srbiji, nema nikakvog razloga da propustite ove sjajne naslove po super cenama – poručite gde god da ste u svetu, a paket stiže na vašu adresu!

Molimo vas da ne zaboravite da je u toku praznika značajno povećan obim posla kurirskih službi, te će dinamika isporuke paketa biti nešto sporija od našeg uobičajenog tempa. Molimo vas za strpljenje i razumevanje. Kako je najveći pritisak u velikim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, preporučujemo vam da posetite naše Klubove čitalaca u ovim gradovima.

   Kad strip autor potpiše ugovor za gazdu, on više nije umetnik, on je gazdin radnik, zanatlija, najamnik, sluga... Njemu je, tim činom, oduzeto pravo da misli svojom glavom i zastupa svoju strip osećajnost. On je preimenovan u striptizetu. On, u takvoj ulozi, pokazuje samo svoju spoljašnjost koja se suviše često tumači kao jezgro njegovog sveta. U takvoj ulozi može da predstavlja samo svoju površinu, za koju je uostalom plaćen.

   Sve na dobro posećenoj pozornici mora da izgleda kao da je čin izveden iz ljubavi prema samom činu. Što često i jeste, pogotovo ako se od malena uči da zavoli upravo ono što se od njega i traži. Pogotovo kada je plaćen.

   Sve je tu striptiz bez striptiza.

   Striptizetu ne zanima toliko striptiz (ili umetnost svlačenja), koliko ono što će za njega dobiti; strip crtača, koga često brkaju sa autorom stripa, ne zanima toliko strip, njegovo biće, ontologija, koliko novac koji će za njega dobiti. Što je, dakako, otuđeni rad na primeru stripa.

   Striptiz iz ljubavi prema samom činu svlačenja, prikazivanja, pokazivanja onog što je bilo skriveno a što je moguća (potisnuta) istina (i to lepa) jeste čin u kome nema laži. Slobodan sriptiz je slobodan upravo zato što je svojom voljom izveden na lep način – nikada se ne ne izvodi za novac, već za ljubav samog čina svlačenja koji hoće da se po - kaže onom retkom među nama koji ume da gleda. I koji nije maloletan, čija zapuštena savest nije zakržljala. Možda istinu o lažnom sistemu vrednosti kome su svi prinuđeni da služe i koji još uče da zavole i opravdaju naizgled ubedljivim argumentima. Među kojima prednjači ona koja je poznata  svim tehno pticama na grani napretka: „Pa mora se od nečega živeti”. Pogotovo u vremenu pseudoindividualizma koje je zamenilo prethodno vreme “psihologije gomile”.

   Pogotovo ako znamo da je strip posledica nakaradnog sistema vrednosti kome se svi ili gotovo svi ponizno klanjaju smatrajući to činom zrelosti i primerom za ugled onima koji tek treba da se dokažu da su vredni poštovanja možda čak i divljenja. I koji će ne po prvi put u istoriji stripa biti predstavljeni kao autori koji su uvek išli protiv struje.

   Raditi za gazdu je odavno preduslov da mogući umetnik koji se “dobrovoljno” odrekao svojih stvarnih sposobnosi u ulozi najamnika i zanatlije nalik radniku i izvršiocu radova postane možda čak i slavan i možda klasik, dakle večna i neupitna vrednost.

   Kada čovek/čitalac potpiše ugovor za gazdu, on više nije čitalac, on je rob konzumerističkog doba. On, u ulozi građanina, može da se ostvaruje samo u obličju svoje ljušture. Za koju je uostalom i plaćen. A kao čitalac stripova da bude samo puki kozument. Masovnost je nužan uslov svake profitabilnosti, a Površnost univerzalni jezik sporazumevanja.

   Većina strip časopisa u svetu je uglavnom prećutkivala važnost negovanja teorijske kulture koja je trebalo da prosvećuje i sistematski se bori protiv uvreženih i najrasprostranjenijih predrasuda. I da stvara bitno drugačijeg čitoca, recipijenta od vremena Tin Tina ili Mirka i Slavka i takozvanog “Zlatnog doba” stripa (nužne masovnosti).

   Sve na dobro posećenoj pozornici izgleda kao ljubav prema samom činu konzumiranja. Pogotovo u vremenu pseudoindividualizma koje je nastavak prethodnog doba psihologije gomile.

   Gledano istorijski većina poznatih umetnika, recimo slikara, kao da je zadobila poznatatost iz vrlo sličnih razloga. Takozvani “klasici slikarstava” uglavnom su bili prodane duše, tvrdi, sažeto rečeno, Tomas Bernhard u romanu „Stari majstori“:
   “U Evropi su večito slikali samo priklonjeni svom katoličkom bogu (...) pod patronatom svog katoličkog boga i njegovih katoličkih božanstava.
   Slikari nisu slikali ono što je trebali da slikaju, već samo ono što im je naloženo, ili pak ono što bi im obezbedilo ili donelo slavu ili novac. Lažni pobožni šegrti na poslovima dekorisanja u službi evropskih katoličkih vladara. Ništa drugo nisu ni stari majstori, i to vidite u svakoj tački koju su, ne libeći se, četkicom utisnuli u svoja platna.”

   „Lažni pobožni šegrti na poslovima dekorisanja u službi evropskih katoličkih vladara“, danas su se uglavnom premetnuli u striptizete i prostitutke. Spospobnost za prilagođavanje je ono što se uz najbolje namere roditelja i vladajućih normi najpre uči u procesu takozvanog odrastanja. Prilagođavanje na nametnute obrasce (koji su okovi) vrlog novog sveta.

   Dete mora da od malena neupitno ili bez mnogo roptanja prihvati da od svega napravi sredstvo za sticanje novca i gomilanja materijalnih dobara koje će ga nesumnjivo vidno zanavek učvrstiti u njegovom uverenju ostvarenog društvenog uspeha.

   Razume se da su se od Rejmondovog doba parametri uspeha znatno izmenili i prilagodili neosvešćenim zahtevima prosečnog čitaoca to jest konzumenta tog oblika zabave. Onom od koga zavisi prodaja svake vrste robe, pa i stripa (stripova). Strip u okovima američkog poimanja stripa, nužno je načiniti sredstvom koje pravi profit i poboljšava prodaju američkih dnevnih novina. Pevači, glumci, tolika proslavljena imena tokom istorije umetnosti su prodavala svoju dobro, a ponekad i zadivljujuće dobro uvežbanu veštinu, pa zašto ne i striptizeta (ako ne i prostitutka) u ulozi strip crtača, koga su ponekad smatrali čak i strip autorom. Samo što se uloga i predstava koju stripovi koji se predstavlja kao neupitna i samorazumljiva priroda stripa i danas bitno ne dovodi u pitanje.

   U korporativnom tehno kapitalizmu mišljenje je već skandal, a mišljenje stripa je skandal tog skandala.

   Onaj koji se usuđuje da ga izriče kao da uprkos opštoj neomiljenosti filozofskog duha u dobu sveopšte nekriičke banalizacije svega što liči na taj duh koji su propovedali starogrčki mislioci, kao da svesno želi da se ostvari da je  onaj koji danas nikom nije naročito zabavan i zanimljiv. Ili aristokrata kome novac nije važan, za razliku od većine jadnika koji moraju da rade za gazdu i sistem.

   Oduvek sam imao utisak da je, primera radi, Rip Kirbi, Aleksa Rejmonda, teško dostižna virtuoznost dobro plaćenog najamnika čija se duhovna površnost odražava na svakom prizoru ili kadru ovog novinskog stripa. Samozadovoljno isprazni lik bogatog Rip Kirbija kao da je odraz lika samog crtača.

   Mi naravno ni danas ne znamo previše o Rip Kirbiju, baš kao što ne znamo previše o njegovom crtaču, to jest autoru koji nije autor, njega je zamenio  duh konzumerističkog vremena  koji je dobrim delom crtao kroz njegovog slavnog crtača. Duh vremena koji takođe stvara potrebe komzumenta. Takozvanog čitaoca stripa/stripova.

   Vidimo, kao prema nepisanom pravilniku, uvek virtuoznu spoljašnjost, nikada zagonetnu unutrašnjost ličnosti na primeru lika iz stripa, junaka.

   Svaki strip je, uostalom, svojevrsni striptiz.

   Primenjena umetnost. Primenjena na neslobodno vreme, ili na prividno slobodno vreme virtuelnog prosedea. U društvu neslobodnih medija možda opstane.

   Bez sebe samog, razume se.

   Ako naučimo da ga čitamo.

   Drugim očima.

   Ne na planeti Mongo, gde se izgleda, i u ovom našem naprednom tehno-digitalnom dobu, strip i dalje za mnoge isključivo događa.

Za svečarski, novogodišnji broj Balona (#42-46) na 332 strane crtaju i pišu: S. Maslek, D. Pavasović, M. Ivanović, A. Čurdinjaković, I. Sretenović, E. Čišić, M. Dragojević, M. Stojanović i M. Milanović stripove: Asovi neba, Paralelne linije, El Vertigo (Astečko oko), Glištun Gmižić, Mihajlo Pupin, Veliki Blek (Povratak u Brokvil), Lun kralj ponoći (Zlatno oko), Soni (U lavirintu), Miloš, Tajni dogovor, Beskrvni (Mrak), Dostavljači.

Tu su i redovne rubrike Howgh i Na devetom kanalu.

Balon objavljuje vrhunska dela domaćih autora 9-te umetnosti.

Cena primerka je 1.100 din,
naručite na mejl balon.strip@gmail.com
ili telefon 062/306.033.

Srećan vam novi Balon!

   Agilna i sistematična „Čarobna knjiga“ svojom bibliotekom “Stari kontinent” postavlja temelje drugačijeg sagledavanja istorije evropskog stripa; umesto epizoda razbacanih po raznim magazinima, bez poštovanja hronologije i unutrašnje logike serijala, nekvalitetno štampanih i prevedenih, nudi se zaokruženi doživljaj strip serijala, tvrdo ukoričenog i precizno otisnutog u adekvatnom koloru, onako kako dolikuje klasicima 9. umetnosti. Upravo je tako, tokom 2021.g. objavljen u tri toma (prva dva toma sadrže po tri epizode da je treći tom, kako bi se serijal zaokružio, obimniji i sabira četiri epizode) serijal „Tornjevi Boa-Morija“, krucijalno delo Hermana Ipena (1938), živog klasika francusko-belgijske strip škole druge polovine XX veka. Nakon crtačkog šegrtovanja kod znamenitog scenariste Grega („Bernard Prins“, „Komanča“) Herman se, potom, smelo otisnuo u samostalne stvaralačke avanture kao kompletni autor „Džeremaje“ (prva epizoda objavljena je 1979.g) u kome je uspešno spojio naučnu fantastiku i vestern. Sledeći korak bili su „Tornjevi Boa-Morija“, započeti 1983. godine koji su promtno imali svetsku premijeru (istina u crno-beloj verziji) na prostorima Jugoslavije u legendarnom sarajevskom magazinu „Strip art“; isti magazin je nastavio da prati serijal do prestanka izlaženja. Kasnije su epizode reprintovane u kolor albumima “Strip Art Featuresa” i „Marketprinta“ a u prvoj polovini 1990-tih pojavilo se, za vreme sankcija, čak i nekoliko piratskih albuma u crno-beloj štampi).

   “Tornjeve Boa-Morija” čini deset albuma: “Babet” (1984), “Eloiz od Mongrija” (1985), “Žermen” (1986), “Rajnhard” (1987), “Alda” (1988), “Sigurd” (1990), “Vilijam” (1990), “Seldžuci” (1992), “Kaled” (1993) i “Olivije” (1994). “Tornjevi..” su dobili i svojevrsni nelinearni nastavak u pet albuma pod naslovom “Boa Mori” koji je Herman crtao po scenarijima svog sina Iva H.

   „Tornjevi...“ su istorijski strip smešten u rani Srednji vek, okvirno u XI vek (Herman je imao iskustva sa rekonstrukcijama prošlosti u kratkom ali vizuelno samosvojnom radu na stripu „Jugurta“ po Vernalovom scenariju koji opisuje sukobe rimskih osvajačkih legija i slobodoljubivih Numiđana); nominalni heroj koji povezuje priče je časni vitez Emar od Boa-Morija, ratnik starog kova, čvrstih principa i nazora koji se, u pratnji štitonoše Olivjea, polako ali sigurno, stazama i bogazama, vraća u postojbinu, iz koje je proteran kao osmogodišnjak, nameran da je povrati u svoje vlasništvo jer su „tornjevi Boa-Morija najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“ No, vremena i prilike svuda su surovi i teški a ni sama Priroda nije uvek gostoljubiva, vlastela je jednako glupa i prljava, sklona podlostima, razvratu i prevarama kao i njeni kmetovi i  to ne mogu sakriti raskošna odeća i sjajni oklopi, prosta je i bez manira, bahata i ohola. Van debelih i visokih zidina zamkova i van siromašnih naselja i luka krstare brojne razbojničke bande (poneke organizovane kao male vojske) spremne da napadnu čak i velikaške zamkova ili da pokradu manastirske riznice jer se oni ni Boga ne plaše. Puk je siromašan, često gladan, odeven u rite i krpe, prljav, krezubav, iskrivljen od teškog rada, neobrazovan, zao prema slabijima i snishodljiv prema onima koji drže vlast i moć. Nema ničega sjajnog i holivudski glamuroznog u Hermanovoj verziji Srednjeg veka, nema mitologizovanja vrlina i hrabrosti kao što nema ni apriornog ocrnjivanja onih koji se, prema današnjim stadardima, ne ponašaju pošteno niti imaju razumevanja za bližnje. Svet nije blagonaklono mesto za „ponižene i uvređene“ odnosno „ružne, prljave i zle“; upravo zato se i svako zrnce poštenja, osećanja za pravedno, osetljivosti za plamenite emocije smatra slabošću pa neprestano izaziva podsmeh te budi bes i agresiju - stoga će Emar, zbog uvreda,  neretko izazvati kakog obesnika na dvoboj a hrabra ratnica Eloiz moraće sama da brani svoju čast i ljubav. Pravda je korisna igračka u rukama feudalaca, vojnika i sveštenstva kojom se kažnjavaju nemoćni; na drugoj strani skale i oni sa dna društvene lestvice presuđuju bez milosti – bogalju će bez oklevanja oteti novčić milostinje a porodica će na smrt pretući ćerku koja se ne ponaša kako joj je naređeno. Ljudska su naselja prljava, prepuna skitnica i prosjaka, bogalja i fanatika. U zamkovima je unekoliko čistije ali su njihovi gospodari jednako sirovi i surovi i čak ponosni na to kakvi su. Ni vitezovi koji se hvališu svojom čašću nisu previše odmakli od velikaša; jednako su zavidni, osioni, srebroljubivi, prevrtljivi i skloni prevarama. Takvo je stanje širom poseda i država koje Emar posećuje na starom tlu Evrope.

   Prelazak preko mora i dolazak u Svetu zemlju otvara još jednu vizuru tog doba (koja se proteže do danas); reč je o viševekovnom sukobu civilizacija odraženom u bespoštednom uništavanju protivnika druge vere i načina življenja, zatiranju po svaku cenu i bukvalno svim sredstvima, ognjem i mačem, prevarama, širenjem glasina (i zaraza), podmićivanjem i ucenjama. Koliko su takvi stavovi isključivi i kratkovidi svedoči i netrpeljivost vitezova zapadne crkve prema Vizantincima sa kojima, ipak, dele istu veru (ili barem njene korene).

   “Tornjevi…” razprostiru raskošnu istorijsku pozornicu na kojoj se uvek odvija nekoliko paralelnih radnji sa mnoštvom aktera i statista uglavnom iz nižih društvenih staleža. Herman se ne drži oprobane stripovske pravolinijski vođene radnje usredsređene na glavnog junaka (eventualno i na njegove pomagače i protivnike) već dopušta brojnim, minuciozno predstavljenim likovima da ih situacije i karakteri vode i tako produbljuje uvid u nizove sudbina koje čine impresivnu mozaičku panoramu epohe. Poneke od tih minijatura impozantne su i narativno i vizuelno (na primer scena u kojoj vlastelini-lovci jure na konjima kroz zrelo žito a seljaci skreći pogled da ne gledaju propast svoje muke ili prizor u kome pastir kolje svezanu ovcu pred očima čitavog stada). Povremeno se u serijalu, sledeći svoju zlosrećnu sudbinu, pojavljuje obogaljeni zidar Žermen, njegova ljubavnica Alda i drugi članovi grupe vašarskih zabavljača i sitnih lopova, kao i mladi vitez Vilijem. Herman junaka prve priče (a potom i treće, pete i sedme priče), zidara Žermena, vodi pogubnim putem od obogaljenog, nesrećnog a nevinog ljubavnika do pljačkaša praznog stomaka i, u poslednjoj epizodi, obešenog razbojnika. U pomenutoj trećoj epizodi glavni junak Emar pojavljuje se tek na 17. tabli da bi u nastavku priče učestvovao samo u sporednim dešavanjima koja nisu vezana za osnovnu, težišnu radnju. Viteza putevi vode tako da načini pun krug: od predela Francuske i Engleske preko obala severnih mora do pustinjske pustoši Svete zemlje i vojevanja za hrišćansku slavu i odnosno pobedu nad nevernicima i nazad do tako dugo sanjanog imanja i zamka Boa-Mori za koji će voditi odlučnu i fatalnu borbu. U trenutku kad Emar gine rađa mu se sin u koga će se preneti geni plemenitog i pravednog viteza a potom će se ta linija protegnuti i na njegove potomke u sledećim vekovima (o čemu govore epizode serijala “Boa-Mori”) određujući njihovu sudbinu odnosno ideale za koje će se boriti i stradati, vođeni usudom (ili praroditeljskim grehom?) od koga ne mogu pobeći a koji nose kao žig srama (ili ponosa) kroz svoje živote da bi ga predali sledećoj generaciji.

   Svi naslovi albuma-epizoda serijala nose imena likova koji su, više i manje, sporedni i prolazni ili, u najboljem slučaju, tzv “druge glavne uloge” dok imena viteza Emara nema u naslovima. Herman time očito subverzivno (ili postmodernistički) sugeriše da je svako junak svoje priče-života i, istovremeno, marginalna pojava u životu drugih ljudi koje njihova sudbina vodi drugim smerovima pa se svi oni, na tim putevima, tek ovlaš sreću i upoznaju (tu ima mesta za bogalje, beslovesne i lude, one koji tragaju za nadom ili verskim prosvetljenjem, one koji uveseljavaju i rastužuju okolinu – takav je, primera radi, starac stalno slinavog nosa koji druguje sa kokom koja ne nosi jaja). Ovakav, ravnopravan i produbljen tretman svih junaka daleko je od klasične stripovske postavke priča sa jasno (i često plošno) podeljenim ulogama koje se ne smeju menjati jer bi to moglo zbuniti konzumente stripovske instant zabave.

   Mada surovo realističan Herman, kako se to dešava u svim velikim pričama-mitovima, dozvoljava upliv začudno-fantastičnog (u različitim obličjima, od krhkih devojčica do prelepih konja-belaca) kojim sugeriše krhkost ovozemaljskih odnosa, uprkos njihovoj naizgled nepobedivoj robusnosti i snazi, i postojanje većih i snažnijih sila; takvi momenti i epizode oneobičavaju dešavanja i prevode ih na teren neponovljivog magijskog realizma.

   Kao što se ne pokorava oveštalim stripovskim pripovednim šablonima već ih menja i karikira Herman se ne povodi ni za imperativima burnih dešavanja i brzih akcija. On radije prati i naglašava cikluse promena vremenskih prilika i godišnjih doba te ponašanje domaćih životinja kao nenametljiv a uverljiv dokaz da su u starim (po standardima nadmenih žitelja XX veka necivilizovanim) vremenima ljudi bili bliži Prirodi, upućeni na nju kao snagu koja im dozvoljava da uopšte postoje. Stoga strip obiluje velikim crtežima zimskih, proletnjih, letnjih i jesenjih pejzaža u živim bojama koje smenjuju sličice mimika ljudskih, uglavnom ružnih, lica, grotesknih tela i ubogih staništa podno visokih zidina zamkova. I pored islikavanja širokih planova Herman ne odustaje od mnoštva čudesnih detalja koji su narativno i vizuelno impozantni. On ne zazire od prizora borbi  i brzih akcija ali im ne podređuje ni priču ni crtež. Jednaku pažnju posvećuje scenama sa dijalozima kao i onim bez izgovorenih reči, često direktno konfrontirajući buku i tišinu. I u ovom serijalu vidljiva je Hermanova opčinjenost crtački zahtevnom arhitekturom te, posebno, kamenjarima, klancima i pustinjama koji pod njegovim perom nadilaze pojavnost i klize u visoku apstrakciju. Upetljiva i filmski efektna montaža tabli dodatno je dinamizovana prizorima iz različitih rakursa što povećava atraktivnost stripa.

   „Tornjevi Boa-Morija“ Hermana Ipena nesporno su remek-delo 9. umetnosti koje fascinira neodoljivom magijom pripovedanja i vizuelnim majstorstvom. Ovaj serijal traži posvećenu pažnju i uvažavanje čitalaca zauzvrat darujući duboku, ispunjavajuću spoznaju prave Umetnosti.

komikaze webzine #61 je vani! / is out! – hvala svima na sudjelovanju! / thanks to all for the participation!

click click - izdanje: https://komikaze.hr/issue/61 / click click - najava: https://komikaze.hr/comic-strip-webzine-61/

novo web izdanje predstavlja 11 autora suvremenog autorskog, art i alternativnog stripa (8 premijerno!) iz hrvatske, libanona, austrije, nizozemske, italije i njemačke.

new  webzine presents 11 authors of the contemporary authorial, art and alternative comics (8 authors for the first time!) from croatia, lebanon, austria, netherland, italy and germany.

click click: autori / authors – christian sleiman (lb) / kristijan mamić(hr) / anamarija kvas(hr) / karlo križnik (hr) / matthias widder (aut) / meo (it) / tineke troost (nl) / lea elste (de) / giovanna fabi(it) / stipan tadić (hr) / ivana armanini (hr)

35. LIKOVNI KONKURS AUTORSKOG STRIPA UČENIKA SRBIJE

Na ovogodišnji likovni konkurs pristiglo je 2869 radova iz 109 ustanova. Žiri je odabrao 216 radova za izlaganje. Otvaranje izložbe je 17. decembra 2022. godine u 12 časova u Novosadskom dečijem kulturnom centru, Radnička 20 (I sprat) u Novom Sadu.

ŽIRI ZA IZBOR I NAGRAĐIVANJE:
-Zlatko Milenković, Strip vesti, Novi Sad
-Aleksandar Botić, redovni profesor, Akademija umetnosti, Novi Sad
-Jelena Tišma, stručni saradnik za likovno, PU "Radosno detinjstvo", Novi Sad
-Minja Dunđerski, „Klub obožavalaca stripa“, Studentski kulturni centar, Novi Sad
-Ljubica Tankosić, direktor Centra za likovno vaspitanje.

Stripoterapija Ane Petrović je izašla tik pred Beogradski sajam knjiga i već sada se može reći da je postigla ogroman uspeh, da je postala svojevrsni domaći strip fenomen. Štampana u početnom tiražu od 2000 primeraka, već je početkom decembra doživela drugo izdanje!!! Ne, ne treba da je kupite zato što se dobro prodaje, već zato što je sjajno izdanje isto tako sjajnih stripova. Ako vam treba neki drugi dokaz, ispod su linkovi gde možete sve stripove online pogledati, kako su na internetu prmijerno i objavljivani. Još malo niže su objave Kreativnog centra (izdavača) i intervju sa Nova.rs gde možete dodatno da se informišete. Apsolutna preporuka!!!

https://www.facebook.com/anatonija
https://www.facebook.com/media/set/?set=a.4836235683053505&type=3

Stripoterapija - Ana Petrović

Kolekcija stripova "Stripoterapija" autorke i ilustratorke Ane Petrović – sa društvenih mreža i u dopunjenom izdanju stigla je u "Kreativni centar"!

Autorka se duhovito i pronicljivo igra tekstom i crtežom, dok se u verno predstavljenom odnosu između terapeutkinje i klijentkinje čitaoci lako prepoznaju. Ana Petrović hrabro, nikada ravnodušno i uz smeh govori o važnoj temi – odgovornom odnosu prema mentalnom zdravlju.

Nagrade
- Specijalno priznanje za mladog dizajnera, Beogradski sajam knjiga 2022
- Diploma ULUPUDS-a za alternativno strip izdanje domaćih autora, Beogradski sajam knjiga 2022
- Nagrada OTISAK za estetski tretman knjige, Niški sajam knjiga 2022

Obavezna kupovina: kreativnicentar.rs/p/knjiga/u-pretprodaji-stripoterapiji/

„Internu šalu između mene i moje psihoterapeutkinje pretvorila sam u knjigu“

KULTURA | Autor: Suzana Sudar | 04. nov 2022

Sajam knjiga u Beogradu je završen, ali o njemu se još uvek priča. Jedno od izdanja koje je posebno privklo pažnju jeste „Stripoterapija“ Ane Petrović u izdanju Kreativnog centra, koje je dobilo dve nagrade - Specijalno priznanje za mladog dizajnera i Diplomu za alternativno strip izdanje domaćih autora koje je mladoj autorki dodelio ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije).
Stručni žiri je između ostalog istakao da je „redak slučaj kod nas da neko ume i da osmisli i da ilustruje i da napiše jedno originalno autorsko delo… Njen narativ kompletno je sinhronizovan sa autentičnom stripskom vizuelizacijom koja sadrži nagoveštaje životnih tajni protkanih pravom dozom humora. Ova knjiga je preko interneta stigla do književne publike i na taj način širem auditorijumu približila duh novih generacija, njihove motive, strahove i nadanja“, navodi se u obrazloženju žirija“.

Ana Petrović bavi se ilustrovanjem i opremanjem knjiga i drugih publikacija za decu i odrasle. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2012. godine, gde je završila i master studije na modulu primenjena grafika, atelje grafika i knjiga. Sarađuje sa brojnim izdavačkim kućama, kao što su Kreativni centar, Odiseja, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”… Ilustrovala je preko trideset knjiga. Pored „Stripoterapije“, autorka je i stripa „Toni Zec“.

Kako je nastala „Stripoterapija“?
– Potpuno spontano, kao interna šala između mene i moje psihoterapeutkinje. Počela sam da crtam i zapisujem neke od naših dijaloga i situacija kroz koje smo prolazile, trudeći se da tim, često gorkim temama, dodam i određenu dozu humoru. “Stripoterapija” je ubrzo postala mnogo više od interne šale. Uz dozvolu i ohrabrenje psihoterapeutkinje, stripove sam počela da objavljujem na društvenim mrežama. Najčešći komentar bio je – “Ovo sam ja!”. Reakcije su me motivisale i shvatila sam da mnogi dele moje iskustvo. Ovo nisu stipovi samo o meni, već o svima nama.

Da li si očekivala da će se naći između dve korice?
Urednici Kreativnog centra su mi se obratili već nakon trećeg stripa i rekli mi:“Ovo bi moglo biti dobra knjiga!”. To me je obradovalo, mada sam i strepela. Tada nisam znala koliko ću još stripova moći da smislim. Pitala sma se, šta ako ostanu samo tri? Ispostavilo se da u meni ima materijala za čak 74 stripa. Pošto sa Kreativnim centom sarađujem već niz godina, imala sam puno poverenja u njihove savete i zajedničke dogovore. Jako sam srećna i zadovoljna kako je sve ispalo.

I tvoj strip „Toni Zec“ veoma je popularan. Kako si odabrala glavne junake?
– Ilustracija je nešto čime sam oduvek želela da se bavim. Crtala sam životinje koje su vremenom počele da dobijaju svoj karakter. Izdvojili su se mali, vedri zec i veliki, namrgođeni bik. Počela sam da razrađujem njihov odnos i da zapisujem njihove dijaloge i poglede na svet. Shvatila sam da je strip idealan prostor za moje likove. Toni Zec i Biki su zapravo delovi moje ličnosti dovedeni do ekstrema. I ja mogu da budem vedra i željna svega, a imam i mračne faze kada mi ceo svet deluje kao jedno pusto mesto i kada mislim da ljude treba izbegavati u širokom luku.

Po čemu su tvoji stripovi drugačiji?
– Mislim da su i “Stripoterapija” i “Toni Zec” karakteristični po iskrenosti i humoru. Umeju da budu i gorki, ali se trudim da na kraju ipak nose vedru i ohrabrujuću poruku. Tonija ne radim već duže vreme, ali mi je u planu da i njega jednog dana spakujem u korice i objavim. Trenutno može da se nađe samo na društvenim mrežama.

Da li nastavljaš sa “Stripoterapijom”?
– Trenutno mi je dosta turbulentan i bogat period, a za crtanje je potreban mir. Čekam da se sve malo smiri, i da onda uz čaj i muziku smislim šta dalje. Svakako nastavljam sa crtanjem i pisanjem, ali ne znam još uvek na koju tačno temu. Ne mogu da garantujem da li će to biti “Stripoterapija”, “Toni Zec” ili nešto treće.

[Objavljeno: Nova.rs, Beograd; KULTURA; Autor: Suzana Sudar; 04. nov 2022]

U SREDU, 14.12.2022. GODINE, U LOKALNOJ BIBLIOTECI „GOCE DELČEV“ U VELESU ODRŽANA JE ZAVRŠNA IZLOŽBA granta „Za naše komšije i prijatelje“, koji finansira USAID Projekat inkluzije Roma, a realizuje Romalitiko – Institut za Istraživanje i analiza politike.

Tokom otvaranja izložbe stripova, masovno prisutni učenici osnovnih škola, imali su priliku da pogledaju stripove i saznaju više o njima.

Tome Trajkov - koordinator Granta i strip centra Makedonije Veles, rekao je da je na konkursu koji je raspisao Strip centar Makedonije - Veles stiglo preko 100 stripova. Na izložbi stripa, danas su, pred prisutnima, dodeljene diplome i zahvalnice prisutnim učesnicima konkursa.

Podsetimo se nagrađenih

KATEGORIJA učenici SREDNJE ŠKOLE
• 1. mesto: Angela Petruševska, Skoplje
• 2. mesto: Tamara Mišovska, Skoplje
• 3. mesto: Anastasija Nedeljkovska, Kumanovo
• NAJBOLJI CRTEŽ: Emran Arifov, Radoviš
• NAJBOLJI SCENARIO: Elena Apostolovska, Skoplje
• SPECIJALNA NAGRADA Strip centra Makedonije: Hasina Abduli, Gostivar

Iz kategorije Učenici OSNOVNE ŠKOLE:
• 1. mesto: Vilma Damnjanovska, opština Petrovec, Skoplje
• 2. mesto: Andova Melanija, Veles
• 3. mesto: Za strip „NE SUDI“ autora: Anastasija Petrovska – crtež, Hristina Zdravkovska – crtež i Bojana Georgieva – tekst
• NAJBOLJI CRTEŽ: Matej Bogatinovski, Veles
• NAJBOLJI EKRAN: Kristina Miškova, Veles

U okviru granta izdat je i katalog u tiražu od 400 primeraka, gde je, pored odabranih stripova nakon ucenickog konkursa, objavljen i namenski strip, koji je ovoga puta nacrtala vec afirmisana strip autorka Slavica Kupenkova iz Skoplja.

KLJUČNO DELO UTEMELJITELJA SAVREMENOG „GRAFIČKOG ROMANA“ I JEDNOG OD NAJZNAČAJNIJIH IMENA IZ SVETA STRIPA! ZBIRKA ZBOG KOJE AJZNERA SMATRAJU JEDNIM OD NAJVEĆIH STRIP-STVARALACA SVIH VREMENA!

„UGOVOR S BOGOM“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.999 dinara!

U prvoj knjizi briljantne trilogije Ugovor s Bogom,  u njujorškoj Dropsi aveniji broj 55, Frime Herš, bogobojažljivi Jevrej, ostaje bez voljene ćerke, a zatim krši svoj ugovor s Tvorcem. U istoj toj aveniji jedan ulični pevač postaje toliko ovisan o flaši da propušta šansu da se proslavi, i upravo u toj ulici devojčica po imenu Rozi truje psa pokvarenog upravnika zgrade, pre nego što sredi i njega samog...
U drugoj knjizi Ajzner sebe ugrađuje u protagonistu Jakoba Štarku, čija egzistencijalna potraga podseća na Ajznerovu životnu borbu. Beležeći ne samo Pad berze iz 1929. i Veliku depresiju već i uspon nacizma i širenje levičarske politike, Ajzner kombinuje sklonost ka minijaturi s krupnim društvenim temama romansijera kao što su Dos Pasos i Stajnbek.
Naposletku, u trećoj knjizi trilogije, Ajzner kroz stripski medijum istražuje društveni razvoj mitske Dropsi avenije tokom njene istorije, dočaravajući široku panoramu grada i talase novih žitelja koji ga preplavljuju – Holanđane, Engleze, Irce, Jevreje, Afroamerikance i Portorikance – čija se lica menjaju, ali čiji životi pripovedaju beskrajnu „priču o životu, smrti i vaskrsnuću“.
Trilogija Ugovor s Bogom, nastala u periodu od više od četvrt veka, očaravajuća je izmaštana hronika univerzalnog američkog iskustva i Ajznerovo najupečatljivije i trajno literarno zaveštanje. Od 1988. najprestižnija nagrada koja se u Americi dodeljuje u industriji stripa nosi ime Vila Ajznera.

Prelistajte ovo idanje. • PORUČITE ODMAH

„UGOVOR S BOGOM“ na Letećem je startu od srede, 14. decembra, do nedelje, 18. decembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.999 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.250 dinara, a u ostalim knjižarama 2.999 dinara.

VEOMA USPELA KOMBINACIJA NAUKE I TEHNOLOGIJE, AKCIJE, DRAME I HUMORA ZASLUŽNA JE ZA DOPADLJIVU I PRIMAMLJIVU ATMOSFERU KOJOM OVO DELO ODIŠE.

„PLANETES“ 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Svemir je za neke opsesija, pa će učiniti sve da u njemu borave, jer su opčinjeni njegovim bespućima. Za druge je prilika da se finansijski obezbede za budućnost. Planirana misija na Jupiter mnogima će pružiti priliku da dokažu na šta su sve spremni kako bi ostvarili svoje snove.
„Planetes“ je sjajna „tvrda“ naučna fantastika, koja korene ima u književnim i filmskim delima „zlatnog doba“ ovog žanra, ali osavremenjena tako da je u prirodnom i bliskom kontaktu sa današnjim mladim generacijama. Tri lika koji su u osnovi ove kratke sage (4 tankobona) imaju probleme s kojima se današnji čitaoci mogu poistovetiti, iako obavljaju ujedno komičan i opasan posao u orbiti planeta.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„PLANETES“ 2 na Letećem je startu od srede, 14. decembra, do nedelje, 18. decembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

NAJTEŽE BREME BESMRTNOSTI JE NAĆI CILJ ZA KOJI SE VREDI BORITI.

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 8 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju
među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa.
Manđi se svim silama bori da dobije tegatu i sledi Rin, a ona prati svoj plan da pređe sekišo. Oboje stavljaju život na kocku dok je Anocu na korak do Kage.
Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako
ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 8 na Letećem je startu od srede, 14. decembra, do nedelje, 18. decembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Predavanje: „Istorijski STRIP - raskršće prošlosti i umetnosti”; Predavač: Marko Stojanović; Sreda, 14. decembar 19:00 časova; Filozofski fakultet u Nišu, sala 434.

   Posle 36 godina izlaženja, Dilan Dog je doživeo novi početak serijala (tzv. reboot). Ovim tehnikama već su pribegavali Marvel Comics i DC Comics. Sada se na ovaj korak odlučio jedan od najvećih evropskih strip izdavača – Boneli (našim čitaocima poznat po stripovima Teks, Zagor, Mister No…) Radi se o tome da ceo serijal počne iz početka uz pridržavanje glavnih okvira, koji su definisani kada je serijal počeo, ali sa manjim modifikacijama.

   Najradikalnije promene u Dilan Dogu obeležena su kod nas sa dva toma luksuznog, kolekcionarskog izdanja Dilan Dog 666 (formata 235x315) u kojima se nalaze ponovo nacrtane prvih šest epizoda serijala. Radi se o čuvenim epizodama Doktor Ksabaras, Džek Trbosek, Noć punog meseca, Priviđenje Ane Never, Ubice i Demonska lepota, koje su u izdanju novosadskog „Dnevnika“ izašle u bivšoj Jugoslaviji u drugoj polovini 1987. godine.

   Nove verzije ovih epizoda tek treba da budu objavljene u Srbiji u okviru regularne edicije (oktobar 2022-mart 2023), a hronološki dolaze posle čuvenog udara Meteora u planetu Zemlju, koji je obeležen epizodom A danas, Apokalipsa!, a koji označava kraj serijala koji je započet pod vođstvom scenariste i tvorca serijala Ticijana Sklavija.

   Zašto je došlo do ove promene? Roberto Rekioni, glavni urednik serijala od 2012. godine počeo je delimično da menja karakter glavnog junaka i celog serijala (ubacivao je nove teme, likove i crtače). To mu je donelo niz kritika od tvrdokornih ljubitelja ovog stripa. Posle godina kritike, Rekioni je konačno odlučio da simbolički potpuno uništi Dilanov svet kroz niz epizoda u kojima se Zemlji približava Meteor, koji će je uništiti.

   Nakon udara Meteora, cela planeta prolazi kroz haos i apokalipsu. Dilan se u završnoj epizodi ukrcava na galiju i kreće u potragu za smislom. Putovanje je prikazano kao meta-strip, inspirisano romanom Džozefa Konrada Srce tame iz 1899. godine, te filmom Apokalipsa danas F. F. Kopole iz 1979. godine. U finalnoj sceni Dilan stiže na Ostrvo lobanja na kome povučeno živi njegov tvorac – Ticijano Sklavi, predstavljen kao osoba džinovskih proporcija. Dilan ipak uspeva da ga savlada, najavljujući time kraj starog i početak novog serijala. Ovom metaforom Rekioni pokazuje istovremeno divljenje prema tvorcu serijala, ali i odlučnost da se serijal izmesti iz okvira koji je Sklavi definisao 1986. godine.

   U Italiji ovako resetovani serijal izlazi već dve godine. Pored velikog broja kritika koje je doživeo od okorelih poštovaoca serijala, tiraž nije pao, a interesovanje za Dilana je i dalje visoko. (Jedini popularniji Bonelijev strip u Italiji jeste Teks Viler.) U Srbiji post-meteorska era Dilan Doga upravo počinje. Za mlađe čitaoce je sada vreme da počnu da čitaju ovaj izuzetan strip. Za one stare,… pa, i njima preporučujemo isto.

Objavljeno: 11.12.2022.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

15 - 28. DECEMBAR 2022.
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

VI GODIŠNјA IZLOŽBA SKC-OVE BESPLATNE ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE ZA POLAZNIKE UZRASTA DO 15 GODINA

Svečano otvaranje izložbe: četvrtak, 15. 12. 2022. 19.00

Izložbu otvaraju: Ana Grigorjev, ilustrator knjiga za decu i Uroš Petrović, vodeći srpski književnik za decu
Autor postavke: prof. Miloje Mitrović, moderator nastavnog programa Škole

Shodno svojoj programskoj orijentaciji, koja se prevashodno, odnosi na strip, ilustraciju i crtež, i strategiji vezanoj za afirmaciju mladih i razvoj strip umetnosti, Srećna galerija SKC-a je od januara 2015. godine pokrenula redovni godišnji edukativni program SKC-ovu BESPLATNU ŠKOLU STRIPA I ILUSTRACIJE ZA POLAZNIKE UZRASTA DO 15 GODINA STAROSTI.

Kroz ovu školu je tokom prethodnih godina njenog održavanja, prošlo oko 400 polaznika, što ukazuje na veliku zainteresovanost za devetu umetnost kako mladih tako i njihovih roditelјa. Stoga, ne treba da čudi što je Škola stripa i ilustracije jedan od najvažnijih aspekata godišnjeg programa Srećne galerije Studentskog kulturnog centra Beograd, prevashodno usmeren na edukaciju početnika, afirmaciju mladih autora i popularizaciju devete umetnosti.

Pedagoški rad sa svim zainteresovanim polaznicima najmlađeg uzrasta, u goduišnjem obimu vežbi i predavanja,  podrazumeva edukaciju i praktični rad u domenu: osnovnih elemenata crteža i analitičkog crtanja (upoznavanje sa linijom, formom, kompozicijom, geometrijom, perspektivom...); osnovnih načela oblikovanja i građenja ilustrovane predstave (stripa); osnovnih oblikovnih sredstva stripa (izrada stripovskog kvadrata kao jediničnog elementa celine i montažni postupak tj. metod povezivanja elemenata u komunikacionu celinu); upoznavanja sa svim formama stripa kao književnog i likovnog dela kroz publikacije i javna vođenja na izložbama; sukcesivnih kurseva i predavanja, afirmisanih strip autora, na pojedine teme; učešća polaznika na konkursima festivala, domaćim i međunarodnim takmičenjima i revijalnim godišnjim izložbama Škole.

Svaki polaznik se, preko prijemnog ispita, prevashodno, prijavlјuje za tromesečni kurs nakon čega se vrši selekcija najbolјih kandidata (praktični ispit) za dalјi nastavak rada u narednom tromesečju. Nakon svakog položenog tromesečnog praktičnog ispita polaznik stiče pravo pohađanja Škole za naredno tromesečje. Najuspeliji radovi redovnih polaznika u jednoj kalendarskoj godini, bivaju predstavlјeni na završnoj godišnjoj izložbi Škole a njihovi autori nagrađivani.

Ovoga puta, mladi autori će biti nagrađeni poklon paketima Prijatelјa Međunarodnog salona stripa 2022. godine (Edge Art, Čarobna knjiga, 300 ČUDA Comics, Komshe, Besna kobila, Iris Mega, Darkwood, Makondo i Beli Put, Golconda, System Comics, Komiko, Phoenix Press, Forma B, Stalker, Umetnička radionica Predrag, Ken stripovi).

Ovogodišnja šesta po redu tradicionalna izložba, donosi presek delatnosti škole kroz izbor najuspelijih radova njenih polaznika nastalih tokom 2022. godine. Za izložbu je odabrano 70 najbonjih radova 34 autora od ukupno 45 polaznika škole. Na izložbi učestvuju sledeći mladi autori: Azra Jović, Aleksa Kolaković, Aleksandra Perović, Vanja Đorđević, Vuk Rokić, David Bogdanović, Đorđe Zdravković, Emilija Ristivojević, Ivan Đurđević, Jovan Gruja Opačić, Jovan Milosavlјević, Kalina Vlašić, Katarina Katanić, Kosta Rački, Kristina Dodić, Lav Georgiev, Lazar Jovanović, Luka Mirković, Luka Ćirić, Marija Cvetković, Maša Kokotović, Maša Stanić, Milica Milosavlјević, Milica Stanković, Mihajlo Krsmanović, Neda Zdravković, Nikita Rodić, Nikola Rodić, Petar Nedić, Relјa Antić, Sava Tegeltija, Srna Rebić, Stefan Pješčić, Tara Stošić.

U BAGDADU, EGZOTIČNOM I PRAŠNJAVOM, PRASTAROM I VEČNOM, JEDAN ŽIVČANI I SNALAŽLJIVI, ALI I BAKSUZNI VELIKI VEZIR UPORNO POKUŠAVA DA POSTANE „KALIF UMESTO KALIFA“.

„IZNOGUD“ 5 i 6 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara po tomu!

U Bagdadu, egzotičnom i prašnjavom, prastarom i večnom, jedan živčani i snalažljivi, ali i baksuzni veliki vezir uporno pokušava da postane „kalif umesto kalifa“.
Iznogud, jedan od najslavnijih likova humorističnog francuskog stripa i svakako jedan od omiljenih stripskih antijunaka, sve što čini podređuje tom ultimativnom cilju, koji bi da postigne uz pomoć – ili, možda, smetnju – vernog sluge i sadruga, dobroćudnog i debeljuškastog Dil el Tanta. Brojne su Iznogudove avanture, brojni pokušaji da smeni Haruna al Prašida i dosegne apsolutnu vlast, što već generacijama čitalaca, od davne 1962. naovamo, nateruje suze na oči od smeha.
Nije ni čudo, jer su tvorci ovog nadaleko čuvenog junaka jednako slavljeni Žan Tabari i Rene Gosini, neprikosnoveni kralj stripskog humora. Iznogud je ni previše hrabar, ni moralan, ali ga upravo njegova opsesivna usmerenost na samo jedan cilj i stalni neuspesi koje trpi, ali uprkos kojima istrajava, čine toliko simpatičnim i voljenim.

Prelistajte ovo izdanje - tom 5.
Prelistajte ovo izdanje - tom 6.

„IZNOGUD“ 5 i 6 na Letećem su startu od srede, 7. decembra, do nedelje, 11. decembra 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu*, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.540 dinara po tomu. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara po tomu.

PREDSTAVLJAMO VAM EPILOG CIKLUSA „VALHALA“!

Tokijski osvetnici je priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!
Bađijeva žrtva je sprečila Mikija da počini ubistvo. Da li će to biti dovoljno da se promeni budućnost? Toman je pred pucanjem, ali Bađijeve poslednje reči i jedna amajlija mogu da promene tok sudbine. Sledi epilog ciklusa „Valhala“.
Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe.

Prelistajte ovo izdanje.

„TOKIJSKI OSVETNICI“ 8 na Letećem su startu od srede, 7. decembra, do nedelje, 11. decembra 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu*, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

DA LI SU OPROST I ISKUPLJENJE STVAR SEBIČLUKA?

Šoja Išida veruje da će suludim podvizima i grubijanskim ponašanjem zadržati naklonost prijatelja i steći poštovanje vršnjaka u školi. Šoko Nišimija je zbog gubitka sluha oduvek bila meta vršnjačkog nasilja. Susret ovo dvoje mladih zauvek će im promeniti živote.
Šoja i Šoko susreću se posle nekoliko  godina. Dokle je Šoja spreman da ode da  bi ispravio greške koje je počinio? Da li je Šoko spremna da mu oprosti? I čini li ipak Šoja sve to samo zbog sebe?
OblIk glasa je izvanredna studija o odrastanju, vršnjačkom nasilju, životu sa hendikepom i stalnom osećaju krivice. Jošitoki Oima je dobila pohvale publike i kritike zbog načina na koji je prikazala sve ove aspekte života. OblIk glasa je preveden na više svetskih jezika i ekranizovan je u vidu igranog filma. Serijal je u Japanu bio nominovan za prestižne nagrade Osamu Tezuka i Manga Taišo, a  američko izdanje 2016. godine uvršćeno je u zvaničan izbor za nagradu Ajzner u međunarodnoj kategoriji.

Prelistajte ovo izdanje.

„OBLIK GLASA“ 2 na Letećem je startu od srede, 7. decembra, do nedelje, 11. decembra 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu*, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Dejan Bogojević i „ART grupa AKT“
raspisuju međunarodni strip konkurs u okviru
6. VALJEVSKOG STRIP FESTA

ZA CRNO BELI STRIP

Osnivač i umetnički direktor strip festa je Dejan Bogojević.

Konkurs je otvoren do 12. decembra 2022. u 23 časa

Radove slati na adresu
stripva@gmail.com

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalјe rad na konkurs elektronskom poštom: stripva@gmail.com
• Rad treba da bude obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavlјivan.
• Tema, žanr i autorski pristup su slobodni.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima nekadašnje Jugoslavije.
• Uz rad je obavezno poslati podatke: ime i prezime, kratku biografiju, naziv rada, adresu e-pošte, broj telefona, adresu.
• Svaku tablu rada na poleđini označiti naslovom stripa (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za izložbu.
• Biće dodelјena I, II i III nagrada, a mogu biti dodelјene i posebne nagrade.
• Neće se uzimati u razmatranje radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu i druge vidove netrpelјivosti; imaju za cilј propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine.

Pozivam Vas na otvorenje skupne izložbe radova sudionika 1. i 2. Kvarnerske kolonije autorskog stripa i ilustracije.

Otvorenje izložbe će se održati u četvrtak 08.12.2022. godine u 19:00 sati u Exportdrvu u Rijeci. Izložba će biti otvorena do 22.12.2022., svakim danom od 18:00 sati do 21:00 sat.

Izložba donosi originalne table stripa, strip-ilustracije i crteže autorica i autora iz Zagreba, Splita, Rijeke, Varaždina i Opatije. U skladu sa osnovnom odlikom autorskog stripa, da ga stvara jedna osoba koja sama odabire temu i crtački rukopis, autori su nacrtali i napisali radove na slobodnu temu. Izloženi radovi su nastali ili je rad na njima započeo tijekom održavanja 1. i 2. Kvarnerske kolonije autorskog stripa i ilustracije koje su se održale od 21.10. do 24.10.2021., odnosno od 07.04. do 10.04.2022., u prostoru DIP-a (Društvo za istraživanje i potporu, Wenzelova 2/1, Rijeka). U radu Kolonije sudjelovali su i studenti riječke Akademije primijenjenih umjetnosti koji su zajedno sa autorima započeli stvarati zajedničke crteže (tzv. jam sessione) koji će se dovršiti tijekom iduće Kolonije.

Izlažu:
STJEPAN BARTOLIĆ
https://zagrebcomiccon.com/uncategorized/stef-bartolic/
MATIJA PISAČIĆ
http://www.hfs.hr/autori_detail.aspx?sif=256
IVAN MARUŠIĆ
http://www.mojstrip.com/autori/ivan-marusic
MARKO DJEŠKA
https://markodjeska.com
IVAN MIŠKOVIĆ
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Mi%C5%A1kovi%C4%87
IVAN SVAGUŠA
https://www.instagram.com/svaigimage/...
KORINA HUNJAK
https://korinahunjak.com
MIHAELA ERCEG
https://www.instagram.com/a.artistotel/?hl=hr
DAMIR STOJNIĆ
https://apuri.hr/stranica/3-stojnic-damir/...
DAMIR BRALIĆ
https://apuri.hr/stranica/4-bralic-damir/
IVANA GEČEK
https://www.artstation.com/ivana_gecek
LEA KRALJ JAGER
https://hr.linkedin.com/in/lea-kralj-jager-50084360
ANTONIO FILIPOVIĆ
https://www.instagram.com/a.th.a.n/
ANAMARIJA KVAS
https://www.instagram.com/kvasanamarija/?hl=hr
DAMIR STEINFL
https://damirsteinfl.blogspot.com/

Organizatori zahvaljuju svim autorima i autoricama stripa koji su pokazali dobru volju i pristali sudjelovati u radu 1. i 2. Kvarnerske kolonije autorskog stripa i ilustracije, te sponzorima Primorsko-goranskoj županiji, Gradu Opatiji i Gradu Rijeci.

Ilustracija: Matija Pisačić

На 30 ноември, во рамките на Малиот новогодишен саем на „Темплум“ кој се одржува во Галеријата „Метаноја“ во Скопје, беа доделени наградите на победниците на конкурсот за стрип-наградата „Лифт“.

На петтиот конкурс за стрип-наградата „Лифт“ стигнаа 19 стрипови од 18 македонски автор(к)и. Единаесетгодишниот Борјан Андреевски, кој беше најмладиот натпреварувач, на конкурсот учествуваше со три стрипа, а Петар Миљковиќ со два. Два авторски тандема испратија по еден стрип, познатите Стеванов и Богданов, и библиотекарката Цонева и ученичката Коцева (осмо одд.) од Струмица.

Во потесниот избор за награди оваа година влегоа осум – девет дела, а за трите награди беа издвоени четири дела (третото место, како и минатата година, го делат два стрипа).

Еве ги наградените стрипови за 2022 година:
- „Farewell“ од Наташа Егуменовска
- „m=t“ од Стефан Гулевски
- „Како на стрип!“ од А. Стеванов и Д. Богданов
- „Лисицата и штркот“ од Борјан Андреевски.

Стрипот кој значајно се издвои од другите е „Farewell“ на Наташа Егуменовска. Иако нема класична нарација и дијалози (вкупниот текст се состои од три реченици), делото е колористички мошне суптилно, сликите моќни и емотивни, а дејствието прегледно и убедливо. Кадрите се добро монтирани, а нежниот лирски цртеж создава нестварна атмосфера. Боите и плохите (розеви, жолти, сини...) се во функција на нарацијата и атмосферата - и таа колористичка вештина најмногу го издвојува Farewell.

„m=t“ од Стефан Гулевски исто така неприкосновено се издвои на второто место заради иновативниот концепт, необичниот дигитален графизам, симпатичните карактери, хуморот... Иако стрипот наративно не е многу јасен и веројатно е дел од поголема целина, сепак се издвојува со квалитетите. Стефан Гулевски, објаснувајќи го концептот, вели: „Се работи за универзум/димензија каде што масата (m) = времето (t). Колку работите се потешки толку се постари. Суштествата се хибрид меѓу диносауруси, гуштери и змии, и комуницираат со симболи.“

Третото место го освои делото „Како на стрип!“ од Александар Стеванов и Дарко Богданов, најверните творци на нашиот конкурс (заедно со Златко Крстевски од Прилеп). „Како на стрип!“ си поигрува со стрипските конвенции и со просторните димензии на медиумот внесувајќи духовита авторефлексивност во приказната. Цртежот и кадрите се прецизни, прегледни, добро водени...

Поделба на третото место заслужи и стрипот „Лисицата и штркот“ од единаесетгодишниот Борјан Андреевски. Иако е тешко да се споредуваат релативно неспоредливи дела (детски цртеж и дела на веќе искусни и вешти автори), сепак решивме, како жири, да го охрабриме исклучително талентираниот Борјан, посветеникот во стриповите, но и да поттикнеме и други деца да се занимаваат со стрип.

„Лисицата и штркот“ е духовит и откачен стрип на една табла, со свеж и слободен цртеж, со луцидно прикажани ликови и дејство, со познавање на стрипот како медиум, накусо речено.

Членовите на жирито (Никола Гелевски, Јана Јакимовска и Владимир Трајановски) поединечно во конкуренција за наградите ги издвоија и „Медено срце“ на седумнаесетгодишната Тамара Мишовска, „Nora and Shiro: The Adventures of Time Travel“ на Јована Петрушевска, „The life of true dystopia“ на Петар Миљковиќ, „Како е да се има зајак“ од Јана Илиевска, „The Haist“ на Миха Ѓоргон... Како што велат тие, „секој од овие стрипови можеше да биде награден, оти годинава за третото место пресудуваа незначителни нијанси.“

Годинава е мал јубилеј на наградата „Лифт“ - пет години. Како што велат од организацијата, време за анализи, вртење наназад и освежување на конкурсот: „Решивме следната година да го промениме концептот на наградите, воведувајќи различни категории. Но, за тие промени и за другите промени кои, се надеваме, ќе се случат - повеќе следната година!“

Од издавачката куќа „Темплум“ изјавуваат дека во текот на овие пет години, им биле испратени вкупно околу сто стрипови. Објавени се и пет „Лифт“ зборници на околу 430 страници.

„Тоа е пристоен капитал врз кој ќе треба да градиме стабилна иднина за нашиот конкурс, со главна цел: стрипот да добие замав и попристојни позиции во културата на нашата земја“ – велат од „Темплум“.

   Na dan, ali osam mjeseci kasnije (3. prosinca) , kada je "proslavio" svoj  86. rođendan, u bolja prisjećanja otišao je Rudi Aljinović, jedan od onih koji je obilježio hrvatski i jugoslavenski strip u drugoj polovici prošlog stoljeća. Kao scenarist, popularizator i povjesničar stripa.

   Fabule i dramaturgija njegovih strip-priča bitno su obogatile produkciju domaćeg klasičnog stripa - među ostalima, za glavne junake svojih realističkih strip-serijala uzimao je kao jedan od prvih scenarista u Hrvatskoj likove "iz susjedstva".  Takvi su bili „Junaci auto-strade“ i „Neven, Koraljka i Bobo“ koji su objavljeni u „Plavom vjesniku“.  Takvi su bili i njegovi stripovi „Traži se dječak“ i „Bobo, budi dobar“ iz „Modre laste“.

   Napisao je tridesetak strip-scenarija. U tom svojstvu surađivao je s velikama crtanih priča Andrijom Maurovićem (za njega je napisao najveći broj scenarija), Borivojem  Dovnikovićem,  Ivicom Bednjancem, Žarkom Bekerom, Vladimirom Delačem, Julesom Radilovićem, zatim sa Željkom Lordanićem, Ratkom Srezovićem, Stankom Bešlićem, Zdenkom Svirčićem i drugima.

   Nije surađivao samo s zagrebačkim izdanjima, nego i onima iz Beograda („Strip magazin“, „Politikin zabavnik“) i Sarajeva („Male novine“).

   Spomenuli smo kako se je javno angažirao u svojestvu popularizatora stripa, te kao istraživač njegove povjesti.  U razdoblju skoro od šezdesetak godina.

   O tome je pisao kraće ili duže tekstove na stranicama "Plavog vjesnika", "Modre laste", "Fokusa", "Vikenda", "ZOV"-a, "BIS"-a, "Našeg stripa", "Jutarnjeg lista", "Kvadrata", "Strip revije", "Strip revije Večernjeg lista"...

   Bio je šarmer, volio je putovanja, odlaske na strip festivale, jedrenje, uživao je u sitnicama, od malih nogu bio je izviđač...

   Naš prvi susret bio je 1983. godine, na drugoj godini mog studija. Međusobno upoznavanje odradio je Žarko Beker (njemu je na Mirogoju upravo Rudi održao posmrtno slovo), tada mi je rekao ne da je samo čitao, nego i da je izrezivao iz novina moje tekstove o stripu koje sam godinu dana unazad objavljivao u „Danasu“, „Poletu“, „Vjesniku“, „Startu“... Što je takav „kompliment“ značio od njegove  strane  jednom 21-godišnjaku mislim da nije potrebno šire elaborirati.

   Otad smo  prijateljevali, surađivali (bio je recenzent više strip-izdanja čiji sam bio urednik i priređivač), izmjenjivali saznanja, doživljaje, međusobno  posuđivali stripove, knjige...

   Za neke od izložbi koje sam kao kustos priredio („Zagrebački strip 1935. – 1941.“, „Strip u Hrvatskoj 1867. – 1985.“, „Jugoslavenski strip 1866. – 1986.“) ustupio je dio građe koju je posjedovao.

   Zadnji put je savjetima surađivao na mojoj izložbi „Strip i reklama – fragmenti od 1920-ih do 2020-ih“ koja je u rujnu 2022. bila postavljena u Galeriji HDD-a.

   Tijekom naših bezbrojnih druženja međusobno smo divanili o brojnim temama, ne samo o stripu...
Volio je film, u mlađim danima je takorekuc svakodnevno odlazio u kina...Prvi film koji je gledao u kinu s pet godina bio je - "Plava ptica" sa Shirley Tempel... Bio je ponosan na svoju ulogu u televizijskom dokumentarcu o prvom poslijeratnom igranom filmu na ovim prostorima "Slavici".

   Na posveti koju mi je napisao na mom autorskom primjerku monografije "Hrvatski poslijeratni strip" (17. svibnja 1985.) stajalo je: "Iako ne dijelimo mišljenje o kvaliteti ovog stripa, posveta na njemu je od srca!"

   Naime, nije bio baš "najsretniji" što sam Maurovića u toj monografiji odlučio predstaviti stripom "Povratak Starog Mačka", neovisno što je u njemu bio scenarist. Mislio je da je Maurović imao puno boljih stripova poslije rata, i da - bio je u pravu! Makar je kod Maurovića sve bilo "podjednako" dobro, a za taj strip su postojale odlične "papir kopije"!

   Skoro do zadnjeg dana Rudi je bio "živuća enciklopedija".

   Posljednju godinu-dvije posjećivao sam ga u umirovljeničkom domu, a prilikom jedne posjete u rujnu ove godine nastala je ova fotografija. Tada je Rudi još bio u solidnoj formi i mislio je da će se oporaviti i vratiti u svoj stan u Voltinom naselju.

   Uvijek se zanimao tko dolazi na stripaške sastanke četvrtkom, čiji je on zajedno s Želimirom Kosovicem i Darkom Krečom bio i inicijator.

   Znatiželjnost ga nije napuštala, kao ni ljubav prema čokoladi.

   Koautor je monografije (zajedno s Mladenom Novakovićem) „Kad je strip bio mlad“.

   Dobitnik je nagrade "Andrija Maurović" (2015.) za životno djelo na području hrvatskog stripa. Vjerovali ili ne, ali to je i jedina nagrada koju je za života dobio dragi i predobri Rudi Aljinović (uza sve ostalo i veliko ime novinarstva i publicistike).

Objavljeno: 04.12.2022.

   Albumom “Mračna”, objavljenim u biblioteci “Stari kontinent”, agilni izdavač “Čarobna knjiga” neosporivo i nazaustavljivo “hvata priključak” za savremenu franko-belgijsku strip scenu jer je ovaj strip originalno objavljen 2021. (prvi deo) i ove, 2022. godine (drugi deo); bez zazora možemo reći da ovdašnji ljubitelji “priča u slikama” čitaju ono što i ljubitelji 9. umetnosti u Parizu, Briselu i inim mestima ovih država odnosno govornog područja. To je svakako izuzetna prilika (mada je “Čarobna knjiga” u svojoj dosadašnjoj produkciji od čak 1000 i kusur naslova već imala nekoliko takvih događaja) koju ne treba propustiti posebno kada se zna da se ni tamošnja kritička percepcija ovih dela (izvan one prigodno-propagandne) nije ni zahuktala a kamoli okončala.

   Šta se, dakle, nudi ovdašnjim i belosvetskim čitaocima?

   “Mračna” je epskofantastična priča u dva dela (barem za sada) utemeljena na nekoliko težišnih tačaka. Najpre upoznajemo Arzira, pijanicu i kavgadžiju koji je jednom bio vitez ali je osramoćen svojim ispadima i lošim ponašanjem. A kako se loš glas daleko čuje i u nekom pogodbenom stripovskom srednjevekovnom svetu Arzir jedva spaja kraj s krajem pa iznajmljuje svoj mač svakom ko uopšte ponudi bilo kakvu cenu, što konkretno znači i trima staricama, ofucanog, zlokobnog izgleda i čudnog (ispostaviće se krvoločnog) ponašanja. Posao vodi najamnika, njegovog slugu i nalogodavke u daleku zemlju u kojoj je, u zamku punom zveri, zatočena mlada i ljupka princeza. Vitez-najamnik mačem dobijenim od starica pobije zveri-čudovišta i ponudi spas princezi Islen od koje će umesto pohvala dobiti samo ružne reči jer je pobio njene - ljubimce. Ispostaviće se da su starice lagale s namerom da princezu pridobiju na svoju stranu a to je mračna strana Islenine majke Meliren koja je delom ljudsko biće a delom gmizavac. Princeza je plod ljubavi kralja i ove “ekstravagantne” majke; no, strasna veza se izrodila u surovu igru nametanja volje i okončala u mržnji i ubistvu majke. Melirenin duh nije se smirio već tražio tela u koja bi se uselio – pa makar to bilo i telo sopstvene ćerke. Islen odbija da se pokori majci i pobeđuje u dvoboju, ubija starice koje su nekada bile njene dadilje, odbija pomoć svog oca i ostaje kraj ranjenog Arzira spremna za novi život u ljubavi…

   Scenarista Iber (1971-2020) zapleo je klasične elemente epske fantastike (srednjevekovno okruženje, vitezove, magiju, čudovišta i druge vrste, odsudne borbe Dobra i Zla) dodajući im pored prepoznatljivih linija (ispaštanje zbog grehova iz mladosti, zavere u cilju otimanja vlasti i moći, hrabrost i kukavičluk…) i nesvakidašnje, provokativne i intrigantne ravni kakva je, pre svih, ona nadmetanja i sukoba roditelja-dece, konkretno majke-ćerke, izdignut na nivo otimanja mladosti koja se može rešiti samo otvorenim sukobom u kome će jedna strana stradati i nestati i tako okončati devijantno-patološki odnos. Iber ovako komplikovanu situaciju razrešava bez preteranog afektiranja ili deklamatorskih iskaza-monologa, uspevajući da njegovo pripovedanje započne i do kraja ostane dinamično, da poznatu žanrovsku ikonografiju spretno nadogradi neočekivanim ali upečatljivim detaljima (kakav je kruna od leptirova oko Islenine glave kao potvrda njenih nasleđenih i pritajenih nadljudskih, mračnih moći koja će nestati kada ona odabere svetlu stranu), sve do konačnog razrešenja u kome princeza mora da počini greh majkoubistva kako bi izrasla u slobodnu i zrelu ličnost svesnu svojih snaga i mana i, kao takva, postala spremna da sama bira svoju sudbinu.

   Crtač Vensan Malije (1973) opredelio se da priči da realistični lik sa blagom stilizacijom pojedinih fizionomija odnosno intenzivnijom stilizacijom u prikazivanju čudovišta (koja sva redom imaju čeljusti pune opasnih zuba ali su im tela i glave “pojednostavljenih” crta i oblika). Prateći brzinu dešavanja Malije montira table tako da potcrtaju akciju dok na drugim stranicama insistira na lepim, mirnim i idiličnim pejzažima ili ljubavnim postavkama. I paleta boja je adekvatno korišćena i izbalansirana pa tako u svim scenama borbe preovladava crvena boja dok su prizori mira i prirode natopljeni jasnim svetlom.

   Zaključimo konstatacijom da je album “Mračna” valjani strip koji nudi zanimljivu i zabavnu priču o vitezu i (njegovoj) princezi ali i, u iskoraku iz očekivanog, osobeni nadžanrovski uvid u neke tamnije strane odnosa roditelja i dece. Koju od ovih ponuda će čitaoci prihvati zavisi od njihovih zahteva, ambicija i afiniteta.