...faber.

   Kada crtač stripa postane tek zanatlija, radnik (nalik robu u robovlasničkom sistemu) nužno, tokom vremena, zaglupljuje. Uprkos svojoj najintimnijoj želji da vlada svojim životom i bude sam kovač svoje sudbine, njegovi stvarni kreativni potencijali kao što su oni grafički, likovni, pripovedački, čak i oni literarne prirode progresivno zakržljavaju.

   Stvarne čovekove sposobnosti, nezavisno od profesije kojom se nevoljno ili voljno bavi, ostaju uglavnom za života nerazvijene. Njegovo istinsko biće, zapostavljeno drema u hladnom podrumu neosvešćenog. U antičkoj Grčkoj i Rimu rob je radio za gospodara i bio njegova svojina nalik životinji s kojom je gospodar mogao da raspolaže po svom nahođenju. U današnjem dobu koje se razmeće svojim „napretkom”, mnogi se najmanje mogu pohvaliti svojom slobodom i nezavisnošću, uključujući i strip crtače. Odnos između gazde, urednika i strip crtača uglavnom je primer onoga što je još Karl Marks u svoje vreme okarakterisao kao otuđeni rad. Rad u kapitalističkom sistemu vrednosti nužno je otuđen rad, baš kao što je, prema Aristotelu, kontemlativni život (vita contemplativa) najviši oblik aktivnosti. Ukoliko bi ostvarivanje optimalnih mogućnosti čoveka bio njegov životni cilj, utoliko bi ostvarivanje optimalnih kreativnih potencijala autora stripa trebalo da bude njegov životni cilj. Poslušna podobnost uvek stvara utisak da je mnogo lakše živeti nezavisno od terete odgovornosti. Crtaču stripa ili “autoru stripa” takođe.

   U osnovi, radna etika savremenog društva od najranijeg detinjstva uči da se voli ono što se mora. Kada se, bez mnogo otpora i sumnje, na vreme usvoji svuda proklamovana etika velike su šanse i verovatnoća da će se pojedinac uklopiti u postojeći sistem uspešnog bez mnogo problema.

   Crtač stripova je ona persona koja je dobila časnu ulogu da zanatski vešto dočarava dramske situacije, atmosferu, likove, kao i osnovnu ideju scenarističkog zapleta. Crtač stripa je, pre svega, onaj koji zamišlja; grafički zamišlja (s)mišljeno. Sanja otvorenih očiju koje mu je dao njegov gazda koji zastupa sebe to jest svoje drage čitaoce, kupce. Sanja strip kadrove kao i strip kompozicije koje imaju svoju imanentnu logiku, vizuelno-stripski pravopis, podređen logici zamišljene priče. Ono što prodaje priču je najpre scenario, ili bolje reći, prigodno podešen scenario, usklađen sa aktuelnim stripskim trendom ili trendovima, potom crtež koji je na koncu u skladu sa bojom uglavnom digitalnom. To je poznato svakom agentu koji želi da vas proda urednicima koji rade za gazdu. Molim lepo. Ukoliko želite da budete strip profesionalac, morali biste da ispunite profesionalne i radne norme. A ne da negde u lavirintskim dubinama vlastitog ja stvaralački tragate za odgovorom na pitanje šta je umetnost i to još umetnost stripa. Možete, izvolite, ali, naravno, to se ne plaća.

   Ovde ne ovoj slici imam previše crnog, ili previše beline, pita se ne svojim očima crtač dok procenjuje svoju rukotvorinu. Ovaj profil na tabli prvoj, slici četvrtoj, (kadru, prizoru) izgleda da nije isti kao onaj na tabli desetoj, slici drugoj. A tek na tabli šestoj? Da li da sve to popravljam ili da sve radim ponovo, pita se u kompulzivnom strahu da posao neće stići da obavi na vreme. Radni rokovi ga i danas izgleda primoravaju da noćas ostane budan možda i do pet ujutro. Jer on je u svetu stripa (odavno, odnedavno?) našao svoje uhlebljenje. Osim toga on, crtač stripa (koga mnogi nazivaju autorom) ima i porodicu koju mora da izdržava. Snosi i on deo odgovornosti prema sebi koliko i prema drugima, ne samo glavni urednik i Glavni. Nije li ova linija ovde previše krivudava; objekti moraju da izgledaju kao da ih je lenjirom iscrtao arhitekta. Ali ja nisam arhitekta, kaže opet crtač, „autor“ sebi samom; ja sam crtač „autor“ i volim linije nacrtane rukom. Ali francusko-belgijski (ili možda ipak američki) strip standardi zahtevaju samo takav pristup arhitekturi. Takođe strip da bi bio izdavaču možda isplativ, mora da bude žanrovski uobličen, kako bi urednici koji rade za gazdu znali u koju ediciju da vas smeste. U žanr avanture, vesterna, horora, sajns fikšna... nikako u žanru života, kako voli da kaže izvesni Đ.M. Zar da zbog njega pravimo novu ediciju? Nek se prilagođava kao i ostali na one koje već imamo iako ga prilagođavanje ne interesuje. Žanrovi, razume se, imaju izvesne okvire i standarde koje ne bi bilo poželjno dovoditi u pitanje. Jer, u načelu, najbolje je takozvanom autoru da ništa ne dovodi u pitanje. Autor, to jest crtač stripa nije kvalifikovani mislilac, on je plaćen da bude „vešta ruka”, koga poznavaoci i dušebrižnici nazivaju umetnikom, strip umetnikom, možda čak i legendarnim strip umetnikom.

   Da li se u najnovijoj epizodi zna unapred da li će junak ovog strip serijala preživeti, i da li je zaplet priče krajnje predvidljiv, nije važno. To jest, važno je, možda čak i najvažnije; u strip serijalu naročito iz Bonelijeve fabrike, glavni protagonista, junak, mora opet da preživi svaku smrtno opasnu situaciju, pogotovo smrtno opasnu. Jer, zaboga miloga, kakav bi to bio junak ukoliko opet ne bi ne samo preživeo sasvim smrtnu situaciju, već i domišljato nadigrao pa čak i nadmudrio svog starog (možda novog) smrtnog neprijatelja. Strip serijal, (pogotovo Bonelijevskog tipa, to jest, američka filmska industrija nalik stripu), ne bi imao nastavak. Ako biste se igrom slučaja, ili onako igre radi, našli u sitauciji da sami, iako niste profesionalni scenarista, nego puki konzument i ljubitelj, smislite zaplet za novu epizodu okoštaloj crno-beloj formi bonelijevskog pripovedanja u nekoj popularnijoj francusko- belgijskoj verziji strip serijala, verujte mi na reč, vi biste to smislili. Možda čak i bolje. Ali, avaj, vi niste homo faber za strip gazdu; vi ste homo faber za nekog drugog gazdu, i nemate vremena za još jednog gazdu, na vašu veliku žalost. Takođe je nevažno da li opet ima previše morbidnih scena (za sve od sedam do sto sedam kilograma, megabajta i godina), i da li u stvari odražavaju bolesnu psihologiju “autora”, urednika, ili gazde. Ili, najpre, sasvim bolesno srce društva u kome nažalost svi moramo da živimo i oboljevamo. Svi su, naravno, odavno operisani od tereta odgovornosti, moralno-etičkih ili estetskih pitanja baš kao i “autori stripa”. Ta strana medalje je obično sporedna u društvu krize i globalne krize stripa odnosno globalnog pada tiraža. Šta bi inače mogla biti kriza?

   Zar tupava poslušnost i podobnost svih sistemu privida i obmane koji nije zaobišao ni strip(ove)? Upotreba stripova koja se javnosti predstavlja kao žilavost, vitalnost medija? Upotreba stripa ne radi njega samog? Hajte, molim vas! Ali nije li oduvek bilo tako, pita me (pre nekoliko dana) homo faber, crtač stripa, kao da stvarno želi da zna odgovor.

   Ako uglavnom jeste oduvek bilo tako, šta oni koji tvrde da obožavaju ili poznaju strip, u stvari, obožavaju ili poznaju?

   Radna etika je odavno etika sveta u kome živimo. Zašto i kako bi baš svet stripa bio izuzet iz njega? Zar postoji nešto izvan rada i novokomopnovanog feudalnog ropstva koje se tehnološki progresivnim jezikom i maskom još naziva neoliberalnim kapitalizmom? Crtači stripa se, naravno, ne pitaju ništa. Njihovo je da ćute i rade. I osmehuju se zadovoljno-tupim osmesima sa festivala stripa. I pri tom redovno izjavljuju na odlasku da je sve, kao i obično, bilo na vrlo visokom nivou organizovano. Zar bi festivali, kao i (prethodnih godina) strip mesečnici, trebalo da tematski obrađuju (tematizuju) i kritički promišljaju izvesna bitna pitanja vremena u kome kao „autori“ i ljudi žive? Pitanja slobode u kapitalizmu, ili čak pitanja istine, istine i lepog, kao i istine lepog, na primer.

   Uspešni autori su crtači i “autori” koji rade na pozornici ekonomije, profita i poželjnih vrednosnih normi. Nije, stoga, ni malo slučajno što strip odnosno stripovi cirkulišu najpre u zemljama kao što su Belgija, Francuska, Severna Amerika, Italija… Bivšim kolonijalnim silama. Kultura je, kao prema nekom prećutanom receptu, bila (od kog ono doba?), višak i stvar prestiža. Pa zašto (kako) ne i strip?

  ...poziva za strip.

Poštovani,

Strip centar Makedonije-Veles dobitnik je granta za projekat pod nazivom „ZA NAŠE KOMŠIJE I PRIJATELJE“ usvojen je nakon drugog javnog poziva za dodelu grantova za male akcije organizacijama civilnog društva u okviru USAID Projekta za inkluziju Roma.

Opšti cilj projekta: Povećanje vidljivosti potreba ciljnih grupa i potrebe njihovog uključivanja u društvo i nacionalne strateške dokumente;
Specifični cilj 1. Organizovanje kreativne kampanje na teme života i problema Roma u oblastima: pristupa vodi, diskriminacije / segregacije u obrazovanju, stanovanju i sl. korišćenjem kreativnog alata STRIP.
K. Cilj 2. Mlade generacije iz svih sredina su mobilisane da kreativno razmišljaju o uzrocima i posledicama problema

- Pravo učešća imaju svi učenici, bez obzira na pol, etničku ili drugu zajednicu;

- Dužina stripa treba da bude do 2 table i najmanje 5 slika u A4 formatu (min. 300 dpi ako se šalje elektronskim putem). NAPOMENA: Ukoliko je strip u boji, preporučljivo je da se pošalje poštom ili dostavi lično.

Stripovi se ne vraćaju. Poslanjem organizator stiče pravo da ih objavi i predstavi zajedno sa autorima u okviru promocije ovog projekta i drugih aktivnosti.

- Tema stripa je u oblasti problema koji pogađaju romsku zajednicu (u smislu: pristupa vodi, diskriminacije/segregacije u obrazovanju, stanovanju itd.)

- Svaki autor (bio karikaturista, tuš, boja ima pravo da učestvuje samo sa jednim stripom Postoji izuzetak za scenariste gde je jednoj osobi dozvoljeno da napiše scenario za više stripova.
Na jednom stripu može raditi više autora (da se napiše ko je to uradio: scenario, olovka, tuš...)

- Zajedno sa stripom poslati i ličnu biografiju (ime i prezime, datum rođenja adresa, e-mail kao i godina kada je strip nacrtan. Takođe na svim stripovima treba navesti autore kao i ime stripa.
Pristigli stripovi, bez ovih podataka, neće se uzeti u obzir za nagrade.

Stripovi mogu biti na svom jeziku

-Škole i organizacije koje će obezbediti najmanje 5 (pet) učesnika i njihove mentore dobijaju specijalne nagrade

– Rok za slanje stripova je 25. jun 2022. godine

Pristigle stripove će pregledati posebna komisija koja će izvršiti selekciju i predložiti sledeće nagrade: Planirano je da se dodele sledeće nagrade: 1, 2 i 3. mesto za najbolji strip uopšte, (posebno za osnovce i kategorija srednjih škola) nagrada za najbolji crtež, nagrada za najbolji scenario-poruka, nagrada za najmasovniju školu.

Svi pobednici će dobiti diplome, kao i komplet publikacija SCM-Veles. Mogu se poslati na
a) Adresa: Strip centar Makedonije - Veles (za konkurs) Ul. Vasil Gorgov, br.78, 1400 Veles, Republika Makedonija
b) Ili putem e-maila: stripkonkurs@gmail.com
Za više informacija možete pozvati Tome Trajkova, koordinatora projekta na 078867327 svakog radnog dana od 09:00 do 14:00 (prepodne) i od 16:30 do 18:00 popodne.

S poštovanjem

Tim SCM Veles

  ...o zlatnom dobu surovih karibskih pirata
  – “Riđobradi 1” Šarlijea i Ibinona;
  izdavač: Čarobna knjiga, 2022.

   U, za proverene stripoljubce već nezaobilaznoj, biblioteci “Stari kontinent” agilne “Čarobne knjige” upravo je, pojavom prvog toma, započeto reprezentativno, celovito i hronološko objavljivanje još jednog, na ovim prostorima legendarnog, serijala; reč je stripu “Riđobradi” poteklog iz pera Žana-Mišela Šarlijea (1924-1989) i četkice Viktora Ibinona (1924-1979). Ovaj je dvojac crtača (obojica su najpre bili crtači stripova), scenarista i zaljubljenika u strip kao i istoriju, nakon niza samostalnih projekata, ujedinio snage u stripu o piratima, temi tako dragoj dečacima ali i ostatku mlade i stare populacije širom sveta. Pripovesti o jedrenjacima na toplim morima Kariba, basnoslovnim bogatstvima, pomorskim bitkama, hrabrosti i surovosti, slobodi otetoj od kraljeva i velikaša, razuzdanosti u vrelim noćima punim ruma, na peščanim plažama, ispod palmi, neodoljivo su mamile i dražile publiku da čita petparačke romane, gleda filmove i čita stripove. Šarlije i Ibinon su, pre “Riđobradog”, nakon temeljnog istraživanja napravili ilustrovanu biografiju gusara Roberta Sirkufa, objavljenu u tri toma između 1949. i 1952. godine. Kada su se, par godina kasnije, udružili sa velikanima kakvi su Gosini, Žoli, Kloto i Ebrar, kako bi osnovali strip nedeljnik “Pilot”, koji će postati jedan od stubova frankobelgijskog stripa, Šarlije je rešio da u nedeljnik ubaci i gusarsku priču; pošto je imao dovoljno materijala o toj epohi osmislio je priču o hrabrom i surovom piratu Riđobradom. Mnogo veći problem od priče bio je da ubedi Ibinona da se prihvate crtanja stripa. Ipak, 29. oktobra 1959.g. u prvom broju “Pilota” započela je epizoda “Demon s Kariba”, koja se, na ukupno 62 table, okonača u broju 40 da bi već u broju 42 startovala nova epizoda “Kralj sedam mora” koja će se završiti u broju 90. Ibinon je pre iznenadne smrti kompletno nacrtao 18 epizoda “Riđobradog” a nedovršene epizode je docrtao Žiže; Šarlije je nastavio da smišlja avanture Riđobradog i njegove posade, sarađujući sa drugim crtačima, do 24. epizode, “Pobunjenici sa Jamajke”, nakon koje je prestao da radi a dve godine kasnije je preminuo. Serijal je nastavio da izlazi do 2006.g. kada je izdavač “Dargo” objavio njegov završetak (mada je Mark Burgne, poslednji crtač ustvrdio da će se možda, u budućnosti, vratiti ovom stripu). Serijal je bio veoma popularan u Francuskoj, Belgiji i Holandiji (u stripu “Asteriks” Gali malo-malo sreću piratsku posadu koja je “pljunuta” ona iz “Riđobradog”); na prostorima bivše Jugoslavije strip je objavljivan u nizu izdanja počev od “Panorame”, “Stripoteke”, “Eks almanaha” do “Giganta” i “Supera”.

   Epopeja započinje 1715.g. usred karipskih mora, kada španski galeon koga je oluja odvojila od konvoja, napada brod “Crni soko” kome je kapetan Riđobradi, Demon s Kariba “(…) najokrutniji i najozloglašeniji pirat koji je ikada plovio okeanom (…) strah i trepet sedam moraI” On ne priznaje predaju i još nikoga nije poštedeo! Tako i biva. U nemilosrdnoj borbi ginu i mladi supružnici Monfor ali njihovog sina Tijerija, koji se nije uplašio strašnog Riđobradog već mu se nasmejao, pirat ne ubija već usvajao i daje mu ime Erik. Sledi niz avantura, morskih bitaka, potera i lukavih i domišljatih bekstava iz bezizlaznih situacija, vraćanja u tajno skrovište na jednom ostrva u karipskom arhipelagu. Erik odrasta pod patronatom Tronogog, pirata sa drvenom nogom koji ga podučava, i crnog džina, bivšeg roba Babe. Kada Riđobradi i Tronogi više nemaju čemu da nauče Erika, kapetan odluči da otme nekoliko učitelja koji će dalje obrazovati naslednika njegovog bogatstva. Nakon takvog neformalnog i neuobičajenog obrazovanja, praćenog piratskim pohodima, Riđobradi šalje sina u London da se, sa krivotvorenim dokumentima, upiše na kraljevsku pomorsku akademiju. Eriku je, pak, piratski život mučan i nema nameru da se vrati ocu. Ipak, kad sazna da Riđobradi, u tamnici-brodu ukotvljenom na Temzi, čeka svoje smaknuće, on smišlja plan da ga oslobodi. Uprkos uspehu, Erik napušta oca da bi, u epizodi “Kralj sedam mora”, hrabrošću i domišljatošću, uspeo da nađe svoje mesto u svetu i položio kapetanski ispit. Tada ponovo sreće Riđobradog koji mu otkriva istinu o njegovom poreklu i bogatstvu koje mu pripada. Erik sa Tronogim i Babom odlazi da ostvari svoja prava…

   Šarlije obilato koristi svoja znanja kako bi stvori uverljivu priču, neretko koristi istorijske činjenice iz života raznih pirata i gusara mada, s druge strane, ne otkriva da li je Riđobradi stvarna ličnost (asocijacija na legendarnog Edvarda Tiča - Crnobradog se sama nameće ali ima i drugih “kandidata”, od Henrija Morgana do turskog gusara Hizira Barbarose). Povremena mešanja epoha samo dodatno iritira zaljubljenike dok ostali bezbrižno uživaju u čistokrvnom avanturističkom štivu, u najboljem značenju tog termina. Ibinon se, sa vizuelne strane, potrudio da sve što se vidi, od brodova, oružja do odeće, frizura i brkova, bude potpuno istorijski verodostojno a da vizuelno pripovedanje, uprkos ograničenju organizacije table (većinom se tabla sastoji od dve celine po dva kaiša), bude dinamično i dramatično.

   Zaključimo da je pojava “Riđobradog”, nespornog klasika piratsko-gusarskog strip žanra, istinski praznik za sve one koji su, mladi duhom, skloni romantici i avanturama na “debelim, toplim morima”.

(„Dnevnik“, 2022)

  ...grafički roman o Nikoli Tesli.

   Nakon uspešne Kickstarter kampanje koju smo pokrenuli prošle jeseni, grafički roman o Nikoli Tesli je konačno izašao iz štampe!

   "Tesla - čovek koji je oblikovao budućnost" grafički je roman za sve čitaoce koji žele da saznaju više o istinitom životu ovog izvanrednog pronalazača.

   Oživljene predivnom akvarel tehnikom, priče o Teslinom životu zasnivaju se na intervjuu koji je dao za Liberty Magazine 1935. godine, a koji je samog autora podstakao na dalja istraživanja.

   Tesla je bio više od pronalazača. Voleo je da debatuje, čita poeziju, igra poker i još svašta nešto… a sve te detalje iz njegovog privatnog života otkrili smo na 196 ilustrovanih strana.

   Grafički roman štampan je u srpskoj i engleskoj verziji.
   Format: 196 strana, 20,5 cm x 26 cm, Mek povez
   Cena: 1.700 RSD + PTT

   Knjiga se može kupiti u svim većim knjižarama u Srbiji, a možete je poručiti i putem Komshe internet prodavnice:
   Srpska verzija -
   https://komshe.com/sr/product/nikola-tesla-srpski/
   Engleska verzija -
   https://komshe.com/sr/product/nikola-tesla-engleski/

   O autoru: Danijele Meuči, takođe poznat i kao MEU, italijanski je ilustrator nastanjen u Beogradu. Rođen je u Spilimbergu (Friuli Venecija Dulija), a odrastao u Luči (Toskana) gde je studirao likovnu umetnost.

   Njegove radove možete videti na sajtu: https://meuccidaniele.com/about/

   Promocija knjige biće održana u subotu 28. maja od 18.30h u Ustanovi kulture Božidarac u Beogradu.

  ...https://www.facebook.com/Nifest.Nis/

   Saopštenje organizatora

   Međunarodni festival stripa Nifest, stripska manifestacija koju je Udruženje lјubitelјa stripa „Branko Plavšić” prvi put organizovalo u aprilu 2014. godine pod pokrovitelјstvom Gradske opštine Pantelej i njenog tadašnjeg predsednika Srđana Savića, nastao je sa cilјem da „devetu umetnost” približi mladim generacijama i da im pruži priliku da upoznaju mogućnosti i dostignuća stripa kao stvaralačke forme i veoma uticajnog medija masovne komunikacije. I ne samo da su nastankom ovog festivala klјučni cilјevi „Branka Plavšića” direktno pretočeni u delo, nego je svojom razgranatom koncepcijom Nifest obuhvatio sve važnije segmente stripske kulture − od edukacije mladih putem stripskih radionica, preko berze stripskih izdanja (gde su zastuplјeni najznačajniji izdavači i najnovija izdanja u oblasti stripa) i organizovanja stručnih predavanja i tribina, okruglih stolova, prezentacija i samostalnih i grupnih izložbi, pa sve do predstavlјanja stripofilima najznačajnijih domaćih i inostranih autora iz sveta stripske umetnosti.

   Tribinski programi na Nifestu podrazumevaju učešće istaknutih stripskih kritičara, teoretičara i istoričara koji na otvorenim tribinama i okruglim stolovima često prezentuju nedovolјno poznate detalјe iz istorije i teorije domaćeg i stranog stripa, kritički promišlјaju fenomen „devete umetnosti” i sagledavaju ga iz različitih perspektiva, ali i polemišu o tokovima razvoja popularne kulture i odnosima stripa i drugih vrsta umetnosti. Tokom Nifesta se, takođe, svakodnevno prezentuju i najnovija stripska izdanja i ostvaruje značajna interakcija sa brojnim festivalskim posetiocima. Ove godine je u fokusu Nifesta jedan od najvećih klasičnih majstora srpskog i evropskog stripa Đorđe Lobačev. Povodom dvadeset godina od smrti ovog stripskog velikana osvrnućemo se još jedanput na njegovo umetničko stvaralaštvo i značaj za istoriju stripa na Starom kontinentu, a sve ćemo to upotpuniti novim, potpunijim pogledom na monumentalni „Makondov” izdavački projekat Sabranih dela Đorđa Lobačeva. Obeležićemo i 30 godina postojanja Škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev” iz Beograda, tog najvećeg rasadnika autentičnih stripskih talenata u ovom delu Evrope, a podsetićemo se i velikog stvaraoca i još većeg izučavaoca stripa Zdravka Zupana i skrenuti pažnju na klјučne iskorake ka novoj fazi srpske stripologije – osnivanju muzeja i centra za umetnost stripa koji će nositi upravo Zdravkovo ime. Tu su i druge festivalske žarišne tačke: nezaobilazni Zagor Te-Nej, s Banetom Kercem i Marčelom Manđantinijem kao više nego adekvatnim gostima, edukativno-istorijska srpska stripska saga o Nemanjićima iz pera Dragana Tomovića i Gorana Milutinovića, naknadni osvrti na Linije fronta i Tehnotajz u izdanju „Sistem komiksa” itd. itd.

   Posebnu draž ovogodišnjem Nifestu daće i stripske radionice s mladima, od kojih će jedna biti organizovana u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac” kao susret italijanskog majstora Marčela Manđantinija s literarno i likovno darovitim učenicima te škole, dok će drugu, ovaj put u Niškom kulturnom centru, voditi stripski autor Vladimir Vesović, dugogodišnji vrhunski pedagog i osnivač i upravnik sada već legendarne beogradske Škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev”.

   Tokom prethodnih izdanja Nifesta u Nišu je upriličeno više od dvadeset samostalnih i kolektivnih izložbi stripa – od istraživačkih, tragalačkih i autorskih do retrospektivnih godišnjih izložbi Udruženja stripskih umetnika Srbije – čime su niškoj stripskoj publici predstavlјena mnoga značajna dostignuća na polјu domaćeg stripskog stvaralaštva. Toliki broj kvalitetnih stripskih izložbi pre Nifesta, sticajem raznovrsnih okolnosti, Niš nije imao nekoliko decenija unazad. I 9. izdanje niškog međunarodnog stripskog festivala obeležiće nekolike kvalitetne izložbene postavke – najpre izložba o neraskidivim istorijsko-kulturološkim vezama francusko-belgijskog i srpskog stripa pod nazivom Svet u oblacima, autorska postavka stripskog autora i ilustratora Sabahudina Muranovića Murana Tragom starih majstora: moć preobražaja i intrigantan izložbeni projekat Zagor iz mog sokaka autora Svetozara Anđela.

   Među gostima 8. Nifesta su ugledni stripski autori i poslenici kao što su Marčelo Manđantini, Branislav Kerac, Vladimir Vesović, Sabahudin Muranović Muran, Zoran Stefanović, Darko Grkinić, Svetozar Anđel, Dušan Mladenović, Dragan Tomović, Goran Milutinović, Igor Krstić i drugi. Festivalski centar će biti smešten u Niškom kulturnom centru na Paliluli, gde će biti upriličene dve od tri izložbe (za treću, Muranovu, rezervisana je Galerija NKC-a preko puta Gradske bolnice), stripska berza i najveći broj drugih festivalskih aktivnosti, dok će se u Klubu „Labirint” u samom centru grada odigrati završnica druge festivalske večeri, posvećena darkvudskom Duhu sa Sekirom i začinjena Nifestovom humanitarnom rok žurkom. Ovu stripsku manifestaciju zajednički organizuju Udruženje lјubitelјa stripa „Branko Plavšić” i Niški kulturni centar uz podršku Udruženja stripskih umetnika Srbije.

   Ideja za stripski festival rodila se kao logičan rezultat potrebe da strip, koji je u Nišu dotad bio neadekvatno tretiran i redovno skrajnut na margine kulturnih dešavanja, napokon dobije tretman kakav zaslužuje. Niš, naime, ima velike kulturne manifestacije u sferi likovnih umetnosti (slikarstva, grafike i arhitekgure), ozbilјne, duhovne i popularne muzike (festivali i praznični koncerti), igre (folklorni festivali, balovi), književnosti (kolonije, rezidencije, sajmovi, recitatorske smotre) i igranog i animiranog filma (festivali i kolonije), ali dugo nije imao manifestaciju posvećenu „devetoj umetnosti”. Sada je tu Međunarodni festival stripa Nifest, dešavanje koje nesumnjivo ima potencijala da jednoga dana i samo postane javna gradska manifestacija.

         PROGRAM 9. MEĐUNARODNOG FESTIVALA STRIPA
         NIFEST 2022

         ČETVRTAK, 26. 5. 2022.
12.00 – 20.00 BERZA STRIPA (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)
18.00 Otvaranje izložbi SVET U OBLACIMA i ZAGOR IZ MOG SOKAKA; učestvuju: Svetozar Anđel, autor projekta ZAGOR IZ MOG SOKAKA; Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta; Srđan Savić, direktor Nifesta i stripski kritičar; (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)
19.00 SVEČANO OTVARANјE NIFESTA; (mesto dešavanja: Niški kulturni centar);
19.30 Stripovanje 01; PUT OD IDEJE DO KALDRME U ZAGOROVOM SOKAKU; učestvuju: Svetozar Anđel, autor projekta ZAGOR IZ MOG SOKAKA; Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

         PETAK, 27. 5. 2022.
8.00 SREDNјOŠKOLSKA STRIPSKA RADIONICA S MARČELOM MANĐANTINIJEM; učestvuje: Marčelo Manđantini (mesto dešavanja: Prva niška gimnazija „Stevan Sremac”);
12.00 – 20.00 BERZA STRIPA; (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)
14.00 Otvaranje izložbe TRAGOM STARIH MAJSTORA: MOĆ PREOBRAŽAJA; učestvuje: Sabahudin Muranović Muran (mesto dešavanja: Galerija NKC-a)
15.30 Stripovanje 02; NOVA FAZA SRPSKE STRIPOLOGIJE: MUZEJ I CENTAR ZA UMETNOST STRIPA „ZDRAVKO ZUPAN”; učestvuju: Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa; Srđan Savić, direktor Nifesta i stripski kritičar (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)
16:30 Stripovanje 03; LOBAČEV − UTEMELjIVAČ MODERNOG EVROPSKOG STRIPA; (Povodom 20 godina od smrti Čika Đorđa Lobačeva /1909−2002/ i dovršavanja kapitalnog izdavačkog projekta Sabrana dela Đorđa Lobačeva u izdanju „Makonda” /u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije i pod okrilјem Ministarstva kulture i informisanja Srbije/)
učestvuju: Vladimir Vesović, upravnik Škole „Đorđe Lobačev”; Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa, urednik Sabranih dela Đorđa Lobačeva; Srđan Savić, direktor Nifesta i stripski kritičar (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)
17.30 Stripovanje 04; EDICIJA SRPSKOG ISTORIJSKOG I EDUKATIVNOG STRIPA SJAJ I SENKA NEMANјIĆA; učestvuju: Dragan Tomović, stripski scenarista; Goran Milutinović, stripski crtač (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)
19.00 Stripovanje 05; ZAGOR U VIHORU KORONE: RAZGOVOR S MARČELOM MANĐANTINIJEM; učestvuju: Marčelo Manđantini, stripski autor; Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta(mesto dešavanja: Klub „Labirint”)
20.00 Stripovanje 06; TAJNA TAJANSTVENOG PUEBLA: ZAGOR U VERZIJI BANETA KERCA; učestvuju: Branislav Kerac, stripski autor; Dušan Mladenović, urednik u „Veselom četvrtku”; Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta (mesto dešavanja: Klub „Labirint”)
21.00 NIFESTOVA HUMANITARNA ROK ŽURKA; učestvuju: Mokri džez (Mokri Jazz); Gospodin Pinokio; Revolušen bend (Revolution Band); Kramer (Kramer); (mesto dešavanja: Klub „Labirint”)

         SUBOTA, 28. 5. 2022.
12.00 – 20.00 BERZA STRIPA (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)
15.00 STRIPSKA RADIONICA S VLADIMIROM VESOVIĆEM; učestvuje: Vladimir Vesović, stripski autor i pedagog, upravnik Škole „Đorđe Lobačev”; (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)
16.00 Stripovanje 07; ŠKOLA STRIPA I ILUSTRACIJE „ĐORĐE LOBAČEV”: PRVIH 30 GODINA; učestvuje: Vladimir Vesović, stripski autor i pedagog, upravnik Škole „Đorđe Lobačev”; Zoran Stefanović, scenarista, pedagog, teoretičar (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)
17.00 Stripovanje 08; LINIJE FRONTA: 10 GODINA POSLE; učestvuje: Igor Marković, urednik u „Sistem komiksu” (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)
18.00 Stripovanje 09; TEHNOTAJZ: TUNELI, LAGUMI I TVRĐAVE; učestvuju: Darko Grkinić, stripski autor; Igor Marković, urednik u „Sistem komiksu”; Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

  ...Karbon i Silicijum.

   Kakve tajne krije budućnost tehnološke evolucije? Mogu li ljudi preživeti sopstvene ambicije? Može li društvo opstati u eri digitalizacije?

   „KARBON I SILICIJUM“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 2.210 dinara!
Format 20,8 x 29,7 cm • Povez Tvrd • Broj strana 272 • Štampa Kolor • Serijal STARI KONTINENT

   PRELISTAJTE OVO IZDANJE • PORUČITE ODMAH

   Karbon i Silicijum su najnovije kreacije iz laboratorija Zadužbine sutrašnjice. Noriko, naučnica koja upravlja projektom, objašnjava im zbog čega su stvoreni: oni su prototipi nove generacije robota čiji je zadatak da se brinu o sve starijoj ljudskoj populaciji. Pošto dolaze od istog entiteta, koji je rascepljen na dve osobe, oni predstavljaju prve predstavnike soja androida koji poseduje desetostruke sposobnosti u odnosu na prethodne, zahvaljujući napretku u istraživanju veštačke inteligencije.

   Podignuti u zaštitnim čaurama i željni da otkriju spoljnji svet, tokom pokušaja bega bivaju razdvojeni, tako da svako kreće da živi sopstveni život i započinje nekoliko vekova dugu bitku za svoje mesto na planeti koja se bori za svaki dah, preplavljena stalnim političkim i društvenim nemirima, kao i klimatskim katastrofama...

   „Matje Bable me impresionira. Ovaj album, pod svojom diskretnom formom bildungsromana i svojom suludom metafizikom kiberpanka iz kanalizacije, dodiruje teme s kojima se njegova generacija najviše suočava.“ – Iz pogovora Alena Damazija

   „KARBON I SILICIJUM“ je na LETEĆEM STARTU od srede, 25. maja, do nedelje, 29. maja 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 2.210 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.450 dinara, a u ostalim knjižarama 3.299 dinara.

  ...581. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa po scenariju Ilije Bakića. SamoniklI korov strip, broj 581:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/581

  ...Kutak za devetu umetnost.

   Serijal Ubij ili budi ubijen (Kill or be killed) originalno je izlazio u Americi periodu 2016-2018. godine u dvadeset svezaka na preko 620 strana u izdanju kuće Image Comics. Kod nas ga je prošle godine objavila Čarobna knjiga. Tandem Filips-Brubejker sarađuju od 2003. godine. Od tada su zajedno napravili nekoliko serijala među kojima su najpoznatiji Sleeper (2003-2005), Criminal (od 2006. do danas), Incognito (2008), Fatale (2012-2014), i The Fade Out (2014-2016). Našim čitaocima poznati su odranije preko pojedinačnih epizoda o Kapetanu Americi i Betmenu (mada su na njima radili odvojeno). Čarobna knjiga je prošle godine već objavila dva grafička romana na kojima su radili zajedno – Zatamnjenje i Palp.

   Radnja Ubij ili budi ubijen fokusirana je na Dilana, dvadesetosmogodišnjeg postdiplomca. Dilan boluje u depresije i na početku priče pokušava da se ubije. Nakon neuspešnog pokušaja Dilanu se javlja mračni demon koji mu nudi mogućnost da preživi tako što će ubijati druge ljude (otuda naslov). Dilan prihvata, ali ne bira nasumično svoje žrtve, već se usmerava na korumpirani politički sistem, odnosno profesije koje ga opslužuju – korumpirane advokate i preduzetnike, ruske mafijaše, podvodače, pa i pojedince koji na druge načine zloupotrebljavaju svoj položaj u sistemu. Dilan se pretvara u pravednika (engl. vigilante), običnog čoveka koji sam uzima da deli pravdu u korumpiranom svetu. Inspirisan je idejama američkih levičara i marksista (kako što je, na pr., režiser Majkl Mor).

   Stripovi Brubejkera i Filipsa uglavnom funkcionišu na razbijanju šablona. U serijalu Criminal, autori preuzmu neki poznati šablon kriminalnih romana i filmova, a onda ga izmene tako što naprave neočekivani zaplet (u odnosu na prepoznatljivi šablon). U Ubij ili budi ubijen autori prava najmanje dva takva razbijanja. Prvi je pakt sa đavolom, a drugi šablon pravednika, koji se ovde kombinuje sa anti-herojem.

Crtač Šon Filips i scenarista Ed Brubejker sarađuju više od dvadeset godina. Zajedno su objavili skoro deset serijala. Nisu potpuno nepoznati domaćoj publici. Ubij ili budi ubijen, treći zajednički rad koji se nalazi pred domaćim čitaocima, predstavlja možda njihovo najzrelije zajedničko ostvarenje do sada.

   Pakt sa đavolom se uobičajeno radi kada čovek mora da učini nešto nemoralno da bi za sebe ostvario neku korist. Recimo, za ličnu korist (uspeh, slavu ili besmrtni život), morate da nekoga ubijete, upropastite ga ili mu nešto oduzmete. Dilan, međutim, ne želi nikakvu korist za sebe. On želi da uradi nešto za opšte dobro – želi da oslobodi svet od korupcije i pomogne običnom (malom) čoveku.

   Koncept pravednika je i sam nastao kao razbijač šablona (jednodimenzionalnih strip heroja), koji je u strip početkom osamdesetih godina uveo scenarista Alan Mor. Pravednik (recimo, Betmen, Supermen, Spajdermen) obično ima za cilj da uradi ono što sistem iz moralnih razloga ne može ili ne želi da uradi, ali je u Morovoj izvedbi i sam pravednik podložan etičkim porocima (recimo, strip Nadzirači). Međutim, Dilan nije samo pravednik, već istovremeno i anti-heroj. Ubij ili budi ubijen je očigledno inspirisan stripovima kao što su V kao vendeta, Beležnica smrti ili serijom Breaking Bad u kojima se kao pravednici pojavljuju obični ljudi, ali koji ipak (kao i pravi heroji) imaju moć koju ostali nemaju. Za razliku od njih, Dilan nema ama baš nikakvu nadmoć u odnosu na ostali svet. On uspeva u svojoj misiji zahvaljujući skupom pukih slučajeva. Preživljava opasne situacije od slučaja do slučaja, sve dok se njegova srećna zvezda (opet pukim slučajem) na kraju ne ugasi. Osim toga, za razliku od, recimo, Morovih Nadzirača, koji su puni poroka, Dilan ne samo da ima poroke, već je možda ozbiljno bolestan. Čitalac je ostavljen pred dilemu – da li takav „junak“ sme da deli pravdu? I ako je on ne bude delio, ko će?

[Objavljeno: Danas, 7.5.2022. vikend izdanje.
https://www.danas.rs/nedelja/antiheroj-pravednik/]

  ...strip.

   Stripovi su pojam koji najpre upućuje na mnoštvenost, kvantitet, doba čitalaca „psihologije kioska“; za strip kao pojam i kao delo rekao bih da upućuje na jezik, njegovu ontologiju ili biće. Njegovu svojevrsnu jedinstvenost i prepoznatljivost idioma i poetike. Njegovu usamljenost.

   A usamljeni fenomeni, kao na primeru snova, nisu nikada do kraja dokučivi. Pogotovo ako se gledaju u svetlu pomenute mnoštvenosti, omasovljenog i nekultivisanog mišljenja. Ako se to može nazvati mišljenjem. Kao da je u nastanku stripa kao štampanog medija i drugih medija, kako elektronskih tako i digitalnih, mišljenje dakako kritičko, onaj fenomen koji zvanična kulturna praksa neguje i podržava u svom kulturnom jezgru. Kao da je danas nekome od takozvanih nadležnih i odgovornih organa kulturne politike uistinu stalo do ezoteričnog termina istine i njene društveno-istorijske isplativosti. I to baš u vremenu potpune obezduhovljenosti materijalističkog, profanog ambijenta ili prosedea. Kao da je taj koji pita za ontologiju, biće ili istinu istine ne zna da nikada nije pravo vreme za pitanja bića bilo čega. Kao da taj i takav nije svestan da je za propitkivanje bitnog vreme odavno prošlo. I da nema ništa nezahvalnije od toga. Ali, možda je, ko zna, teško oboleo od eleuteriomanije, ili od takođe ozbiljnog oboljenja ljubavi prema (mističnom pojmu) savesti.

   U svakom slučaju, izgleda da je prilično nezgodno za mnoge što takva persona može da misli i postavlja još nepostavljena pitanja, kao da ljudi, među kojima su i obožavaoci stripa, nemaju preča i pametnija posla nego da čitaju šta takav opet vrišti, pardon, piše i pita se trebali bilo šta, uključujući i strip da zavisi najpre od tržišta. I ako mora, može li obožavani strip da bude ono što jeste, odnosno ne bilo koji strip među stripovima, već strip per se. Strip koji je iskren pred samim sobom, kao i pred čitaocem koji je to takođe i u odnosu na samog sebe. Onog čitaoca koji služi nekome i nečemu izvan sebe samog. Jer čitalac od koga najpre zavisi prodaja je naravno čitalac prosek. Onaj čitalac koji to nije, nije ni isplativ onima koji bi hteli na njegovoj prosečnosti i upodobljenoj prosečnosti autora da zarade. Onim stripom koji se predstavlja kao strip vredan pažnje, vremena i novca prosečne većine.

   Izdavač zato u svom vokabularu najčešće pominje stripove, ali ne i strip. Računa na prosečnost gomile koja ne ume da misli (dakako kritički). Industrijski proizvedena hrana se proizvodi kao posledica industrijski proizvedene (fabrikovane) svesti većine. One većine koja ume samo da konzumira, ne i da recipira, promišlja, bira. Bira jer misli svojom glavom. Ne glavom apstraktnog mehanizma tržišta.

   Slobodan strip zato ne pravi novac izdavačima. Onima u čiju ljubav prema stripovima ne treba (nema smisla) sumnjati.

    Ako ipak pokušamo da sagledamo stvari u celini, nameće nam se pitanje: da li nas interesuje strip – njegova priroda, istina, biće – ili nas prevashodno zanimaju stripovi i njegova poželjna masovnost, profitabilnost – gde treba imati u vidu ne samo njenu podesnu grafičku stilistiku, već i naglašenu filmičnu i dramaturški strukturiranu naraciju, usklađenu sa filmičnom percepcijom prosečnog konzumenta stripa. Ako niste na traci isplativosti upotrebom stripova i onih autora koji žive od stripa to jest stripova, niste na listi uglednih, značajnih i poznatih.

   Nezavisnost od vulgarnih koliko i apstraktnih okova tržišne logike jeste nužan uslov postojanja stripa koji svedoči o svojoj vrednosti sobom samim.

   Kad vreme provodimo u radu, naravno ne ostaje nam mnogo vremena da mislimo ovakvu ili neku drugu za ogromnu većinu suviše tešku i esencijalnu misao. Misao gotovo zaboravljenu ili zapuštenu u podrumu podsvesti, još ne prevedenu za nas, u ime nas koji tvrdimo s ponosom da od svih umetničkih formi obožavamo najpre strip.

   Stoga je autor stripa onaj pojedinac koji među danas retkima još može da čuje glas iz unutrašnje sobe i, može biti, da crta i piše upravo za ono najlepše u svakome od nas. Doduše ne umrlo ali pospano. Taj i takav autor tek može da se nazova autorom. I, da, razume se, ne živi OD stripa, ali živi ZA strip.

   Problem stripa je takođe manje ili više i problem ostalih umetničkih formi.

   Ali to je već neki druga priča, odnosno strip.

   Podilaženje, dodvoravanje preostalim, zaglupljenim i gladnim stripova pogotovo danas u vremenu digitalne invazije i masovnog otimanja pažnje potencijalnim konzumentima tradicionalnih kulturnih sadržaja i formi među kojima je i strip, prosečni čitalac postaje imperativ isplativog tiraža i opstanka izdavača stripa u celom svetu.

   Umetnost stripa je tvorevina ljudskog duha koja međutim ne može da podleže istim kriterijumima kao što su dva para cipela, benzin ili rudna bogatstva. Ukoliko se to ipak dešava, pred autorom nastaje uslov koji traži od njega da igra ulogu sluge, radnika, najamnika, vešte ruke, zanatlije ili roba koji je imao sreće što je dobio ugovor za poznatu izdavačku kuću. I koji kao takav ne može da govori u svoje ime i svom interesu, već jedino u interesu svojih poslodavaca, čime duhovne, intelektualne, estetski i moralne vrednosti ustupaju mesto degradiranim vrednostima aktuelnog supermarketa nalik stripu. Nalik, jer u ovako opisanom kolopletu kvantitet nužno zauzima mesto kvaliteta.

   Kapitalistička logika čitav čovekov život preinačuje u robnu marku ili brend koji je isključivo u interesu sistema.

   U tako sazdanim okvirima pitanje izbora između književnosti ili knjige, stripova ili stripa, pa naravno, i pitanje izbora između livade ili parkirališta, postaje, reklo bi se, suvišno.

  ...Borbeni anđeo Alita 1 i Princ Valijant 22 i 23.

   ČAROBNA MANGA AVANTURA SE NASTAVLJA!

   Predstavljamo vam TREĆI serijal iz sveta japanskog stripa u izdanju Čarobne knjige!

   Upoznajte mašinu humaniju od čoveka.

   „BORBENI ANĐEO ALITA“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!
   PRELISTAJTE OVO IZDANJE • PORUČITE ODMAH

   Borbeni anđeo Alita klasik je u žanru naučne fantastike. Jukito Kišihiro je stvorio epopeju u kojoj dovodi u pitanje poimanje ljudskosti. Alita je kiborg koji je sposoban da voli, da se bori i žrtvuje za čovečanstvo više nego oni koji su rođeni kao ljudska bića.

   Alita će brzo otkriti da je Smetlište surovo i opasno mesto. Ništavne su razlike između onih koji vrebaju u mračnim ulicama i drugih koji sprovode pravdu nad njima. Alita će morati brzo da odabere stranu i upotrebi svoje smrtonosne veštine.

   U 26. veku Smetlište je mesto u kome svi žive u senci i od otpadaka veličanstvenog lebdećeg Zalema. Ido Daisuke popravlja oštećenog kiborga kome daje ime Alita i postaje mu poput oca. Međutim, kada se otkrije da je Alita majstor zaboravljene borilačke veštine pancerkunsta, postaje jasno da se ispod njene nežne spoljašnjosti krije smrtonosna mašina nastala tokom rata sa kolonijama na Marsu.

   „BORBENI ANĐEO ALITA“ 1 je na LETEĆEM STARTU od srede, 18. maja, do nedelje, 22. maja 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

   Nastavci najveće arturijanske sage svih vremena su pred vama!

   „PRINC VALIJANT“ 22 i 23 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara po tomu!

   „PRINC VALIJANT“ 22 • PRELISTAJTE OVO IZDANJE • PORUČITE ODMAH
   „PRINC VALIJANT“ 23 • PRELISTAJTE OVO IZDANJE • PORUČITE ODMAH

   U dva nova toma „Princa Valijanta“ susrešćete se sa starim epskim avanturama nastalim iz pera legendarnih umetnika kojima se u 23. tomu pridružuje sin Džona Kalena Marfija, Kalen Marfi. Uz hrabrog i galantnog heroja uživaćete u epskom zapletu koji ostavlja bez daha!

   Princ Valijant 22: 1981–1982.

   Princ Valijant putuje sa vrhova Alpa u utrobu Zemlje po zadaku tajanstvene Lutalice, zbog kletve koja je pala na kraljevstvo, čudovišnih đavolaka i mističnog kovčežića. Jork, Linkoln, Kolčester i Londijum poharani su dok Mordred predvodi invaziju širom Britanije koja kulminira opsadom Kamelota. Aletina trudnoća najavljuje dolazak novog deteta u porodicu, ali tek krunisani car Justinijan organizuje otmicu novorođenčeta još na porođaju. Arm započinje opasno udvaranje mladoj lovkinji Mejv i polazi na zadatak da pronađe izgubljenog tek rođenog brata, dok Galan mora da dođe do svetskog prstena Indije...

   Uz uvod slavnog slikara, ilustratora i stripskog autora Džordža Prata.

   „PRINC VALIJANT“ 22 i 23 su na LETEĆEM STARTU od srede, 18. maja, do nedelje, 22. maja 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.540 dinara po tomu. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara po tomu.

  ...svečano otvaranje 20. maja u 17h, Niški kulturni centar!

  ...1 DAN JAHANJA — pop-up akcija!!!

   "1 DAN JAHANJA" — pop-up akcija!!!
ft. KOMIKAZE + prijatelji/ce; od 16 do 23 h
@ Atelijeri Žitnjak / Centar periferije;
Žitnjak 53, 10000 Zagreb

   — mikrosajam + mikroizdavači_ce + mikroizdanja + mikroradionice + kromuzika + XXL izložba —
   * Više uskoro na: https://komikaze.hr/pop-up-akcija/ & FB: https://www.facebook.com/events/5354515891279992/

   IZLOŽBA >>> povodom XX godina rada internacionalnog strip-kolektiva i udruge Komikaze, u Zagreb i na Žitnjak na jedan dan stiže izložba izabranih naslovnica Komikaze magazina na XXL formatima > SVJETSKO, A NAŠE > ne propustite!

   RADIONICE >>> sitotiska za velike; voditeljice: Eva Badanjak Žen & Sara Ercegović Žen > svladavanje osnova postupka ručnog sitotiskanja, pomoću sita s pripremljenom slikom > ponesite svoje MAJICE POTKOŠULJE GAĆE i vratite se kući sa SAMO VAŠIM donjim vešom! > o-ba-vez-no! - BYOT (bring your own T-shirt)

   >>> izrade bedževa i "prekrasnih leševa"; voditelji/ce: Komikaze > iznenadite svoje prijatelje/ice s NIKAD PRIJE VIĐENIM modnim asesoarom i crtežima koji nikog ne ostavljaju ravnodušnim!
Nek' se zna: prijave unaprijed na radionice nisu potrebne!

   SAJAM >>> nakon duuuge pauze, u suorganizaciji Komikaza i Atelijera Žitnjak vraća se FIJUK ZG > četvrto lokalno izdanje regionalnog malog sajma mikroizdavača_ica fanzina, grafika, LP/MC/CD i drugih DIY tiskovina > plus prigodna mikro-izložbica prodajnih izdanja-ica > VIŠE INFOSA USKORO!

   ŽIVA I NEŽIVA MUZIKA >>> više infosa vrlo skoro!

   gastro & tekuća ponuda (do isteka zaliha) + BYOB

   Vidimo se u Atelijerima Žitnjak u subotu, 21.5., od 16 do 23 h!

   Dobrodošli ste, sve i svi!

   Program Komikaze 2022 je podržan od Ministarstva kulture i medija RH i grada Zagreba

  ...“Vekovnici – Prah i pepeo – Integral 2”
  Marka Stojanovića i drugih; izdavač:
  Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči
  “Nikola Mitrović Kokan”, Leskovac 2021.

   Svi poznavaoci strip prilika i neprilika na ovim prostorima u poslednjih par decenija znaju ko je Marko Stojanović: reč je o predanom strip autoru, agilnom organizatoru i promoteru već proslavljene upornosti i tvrdoglavosti, najpoznatijem kao ključna figura stvaralačkog tima strip serijala “Vekovnici”. Stojanović, koji je serijal preko “staza i bogaza” uveo u drugu deceniju postojanja, sa trenutnim skorom od 12 albuma, zamislio je “Vekovnike” kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” (najpouzdanijem nedeljniku koji objavljuje stripove) i započeo ovu avanturu 2007.g. da bi, zbog neprilika i nerazumevanja, projekat “premestio” u albumski format uz sporadična pojavljivanja u periodici u Srbiji ali i okolnin državama, učinivši serijal Balkanskim strip događajem. Usput su se “Vekovnici” razgranali u “spin off” serijal “Beskrvni” i postali samosvojna kategorija na savremenoj nam strip sceni. Druga karakteristika serijala je timski crtački rad; naime, Stojanović je za svaki album angažovao više crtača koju su crtali pojedine segmente priče čime je oneobičio svaku epizodu drugačijim likovno-estetičkim  tonom a šire gledano predstavio lepezu aktivnih crtača sa ovih prostora. Kako je vreme proticalo a broj albuma rastao pojavila se potreba za integralnim reprintima, kategorijom koja je u domaćem stripu izuzetno retka za razliku od (belo)svetske izdavačke prakse da se, pošto se u nekom uspešnom serijalu pojavi veći broj albuma, štampaju stare epizode u luksuznim izdanjima čime se zadovoljava potražnja za rasprodatim albumima a celokupnom serijalu priznaje status zapaženog dela 9. umetnosti. Elem, tako su 2020. godine znatiželjni čitaoci, u tvrdim koricama sa prepoznatljivim logom “Vekovnika”, mogli pročitati prvi tom “Integrala” koji sadrži reprint prva dva albuma ovog serijala. Naravno, godinu dana kasnije pojavio se drugi integral koji sadrži albume “Prah” i “Pepeo”, originalno objavljene 2009. i 2010. godine.

   “Prah” i “Pepeo” nastavljaju priču smeštenu u realnost alternativne Evrope XVIII veka u kojoj, u “civilizovanom” delu, manje ili više skriveno caruju vampiri dok u “divljim” delovima žive i druga bizarna bića iz legendi i mitova (recimo psoglavci). Na toj jarkoj i zavodljivoj sceni sreću se dva bizarna junaka: vampir Čen koji je u sukobu sa svojom sabraćom i prgavi, besmrtni Kraljević Marko koji već 400 godina vodi svoje ratove. Mada su im koreni slični ova dvojica su krajnje suprotnosti: vampiri su koliko-toliko kultivisani (što znači uklopljeni u određene sistema zbog čega ipak nisu manje krvoločni i zli) dok je Marko divlji varvarin koji se ne može kontrolisati. Prijateljstvo Čena i Marka zasnovano je na “bratstvu po oružju” i razvijaće se kroz ispomaganje ali i povremene sukobe. Oni, posle svakovrsnih peripetija, dobijaju mapu (predstojeće apokalipse) koje, po svaku cenu (dakle i po cenu nasilja i sukoba) žele da se dokopaju mnogi - psoglavci, živa vatra, elitne ubice vampiri, tajanstveni krstaši vere – a svi su oni predstavnici raznorodnih verzija/doživljaja sveta, od animalnog misticizma do vanvremene ezoterije i religijskog fanatizma. Ispred i usred svih tih potera, zaseda i tuča, prijateljstvo Marka i Čena raskida se zbog sitnih zađevica ali i učvršćuje pred stalnom navalom svakojakih opasnosti.

   Nesporno je Stojanovićevo inteligentno i nadahnuto poigravanje fantazijskim žanrovima (epska fantastika, horor), uz dobrodošlu dozu istoriografske spekulacije i mistifikacije odnosno posezanje za mitologijom ovdašnjih prostora a sve kako bi se ispričala intrigantna, višeznačna priča. Pažnju čitalaca pleni i dinamika dešavanja bitno ubrzavana smenjivanjem pripovednih tokova odnosno mešanjem prošlosti junaka (čime njihove pojave dobijaju na punoći) sa spekulativnim pojašnjenjima interakcije likova te dešavanjima u tekućoj sadašnjosti priče. Ovakav razvoj epizoda potenciran je različitim kolorističkim paletama (Dejana Sedlana, Zorana Jovanovića, Ivana Šainovića, Ozrena Miždala, Damjana Mihailova) odnosno apartnim stranicama drugih crtača (Igora Jovčevskog, Danijela Atanasova, Filipa Andronika) koje dopunjuju i nadograđuju stilski kompaktan, dobro crtan i kadriran odnosno vešto montiran rad glavnog crtača Milorada Vicanovića Maze.

   Rečju, drugi tom integrala, dopunjen analitičkim esejima iz pera Vladimira Miloševića i Darka Mrgana, potvrđuje da su “Vekovnici” ambiciozno, valjano osmišljeno i nadahnuto realizovano delo 9. umetnosti kome treba posvetiti punu pažnju.

(„Dnevnik“, 2022)

  ...proslavlјa 12. rođendan!.

   U subotu 14. maja Svet stripa proslavlјa 12. rođendan!

   Kragujevačko udruženje lјubitelјa devete umetnosti Svet stripa u svom portfoliu ima organizaciju Međunarodne strip konferencije „Kragujevac Comic Con“, pokretanje Škole devete umetnosti Svet stripa, publikovanje časopisa devete umetnosti „KIŠA“, održavanje dva portala: svetstripa.org.rs i comiccon.rs, kao i osnivanje i vođenje striparnice Svet stripa. Upravo u striparnici Svet stripa, i holu Tržnog centra Šumadija, će se održati proslava 12. rođendana udruženja.

   Uz već tradicionalno druženje, šumadijsko posluženje i slavlјeničku tortu, ovogodišnja proslava nudi poštovaocima rada udruženja javni čas u Školi devete umetnosti Svet stripa a predavanje će održati specijalni gost proslave: likovni umetnik, scenarista, urednik i pedagog, Vladimir Vesović iz Beograda. On je predavanje održao i na otvaranju Škole stripa u Kragujevcu, aprila 2015. godine i na ovaj način Svet stripa započinje osmu sezonu rada škole.

   Mlada likovna umetnica iz Kragujevca, Mina Nikolić, koja se na grupnim izložbama stripova već predstavila u svom rodnom gradu, ovoga puta imaće svoju prvu samostalnu izložbu stripova. Zrelim autorskim pečatom Mina Nikolić, trasira sebi put strip autorke o kojoj će se, sasvim sigurno, puno pričati u narednim godinama.

   Neće izostati ni rođendanski popusti u striparnici i na sajtu Sveta stripa. Na svaku kupovinu preko sajta i u striparnici odobravaće se popust od 10%.

   Biće najavlјena i Međunarodna strip konferencija „Kragujevac Comic Con“ godine dvanaeste, a danas će sa predstavnicima Skupštine grada Kragujevca biti potpisan ugovor o sufinansiranju i saradnji. Popularni „KOMIKON“ će se održati u Domu omladine 3 i 4. juna 2022. godine, treću godinu zaredom uz podršku Skupštine grada Kragujevca.

   Svet stripa vam u subotu 14. maja od 17 do 19 časova u holu Tržnog centra Šumadija (Miloja Pavlovića 9) nudi ugodne trenutke uz raznolik sadržaj, nemojte ih propustiti.

  ...Oštrica besmrtnika 1 i Sendmen 2 i 3.

   ČAROBNA MANGA AVANTURA SE NASTAVLJA!

   Predstavljamo vam DRUGI serijal iz sveta japanskog stripa u izdanju Čarobne knjige!

   „OŠTRICA BESMRTNIKA“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!
   PRELISTAJTE OVO IZDANJE • PORUČITE ODMAH

   Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa.
   Rin Asano je devojka čiju su porodicu ubili borci okupljeni oko Kagehisea Anocua. Da bi dobila pomoć besmrtnog ronina, Rin mora da uveri Manđija da je osveta pravedni čin!
   Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti.

   „OŠTRICA BESMRTNIKA“ 1 je na LETEĆEM STARTU od srede 11. maja, do nedelje, 15. maja 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

   Nastavljamo jedan od najimpresivnijih serijala devete umetnosti!

   „SENDMEN“ 2 i 3 na LETEĆEM STARTU po ceni od 2.210 dinara za drugi i 1.670 dinara za treći tom!
   Sendmen 2 • PRELISTAJTE OVO IZDANJE • PORUČITE ODMAH
   Sendmen 3 • PRELISTAJTE OVO IZDANJE • PORUČITE ODMAH

   Glavni lik Sendmena je san, tačnije – personifikacija sna. Poznat je i kao Morfej, ali i pod mnogim drugim imenima, i jedan je od sedam Svevremenih... Na početku ovog slavnog serijala, koji se odvija u Morfejevom svetu snova, ali i u stvarnom, savremenom svetu (ponekad i drugde: u Paklu, vilinskom svetu ili Asgardu), Morfej je tokom okultnog rituala zatočen i sedamdeset godina je proveo kao sužanj. On, međutim, uspeva da pobegne i, pošto se osvetio onima koji su ga uhvatili, kreće da obnovi svoje kraljevstvo, koje je oronulo i propalo tokom njegovog odsustva...
   Iako je, posle toliko godina u zatočeništvu, Morfejeva kruta i katkad okrutna narav donekle smekšala, nekome ko je navikao da eonima suvereno vlada može biti veoma teško da prihvati neminovnost i nužnost promene i pokuša da raščini negdašnje grehe...
   Serijal o Sendmenu, nastao iz pera slavnog Nila Gejmana, raskošna je mešavina modernog mita i mračne fantastike, u kojoj ima i sadašnjice, istorijske drame i raznih legendi. Smatra se jednim od najoriginalnijih i umetnički najambicioznijih stripskih serijala našeg vremena, koji je umnogome uticao na sazrevanje stripa kao umetnosti. Rekolorisano izdanje pred vama, pored samog stripa, donosi i dodatne materijale, ilustracije i tekstove, koji će upotpuniti jedinstven doživljaj uranjanja u bogato izmaštan Sendmenov svet.

   „SENDMEN“ 2 i 3 su na LETEĆEM STARTU od srede, 11. maja, do nedelje, 15. maja 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u striparnici „Alan Ford“ po ceni od 2.210 dinara za drugi i 1.670 dinara za treći tom. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.450 dinara za drugi i 1.850 dinara za treći tom, a u ostalim knjižarama 3.299 dinara za drugi i 2.499 dinara za treći tom.

  ...Tokijski osvetnici, Die – Život na kocki 1 i 2, Negdašnji i budući 1 i Noktožder 1.

ČAROBNA MANGA AVANTURA POČINJE! Predstavljamo vam prvi serijal iz sveta japanskog stripa u izdanju Čarobne knjige!

„TOKIJSKI OSVETNICI“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!
Format 13 x 19 cm • Povez Mek • Broj strana 192 • Štampa Crno bela
PRELISTAJTE OVO IZDANJE • PORUČITE ODMAH

Tokijski osvetnici je priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!

Prvi korak u Takemićijevoj misiji da spase voljenu osobu jeste da upozna osnivača Tokio manđi bande – nepobedivog Mikija. Ali Takemići će brzo saznati da Miki možda i nije osoba kakvu očekuje da sretne.

Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe.

„TOKIJSKI OSVETNICI“ 1 na Letećem su startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, TC „Kalča“ u Nišu i TPC „Radnički“ u Kragujevcu, Striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 299 dinara, od srede, 4. maja, do subote, 8 maja 2022. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Zaronite u naelektrisani spoj mračne fantastike i gotske misterije sa maestralnim tonom RPG igara. Priča koja je osvojila Britansku nagradu za fantastiku i mnogobrojne Hugo nominacije konačno je pred vama!

„DIE – ŽIVOT NA KOCKI“ 1 i 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.670 dinara po tomu!
Prvi tom • Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 288 • Štampa Kolor • Serijal NOVI SVET
PRELISTAJTE OVO IZDANJE • KUPITE ODMAH
Drugi tom • Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 288 • Štampa Kolor • Serijal NOVI SVET
PRELISTAJTE OVO IZDANJE • KUPITE ODMAH

IGRA JE GOTOVA TEK KADA SE ZAVRŠI.
Godine 1991. šestoro tinejdžera nestalo je u fantazi društvenoj igri. Samo petoro se vratilo, sa ožiljcima i traumama koje sežu duboko. Dve decenije kasnije, odrasli ali nezadovoljni životom koji su izgradili, shvataju da igra još nije gotova i svet u kome su izgubili prijatelja I dalje čeka njihov povratak.
Međutim, da bi završili igru, moraće da prigrle moći koje su imali u njoj i ujedine snage protiv fantastičnih bića, kraljevstava magije i tehnologije, pa i svetova nastalih u mašti čuvenih pisaca fantastike. Ali igrom rukovodi Velegospodar, čija je moć da po volji menja pravila.
Kako poraziti takvog protivnika?
Vodeći svoje fantastične likove na čovečan i realističan, ali i snovit i nestvaran način kroz ovu upečatljivu priču o mašti, gejmingu, odrastanju i svemu onome o čemu se ne govori, Kjeron Gilen i Stefani Hans nude pametan i očaravajući omaž MMORPG i društvenim igrama, kao i književnom žanru fantastike.

„DIE – ŽIVOT NA KOCKI“ 1 i 2 na Letećem su startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, TC „Kalča“ u Nišu i TPC „Radnički“ u Kragujevcu, Striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.670 dinara po tomu, od srede, 4. maja, do subote, 8. maja 2022. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.850 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.499 dinara po tomu.

Predstavljamo vam pravu poslasticu za sve ljubitelje arturijanskih mitovа, iz pera Kjerona Gilena, bestseler autora („Život na Kocki“, „Vulverin: Poreklo“), i s ilustracijama Dena More, dobitnika Nagrade „Ras Mening“!

„NEGDAŠNJI I BUDUĆI“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.810 dinara!
Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 304 • Štampa Kolor • Serijal NOVI SVET
PRELISTAJTE OVO IZDANJE • KUPITE ODMAH

Sve legende, sve priče... Sve su istinite.
Grupa nacionalista pronalazi korice čuvenog mača Ekskalibura i pomoću njihove magije vraća kralja Artura iz mrtvih ne bi li obistinila mračno proročanstvo. Ali kada brana između svetova popusti, samo Bridžet Makgvajer, penzionisana lovkinja na čudovišta, zna kako da zaustavi te mistične sile. Uvukavši svog neupućenog unuka Dankana u svet koji on poznaje samo iz priča, Bridžet se, zajedno s njim, upušta u pohod tokom kog će biti prisiljena da otkrije složenu istoriju porodice Makgvajer, kao i da se suoči sa smrtonosnim tajnama iz prošlosti Britanije koje sada prete njenoj budućnosti...

Iz pera Kjerona Gilena, bestseler autora (Život na Kocki, Vulverin: Poreklo), i s ilustracijama Dena More, dobitnika nagrade „Ras Mening“, Negdašnji i budući je moderna epska avantura koja, u duhu večnih klasika, preispituje način na koji sagledavamo mitologiju.
„Kjeron Gilen i Den Mora sa Negdašnjim i budućim pucaju visoko, i u tome apsolutno uspevaju.“ – coMicBooK.coM
„... dinamična pustolovina koju vredi preporučiti svim ljubiteljima žanrovske književnosti, i prava poslastica za ljubitelje arturijanskih mitova.“ – puBlisHErs WEEKlY

„NEGDAŠNJI I BUDUĆI“ 1 na Letećem je startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, TC „Kalča“ u Nišu i TPC „Radnički“ u Kragujevcu, Striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.810 dinara, od srede, 4. maja, do subote, 8. maja 2022. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.000 dinara, a u ostalim knjižarama 2.699 dinara.

Zavirite u mračne tajne serijskih ubica! Iz majstorskog pera Džošue Vilijamsona i Majka Hendersona dolazi ova napeta mešavina „Tvin Piksa“ i horor trilera „Sedam“. Neodoljiva horor misterija zbog koje se grickaju nokti. Prvi tom jezivog NOKTOŽDERA uvući će vam se pod kožu i provući jezu uz kičmu!

„NAILBITER“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!
Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 248 • Štampa Kolor • Serijal NOVI SVET
PRELISTAJTE OVO IZDANJE • KUPITE ODMAH

Odakle dolaze serijske ubice?
Bakaru u Oregonu rodno je mesto šesnaest najgnusnijih serijskih ubica na svetu. Čarls Kerol, opsednuti FBI profajler koji istražuje zbivanja u tom gradu, najednom nestaje i sada njegov prijatelj Nikolas Finč, službenik Agencije za državnu bezbednost, započinje potragu upravo u tom gradu, pri čemu odlučuje da sarađuje sa zloglasnim serijskim ubicom Edvardom Vorenom, zvanim Noktožder, kako bi pronašao prijatelja i ponudio odgovor na misteriozno pitanje: „Odakle dolaze serijske ubice?“
Iz majstorskog pera Džošue Vilijamsona i Majka Hendersona dolazi ova neodoljiva, mračna misterija, koja se najbolje može opisati kao mešavina „Tvin Piksa“ i horor trilera „Sedam“!
„Kad bi Džoš umro, poželeo bih da meni ostavi Noktoždera u testamentu, pa bih mogao da kažem kako je to bila moja ideja.“ – Skot Snajder
„Noktožder će vam se zavući pod kožu. Jeziv je, jedinstven i totalno otkrovenje u horor stripu.“ – Zek Tomson – BLOODY DISGUSTING
„Noktožder je kao da svakog meseca čitate novu verziju Kad jaganjci utihnu. Ovo je strip koji bi svaki ljubitelj horora trebalo da čita.“ – Dejms Ferguson – HorrorTalk.com

„NAILBITER“ 1 na Letećem je startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, TC „Kalča“ u Nišu i TPC „Radnički“ u Kragujevcu, Striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.540 dinara, od srede, 4. maja, do subote, 8. maja 2022. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara.

  ...Čenčin zapik 1 - predstavitev in podpisovanje.

   Pozdravljeni!

   Ste si odpočili od volitev in prvomajskih praznikov?

   Obeta se nam še pomembnejši dogodek - predstavitev in podpisovanje zbirke stripov Čenčin zapik 1.

   Čenča, živahen deklič, že 23 let s svojim nabritim jezikom razveseljuje bralce Nedeljskega dnevnika.

   Avtor, Jože Trobec, njenemu jezikanju komajda še sledi, saj ji kljub več kot 700 objavljenim čenčarijam nikoli ne zmanka iskrivih idej.
V njenih dogodivščinah boste našli sebe, svoje starše in otroke, vendar bodite prepričani, da ji nihče ne seže do kolen.

   Ah, ta Čenča!

   Vabljeni v Strip.art.nico Buch v četrtek, 19. maja ob 19:00 uri.

   Aleksander Buh
   www.stripi.si

  ...Bulevar Books, knjižara koja svira.

   Subota, 7. maj je dan besplatnih stripova!

   I ove godine Bulevar Books je deo velike porodice od preko 2000 prodavnica stripova koje širom sveta obeležavaju "Free Comic Book Day". Uz podršku i partnerstvo izdavačkih kuća Čarobna knjiga, Darkwood, Komiko i Lavirint, obezbedili smo oko 500 stripova koji će tog dana biti podeljeni deci i mladima. Za starije ljubitelje devete umetnosti, pripremili smo popuste na kompletan asortiman pomenutih izdavača i to: Čarobna knjiga 33%, Darkwood 20%, Komiko i Lavirint po 10%.

   Realizaciji ovog projekta ove godine se pridružuju i naši prijatelji iz Sokolskog doma i bara Crni ovan.

                       Program:
11.00 - 13.00, Crni ovan (Ilije Ognjanovića 2) / Cosplay+anime bioskop
                       Okupljanje Kosplejera, druženje i zajedničko gledanje anime iznenađenja, a nakon toga defile do Bulevar Buksa
                       po zasluženu nagradu - besplatan primerak prvog poglavlja novog manga serijala "Tokijski osvetnici".
11.00 - 12.30 / Bulevar Books / Strip radionica za decu
19.00 - 19.30 / Enciklopedija strip junaka: svetska premijera skečeva Državni posao+prijatelji
20.00 - 21.30 / Stripovedač uživo: Zašto volimo stripove? - Stevan Subić, Nikola Škorić, Dimitrije Banjac, Petar Klaić, Dušan Majkić
21.30 - 00.00 / DJ set - Zoran Janjetov, resident DJ manifestacije

    Vidimo se.

  ...Izvan slobode (drugi deo).

   Ne mogu više da budem glup kao slikar, govorio je Marsel Dišan. Ne mogu više da budem glup kao strip crtač, kažem ja.

   Kad strip crtač postane radnik (zanatlija), zaglupljuje.

   On, strip crtač, ređe ona, postaje, u najbolju ruku, zvezda koja dobro zarađuje i crtački uzor kome se dive i koga oponašaju, uzor i standard koji se ne može dovoditi u pitanje. Iako ne govori ono što stvarno misli ili crta onako kako stvarno želi. On je Najamnik. Nekada, znatno pre pojave medija, koji su brzo i lako zauzeli mesto opunomoćenika istine i pravde na zemlji, heroj je bio neko ko to postaje samim svojim delima. Od tada heroj je zvezda, najpre u prostoru tržišne logike medija, i pre svega robe koja se dobro prodaje i koja postaje poznata zahvaljujući moći koju mu daje najpre medij štampe. S obzirom da i strip dobrim delom igra ulogu medija, u suglasju sa medijem televizije (sveta bez istine), crtač najamnik postaje poznat na tržištu stripa.

   Klasik, mit, legenda...

   Duhu kapitalizma nisu potrebni ljudi koji misle, individualci, već oni koji rade, rade za gazde. Crtež i slika ili slikovno pismo nisu razume se u vlasništvu gospodina Logosa, ali možda Prelogosa. Što je priča koja zahteva argumentovanu teorijsku refleksiju.

   Duhu materijalističkog, obezduhovljenog doba neophodni su saučesnici. Oni koji rade za gazde koje se mole duhu tržišne ekonomije i naravno profitu. U tom smislu, stripove ne kreiraju autori već urednici i gazde koje zastupaju apstraktne interese tržišta. U većem delu istorije stripa to je istina koja se mahom prećutkuje. Istorije stripova, bolje reći. Jer strip an sich (ili po sebi ili sobom samim), uglavnom ne postoji. Strip kao takav postoji, hteo-ne-hteo, samo u ogledalu nečeg drugog. To drugo se zove kultura. U odvojenoj sferi slobode koja ne miriše na novac.

   U svetu fabrikovanja privida istine, strip je dobio tek takozvanu razmensku vrednost. Kvantitet igra ulogu kvaliteta. Lao Ce nikada nije izašao iz svoje (kuće Tao - a). Strip je odavno izašao iz sebe. Sve drugo jače je od njega. Svet je veliki, strip je mali. Da bi opstao i izgledao kao veliki, prinuđen je da se pomeša sa svetom. Na svetovnoj pijaci niko ga ne zastupa. Zato su na takvoj tezgi stripovi uvek mnogo dominantniji od stripa. Pop kultura i masovna kultura jesu naličje stripa, koje skriva, potiskuje lice pod obrazinom čitanog i popularnog. Zato je trgovcima duše stripa važno održati privid kao sveprisutnu i neupitnu sliku stripa. U lažnom svetlu obrnutog vrednosnog koda, ulogu mudraca dobilla je gomila, koja svojom psihologijom izmanipulisanog stada, odlučuje o životu stripova i stripa. Danas, u neslavnom vremenu stripa pomenuti trgovci pokušavaju da stvore iluziju besmrtnosti te vrste umetničkog izraza pretvarajući je ne u robu već u robu te robe. U robu namenjenu preostalim konzumentima koji su takođe roba (ili resurs). Strip je još uvek prinuđen da bude zabavni dodatak medijski zasnovanom kapitalizmu.

   Ako je kultura prinuđena da bude i verovatno ostane sfera odvojenosti, strip je nema sumnje takođe prinuđen da bude ono što mu jedino preostaje: odvojena sfera odvojene sfere.

   Ustajala bara pod velom kreativnog, moralno-etičkog i estetskog napretka.

   Crnobeli crtež u digitalo obojenom ruhu.

   U svakom slučaju, izvan slobode.

   Đorđe Milović

   Leta gospodneg, 2020.