Slovenski klasiki 2. i Meksikajnarji...

Spoštovani!

V sredo, 6. julija, bo minilo 70 let od prve objave Zvitorepca.

V počastitev tega dogodka je Strip.art.nica Buch izdala sedmo in osmo knjigo Zvitorepca v barvah, dodali pa smo še Lavričeve Slovenske klasike 2. v stripu in ponatis najobsežnejšega slovenskega stripa Meksikajnarji v integralu (360 strani) 1-5.

Vabimo vas, da se tega dne ob 19:15 oglasite v naši knjigarni, kjer bosta avtorja Zoran Smiljanić in Marijan Pušavec podpisovala (podrisovala (?)) svoje monumentalno delo. Predstavitev klasikov bo septembra.

Naslovnice in opise knjig si oglejte na www.stripi.si.

Se vidimo!

  Промоции на стрип албумот „Бестрашниот“ во Виница и Охрид...

На 29 и 30 јуни една по друга ќе се одржат промоции на стрип албумот „Бестрашниот“ во Виница (29 јуни) и Охрид (30 јуни) на докажаниот и еден од најактивните стрип автори во државата Дарко Богданов. Промоцијата во Виница ќе се одржи во Домот на култура „Тошо Арсов“, додека промоцијата во Охрид ќе се одржи во КИЦ „Култура 365“. Почетокот и на двете промоции ќе биде во 20 часот.

Станува збор за детски стрип кој е создаден уште во далечната 2008 година, и кој првенствено требаше да излезе во издание на тогашниот бугарски издавач „ИЕКК Комикс“, но поради сплет од различни несакани околности изданието не беше реализирано. После многу години, стрипот конечно е презентиран пред читателите, осовременет со нов колор и збогатен дополнително со текстуален осврт и бонус материјали.

„Овој стрип според хронологијата на работите е всушност моето прво долгометражно завршено дело. Требаше да излезе како издание многу одамна, во друга држава и на друг јазик, но околностите во тоа далечно време за жал не дозволија. Потоа следуваа нови проекти низ годините, кои секогаш го ставаа „Бестрашниот“ во заден план. Но еве сега, конечно по повеќе од 13 години чекање, стрипот е пред читателската публика, доработен и подобрен, со нов изглед“ - изјави Дарко Богданов.

Стрип албумот е во издание на Здружението за поттикнување на развојот на книжевноста и другите уметности „Креативна верига“ и е финансиски поддржан од Министерството за култура како дел од годишната програма од национален интерес за 2021 година.

  ...Vizija, Spajderverzum 1-2, Narednik Kirk 1. i Nadzirači...

MODERNI KLASIK SUPERHEROJSKOG STRIPA.

„VIZIJA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.670 dinara!

Ovaj moderni  klasik superherojskog stripa je potresna priča o ljudskosti i gubicima, o mrtvima i umirućima, o nadama i izgubljenima, o nepravdama i osvetama, priča zahvaljujući kojoj je Tom King postao jedan od najuticajnijih scenarista nove generacije. Ovenčan Ajznerovom nagradom, ovaj strip predstavlja neverovatnu viziju humanosti koju ne želite propustiti.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„VIZIJA“ na Letećem je startu od srede, 29. juna, do nedelje, 3. jula 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici Alan Ford po ceni od 1.670 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.850 dinara, a u ostalim knjižarama 2.499 dinara.

 

Svi Spajdermeni koji su ikad postojali moraće da se udruže kako bi zaustavili najveću pretnju koju su ikada iskusili!

„SPAJDERVERZUM“ 1 i 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara za prvi i 1.670 dinara za drugi tom!

Nad svet se nadvila najveća pretnja koju je Spajdermen ikad iskusio. Neko lovi one koji poseduju moći pauka u multiverzumu i isisava im životnu energiju. Biće potrebno da se SVI Spajdermeni udruže kako bi zaustavili ovu pretnju – neverovatni, spektakularni, superiorni, čudesni, robotski, noar, ultimativni, žene-paukovi… U ovom ratu, koji se proteže multiverzumom, svako ko u sebi nosi esenciju pauka biće borac – ili žrtva.
Scenarista Den Slot i grupa autora donose detaljno osmišljenu i maestralno izvedenu priču o Spajdermenu, priču koja će predstaviti neizmerno narativno bogatstvo ovog junaka.

Prelistajte ovo izdanje - tom 1. • PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - tom 2. • PORUČITE ODMAH

„SPAJDERVERZUM“ 1 i 2 na Letećem je startu od srede, 29. juna, do nedelje, 3. jula 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici Alan Ford po 1.540 dinara za prvi tom i 1.670 dinara za drugi tom. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara za prvi i 1.850 dinara za drugi tom, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara za prvi i 2.499 dinara za drugi tom.

 

Čarobna knjiga u pet knjiga pred publiku donosi kompletan rad Huga Prata na ovom naslovu.

„NAREDNIK KIRK“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!

Narednik Kirk je učestvovao u Američkom građanskom ratu na strani Severa i nakon okončanja sukoba nastavlja da služi na posleratnom Divljem zapadu. Prisiljen je da učestvuje u masakru američke vojske nad Indijancima, te stoga odlučuje da dezertira i posveti se odbrani nedužnih ljudi, što ga dovodi u nezgodnu situaciju, jer nema želju da ratuje protiv svojih bivših saboraca. On samo želi da se bavi uzgojem konjâ, skupa s prijateljima nalik sebi, s ljudima koji s mukom pronalaze svoje mesto u svetu: Indijancem koji je preživeo pokolj, bivšim konjokradicom i bivšim alkoholičarem koji je odlučio da leči Indijance. Međutim, miran rančerski život neće im biti suđen, pošto surov i nepravedan svet Divljeg zapada nipošto ne odgovara moralnim načelima Kirka, u osnovi plemenitog i pravičnog čoveka.

Ovaj serijal, čije su se prve stranice pojavile davne 1953, potekao je iz pera legendarnog argentinskog autora Hektora Esterhelda, kao i slavnog Huga Prata, koji se već ovde, na početku karijere, nude kao vrsni autori i postavljaju sebi osnovu za kasnija ostvarenja, remek-dela stripskog žanra.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„NAREDNIK KIRK“ 1 na Letećem je startu od srede, 29. juna, do nedelje, 3. jula 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici Alan Ford po ceni od 1.540 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara.

 

NAJCENJENIJI STRIP-ROMAN SVIH VREMENA! VRHUNSKO UMETNIČKO OSTVARENJE POSLE KOJEG U DEVETOJ UMETNOSTI NIŠTA VIŠE NEĆE BITI ISTO.

„NADZIRAČI“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 3.010 dinara!

PORUČITE ODMAH
Kombinujući dodatne sadržaje dvaju najreprezentativnijih američkih izdanja (Absolute Edition i Deluxe Edition), Čarobna knjiga vam predstavlja najpotpunije izdanje Nadzirača koje se ikada pojavilo na našim prostorima. Uz Murove detaljne opise svih glavnih junaka, propraćene skicama i crtežima, u njemu su i kod nas nikad neobjavljene beleške, šeme i skice Dejva Gibonsa na osnovu kojih je kreirano ovo remek-delo devete umetnosti.

„NADZIRAČI“ na Letećem su startu od srede, 29. juna, do nedelje, 3. jula 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici Alan Ford po ceni od 3.010 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 3.350 dinara, a u ostalim knjižarama 4.499 dinara.

  ...582. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa po scenariju Ilije Bakića. SamoniklI korov strip, broj 582:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/582

  ...(ili) dok leti noćnim nebom iznad Dikensovskog londona – “Petar
  Pan 1 i 2” Režisa Loazel; izdavač: Čarobna knjiga, 2022.

   Atraktivna biblioteka “Stari kontinent” agilne “Čarobne knjige” obogaćena je još jednim vanrednim integralnim strip serijalom – “Petrom Panom” Režisa Loazela (1951) originalno objavljenim u šest tomova između 1990. i 2006. godine. Loazel je pažnju evropskih i domaćih stripoljubaca privukao serijalima “Ratnici Akbara” (originalni naslov je “U potrazi za pticom vremena”) i “Velika smrt”. U “Petru Panu” Loazel sledi dobru praksu niza stvaralaca u raznim umetničkim oblastima koji preispituju stare obrasce i otkrivaju da iza neke priče, ma kako bezazlena se činila, postoji još nekoliko, najčešće mračnih, slojeva; od ovog postupka nisu izuzete ni deci tako drage bajke, posebno ako su ove, kako se to eufemistički kaže “prilagođene za decu” (čitaj, lišene svih “nepoželjnih i nepristojnih” ponašanja svojih junaka). Originalnu priču o Petru Panu, vragolanu koji odbija da odraste i leti kroz zemlju Nedođiju napisao je Džejms Metju Bari (1860-1937). Petar se najpre pojavio u nekoliko poglavlja romana “Mala bela ptica” (1902) pa u drami “Petar Pan” (postavlјena na scenu 1904, objavlјena 1928), romanu “Petar Pan u Kensingtonskom parku” (1906), romanu “Kad je Vendi odrasla” (1908) i konačno u romanu “Petar Pan i Vendi”  iz  1911, delu koje je kasnije objavlјivano sa skraćenim naslovom „Petar Pan”. Široku svetsku slavu Petru Panu je obezbedio umiveni, upristojeni i veseli crtać Diznijevog studija iz 1953. godine pa se zato ovaj film najčešće povezuje sa likom Petra Pana.

   Preuzimajući osnovne postavke velike avanture Loazel gradi svet koji je istovremeno i dosledno surov i vilinski lepršav. U ovoj priči saznajemo ponešto od onoga što se dešavalo pre početka bajke odnosno u njoj nije pominjano: tako je Petar jedan od bezbroj siromašnih dečaka na ulicama Londona iz 1887.g. koji nema oca a majka mu je alkoholičar. Opstanak u bestidnom i nemilosrdnom okruženju koje nalikuje legendarnim Dikensovim romanima moguć mu je zahvaljujući druženju sa starim doktorom i pričama koje mu ovaj pripoveda. Bežeći od majčinog besa zbog razbijene boce pića, Petar spasava punačku vilu Zvončicu a ona ga odvodi u zemlju mašte i snova, u svet bajki, među prave i žive patuljke, sirene, kentaure i ostala čudesna bića; no, i ova zemlja ima svoju mračnu tajnu – Opikanoba, mesto obavijeno večnom maglom iz kog se niko živ nije vratio. Novopridošli Petar upoznaje se sa satirom Panom i sa njim bori u večnom ratu protiv zlih i pohlepnih gusara. Stanovnici sveta bajki, jednako brutalnog kao i “pravi” svet, pokušavaju da se oslobode gusara tako što će im predati zlato i dijamante iz potonulih brodova (jer to nije njihovo pravo blago) ali oluja sprečava odvoz blaga u Pećinu Lobanje a u okršaju koji sledi Pan biva teško ranjen. Jedini način da se Pan spasi jeste da se Petar vrati u “stvarni” London i dobije savet od svog doktora, što on i čini. U povratku će Petar svratiti do sirotišta i dečaka kojima je nekada pričao bajke a zatim posetiti i majku. Zatiče je u krevetu sa jednim drugim doktorom, u stvari, budućim ubicom znanim kao Džek Trbosek (Petrova majka biće njegova prva žrtva mada mu to ubistvo neće biti pripisano). Pošto ni u svetu bajki nema prečica, pomoć je pošla po zlu i Pan umire jer Petar shvata da je zaboravio da opere ruke pre operacije! U očajničkom činu samokažnjava on pokušava da osakati svoju ruku-ubicu a zatim tone u bunilo. Indijanci ga, deliričnog, nalaze u šumi i odnose u logor gde ga leči Tigrica Lili. U međuvremenu, kapetan gusara želi da se osveti debeljuškastoj sireni zbog koje, smatra, nije uspeo da se domogne blaga stanovnika Nedođije. Dok se gusari iživljavaju na ranjenoj sireni, napadaju ih Indijanci i mitska bića Zemlje sna i bajki. Kapetan ostaje da visi na jarbolu a posada pokušava da ga dočeka u čamcu. Uto doleće Petar i - odseca kapetanu levu šaku (posle stravičnog pitanja da li je kapetan levak ili dešnjak). Gusari spasavaju kapetana od čeljusti krokodila koji je progutao bačenu šaku i beže a pobednici se vesele. Petar, u trenu identifikacije dodaje svom imenu ime mrtvog Pana a zatim, dok se Tigrica Lili i Zvončica svađaju oko njegove naklonosti, odlazi u London, kojim hara Džek Trbosek, da ispuni ranije dato obećanje i dečake iz sirotišta odvede u svojevrsni dečački Raj. Dok leti noćnim nebom on je likom isti ali i promenjeni dečak koji će svoju družinu voditi u avanture...

   U Loazelovom "Petru Panu" vrtlože se detinje infantilnosti, blaga erotika, vilinska čistota i ljudska podlost udružena sa nasiljem bez milosti. Koloplet ovih principa, uprkos njihovim dijametralnim suprotnostima,  fatalno je neraskidiv. Takvo mešanje i preplitanje Dobra i Zla, Lepote i Ružnoće, mnogo je bliže izvornim, narodnim bajkama (koje su bile strašne priče sa poukom za mlade slušaoce) nego ušećerenoj Diznijevoj verziji. Sirovost i surovost nasrću na plemenitost i u toj borbi na život i smrt nema milosti kao što nema ni vremena za moralne dileme. Upravo zbog ovako jasnog kontrapunktiranja, u kome, paradoksalno, ima mesta i za slabosti (kakva je ljubav debele sirene prema gusarskom kapetanu), ova verzija “Petra Pana”, očito rađena za odrasle čitalace, pleni životnošću, domišljatošću i slobodnom imaginacijom. Konačni argument za tvrdnju da je u pitanju vanredan strip je Loazelov razigrani crtež, sjajno kadriranje i montaža te rafinirani kolor. Umerena karikaturalnost likova, tako da oni liče na starmalu decu ili odrasle na putu da podetinje, izuzetno se uklopila u ovu "istinitu, neskraćenu i necenzurisanu" priču o slučaju dečaka najpre poznatom po imenu Petar a kasnije kao Petar Pan. Loazelova verzija bajke o Petru Panu prevazilazi literarni predložak Džejmsa Metju Barija, odnosno Diznijev zašećereni surogat, i izrasta u 'bildungs' priču tj. priču o odrastanju u kojoj su, rukom majstora, upleteni/crtani/obojeni, putevi naivnosti i mržnje, lepote i podlosti, obaveza i odgovornosti, usuda i ništavost pojedinca pred njim.

(„Dnevnik“, 2022)

  ...i šurovanje.

   Film je u vreme svog nastanka već samim svojim tehničkim i tehnološkim svojstvima (kao medij koji najubedljivije podražava stvarni doživljaj vremena i užurbane svesti gledaoca) imao moć da se nametne i krade pažnju prosečnom kozumentu naviknutom na isključivo snovne slike ili one crtačke i naslikane, među kojima je i strip zauzimao vidno mesto najpre u dnevoj štampi. Strip, odnosno priče u slikama, ili piktogrami nađeni kao svedočanstva drevnih kultura su nastankom štampe već bila dobrim delom prenebreguti i predmet pojedinačnih istraživanja i proučavanja malobrojnih „slobodnomislećih” arheologa i mislilaca.

   Da bi se danas pročitao strip prosečne produkcije, neophodno je pretvarati se, tehnikom zavere i šurovanja, da kao čitalac i konzument nemate pojma šta se dešava na sledećoj ili sledećim slikama, kao i na sledećoj / sledećim stranama. Neophodno je skovati zaveru sa američkim, ili pretežno amerikanizovanim strip tvorevinama, bez svesto njoj, kako bi šurovanjem sa najamnicima i šegrtima strip industrije u liku strip crtača i scenarista mogao da uživa u papirnatim strip pričama. Filmičnoj percepciji prosečnog čitaoca danas je nužno dodvoravati se kako bi strip za njega i u dobu digitalne okupacije bio razlog konzumacije.

   Uslov koji ispunjava razlog konzumacije, među mnogim, takoreći bezbrojnim primerima, možemo videti na tabli stripa Mata Vagnera iz knjige / strip albuma “Betmen crno i belo“:

   Da je ovo storibord za film koji je realizovan, verovatno bi gledalac filma poskočio u fotelji kada bi iznenada ugledao Betmena (ili najpre nekog monstruma). U ovom slučaju, među mnogim u novijoj istoriji stripa (stripova), čitalac, obučen da se pretvara da ne vidi rasplet događaja, može jedino da, kao takav, “uživa u lepim kadrovima”. Scenario je napisan s namerom da čitaocu bude neizmerno zanimljiv, uzbudljiv i prepun iznenađenja. Umesto toga, koliko svesno - koliko nesvesno, on, čitalac (konzumator), prinuđen je da šuruje, pošto je prethodno nesvesno skovao zaveru sa crtačem, scenaristom urednikom i gazdom koji zastupa mehanizam tržišta kojim vladaju trendovi, da ne vidi i ne zna ono što se već vidi i zna. Naravno, kada u akcionom filmu kao što je Džejms Bond unapred znamo da će popularni agent 007 preživeti svaku smrtno opasnu situaciju ma kakav da je zaplet, gledalac filma je takođe već skovao zaveru kako bi mogao da mirne savesti šuruje sa tvorcima filmske priče.

   Film je toliko napadan oblik izražavanja samim svojim tehničko-tenološkim svojstvima da ostaje vrlo malo ili ni malo mesta za svestan kritički otklon spram samog osvarenja koje se pred gledaocem odvija, slično kao na primeru televizije. Zato nije ni malo čudno što su tehniku, tehnološke izume a posebno medije, naročito film i televiziju, posebno prihvatali upravo oni koji su na vlasti; ako ne baš fašisti, onda oni koji su to bili, ili su i danas, vrlo slični njima.

   Poznata je stara sumnja da je strip crtač neko ko se s pravom smatra neostvarenim filmskim režiserom. Da li je, pak, filmski režiser, stupivši u „brak iz ljubavi” sa filmom, samo neostvareni strip crtač (ili čak autor), jeste pitanje koje se mnogo ređe postavlja. Neko ko je dobio milione da bi snimio film (pokretne slike), u ovom ili onom žanru, čiji uspeh ili neuspeh na takozvanim blagajnama zavisi dobrim delom, ako ne i najvećim, od budžeta s kojim režiser raspolaže. Pri čemu ovde ne mislim isključivo na holivudsku produkciju.

   Utrkivanje sa mnogo atraktivnijom i zavodljivijom filmskom industrijom (fabrikom snova), započelo je sa američkim novinskim stripom/stripovima. Utrkivanje ili trka koja i danas traje, s namerom da se očuva monopol na tržištu, unapred je izgubljena. Američki novinski strip je ipak mnogo više pozajmljivao od filma, što je sasvim logično misliti, pogotovo ako znamo ko su bili vlasnici novinskih kuća i kojim su se kriterijumima rukovodili kao odgovorni urednici koliko i instrumenti Sistema u kojem su živeli.

   Tabla stripa Mata Vagners je divno iskadrirana, kompozicija table još jedan lep primer među mnogim primerima “poznavanja zanata” crtača stripa u ulozi iskusnog dizajnera.

   Sećam se da me je, jedan prosečan konobar devedetih godina prošlog veka, radoznalo i krajnje dobronamerno upitao; "zašto da čitam strip ako već mogu da gledam fim”. Pitao je najpre sebe nesvestan značaja takvog pitanja koji mnogi među čitaocima stripova nesvesno žele da pitaju, ali najčešće nemaju koga.

   Jer to pitanje kao da podrazumeva drugo pitanje, mnogo zanimljivije od prvog: ako su mnogi stripovi danas ili u većem delu istorije stripa samo pokušavali da ostanu u trci za časno mesto među ostalim oblicima popularne kulture, čiju su poltiku kao i dalje tumačenje i razumevanje stripa, sasvim nekritički proizvodile gazde novinskih, izdavačkih kuća, vođene jedino idejom ličnog interesa, šta je ili kako bi trebalo da izgleda strip koji jeste strip, umesto manje atraktivna forma filma na papiru? Na to pitanje mogao bi da, na svoj način, odgovori autor stripa, scenarista, urednik i, najmanje, gazda izdavačke kuće. Ali verujem, na osnovu ličnog iskustva, da bi strip koji jeste strip bio onaj strip koji nimalo ne podilazi naraciji i estatici filma. Slike, prizori bi trebalo da su shvatljivi samo ukoliko bi propratni tekst imao komplementarnu ulogu u priči. Tako bi, primera radi, na prvoj slici ili prizoru, crtež kolibe bio shvatljiv posle druge slike crteža konja i treće slike crteža oblaka, samo ukoliko čitanjem teksta, koji igra ulogu komplementa, shvatamo poentu takve naracije kao i delo u celini.

   Strip oslobođen okova koji su mu istorijski nametnuti mogao bi tek da bude ono što jeste. A dotle, može da se deli besplatno ili izlaže u specijalizovanim galerijama. Sve troškove bi pokrivalo ministarstvo za kulturu ili savremeni aristokrata koji pouzdano voli i poznaje strip i, naravno, zna zašto je ta forma umetnosti bitan oblik izražavanja.

   Ja, na primer, svoj strip, sličan (možda prvom) stripu koji se zvao ”Kraljica od Sabe”, nameravam da kačim na grane drveta pored kojeg užurbani građani svakodnevno prolaze. Ovako izložen strip moći će i da se krade, I kao i svako čudno (i retko viđeno) voće, polako i kontemplativno konzumira.

   Jer u tom drugom i novom svetu u kojem se ulaže u kulturu (čije srce je umetnost, parafrazirajući Fridriha Ničea), umetnost stripa, kao i svaka umetnost, ne bi više zavisila prevashodno od sila izvan nje. Sila kojima je istina (ili iskrena težnja ka istini) neisplativa.

   Đorđe Milović, leta gospodnjeg, 2022.

  ...vrijeme: 27.6.-2.7.2022.

PRINT ZINE @ KASARNA FAŽANA
vrijeme: 27.6.-2.7.2022.
lokacija: lokacija: prostor urbane kulture kasarna fažana
info: https://komikaze.hr/print-zine-kasarna-fazana/
fb: printzine2022

program:
• diy (do it yourself - uradi sam) - cjelotjedna radionica usmjerena na izradu svog fazina (mentor: oleg morović).
• stripzin - dio radionice se odnosi na izradu stripova za stripzin.
nastali stripovi će se objaviti u komikaze webzinu a završno, papirnato izdanje će biti izvedeno u riso tehnici. scenariji radionice rađeni su po pričama danila harmsa. uvodnu riječ ove godine (prethodnih print zine edicija: sergej vutuc, lele, oleg morović), ima ivana armanini koja vodi strip-dio, s uvodnim predavanjem o stripu, zinima i komikazama u ponedjeljak, 27.6. u 19 sati!
***novo strip izdanje će biti otisnuto poslije radionice u manjoj nakladi i poslano poštom svim radioničarima_kama!
• radionica traje do kraja tjedna od 17h nadalje u prostoru kasarne fažane, s prijavama do početka radionice na: kasarnafazana@gmail.com
• XXkomikaze - izložbeni dio za inspiraciju, ilustraciju uvodnog predavanja & putnike namjernike predstavlja komikaze - platformu za proizvodnju promociju i distribuciju nezavisnih stripova. povodom 20 godina komikaza biti će izložene naslovnice albuma, uz 80-tak tabli manjeg formata s portala i info pult. 
• izložba polaznika radionice - subota, 2. srpnja u 19 sati, uz druženje na golmanu i glazbeni program kojeg vode toni fiasco, mario art, baby yogurt i roberto baggio.
• sadržaji su otvoreni i besplatni!
• program financijski podržavaju istarska županija, grad zagreb i ministarstvo kulture i medija republike hrvatske.

  Плави вјесник, 9-тата уметност и земјата
  каде што сонцето вечно сјае...

Објавена публикацијата „Плави вјесник, 9-тата уметност и земјата каде што сонцето вечно сјае“

Како проект поддржан од Министерството за култура во рамки на годинашната програма за култура, излезе од печат публикацијата „Плави вјесник, 9-тата уметност и земјата каде што сонцето вечно сјае“ на авторот Александар Стеванов од Штип. Се работи за истражувачка студија раскажана со фабуларна структурираност, на која Стеванов започнува да работи уште во 2015 година. Во неа тој дава преглед на популарното хрватско списание „Плави вјесник“ кое излегува во периодот 1954-1973 година, и од македонска перспектива ги обработува содржините објавени во него, примарно оние поврзани со стрип-уметноста.

- „Плави вјесник“, миловно познат како „Плавец“, е култна хрватска периодична публикација, своевремено исклучителнo популарнa на просторот од Вардар до Триглав, во својата рецензија кон книгата пишува дипломираниот драматург Сашо Гачев. Од списанијата од ваков тип, по тиражите и популарноста во бивша Југославија заостанува само зад „Политикин забавник“. Објавена е во речиси илјада броја, а иако не се редовна појава, раштркани во нив се наоѓаат бројни содржини кои се битни за македонската култура и визуелна уметност. Прелистувајќи над 10 000 страници текст, авторот Александар Стеванов ги пронашол сите нив, ги прибележал и минуциозно ги запишал во книгата „Плави вјесник, 9-тата уметност и земјата каде што сонцето вечно сјае“. Како што, впрочем, открива насловот, во неа преку спојот на тие три нешта тој дава приказ на ова загрепско списание, ставајќи акцент на стрипот и особено на оној поврзан со Македонија. Притоа, тој ни открива една возбудлива и досега непозната епизода од историјата на македонскиот стрип.

Во дваесетте години живот, во кои во издание на загрепски „Вјесник“ излегува во вкупно 970 регуларни броеви, „Плави вјесник“ се стекнува со огромна читаност. Со бројните сликонизни содржини објавувани во него, тој е меѓу првите публикации кои во повоена Југославија делуваат во насока кон разрушување на негативниот стереотип за стриповите, давајќи придонес за враќањето на популарноста на оваа уметност. Како што во својата книга открива Стеванов, во „Плави вјесник“ излегуваат низа содржини на македонска тематика. Како дописници на списанието, дел од нив се во авторство на идни македонски истакнати културни дејци, меѓу кои подоцнежните универзитетски професори Горан Стефановски, Ферид Мухиќ и Јован Корубин. Од содржините поврзани со Македонија, особено внимание заслужуваат два стрипа на тема од македонската национална историја, кои по сценарија на Руди Аљиновиќ ги илустрира таткото на хрватскиот стрип – Андрија Мауровиќ. Особено внимание заслужуваат и стриповите „Капетан Леши“ на Жика Митровиќ и Јулио Радиловиќ-Јулес, во кои нацртани се појавуваат неколку македонски актери, како и првото место што на вториот стрип-конкурс распишан од „Плави вјесник“ го освојува Љупчо Филипов од Скопје.

Авторот на книгата „Плави вјесник, 9-тата уметност и земјата каде што сонцето вечно сјае“, стрип-хроничарот Александар Стеванов од Штип, се потпишува како автор на десетина други публикации, меѓу кои и на неодамна објавениот четврти том од едицијата „Визуелна хроника на македонскиот стрип“. Во неговата професионална биографија стои дека е добитник на петнаесетина награди, меѓу кои прва и втора награда освоени на Меѓународниот стрип-фестивал во Ваљево, награда за најдобар балкански стрип-сценарист освоена на Балканската смотра на млади стрип-автори во Лесковац, како и на три трети и на две втори места освоени на Меѓународниот салон на стрип во Велес. Зад себе има учество на голем број групни стрип-изложби и на една самостојна, а учествувал и на неколку стрип-колонии. До крајот на годината се очекува да излезе уште една публикација во негово коавторство, а ангажиран е и во меѓународен проект за историски стрип поддржан од Европската Унија, како селектор на македонските стрипови предвидени да бидат изложени во повеќе земји.

  Fumetti! — Festival balcanico del fumetto italiano...

Moderna italijanska škola stripa je prisutna u kontinuitetu skoro šest decenija na prostorima Srbije i cele nekadašnje Jugoslavije.

Srpsko izdavaštvo se gradilo i razvijalo prateći najpopularnije italijanske stripske junake. Zahvalјujući tome generacije su odrastale uz pustolovine fiktivnih a opet tako stvarnih likova. U čemu je njihov značaj?

Imajući u vidu da se taj pretežno avanturistički i vestern žanr konzumira u razvojnom dobu mladih bitan je zbog izrazito naglašene pedagoške crte.

Proživlјavajući pustolovine svojih omilјenih junaka učili smo i upijali primere prijatelјstva, odanosti, požrtvovanosti, hrabrosti i skromnosti. Upravo neke od osobina koje nam danas toliko nedostaju.

Naravno, u međuvremenu smo stasali, stekli životna iskustva, otkrili i druga remek–dela devete umetnosti koja su nam pokazala i onu drugu realističniju, antiherojsku stvarnost.

Junaci na kojima smo odrastali se danas crtaju u Novom Sadu, a u Beogradu i Zrenjaninu se crtaju neki zreliji junaci sa jasnom revizionističkom slikom istorije kolonijalizma Amerike i Afrike.

Da li su se vratili kući? Ili su nas samo opomenuli da ne zaboravimo odakle dolaze i da nijedan zlikovac nije siguran dok su oni tu?

Pored snažne moralne pa i pedagoške crte koju klasična italijanska škola stripa neguje, ona je omogućila i direktnu saradnju srpskih crtača različitih generacija i italijanskih scenarista. Smatramo da tako plodnu i uspešnu saradnju, kao i sam fenomen popularnosti italijanske škole stripa u Srbiji treba predstaviti i pojasniti na odgovarajući način.

Predstavlјanje kulturoloških uzajamnih uticaja dve škole stripa, italijanske i srpske, kroz prikaz saradnje domaćih autora sa italijanskim izdavačkim kućama više nije slučajnost. Kontinuitet i kvalitet su prisutni danas više nego ikad.

Nadamo se da će ovaj izuzetno pozitivan kulturni fenomen biti podrška i motiv mladim autorima da poučeni primerom svojih starijih kolega predstave svoj rad, nastave saradnju i daju svoj doprinos.

Nenad Savin
Osnivač UG „Obnovlјena zajednica Novi Sad“

---

           PROGRAM
"Fumeti! — Balkanski festival italijanskog stripa / Fumetti!— Festival balcanico del fumetto italiano".

           Organizator
Udruženje građana „Obnovlјena zajednica Novi Sad“

           Pokrovitelјi
Grad Novi Sad i Italijanski institut za kulturu u Beogradu

           Partneri
Udruženje stripskih umetnika Srbije / Centar za umetnost stripa; Projekat Rastko — Italija; Izdavačka kuća Veseli četvrtak; Niški kulturni centar; Udruženje „Branko Plavšić“; IK Komiko; IK Forma B; IK System Comics; IK Golconda; IK Makondo...

           Petak, 24. jun 2022.
17:00 Pozdravna reč „Italijanski strip i njegova važnost za Balkan“ — direktor festivala Nenad Savin i član saveta festivala Zoran Stefanović.
17:30 Predavanje „Pesme istarskog i ligurskog vetra: Sergej Solovjev među Italijanima 1941–1975.“ — Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije.
18:00 Promocije integrala „Veliki Blek“ 1 i 2 Branka Plavšića, Marinka Lebovića, Svetozara Obradovića i Petra Aladžića. — učestvuju izdavači i urednici Zoran Nikolić, predsednik Udruženja „Branko Plavšić“, Niš, i Srđan Savić, direktor Niškog kulturnog centra.
19:00 Svečano otvaranje festivala – otvara gospodin Roberto Činkoti (Roberto Cincotti), direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu (Istituto Italiano di Cultura, Belgrado). Otvaranje međunarodne grupne izložbe na kojoj učestvuju Paskvale del Vekjo (Pasquale del Vecchio), Ana Lacarini (Anna Lazzarini) i Đampjero Kazertano (Giampiero Casertano) iz Italije; Branislav Kerac, Darko Perović i Stevan Subić iz Srbije.

           Subota, 25. jun 2022.
10:00–22:00 Međunarodna grupna izložba u dvorištu Arhiva Vojvodine: Paskvale del Vekjo, Ana Lacarini i Đampjero Kazertano iz Italije; Branislav Kerac, Darko Perović i Stevan Subić iz Srbije
12:00–20:00 Digitalna izložba „Moses — Un Altro Giorno in Paradiso“ („Mojsije — dan u Raju“) u holu Arhiva Vojvodine, autora Zorana Jovičića.
12:00–20:00 Tržnica stripa: izdavači Komiko, Forma B, System comics, Golconda...
14:00 Predavanje „Italijanski strip u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi: Albumi“ — Vladimir Topolovački, autor edicije „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“.
15:00 Promocija izdanja Lunov Magnus strip br. 999, „Veliki Blek: Kavez“, crtača Marinka Lebovića i scenariste Svetozara Obradovića, IK Golkonda
16:00 Promocija izdanja „Jedna priča: Treći dan“ crtača Stevana Subića i scenarista Marka Nučija i Isaka Fridla (Stevan Subić, Marco Nucci, Isaak Friedl: Le Storie 65 — Il terzo giorno, Sergio Bonelli Editore), izdavač srpske verzije Veseli četvrtak
17:00 Predstavlјanje autora Zorana Jovičića i italijanskog izdanja „Mojsije — dan u Raju“ po scenariju Maura Kanavezea (Mauro Canavese, „Moses — Un Altro Giorno in Paradiso“, Ferrogallico)
18:00 Zajednička tribina „Pogled autora na strip umetnost“, učestvuju Paskvale del Vekjo, Ana Lacarini, Đampjero Kazertano, Branislav Kerac, Darko Perović i Stevan Subić i Aleksandar Đukanović (Enciklopedija Zagorijana)

           Nedelјa, 26. jun 2022.
11–14 Italijanski autori crtaju za posetioce festivala
14:00–16:00 Predstavlјanje najnovijih albuma italijanskih autora na srpskom: Dina Batalјe „Priče tajanstva i mašte“; Huga Prata „Korto Malteze“, „Pustinjske škorpije“, „Viling“, „Koinski priča“;  Manare „Gaučo“, Tanina Liberatorea „Rankseroks“ i Lusi“, Serđa Topija „Priče iz velikog rata“ i drugih. Govore Vladimir Topolovački, Zoran Stefanović i predstavnici izdavačkih kuća.
17:00–18:00 Predstavlјanje izložbe Gradimira Smuđe i promocija novog izdanja autora „Vinsent i Van Gog; Tri lune“, Lokomotiva, 2022. 

           Prateći program festivala:
Projekcije ekranizovanih stripova Vidžej Vaske
Muzički program Didžej Strit vajz

  Najstariji na balkanu,
  najmasovniji na svetu...

“Ne postoji toliko impresivna i globalana strip manifestacija poput Balkanske smotre mladih strip autora. Na ovom festivalu ima radova iz 82 zemlje, to je gotovo polovina država koje uopšte postoje u svetu!” Izjavio je začuđeno Britanac Pol Gravet, autor knjige “1001 strip koji morate pročitati pre nego što umrete”, i vodeći poznavalac stripa na svetu kada je obavešten ovogodišnja Balkanska smotra ima rekordnih 3046 učesnika iz 82 zemlje sveta sa šest kontinenata.

Balkanska smotra mladih strip autora ove godine puni 25 godina postojanja, što je čini najstarijim strip festivalom na čitavom Balkanu, od blizu pedeset manifestacija posvećenih stripu koje danas postoje na prostoru Turske, Grčke, Makedonije, Albanije, Bugarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije! Četvrt veka kontinuiranog rasta festival obeležava tako što po prvi put u svojoj istoriji traje ne tri, već sedam dana – od 21. do 27. juna! Takođe, ovu priliku naročitom će učiniti još i stripovsko pobratimljenje između Leskovca i Brašova u Rumuniji 24. juna, kada će izložba Balkanske smotre i zvanično biti otvorena. Tom prilikom će Protokol o saradnji potpisati predavač u Leskovačkoj školi stripa Marko Stojanović i direktor Regionalnog muzeja u Brašovu Nikolae Pepene. Leskovac je jedinstven u Istočnoj Evropi po tome što se po stripu pobratimio sa već dva balkanska grada, Sofijom iz Bugarske i Herceg Novim iz Crne Gore, pa će Brašov, koji je faktički centar stripa u Rumuniji, biti treći grad u regionu s kojim će biti uspostavljena bliža saradnja. Na kraju, ovu konkretnu smotru čini specijalnom i prateća izložba “Nešto se izgleda dešava u belgijskom stripu” postavljena u Narodnoj biblioteci “Radoje Domanović”, koju će lično otvoriti Ataše za kulturu ambasade Kraljevine Belgije Bertrand Fontejn. U pitanju je izložba u organizaciji “Wallonia-Brussels International (WBI)” o  mladim snagama stripa u Belgiji koja se nakon dosadašnjeg prikazivanja u Kini, Brazilu i Maroku po prvi put izlaže u Evropi – upravo u Leskovcu, na Balkanskoj smotri!

Tridesetak aktivnosti kojima će se obeležiti ovaj jedinstveni jubilej dešavaće se širom Leskovca, u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, Narodnog muzeja, Narodne biblioteke "Radoje Domanović" i Osnovne škole “Josif Kostić”, a u organizaciji škole stripa „Nikola Mitrović Kokan". Posetioci će imati prilike da prisustvuju raznolikim tribinama, okruglim stolovima, otvaranjima izložbi, demonstracijama crtanja, radionicama, predavanjima, master klasovima, dodelama nagrada pa čak i jednim video mostom sa strip autorima iz Nigerije u Africi! Ove godine, za razliku od ranijih manifestacija, postoje tri uvodne aktivnosti koje prethodne zvaničnom svečanom otvaranju Smotre u petak 24. juna. U pitanju su dodela nagrade Prijatelj stripa njegovoj ekselenciji ambasadoru Kraljevine Belgije Koenradu Adamu 21. juna u svečanoj Sali grada Leskovca, predavanje i radionica “Ja sam (grafički roman) Akiko” pesnika Stefana Tićmija i Leskovačke škole stripa u Narodnoj biblioteci “Radoje Domanović” 22. juna i otkrivanje murala Darka Nikolića posvećenog Nikoli Mitroviću Kokanu (1933-1997) u Osnovnoj školi “Josif Kostić” 23. juna. Sem tri uvodne, Smotru ove godine karakteriše i jedna završna aktivnost. Naime, 27. juna će Leskovačka škola stripa prirediti stručno vođenje i strip radionicu za oko 120 učesnika Kampa RTS-a, Ministarstva prosvete i Sportskog saveza Srbije za decu iz dijaspore.

Smotri će lično prisustovati i oko 50 gostiju, uglavnom strip autora, iz Belgije, Finske, Nemačke, Poljske, Češke, Turske, Rumunije, Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. U okviru Međunarodne strip konferencije koja se odigrava u sastavu Balkanske smore, iz Nemačke nam stiže Remus Brezeanu, koji radi za američkog izdavača “Aftershock”, a iz Finske Damjan Georgijevski, koji će održati masterklas “Od linije do ilustracije”. Jedan od najperspektivnjih poljskih strip autora Igor Wolski održaće predavanje na temu savremenog poljskog stripa, a češki strip teoretičar Pavel Pilch, koji je na Univerzitetu u Brnu doktorirao temom “Jugoslovnski i post-jugoslovenski ratni stripa 1918-2018” predstaviće nam češki strip uz dodatak predavanja “(Anti)ratni strip – deveta umetnost u službi mira”. Na smotri će gostovati predsednik Sekcije za strip u udruženju likovnih umetnika Bugarske Petar Stanimirov kao i  jedan od najuglednijih rumunskih autora Viktor Drđiniju. Gosti smotre biće i proslavljeni domaći strip autori koji sa uspehom rade za najveće američke i evropske strip izdavače, među kojima se ističu Vladimir Krstić Laci, Dejan Nenadov, Dražen Kovačević, Vladimir Aleksić, Saša Jovanović, Siniša Banović, Tiberiu Beka i brojni drugi strip autori iz Srbije.

U subotu 25.6 u 19:00 časova Leskovac će prvi u Evropi imati priliku da vidi izložbu „Nešto se izgleda dešava u Belgijskom stripu“ u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“, koju će otvoriti ataše za kulturu Belgijske ambasade Bertran Fontejn. On će pre otvaranja održati predavanje o novim tokovima stripa u Belgiji. U 20 časova u Narodnom muzeju poljski autor Igor Wolski otvoriće izložbu „Savremeni poljski strip“ koja donosi zaista fascinatnu perspektivu Poljskog stripa kroz izbor od pedesetak najzanimljivih autora u novijoj istoriji poljskog stripa koji je načinio jedan od ključnih ljudi poljskog stripa, Pawel Timefijeuk.

Balkanska smotra se od samog svog početka 1998. godine profilisala festival sa pedagoškim karakterom, u čemu je svih ovih gosina na žalost u regionu ostala usamljena. Smotra stoga i ove godine dodeljuje nagrade mladim autorima u kategorijama crtača, ilustratora, scenarista i teoretičara, s ciljem da ohrabri mlade autora da nastave sa bavljenjem devetom umetnošću. Uz ove nagrade, Smotra dodeljuje i najstariju nagradu za doprinos srpskom stripu u zemlji pod nazivom „Nikola Mitrović Kokan”. Ovogodišnji dobitnici su Nikola Maslovara iz Odžaka i Saša Rakezić iz Pančeva. Uz to, biće dodeljena i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, koju ove godine osvaja grčki autor Vangelis Papavasiliou Vagos. Nagradu „Prijatelj stripa“, koja se daje osobi koja se ne bavi aktivno stripom ali isti pomaže, uz ambasadora Kraljevine Belgije Koenrada Adama za 2022. godinu odlukom tročlanog žirija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Bugarske dobija i Nikolae Pepene, direktor Regionalnog muzeja u Brašovu i pokretač projekta CAN FOR BALKANS za stvaranje mreže istorijskog stripa na Balkanu.

Grad Leskovac je nastavio da podržava Smotru, a po treći put uzastopce to je uradilo i Ministarstvo kulture i informisanja. Organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković, Ivan Stojanović Fiki i Marko Serafimović, inače predavači i autori iz Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan", a suorganizator je Leskovački kulturni centar.

Marko Stojanović, jedan od organizatora povodom velikog jubileja kaže: "Puno znače reči Pola Graveta o tome kako na polju stripa po broju učesnika i zemalja iz kojih dolaze dokumentovano “niko nema ono što Srbin imade”. O tome svedoči i odluka Belgijske ambasade da upravo u Leskovcu, na Balkanskoj smotri, napravi evropsku premijeru izložbe posvećene budućnosti belgijskog stripa. Kad se setim nepoverenja s kojim je dočekana moja ideja da se pokrene jedan festival posvećen mladim strip stvaraocima, kakav sam i sam tada bio, i naših skromnih početaka te davne 1998. godine, ne mogu da verujem da smo istrajali u ovoj misiji već velikih dvadeset pet godina, niti koliko smo daleko stigli u našoj misiji popularizacije stripa. Ko je tada mogao da pretpostavi da ćemo postati najstariji festival na čitavom Balkanskom polustrvu te da će naš jubilej od 25 godina postojanja svojim uveličati neka od najvećih imena svetskog stripa danas poput Brajana Bolanda, Đanpjera Kasertana, Žana Van Hama, Paskvala Frisende, Gžegoža Rosinskog, Ticijana Sklavija, Jakuba Rebelke, Stefana Bilje, Pitera Snejbjerga, Tonija Sandovala i mnogih drugih?”

PROGRAM MANIFESTACIJE

21.6.2022.
18h – Uručenje nagrade „Prijatelj stripa” u Svečanoj sali grada Leskovca

22.6.2022.
11h – Predavanje i radionica „Ja sam (grafički roman) Akiko”, Stefana Tićmija i Leskovačke škole stripa u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović”

23.6.2022.
12h – Otkrivanje murala posvećenog Nikoli Mitroviću Kokanu, rad slikara Darka Nikolića u Osnovnoj školi „Josif Kostić”

24.6.2022.
16h – Međunarodna konferencija stripa: Predavanje „Makedonski strip, juče, danas i sutra: Promocija izdavaštva izdanja Strip kvadrat i Strip centar Makedonije”
17h – Međunarodna konferencija: Okrugli sto „Osvit ženskog stripa na Balkanu”
18h – Promocija izdanja „Do pakla i nazad: Zapis” i „Ninđa: Rajački” Dragana Stokića Rajačkog
19h – Međunarodna konferencija stripa: Master klas Damjana Georgijevskog, Igora Volskog i Korala Ilhana „Od linije do ilustracije”
19:30h – Otvaranje strip-berze u holu Leskovačkog kulturnog centra
20h – Otvaranje izložbe mladih strip crtača Balkana u galeriji Leskovačkog kulturnog centra i dodela nagrade za doprinos srpskom stripu, kao i nagrade „Miodrag Veličković Mivel” za satiričan strip
21h – Međunarodna konferencija stripa: Predavanje „Strip istočne Evrope i njegovo mesto u svetskom stripu”, Pavel Pilh, Igor Volski, Nikolaj Pepene i drugi

25.6.2022.
11h – Međunarodna konferencija stripa: Predavanje „Hrvatski strip juče, danas i sutra”, promocija magazina „Prefiks” i „Ohoho” fanzina
11:30 – Međunarodna konferencija stripa: Predavanje „Bugarski strip strip, juče, danas i sutra”, promocija Treće nacionalne izložbe bugarskog stripa i projekta „Arakel”
12h – Petnaest godina Vekovnika: Promocija drugog integrala „Vekovnika” i 12. albuma serijala „Istina i druge bajke”
13h – Međunarodna strip konferencija: Masterklas „Balkanska škola u francuskom stripu” Dana Ianoša, Vladimira Krstića Lacija, Dražena Kovačevića, Viktora Druđnijua, Dejana Nenadova, Vladimira Aleksića, Maxa von Fafnera, Siniše Banovića i Tiberija Beke
14h – Međunarodna konferencija stripa: Masterklas Viktora Drđinijua, Dragana Mirela i Remusa Brezeanua „Specifičnosti grafičke naracije”
17h – Tribina: „CAN FOR BALKANS”, formiranje mreže istorijskog stripa na Balkanu
17:30 – Međunarodna konferencija stripa: Predavanje
18h – Međunarodna strip konferencija: Predavanje Bertrana Fontjena „Nešto se dešava u Belgijskom stripu”
19h – Otvaranje izložbe „Nešto se dešava u Belgijskom stripu” u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović”
20h – Otvaranje izložbe „Savremeni poljski strip” u galeriji Narodnog muzeja i dodela memorijalnih nagrada „Nikola Mitrović Kokan” te sponzorskih nagrada nagrađenim dobitnicima
21h – Međunarodna strip konferencija: Predavanje Pavela Pilha „Savremeni češki strip”

26.6.2022.
12h – Međunarodna konferencija stripa: Predavanje „Ratni strip – strip u službi mira” Pavela Pilha
13h – Međunarodna konferencija stripa: Predavanje „Poljski strip juče, danas, sutra” Igora Volskog
13:30 – Međunarodna konferencija stripa: Predavanje ekipa francuskog lektorata u Jašiju „Uloga stripa u obrazovanju”
14h – Međunarodna konferencija stripa: Master klasovi: Alekse Gajića, Filipa Andronika i Ivana Berova „Od inspiracije do kreacije – nastanak ilustracije”
15h – Međunarodna konferencija stripa: Video most Nigerija-Srbija „Vortex, ili buđenje stripa u Africi”
18h – Dodela zahvalnica učesnicima i dodela nagrade „Mlade velike nade” za najboljeg mladog učesnika smotre u galeriji Leskovačkog kulturnog centra

27.6.2022.
17h – Stručno vođenje kroz izložbu i radionica stripa za 120 deteta iz dijaspore u okviru Kampa RTS-a, Ministarstva prosvete i Sportskog saveza Srbije „Leskovac 2022”

  ...Stripburger se predstavlja v Nemčiji ... in na zraku!

Stripburger na 20. mednarodnem salonu stripa Erlangen

16.–19. junij 2022, Erlangen, Nemčija

Stripburgerjeva odprava se znova podaja v širni svet – tokrat v Nemčijo, kjer se bo med 16. in 19. junijem odvil 20. mednarodni salon stripa Erlangen (Internationaler Comic-Salon Erlangen), največja in najpomembnejša stripovska prireditev v nemško govorečih deželah, ki s svojim bogatim programom že 38 let nagovarja tako strokovno kot najširšo javnost, ki jo zanima sodobna stripovska ustvarjalnost.

Stripburger se bo na štiridnevnem stripovskem sejmu predstavil s samostojno stojnico in prodajno razstavo riso in sitotiskanih grafik, premierno pa bo predstavljena tudi povsem sveža številka revije Stripburger #79, ki prinaša najboljšo bero svežih stripov z vseh koncev in krajev, pa tudi intervjuja s prekaljenima akterjema neodvisne balkanske stripovske scene, Igorjem Hofbauerjem - Hofom in Borisom Stanićem.

Stripburgerjeve barve bodo v Nemčiji zastopali člani uredništva David Krančan, Katja Štesl in Tanja Skale, pridružil pa se jim bo še domači stripovski avtor miha ha.

Več →

Sejem na zraku vabi!

17.–19. junij 2022, od 10.00–20.00
vrt Društva slovenskih pisateljev, Ljubljana

Vabljeni na še zadnji predpoletni Sejem na zraku, ki bo potekal v času Slovenskih dnevov knjige na vrtu Društva slovenskih pisateljev v Ljubljani. Izbor naših aktualnih in zimzelenih klasik - od Butalcev in Kosovela v stripu do sveže ponatisnjenih stripovskih biografij Cankarja in Plečnika - bo na voljo na skupni stojnici Pisarne Ljubljane, Unescovega mesta literature. Pridite po poletno čtivo!

Več →

STRIPBURGERJEVA STRIPDELAVNICA
Stripovski antijunaki

stripovska delavnica za otroke in mlade (9+)
mentor: Andrej Štular
sobota, 18. junij 2022, 11.00−13.00
vrt Društva slovenskih pisateljev, Ljubljana

Stripovska delavnica, ki bo potekala v sklopu Slovenskih dnevov knjige, vodil pa jo bo prekaljeni stripar in pedagog Andrej Štular, je namenjena mladim in njihovim prvim korakom v svet stripovske ustvarjalnosti.

Obvezne so predhodne prijave na: burger@mail.ljudmila.org
Na voljo je le še nekaj prostih mest!

Več →

---

Več o letošnjem programu stripovskih izdaj in naročniških paketih si lahko preberete tukaj  →
Za izbrane stripovske sladokusce s prefinjenim okusom!

Naroči se na Stripburger!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  Визуелна хроника на македонскиот
  стрип: 2012-2015...

Објавен четвртиот том од „Визуелна хроника на македонскиот стрип“

Излезе од печат четвртиот том од едицијата „Визуелна хроника на македонскиот стрип“, најново дело на стрип-хроничарот Александар Стеванов од Штип. Со неа авторот ја продолжува својата мисија за прибележување на историјата на деветтата уметност на македонско тло, овојпат обработувајќи го периодот 2012-2015 година, во кој македонската стрип-ренесанса ја достигнува својата кулминативна точка.

„Исто како и претходните, и оваа четврта ’Визуелна хроника на македонскиот стрип‘ е едно особено визуелно патување низ кратката, но бурна и богата историја на домашната стрип-сцена. Совршен баланс на инфoрмација, популарно напишан текст поткрепен со академско референцирање, и придружен од стотина илустрации и цитати“, за оваа публикација истакнува рецензентот Сашо Гачев.

„Визуелна хроника на македонскиот стрип: 2012-2015“ е со формат А4, а на нејзините 60 страници во боја се презентирани преку 250 хронолошки единици – албуми, фестивали, работилници, изложби – прошарани со стотина илустрации и цитати. Објавувањето на публикацијата е поддржано од Министерството за култура, како проект од национален интерес во културата од областа на издавачката дејност за 2022 година.

  ...Helblejzer: Od naprava svojih, Beli vitez predastavlja Harli Kvin, U potrazi - Pre
  Potrage 1, Letopisi komesara Ričardija 10.

Avanture najvoljenijeg kauboja koji poteže revolver brže od svoje senke se nastavljaju!

„TALIČNI TOM“ 4 i 5 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara po tomu!

Talični Tom sposoban i brz, inteligentan i uvek spreman za akciju, zaštitnik nejakih, sa izraženim osećajem za pravdu povešće vas na nezaboravno putovanje kroz Divlji zapad, između legende i stvarnosti.

Prvi put sa svim epizodama u standardnom albumskom formatu, 4. tom je i prvi u kom kao scenarista u punom zamahu nastupa Rene Gosini. Dva toma koja su pred vama predstavljaju početak dugogodišnje saradnje između Morisa i Gosinija na ovom stripu, saradnje tokom koje će taj kreativni duo iznedriti najbolje avanture slavnog usamljenog kauboja. Sam Talični sve više poprima izgled po kom će ostati prepoznatljiv, a priče postaju uobličenije i složenije. Kristališu se i sporedni likovi koji će se ponavljati kroz serijal, kao i ton i manir celog stripa.

Prelistajte ovo izdanje - Talični Tom 4. • PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - Talični Tom 5. • PORUČITE ODMAH

„TALIČNI TOM“ 4 i 5 na Letećem su startu u okviru Letnje stripomanije Čarobne knjige od petka, 10. juna, do nedelje, 19. juna 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici Alan Ford po ceni od 1.540 dinara po tomu. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara po tomu.

Majstor malerozne magije mora stati na put demonskoj pandemiji... ali hoće li njegov lek biti gori od same bolesti?

„HELBLEJZER: OD NAPRAVA SVOJIH“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.000 dinara!

„Majk Keri je napisao idealnu priču o Džonu Konstantinu. Ako želite da skapirate zašto svi dižu frku oko njega, trebalo bi da pročitate ovaj strip.“ – Nil Gejman

Da li će prevejano britansko kopile uspeti da spase nevinu dušu unuke svog drugara ili će ovaj put ceh pobede ipak biti previsok za nepopravljivog antiheroja u mantilu? Saznajte u samostalnom strip-romanu i vrhunskoj horor priči iz pera majstora Majka Kerija, uz zapanjujuće krvave ilustracije Leonarda Manka. Ovo izdanje takođe uključuje rezime likova i istoriju serijala koji detaljno opisuje istoriju Džonovog više puta ponovljenog putovanja do pakla i nazad.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„HELBLEJZER: OD NAPRAVA SVOJIH“ na Letećem je startu u okviru Letnje stripomanije Čarobne knjige od petka, 10. juna, do nedelje, 19. juna 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici Alan Ford po ceni od 1.000 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.100 dinara, a u ostalim knjižarama 1.499 dinara.

Džoker je mrtav. Betmen je iza rešetaka. U tom novom dobu zlikovaca samo Harli Kvin može spasiti Gotam!

„BETMEN – BELI VITEZ PREDSTAVLJA: HARLI KVIN“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.200 dinara!

Da li će Harli spasti ili uništiti budućnost Gotama?

Ovo novo izdanje u okviru DC GOLD biblioteke, pored kompletne avanture Harli Kvin, sadrži i poglavlje 6 iz antologije „Harli Kvin Crno + Belo + Crveno“, originalno objavljene u digitalnom formatu. U ovom dodatku su crno-beloj paleti boja dodate nijanse crvene, čime je na jedinstven način oblikovana priča o Harli Kvin.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„BETMEN – BELI VITEZ PREDSTAVLJA: HARLI KVIN“ na Letećem je startu u okviru Letnje stripomanije Čarobne knjige od petka, 10. juna, do nedelje, 19. juna 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici Alan Ford po ceni od 1.200 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350 dinara, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara.

Dugo očekivani uvod u klasik epskofantastičnog stripa je pred vama! Upustite se u legendarnu epsku avanturu!

„U POTRAZI ZA PTICOM VREMENA – PRE POTRAGE“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 2.210 dinara!

Le Tandr i Loazel, potpomognuti novim crtačkim snagama, vraćaju nas u razdoblje četrdeset godina pre „Potrage za pticom vremena“ da nam ispripovedaju herojsku priču o ljubavi i posvećenosti, izdržljivosti i želji za životom u snolikom i živopisnom ambijentu magično izmaštanog Akbara.

Sa posebnim akcentom na prošlosti likova iz prvog serijala, ovo delo je praznik stripa u kojem sinergija zamaha i obima priče u kombinaciji sa majstorskim crtežom čini predivno iskustvo u svakom smislu.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„U POTRAZI ZA PTICOM VREMENA – PRE POTRAGE“ 1 na Letećem je startu u okviru Letnje stripomanije Čarobne knjige od petka, 10. juna, do nedelje, 19. juna 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici Alan Ford po ceni od 2.210 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.450 dinara, a u ostalim knjižarama 3.299 dinara.

Napuljski detektiv se vratio!

„LETOPISI KOMESARA RIČARDIJA“ 10 na LETEĆEM STARTU po ceni od 940 dinara!

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

Uvek ozbiljan, teške naravi, komesar Ričardi poseduje dar koji je istovremeno i njegovo prokletstvo: on vidi mrtve i u njima njihove poslednje trenutke života. On oseća njihov bol.

Predivni Napulj tridesetih godina dvadesetog veka oživeće pred vama u tri nove priče upotpunjene autorovim osvrtima na njihov nastanak. Najnoviji dodatak ediciji Riznice Boneli serijala štampan kao crno-belo izdanje, kao što je i originalno objavljen u Il Commissario Ricciardi Magazine 2021, prevazilazi detektivsku priču i nudi zanimljiv sadržaj publici i izvan interesovanja žanrovskih čitalaca.

„LETOPISI KOMESARA RIČARDIJA“ 10 na Letećem je startu u okviru Letnje stripomanije Čarobne knjige od petka, 10. juna, do nedelje, 19. juna 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici Alan Ford po ceni od 940 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.

  Промоција на стрип албумот „Бестрашниот“ од авторот Дарко Богданов во Буква...

На 15 јуни со почеток во 19 часот во кафе книжарницата Буква во Скопје, ќе се одржи промоцијата на стрип албумот „Бестрашниот“ на докажаниот и еден од најактивните стрип автори во државата Дарко Богданов.

Станува збор за детски стрип кој е создаден уште во далечната 2008 година, и кој првенствено требаше да излезе во издание на тогашниот бугарски издавач „ИЕКК Комикс“, но поради сплет од различни несакани околности изданието не беше реализирано. После многу години, стрипот конечно е презентиран пред читателите, осовременет со нов колор и збогатен дополнително со текстуален осврт и бонус материјали.

„Овој стрип според хронологијата на работите е всушност моето прво долгометражно завршено дело. Требаше да излезе како издание многу одамна, во друга држава и на друг јазик, но околностите во тоа далечно време за жал не дозволија. Потоа следуваа нови проекти низ годините, кои секогаш го ставаа „Бестрашниот“ во заден план. Но еве сега, конечно по 13 години чекање, стрипот е пред читателската публика, доработен и подобрен, со нов изглед“ - изјави Дарко Богданов.

Стрип албумот е во издание на Здружението за поттикнување на развојот на книжевноста и другите уметности „Креативна верига“ и е финансиски поддржан од Министерството за култура како дел од годишната програма од национален интерес.

  Makedonski strip centar- Velas...

U okviru zajedničke realizacije međunarodnog strip konkursa „SVE ŠTO KAŽEMO DAJE ŠANSU POMIRENJU“ 08.06.2022.godine u Kulturnom centru „GRADAC“ u Raškoj, Srbiji održana je izložba svih stripova prijavljenih na ovaj konkurs. Organizacija –nosioc ovog  projekta je Strip centar Makedonija-Veles.

Na ovoj izložbi predstavljeni su svi pristigli radovi mladih autora iz: Makedonije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova na tematskom strip konkursu na temu POMIRENJE (REGIONALNO POMIRENJE POSLE RATA).

Na ovoj izložbi, kao i u posebnom namenskom katalogu, uključeni su i stripovi koji su prijavljeni van konkursa.

Prijavljene radove mladih autora ocenjivao je međunarodni strip žiri sastavljen od umetnika iz navedenih zemalja. Podsetimo se na odluku žirija donetu u konkurenciji više od 50 stripova, koji je nagradio sledeće autore:

KATEGORIJA UČENICI SREDNJE ŠKOLE
1. Jelena Pavlovic, Beograd, Srbija 1. Mesto
2. Angela Ajtovska, Skoplje, Makedonija 2. Mesto
3. Anastasija Terzić, Raška – Srbija 3. Mesto
4. Ana Mari Pejčic,, Sarajevo - Bosna i Hercegovina (najbolji scenario)
5. Nikolina Žuljevic, Sombor, Srbija (najbolji crtež)

KATEGORIJA UČENICI SREDNJE ŠKOLE
1. Ana Marija Kačeva, Skoplje, RS Makedonija 1. Mesto
2. Bojana Lazarovska, Skoplje, RS Makedonija 2. Mesto
3. Anastasija Petrovska, Skoplje, RS Makedonija 3. Mesto
4. Maja Ćetkovic - najmlađa učesnica, Budva, Republika Crna Gora
5. Anastasija Velkovska, Skoplje, RS Makedonija – specijalna nagrada

  ...Početak na broju 999.

   Od četvrtka 2. juna, posle 29 godina pauze, ponovo izlazi Lunov magnus strip. Izdavač je sada Golconda iz Beograda. Serijal se nastavlja od broja 999, tj. tamo gde je edicija stala 1993. godine, kada je LMS prestao da izlazi zbog raspada jugoslovenskog tržišta i privredne krize. U br. 999 objavljena je epizoda „YU Bleka“ pod nazivom Kavez, koju je pre trideset godina nacrtao Marinko Lebović, a scenario napisao Toza Obradović.

   Uz Zlatnu seriju (koju je pre tri godine obnovio Veseli četvrtak), LMS je tokom sedamdesetih i osamdesetih bila najpopularnija strip edicija u bivšoj Jugoslaviji u kojoj su se redovno smenjivali Veliki Blek, Kit Teler (Mali rendžer), Mister No, Ken Parker i mnogi drugi junaci. Na vrhuncu popularnosti tokom osamdesetih godina, tiraži LMS dosezali su i do 100.000 primeraka.

   Plan izdavačke kuće Golconda jeste da u narednim epizodama najpre objavi epizode popularnih junaka koje su u prvih hiljadu brojeva preskočene (recimo, već u narednom broju planira se prva od četiri sveske preskočene epizode Malog rendžera Crni zmaj iz 1976. godine), ali i nekih novijih bonelijevih junaka, koji nisu izlazili u bivšoj Jugoslaviji (Nik Rajder, Julija, Magični vetar, Nathan Never).

   https://golconda.rs/shop/?filter_edicija=lunov-magnus-strip

[Objavljeno: Danas, 5.6.2022. vikend izdanje.
https://www.danas.rs/nedelja/pocetak-na-broju-999/]

  ...Letnja Stripomanija i Oštrica besmrtnika 2.

   ČK PREDSTAVLJA - LETNJU STRIPOMANIJU!

Za ovaj čarobni praznik stripa pripremili smo za vas ukupno 11 noviteta – 8 stripova, 1 ilustrovanu knjigu i 2 manga stripa!

Kao i uvek, Stripomaniju će pratiti AKCIJA KOJA SE NE PROPUŠTA! Napravili smo selekciju izvanrednih izdanja koji će biti dostupni po SPECIJALNIM CENAMA od 100, 500 i 1000 dinara!

U nastavku vam predstavljamo detaljan spisak noviteta i akcija.

NOVITETI ČAROBNE KNJIGE:
Od 10. do 19. juna 2022. godine na LETNJOJ STRIPOMANIJI moći ćete da kupite 11 izvanrednih naslova! Ovi noviteti će se prodavati po ceni Letećeg starta i imaće popust od 33%.

Stripomaniju započinjemo sledećim naslovima:
• „Talični Tom“ 4 – 1.540 dinara,
• „Talični Tom“ 5 – 1.540 dinara,
• „U potrazi za pticom vremena - Pre Potrage“ – 2.210 dinara,
• „Helblejzer: Od naprava svojh“ – 1.000 dinara,
• „Betmen – Beli vitez predstavlja: Harli Kvin“ – 1.200 dinara,
• „Letopisi komesara Ričardija“ 10 – 940 dinara,
• „Saga o Vešcu: Ilustrovana priča 3 – Poslednja želja“ – 800 dinara.

Tokom trajanja Stripomanije navedenim naslovima 15. juna pridružiće se:
• „Betmen: Ispod crvene kacige“ 1 – 1.200 dinara,
• „Betmen: Ispod crvene kacige“ 2 – 1.270 dinara.

Novitet u odnosu na prethodne Stripomanije su manga stripovi, koji dolaze u svojim redovnim terminima i priključuju se naslovima na Letnjoj Stripomaniji:
• „Oštrica besmrtnika“ 2, kojoj Leteći start počinje u sredu, 8. juna, a nastavlja se na Letnju Stripomaniju i traje do njenog kraja, 19. juna,
• „Borbeni anđeo Alita“ 2 pridružuje se stripomanijskoj ekipi već sledeće srede, 15. juna, i biće dostupna po ceni Letećeg starta do kraja Letnje Stripomanije, 19. juna.

LETNJA STRIPOMANIJA održaće se u striparnicama Čarobne knjige u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu, u Striparnici „Alan Ford“, kao i na našem sajtu.

Detaljan spisak naslova na akciji možete da vidite na našem sajtu: https://carobnaknjiga.rs/letnja-stripomanija-Carobne-knjige-od-10-do-19-juna

Druga sreda u mesecu je dan za dinamične scene borbe Hiroakija Samure, koje spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa.

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Format 13 x 19 cm • Povez Mek • Broj strana 208 • Štampa Crno bela
PRELISTAJTE OVO IZDANJE • PORUČITE ODMAH

Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti.

U nastavku otkrijte kako se naš duo junaka suočio sa samurajem koji će čak i besmrtnika poput Manđija podseti na to kako izgleda strahovati za život.

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 2 na Letećem je startu od srede, 8. juna, do nedelje, 19. juna 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

  ...strip magazin #32-36.

U novom Balonu #32-36 na 332 stranice formata 17x24 cm, objavljuju S.Bešlić, S.Maslek, Bam i De Lazare, Peka art, Lj. Filipovski, M.Miletić, A. Muminović, D. Mataković, D. Žarić i M. Milanović; čitajte nove epizode serijala:Drakula, El Vertigo, Kralj Petar Prvi, Operacija Veliki Skok, Lun Kralj Ponoći, Nikolino,Larami, Veliki Blek, Filmski Hitovi; Balon objavljuje vrhunska dela domaćih autora 9-te umetnosti. Cena primerka je 1.100 din, za striparnice i knjižare 780, Naručite na mejl balon.strip@gmail.com ili telefon 062/306.033

  ...Retrospektivna izložba.

GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD ima čast da pozove Vas i Vaše prijatelje da posetite RETROSPEKTIVNU IZLOŽBU NAJUSPELIJIH I NAGRAĐIVANIH RADOVA DEČJE ŠKOLE STRIPA LAJKOVAC U ŠKOLSKOJ 2021/2022. GODINI, u periodu od 9. juna do 4. jula 2022. godine u terminima: ponedeljak-petak: 9.00 - 17.00

Otvaranje izložbe i razgovor sa autorom: četvrtak, 9. jun 2022. u 12.00 časova.

GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD • Bulevar Zorana Đinđića 152a, Novi Beograd • tel. 011/2694 944 • www.skc.rs

DEČJA ŠKOLA STRIPA LAJKOVAC
RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA NAJUSPELIJIH I NAGRAĐIVANIH RADOVA ŠKOLSKE 2021/2022. GODINE

autor izložbe: prof. Miloje Mitrović

Škola stripa za decu osnovnoškolskog uzrasta u Lajkovcu nastala je iz redovne nastavne produkcije predmeta Likovne kulture i časova dodatne likovne sekcije profesora Miloja Mitrovića. Izložba donosi retrospektivu najuspelijih radova polaznika škole iz Lajkovca u školskoj 2021/2022. godini, kao i nagrađivane radove autora.

“Kad se u lajkovačkim školskim klupama pognu glave nad belim, crtaćim papirom, kad su u prste uklešte olovke, flomasteri i četkice, kad se mašta zatvori u dva oka i širom se otvore vrata nekog najlepšeg sveta u kvadratićima i oblačićima - onda strip ne umire...(...) budući majstori pejsaža, pokreta, perspektive, gro planova (...) od stripa, malo pomalo, prave bajke i priče iz srca. Iz uspomena. Iz detinjstva sa kojim se teško ali i rado rastaju. I svi imaju nešto svoje. Po nečemu se prepoznaju, po nečemu su dostojni divlјenja i pažnje, po nečemu, znači po stripu, zavoleće ih i oni najbliži i oni koji u njih veruju. Ova izložba nije samo za jedan pogled, jedan osvrt. Pred njom treba potrošiti minute i minute. Da se vide i prepoznaju deca koja svoje strip - table kite slapovima akvarela i tempera, s najlepšim mislima, najsjajnijim pogledima i najdublјim želјama da budu sve bolјi i bolјi, da im se svet okreće u najtoplijim zamislima i žestokim ostvarenjima...Treba pogledati ovaj lajkovački strip-buket iz bašte njihovog profesora Miloja Mitrovica i biti ubeđen da je strip u dobrim rukama...“ (Brana Nikolić, izvod iz teksta)

  ...Salon savremene primenjene umetnosti.

   NIT UMETNOSTI GRADIMIRA SMUĐE

   Otvaranje izložbe: Sreda, 8. jun 2022. u 19 časova
   Na otvaranju, u prisustvu autora, govoriće v.d. direktora Bilјana Jotić.
   Izložbu će otvoriti karikaturista Dušan Petričić, dok će prof. Rastko Ćirić izvesti numeru Vincent Don-a McLean-a.
   Organizator: Muzej primenjene umetnosti

   „Nit umetnosti je tanka i suptilna linija koja povezuje istu iskonsku potrebu stvaranja pre Pikasa neandertalca i Pabla Pikasa. Ona je crvena linija genijalnosti i ludosti kreativnog stvaranja. Između ta dva pola koja zatvaraju krug nalaze se hilјade i hilјade godina lјudske civilizacije.“ Gradimir Smuđa

   Samostalna izložba Nit umetnosti obuhvata odabrane strip table iz istoimenog strip albuma Gradimira i Ivane Smuđe koji je prvobitno objavlјen u dva toma u Francuskoj 2012. i 2015. godine pod nazivom Au fil de l’Art 1 i Au fil de l’Art 2, dok je u Srbiji System Comics objavio oba dela u jednom strip albumu 2015. Osim ovih radova, na izložbi će po prvi put u Beogradu biti prikazane originalne table iz strip albuma u kojima se Smuđa bavi životom i stvaralaštvom slikara Anrija Tuluz-Lotreka i Vinsenta van Goga, kao i mišem-muzičarem Mausartom, iz autorskog teksta Slobodana Jovanovića. Izložba se organizuje u okviru Salona savremene primenjene umetnosti Muzeja primenjene umetnosti.

   BIOGRAFIJA
   Gradimir Smuđa, strip autor, ilustrator u karikaturista (1956), rođen je u Novom Sadu, a od 1994. živi i radi u gradu Luka, Italija. U periodu od 2003. do 2019. godine objavio je 11 autorskih strip albuma za izdavačku kuću Delkur u Francuskoj, od kojih su na izložbi prikazani radovi za strip albume Kabare muza (2007–2008), Vinsent i Van Gog – Tri lune (2010), Nit umetnosti (2012–2015), Mausart (2018) i Mausart u Veneciji (2019).

   Više: mpu.rs/izlozbe/nit-umetnosti-gradimira-smudje/

  ...„Boa-Mori 4”, Herman Ipen i Iv H;
  izdavač: Čarobna knjiga, 2022.

   Agilna “Čarobna knjiga” upravo je objavila dva albuma pod naslovima “Boa-Mori 4 i 5”; time je nastavljen sjajni istorijski strip serijal “Tornjevi Boa-Morija” žive strip legende Hermana Ipena (1938), koji je u biblioteci “Stari kontinent” objavljen u tri toma. Mada na kraju desetog albuma, i kraju serijala “Tornjevi…”, časni vitez Emar od Boa-Morija, upravo kada mu se rađa sin, gine u odlučnom boju, nadomak svog zamka i tornjeva Boa-Morija koji su “najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“, povest ni izbliza nije gotova. Geni plemenitog i pravednog viteza prenose se na njegove potomke i određuju njihovu sudbinu, ideale za koje će se boriti i stradati, vođeni usudom (ili praroditeljskim grehom?) od koga ne mogu pobeći a koji nose kao žig srama (ili ponosa) kroz svoje živote da bi ga predali sledećoj generaciji. Ova je, koliko fatalistička toliko i romantičarska ideja, pretočena u samostalne priče iz različitih epoha ljudske istorije i smeštena širom Evrope a potom i ostatka sveta. Autor scenarija je Hermanov sin Iv H. a albumi “Boa-Morija” izlazili su neredovno, sa kraćim ili dužim pauzama. Album “Boa-Mori 4”, u tvrdom povezu i punom koloru, sadrži tri priče-epizode: “Asunta” (originalno objavljeno 1998, četiri godine posle objavljivanja “Olivijea”, poslednjeg albuma “Tornjeva…”), “Rodrigo” (2001) i “Luda Greta” (2006).

   Mesto dešavanja “Asunte” je ostrvo Sicilija, godine 1281. na kome se okupatorski Anžuji nemilosrdno bore sa “nepokorenima”, slobodarskim seljacima koje predvodi riđokosa Končeta. Brutalan sukob profesionalne vojske sa golorukim stanovništvom i pobunjenicima, sukob Emara sa priprostim a surovim vitezovima bez imalo časti, dok na horizontu ključa vulkan Etna (koga ostrvljani zovu “onaj koji se nikad ne odmara”), pozadina su za dve intimne drame – strasnu ljubav koja se pretvorila isto takvu mržnju okupatora, viteza Algerana i vatrene Končete i tihu, zabranjenu ali sudbonosnu ljubav stranca Emara i bogataške kćeri Asunte, koja se okončava njihovim zajedničkim bekstvom u predvečerje velikog ustanka u kome će Sicilijanci uništiti okupatore. Dešavanje se, potom, seli u Grenadu, Španiju iz 1325.g. u rat pobornika i protivnika kralja Alfonsa i prati mladog Rodriga, koji spasava život svom teškom bolesnom ocu Hoakinu. Mladić počinje da upoznaje očaravajuće i uzbudljive tajne muslimanske “Knjige snova” dok istovremeno saznaje da on, možda, nije pravi sin svog oca. Pred veliki sukob sa muslimanima, pojavljuje se i Hoakinov davno nestali, oholi brat koji traži svoja prava. Rodrigo će iz borbe izvući živu glavu ali, duboko povređen lažima u kojima je živeo, odbija da se vrati na posed koji je nasledio. Fantazmagorijska priča “Luda Greta” smeštena je na početak XVII veka, u Flandriju kojom vlada duboka mržnja između katolika i luteranaca. Pojava velike količine zlatnika pokreće niz izdaja, hapšenja od strane inkvizicije i spaljivanja navodnih krivaca i nevernika. Novac biva skriven pa otkriven, ukraden i predat Hugu, bizarnom stvoru tajanstvenih moći, da bi došao do Emara koji ga je uzeo kako bi povratio svoje imanje. Vitezu pomaže mlada devojka ali on ipak umire a ona odlazi u nepoznato… Iz prikrajka sva dešavanja posmatra stari maestro, slikar Brojgel kome se priviđaju vizije sa njegovih slika.

   Pripovesti Iva H, svojom višeznačnom složenošću umnogome prevazilaze uobičajene, uprošćene stripske zaplete, insistirajući kako na psihološkom nijansiranju likova tako i na atmosferi epohe te uverljivosti događaja odnosno njihovim različitim ocenama i procenama koje zavise od onih koji donose sud o njima. Ovako ambiciozan literarni predložak dopustio je Hermanovoj četkici da se razmaše – pošto ovde nije reč o obojenim crtežima već slikama. Sicilijanska i Španska priča prepune su sunca i jasnih boja dok je Flandrija jesenje tmurna odnosno surovo ledena u zimu (a Herman je u pejzažima načinio nekoliko omaža klasičnim belgijskim slikarima). Herman je jednako vešt u slikanju grimasa lica kao i tela u pokretu odnosno arhitekture dok je negova montaža tabli dinamički precizna uz često kontrapunktiranje kretanja i mirovanja. Otuda čitaocu stripa jednako zadovoljstvo nosi otkrivanje priče i posmatranje maestralnih pojedinačnih slika kao i njihovog organizovanja u celine-table.

   Rečju, četvrti tom “Boa-Morija” prava je stripovska gozba potekla iz imaginacije velikana kakav je Herman i njegovog vrlog naslednika Iva H.

(„Dnevnik“, 2022)

  ...Tokijski osvetnici 2.

   Kao što smo najavili, svake prve srede u mesecu donosimo vam nastavak sjajnog manga serijala „TOKIJSKI OSVETNICI“!

   „TOKIJSKI OSVETNICI“ 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

   PRELISTAJTE OVO IZDANJE • PORUČITE ODMAH
   Format 13 x 19 cm Povez Mek • Broj strana 208 • Štampa Crno bela

   Tokijski osvetnici je priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!

   Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe.

   Takemići je uspeo da se približi vođama Tokio manđi bande, ali ne shvata šta će ih toliko izmeniti da se jednog dana pretvore u kriminalnu organizaciju. Osećanja koja gaji prema Hinati sve su jača, kao i rešenost da joj sačuva život. U bonus priči saznajte kako su se upoznali Draken i Miki.

   „TOKIJSKI OSVETNICI“ 2 su na LETEĆEM STARTU od srede, 1. juna, do nedelje, 5. juna 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

  ...Zagreb Comic Con.

   Pozivamo vas i ove godine na 25. CRŠ - Zagreb Comic Con, od 3. do 5. lipnja u zagrebačkoj Tvornici kulture!

   Ovogodišnje goste, novitete, kao i mnoga iznenađenja najavljivat ćemo u danima i tjednima koji dolaze.

  Izlagači:
- ART-MATERIJAL
- DAVID LLOYD
- DINO IDRIZBEGOVIĆ
- EDVIN SALIHOVIĆ
- FRANO PETRUŠA
- HELENA KLAKOČAR
- HIGHER GROUND COMICS - LOGOSSUN
- NAKLADA FIBRA
- NOVA STVARNOST
- SANDORF
- STRIP CENTAR TINO
- STRIPOVI NA KVADRAT
- TALLY
- TIHOMIR TEKLIĆ
- TORPEDO COMICS ZAGREB
- UDRUGA CRTANI ROMANI ŠOU

Promocije:
- promocije albuma udruge CRŠ – 47 ronina (Stan Sakai, Mike Richardson), Sukići i Mala Tiki 2 (Krešimir Biuk), Eternals,
  Wolverine: Netsuke (George Pratt)
- Promocija časopisa Strip-PREFIKS
- Promocija OHOHOzina #4
- Promocija stripa HYDRIA (Majo Pavlović)
- Promocija strip-fanzina MAJDANSKA GARAŽA br.3 i knjige HRVATSKI PUNK I NOVI VAL 1976-1987.
- Promocija stripa Knjiga godine (Mihaela Erceg)

Izložbe:
- Hrvatski strip za djecu – Stjepan Štef Bartolić
- Mladi lav 2022.
Stay tuned i vidimo se u Tvornici!

Više informacija:
zagrebcomiccon.com/
www.facebook.com/crtani.romani.sou/
www.facebook.com/events/390553496415056?ref=newsfeed

  ...Kragujevac Comic Con 2022.

   U organizaciji Sveta stripa i pod pokrovitelјstvom Skupštine grada Kragujevca u petak i subotu, 3. i 4. juna, u Domu omladine (Branka Radičevića 1) održaće se Međunarodna strip konferencija “Kragujevac Comic Con 2022“ godine dvanaeste.

   Posetioci će imati priliku da sretnu sjajne strip umetnike i stručnjake, kao što su Branislav Kerac, Vladimir Vesović, Zoran Stefanović, Aleksa Gajić, Marko Somborac, Sabahudin Muranović Muran, Berin Tuzlić, Ivica Sretenović, Dragana Kuprešanin, Branislav Glumac, Ivica Varjačić, Nemanja Radovanović, Jelena Vučić, Milosav Ostojić, Marko Šerer, Sara i Ana Živković, Đorđe Grbović, Marija Lakićević, Stefan Krunić, Ivan Matić, Mina Nikolić i Jelena Pavlović.

   Autor plakata je Milan Jovanović iz Kragujevca, nagrađivani strip-autor, grafički dizajner i predavač u Školi devete umetnosti Svet stripa.

   Svi događaji u okviru Međunarodne strip-konferencije su besplatni.

          Program i satnica:

          Petak, 3. jun
          Vrtić Neven
12:00 crtanje za najmlađe Marko Somborac
          Dom omladine
16:00 – 21:00 Berza stripa
17:00 Svečano otvaranje konferencije
17:00 Otvaranje izložbe “Svet u oblacima”, govori Branislav Glumac
17:10 Otvaranje izložbe “Plakatiranje Komikona”,
          govori Nebojša Vesović
17:20 Otvaranje izložbe “Hulk, 60 zelenih godina”,
          govori Nebojša Vesović
17:30 – 19:00 Radionica stripa Vladimir Vesović
17:30 Kapitalna edicija “Sabrana dela Đorđa Lobačeva” i knjiga Zdravka Zupana „Lobačev: Čardak i na nebu na zemlјi“,
          razgovor sa Zoranom Stefanovićem, urednikom izdanja
18:00 Razgovor sa autorima Marko Šerer, Đorđe Grbović, Stefan Krunić, razgovor vodi Nikola Tasković
18:30 Razgovor sa Berinom Tuzlićem, razgovor vodi Zoran Stefanović
19:00 Javni intervju: Sabahudin Muranović Muran, razgovor vodi Nikola Tasković
19:30 Tribina “Čudnovati stripovi Alekse Gajića” govore autor Aleksa Gajić i Zoran Stefanović

          Subota, 4. jun
          Dom omladine
10:00 – 20:00 Berza stripa
10:00 Priprema radne sednice Udruženja stripskih umetnika Srbije
11:00 Radna sednica USUS (uvod u Izbornu skupštinu)
          Dnevni red:
          • Izveštaj o radu USUS tokom pandemije;
          • Nove mogućnosti za penziono-socijalni status stripskih umetnika i radnika;
          • Priprema izborne skupštine USUS (leto 2022);
          • Izveštaj o radu Škole i radionice „Đorđe Lobačev“ u 30. godini postojanja;
          • Izveštaj o osnivanju Muzeja i centra za umetnost stripa „Zdravko Zupan“;
          • Izveštaj o radu Zajednice stripskih festivala Srbije 2020-2022;
          • Odnos profesionalnih umetnika i izdavača u Srbiji;
          • Program obuke autora za zaštitu autorskih prava 2022-2023. u saradnji sa Vladom Srbije i Zavodom za intelektualnu svojinu;
          • Petogodišnji izveštaj o prvoj fazi nacionalne strategije za strip (2017-2022) i najava druge faze (2023-2028);
          • Razno.
          Na sednici izlažu: Zoran Tucić (predsedavajući), Vladimir Vesović, Vujadin Radovanović, Zoran Stefanović i Dragana Kuprešanin
16:00 Razgovor sa autorima Ivica Sretenović, Ivan Matić, Nemanja Radovanović, razgovor vodi Nikola Tasković
16:30 Razgovor sa autorima Sara i Ana Živković, Jelena Vučić, razgovor vodi Nikola Tasković
17:00 Predstavlјanje stripa Novice Milivojevića"Fragmenti realnosti", govori Milidar Švonja, urednik Strip bloga
17:30 – 19:00 radionica stripa Vladimir Vesović
17:30 Tribina “Moj strip je moćniji od tvog”
18:00 Javni intervju: Marko Somborac
19:00 Tribina “Zagor Pueblo”, učestvuju: strip autor Branislav Kerac i urednik izdanja Dušan Mladenović, Veseli Četvrtak
20:00 Dodela priznanja „Brana Cvetković“ strip autoru Branislavu Kercu za izuzetan doprinos umetnosti stripa
21:00 Koncert benda Branislava Kerca
          https://www.svetstripa.org.rs/kragujevac-comic-con/2022-branislav-bane-kerac/
23:00 kraj

Napomene:
Berza stripa - petak 16:00 - 21:00; subota 10:00 - 20:00
Radionica stripa Vladimir Vesović, petak i subota 17:30 - 19:30
Crtanje za posetioce: petak 18:00 - 20:00; subota 18:00 - 20:00
* U navedenim terminima biće organizovana berza stripa a svaka kupovina biće sa popustom od 10%. Popust od 10% na svaku kupovinu važiće na sajtu www.svetstripa.org.rs i u striparnici za vreme trajanja festivala, osim za raritetna izdanja i komplete stripova koji će se prodavati po povlašćenim tj. razumnim cenama. Striparnica Svet stripa će oba dana festivala raditi od 10 do 20 časova.