...u muzeju "21. oktobar"
  u Kragujevcu, 5.5.2022.

   Spomen-park Kragujevački oktobar Vas poziva da 05.maja 2022. u 18 časova u Muzeju „21.oktobar“ prisustvujete predstavlјanju novog dela našeg poznatog i svetski priznatog autora Saše Rakezića / Aleksandra Zografa. Videćete kako je jedinstveno u formi umetničkog stripa novoispričana besmrtna priča o strelјanju hilјada nevinih talaca od strane nacista 1941. godine u Kragujevcu, kakva lica su data žrtvama a kakva zločincima, šta nas toliko „žulјa“ u podsvesti da se nikada ovaj monstruozni zločin neće zaboraviti, i još mnogo toga drugog.

   Izložba „Krvavi oktobar 1941.“ će biti premijerno predstavlјena javnosti u sklopu „Majskih svečanosti u Kragujevcu“, a strip istog imena i sadržaja kao izložba će samo tada biti besplatno poklanjan svim posetiocima otvaranja izložbe, kojoj će prisustvovati i sam autor iste, te će postojati jedinstvena mogućnost da se primerak stripa potpiše od strane autora.

   Ovaj strip i izložba su kreirani pod pokrovitelјstvom Ministrastva kulture i informisanja RS i Grada Kragujevca, i u partnerstvu sa Goethe-Institutom u Beogradu, pa im se i ovom prilikom zahvalјujemo.

   Kustos izložbe i inicijator nastanka ovog dela je viši kustos Muzeja „21.oktobar“ Marko Terzić.

  ...Petar Pan i Hulk.

Dobro došli u NEDOĐIJU IZ KOŠMARA! Fantastični Loazel spaja dobro poznate likove iz priče Džejmsa Metjua Barija sa dikensonovskim Londonom, Džekom Trbosekom i događajima iz Vajtčepela 1888. Upoznajte Petra Pana pre izgubljenih dečaka i Zvončice u do sada neviđenim predelima poznate bajke. Pridružite nam se na nezaboravnom putovanju prepunom tajni i zloslutnih osmeha koji kriju neslućene opasnosti!

„PETAR PAN“ 1 i 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.670 dinara po tomu!

PETAR PAN“ 1 • Povez Tvrd • Broj strana 176 • Štampa Kolor • Serijal STARI KONTINENT
PRELISTAJTE OVO IZDANJE

PETAR PAN“2• Povez Tvrd • Broj strana 168 • Štampa Kolor • Serijal STARI KONTINENT
PRELISTAJTE OVO IZDANJE

Petar je dečak koji se bori za opstanak na ulicama Londona s kraja 19. veka. Brutalan je to svet, a pred Petrom je izbor da očvrsne i opstane u njemu, ili da postane spasilac bićâ iz Nedođije, koja je možda opasnija od sveta iz kog on pokušava da pobegne!

Nedođija je ostrvo stvorenja iz mašte koja pokušavaju da sačuvaju ono što im je najdragocenije od gusarskog kapetana i njegove posade. Sirene, vile, kentauri i druga fantastična bića, na čelu sa satirom Panom, svu nadu polažu u vođu kojeg će im vila Zvončica dovesti s drugog sveta, i učiniće sve da dečak Petar ispuni svoju sudbinu.

Ali za njega je sve igra i zabava. Nedođija, međutim, krije svoje mračne tajne, a najveća od njih je Opikanoba – mesto obavijeno večnom maglom iz kog se niko živ nije vratio.

Čuveni francuski autor Režis Loazel (U potrazi za Pticom Vremena, Veliki mrtvac) stvorio je kompleksnu i uzbudljivu pripovest o dečaku koji će postati Petar Pan iz Nedođije. U Petru Panu Loazel spaja dobro poznate likove iz priče Džejmsa Metjua Barija sa dikensonovskim Londonom, Džekom Trbosekom i događajima iz Vajtčepla 1888. godine, kao i mračnijim naličjem Nedođije koje ranije nismo imali prilike da vidimo. Ovo je priča prepuna tajni i gorčine, druga strana poznate bajke u kojoj se iza osmeha kriju ozbiljne opasnosti.

„PETAR PAN“ 1 i 2 na Letećem su startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, Striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.670 dinara po tomu, od srede, 27. aprila, do nedelje, 1. maja 2022. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.850 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.499 dinara po tomu.

BESMRTNI HULK, ĐAVOLJI HULK, HULK kakvog svet do sada nije video! Sakupite hrabrost da zagrebete ispod površine nepredvidljivog gorostasa i otkrijte šta VREBA iza ZELENIH VRATA!

„BESMRTNI HULK“ 1 i 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara po tomu!

BESMRTNI HULK“ 1 • Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 256 • Štampa Kolor
Serijal The best of Marvel RIGHT NOW! • Junak Hulk
PRELISTAJTE OVO IZDANJE

BESMRTNI HULK“ 2 • Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 232 • Štampa Kolor
Serijal The best of Marvel RIGHT NOW! • Junak Hulk
PRELISTAJTE OVO IZDANJE

NAJBOLJI MODERNI SERIJAL O POPULARNOM MARVELOVOM JUNAKU!
ŠTA VREBA IZA ZELENIH VRATA?

Brus Baner je poginuo mnogo puta otkad je gama bomba u njemu probudila Hulka. I svaki put se vratio. Ali ne bez posledica. Sada luta svetom i nosi u sebi Hulka kakvog nikada ranije nismo videli – Đavoljeg Hulka. Dokle god je sunce visoko na nebu, svi su bezbedni od njegovog gneva. Ali pod okriljem mraka Đavolji Hulk će progoniti svakoga ko povredi Brusa Banera. Jer on to shvata lično. Međutim, ni Hulk ne sluti kakvi se užasi kriju iza Zelenih vrata, koja mu sve češće pohode snove.

Celokupni serijal scenariste Ala Juinga i crtača Džoa Beneta, četvorotomnom izdanju, podjednako je hvaljen od publike i kritike. Besmrtni Hulk je maestralna studija šest decenija Hulkove istorije i jedinstvena priča koja ga u potpunosti redefiniše.

TOM 1: THE IMMORTAL HULK #1–10, AVENGERS #684
TOM 2: THE IMMORTAL HULK #11–20
TOM 3: THE IMMORTAL HULK #21–35
TOM 4: THE IMMORTAL HULK #36–50

„BESMRTNI HULK“ 1 i 2 na Letećem su startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, Striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.540 dinara po tomu, od srede, 27. aprila, do nedelje, 1. maja 2022. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara po tomu.

  ...Do pakla i nazad: Zapis.

   Nakon što je Marko Stojanović gostovao na 14. Međunarodnom salonu stripa u Laktašima u Bosni i Hercegovini 8-9. aprila, promovisao drugi integral “Vekovnika” 14. aprila na Užičkim strip susretima i monografiju “Ninđa” Dragana Stokića Rajačkog 15. aprila u Zaječaru, ova svojevrsna turneja promocija stripova koje je Stojanović uredio i priredio na neki način se vratila kući predstavljanjem strip albuma “Do pakla i nazad: Zapis” u Narodnom muzuje u Leskovcu 26. aprila. U pitanju je nastavak albuma “Do pakla i nazad”, koji se pojavio tačno na stogodišnjicu potpisivanja primirja u francuskom Kompenju 11. novembra 1918. godine.

   “Do paklaiI nazad” je delo inspirisano nedovršenim stripom osnivača Leskovačke škole stripa Nikole Mitrovića Kokana (1933-1997) koje je koncepcijski pratilo sve ključne tačke Prvog svetskog rata i time davalo jedan opšti pregled čitavog sukoba – nešto što na ovim prostorima ni jedan strip nije uradio. Ovaj strip pratile su i izložbe u Zaječaru, Leskovcu, Varvarinu, Kragujevcu i Somboru, kao i promocije u Beogradu i Petrovcu na Mlavi.

   “Do pakla i nazad: Zapis”, nastavak je prvog albuma koji je po scenariju Marka Stojanovića najvećim delom nacrtao Dragan Stokić Rajački uz učešće više crtača. Ovaj strip bavi se doživaljajima dobrovoljca Milutina, vojnika Moravske divizije, i njegovog konja Šarca koji su se još u prvom albumu nametnuli kao najupečatljiviji likovi. Fragmenti stripa objavljeni su u “Politikinom Zabavniku” novembra 2021. godine.

   Zanimljivo je istaći da je posredi prvi strip album ikada urađen na leskovačkom dijalektu, a obrađuje, uz opštepoznate događaje iz Prvog svetskog rata kao što su odbrana Beograda, povlačenje preko Albanije i oporavak srpske vojske na Krfu, i manje poznata dešavanja karateristična za Južnu Srbiju i Moravsku diviziju, kao što je Mitrovdanska bitka i 49 trećepozivaca na večnoj straži na mostu preko Morave.

   Na promociji će govoriti Dr Perica Hadži-Jovančić, koji je doktorirao istorijske nauke na Kembridžu, inače pisac pogovora prvog albuma u seriji.

  ...Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa u 2022. godini.

   Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) raspisali su konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa za 2022. godinu. U okviru ovog programa biće podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 20. oktobra do 20. decembra 2022. godine, kao i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) u oktobru 2022. godine. Konkurs je otvoren od 6. aprila do 6. maja 2022. u ponoć, a imena dobitnice/dobitnika biće objavljena 1. juna 2022. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.

   Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, gde će na raspolaganju imati opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije, a a projekti koji se razvijaju u toku umetničke rezidencije biće predstavljeni na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2022. godine. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

   Detaljne propozicije konkursa i formular za prijavu dostupni su na internet strani: http://www.institutfrancais.rs/ukrstene-umetnicke-rezidencije-iz-oblasti-stripa/  Za dodatne informacije, kandidati/kinje se mogu javiti putem e-mail adrese rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju) i maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku).

   Pozivamo vas da se, ako ste zainteresovani i ispunjavate uslove, prijavite na naš konkurs.

   Takođe bismo vas zamolili da prosledite poziv onima koje bi konkurs mogao da zanima, ili objavite informaciju putem vama dostupnih kanala komunikacije.

  ...580. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa po scenariju Ilije Bakića. SamoniklI korov strip, broj 580:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/580

  ...„Trigansko carstvo knjiga 1“
  Majka Batervorta i Dona Lorenasa;
  izdavač: Komiko 2022.

   Don Lorens (1928-2003) spada među retke strip autore čija su opusi dobrim delom bili dostupni publici na ovim prostorima u dužem (posleratnom) periodu i u različitim publikacijama, mada čitaoci to najčešće nisu znali jer običaj da se imenuju stvaraoci stripova nije postojao. Tako ljubitelji “Karla Vikinga”, “Maroka” ili “Olaka gladijatora”, objavljivanih u “Panorami” tokom 1960-tih, nisu znali da su oni svoj lik dobili ispod Lorensove olovke, mada su mogli da zapaze sličnosti u fizionomija, pejzažima i montažama tabli. A kada se u “Panorami” broj 137 od 23. maja 1968. pojavio strip “Daleka planeta” najverovatnije niko nije mogao da pretpostavi da je autor blistavo kolorisanih slika isti taj Lorens. Istini za volju, Lorens je bio znan kao autor sjajnih kolor ilustracija, čak je i njegov Karl Viking osvanuo u boji (1965.g. u godišnjaku magazine “Lav” objavljena je kolor epizoda “Karl Viking i more bez plime”). Originalni naziv “Daleke planete” je “Uspon i pad Triganskog carstva”; strip je imao premijeru u magazinu “Rendžer” 1965. godine a kasnije je izlazio u nedeljniku “Vidi i uči”. Zbog primarne okrenutosti periodici epizode najčešće imaju dužinu oko 20 strana a ne standarnu dužinu albuma (42-48 strana). Lorens je “Trigansko carstvo”, po scenariju Majka Batervorta (1924-1986), slikao punu deceniju sve dok 1976.g. na međunarodnoj strip konvenciji u Londonu nije saznao da se njegov strip objavljuje širom Evrope, pa je od izdavača zatražio povećanje honorara. Pošto je bio odbijen Lorens prekida saradnju i prelazi u danski magazin “Epo” za koga crta album “Komandant Grek” nakon koga počinje naučnofantastični serijal “Storm” na kom radi sve dok ne počne da gibi vid. U međuvremenu, “Trigansko carstvo”, nastalo pod različitim kičicama, nastavlja da izlazi sve do 1982. godine.

   Priča serijala započinje eksplozivno: u močvare Floride srušio se vanzemaljski svemirski brod a humanoidna posada je smrznuta. Naučnici celog sveta pokušavaju da otkriju tajne knjiga koje su nađene u brodu ali svi polako odustaju, osim najupornijeg koji, nakon decenijskog proučavanja, kao sedokosi starac dešifruje vanzemaljsko pismo i počinje da čita istoriju daleke živopisne planete Elekton naseljene brojnim rasama i narodima na različitim nivioma razvoja. Istorija prati nomadsko pleme koje predvode tri brata; jedan od njih, Trigo, zagovara da se okanu skitnje i sazidaju grad na pet brežuljaka koji će postati centar njihove buduće bogate države sposobne da se odbrani od tehnološki naprednih i agresivnih Loka. Uprkos protivljenju braće a zahvaljući sticaju okolnosti, Trigo će uspeti da sagradi grad i tako započne uspon svog carstva. Na tom putu će morati da ratuje sa drugim narodima ali i da se bori sa invazijama vanzemaljaca, da sklapa saveze, uči se vladanju i pomaže nauku, razvija vojsku i administraciju, menja način života svog naroda… I kad postane najmoćnija država na planeti, Trigansko carstvo će se braniti od napada podmuklih Loka i divljih plemena kao i od “unutrašnjeg neprijatelja” u liku ambicioznih, beskrupuloznih oficira, činovnika ili rođaka.

   Batervortove zamisli, zapleti i razrešenja situacija primereni su uzrastu dečaka koji su pratili strip nedeljnike; u njima se barata poznatim, jasnim i jednostavnim principima i primarnom “plošnom” psihologijom tako da su i priče lake za praćenje i razumevanje, bez mnogo nedoumica ili “otvorenih krajeva”. Odrasli čitaoci će, zbog ovako podešenog materijala, ostati uskraćeni za serioznije sadržaje koje bi im zaokupljale pažnju (otud je srećna okolnost što epizode nisu preduge). Ono što “Daleku planetu”/“Trigansko carstvo” svrstava u vrhunske “priče u slikama” jeste Lorensov izuzetan spoj realističke slikarske veštine, dinamične montaže tabli i blistavog kolora. Njegovom rad je otelotvorenje dečačke fascinacije velikim, nepoznatim svetovima prepunim uzbuđenja i avantura. Elekton je planeta prekivena pustinjama i džunglama, pećinama i moćnim morima, sa egzotičnom florom i faunom, prepotopskim čudovištima, zastrašujućim divljacima. Jednako su začudni i civilizovani narodi, njihova staništa, odeća i običaji odnosno fizionomije. U stvaranju ovog segmenta Lorens je iskoristio svoja prethodna iskustva iz istorijskih stripova: Trigo i njegovi ratnici odeveni su kao rimski vojnici a imaju mačeve kakve ima Karl Viking. Njihov grad podseća na staru Atinu ili Rim, dok fizionomije, brade, nošnje i naseobine naroda Herikona liče na stare Persijance ili Vizantince a Loki nalikuju Mongolima. Lorensov “retrofuturizam” podrazumeva laserske pištolje koji se, kad se isprazne, odbacuju a boj se nastavlja mačevima, moćne leteće mašine ili topove i odlazak kod mudraca Perika, arhetipskog sedobradog maga-renesansnog stručnjaka za sva pitanja od arhitekture i astronomije do diplomatije (njegova kći je, pak, lekar za sve boljke).

   Uprkos slabostima, “Trigansko carstvo” ostaje neponovljivi praznik za oči željne avantura i čudesa, bilo da pripadaju generacijama koje su odrastale sa ovim stripom ili pripadaju onima koji su svet upoznavali kroz kompjuterske igrice. Izdanje novosadskog “Komika” konačno predstavlja ovaj strip kako dolikuje – u punom koloru i preciznoj štampi – na radost svih poklonika 9. umetnosti.

(„Dnevnik“, 2022)

  ...Izvan slobode (prvi deo).

   „Lako je biti rob; teško je biti slobodan”, čuvena je misao Nikolaja Berđajeva koja svoju potvrdu nalazi i u današnjem dobu na često sasvim neočekivanim mestima.

   Sloboda je zaista teška.Teret koji mogu u svom duševnom cegeru da nose samo oni najači.

   Na način, pesnika, pisca,slikara... donekle je poznat onima koji veruju da gledaju širom otvorenih očiju. Ali da li je poznat na način strip autora?

   Sećam se, ja sam kao i drugi, koje uglavnom ne poznajem, i ne želim da upoznam više nego što poznajem, pretežno od sećanja skrojen… i vremena kada sam video prvi strip… ne sećam se kako se zvao, ni imena autora… ali znam odavno da autor stripa nije bio u društvu Slobode kada je crtao taj strip. I da nije ni mogao biti.

   Ljudskom rodu se u nekom delu njene istorije Sloboda učinila suvišnom u svetu oslobođenom od Božjeg nauma, u svetu u kojem civilizacija cveta a kultura igra ulogu dekorativnog. U kojem razmenska vrednost biva zamenjena onom upotrebne prirode; etika privida kao jedina moguća. Stvorena u procesu nastajanja ideje čoveka i prirode kao resursa za eksploataciju scijentifikovanog materijalističkog uma. Obezduhovljenog. Uma koji razložno postvaruje ono još nepostvareno. Ubrzanjem pustoši ono još neopustošeno. Pisanim pamćenjem zaboravlja svet drevne viševekovne usmenosti; usmenosti koja volšebno zaboravlja svet tišine koji zbori sobom samim.

   Strip (da ne kažem strip autor) u tako formiranom društvu nije ni mogao biti u društvu Slobode čak ni „na dan njenog pogreba“. Kao takav bio je već formiran mehaničkim, tržišnim polugama društva u kojem se kao takav zatekao. U kojem je već zadobio svoju ulogu. Ulogu zabavljača među zabavljačima. Nebitnog među Bitnom, kao što su politika, ekonomija, crna hronika ili sport.

   Jer zašto bi, mislilo se bez mišljenja, on, strip (comics), priča u slikama, iskazana, dakle, crtačkim putem, u američkom progresivnom oku mogla da ima neku drugu ulogu osim zabavnog dodatka u dnevnoj štampi i doprinosi značajno boljem tiražu. Onu koju je već zadobila i sva ostala umetnička fela mada ne u istoj srazmeri i sa potpuno istim obeležjima.

   Pisani tekst je već bio u procesima zaboravljanja kulture usmenog pisma, zašto ne i kulture crtačke? Zaboravljanja kulture pre nastanka pojma kulture; metafizičke dimenzije starosedelačkog vremena koja se zatire bezobzirnim vrednosnim prosedeom tipičnim za osvajački metalitet belog čoveka, predrasudama ubojitim naoružanog i opčinjenog sobom u procesu sticanju svoje lažne snage koju će tek nadmeno deliti svakom onom koji ne može da se odbrani od zahuktale ideje Progresa kolonizatorskih interesa novokomponovanih kolonizatora „novog sveta“. On-strip crtač – bio je već resurs za eksploataciju koji svoj uspeh može da meri isključivo odjekom koji će ostvariti na postojećem tržištu zabave i razbibrige. Odvlačenje pažnje čoveku mase gomile lepotom i virtuoznošću crteža, uglavnom crnobelom, i ( koliko?) svesno i namenski skrojenog scenarističkog zapleta koji prosečnog čitaoca američkih novina ne obavezuje ni na šta posebno, pogotovo ne na razmišljanje o temeljnim obrascima (ne samo) američkog way of life.

   Poznatost, zahvaljujući odjeku koji mu daje tržište, čini poznatog. Ne vrednost per se. Privid koji utemeljeno dominira nad zbiljom. Privid bitnog koji se već naveliko odomaćio u osvojenom „novom svetu“. Najvažnije je bilo ostati u trci sa ostalim oblicima zabave, pogotovo sa dolaskom radija i televizije u društvu zasnovanom na proizvodnji obilja roba i konzumerizmu. Bilo je očaravajuće videti svo to razmetanje američke moći naročito u formi zabavnog. Važno je biti najpre najbolji trubač u bendu, a ako je tu i „atraktivna“ pevačica, koga zanima tekst pesme? Onaj koji želi poeziju neka, kao i do sada, čita knjigu poezije. Molim lepo. Kultura je tamo, u knjižarama, muzejima. Zna se odavno kome je i gde mesto. Zar se u to može sumnjati? A mi živi ljudi smo ovde i sada, a ne tamo, u toj… odvojenoj sferi – kulturi. Previše uglađenoj. I podobnoj, Sistemu privida i obmane. Užasa, rekao bi Adorno. I siromašni i pristojno siromašni kao i oni pristojno bogati i nepristojno bogati kao da su prećutno činili medijsko bratstvo. Elegantno bogati Rip Kirbi sjedinjavao je srca i levih i desnih... Hogar je ipak samo simpatično strašan, užasan, odvratan, glup… pljačkaš, lopov, ubica... kao što su vikinzi pretpostavlja se svojevremeno bili. Čarli Braunov Snupi spava i sanja na krovu svoje kućice... Iako je to fizički neizvodljivo, crtački je duhovito čitaocima. Likovi iz stripa Stiv Kenjon mnogo pričaju... prilično literarno i samosvrhovito; šta autor u stvari želi da ispriča ionako nikoga posebno ne interesuje. Estetika stripa je možda otkrivena, pominje se čak i izvesnim, dakako obimnim, knjigama pod naslovom „Svet umetnosti“ ili nekom sličnom naslovu, ali negde u fusnoti onog poglavlja takozvane epohe Moderne pod naslovom „Pop art”, na slikama izvesnog Roja Lihtenštajna... Leeepoo. Ali ipak, i dalje, ako želite da čitate nešto pametno i gledate nešto pametno ili, pak, naročito zabavno a umetnički vredno, nećete, zaboga miloga, kozumirati strip!

   A tek film! Industrija za produkciju snova i uspavljivanja! I Argh: intelektualci koji su svojevremeno u najbolju ruku igrali uloge svetlećih reklama! I oni su išli u školu. A u školi nije bilo stripa kao nastavnog predmeta. Iako je izvesnih godina izvesnog dvadesetog veka bio mnogima isplativa roba na izvesnom isplativom tržištu.

   Slobodno misliti stripom, njegovim samosvojnim jezikom, bio je u većem delu njegove istorije kao i istorije kulture opšteprihvaćeni i nigde argumentovani nonsens. Pogotovo za redovnu platu, pravo na život, profesionalni a ne diletantski odnos prema umetnosti, onako preko vikenda, kad se nađe vremena za zasluženu, novcem kupljanu dokolicu, na koju bi i gospodin pisac, dakako, trebalo, pravde radi, da ima obično ljudsko ako ne i profesionalno pravo. Ali, eto, zamislite, nema. Čak ni on. On koji nešto očigledno misli i o tome svedoči svojim, ponekad s pravom, cenjenim delom. Pa kada je već tako, kada čak ni gospodin pisac nema pravo (na svoje spisateljsko) Pravo i naravno izvesne pretenzije na Istinu, šta bi onda, samim tim, hteo taj, kako se zove, ah da, strip crtač? Mada ja ovde ne govorim tek o nekom tamo crtaču stripa, nego o autoru. O autoru stripa, o onome koji sam crta i piše i čak misli svojom glavom, i to iz predela svoje zaslužene i Bogom dane slobode, znate.

   Ali, znam, znam, vas to ne interesuje (vi ste takođe išli u školu). Ako Vas uopšte nešto interesuje. Pogotovo danas u vremenu postneoliberalnog tehnokorporativnog kapitalizma. Kada je logor postao digitalan, sveprisutan i na taj način nevidljiv.

   Crtač je u drevnim vremenima bio neko ko crtežom svedoči i doziva ono bitno i često sveto za zajednicu. Crtač kruga je, recimo, crtao na pesku, zemlji... Proizvođač točka je kasnije dobro zarađivao i brzo se kretao kao i oni koji su bili samo vlasnici motornih vozila. Ako ne ulazimo sada u priču o tome koliko su i kako tehnički izumi, računajući i automobile, postali vlasnici svojih proklamovanih vlasnika, budući ljudi bez nogu koji jure svetlosnom brzinom u drugi Edenski vrt, nalik tržnom centru i hipermarketu. Vruuuum!

   U vremenu savremenom on, crtač, postao je neko ko u najbolju ruku ima čast da doziva prigodno i nebitno. Masovnost je postala posledica i simptom industrijske revolucije, a kultura površnosti odraz negovanja kvantiteta koji sofisticirano marginalizuje kvalitet koji neminovno svojim odsustvom rađa nove potrebe i bolest novih zavisnosti.

   Sloboda ili strip? Loše postavljeno pitanje. Sloboda I strip. Tamo gde je sloboda, tamo je strip. Strip čiju istinu tek treba pronaći.

   Đorđe Milović

   Leta gospodneg, 2020.

  ...DCEASED – Mrtva planeta.

Mislili ste da je Zemlji došao KRAJ kada je šeststo miliona duša progutano antiživotnom jednačinom i pretvoreno u bezumne, pomahnitale ubice željne smrti i razaranja?! Prevarili ste se!

Otkrijte šta ili ko će sačekati naše junake kada odgovore na sablasan poziv u pomoć sa MRTVE PLANETE!

„DCEASED – MRTVA PLANETA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.340 dinara!

KRAJ SVETA JE BIO SAMO POČETAK!

Pet godina je prošlo otkako je Zemlja evakuisana nakon smrtonosne pandemije antiživotne jednačine.

Preživeli su pronašli dom na Zemlji 2, ali mršava je to egzistencija – sve dok Liga pravde ne primi slabašni poziv u pomoć sa Zemlje. Zar je na toj mrtvoj planeti uopšte moglo nešto da opstane? Nova liga, koju predvode Dejmijan Vejn, Džon Kent i Kasi Sendsmark – novi Betmen, Supermen i Čudesna Žena – moraće da se vrati kući...

Ali ko – ili šta – tamo čeka te neustrašive junake?

DCEASED: DEAD PLANET #1–7

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„DCEASED – MRTVA PLANETA“ na Letećem je startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od ponedeljka, 18. aprila, do petka, 22. aprila 2022. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

  ...Bubnjevi Srebrenice -
  Sajam knjiga u Skenderiji.

U sklopu 33. Internacionalnog sajma knjiga i učila u Skenderiji (Sarajevo), izlagaće i naša izdavačka kuća proslavljajući 10. Rođendan. U sklopu sajma Agarthi Comics se pojavljuje zajedno sa ostalim BH izdavačima u sklopu Zajednice BH izdavača, i za ovaj sajam pored 8 premijernih naslova, poseban akcenat smo stavili na objavljivanje i promociju našeg novog izdanja „Bubnjevi Srebrenice”.

Agarthi Comics - BH strip izdavačka kuća predstavlja novo izdanje u ediciji Atlantis. Autori su Philippe Lobjois i Elliot Raimbeau. Nevjerovatna priča koja obrađuje temu vezanu za genocid u Srebrenici, ali i dešavanja u Haškom tribinalu koje su do sada bile malo poznate. Autor ovog izdanja Philippe Lobjois, ratni reporter iz Sarajeva, je gost na promociji i zajedno sa prevoditeljicom Bobom Lizdek će nam otkriti više o svom pozivu i ovom izdanju. Iskoriste priliku i obezbjedite svoj primjerak uz posvetu autora. Promocija će biti održana u sklopu 33. Internacionalnog sajma knjiga u Skenderiji u promotivnom prostoru Zajednice BH izdavača.

Promocija će se održati 20.04.2022.godine u 17h u sklopu promotivnog paviljona Zajednice BH izdavača.

  ...NOVI STRIP WEBZINE #59.

Pogledajte dio radova pristiglih na 59. otvoreni Komikaze poziv! Hvala svima na sudjelovanju!

IZDANJE: https://komikaze.hr/issue/59/
INFO: https://komikaze.hr/comic-strip-webzine-59/

CLICK CLICK - STRIP AUTORI: Ruei Yi Fang / Basile Bibas / Marie Vermont / Harukichi / Okichu / hikikomori_ed / Vittorino Curci / Giovanna Fabi / Jan Škrinjar / Damir Stojnić / Ivana Geček / Ivana Armanini

Komikaze #59 - WEBZINE okuplja 12 autora_ica (6 novih u Komikaze galeriji!) iz: Hrvatske, Taiwana, Japana, Francuske, Italije i Austrije. RADNO VRIJEME: NON-STOP /

Program Komikaze 2022. je podržan od Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske i grada Zagreba.

click click:  nagrada 2020 <> komikaze album 20 <> 2002 - 2022 #komikazexx

info & comix:
CLICK CLICK - marie vermont • oteta je od vanzemaljaca 1999. godine i od tada živi to iskustvo. danas je u beču, zajedno sa soybotom, grupom za podršku NLO turistima i riso tisak.
CLICK CLICK - jan škrinjar • (1998.) živi u zaprešiću, hrvatska. utapa jade u mračnim kutevima starih saloona.
CLICK CLICK - ivana geček • 25.-godišnja umjetnica i horor entuzijastica iz Hrvatske.
CLICK CLICK - ruei yi fang • 1988. rođena je u gradu Taipei, Tajvan. Radi u polju ilustracije, stripa i svim drugim zanimljivim pričama.
CLICK CLICK - damir stojnić • (1972.) živi i radi u rijeci kao profesor na akademiji primijenjenih umjetnosti, hrvatska. završio je umjetničku akademiju u zagrebu. stripove crta od 1990. ali ih do komikaze albuma 2019. nije objavljivao. fokus: strip, ilustracija, konceptualna umjetnost, kuriranje
CLICK CLICK - okichu • (1979) umjetnik i kurator iz tokija, japan. njegov stil je poznat pod imenom automatizam, gdje nesvjesno vodi kreativan proces. započinje olovkom, prepuštajući se crtanju bez razmišljanja, nakon čega pronalazi oblike i motive u radu, povezujući ih obojenim i duhovitim mozgalicama. također vodi galeriju mograg, čiji je suosnivač s motoko ohta u tokiju. u suradnji sa zanimljivim umjetnicima se  zalaže za “japanski lowbrow art” kao smjera za uživanje aktualne umjetnosti.
CLICK CLICK - basile bibas • student umjetničke škole u strasbourgu, francuska. objavljuje svoje stripove u fanzinu fred.
CLICK CLICK - harukichi • (1973.) živi u japanu. fokus: strip, komponiranje, pisanje.
CLICK CLICK - hikikomori_ed • tajanstveni autor: instagram
CLICK CLICK - giovanna fabi • (1996.) studentica likovne akademije u Bologni, Italija. prethodne škole: viša umjetnička, bruxelles; likovna akademija, macerata.
CLICK CLICK - vittorino curci • (1952.) živi u noci, italija. fokus: pjesništvo, muzika (slobodna improvizacija), slikarstvo, doodle.
CLICK CLICK - ivana armanini • završila školu za primijenjenu umjetnost i dizajn i akademiju likovnih umjetnosti u  zagrebu, hr. fokus: strip, mikroizdavaštvo. vodi komikaze od 2002.

  ...„Boa-Mori“ 4 i 5 i „Srebrni letač“ 1 i 2.

PREDSTAVLJAMO VAM NASTAVAK LEGENDARNOG SERIJALA „TORNJEVI BOA-MORIJA“ ČIJE PRIČE NAS VODE U NEKA UZBUDLJIVA VREMENA KOJA DOLAZE NAKON AVANTURA ČASNOG VITEZA EMARA OD BOA-MORIJA!

Peti tom kao specijalni dodatak sadrži i najnoviju epizodu iz „Tornjeva Boa-Morija“ – „Čovek sa sekirom“!

„BOA-MORI“ 4 i 5 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara za po tomu!

Iako je Emar od Boa-Morija otišao sa ovog sveta a da nije stigao da uživa u voljenim tornjevima za kojima je toliko tragao, posed koji mu je bespravno oduzet vraćen je njegovog porodici, njegovoj ženi i detetu koje je rođeno kada mu je otac konačno spustio svoj mač.
Međutim, generacije Emarovih potomaka nastaviće da slede njegove viteške principe kao časni naslednici velikog pretka. Neki će biti u službi Anžuja tokom okupacije Sicilije 1281. godine. Neki će se naći u Toledu početkom narednog veka, neki će biti u Flandriji tokom progona luteranaca ili će se obresti u Rusiji, pa čak i u dalekoj provinciji Jukatan...
Kao prirodan nastavak Hermanovog originalnog serijala, dva završna toma Boa-Mori udahnjuju nov život u ovaj čuveni istorijski ep, kroz avanture junaka u čijim žilama teče viteška krv Emara od Boa-Morija. Time Herman i njegov sin Iv H., u nizu samostalnih priča, upotpunjuju sagu o jednoj od najpoznatijih porodica iz sveta stripa.

Prelistajte ovo izdanje - tom 4. • PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - tom 5. • PORUČITE ODMAH

„BOA-MORI“ 4 i 5 na Letećem su startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.540 dinara po tomu, od srede, 13. aprila, do nedelje, 17. aprila 2022. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara po tomu.

NAKON DESET GODINA, PREDSTAVLJAMO VAM NOVO, KOLOR-IZDANJE NEZABORAVNOG SERIJALA O HRABROJ I PRAVDOLJUBIVOJ SVEMIRSKOJ LUTALICI IZ PERA VELIKANA DEVETE UMETNOSTI STENA LIJA I DŽONA BJUSEME!

„SREBRNI LETAČ“ 1 i 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.810 dinara za prvi i 1.540 dinara za drugi tom!

Kako bi spasao voljenu matičnu planetu Zen-La od uništenja kojim joj je zapretio Galaktus, proždirač svetova, Norin Rad sa tim supermoćnim bićem sklapa dogovor: Galaktus će poštedeti planetu ako on pristane da bude njegov izvidnik, koji će širom svemira tragati za svetovima čiju će energiju Galaktus moći da crpe. Pritom Galaktus menja svog novog podanika, pretvarajući ga u blistavog čuvara svemirskih staza – Srebrnog Letača!

Međutim, našavši se na Zemlji, sledećoj planeti koja bi trebalo da bude proždrana, Letač odlučuje da se suprotstavi gospodaru, kako bi zaštitio ljudsku rasu od uništenja. Kazna za to mu je večno zatočeništvo na tom za njega novom i nepoznatom svetu... I ubrzo on postaje časni čuvar čistote i pravde, ljuti borac protiv svakog zločina i zla...

TOM 1: SILVER SURFER (1968) 1-7
TOM 2: SILVER SURFER (1968) 8-18; MATERIJAL IZ FANTASTIC FOUR ANNUAL (1963) 5, NOT BRAND ECHH (1967) 13

Prelistajte ovo izdanje - tom 1. • PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - tom 2. • PORUČITE ODMAH

„SREBRNI LETAČ“ 1 i 2 na Letećem su startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.810 dinara za prvi i 1.540 dinara za drugi tom, od srede, 13. aprila, do nedelje, 17. aprila 2022. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.000 dinara za prvi i 1.700 dinara za drugi tom, a u ostalim knjižarama 2.699 dinara za prvi i 2.299 dinara za drugi tom.

  ...Ksutal, grad sumraka.  Zemun:
  Makondo, 2022. strana 62 + dodatak.

   Talenat Stevana Subića (Zrenjanin, 1982) konačno počinje da biva vidljiv i u Srbiji. Subić, naravno, nije naš jedini strip crtač koji je uspeo na međunarodnoj sceni. Ali za razliku od Kerca, Gere ili Janjetova, koji su karijeru najpre napravili kod kuće, a onda postali popularni napolju, ovo je možda naš prvi važniji strip-crtač koji je najpre stekao međunarodnu slavu, a potom postao poznat i u Srbiji. Njegov poslednji strip Konan objavljen je za francuski Glénat, ali je pre toga premijeru doživeo u Srbiji za izdavačku kuću Makondo.

   Konan varvarin, jedan od najpoznatijih Marvelovih stripova, dobro je poznat srpskoj publici. Marvel počinje da ga objavljuje 1970. godine. Strip su proslavili crtači Džon Bjušema, Alfredo Alkala, Erni Čan i Toni de Zunjiga, koji su ga crtali 1970-ih i 1980-ih godina. Naši čitaoci upoznati su sa ovim opusom kroz novosadsku Stripoteku, a kasnije i kroz reviju Marvel strip, koja je redovno objavljivala ove, ali i mnoge druge Marvelove junake. Raspadom Jugoslavije, raspalo se i jugoslovensko tržište stripova. Konan je, razume se, nastavio da izlazi u Americi, ali je retko dolazio do naših čitalaca. Sve dok u poslednjih desetak godina izdavačke kuća Darkwood nije počela da objavljuje kolekcionarske tomove Konan hronike i Konan divlji mač Simerije sa reprizama starih epizoda, ali i novim, do sada potpuno neobjavljenim.

   U periodu 2003-2018, izdavačka prava za Konana u Americi preuzela je kuća Dark Horse Books. U okviru jedne edicije predstavljene su priče Roberta Hauarda (1906-1936), tvorca Konana, koji je od 1932. godine priče o Konanu počeo da objavljuje u časopisu Weird Tales. U Evropi je, međutim, pravo na adaptaciju Hauardovih priča slobodno od 2006. godine. To je iskoristila francuska izdavačka kuća Glénat, koja je od 2018. počela da na svoj način radi ono što su uradili u Dark Horsu. Svaki album sadrži strip-interpretaciju jedne Hauardove pripovetke o Konanu. Subić je zajedno scenaristom Kristofom Bekom (sa kojim je ranije već radio na Tarzanu) u strip pretvorio pripovetku Ksutal, grad sumraka (eng. Xhutal of the Dusk). Ova priča objavljena je u 13 tomu, koja je u francuskoj objavljena 26.1.2022. Pre toga ju je u Srbiji objavila naša izdavačka kuća iz Zemuna - Makondo.

   Razumljivo, Konan ima neke svoje karakteristike i posebnosti koje crtač mora da poštuje, iako je Glénat odlučio da kreativne timove za ovaj projekat ne uslovljava posebnim standardima. Drugim rečima, dok scenaristi moraju da se okvirno pridržavaju Hauardove priče, crtači su slobodni da menjaju i modifikuju Konanov izgled, kao i vizuelnu atmosferu stripa. To radi i Subić. Koliko je Subić inovativan i drugačiji možda se najbolje vidi kroz poređenje njegove verzije iste ove epizode sa onom koju su 2016. godine uradili američki autori Vilanova i Čing za Dark Horse. Subićev Konan deluje potpuno drugačije - surovije i okrutnije. Za razliku od Bjušeminog crteža, čiji je Konan bio savršeno oblikovan (kao da svaki dan disciplinovano posećuje teretanu) na Subićevom Konanu se vidi sirova snaga. Subićev crtež je u principu daleko divljiji i mračniji od prosečnog marvelovskog crteža. (Ovo važi i za još neke francuske crtače koji su radili Konana za Glénat, kao što je recimo Robert Reht, koji je obradio priču Kći ledenog diva.) Ako bi se poredio sa drugim crtačima, atmosfera Subićevog stripa možda najviše podseća na Mort Cindera Alberta Breće, dok telesna konfiguracija glavnog junaka podseća na Bladstara Ričarda Korbena. (Bladstar je takođe lik kojeg je osmislio R. Hauard.) Ovakve vizuelne promene nisu slučajne. Urednici Glénata objasnili su da su želeli da čitaocima ponude evropskog Konana, tj. drugačiji izgled i karakter od onog američkog, koji je do sada dominirao Konanovim opusom.

   Subić je stripom počeo da se bavi 2009. godine. Prvi ugovor dobio je od Bonelija 2012. godine za koga je crtao Adama Wilda. Pre Konana, najpoznatiji Subićev strip bio je Moriarty za izdavačku kuću Delcourt i Tarzan za Soleil (takođe saradnja sa scenaristom Kristofom Bekom). Crtež Tarzana je malo manje sirov kod Konana, ali daleko drugačiji od onoga Tarzana na kojeg smo navikli iz pera jugoslovenskih autora tokom osamdesetih godina, kada su ga crtali domaći autori pod rukovodstvom Baneta Kerca. Nadajmo se da će domaći izdavači nastaviti da prate Subićev rad i, dok Subić ne krene dalje, objaviti ono što je već nacrtao.

[Objavljeno: Danas, 12.3.2022. str. 51-53.
https://www.danas.rs/nedelja/suroviji-i-okrutniji-varvarin]

  ...do granica egzistencijalnog apsurda i
  korak dalje – “Vršnjaci drugi tom” Arkasa;
  izdavač: Čarobna knjiga, 2021.

   Nakon sjajnog prvog toma stripa “Vršnjaci” grčkog umetnika koji se potpisuje kao Arkas, agilna “Čarobna knjiga” je, nastavljajući svoj prosvetiteljski rad otkrivanja dela 9. umetnosti nastalih izvan centara evropskog i američkog stripa, kao specijalno izdanje u ediciji “Stari kontinent”, objavila je i drugi tom ovog po svemu izuzetnog dela. Jednako tako izuzetan je i sam Arkas (od mitološkog Arkadija), koji se retko pojavljuje u javnost (pretpostavlja se da je psihijatar ili profesor univerziteta) mada objavljuje stripove još od 1981.g. u dnevnim novinama, časopisima i albumima, i stekao je zavidnu popularnost i kritičarsko uvažavanje. Ovdašnji ljubitelji “priča u slikama” sa dužim pamćenjem setiće se njegovog stripa “Doživotni” - o zgodama i nezgodama kratkovidog političkog zatvorenika osuđenog na 622 godine zatvora, koji vreme provodi u nadmudrivanju i gloženju sa  pacovom Montehristom - objavljivanog u dnevnim novinama, 2002.g. kao poseban dodatak a zatim u četiri zasebne sveske i na kompakt disku. Od tada do 2021.g, Arkas nije svojim crnim humorom razveseljavao, zbunjivao i rastuživao ovdašnje stripadžije.

U osnovnoj postavci “Vršnjaci” su kamerna groteskno-apsurdistička priča o 75-godišnjem penzioneru Gerasimu i njegovom psu Zahariju koji ima 11 godina; kako se, pak, jedna pseća godina računa kao 7 ljudskih ova dvojica su, po svojim individualnim biološkim satovima, takoreći vršnjaci (i ispisnici). A oni to zaista jesu: stari su, bolešljivi, zaboravni, mrzovoljni i namćorasti. Gerasim, penzioner sa bednom penzijom zbog koje je na granici siromaštva i gladi, uz mnogo samodiscipline i povremeno gunđanje ali i koje zrno optimizma, trpi muke na koje se, sem fizičkih problema, nadovezuju samoća, nedostatak porodice i svest o promašenosti dosadašnjeg života odnosno o nepostojanju budućnosti vredne pomena. Zaharije je, pak, nikad zadovoljna, sadistička prznica; bez obzira i griže savesti, on je zloban i neprijatan do surovosti. Za sve svoje nevolje optužuje gazdu i omalovažava svaki njegov napor da popravi beznadežno lošu situaciju. Zaharije je jednako neugodan i prema Haralampiju, gazdinom jedinom prijatelju, pa ne propušta priliku da se podsmeva njegovim bolestima i zaboravnosti. U ovaj trio ubaciće se i tamnobraon pas skitnica Žuća (mada tvrdi da ga zovu i Krem i to zbog boje dlake koja se vidi samo ako se okupa) koga je Zaharije doveo kući samo da bi kinjio Gerasima. Zaplet priča kao i do sada svodi se na nadmudrivanje Gerasima i Zaharija, odnosno dijaloge Gerasima i Haralampija na koje Zaharije dodaje svoje komentare. Povodi za razgovore su svakodnevno trivijalni: loša a skupa hrana, bolesti, sećanja na mladost, smrti poznanika, zapažanja tokom šetnje… Poenta-žaoka dolazi na kraju table i ume da bude puka doskočica (“Hristos vaskrese!” Gerasim: “Da ima moju penziju, razmislio bi dvaput”; doktor Gerasimu: “Ali ne brinite! Ja kad prepišem nekome terapiju za srce, uvek od srca i umre!”) ali i neočekivana filozofska istina o životu, ambicijama, starosti i smrti (Zaharije: “Ako je naša svrha u životu da pomažemo drugima, koja je njihova svrha?”, “Nekim danima se osećam kao da mi je potrebna transplantacija tela!”; Haralampije: “Ne moraš da budeš jasan kada ne znaš o čemu govoriš.”). Osim pojedinačnih mudrosti i celokupni strip, iz priče u priču, slaže sliku celokupne egzistencije ljudske jedinke, sagledanu iz perspektive nekoga čiji je odlazak sa ovog sveta pitanje dana. Ovakvi gorko-slatki uvidi u krucijalna pitanja postojanja, uz povremene uplive čistog ludizma (Gerasim: “Ponekad pustim svoj mozak da luta…”, Zaharije: “Nije ti to pametno! Previše je mali da se kretao sam!”; Zaharije: “Mnogo sam dobar u krevetu! Mogu da spavam i po petnaest sati u kontinuitetu!”), izmamiće osmehe čitalaca ali one sa oporim talogom prepoznavanja sopstvenog usuda. Jednostavan i pregledan, karikaturalni crtež, namerno redukovan i umekšan samo potcrtava opore poente stripa ne remeteći čitaočevu koncentrisanost na tekst.

Drugi tom “Vršnjaka” sačinjen je od dva segmenta-albuma: “Kusi psi” (iz 2011), i “Zaharije cinik” (2016); ovaj potonji je dodatno zanimljiv i po Arkasovom “kraćenju” priča sa 4-5 sličica na 2-3 slike ili na one sažete u jedan crtež čime se demonstrira autorova sposobnost da ionako kondenzovane sadržaje svede na još manju ali i efektniju meru. Time Arkas dokazuje ne samo potpunu uronjenost u svet koji je zamislio već i izuzetan talenat da u svemu što radi dosegne majstorku jednostavnost i jasnoću mudrosti.

(„Dnevnik“, 2022)

  ...Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa u 2022. godini.

Poštovani/a,

Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) raspisali su konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa za 2022. godinu. U okviru ovog programa biće podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 20. oktobra do 20. decembra 2022. godine, kao i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) u oktobru 2022. godine. Konkurs je otvoren od 6. aprila do 6. maja 2022. u ponoć, a imena dobitnice/dobitnika biće objavljena 1. juna 2022. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.

Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, gde će na raspolaganju imati opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije, a a projekti koji se razvijaju u toku umetničke rezidencije biće predstavljeni na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2022. godine. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

Detaljne propozicije konkursa i formular za prijavu dostupni su na internet strani: http://www.institutfrancais.rs/ukrstene-umetnicke-rezidencije-iz-oblasti-stripa/ Za dodatne informacije, kandidati/kinje se mogu javiti putem e-mail adrese rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju) i maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku).

Pozivamo vas da se, ako ste zainteresovani i ispunjavate uslove, prijavite na naš konkurs.

Takođe bismo vas zamolili da prosledite poziv onima koje bi konkurs mogao da zanima, ili objavite informaciju putem vama dostupnih kanala komunikacije.

Srdačno,
Komunikart tim

  ..."Crtamo stripove!".

Poziv za decu viših razreda osnovnih škola i učenika srednjih škola, koje zanima strip da se priključe na zanimljiv i kreativan projekat "Crtamo stripove!".

www.crtamostripove.com

Ilustrator Davor Pavelić predstavlja novopokrenutu mrežnu stranicu "Crtamo stripove!" namenjenu osnovnoškolskim i učenicima srednjih škola svih profila, koje zanima strip i koji se njime bave. Stranica je nastala s namerom da se deca upoznaju sa stripom i da se njime kreativno izraze. Omogućava im se poligon za javno objavljivanje i platforma za komunikaciju s vršnjacima i istomišljenicima koje zanima strip. Na stranici mogu objavljivati svoje stripove bilo koje tematike, a mogu se uključiti i u Facebook grupu "Crtamo stripove!" gdje će stripove moći komentarisati, diskutovati o njima, te razmjenjivati svoja iskustva, zapažanja i ideje s drugim ljubiteljima stripa i svojim vršnjacima. Biće i nagrada!

www.facebook.com/groups/950275969240760/

  ...autorskog stripa učenika Srbije.

CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE

RASPISUJU KONKURS ZA
35. IZLOŽBU AUTORSKOG STRIPA UČENIKA SRBIJE
Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želјi da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

USLOVI KONKURSA:
-Maksimalan format stripa može biti 50h70cm.
-Strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika.
-Svaki učenik može da pošalјe po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa.
-Eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje.
-Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodelјeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.
-Na konkursima mogu učestvovati sva deca individualno ili preko predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kao i privatne škole, likovne radionice ili atelјei za decu i omladinu.
-Ukoliko se iz jedne ustanove šalјe više grupa radova, različitih vaspitača, učitelјa, nastavnika odnosno mentora- svaka grupa radova (jednog mentora) mora biti fiziči odvojena- posebno zapakovana sa svim neophodnim podacima, i nakon toga spakovana u jedinstveni paket. Na ovo posebno skrećemo pažnju Predškolskim ustanovama.

-Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.

-Molimo Vas da ne šalјete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini, testeninu, itd., niti bilo koji drugi materijal koji otpada sa radova.

-Radove poslate u rolni ili radovi koji su presavijeni žiri neće uzimati u razmatranje.
Molimo da se radovi propisno upakuju između čvršćih kartona, jer se radovi oštećeni tokom transporta takođe neće uzimati u razmatranje.

Na poleđini svakog rada treba  obavezno zalepiti karticu sa podacima popunjenim na kompjuteru:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 
Ime i prezime deteta:___________________________ 
Razred/ uzrast:_______________________________
Naziv teme:__________________________________
Naziv škole:__________________________________
Mesto i adresa škole:___________________________
Ime i prezime
nastavnika/likovnog pedagoga:___________________
Kontakt telefon:_______________________________
Adresa elektronske pošte:_______________________
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sve podatke isklјučivo popuniti na kompjuteru. Podaci ili pojedinačni podaci napisani rukom neće se uzeti u razmatranje.
GRUPNI RADOVI DECE – neće ulaziti u kategoriju za nagrađivnje, ali mogu biti od strane žirija odabrani za izlaganje.
ROK ZA SLANJE RADOVA: 14. novembar 2022. godine

Radove slati na POŠTANSKI FAH Centra za likovno vaspitanje sa naznakom likovnog konkursa:
Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine
POŠTANSKI FAH  328
21101 Novi Sad
mob. 064/47-37-363
cеntarzalikovnovaspitanje@gmail.com  www.likovnicentardece.org
https://www.facebook.com/centarzalikovnovaspitanje/

   Opšti uslovi

   I. Projekat

   Ovaj otvoreni poziv je deo projekta „CAN for BALKANS – Comics Alliance Networking for Balkans“.

   Projektom „CAN for BALKANS“ kaže se „MOŽE“ stvaranju prekogranične kulturne mreže kako bi se olakšala saradnja između stručnjaka i umetnika koji se bave istorijskim stripom (strip sa istorijskom tematikom) širom zapadnog Balkana i Evropske unije u duhu evropskih vrednosti.

   Istorijski stripovi sa Balkana su u prošlosti bili obeleženi nacionalističkim govorima i komunističkom propagandom ili jednostavno nemaju prošlost (u slučaju Albanije). Nažalost, u mnogim slučajevima greške iz prošlosti i dalje se ponavljaju u savremenim balkanskim stripovima.

   U isto vreme, regionalno umetničko tržište istorijskih stripova je oskudno i podeljeno.

   Kulturni konzorcijum koji čine partneri iz Albanije, Belgije, Republike Severne Makedonije, Rumunije i Srbije želi da promeni ovu perspektivu kroz:
   - organizovanje međunarodnog otvorenog poziva upućenog umetničkom okruženju koje učestvuje u stvaranju radne osnove (digitalni arhiv i istorijske studije) kojom se doprinosi nasleđu iz oblasti istorijskog stripa. Ovim otvorenim pozivom podstiču se umetnici koji se bave stripom na kreativno istraživanje istorije radi stvaranja novih dela. Ova dela predstavljaju originalni i nekonvencionalni doprinos tumačenju evropske istorije uopšte, naročito istorije Balkana, uz uticaj u okviru kulturnih oblasti sa dominantnim kulturnim nasleđem, ukazujući na njegove glavne vrednosti koje često nisu u saglasnosti, kao i na vrednosti Evropske unije.
   - promociju istorijskih stripova kroz kulturne aktivnosti kao što su izložbe, istraživački projekti, onlajn platforma i javne rasprave o klišeima, kao i o kulturnim i društvenim stereotipima sa prostora Balkana.

   Naš projekat usmeren je na profesionalne grupe (umetnici, stručnjaci, organizacije) ili entuzijaste iz oblasti stripa, ali i na širu javnost i lokalne zajednice koje su domaćini projekta. Pored toga, bitan cilj projekta jeste i omasovljenje publike koja prati industriju stripa.Ovaj cilj biće ostvaren tako što će široj javnosti biti omogućen besplatan pristup atraktivnim kulturnim manifestacijama (obilazak projektne izložbe u zemljama partnerima) kao i pristup onlajn okruženju (digitalna platforma).

   Projekat se sprovodi u periodu od 1. marta 2021. do 31. marta 2023. godine,a finansira se kroz program „Kreativna Evropa“ od strane Evropske izvršne agencije za obrazovanje, audiovizuelne sadržaje i kulturu (EACEA) iz Brisela, u okviru otvorenog poziva radi Konsolidacije kulturne saradnje i konkurentnosti kulturnih i kreativnih industrija na zapadnom Balkanu (EACEA 39/2019).

   II. Partneri

   „Belgijski strip centar“–Brisel, Belgija
   Ovo je jedan od najvažnijih muzeja na svetu koji je posvećen stripu.
   Nalazi se u centru Brisela i predstavlja atrakciju koju posećuje veoma veliki broj turista i zaljubljenika u strip. Ovaj Centar već više od 30 godina promoviše autore i junake 9. umetnosti. Svake godine Centar poseti preko 230.000 ljudi.
   Stalna postavka, koje se redovno ažurira, kao i veliki broj privremenih izložbi, omogućavaju posetiocima da otkriju višestruke aspekte 9. umetnosti.

   Nacionalni istorijski muzej (NHM) – Tirana, Albanija
   Ovo je najveći i najznačajniji muzej u Albaniji. U njemu je izloženo oko 5.000 istorijskih dela iz perioda od 4. veka pre nove ere do druge polovine 20. veka.
   Nacionalni istorijski muzej je u okviru lokalne, nacionalne i međunarodne šire javnosti usmeren ka stimulaciji (na dijahroni način) razumevanja i svesti o albanskoj istoriji i ulozi ove zemlje u globalnom istorijskom procesu.
   Nacionalni istorijski muzej je najznačajniji subjekt u kontekstu zvaničnog tumačenja albanske istorije. Ona igra veoma važnu ulogu u zaštiti nacionalnog identiteta, kao i u prenošenju ove slike posetiocima i široj javnosti. Muzej se razlikuje od onoga što nam nude pisani istorijski izvori, jer ekspresivni jezik muzeja čine eksponati i umetnička dela, kao i odgovarajuće dodatne informacije.
   Nacionalni istorijski muzej ima za cilj da podstakne razumevanje i uvažavanje istorije Albanije na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i dijalog među građanima o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zemlje. U tu svrhu muzej prikuplja, konzervira i istražuje nematerijalne i materijalne dokaze o istorijskom i kulturnom nasleđu Albanije. Informacije o pomenutim dokazima se dele, a česte su i izložbe edukativnog i zabavnog karaktera. Muzej aktivno učestvuje u nacionalnim i međunarodnim kulturnim mrežama i organizuje aktivnosti kojima promoviše svoju viziju i misiju.

   Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“– Leskovac, Srbija
   Udruženje je poznato pod nazivom „Leskovačka škola stripa“, a osnovano je sa ciljem da okupi ljubitelje stripa kroz edukativne programe, strip i pop-art izdavaštvo i organizaciju izložbi, javnih konkursa, tribina i festivala.
   Glavni projekat udruženja predstavlja „Balkanska smotra mladih strip autora“ – najznačajnija godišnja manifestacija posvećena mladim strip autorima iz balkanskih zemalja, koja se redovno održava još od 1998. godine.

 

   Strip centar Makedonije – Veles, Makedonija
   „Strip centar“ u Makedoniji je osnovan sa ciljem da koristi i promoviše stripove u različitim oblastima javnog života. Njegova misija uključuje podizanje svesti i širenje strip-kulture kroz izdavanje stripova, bibliotečke i edukativne aktivnosti i izložbe.
   „Strip centar“ Makedonije organizuje najveću strip manifestaciju u Republici Severnoj Makedoniji pod nazivom „Međunarodni strip salon – Veles“.

   Istorijski muzej okruga Brašov, Rumunija
   Ovaj muzej je jedna od najvažnijih kulturnih i javnih institucija u okrugu Brašov. Poseduje najveće mobilnokulturno-istorijskonasleđe okruga Brašov (159.255 knjiga, dokumenata, itd.), koje obuhvata sve istorijske epohe, od praistorije do savremenog doba.
   Muzej je organizator više kulturnih događaja (izložbe, seminari, konferencije, debate, festivali, itd.) u okviru partnerstva sa institucijama i javnim ili privatnim organizacijama i nacionalno je priznat kao kulturni operater.
   Lider je među lokalnim muzejima po ukupnom godišnjem broju posetilaca, uključujući mlade i školsku decu.
   Od 2017. godine, muzej razvija projekte namenjene promociji istorije kroz stripove. Pomenute aktivnosti su krunisane izdavanjem dva strip-albuma sa istorijskom tematikom i organizacijom „Međunarodnog festivala istorijskog stripa“ u Brašovu koji se održava od 2018. godine.

   II. Tema

   Balkan kroz istoriju

   „CAN for Balkans“ označava uzajamno približavanje ISTORIJE, UMETNOSTI i PROPAGANDE. Ipak, s obzirom na otvoreni poziv umetnicima širom sveta, projektom „CAN for Balkans“ biće stvoreno strip-nasleđe iz oblasti istorije i umetnosti bez propagande.
Dobijeni portfolio radova predstavljaće interkulturalni „dijalog“ o istoriji Balkana i biće korišćen kao polazište za izložbu i izradu kataloga.
Novi, originalni i istorijski koncept stripa trebalo bi da se bavi onim što spaja ljude na Balkanu, a ne stvarima koje ih razdvajaju, pozitivnim primerima iz zajedničke istorije, jedinstvom u različitosti. Stripovi bi trebalo da predstavljaju istinske umetničke poruke pomirenja namenjene miru i učvršćivanju poverenja, tolerancije i poštovanja.
Zato vas, dragi umetnici, pozivamo da se suprotstavite negativnim klišeima, kao i kulturnim i društvenim stereotipima koji potiču ili se tiču ljudi sa Balkana.
   Izložba će biti otvorena u Brašovu, 14. oktobra 2022. godine, tokom „Međunarodnog festivala istorijskog stripa“ a gostovaće u Srbiji, Republici Severnoj Makedoniji, Albaniji i Belgiji.

   IV. Uslovi za učešće

   ŠTA?
   Vaš projekat mora biti strip, a njime bi trebalo obuhvatiti gore pomenutu temu. Možete se baviti bilo kojim istorijskim periodom, od praistorije i antike do savremenog doba. Za predmet u okviru projekta možete izabrati poznatu istorijsku ličnost ili anonimne osobe. Možete se fokusirati na herojska dela, kao i na tradiciju, kulturne, ekonomske, sportske ili društvene događaje. Tematika stripa je adekvatna dok god se radi o istorijskom stripu koji je usredsređen na istoriju Balkana i hrabro „protivreči“ negativnim klišeima, kao i kulturnim i društvenim stereotipima sa balkanskog prostora.
   Ohrabrujemo vas da pristupite pitanjima istorije balkanskog područja uz usmerenje na ono što spaja ljudena Balkanu, a ne na ono što ih razdvaja.

   KO?
   Projekat „CAN for BALKANS – Comics Alliance Networking for Balkans“ otvoren je za umetnike iz svih zemalja.
   Učesnici moraju biti punoletne osobe (starije od 18 godina).
   Projekat je otvoren za sve autore – bez obzira da li su do sada objavljivali ili ne.
   Svaki učesnik može da dostavi maksimalno dva (2) stripa.

   KAKO?
   Rad na temu „Balkan kroz istoriju“ trebalo bi da bude u A3 formatu – tabla (ili kopija), minimalne rezolucije 300 dpi koja omogućava štampanje na A2 formatu.
   Izabrana tema može biti obrađena na način koji podrazumeva dve do devet tabli.
   Podnosilac zahteva je u obavezi da prijavu podnese preko naše veb stranice, u delu predviđenom za prijave:
https://www.canforbalkans.eu/
   Prijava bi trebalo da se sastoji od rada (skenirana kopija minimalne rezolucije 300 dpi) i popunjenog formulara sa sledećim podacima:
   - podaci o radu;
   - razlog zbog koga ste izabrali temu koju ste obradili;
   - novi istorijski podaci;(nije obavezno)
   - korišćeni dokumentarni izvori;
   - da li je rad objavljen/nije objavljen ili je deo ranije objavljenog rada/rada koji će biti objavljen, jer za učešće na konkursu neophodno je dostaviti samo neobjavljene radove;
   - kratka lična biografija (studije, izložbe, linkovi ka sajtovima/fotografije radova, itd.).

   Radove treba dostaviti na engleskom ili na jednom od jezika projektnih partnera (albanski, francuski, makedonski, rumunski, srpski) u skladu sa temom otvorenog poziva.
   Katalog će biti objavljen na engleskom jeziku.
   Odabrani umetnici koji su radove dostavili na jezicima projektnih partnera, slanjem radova saglasni su da stripove izrade i dostave i na engleskom jeziku u roku od deset (10) radnih dana od prijema prevedenog teksta koji će imdostavitiorganizator.

   KADA?
   Prijave treba slati isključivo u elektronskom formatu. Krajnji rok za dostavljanje radovaje 17. jul 2022. godine.

   V. Pogodnosti za umetnike
   Ukoliko bude izabran, umetnik ostvaruje pravo na sledeće pogodnosti:
      - objavljivanje rada na onlajn platformi projekta;
      - objavljivanje rada u katalogu projekta;
      - izlaganje rada na međunarodnoj putujućoj izložbi, tokom oktobra 2022. godine;
      - mart 2023. godine: Rumunija (Međunarodni festival istorijskog stripa u Brašovu), Albanija (Narodni muzej Albanije – Tirana),
        Belgija (Muzej stripa – Brisel), Srbija (Škola stripa – Leskovac), Republika Severna Makedonija (Strip centar Makedonije – Veles).

   Nagrade:
   Nagrade za 2022. godinu:
   Glavna nagrada: 1.000 evra – bruto iznos
   Prva nagrada: 800 evra – bruto iznos
   Druga nagrada: 500 evra – bruto iznos
   Treća nagrada: 300 evra – bruto iznos
   Pet učesnika dobiće počasne nagrade u iznosu od po 200 evra – bruto iznos po nagradi: svaka zemlja partner dodeljuje počasnu nagradu jednom od svojih umetnika-učesnika koji nije osvojio nagradu, ali je osvojio najviše bodova među umetnicima iz te zemlje.
   Izabrani stripovi biće predstavljeni tokom projekta, na onlajn platformi, u katalogu, a biće izloženi i u okviru putujuće izložbi u Rumuniji, Srbiji, Albaniji, Republici Severnoj Makedoniji i Belgiji tokom perioda od oktobra 2022. do marta 2023. godine.
   Ugovor o nagradama biće zaključen između nosioca projekta i dobitnika nagrada i preostalih pet nagrađenih učesnika (počasne nagrade) iz svake zemlje.
   Pobednici su u obavezi da originalne radove dostave radi izlaganja u glavnom delu projektne izložbe. Ovo podrazumeva i originalne table.

   VI. Proces selekcije
   Radovi koji učestvuju na izložbi, objavljeni u katalogu i na onlajn platformi, biće izabrani samo ako su urađeni u skladu sa temom projekta, uz saglasnost međunarodnog žirija.
   Odluka žirija je konačna.
   Kriterijumi za dodelu glavnih i počasnih nagrada:
   - grafički kvalitet (odabrani stil, realizacija, originalnost):
      • crtež olovkom (klasičan ili digitalni);
      • kontura / tuš (klasično ili digitalno);
      • crtež u boji (klasičan ili digitalni);
   - kvalitet scenarija (najbolja adaptacija istorijske teme);
   - kvalitet stripa – završni rad (grafika, kompozicija, scenario).

   VII. Vremenski raspored
   Krajnji rok za dostavljanje radova: 17. jul 2022. godine
   Proglašenje pobednika: avgust 2022. godine
   Otvaranje izložbe: 14. oktobar 2022. godine, Brašov (Rumunija)
   Izložba će od novembra 2022. godine do marta 2023. godine gostovati u Tirani (Albanija), Briselu (Belgija), Leskovcu (Srbija), Velesu (Republika Severna Makedonija).
   Otpremanje (upload) izabranih radova: oktobar 2022.godine

   VIII. Bespovratna sredstva u okviru projekta
   Pozivamo sve nagrađene umetnike (osvajače nagrada i počasnih nagrada) da učestvuju na otvaranju izložbe u Brašovu, od 13. do 16. oktobra 2022. godine.
   Dobitnici nagrada će učestvovati na manifestacijama u okviru projektnih izložbi, i to: dobitnici glavne i treće nagrade učestvovaće na manifestacijama u Briselu i Velesu; dobitnici prve i druge nagrade učestvovaće u obilasku Tirane i Leskovca.
   Bespovratnim sredstvima u okviru projekta biće obuhvaćeni putni troškovi (avionski, železnički ili taksi prevoz, prema potrebi), smeštaj (3 noćenja) i obroci.

   IX. Završne odredbe
    Nagrađeni umetnici su saglasni da prenesu prava distribucije svojih umetničkih dela na projektne partnere.
   Učešćem u selekciji, autori su saglasni da se njihovi radovi (u vidu fotografija) koristeza potrebe elektronske komunikacije u okviru projekta.
   Dostavljanjem datoteke uz prijavu svaki učesnik je saglasan da se njegov/njen rad (radovi) koriste u okviru projekta „Can for Balkans – Comics Alliance Networking for Balkans“ pod uslovom da se uz rad (radove) navedu ime i prezime autora i naziv rada.

   X. Kontakt podaci
   Za dodatne informacije obratiti se gospođi Joani Šiopu (Ioana Schiopu), pomoćnici rukovodioca projekta, na adresu info@canforbalkans.eu

KLIKNITE OVDE ZA PRIJAVU

  ...Riđobradi 1.

DEMON SA KARIBA JE STIGAO U ČAROBNU PORODICU!

PREDSTAVLJAMO VAM NAJSLAVNIJI STRIP O AVANTURAMA PIRATA, KLASIČNO OSTVARENJE VELIKANA STRIPA ŽAN-MIŠELA ŠARLIJEA I VIKTORA IBINONA!

„RIĐOBRADI“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!

Riđobradi je strah i trepet Karipskog mora, okrutni pirat koji hara pučinom. Protagonista je brojnih uzbudljivih avantura, u kojima njegova hrabrost i inteligencija, kao i sposobnost rukovođenja omogućavaju njemu i njegovoj posadi da se izvuku i iz najvećih teškoća. Erik je njegov usvojeni sin, koji želi da pođe drugim putem, da živi pošten, častan život. Međutim, svi njegovi pokušaji da se udalji od opasnosti i života na ivici vraćaju ga u okruženje u kojem je odrastao. Iako po karakteru nisu slični, i Riđobradi i Erik su izuzetni moreplovci, zadivljujućih strateških sposobnosti, i besprekorni su borci.

Smešten u 18. vek, ovaj strip često se poziva na istorijske događaje iz tog perioda, oživljavajući pred nama neobičan svet moreplovaca s obe strane zakona, kao i kompleksne odnose između velikih sila tog doba. Sam lik Riđobradog zasnovan je na različitim stvarnim ličnostima, piratima i pomorcima (Hajrudin Barbarosa, Crnobradi, Bartolomju Roberts...). Riđobradi je stekao veliku popularnost u zemljama u kojima je nastao, ali i na prostorima bivše Jugoslavije.

1. Demon s Kariba
2. Kralj sedam mora

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„RIĐOBRADI“ 1 na Letećem je startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.540 dinara, od srede, 6. aprila, do nedelje, 10. aprila 2022. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara.

  ...Još jedna mala strip-terapija, omaž kiosk stripovima 80-ih i obično-neobična avantura.

Nakon više od dve godine, pred vama je druga epizoda Brizze i Burre, junaka koji su debitovali u stripu "Zečje uho" objavljenom u veb magazinu Helly Cherry krajem 2019. godine.

Iako se radi o alternativnom i andergraund stripu, "Zečje uho" je izazvalo pozitivne reakcije javnosti pa i strip kritike u mejnstrim medijima poput Politike. Jednostavno, niko nije ostao imun na nalet strip nostalgije i asocijacije na Bonelijeva kiosk strip izdanja ili pisane palp romane.

Osim ovog estetskog momenta i ugođaja, sama priča je bila podjednako uzbudljiva i razigrana. Tako obična a tako neobična uz obilje andergraund i popkulturnih referenci koje komuniciraju sa čitaocem na još jednom nivou.

Naši junaci Brizzo i Burra se ovoga puta nalaze u novoj avanturi, u Čarobnoj šumi u kojoj nisu sami. I u ovoj priči vas očekuju obično-neobični događaji, andergraund i popkulturne reference, slepstik, psihodelični, nadrealni pa i filmski momenti. I pre nego svi zajedno zakoračimo u Čarobnu šumu, daćemo reč Kostji Ribniku, autoru ovog stripa, da nas lagano uvede u priču...

U ovoj epizodi "Čarobna šuma" Brizzo i Burra upadaju u nove avanture koje se uglavnom sastoje od izbjegavanja kiše žireva, promatranja mravinjaka i motanja po jednoj šumskoj birtiji. Paralelno, pratimo priču o dvije djevojke iz Kalifornije, dobroćudnom skinhedu, jednoj babi i seoskom frajeru Brkiju. Još jedna mala strip-terapija i omaž kiosk stripovima iz 80-ih, ex-yu autorskim stripovima te heavy/crossover muzici iz tog perioda.

Nadam se da ćete uživati u ovom Helly Cherry epizodnom web izdanju do, nadam se i štampanog integrala (vjerovatno po završetku 3. epizode).

Sigurni smo da negde postoji paralelni svet u kome se sve ovo baš ovako zaista i odigralo, svet u kome su se u Jugoslaviji krajem 80-ih našla dva Italijana, dve devojke iz Kalifornije, seoski skinhed-krčmar sa neverovatnom pričom unutar priče i prepuna andergraund svirka.

Strip možete besplatno preuzeti u PDF i CBR formatu ovde ili čitati direktno na ovom linku. 

Uživajte jer - "bogatiji smo za još jednu priču, za još jedan kraj."