...Aleksandar Zograf, ponedeljak 1.3. u 19h!

Turbina - turbo tribina • LAZAR DŽAMIĆ I ALEKSANDAR ZOGRAF • Ponedjeljak 1.3., 19:00 UTC+01
Razgovor Lazara Džamića i Aleksandra Zografa održat će se online na Facebook stranici
Klub Močvara • Pozivamo publiku da šalje pitanja putem chata.

Lazar Džamić je autor knjige Cvjećarnica u Kući cveća, koja se na dubinski način bavi fenomenom stripa o Alanu Fordu. Iako je Alan Ford bio popularan samo u dvije zemlje, u Italiji i Jugoslaviji, čak pet objavljenih izdanja Džamićeve knjige svjedoče da je na našim područjima ovaj strip ne samo obilježio jednu epohu, nego da je do dana današnjeg zadržao kultni status. Tome u prilog govori i uspjeh izložbe na kojoj je Lazar Džamić bio jedan od suradnika, "Alan Ford trči počasni krug". Izložba je izazvala veliku pažnju u Ljubljani i Beogradu (nakon smirivanja pandemije trebala bi biti predstavljena i u Zagrebu), pa je ovaj razgovor i prilika da saznamo nešto više o čitavoj inicijativi. Lazar Džamić se već dugi niz godina bavi novinarstvom, ali je također poznat i kao stručnjak za marketing - osamnaest godina živio je u Londonu, gdje je bio strateg u nekoliko oglasnih agencija. Godine 2016. vratio se u Beograd, napustivši prestižnu poziciju šefa za brand strategije za Zapadnu Europu u Google-u. Među knjigama koja su hit izdanja je i "Čaj od šljiva" (do sada objavljeno šest izdanja u Srbiji), zbirka eseja koja uspoređuje život i običaje stanovnika Britanije i Balkana (uz ilustracije Aleksandra Zografa). Trenutno Lazar Džamić radi na knjizi posvećenoj novosadskom muzičaru i producentu Mitru Subotiću Subi koji je nastupao pod imenom Rex Ilusivii, a koji je, prije nego je tragično nastradao 1999. godine, ostvario značajnu karijeru i u Brazilu.

Razgovor s Lazarom Džamićem vodit će Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, strip autor iz Pančeva. Zograf je od ranih devedesetih aktivan na međunarodnoj sceni, objavljujući svoja razmišljanja i istraživanja u formi kratkih stripova. Čitatelji srpsko-hrvatsko-bosanskog jezika (ili kako god taj jezik nazvali) u mogućnosti su, počevši od 2003. godine, čitati njegove stripove svakog tjedna u beogradskom magazinu Vreme, dok su se kolekcije njegovih radova pojavile u S.A.D, Italiji, Francuskoj, Japanu, Portugalu, Austriji, Mađarskoj i drugdje.

  ...Betmen: Beli vitez i Kletva Belog viteza!

Betmen: Beli vitez
DŽOKER VIŠE NIJE LUD!

„BETMEN: BELI VITEZ“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1340 dinara!
Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 232 • Štampa Kolor • Serijal DC GOLD • Junak Betmen
PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Beli%20vitez.pdf

Zvali su ga manijakom, ubicom, klovnovskim princom, ali Belim vitezom? Nikada. Sve dosad.
Džoker je izlečen od ludila, i taj rehabilitovani čovek, sada poznat pod imenom Džek Nejpijer, žarko želi da zaceli grad koji je donedavno terorisao. Njegov prvi korak je da se pomiri sa svojom partnerkom Harli Kvin, a zatim će pokušati da spase grad od osobe za koju zaista veruje da je jedini zlikovac – Betmena! Ali ko je zapravo heroj, a ko zločinac?

„BETMEN: BELI VITEZ“ biće na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.340 dinara, od srede, 24. februara, do nedelje, 28. februara. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara

Betmen: Kletva Belog viteza
UZBUDLJIVI NOVI ZLIKOVCI I NEOČEKIVANI SAVEZNICI U NASTAVKU SAGE O BELOM VITEZU!

„BETMEN: KLETVA BELOG VITEZA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1340 dinara!
Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 272 • Štampa Kolor • Serijal DC GOLD • Junak Betmen
PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Kletva%20belog%20viteza.pdf

Rat između Betmena i Džokera besni u Gotamu, a Džoker se sprema da taj sukob podigne na novi nivo i njegova vojska ima novog regruta! Azrael je vitez mračniji od svega što je Gotam dosad iskusio, i on će pomoći Džokeru da razotkrije tajnu istoriju porodice Vejn.
Da li će misterija njegovog porekla zadati razarajuć udarac Mračnom vitezu?

„BETMEN: KLETVA BELOG VITEZA“ biće na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.340 dinara, od srede, 24. februara, do nedelje, 28. februara. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara

  ...za Ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa u 2021. godini!

Poštovani/a,

Konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa za 2021. godinu, koji su 1. februara raspisali Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska), otvoren je još sedam dana, do 28. februara u ponoć. U okviru ovog programa biće podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) tokom juna i jula 2021. godine, kao i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) u oktobru 2021. godine. Imena dobitnice/dobitnika biće objavljena 13. aprila 2021. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.

Detaljne propozicije konkursa i formular za prijavu dostupni su na internet strani: www.institutfrancais.rs/ukrstene-umetnicke-rezidencije-iz-oblasti-stripa-srbija-francuska/. Za dodatne informacije, kandidati/kinje se mogu javiti putem e-mail adrese rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju) i maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku).

Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, gde će na raspolaganju imati opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije, a dela koja nastanu u toku umetničke rezidencije biće prikazana na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2021. godine. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

Pozivamo vas da se, ako ste zainteresovani i ispunjavate uslove, prijavite na naš konkurs.  Ukoliko niste, molimo vas da prosledite poziv onima koje bi konkurs mogao da zanima.

Srdačno,

Komunikart tim

  ...570b. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovog puta ide u tri nastavka a drugi donosi 38 strana stripa.
     Samoniklog korov stripa, broj 570b.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/570b

  ...crvenog viteza osvetnika – „Sedam
  života Kopca 1“ scenariste Patrika
  Kotjasa i crtača Andrea Žuijara; 
  izdavač „Čarobna knjiga“ 2020.

   Agilna “Čarobna knjiga”, u ediciji “Stari kontinent”, objavila je prvi tom serijala “Sedam života Kopca” scenariste Patrika Kotjasa i crtača Andrea Žuijara (obojica rođeni 1948). Ovaj strip u sedam epizoda, nastajao tokom 1980-tih, biće predstavljen u dve knjige (prva sadrži početne četiri epizode), tvrdoukoričene i u punom koloru. „Sedam života Kopca“ reprezentativan je strip u najboljoj tradiciji Francusko-belgijske strip produkcije koja se smatra za vrhunac kvalitetnog stripa u Evropi u drugoj polovini XX veka. Pod njenim okriljem nastala su bezbrojna uspešna dela 9. umetnosti, od “Asteriksa”, “Taličnog Toma” i “Krcka” do “Riđobradog”, “Bluberija”, “Inkala”… Temelj celog zamešateljstva je politička odluka posleratne francuske vlasti da potpomaže domaće stvaralaštvo na svim poljima kako publika ne bi bila “okupirana” američkom jeftinom zabavom; zahvaljući potpori države (od umanjenja poreza do direktnih subvencija) ne samo da je očuvan francuski kulturni identitet već su mnoge umetničke forme doživele neslućeni uzlet; na polju stripa to se ogledalo u brojnim magazinima na čijim su stranicama svoje radove objavljivali stari i novostasali stvaraoci iz Francuske i okolnih zemalja. Plodovi ovog poteza i danas su vidljivi po broju i kvalitetu stripova objavljenih u Francuskoj odnosno u brojnoj publici te u etabliranosti stripa kao umetničke forme kojom se bave i akademske institucije.

   „Sedam života Kopca“ je istorijski strip smešten u prve decenije XVII veka u Francusku koja je rastrzana unutrašnjim verskim netrpeljivostima i sukobima odnosno pritisnuta pretnjama okolnih katoličkih država. Kralj Anri IV uživa u raspusnom životu dok je u neprestanim razmiricama i sukobu sa suprugom Marijom Mediči; njegov naslednik je razmažen i kapriciozan dečak koji bi da što brže odraste. Istog dana kada se rodio kraljevski naslednik rođena je i Arijana de Troi, ćerka barona Ivona de Troila iz Overnije; za njen nevini život njena majka je žrtvovala svoj a nad njenim smrznutim telom posvađala su se dva brata jer je baron Ivon optužio brata da je zaveo svoju snahu. Optuženi brat odlazi od kuće. Osam godina kasnije Arijana prisustvuje sukobu tajanstvenog crvenog viteza, koji zagovara pravdu za osiromašene, i bahatog grofa Tiboa. Ona, fascinirana odmetnikom, na svaki način pokušava da ga nađe pa mu i pomaže kad je u teškoj situaciji. Istovremeno, kralj nastavlja po starom dok se oko njega pletu kobne zavere koje podstiče kraljica…

   Scenario je pisan u tradiciji klasičnih francuskih avanturističkih romana iz XIX veka, sa mnoštvom likova, kako istorijskih tako i izmišljenih, čiji su interesi suprotstavljeni i prete da, nakon sitnih čarki, prerastu u otvorene sukobe koji će glavne aktere stajati glave a državu velikih kriza. Odnosi u društvu plastično su predstavljeni – beda seljaka je ogromna, njihovoj obespravljenosti nema kraja a zavisi od osionosti vlastele koja zarad ostvarenja svojih namera i kaprica ne preza ni od čega (pa ni lova psima na ljude); dvor raspusno uživa u svim bogatstvima istovremeno zabavljen spletkarenjima kojim može eliminisati protivnike i pribaviti sebi nove privilegije; profesionalni vojnici laki su na potezanju mača i u otimačinama od slabih a isto tako se ponašaju i predstavnici crkve. Tajanstveni odmetnik i osvetnik podsećanje je na principe pravednosti ali njegova dela ne mogu bitno da utiču na sveukupno stanje u društvu. No, da bi ideal Pravde bio zadovoljen na sceni se pojavljuje slepa starica koju prati crni jarac a na ramenu joj stoji sova. Ona zna kako se upravlja događajima, određuje sudbine aktera ove drame i njenim predviđanjima niko ne može da izmakne. Ovaj mističko-mitološki nivo priče daje potrebnu patina čitavom zamešateljstvu koje se razvija uverljivo i bez većih padova (osim u slučaju pojave inkvizitora-samuraja). Žuijarov realistički crtež jasnih linija i tvrdih senki, potpuno oživljava epohu, od blistavih sala dvora preko prljavih ulica gradova do bede sela; fizionimije i mimika njegovih likova upečatljivo su izražajne i, na momente, groteskne. Kadriranje je funkcionalno a montaža dinamična sa čestim umetanjem manjih slika u veće.

   Rečju, “Sedam života Kopca” je valjan i ubedljiv serijal u kome će svakako uživati iskusni ljubitelji “priča u slikama”.

(„Dnevnik“, 2021)

  ...Živel strip i Strip radionica.

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! S TIHIMI DIALOGI

Gabriella Giandelli: Stripi in ilustracije
Italijanski inštitut za kulturo, Ljubljana
od srede, 24. februar 2021 /do 30. 8. 2021/

Gabriella Giandelli in Gašper Rus: Tihi dialogi
razstava stripov ter ilustracij
Galerija Meduza, Koper
ODPRTJE: četrtek, 25. februar 2021, ob 19.00 /do 16. 4./

Novo edicijo natečaja Živel strip! Živela animacija! uvajamo z razstavo dveh umetnikov, katerih delo bo služilo kot navdih mladim ustvarjalcem stripovskega žanra. Tudi tokrat v paru razstavljata predstavnika italijanske in slovenske stripovske scene: iz sosednje dežele prihaja Gabriella Giandelli, medtem ko slovenske barve zastopa Gašper Rus.

Striparka ter ilustratorka Gabriella Giandelli se predstavlja z likom Belega zajca, osrednjega protagonista avtoričinega stripovskega albuma z naslovom Interiorae. Gašper Rus v Kopru razstavlja izbrani nabor del, tako stripov kot ilustracij in grafik. Posebna pozornost bo namenjena liku Peste, neugledne stare gospe, ki simbolizira kugo in je prav tako redkobesedna kot Beli zajec. VEČ ...

---

ŽIVALSKI STRIPI // stripovska delavnica
mentorja: Andrej Štular in Gašper Rus
MGLC/Grad Tivoli, Ljubljana, sobota, 6. marec 2021, 10.00−15.00
Prijave in informacije: lili.sturm@mglc-lj.si

Enodnevna stripovska delavnica, ki jo bosta vodila prekaljena striparja Andrej Štular in Gašper Rus, je namenjena najmlajšim in njihovim prvim korakom v svet stripovske ustvarjalnosti. Kot navdih udeležencem bodo tokrat služile basni in pripovedke iz bogate zakladnice slovenskega ljudskega slovstva – še zlasti pa domače in divje živali, ki v pripovedkah prevzemajo tako navade kot tudi slabosti ljudi in nam tako na duhovit način sporočajo življenjske modrosti in nasvete.

Delavnica bo sestavljena iz dveh delov. V prvem se bodo udeleženci spoznali z delovnim procesom, kjer bo poseben poudarek namenjen pripravi scenarija, vizualizaciji likov in kadriranju pripovedi v stripu. V drugem delu se bodo posvetili snovanju in izdelavi lastnega stripa po izbrani pripovedki.

Brezplačna delavnica je namenjena mladim od 9. leta starosti dalje.
Število mest je omejeno. Prijave in informacije: lili.sturm@mglc-lj.si

Več ...

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...570a. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovog puta ide u tri nastavka a prvi donosi 35 strana stripa.
     Samoniklog korov stripa, broj 570a.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/570a

Adam Čurdinjaković je rođen 3. 11. 1948. u Starim Mikanovcima. Osnovnu školu pohađao je u rodnom mestu i u Duboviku, gimnaziju u Vinkovcima, a Pedagošku akademiju u Zagrebu, na Katedri likovnih umetnosti (nastavnik likovne kulture). U Osnovnoj školi „August Cesarec“ u Ivankovu radi od 1971. godine, da bi 1991. prešao u Ministarstvo odbrane, gde je radio kao stručni savetnik, sve do odlaska u penziju 1998. godine. Oženjen s učiteljicom Olgom i imaju tri sina. Stripom počinje da se bavi na samom početku sedamdesetih godina prošlog veka, kada boravi u Gornjem Milanovcu i crta stripove za ediciju Lale. U periodu 1974-1986. godina crta stripove za Glas Slavonije, od kojih neki nastaju prema scenarijima Svetozara Obradovića. Sledi saradnja sa novosadskim Dnevnikom, za koga radi na serijalima Lun kralj ponoći prema scenarijima Petra Aladžića i Miodraga Milanovića i Veliki Blek, prema Obradovićevim i Milanovićevim scenarijima. Krajem osamdesetih godina XX veka nastaje strip Čaruga, a 1991. godine i strip o grofu Josipu Jelačiću. Nakon toga povlači se iz sveta stripa.

  Intervju: Adam Čurdinjaković

Ko je Adam Čurdinjaković?
Adam je prvo dijete, od troje, lugara Antuna i domaćice Marije. Djetinjstvo proveo u idiličnom selu Duboviku na Dilj gori, zaigran, i od devete godine u Starim Mikanovcima polazio Osnovnu školu, s veseljem sudjelujući u brojnim igrokazima školske dramske sekcije. Vinkovačku gimnaziju završio i otputio se u Zagreb. Danas umirovljenik zaokupljen čudnom željom za istraživanjem prošlosti naselja u kojima živim (St. Mikanovci i Ivankovo).

Čega se najradije sećate iz detinjstva?
Moja sjećanja iz djetinjstva su „bljeskovi“ događaja i dogodovština – a ono što je ostalo govori da sam imao sretno i sadržajima bogato djetinjstvo.

Koje stripove ste čitali u detinjstvu i ranoj mladosti? Koji autori i stripovi su na Vas ostavili najsnažniji utisak?
Čitao sam knjige (moj otac je imao vrlo brojnu i tematski raznolliku biblioteku). Dok su djeca iz susjedstva pred mojom kućom (s mojom loptom) jurcala, ja sam ležao u sobi i čitao. Susret sa stripom je bio povremen u Plavom vjesniku (Den Deri) i Vjesniku u srijedu (Rip Kirbi). U starijim godinama (sedmi i osmi razred) pojavili su se i svesci stripa koje nisam „gutao“ ali sam ih prelistavao. Dakle, strip me nije baš privlačio.

Završili ste Pedagošku akademiju u Zagrebu. Kako Vam je Zagreb izgledao tih godina? Koliko je strip tad bio popularan?
U Zagreb sam došao zbunjen i prepušten sam sebi. Želio sam upisati Akademiju likovnih umjetnosti, a nespojivost zarađivanja za život i studij od pet godina prevagnuli su da upišem dvogodišnji studij. Tražio sam izvor zarađivanja za život i školovanje. Pozvonio sam na vratima Ivice Bednjanca. U njegovom ateljeu za dizajn ostao sam dvije godine, do završetka studija. Zanat sam učio na izradi reklama, logotipa, ilustriranju knjiga, grafičkom opremanju sajmova u Zagrebu i Novome Sadu. Koliko je bio popularan strip? Bilo je to vrijeme „uzleta“ stripa, posebno u izdanjima Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca, gdje je i Bednjanec objavljivao svoje stripove sa povijesnom tematikom.

Kada ste počeli da se bavite stripom? Gde i kada ste objavili prvi strip?
Iako sam svakodnevno radio uz Bednjanca u njegovome ateljeu, strip me nije privlačio. Nastojao sam doći što prije do diplome, rekli bismo „do svojega kruha“.

Jedan od prvih stripova (Beg iz pakla) objavljujete u ediciji Lale. Kako je nastao ovaj strip? Prema čijem scenariju? Kako je došlo do saradnje sa Dečjim novinama?
Iznenadio me je telefonski poziv iz Gornjeg Milanovca u večernjim satima, istoga dana kada sam obranio svoju diplomsku radnju. Srećko Jovanović se javio i kratko rekao: „Adame, vidimo se sutra ovde“. Naime, Bednjanec je htio da radim u Ferimportu kao dizajner, a meni to nije baš „leglo“ da ostanem u Zagrebu. Vjerujem da je on dogovorio s Jovanovićem da me pozove. Još iste noći sjeo sam u vlak za Beograd, i ujutro u autobus za Gornji Milanovac. Tako se nađoh u Dečjim novinama na redakcijskim tehničkim poslovima pripreme materijala  za tisak. Među nekoliko izdanja bila je i biblioteka Lale koju je trebalo povremeno popunjavati s kraćim materijalima da bi se dobio potreban broj stranica. Iskreno rečeno, ne sjećam se toga stripa, a uradio sam nekoliko takvih popuna. Znam samo da je dan i noć prije odnošenja materijala u Makedoniju na štampanje trebala takova intervencija. Srećkova tajnica mi je donosila scenario i lonac kave.

Kako je dalje tekla Vaša karijera?
Diplomirao sam u mjesecu junu, a sredinom novembra moja sestra mi je pismom javila da škola u Ivankovu treba nastavnika likovnoga odgoja. Škola s 900 učenika – izazov koji nisam mogao odbiti. Zahvalio sam Srećku i uputio se putovima učitelja, u to vrijeme u Kotaru Vinkovci nas je bilo 12 „likovnjaka“. Iz udobne sobe moje supruge Olge nastavio sam suradnju s Dečjim novinama.

Objavljivali ste stripove u Glasu Slavonije tokom 12 godina. O kojem periodu i o kojim stripovima se radi?
Mislim da je prvi strip objavljen 1974. godine a nacrtao sam ga u Trebinju, na odsluženju vojnoga roka. Bile su to kratke priče od dvadesetak pasica (šlajfni) koje su išle od ponedjeljka do petka svaki dan. U Glasu Slavonije su objavljena i dva stripa za koje je scenarij napisao Svetozar Obradović a ja uradio crtež: Zeleno sunce i Operacija Džoker. Po ideji i tekstu Martina Grgurovca napisao sam scenarij i nacrtao strip Serežan. Od svega što sam nacrtao i objavio nemam niti originale niti otiske. Pretpostavljam da sam za Glas Slavonije nacrtao deset do petnaest stripova.

Kako je došlo do saradnje sa novosadskim Dnevnikom? Da li ste dolazili u Novi Sad? Da li ste sarađivali sa Sretenom Draškovićem i Dušanom Stanojevim?
U sklopu trodnevne izložbe III Salona stripa organiziran je posjet crtača, scenarista i  teoretičara školama. U mojoj školi su bili crtači iz Dnevnika, a ukupno desetak njih ugostila je i poslužila ručkom u stanu moja supruga Olga. Poslije III Salona stripa u Vinkovcima dobio sam 1985. godine poziv iz Dnevnika, razgovarao s Draškovićem i dobio scenarij za strip iz serijala Lun kralj ponoći. Te godine sam uradio još jednu epizodu, a sljedeće novih dvije epizode. Dakako da sam dolazio u Novi Sad i tim prigodama bio i ugošćivan kod Slavka Pejaka (s kojim sam služio vojni rok u Trebinju) i Branimira Baneta Kerca.

Kako se danas sećate rada na serijalima Lun kralj ponoći i Veliki Blek? Da li su neke Vaše epizode ostale neobjavljene?
I mene danas iznenađuje to što sam stigao napraviti. Nikada se nisam posvećivao samo jednome poslu, pa je rad na tim serijalima bio izazov. Rad na Lunu je bio zahtjevniji, scenaristi su smještali radnju na nevjerojatna mjesta, mjesta koja nisam mogao ni pronaći u knjigama i atlasima. Blek je bio lakši, a u usporedbi sa izvornim radovima (mislim italijanskim) koji se objavljuju i danas, naši su scenaristi i crtači napravili dobar posao. Sve što sam nacrtao je vjerojatno i objavljeno, jer ja nemam otiske.

Da li ste poznavali i družili se sa drugim autorima okupljenim oko Pan art studija?
I družio se i surađivao. A Branka Plavšića sam upoznao još u Gornjem Milanovcu. Sibin Slavković i Bane Kerac su mi pomogli oko izrade špigla za katalog III Salona. Neke od tih ljudi susreo sam krajem novembra 2007. godine kada su došli po mene da idem na izložbu stripa u Zagreb, koja je bila postavljena u Studentskom centru. Pri povratku su navratili k mojoj Olgi na večeru, a Svetozar Obradović mi je uruči svoju knjigu Novosadski strip u koju se upisaše: Branislav Kerac Bane, Svetozar Obradović Toza, Branko Plavšić, Miodrag Ivanović Mikica, Predrag Ivanović Peka, a predvodio ih je Željko Gašić.

Početkom devedesetih javljate se kao kompletan autor stripova o Čarugi i grofu Josipu Jelačiću, Kako su nastali ovi stripovi i kakav je bio njihov prijem?
Krajem 1986. godine bio sam u redakciji Glasa Slavonije. Radio se plan za narednu godinu. Strip je bio dobro primljen pa je uredništvo odlučilo da se ide s njim i dalje. Predložio sam da se umjesto kratkih pričica objavi jedan duži i kompleksniji uradak. Rekao sam da sam spreman prihvatiti se posla oko istraživanja života Jove Stanisavljevića Čaruge i prikaza u obliku stripa koji bi izlazio tijekom cijele godine. U mojemu kraju kruže razne priče. Glavni urednik Drago Hedl reče da je to „škakljiva“ tema, ali redakcija će priskrbiti originalne zapisnike i crteže sa suđenja, a ja da se provozam po Slavoniji, snimim i skiciram mjesta gdje su se odvijala zbivanja. Nešto više od tri stotine pasica nacrtao sam i završio strip u novogodišnjem trobroju 1987. godine. Dvije izdavačke kuće iz Privlake, Privlačica (Martin Grgurovac) i Produkcija Art (Kazimir Markić) u recenziji Veljka Krulčića, na 63 stranice objavili su 252 pasice stripa. To je jedini strip kojega imam originalne crteže.
Strip Ban Jelačić uradio sam po narudžbi Kazimira Markića 1991. godine i uradio sam ga za tri mjeseca. Da bih došao do potrebnih podataka istraživao sam u nekoliko arhiva u Hrvatskoj, Mađarskoj i Austriji, te napravio potrebne snimke i skice. Strip je objavljen u obliku strip-albuma na 48 stranica, a urednik je bio Veljko Krulčić. Promocija knjige bila je u prostoriji Društva književnika u Zagrebu i predstavljena na Radiju 101. Strip je naišao na vrlo žestoke napade od kritičara i strip-teoretičara. Distribuiran je osim u Hrvatskoj i u Kanadi i Australiji.

Da li je tokom poslednje tri decenije bilo pokušaja da se vratite stripu?
Ne.

Da li je nekada bilo pokušaja da sarađujete sa stranim izdavačima?
Bila je ponuda da radim za Kauka Ferlag iz Minhena, ali sam je odbio jer sam trebao tamo preseliti.

Koliko pratite domaću strip-scenu i kako biste je okarakterisali?
Ne pratim ta zbivanja, a u knjižnici vidim da se pojavilo dosta izdavača koji objavljuju uglavnom strane autore.

Koliko pratite suvremeni strip, uključujući i domaći? Što je ono što Vam se poslednjih godina posebno svidelo?
O tome ne mogu govoriti jer ne pratim zbivanja oko stripa. Prije bih mogao reći što mi se na sviđa ali to je neki drugi svijet.

Da li postoji nešto što ste želeli da realizujete u stripu, a do sad Vam nije uspelo?
Želio sam i zalagao se da u školskim udžbenicima vidim uratke profesionalnih crtača na ilustriranim stranicama. No, i to je neka druga priča.

Kako danas najčešće provodite vreme?
Istražujem vrijeme i prostor oko sebe. Pišem knjige da sačuvam prošlost koja je u sjećanju osuđena na zaborav.

Vaš moto?
Vidite li odgovor na ovo pitanje u prethodnome odgovoru?

  ...tradicionalno na stripovi.com!

www.stripovi.com od 2007. godine tradicionalno organizira godišnji izbor najboljih stripova iz protekle godine u dvije kategorije: najbolji strip album i najbolja strip sveska!

Glasači mogu odabrati najviše 10 naslova sa popisa svih naslova (lijeva lista) koje zatim trebaju prebaciti među svoje odabrane naslove (tj. na desnu listu). Redoslijed izabranih naslova (na desnoj listi) je jako bitan jer se naslovi boduju prema redoslijedu (prvi naslov dobija 10 bodova, drugi 9, treći 8 itd...). Moguće je mijenjati redoslijed odabranih naslova koristeći odgovarajuće funkcije "gore" i "dolje". Svaki član stripovi.com ima pravo glasovati samo jednom!

Pripremili smo i bogat nagradni fond sa recentnim izdanjima domaćih izdavača (detalje ćemo objaviti na forumu, naknadno) kojima ćemo nagraditi najsretnije sudionike u izboru. Izbor traje od 1.2.2021 do 1.3.2021, kada će biti objavljeni rezultati glasovanja i dobitnici nagrada.

Hvala na sudjelovanju!

https://www.stripovi.com/oscar/2020/

  ...SLAVNI MAGNUSOV ANTIJUNAK VRAĆA SE NA STRANICE STRIPA!

„NEZNANAC: NOVE AVANTURE 1“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1000 dinara
Format 20,8 x 29,7 cm • Povez Tvrd • Broj strana 144 • Štampa Crno bela

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Neznanac_N1_l.pdf

Pod kreativnom palicom Danijelea Brolija i Davidea Fabrija, Unknow će se naći u Berlinu 1987. Grad je podeljen zidom, a dva sveta ogrezla su u dekadenciju i očaj. Našeg antijunaka zatičemo na Istočnoj strani, upetljanog u intrigu sa poznanicima iz bliske prošlosti. Još jednom, profesionalni ubica ispod čije se grube spoljašnjosti krije zrno pravde tražiće odgovore na lična i svetska pitanja, dok tone sve dublje u složenu zaveru predvođenu besnim komunistima, bivšim nacistima, neočekivanim ljubavnicima i ličnim duhovima. Kako je i zašto stigao u Evropu, napustivši mir koji je u Njujorku naizgled uspeo da ostvari, i može li da utekne neprijatnoj sudbini – odgovor potražite na linku carobnaknjiga.rs/neznanac-nove-avanture-1

SPREMNI ZA LETEĆI START?

„NEZNANAC: NOVE AVANTURE 1“ je na Letećem startu u Klubu čitalaca „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu i na našem sajtu po ceni od 1000 dinara, od srede 10. 02, do nedelje 14. 02. Posle Letećeg starta, u našim klubovima čitalaca i na sajtu ovu knjigu možete kupiti po ceni od 1100 dinara, a u ostalim knjižarama po ceni od dinara 1499.

  ...ponovo među nama!

BALON, strip magazin • Broj strana 332 • Format 17x 24 cm • Ofset štampa, plastificirane korice • Cena 1.200 din

Balon je strip magazin, objavljuje serijale eminentnih strip autora koji su stvarali u tzv. zlatnom periodu jugoslovenskog stripa i još uvek stvaraju neki od njih. Prvi brojevi Balona su izašli još 1993/94, njih šest ukupno. Danas je krenuo kao petobroj na 332 stranice, štampan na najkvalitetnijoj ofset hartiji sa zaštitnim plastificiranim koricama. Balon izlazi 4 puta godišnje (januar, april, jul i oktobar) sa ciljem da podseti stariju čitalačku publiku i upozna novu sa bogatim strip-nasleđem rasutim po brojnim izdanjima i novinama kao i sa i novim kreacijama na polju 9-te umetnosti.

Glavni i odgovorni urednik je Miodrag Milanović naš najplodniji strip scenarista, pisao je scenarije za desetak serijala,više od 3.500 objavljenih strana stripa (Asovi neba, Franjo Kluz, Kapetan Plima, Larami, Izvidnik Rod, Veliki Blek, Lun, kralj ponoći, Paralelne linije, El Vertigo, Marni…) koji su štampani u desetinama miliona primeraka i objavljivani od Indije, Bangladeša do Poljske i zemalja današnje evropske unije.

Miodrag Milanović, kontakt: 062/306.033, vandalija.rs@gmail.com

  ...Tjeri ŽOR, Gradimir SMUĐA:
  MAUSART!

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD (SKC)
– SREĆNA GALERIJA

CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA
IZLOŽBA I PROMOCIJA STRIP ALBUMA ZA DECU
/ Autor: postavke Igor MARKOVIĆ

Tjeri ŽOR, Gradimir SMUĐA: MAUSART
Lokomotiva & System Comics, Beograd, 2021.

11 – 22. 02. 2021.
Srećna galerija SKC Beograd
(pon-pet: 11:00-18:00, sub: 11.00-15.00)
i u virtuelnoj formi foto-albuma na
http://www.facebook.com/comicsfest

Strip album za decu Mausart je najnovije ostvarenje koje je kao scenarista potpisao Tjeri Žor, ilustrovao Gradimir Smuđa a sa francuskog jezika prevele, i za našu čitalačku publiku priredile, beogradske izdavačke kuće Lokomotiva i System Comics.

Mausart sa porodicom živi u klaviru službenog dvorskog muzičara kralja Austrije, vuka Salijerija. Jednog jutra, Mausart shvati da je kuća prazna. Takva prilika se ne propušta, tako da skoči na dirke i počne da stvara čudesnu muziku... Međutim, ta muzika slučajno dođe do ušiju kralja i kraljice, koji traže još! Ako Salijeri želi da sačuva mesto na dvoru, moraće da se dokopa miša i primora ga da svira.., ali tako da njihova veličanstva ne posumnjaju u prevaru... Sve ostalo o Mausartu, geniju iz uzbudljive, biće viđenuo na izložbi u Srećnoj galeriji SKC-a i u virtuelnoj formi foto-albuma na http://www.facebook.com/comicsfest

Tjeri Žor je rođen u Briselu 1961.godine. Živi u Belgiji i u Parizu. Opčinjen stripom postao je lovac na posvete još od jedanaeste godine i počeo je sa objavljivanjem fanzine i pre nego što je 1989. godine ušao u školu Saint-Luc. Tokom studija pokreće fanzin Kaput, koji okuplja izbor priča bivših učenika, ali i njegovih prijatelja sa studija. 1984. godine, on i njegov brat postaju urednici u izdavačkoj kući Les Editions du Lion, koja objavljuje luksuzna izdanja Frankena i Hermana, a zatim i Tintina. Nakon bankrota 1987. u Briselu otvora galeriju knjiga Sans Titre. 1998. godine, nakon objavljivanja autobiografije (Le Monde est petit), objavljene povodom deset godina njegovog delovanja kao vlasnika galerije, započeo je saradnju sa Gijem Dekurom. U martu 2003. postao je urednik u Editions Delcourt , a 2004. godine, postaje jedan od direktora. Sada je urednik mnogih uspešnih serijala kao što su Legende, Grimizna ruža, Okko, Silaž i Kentaur. Mausart je njegov prvi profesionalni scenario.

Gradimir Smuđa je rođen u Novom Sadu 1956. godine. Diplomirao je 1982. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Potom se vraća u Novi Sad, gde radi kao karikaturista i ilustrator čuvenog Dnevnika. Početkom osamdesetih seli se u Švajcarsku a 1994. u italijanski grad Luka, poznat po prestižnom svetskom strip festivalu, gde i danas živi. Smuđa se od 2001. isključivo bavi stripom. Za francuskog izdavača Delcourt objavio je osam albuma stripa Vinsent i Van Gog, a zatim, između ostalih, i strip o drugom velikom impresionisti, Toluzu-Lotreku, da bi sada na red došao Mocart. Upravo ovim stripovima doživeo je uspeh na najvećem strip festivalu u Angulemu, a time i svetsku slavu i prepoznatljivost. Dobitnik je specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu na Međunarodnom salonu stripa u Beograd 2016. godine, ali “jednako doprinosi i svetskom stripu, baveći se njime u zemljama predvodnicama devete umetnosti kao što su Francuska, Belgija i Italija”…

  ...Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa!

KONKURS

Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska
Međunarodnog centra za strip i ilustraciju (Angulem) i Agencije KomunikArt (Pančevo)

Konkurs je otvoren od 1. do 28. februara 2021.

Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) udružuju se u cilju promovisanja srpskog i francuskog stvaralaštva u oblasti stripa, mobilnosti autorki/autora radi veće vidljivosti njihovog umetničkog rada, stvaranja međunarodnog okvira za susrete sa koleginicama/kolegama i radi potrage za novim tržištem.

Pomenuti partneri su pokrenuli program Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske, u okviru kojeg će u 2021. godini biti podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 1. juna do 31. jula 2021. godine, i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) od 1. do 31. oktobra 2021. godine.

Predmetni poziv tiče se kandidature strip autorke/autora iz Srbije.

Dobitnica/dobitnik stipendije Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska boraviće u Kući autora u Angulemu. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Međunarodni centar za strip doprinosi, zajedno sa Međunarodnim festivalom stripa, da Angulem postane evropska prestonica Devete umetnosti. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta. Umetnička rezidencija u Kući autora Međunarodnog centra za strip i ilustraciju u Angulemu (Francuska) podrazumeva:
• Kuća autora Međunarodnog centra za strip staviće na raspolaganje autorki/autoru iz Srbije opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije.
• Agencija KomunikArt će izabranoj autorki/autoru dodeliti stipendiju u iznosu od 2.500 evra bruto za celokupan boravak u Francuskoj.
• Za prevoz u oba pravca autorke/autora od mesta boravka do Angulema biće obezbeđen neto iznos od 500 evra.
Dela koja nastanu u toku umetničke rezidencije biće prikazana na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2021. godine.

Uslovi za konkurisanje na program Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska:
Da bi konkurisali za sredstva za rezidenciju, kandidatkinja/kandidat moraju ispuniti sledeće uslove:
• Da su državljanke/državljani Republike Srbije
• Da predstave strip projekat prema pravilima navedenim u Konkursu. Kandidatkinja/kandidat mogu biti kompletne autorke/autori (scenario i crtež) ili da rade na crtežu na osnovu scenarija druge autorke/autora.
Dosije strip projekta sa kojim se konkurše smatraće se kompletnim ukoliko sadrži:
• Pravilno popunjen formular
• Najmanje dva grafička priloga (u jedinstvenom PDF dokumentu manjem od 20 mb) koji se tiču projekta (crteži, story board ili table stripa).
Kandidature treba slati elektronskom poštom prema gorenavedenim propozicijama na sledeću imejl adresu: rezidencije@komunikart.rs

Kalendar konkursa:
Poziv na konkurisanje: 1. februar 2021. godine.
Poslednji rok za podnošenje prijava: 28. februar 2021. godine u ponoć po lokalnom vremenu.
Objavljivanje imena dobitnice/dobitnika: 13. april 2021. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.
Izbor dobitnice/dobitnika konkursa biće odlučen od strane predstavnika partnera projekta iz Srbije i Francuske. O širem izboru kandidatkinje/kandidata odlučivaće žiri predstavnika partnera projekta iz Srbije, dok će o odabranoj dobitnici/dobitniku odlučivati žiri partnera projekta iz Francuske.

Informacije:
rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju)
maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku)
www.institutfrancais.rs/ukrstene-umetnicke-rezidencije-iz-oblasti-stripa-srbija-francuska/