...Drakula i Betmen: Zlo doba!

Betmen: Zlo doba
TREĆI TOM SNAJDEROVOG I KAPULOVOG SERIJALA (THE NEW 52)! „BETMEN: ZLO DOBA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.200 dinara! Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 200 • Štampa Kolor • Serijal DC GOLD • Junak Betmen

PRELISTAJTE OVO IZDANJE: https://carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Betmen%20Zlo%20doba.pdf

ON JE MRAČNI VITEZ, A SVAKI VITEZ MNOGE BITKE MORA IZVOJEVATI.

Svaki dan donosi nove opasnosti, a svaka noć – nove košmare. Stari prijatelji i saborci padaju, a na njihovo mesto dolaze novi. Stari neprijatelji vraćaju se s većim moćima i užarenijom mržnjom no pre. A borba Mračnog Viteza za dušu Gotama ne jenjava. Put će ga nanositi od zatvora Blekgejt, pa sve do ludnice Arkam. Boriće se protiv Glinenog i Crvene Kacige. Vinuće se u nebo sa Supermenom i oplakivati palog Robina. Nadahnuće nove vojnike u ratu protiv zla – i prisetiće se početka sopstvenog vojnog roka za vreme haotične Godine Nulte.

Ali Mračni Vitez mora da opstane. Da uteruje strah. Da uliva nadu. Da pokaže silama dobra i silama zla da je Betmen nešto više od čoveka. Betmen je ideja. A ideje su večne...

„BETMEN: ZLO DOBA“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.200 dinara, od srede 31. marta, do nedelje 4. aprila 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350 dinara, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara.

Drakula - strip
GOTSKO REMEK-DELO MRAČNE, VEČNE LEPOTE! „DRAKULA“ strip na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.200 dinara!
Format 20,8 x 29,7 cm • Povez Tvrd • Broj strana 208 • Štampa Kolor • Serijal STARI KONTINENT

PRELISTAJTE OVO IZDANJE: https://carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Drakula.pdf

Priča o besmrtnom vampiru i sama je postala besmrtna. Znamo je iz folklora i mitova, iz slavnog romana Brema Stokera i brojnih filmskih adaptacija, ali nikad nam je nije dosta. Francuski autor Žorž Bes nudi svoju viziju popularne legende, trudeći se, pritom, da ostane što verniji Stokerovom originalu.

Čuven po izuzetnom crtačkom umeću, on bira crno-belu tehniku kako bi dodatno istakao snagu svoje linije i delu dao prikladnu atmosferu jeze i užasa, prateći priču o Džonatanu Harkeru, Mini, profesoru Van Helsingu i drugima koji su se, sticajem raznih okolnosti, susreli sa dijaboličnim stvorenjem, nosferatuom, poznatim kao Vlad III Cepeš, to jest grof Drakula.

Besov Drakula predstavlja delo virtuoza, u kom se jasno vidi da je njegov autor jedan od najboljih stripskih umetnika današnjice.

„DRAKULA“ strip na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.200 dinara, od srede 31. marta, do nedelje 4. aprila 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350 dinara, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara.

  ...Grafičke poeme - Strip u proširenim
  likovnim formama!

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD (SKC) –
SREĆNA GALERIJA

CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

MAGDALENA MIOČINOVIĆ ANDRIĆ

GRAFIČKE POEME - STRIP U PROŠIRENIM
LIKOVNIM FORMAMA

1 - 10. APRIL 2021.
Srećna galerija SKC Beograd
(pon-pet: 11:00-18:00, sub: 11.00-15.00)

Magdalena Miočinović Andrić je rođena 1972. godine u Beogradu. Tokom studija filozofije (1991/95) započinje svoj umetnički rad učestvujući u pozorišnim radionicama trupe KUD – NIKUD. Radi na scenografiji, izradi plakata i osmišljavanju kreativnih radionica. Godine 1998. upisuje vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i diplomirala u julu 2003. Tokom studija dva puta je nagrađivana godišnjom nagradom fakulteta za skulpturu u materijalu - za skulpturu u drvetu i skulpturu u metalu.

U domenu stripa, dobitnica je i Nagrade prijatelja Salona - izdavačke kuće Besna kobila na  17. međunarodnom salonu stripa SKC Beograd, 2019. godine.

Član je ULUS-a od februara 2004. i ULUPUDS-a od 2012. godine. U statusu je samostalnog umetnika, od 2006. godine.

Do sada je učestvovala na više od 40 grupnih izložbi, četiri međunarodna vajarska simpozijuma i imala dvadeset dve samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu. Učesnik je više umetničkih kolonija, simpozijuma i festivala. Autor je četiri skulpture u javnom prostoru a, do sada, jedanaest njenih radova se nalazi u privatnim i javnim kolekcuijama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Sloveniji, Austriji i SAD-u.

Živi i radi u Beogradu.

Izložbu Magdalene Miočinović Andrić GRAFIČKE POEME - STRIP U PROŠIRENIM LIKOVNIM FORMAMA, kao virtuelnu postavku u formi foto albuma, možete pogledati  i na: magdalenamiocinovicandric.weebly.com/galerija.html

Shodno propisima o sprečavanju širenja zaraze virusom Covid 19, izložba neće imati svečanu ceremoniju otvaranja, a biće otvorena za posetioce od 1. aprila od 11.00 časova.

U galeriji je moguće prisustvo najviše pet osoba istovremeno, uz mere predostrožnosti i lične zaštite (propisana fizička distanca i zaštitna maska).

  ...Balkanske smotre mladih strip autora!

Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove godine po dvadeset treći put manifestaciju "Balkanska smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 25. do 27. juna  2021. godine u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra, Narodnog Muzeja i Narodne Biblioteke "Radoje Domanović" u Leskovcu.

Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu. O dobitnicima ovih nagrada odlučivaće tročlani međunarodni žiri. Pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija strip časopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, što je i poželjno u cilju pružanja primera mlađim kolegama, ali ne mogu ući u konkurenciju za dodelu nagrada). Za nagrade mogu konkurisati samo strip autori sa prostora Balkana, ali izlagati mogu autori iz čitavog sveta (na  Balkanskoj smotri 2020. učestovalo je, na primer, 2839 autora iz 73 zemlja sa 6 kontinenata).

U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu Word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.

Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
Miloš Cvetković
Kozaračka 48
16000 Leskovac

najkasnije do 1. maja 2020. godine. Poželjno je slati kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu:
balkanska.smotra.stripa@gmail.com gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.

Blog festivala:
balkanskasmotra.blogspot.co

  ...Крстевски помеђу најдобрите манга уметници!

Култура
Међународна афирмација

КРСТЕВСКИ ПОМЕЂУ НАЈДОБРИТЕ МАНГА УМЕТНИЦИ

Македонскиот визуелен уметник Златко Крстевски е застапен со две оригинални дела работени на тема „Иновација” техника лавиран туш во боја во новата публикувана међународна антологија „The Best Cartoons of NIPPON” на 112 страници со биографски референци се селектирани 120 уметници од 30 земји. Делата беа изложени во рамките на интернационалниот фестивал на современ стрип и карикатура во Саитама Сити Јапонија кој се одржуваше во „The Saitama Municipal Cartoon Art Museum” крајот на минатата година и е поместен поради пандемијата. Во уводната порака на градоначалникот Хајато Шимицу - Градот Саитама е дом на Ракутен Китазава таткото на модерната манга уметност, каде е поместен и самиот Музеј. И радост е да се погледаат иновациите од целиот свет креирани од уметниците во делата...

Во 2018 беше откупено едно дело од Крстевски за колекција во Музејот. Паралелно се занимава со сликарство. Дела му се најдуваат во колекции во музеи: Лвов Украина Полска, Италија, Музеј на Убави уметности Монастир Тунис, Сохо Галерија САД, Франција, Екатеринбург, Русија...

- Неколку години учествувам на оваа реномирана изложба, каде се прашаат оригинали потпишани од авторот - уметникот. Оваа година поради ситуација беше и подолг патот на испрашање на делата, и нивната промоција, како експресна достава на публикацијата . Во Македонија за чудо културата е „Политички терор” и служи како маркетиншка алатка за остварување на субкултурните проектни цели. Културното наследство е еден вид на ентропија и деструкција во рацете на државни заводи, институти, институции... Со самото уништивање се бришат и границите на Националниот Културен Идентитет, јазикот исконското „словенството” на една нација - изјавува Крстевски.

web strane Manga Museum
www.city.saitama.jp/004/005/002/003/001/
matcha-jp.com/en/3013

  ...„Korto Malteze Etiopljani“ Hugo Prat; 
  izdavač „Darkwood“ 2020.

   Albumom „Etiopljani“ izdavačka kuća “Darkwood” nastavlja objavljivanje sabranih avantura Korta Maltezea poteklih iz pera Huga Prata (1927-1995), na ćirilici, u tvrdom povezu i u punom koloru. „Etiopljani“ su originalno nastali 1972-73. godine i čine ih četiri epizode od po 20 tabli; album se u par izdanja pojavio i pod naslovom „Korto u Africi“. U imaginarnoj Kortovoj biografiji „Etiopljani“ opisuju njegove doživljaje na rogu Afrike približno u 1918. godini. Situacija je, kao i njegovim prethodnim ratnim avanturama, krajnje haotična jer velike sile na tom ogromnom, pustom tlu koje je izvan delovanja glavnine njihovih vojnih snaga, pokušavaju da za svoje interese iskoriste netrpeljivosti i sukobe starosedelaca, postupajući po sveprisutnoj staroj mudrosti „zavadi pa vladaj“. U početnom segmentu „U ime Alaha milostivog i samilosnog“ Korto jaše sa bizarnim „El Oksfordom“ koji ga je najmio za kapetanski posao odvoženja broda do Zanzibara i koji tvrdi da, iako je studirao u Oksfordu, Londonu, Njujorku i Parizu najviše voli pustinju „zato što je čista“. Nadmudrivanju ove dvojice pridružiće se i ekscentrični mistik Kuš, ratnik i verski fanatik koji radi samo ono što hoće. Kuš se, inače, pojavljuje i u Pratovom stripu „Pustinjske škorpije“ kao borac u II svetskom ratu i pominje svoje poznanstvo sa Kortom. Sada, na izmaku I svetskog rata, trojka ima zadatak da, u tvrđavi usred pustinje, iz zarobljeništva spasu malog princa koga je zarobio njegov stric. Plan (koji se tako može nazvati samo uz mnogo dobre volje) brzo izmiče kontroli a oslobodioce u bezizlaznoj situaciji spasava samo čudo. Na kraju epizode Korto i Kuš odlaze među peščane dine i dalje razmenjujući zajedljive primedbe. Njihov put ukrstiće se ponovo u još jednoj tvrđavi kojom komanduje britanski kapetan koji je kukavica pred jakima i osion prema onima koji ne mogu da mu se suprotstave. Popustljivost prema sledbenicima fanatičnog Ludog Mulana ne može ga spasiti od napada, zarobljavanja i užasne smrti spaljivanjem - koja je primer kako će biti kažnjeni svi koji žele da gospodare starosedeocima. Korto milosrdno ubija kapetana hicem iz puška a Kuš uspeva da mornara sakrije od progonitelja. U pozadini ove priče je i ona o irskim pobunjenicima u kojoj je zavidni brat, da bi spasao sebe, izdao ciljeve borbe i ubio brata heroja.

U nastavku drugovanja Kuš vodi Korta do svog rodnog sela, koje je izvan ratnih nevolja ali je na granici sukoba zbog otmice jedne devojke. Pridošlice nameravaju da spreče krvoproliće između Danakila i Abisinaca, što ih posle članova porodica vodi do ludog belca Stenlija koji tvrdi da je pronašao zlato ali i impozantne pojave šamana Šamaela, „sina đavola i smrti“, istetoviranog lica sa očima bez zenica. Što se situacija više usložnjava to Korto lakše gubi tlo realnosti pod nogama sve dok ne bude zatrpan lavinom kamenja; kad se izvuče ispod nje on, na optužbe Šamaela, buntovno odgovara da se uplašio smrti i pobegao i da će pobeći kad god želi jer on – nije heroj! Ipak, Korto uspeva da razreši sukob i dok Šamael proglašava da je „plemeniti buntovnik“, Kuš ga pita kuda će dalje u ovoj zemlji punoj tajanstvenih stvari. Odgovor je filozofski kontradiktoran – „ne znam Kuš, daleko.“ No, sledeća avantura će ga vratiti u rat koji su zapadnjaci doneli u Afriku. Mada ne želi da se svrsta ni na jednu stranu jer tvrdi da je civil, Korto odlučuje da osveti smrt jednog časnog nemačkog oficira i upotrebljenog pa odbačenog/ubijenog čoveka-leoparda. U vatrenom obračunu sa špijunima Korto upada u tamu i sreće leoparda koji mu pripoveda o stvarnosti u kojoj ljudi-leopardi dele pravdu. Kad se probudi Korto otkriva da je u bolnici, da je bio u višednevnoj komi i da je za njega ostavljen paket u kome se nalazi – leopardova šapa. Objašnjenje kaže da je to znak da će biti ubijen ali Korto zna da drži dokaz da je postao deo tog časnog društva.

Od svoje desete do šesnaeste godine Prat je živeo u Etiopiji i tamo stekao mnoge prijatelje od kojih su neki ratovali protiv Italije. Upoznavanje drugačijih kultura i poštovanje njihovih razlika postali su deo Pratovog svetonazora koji deli i njegov „alter ego“ Korto. On se čudi drugačijim svetovima ali ih ne osuđuje ili omalovažava niti pokušava da im nametne obrasce Zapadnog sveta. Otuda Kortovo odbijanje da se pokorava bilo kojoj nacionalnoj zastavi i politici jer im pretpostavlja arhetipske slojeve Pravde. Zato Korto beži od uloge junaka bez straha i mane odnosno od „suvog“ realističnog pogleda na svet. Iz tih razloga je on i dalje atraktivan i izazovan (anti)heroj uronjen u iskustva postmodernističkog eklekticizma koji nesputano meša faktorafiju i fikciju (u ovom albumu pominju se i Rembo kao trgovac oružjem i Lorens od Arabije). Po ovom maniru Prat je blizak Borhesu koji je istinu predstavljao kao fikciju (za razliku od pisaca koju su fikciju pokušavali da predstave kao istinu). Osim poigravanja realizmom i fantastikom Prat majstorski „barata“ i minimalističkim crtežom koji je visoko stilizovan sa povremenim upilivima poetske apstrakcije (kakve su npr. scene sa lavinom kamenja i štitovima od zebrine kože) koja oduzima dah znatiželjnim ljubiteljima „priča u slikama“.

Rečju, „Etiopljani“ su nesporno remek-delo 9. umetnosti ali i svekolike umetnosti XX veka i zaslužuju punu pažnju i duboku posvećenost.

(„Dnevnik“, 2021)

  ... Živel strip, živel marec! // pogovor, razstave in druge novice iz sveta stripa.

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 21: Gašper Rus

pogovor z avtorjem
spletna premiera: DANES ob 19.00
Video bo na ogled na FB strani Stripburger Comix in YT kanalu Strip Core TV
Ob razstavi Tihi dialogi, ki je trenutno na ogled v koprski Galeriji Meduza, smo se pogovarjali z Gašperjem Rusom o njegovem stripovskem ustvarjanju. Vabljeni k ogledu!
Več →

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 21
nagradni natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije
POZOR! ROK ZA ODDAJO DEL SE POČASI IZTEKA!
Stripe in animacije nam lahko pošljete še vse do srede, 24. marca 2021.

Vabljeni tudi k ogledu razstav, na katerih svoje delo podrobneje predstavljata oba sodelujoča umetnika letošnjega natečaja Živel strip! Živela animacija! - Gašper Rus in italijanska ilustratorka in striparka  Gabriella Giandelli.
Gabriella Giandelli in Gašper Rus: Tihi dialogi
razstava stripov ter ilustracij
Galerija Meduza, Koper
NA OGLED: do 16. 4.

Gabriella Giandelli: Bestiarij • ulična razstava na TAM-TAM plakatnih panojih, Ljubljana • NA OGLED: do 22. 3.
Gabriella Giandelli: Stripi in ilustracije • razstava • Italijanski inštitut za kulturo, Ljubljana • NA OGLED: do 30. 8.

STRIPBURGER NA FESTIVALU V STRASBOURGU
Če so lansko leto zaznamovale številne odpovedi vrste mednarodnih stripovskih festivalov, se letošnjo pomlad stripovsko dogajanje seli na splet. Stripburger se tokrat deloma fizično, v večji meri pa virtualno predstavlja v enem od središč sodobne evropske stripovske scene – francoskem Strasbourgu, kjer se bo prihodnji teden odvil festival Central Vapeur.
Predčasno odprtje Stripburgerjeve razstave v izložbi priznane umetniške šole LISAA je že nakazalo nove smernice stripa v Franciji. »TO! To je tisto, kar si želim početi, ko končam študij,« je izjavil eden od študentov vizualne umetnosti, ko je videl razstavo.
TO! Take rabimo!
Več o programu Stripburgerja na tokratni spletni oz. hibridni ediciji festivala Central Vapeur 10.1 →

Napovedujemo: AMBASADA STRIP 2021
V Stripburgerjevi zbirki Ambasada Strip, namenjeni prevodom del tujih sodobnih stripovskih klasikov, bosta v letošnjem letu našli zatočiše dve vrhunski stripovski mojstrovini!

Večkrat nagrajeno stripovsko klasiko izpod peresa enega od najpomembnejših striparjev sodobnega časa - Charlesa Burnsa, ki je že zdavnaj postala kultna, boste od sedaj lahko brali tudi v slovenščini!
Zgodba o čudni bolezni, za katero zbolevajo samo najstniki, se bere kot napeta grozljivka, ki nas kaj hitro posrka v svoj mračen, a bogat pripovedni svet, hkrati pa se med branjem nenehno razkriva tudi njena večplastnost, s katero presega žanrske okvire.
Le redkokateremu delu uspe tako dobro prikazati stiske najstništva, kot to zmore Črna luknja!
Charles Burns: Črna luknja • Ambasada Strip #25, 380 čb str., • 17 €
prevod: Bojan Albahari • spremna beseda: Gašper Rus • Izide 30. marca 2021!

18. marca obeležujemo obletnico pariške komune - pred točno 150 leti so ljudske množice prevzele oblast v mestu.
V sodelovanju z Založbo ZRC bomo to pomembno obletnico obeležili s prevodom monumentalnega dela Krik ljudstva, ki ga je po adaptaciji istoimenskega romana francoskega romanopisca in filmskega ustvarjalca Jeana Vautrina ustvaril priznani stripovski mojster Jacques Tardi.
Strip odpira dragocen razmislek o zgodovinskem pomenu (in mitu) pariške komune pa tudi današnjih družbeno-ekonomskih neenakostih in možnostih upora proti krivicam in nevzdržnosti trenutnega sistema.
Tardi & Vautrin: Krik ljudstva • Ambasada Strip #26, prevod: Suzana Koncut • Izide septembra 2021!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...Ostrvo paukova 1 i 2!

NOVA IZDANJA U EDICIJI THE BEST OF SPAJDERMEN: OSTRVO PAUKOVA 1 I 2

SVAKO MOŽE BITI SPAJEDERMEN! VELIKA JABUKA POSTAJE OSTRVO PAUKOVA!
„OSTRVO PAUKOVA 1“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1140 dinara!
PORUČITE ODMAH • Prelistajete ovo izdanje.

Život Pitera Parkera je sulud, a postaće još luđi kada milion Njujorčana dobije moći kakve je imao samo on. Odjednom svi bacaju mreže po ostrvu, pa čak i njegova devojka, a čekajte tek da upoznate Dž. Džonu Džejmsona, spektakularnog spajder-gradonačelnika! Reklo bi se da Piter više nije tako poseban. ALI uz veliku moć ide i velika odgovornost, a to izgleda nije deo paketa supermoći koje su Njujorčani dobili.

Može li Spajdi da odigra ulogu superheroja i spase svet i ovog puta?  
„OSTRVO PAUKOVA 1“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1140 dinara, od srede, 10. marta, do nedelje, 14. marta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1250 dinara, a u ostalim knjižarama 1699 dinara.

NJUJORK POSTAJE PAUKOLIKI PAKAO!
„OSTRVO PAUKOVA 2“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1070 dinara!
PORUČITE ODMAH • Prelistajete ovo izdanje

Razmere spajder-zaraze veće su nego što je Pit mogao i da pretpostavi. Nakon što je čitav grad zadobio moći Spajdermena, Njujork je stavljen pod karantin, jer je katastrofa prešla na novi nivo – svi zaraženi počeli su da MUTIRAJU! Spajdi više nije siguran šta da radi i oseća se nemoćnim da spreči haos. Da li će vakcina biti ta koja će spasti grad, ili možda Osvetnici, ili čak možda Venom? Ili će Spajdija ipak neko podsetiti šta ga to zapravo čini posebnim?

„OSTRVO PAUKOVA 2“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1070 dinara, od srede, 10. marta, do nedelje, 14. marta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1200 dinara, a u ostalim knjižarama 1599 dinara.

Miodrag Milanović je rođen 22.9.1956. u Sarajevu, gde je i dplomirao 1980. na Filozofskom fakultetu, Odsek za opštu, komparativnu književnost i scenske umetnosti. Još kao gimnazijalac objavljuje stripove u Našim danima i Večernjim novinama, da bi kasnije radio u Malim novinama. Za ovaj list uradio je devet epizoda strip Stel Starion, dve sa Bojanom M. Đukićem, a ostale sa braćom Ivicom i Željkom Mitrovićem. U to vreme bio je jedan od osnivača i član grupe SarSt. Sa Dečjim novinama počinje saradnju 1980. godine (Franjo Kluz i Klint sa Jelkom Peterneljem, Barba Plima sa Nikolom Maslovaromi Slavišom Ćirovićem), a 1983. i sa Dnevnikom (Izvidnik Rod sa Peterneljem, El Vertigo sa Stevom Maslekom, Larami sa Milanom Miletićem, Nikolino sa Ahmetom Muminovićem, Veliki Blek i Lun kralj ponoći sa različitim crtačima). Časopis Strip star pokreće 1989. a Balon 1993. godine. Pod pseudonimom Earl Fenton pisao je vesterne, a pod pseudonimom Doraothy Mitchum ljubavne romane. U periodu 1995-2001. godina bio je urednik rubrika u časopisu Galaksija (1995-2001). Od 2008. godine je urednik u izdavačkoj kući Vandalija, piše za Treće oko i Politikin zabavnik, a 2021. je ponovo pokrenuo Balon. Dobitnik je nagrade Milan Đ. Milićević, kao i nagrade Udruženja za negovanje slobodarskih tradicija balkanskih i I svetskog rata Karađorđe za knjigu Srpski stari vek.

  Intervju: Miodrag Milanović

Ko je Miodrag Milanović?
Veliki radnik.

Čega se najradije sećate iz detinjstva?
Ničeg posebno, možda što sam odbio učlanjene u Titove pionir,e  pa su zbog toga moji roditelji imali grdnih problema, a ja sam se branio kako ne poznajem Tita da bih bio njegov pionir. Ipak, na silu su me učlanili i tom prilikom mi je učiteljica rekla da od mene ništa biti neće.

Koje stripove ste čitali u detinjstvu i ranoj mladosti? Koji autori i stripovi su na Vas ostavili najsnažniji utisak?
Čitao sam uglavnom američke autore i one iz francusko-belgijske škole. Najveći utisak je na mene ostavio Popaj od Segara, Musialov Bim i Bum kao i Bluberi, Talični Tom.

Da li ste čitali stripove Lunovog magnus stripa i Zlatne serije? Kako su Vam se tada dopadali stripovi o Velikom Bleku?
Nisam čitao te stripove, možda ponekog Martija Misteriju i Dilana Doga. Veliki Blek nikakav utisak na mene nije ostavio, nisam voleo Bonelijeve stripove jer su svi bili na isti kalup, bez mašte, ponekad banalni.

Diplomirali ste na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1979. godine. Kako je Sarajevo tada izgledalo, kakve su se mogućnosti pružale mladom čoveku i umetniku?
Sarajevo je bilo vrlo dinamičan grad, ja sam još u gimnazijskih danima počeo da objavljujem kratke stripove od jednog kaiša u omladinskom listu Naši dani i sarajevskim Večernjim novinama. Imali smo i grupu SarSt (sarajevski strip) po uzoru na zagrebački Novi kvadrat i Beogradski krug 2, a Naši dani su nam otvorili stranice gde smo objavljivali.

Možete li reći nekoliko reči o grupi SarSt?
Grupa SarSt je osnovana 1975, a činili smo je Tonči Bender, Tonči Kulić, Midhat Ajanović i ja. Posle su nam se još neki pridružili. Objavljivali smo stripove kratkih formi u omladinskim novinama Naši dani, neki od njih su objavljivani i u beogradskoj Mladosti. Družili smo se, a svima je bila zajednička ljubav prema stripu. Neku dugu karijeru u toj branši ostvario sam samo ja.
SarSt je 1988. organizovao prvu izložbu BiH autora stripa a u februaru 1992. i VI salon jugosloveskog stripa u Kamernom teatru. Odazvali su se strip-crtači iz cele ondašnje Jugoslavije, plakat je napravio Krešimir Zimonjić, salon je imao sponzore, trajao je šest dana, a izložbu je videlo 80.000 Sarajlija. Posle smo osnovali i udruženje BiH autora stripa USABiH, ali sve je to rat oduvao. Glavni organizator je bio Tonči Bender koji je 1993. poginuo. Bio je karikaturista, strip-crtač i urednik u Zadrugaru.

Kada ste počeli da se bavite pisanjem i kada ste napisali prvi scenario? Gde i kada ste objavili prvi strip?
Prvi strip Petko, u jednom kaišu, počeo sam objavljivati 1975. u Našim danima. Kasnije sam počeo pisati scenarije na nagovor Tončija Kulića, koji je takođe bio član grupe SarSt. Kulić je kreirao još jednog junaka, super-muvu Zumića i ponudio mi pisanje scenarija. Serijal, gegove od jednog kaiša otkupile su Dečje novine, koje su me kasnije angažovale na drugim serijalima.

Sarađivali ste sa Malim novinama. Možete li reći nekoliko reči o ovom listu i saradnji s njim?
Male novine su bile list za učenike osnovnih škola u BiH, imale su ogroman tiraž baziran na školskim pretplatama, objavljivali su stidljivo stripove, ali tek sa dolaskom Maje Topalovca za glavnog urednika i uz podršku tehničkog urednika Ahmeta Muminović,a otvorio se širok prostor za domaće autore. U Malim novinama sam vršio producentski posao, a objavljivali smo oko 300 strana stripa godišnje, odreda dela domaćih autora, posebno crtana za Male novine.

U to vreme Sarajevo je bilo na putu da postane jedan od centara jugoslovenskog stripa. Koliko ste Vi toga bili svesti i uključeni, da li ste poznavali i družili se sa drugim sarajevskim autorima stripa i urednicima?
Pored Malih novina, stripove je objavljivao Ervin Rustemagić u reviji Oslobođenja Strip art, nažalost on nije imao sluha za domaće autore. Bio je i jedan privatni izdavač Ahmet Hrapović, ali njegova izdanja bi prestajala da izlaze nakon 1-2 objavljena broja. Pred rat ja sam pokrenuo reviju domaćeg stripa Strip star, izašlo je sedam brojeva, a onda je rat sve prekinuo.

Strip koji Vas je afirmisao širom Jugoslavije bio je Franjo Kluz. Kako je došlo do ideje za ovaj strip i kako ste stupili u saradnju sa Jelkom Peterneljem? Kako je tekla saradnja?
Na saradnju sa Dečjim novinama pozvao me je Dragan Marjanović, jedan od urednika. Dobio sam materijale o Franji Kluzu, uradio probni scenario i sklopili smo ugovor na 12 epizoda. Marjanović je angažovao kao crtača Jelka Peternelja, sa kojim ću raditi kasnije još par serijala. Serijal će kasnije Dečje Novine plasirati u Indiju, Bangladeš i Poljsku. Franjo Kluz je poginuo u 12-oj epizodi i tako se serijal okončao. Tad me je zvao Marjanke (nadimak Dragana Marjanovića) i kaže, uh, pa ti ubi Kluza. Odgovaram, pa bilo je dogovoreno 12 epizoda, on dodaje, ama, nisi trebao da ga ubijaš nego da napravimo još 12 epizoda, traže ga u inostranstvu, al’ sad je gotovo, uh, što ti ne reko’ da ga ne ubijaš, al’ sad je kasno…

Kako je došlo do uspostavljanja saradnje sa novosadskim Dnevnikom?
Ja sam bio u vojsci, u Ljubljani, komanda 9-te armijske oblasti, kad me je tamo pozvao Dušan Stanojev, urednik. Dogovorena je saradnja na Lunu, kralju ponoći. Ja sam okončao služenje vojnog roka aprila 1983. i u maju sam već krenuo sa pisanjem scenarija.

Ova saradnja je obeležila osamdesete godine. Kako je saradnja tekla? Da li ste dolazili u Novi Sad? Da li ste sarađivali Sa Sretenom Draškovićem i Dušanom Stanojevim?
Za Luna kralja ponoći sam napisao 15 epizoda, posle sam pisao scenarija za Miletićevog Laramija, Peterneljevog Izvidnika Roda i El Vertiga, koga je crtao Stevo Maslek. Pisao sam scenarija i za Velikog Bleka. Na dogovore sam dolazio u Novi Sad, tu su bili urednici Drašković i Stanojev, sa njima je sve dogovarano.

Lun kralj ponoći i Veliki Blek su bila dva serijala na kojima ste bilo veoma angažovani. Kako se danas sećate rada na ovim serijalima? Da li znate za neke epizode koje su ostale neobjavljene?
Po mojim scenarijima nacrtano je tridesetak epizoda Luna kralja ponoći i Velikog Bleka. Voleo sam da pišem scenarija za njih, oba glavna i prateći junaci su mi bili simpatični. Brzo sam pisao scenarija, za jednog Bleka mi je bilo dovoljno pet dana, a svaki dan sam smišljao zaplet ili pisao po bar 8 sati. Počinjao bih ujutro u 8 i radio do 14 sati, uveče od 18 do 20, 22 sata, zavisi. Znam za epizodu, poslednju objavljenu koju je nacrtao Miša Mijatović, objavilo ju je udruženje stripadžija iz Banja Luke i italijanski izdavač Bleka. Za nju sam ponovo pisao scenario, jer je originalni bio izgubljen. Gledao sam Mišine crteže i smislio dobru priču, kako veli Gabrijel Ferero, izdavač italijanskog Bleka. Ostalo je neobjavljeno, po mom sećanju, 4,5 epizoda. Ne znam šta je sa njima, ponovo bi ih objavio u Balonu, a ni Ferero ne bi imao ništa protiv da ih objavi u Italiji, mada se Blek već više godina ne crta.

Da li ste se poznavali i družili sa drugim autorima okupljenim oko Pan art studija?
Znao sam sve autore ali se nismo družili jer sam ja živeo u Sarajevu. Ipak sve sam ih upoznao, ostvarili smo drugarske kontakte, najbliži sam bio sa pokojnim Brankom Plavšićem, danas sa Mišom Mijatovićem.

Da li ste se tokom osamdesetih bavili i nečim drugim osim pisanja scenarija za Dnevnik?
Pored Dnevnika, scenarija sam pisao i za stripove objavljivane u Malim novinama. Pri tome mislim na Divljeg Bila (crtež Miletić), Stel Starion (Bojan Đukić pa braća Mitrović), Asovi neba (Stevo Maslek) i kraći stripovi koje su realizovali Dubravko Mataković, Tonči Bender, Jelko Petrnelj i Ljubomir Filipov. Uglavnom sam bio scenarista stripova, a pisao sam i pozorišne kritike, s obzirom na to da sam bio i teatrolog.

Zanimljivo je da nikad niste sarađivali sa Forumom i sa Dečjim novinama na serijalima Tarzan i Nindža koji su okupili brojne autore?
Ne. Sa Dečjim novinama sam realizovao, pored Franje Kluza i Zumića, par epizoda vesterna Klint, nekih 100-ak tabli koje je crtao Jelko Peternelj i objavljeni su u inostranstvu, tu je serijal Kapetan Plima (Maslovara, Ćirović) od 20 epizoda i Pilotski podvizi, koji su prekršteni u Asove neba i objavljeni u Malim novinama i Strip staru.

Posebno intenzivno ste sarađivali sa Stevom Maslekom. Kako je došlo do saradnje i kako je ta saradnja tekla? Kako je nastao El Vertigo, a zatim i Marni i ostali serijali?
Sa Stevom Maslekom me je u Dnevniku upoznao Sreten Drašković, crtao je po mojim scenarijima Luna kralja ponoći. Posle smo realizovali El Vertiga, Asove neba i Paralelne linije, kratke priče po uzoru na Zonu sumraka, nekih 40-ak epizoda po 8 tabli. Objavljivane su u Strip staru, Balonu, Galaksiji i Parabelumu, u makedonskom Strip artu. Sa Stevom sam objavio u kragujevačkim Pogledima prvu album epizodu serijala Đeneral Draža, Aprilski rat. Serijal Marni nastao je na Peterneljov predlog i realizovano je šest epizoda, svaka na 16 tabloa stripa. Posle se Peternelj angažovao na Izvidniku Rodu, za koje sam pisao scenarije, a objavljivani su u Švedskoj i drugim zemljama Skandinavije, pa je Jelko radio uglavnom Roda. Mene je angažovao Dnevnik, jer je Jelko tražio scenaristu koji brzo piše, serijal se tražio i on je, razumljivo, hteo da dobro zaradi na njemu. Tada sam, jednom prilikom, za 16 dana napisao 16 epizoda, Stanojev se u Dnevniku krstio kako sam to brzo uradio, a Jelko je bio izuzetno zadovoljan jer nije trpeo da čeka na scenario, moralo je u rezervi biti bar dva-tri.

Još jedan od serijala po kome ste poznati je Larami. Kako je tekla saradnja sa Milanom Miletićem?
I u slučaju Laramija angažovan sam od strane Dnevnika, tj. Sretena Draškovića da pišem scenarija, svaka epizoda je imala 32 tabloa. Zanimljivo, Larami se prvo prevodio na nemački i u Nemačkoj je paralelno objavljivan, bio je jako popularan kod tamnošnjih ljubitelja vesterna.

Dosta se sarađivali i sa Nikolom Maslovarom. Možete li nešto reći o stripu Velika potera? Kako je nastao Barba Plima i kako je tekao rad na ovom stripu?
Barba Plima je nastao u Dečjim Novinama na inicijativu Dragana Marjanovića. Pored YU stripa, objavljivan je u Mapet bebama, Strip staru i Balonu. Maslovari je u crtanju pomagao Slaviša Ćirović. Velika Potera, dečji strip, objavljivale su Male Novine, ali je rat omeo izdavanje. Na žalost, ni Maslovara ni ja nemamo tabloe tog stripa nastalog po delu nemačkog pisca Otfrida Projslera Der rauber hotzenplotz, od čijeg izdavača je dobijena saglasnost da se prebaci u formu stripa.

Strip star je pokrenut u Sarajevu 1989. godine. Koja je bila Vaša uloga?
S obzirom na to da se oko Malih Novina okupio veliki broj crtača, rodila se ideja da se formira Strip star enterprises, odnosno Strip star comics group, koja bi producirala i objavljivala stripove u Malim novinama i još jednoj reviji, Strip staru. Sve je izvrsno krenulo, Strip star se štampao u Oslobođenju, distribuiran je u celoj Jugoslaviji, uspostavljeni su kontakti sa jednim italijanskim i kanadskim izdavačem, a onda je zakucao građanski rat i sve je propalo. Ja sam vodio produkciju i bio glavni urednik revije, izašlo je svega sedam brojeva. Znam da mi je jedan italijanski izdavač pisao da spašavam glavu i stripove, jer će Sarajevo goreti u ratnom požaru, ali eto, nisam mu verovao. U to vreme sam upoznao i Huga Prata, koji mi je dao dozvolu da objavljujem stripove iz revije Sgt. Kirk. Razmenjivali smo pisma i tek kasnije sam shvatio sa kakvom strip veličinom sam prijateljevao.

Kad je došlo do prekida saradnje sa Dnevnikom?
Sa Dnevnikom je saradnju prekinuo rat. Oni su posle ugasili strip izdavaštvo.

Iz Sarajeva odlazite 1992. godine. Kako ste se snašli narednih godina?
Moja porodica je iz Srbije, otišao sam na naše imanje pokraj Užica, gde su se ranije sklonile moja majka, sestra i njen sin. Pre nego što sam pokrenuo Balon, radio sam kao transportni radnik (ko zna koliko sam šlepera utovario i istovario) i dizajner kancelarijskog materijala. Posle toga došlo je do rada u Galaksiji, gde sam objavio dosta stripova, iako je to magazin za popularizaciju nauke, saradnji sa Novostima i Politikinim zabavnikom i, na kraju, otisnuo sam se u izdavačke vode sa Vandalijom.

Možete li se ukratko osvrnuti na časopise Balon i Mali balon?
Balon objavljuje serijale domaćih majstora stripa, sad izlazi kao petobroj na 332 strane, on je, u neku ruku, nastavak sarajevskog Strip stara.

Sledi više od dve i po decenije pauze kada je strip u pitanju. Čime ste se bavili sve ovo vreme?
Napisao sam par scenarija za strip, a bavio sam se izdavaštvom i publicistikom.

Da li ste pokušavali da se vratite u svet stripa?
Nisam pokušavao ali, evo, na početku 2021 sam se vratio, novi Balon se čitaocima dopada, željni su magazina koji štampaju stripove raznovrsne tematike.

Da li je nekada bilo pokušaja da sarađujete sa stranim izdavačima?
Izdavačke kuće za koje sam pisao scenarije su imale odličnu saradnju sa inostranim izdavačima. Serijali za koje sam pisao scenarija objavljivani su u svim evropskim zemljama plus Indija i Bangladeš. Naime, na sajmu knjiga u Bombaju su učestvovale i Dečje Novine, Marjanke je išao i tamo su dogovorili prodaju stripova.

Koliko pratite domaću strip-scenu i kako biste je okarakterisali?
Domaća strip-scena je izuzetno živa ali nedostaju revije i magazini, sve se svodi na albume.

Koliko pratite suvremeni strip, uključujući i domaći? Šta je ono što Vam se poslednjih godina posebno svidelo?
Od autora bih izdvojio one što se bave tzv. underground stripom i Božidara Milojkovića. Nemam neke planove sem da Balon poživi uprkos svim izazovima.

Vaš moto?
Moj moto je Sic transit gloria mundi, tako prolazi slava sveta – Balon čini bolje.

  ...kao dizajner i ilustrator 1969. – 1991.

NEDELJKO DRAGIĆ: Dizajn i ilustracija 1969. – 1991.
(26.2. – 19.3.2021.)

NEDELJKO DRAGIĆ: Dizajn i ilustracija 1969. – 1991.
HDD galerija
Boškovićeva 18, Zagreb
26.2. – 19.3.2021.
Autor i kustos izložbe: Marko Golub
Asistentica kustosa: Ora Mušćet
Stručni savjetnik i suradnik: Veljko Krulčić
Grafički dizajn: Sara Pavleković Preis
Hvala: Nedeljku Dragiću i Veljku Krulčiću na srčanoj pomoći i ustupanju građe, te Zagreb filmu na ustupanju dijela reklamnih filmova.
Organizacija: Hrvatsko dizajnersko društvo / HDD galerija
Voditelj galerije: Marko Golub, asistentica voditelja: Ora Mušćet
Sponzori tiska: Arskopija, Cerovski print boutique
Izložba i program HDD galerije financirani su sredstvima Ministarstva kulture i medija RH, Gradskog ureda za kulturu Grada Zagreba i Zaklade Kultura nova.
Hrvatsko dizajnersko društvo / HDD Galerija
Boškovićeva 18, Zagreb 10000
radno vrijeme: pon – pet, 12 – 19h
www.dizajn.hr

Od petka 26. veljače do 19. ožujka u HDD galeriji pogledajte izložbu koja po prvi put na jednom mjestu okuplja najvažnije radove istaknutog hrvatskog filmskog i likovnog umjetnika NEDELJKA DRAGIĆA u području grafičkog dizajna i ilustracije, prije svega plakate za kazalište i različite kulturne i turističke manifestacije i institucije, naslovnice knjiga, iznimno uspješne i popularne maskote, oblikovanje časopisa, reklamne filmove za domaće i strane naručitelje itd. Prvi dan izložbe, u petak 26.2. izložbu možete posjetiti od 15:00 do 20:00 sati, a nakon toga sve dane od ponedjeljka do petka od 12 do 19 sati, zaključno do 19. ožujka. Kustos izložbe je Marko Golub, stručni suradnik Veljko Krulčić.
 
Zbog epidemioloških pravila kojih se držimo, za izložbu Nedeljko Dragić: Dizajn i ilustracija 1969 – 1991. neće biti formalnog otvorenja, maske i distanca su obavezni, a maksimalan broj posjetitelja u galeriji u isto vrijeme je deset. Tijekom trajanja izložbe bit će održan i videorazgovor s Nedeljkom Dragićem te nekoliko stručnih vodstava o kojima ćemo vas naknadno obavijestiti.

Iz teksta Marka Goluba:
“Nedeljko Dragić (1936.) istaknuta je umjetnička figura u našoj sredini, prije svega kao autor niza internacionalno višestruko nagrađivanih animiranih filmova (pobjednik festivala u Annecyu, Oberhausenu, nominiran za Oscara za film Tup-Tup), jedan od najznačajnijih predstavnika tzv. zagrebačke škole animiranog filma, potom kao karikaturist, strip autor (Tupko) i ilustrator, no njegov rad u kontekstu grafičkog dizajna ostao je pomalo u sjeni drugih, prije svega filmskih uspjeha. To je gotovo pa uobičajen slučaj s mnogim polivalentnim autorima poput Dragića, te je u neku ruku blizak situacijama koje smo imali priređujući posljednjih godina izložbe dizajna Gorana Trbuljaka, Sanje Iveković ili Dalibora Martinisa, gdje je također u neku ruku trebalo pokazivati kako dizajn za njih nije bio samo usputna fusnota, nego ozbiljna i kontinuirana profesionalna aktivnost čiji trag nije bio nezapažen.

Kod Nedeljka Dragića, štoviše, uz minimum znanja to uopće nije teško pokazati, na ruku mu ide i nasljeđe popularne kulture nekadašnje Jugoslavije. Primjerice, Zagi, službena maskota Univerzijade održane u Zagrebu 1987., apsolutno sveprisutna figura tog vremena, njegovo je djelo. Likovi s kutije žvakaćih guma Tin i Tina iz 1980-ih godina, također Dragić. Još jednu maskotu, Vučka Zimskih OI u Sarajevu iz 1984. vrlo ste vjerojatno vidjeli i u Dragićevoj crtačkoj interpretaciji dizajna Jože Trobeca.

Neki od najtiražnijih naslova najpoznatijeg dječjeg nakladničkog niza ikad objavljivanog u Hrvatskoj, Biblioteke Vjeverica izdavačke kuće Mladost, pamte se upravo po Dragićevim naslovnicama i unutarnjim ilustracijama (Lažeš, Melita i Strašni kauboj Ivana Kušana, Mama, volim te i Tata, ti si lud Williama Saroyana itd.). Ili sa sasvim praktične strane, reklamni animirani filmovi koje je Dragić za domaće i internacionalne naručitelje kontinuirano radio od 1964. do 2000-ih godina brojčano daleko nadmašuju njegovu kanonsku umjetničku filmografiju te su mu, osim toga, u cijelom tom periodu predstavljali najznačajniji izvor prihoda.

Dragić je i dizajner brojnih plakata za Satiričko kazalište Jazavac (danas Kerempuh) i Komediju iz zadnje četvrtine 20. stoljeća, bio je i likovni urednik najdugovječnijeg filmskog časopisa u Hrvatskoj, Filmska kultura, autor niza turističkih plakata Zagreba, kao i mnogih važnih kulturnih, filmskih i turističkih događanja, uključujući i ugledne međunarodne manifestacije poput Međunarodnog festivala kratkometražnog filma u Oberhausenu (1984.) i Filmskog festivala u Sydneyu (1973.), špica za televizijske emisije (Nedjeljno popodne, 3,2,1 kreni) i filmske festivale (Pulski filmski festival), reklamnih oglasa itd.

Gledajući sve to na okupu, uz neizbježan proces selekcije usmjeren na to da dizajnersku i ilustratorsku priču o Nedeljku Dragiću ispričamo u skromnom prostoru Galerije Hrvatskog dizajnerskog društva, nema nikakve dvojbe da je riječ respektabilnom dizajnerskom opusu koji je u nekim svojim segmentima izravno isprepleten s drugim, ranije spomenutim Dragićevim umjetničkim aktivnostima. (…)”

  ...Mebijus kolekcija 2 i 3!

PUTOVANJE U MAŠTU JEDNOG OD NAJSLAVNIJIH STRIP UMETNIKA, KOJI JE DUBOKO PROMENIO ESTETIKU I NARATIV NAUČNE FANTASTIKE! „MEBIJUS KOLEKCIJA 2 i 3“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1540 dinara za drugi i 1070 dinara za treći tom!

Kolekcija Mebijusovih radova, od najranijih do onih poznih, od ilustracija, slika, kratkih priča, skica, ličnih beležaka i reklama, pa do značajnih dužih dela. Zbirka koja će nas sprovesti kroz spektakularnu raznolikost opusa jednog od najslavnijih strip umetnika, a onima koji ga ne poznaju pružiti mogućnost da otkriju njegov talenat, humor i genijalnost. Deset njegovih dela sakupljeno je u pet tomova, složenih u tematske celine, a sve to propraćeno je tekstovima najvećih poznavalaca Mebijusovog rada, koji pažljivo dešifruju poruke jednog od najvećih autora devete umetnosti.

A znate li šta je najbolje od svega? Nećemo vas ostaviti dugo da čekate na kompletiranje kolekcije i zato – prvi, četvrti i peti tom stižu do leta! Kako tako usred srede, i da li ste zaboravili da brojite, pitate se vi? Pa, istina je da su nam slova bliža od brojeva, ali ovog puta smo samo malo rešili da pomešamo karte – jer ništa ne može biti „obično“ kad je Mebijus u pitanju, zar ne?

Prelistajte ova izdanja:
Mebijus kolekcija 2, Mebijus kolekcija 3

„MEBIJUS KOLEKCIJA 2 i 3“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.540 dinara za drugi i 1.070 za treći tom, od srede, 3. marta, do nedelje, 7. marta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara, dok će puna cena u knjižarama biti 2.299 za drugi, a za treći 1.200 na sajtu i 1.599 dinara u ostalim knjižarama.

Poručite odmah:
https://carobnaknjiga.rs/mebijus-kolekcija-2
https://carobnaknjiga.rs/mebijus-kolekcija-3

  ...Otvoreni poziv za strip autore
  za 19. Internacionalni strip
  salon VELES 2021!

Propozicije:
-Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;
-Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica;
-Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti;
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom Internacionalnog salona stripa VELES 2021;
-Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova;
Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio;
-Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade;
-Svi pristigli stripovi bice uzeti u konkurenciju za nagrade:
· Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
· Druga nagrada, diploma.
· Treca nagrada, diploma.
· Nagrada za najbolje scenario, diploma.
· Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
· Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
· Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20. septembar 2021. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

  ...570c. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj ide u tri nastavka, a ovaj treći donosi 35 strana stripa.
     Samoniklog korov stripa, broj 570c.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/570c