...565 broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, i ovog puta je redovan broj, standardnog obima na 32 strane. Pa nastavljamo dalje sa redovnim brojevima.
     Samoniklog korov stripa, broj 565.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/565

  ...Strip kao medij filozofske poruke: stripozofski pristup nastavi filozofije.

Nedavno je iz štampe izašla knjiga Strip kao medij filozofske poruke: stripozofski pristup nastavi filozofije autora Harisa i Elmane Cerić. Ova knjiga nastala je kao sinteza iskustava, koja su rezultat dugogodišnjeg teorijskog istraživanja i praktične primjene stripa u nastavi.

Haris Cerić, univerzitetski profesor pedagogije, je u svojim prethodnim knjigama Skandalon u oblačićima: kako koristiti strip u nastavi? (2013) i O edukativnom potencijalu stripa: prilozi etabliranju stripovne metode u nastavi (2019), razmatrao mogućnosti primjene stripa u nastavi i ponudio neka teorijska polazišta za sistematsko znanstveno proučavanje stripa kao svojevrsnog nastavnog medija, te se zalagao za etabliranje nove nastavne metode u nastavi koju je imenovao stripovnom metodom u nastavi.

Elmana Cerić kao gimnazijska profesorica filozofije i logike, u svojoj nastavnoj praksi uspješno već skoro dvije decenije primjenjuje različite oblike stripovne metode u nastavi. Pozitivna reakcija učenika na ovaj metod rada nikada nije izostala. Štoviše, sve dosadašnje generacije učenika su sa oduševljenjem prihvatale ovaj alternativni pristup nastavi filozofije, pronalazeći u njemu priliku da iskažu svoj kreativni potencijal i razvijaju kritičko mišljenje.

Iako je mogućnost primjene stripa u nastavi široka, odnosno moguće ga je uz adekvatno didaktičko-metodičko prilagođavanje, koristiti u gotovo svim nastavnim predmetima i na svim uzrastima, autori su ovom knjigom, prije svega, htjeli ohrabriti i motivirati nastavnike filozofije da u svom radu koriste stripovnu metodu. Jer najmanje je pet kvaliteta stripa koje ga čine izvrsnim nastavnim medijem u nastavi filozofije. On je: Subverzivan, Transcendirajući, Refleksivan, Interesantan i Provokativan.

  ...22. Balkanska smotra mladih
  strip autora.

Mjanmar i Moldavija. Burkina Faso i Brazil. Australija i Angola. Vijetnam i Venecuela. Južna Koreja i Jordan. Italija i Indija. Azerbejdžan i Argentina. Nemačka i Nigerija. Kina i Kamerun. Šta ih povezuje? Globalna pandemija, reći će neko i neće, na žalost, pogrešiti. Ali, na sreću, i 22. Balkanska smotra mladih strip autora, na kojoj su se našli radovi autora iz svih ovih država, ali i mnogih drugih - tačnije, njih 73, što je do sada nezabeležen broj država iz kojih su stigli radovi na bilo kojoj strip manifestaciji u čitavoj Evropi.

Najstariji strip festival bivše Jugoslavije, Balkanska smotra mladih strip autora, održaće se ove godine po 22. put u periodu od 14. do 16. avgusta, uz sve propisane mere bezbednosti prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke "Radoje Domanović", u organizaciji škole stripa „Nikola Mitrović Kokan". Ono što ovaj festival čini različitim jeste to što se organizuje u izuzetno nepovoljnim uslovima pandemije COVID-a 19, pa je tako prema našim saznanjima jedna od retkih, ako ne i jedina, strip manifestacija u regionu od početka godine koja nije otkazana ili sasvim preseljena u digitalni format održavanja. Još jedna stvar koja 22. Balkansku smotru mladih strip autora čini specifičnom jeste i činjenica da na njoj učestvuje 2839 učesnika iz rekordnih 73 zemalja iz čitavog sveta. Osim učesnika iz zemalja koje slove za stripovske centre poput Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Španije i Italije, pozivu za učestvovanje su se odazvali i strip autori iz zemalja koje su do ovog trenutka za stripovsku javnost bile potpuna nepoznaninca, poput Burkine Faso, Mnjamara, Angole, Letonije, Nigerije, Bangladeša, Kameruna, Čilea, Tanzanije, Moldavije, Vijetnama, Sirije, Perua, Malavija i drugih što sve svedoči o raširenosti devete umetnosti u svetu, ali i ugledu koji Balkanska smotra mladih strip autora u Leskovcu uživa na svim meridijanima.

Manifestaciju ove godine čine tri izložbe. Sem centralne takmičarske izložbe Balkanske smotre koja će ove godine zapremati obe galerije Leskovačkog kulturenog centra, odigraće se i dve izložbe u Narodnom Muzeju i Narodnoj Biblioteci "Radoje Domanović". Gost Balkanske smotre za 2020. godinu je strip Republike Češke, koji obeležava izuzetno značajan jubilej od 100 godina postojanja izložbom "Vek češkog stripa" u Narodnom Muzeju u Leskovcu. Izložba, koja je pripremljena u saradnji s Češkim kulturnim centrom iz Praga, će za javnost biti otvorena u subotu 15. avgusta u 20h, čime se ujedno strip ove evropske države po prvi put predstavlja u regionu. Istog dana, sat vremena ranije, dakle u 19 časova, biće otvorena izložba nagrada dobitnika nagrade za doprinos srpskom stripu Dušana Reljića pod nazivom "Dušan Reljić: Strip legenda" u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“. Naslov izložbe možda deluje pomalo pretenciozno, ali kad se navede da je Reljić tokom svoje crtačke karijere koja traje već petu deceniju crtao, između ostalih, i avanture Toma i Džerija, Bila i Bula, Mikija Mausa, te da u Grčkoj uživa status jednog od najuglednijih karikaturista i strip autora sa petocifrenim tiražima, postaje jasno da je Reljićev status strip legende i više nego opravdan.

Mere bezbednosti koje je donela Vlada Republike Srbije i grad Leskovac poput zabrane okupljanja učinile se programski deo festivala neizvodljivim, kao i oficijalnu ceremoniju otvaranja, pa će tako usled zaštite zdravlja građana Leskovca oba ova uobičajna dela festivala biti izostavljena iz programa manifestacije. Kako bi se izbegla okupljanja, prostori u kojima su otvorene izložbe će u navedeno vreme otvoriti vrata svojih galerija za posetioce koji će moći uz maske i u malim grupama da ulaze i razgledaju radove poštujući mere održavanja obavezne distance. U slučaju izložbe Dušana Reljića u Narodnoj Biblioteci "Radoje Domanović", problem je rešen na još kreativniji način - izložba će, naime, biti postavljena u izlogu Biblioteke i na taj način biti učinjena dostupnom za najširu moguću publiku.

Što se samog programskog dela tiče, poštovaoci stripa u Leskovcu neće, uprkos iznuđenom nedolasku gostiju, biti uskraćeni ni u tom pogledu - sa video bima u Leskovačkom kulturnom centru sve vreme manifestacije biće emitovan unapred pripremljen, bogat program sastavljen od obraćanja, predavanja, prezentacija i demonstracija rada. Otvara ga obraćanje ambasadora Republike Češke, njegove ekselencije Tomaša Kuhte, koji je pozdravio sve učenike festivala i goste, i zahvalio se u ime države koju predstavlja u Srbiji na gostoprimstvu koju je manifestacija pružila češkom stripu. Program potom donosi predavanja jednog od najpoznatijih belgijskih scenarista Didijera Svinsena "Proces nastanka stripa scenarija" i hrvatskog strip internacionalca, "Marvelovog" crtača Dalibora Talajića pod nazivom "Od skice do stripa, korak po korak". U pitanju su vrhunski profesionalci koji su odlučili da tajne svog uspeha obznane - gde drugde no na Balkanskoj smotri. Demonstracije svojih crtačkih procesa priredili su i bosanskohercegovački internacionalac Milorad Vicanović Maza i jedan od najboljih domaćih ilustratora Kosta Milovanović. Jedna od najinteresantnijih tački programa je i opsežno predavanje o stripu u Češkoj "Češki strip za početnike" koje nam je iz Brna eksluzivno poslao češki strip teoretičar Pavel Pilč. Takođe, svoju želju da se uprkos svemu nađu na Balkanskoj smotri, izrazilo je više autora kako sa prostora Balkana, tako i iz čitavog sveta. Svojim video snimcima u kojima govore o tome šta svima njima ali i stripu zemalja iz kojih dolaze festival u Leskovcu zapravo znači javili su se brojni autori iz Hrvatske, Rumunije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Grčke i Turske, ali i poznati francuski strip scenarista Olivijer Dobremil Dobs iz Monpeljea, izdavač Živojin Tamburić iz Londona i američki strip autor Aleksandar Simons iz Njujorka.

Sem što će ovaj digitalni program biti na raspolaganju građanima Leskovca, on će biti učinjen dostupnim, uz detaljne snimke sve tri postavke, i svim korisnicima interneta, te tako niko ko želi da u festivalu uživa neće biti uskraćen za priliku iz straha za svoje zdravlje ili bezbednost.

Budući da Balkanska smotra mladih strip autora ima pedagoški karakter po čemu je specifična u čitavom regionu, festival i ove godine dodeljuje nagrade mladim autorima u kategorijama crtača, ilustratora, scenarista i teoretičara. Cilj je da se mladi autori ohrabre i nastave sa daljim profesionalnim angažmanom na polju stripa, posebno u ovo vreme se izložbe ne održavaju a izdanja odlažu "za neka bolja vremena". Pored ovih nagrada, manifestacija takođe dodeljuje i jedinstvenu plaketu „Nikola Mitrović Kokan“ za doprinos srpskom stripu, ujedno najstariju nagradu ovog tipa u Srbiji. Dobitnici dotične plakete ove godine su Dušan Reljić iz Beograda i Predrag Ikonić sa Pala. Uz to, biće dodeljena i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, koju ove godine osvaja Goran Ćeličanin iz Varvarina. Od 2019 dodeljuje se i nagrada „Prijatelj stripa“, koja se dodeljuje osobi koja nije iz sveta devete umetnost, ali toj istoj umetnosti uprkos tome doprinosi na značajan način. Njen ovogodišni dobitnik biće posthumno niški pesnik Zoran Pešić Sigma (1960-2019), organizator brojnih strip dešavanja i urednik i preiređivač nekoliko strip izdanja.

Grad Leskovac je nastavio svoju nesebičnu podršku Smotri i 2020. godine, a na radost organzatora ove godine iza festivala stalo i Ministarstvo kulture i informisanja. Takođe, svoju pomoć pružila je i kompanija "Tangled Hub" iz Leskovca. Organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković, Ivan Stojanović Fiki i Marko Serafimović, inače predavači i autori iz Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan", a suorganizator je Leskovački kulturni centar.

Ispred organizatora, Marko Stojanović o organizaciji 22. Balkanske smotre mladih strip autora kaže sledeće: "Ovogodišnji festival pred nas je stavio zaista veliku dilemu, ništa manje nego biti ili ne biti. Ono što su nam svi savetovali bilo je da, poput velike većine drugih odustanemo, ili da, poput par njih koji to nisu uradili, festival preselimo u potpunosti na internet i sve izvedemo digitalno. Ni jedna ni druga opcija nam se nisu svidele, iako bi nas prištedele jako puno muka i izazova. Imali smo s jedne strane odgovornost prema strip autorima širom sveta koji su uprkos situaciji vredno slali svoje radove iz više država nego ikad do sada u dvadesetrogodišnoj istoriji festivala, s druge prema stripu kao devetoj umetnosti jer su se sve strip manifestacije od početka godine listom otkazivale ili selile u virtuelni svet. Da ne izneverimo druge i granu stvaralaštva kojom se bavimo, ali ni sebe, odlučili smo da ne pokleknemo pod pritiskom pandemije i prihvatimo izazov da uz poštovanje svih mera bezbednosti ipak ispoštujemo tradiciju i organizujemo Balkanasku smotru i ove godine. A susreli smo se sa brojnim izazovima i ograničenjima - od opštepoznatih i očekivanih poput neizvesnosti kako ćemo moći da organizujemo festival zbog zabrana okupljanja i putovanja u našu zemlju oko čega se situacija menjala ne iz meseca u mesec nego iz dana u dan, do sasvim specicifičnih kao što je rad u potkrovlju na visokim temperaturama bez uključivanja klima uređaja i poštovanja fizičke distance usled čega je mali broj ljudstva mogao biti angažovan u isto vreme u radu na pripremi izložbi. Ali kad smo videli postavljenu nikad do sada kvalitetniju izložbu gde strip profesionalci koji rade za najveće američke, francuske i italijanske strip izdavače izlažu pored početnika iz slabo poznatih zemalja, kad su počeli da pristižu video klipovi sa svih strana sveta u kojima nam se strip autori bukvalno zahvaljuju što nismo odustali, što im dajemo nadu da ova situacija ne može baš sve da pomeri i ukine - i kad nam je, nazad, profesor na akademiji u Izmiru, dr Koral Ilhan javio da će, uprkos tome što smo ove godine odlučili da nemamo goste da ne bismo ugrožavali ničiju bezbednost on pokušati da ipak dođe jer mu Balkanska smotra toliko znači, shvatili smo da je sav uloženi napor i te kako vredeo..."

  ...nova "Zlatna serija".

U februaru 2018. godine „Veseli Četvrtak“ pokrenuo je novu Zlatnu seriju. Ovim potezom pokazalo se ne samo da je strip preživeo raspad Jugoslavije i ratne devedesete, već da su današnji izdavači spremni da prate transformacije savremenog stripa i obrazuju novu publiku.

Ako u dvadesetim srpska privreda ponovo ne potone kao devedesetih, ili se ne pojavi nova finansijska kriza, za strip u Srbiji dolaze bolja vremena.

Prvi broj originalne Zlatne serije pojavio se u bivšoj Jugoslaviji 15. januara 1968. godine. Počelo se skromno. Na kioscima se najpre pojavljivala jednom, pa dva puta mesečno, da bi se izlaženje konačno ustalilo na svesku nedeljno. Sredinom sedamdesetih godina, kada u okviru Zlatne serije počinje redovno da izlazi Zagor, ova edicija doživljava pravi uzlet i, zajedno sa Lunov magnus stripom (LMS) i Stripotekom, dominira domaćim tržištem stripa do ukidanja 1993. godine.

Stara Zlatna serija donela je na jugoslovensko strip tržište dve novine. Prvi je bio ulazak i dominacija italijanskog stripa koji se zasnivao na vestern žanru (Teks Viler, Kapetan Miki) i borbi američkih rodoljuba za slobodu protiv kolonizatorske Velike Britanije (Komandant Mark). Posebna hibridna kategorija bio je Zagor, strip lociran u kasni 18. vek, koji redovno počinje da izlazi 1975. god. (Zlatnu seriju nemoguće je razdvojiti od Lunov magnus stripa, koji je pokrenut iste godine sa takođe dominantnim junacima vestern žanra i boraca za slobodu kao što su Kit Teler i Veliki Blek.) Svi ovi stripovi došli su iz Italije, iz izdavačke kuće Boneli ili crtačkog trija pod umetničkim imenom EsseGesse.

Druga promena su bili tiraži. Tek sa pojavom Zlatne serije, strip edicije počinju da ostvaruje zavidne tiraže od 50.000-80.000 svezaka nedeljno, dok su neke sveske dosezale i do 100.000. Ovi tiraži su tim pre značajni, jer je do kraja sedamdesetih godina sa tržišta nestao ogroman broj strip revija i časopisa koji je redovno izlazio pre Zlatne serije. Ovo se u velikoj meri desilo kao posledica čuvenog „poreza na šund“, koji je uveden zakonom iz 1972. godine, a koji je iznosio neverovatnih 31,5 odsto. Zlatna serija je preživela ovaj fiskalni namet, jer je – budući da je štampana u Vojvodini – bila oslobođenja ovog poreza i praktično ušla u osamdesete kao dominantna strip edicija. (Ovo isto važi za LMS i Stripoteku, koji su takođe štampani u Vojvodini.)

Izbegavanje poreza na šund lansiralo je italijanski bonelijevski strip i Zlatnu seriju (zajedno sa LMS i Stripotekom) krajem sedamdesetih na presto tržišta jugoslovenskih strip-časopisa. Iako im je priča u toj ranoj fazi bila simplifikovana, predvidljiva i dosadna, Bonelijevi stripovi su po tiražima i popularnošću daleko nadmašivali neke kompleksnije stripove koji su se objavljivali u drugim časopisima (Korto Malteze, Bluberi, Komanča, DŽeremaja, Asteriks, Talični Tom, itd). Kada su u Jugoslaviji konačno polovinom sedamdesetih i početkom osamdesetih počeli da se u Stripoteci i EKS almanahu objavljuju Marvelovi i DC strip junaci (Šang Či, Spajdermen, Konan, Tor, Srebrni letač, Supermen, Betmen, Dardevil itd), ni oni po tiražima i značaju nisu uspeli da nadmaše Bonelijeve italijanske strip junake iz Zlatne serije.

Onda su došle osamdesete i bonelijevski strip je počeo da se menja. Vestern žanr prestaje da bude njegovo dominantno obeležje već 1975. kada izlazi 1. epizoda serijala Mister No. Sam italijanski strip-vestern žanr počinje da se transformiše kada 1977. izlazi 1. epizoda Ken Parkera. Ali suštinska promena dolazi 1982. godine kada Boneli lansira Marti Misteriju, pa potom 1986. kada izlazi Dilan Dog. Izdavačka kuća „Dnevnik“ brzo je reagovala i počela da objavljuje oba stripa kao specijalno izdanje LMS, odn. Zlatne serije samo sa godinu dana zakašnjenja. Pojavljivanje ova dva stripa imalo je dalekosežne posledice na bonelijevski strip, jer je u njega unelo društveni i kulturni kontekst, kao i pojavljivanje istorijskih ličnosti koje je ranije bilo nezamislivo.

Nažalost, naša publika je zakačila tek početak ove transformacije, jer se 1991. godine raspala bivša Jugoslavija a sa njom i jugoslovensko tržište. Zlatna serija (kao i mnoge druge edicije i časopisi) prestali su da izlaze. Tokom devedesetih u Srbiji praktično stripovi nisu izlazili. Obnova italijanskog stripa počinje u Srbiji 2001-2004. god. kada „Vannini“, „Abaton“ i „System Comics“ nastavljaju da objavljuju Mister Noa, Marti Misteriju, Dilan Doga i Ken Parkera, ali pravo oživljavanje počinje 2008. kada se pojavljuje „Veseli Četvrtak“ koji nastavlja sa redovnim objavljivanjem nekoliko najvažnijih Bonelijevih stripova koji se objavljuju i dan-danas – Zagor, Dilan Dog, Teks, Marti Misterija i Mister No.

Pojavu nove Zlatne serije iz 2018. god. bi, prema tome, prvenstveno trebalo sagledati iz tog ugla – opšteg porasta interesovanja za strip u Srbiji posle 2000. godine. Ona predstavlja mogućnost da se čitaocima omogući još jedan kanal za susrete sa novim i starim epizodama svojih strip junaka.

Međutim, nova Zlatna serija nije ona ista Zlatna serija koja je izlazila u periodu 1968-1993. Ona nastavlja da prati transformaciju bonelijevskog stripa koja je započela sredinom sedamdesetih i osamdesetih godina i uvodi nove junake. Za prvih 17 meseci izašlo trinaest brojeva nove Zlatne serije. Od starih znanaca u njoj se pojavljuju Teks i Zagor, a od novih-starih Dilan Dog, Marti Misterija i Mister No (koji je ranije izlazio samo u LMS). Iako je nova Zlatna serija do sada reprizirala tri epizode, pomenuta kontekstualizacija i intelektualizacija bonelijevskog stripa je nezaobilazna. Broj 5. doneo je domaćoj publici 1. epizodu serijala Priče iz baze „Drugde“ (u Italiji počeo da izlazi 1998. god).

Ovaj visoko-intelektualizovani serijal pokazuje jasnu tendenciju da se bonelijevski strip smesti konkretan politički, ekonomski i kulturni kontekst. U njemu se pojavljuje čitav niz istorijskih ličnosti – Tomas DŽeferson, Bendžamin Frenklin, Albert Ajnštajn, Hudini, Mark Tven, E. A. Po, Šerlok Holms itd.

U br. 12 nove Zlatne serije pod nazivom Ambis zla objavljena je treća priča u kojoj se zajedno pojavljuju Dilan Dog i Marti Misterija. Oni ponovo udružuju snage da bi spasili svet od Zagorovog arhineprijatelja Helingena. Dok se Helingen i Zagor bore negde u prostoru, Gručo u odsutnom trenutku Zagoru dobacuje sekiru kojom ovaj uspeva da savlada Heligena. Ovakvo ukrštanje predstavlja pokušaj Bonelija da odgovori na očigledne izazove koji dolaze iz Marvel produkcije Osvetnika u kojima dominira motiv udruživanje snaga da bi se pobedio nadmoćniji neprijatelj koji otelovljuje iskonsko zlo.

No, pravu sposobnost VČ-a da pomeri granicu videli smo u br. 13. u kome je objavljena repriza epizode Zagora Nasilje u Darkvudu. Ovo je prva epizoda ikada objavljena u Jugoslaviji 1969. god, takođe u br. 13 originalne Zlatne serije (skraćena za čitavih 50 strana). Nakon pedeset godina istorije, svako ko je pratio Zlatnu seriju zna da su poseban aspekat kolekcionarske vrednosti bile naslovne strane. One danas imaju posebnu vrednost, nezavisnu od samog stripa. (Recimo, stare sveske Zlatne serije koje na tržištu dostižu cene do 50-100 evra mogu se prodati za jedva 50-100 dinara ako nemaju naslovnu stranu ili ako je ona oštećena.) Redakcija stare Zlatne serije bila je rastrzana između originalnih naslovnica i njihovih domaćih verzija.

Da bi otvorila prostor domaćim autorima (Plavšić, Kerac, Lebović, Vukojev, Mikica itd), redakcija im je često omogućavala da oni nacrtaju svoje verzije naslovnice. NJihov kvalitet je bio daleko ispod originala, a često nije imao nikakve veze sa sadržajem epizode. (Poznat je primer naslovnice za epizodu Zagora Demoni iz šume (ZS-528) kada je Bane Kerac namerno nacrtao zrikavo čudovište, a niko od urednika nije primetio.) Neke od najkvalitetnijih originalnih naslovnica – recimo, one koje je crtao Feri za Zagora ili Klaudio Vila za Teksa – zbog ove politike novosadskog „Dnevnika“ koji je izdavao Zlatnu seriju, nažalost, nikada nisu videle svetlo dana u staroj Zlatnoj seriji.

Nova Zlatna serija našla je unikatno rešenje za ovaj problem. Da bi se epizode istovremeno objavile sa originalnim i domaćim verzijama naslovnih strana, redakcija VČ je odlučila da se od prvog broja nove serije svaka sveska izdaje sa dve naslovne stranice, A i B. Naslovnica A je uvek originalna (onakva kakva je objavljena u Italiji), dok naslovnicu B napravi neki domaći autor. Ali za br. 13, redakcija VČ je prevazišla samu sebe – ova epizoda izašla je sa 13 različitih naslovnih strana koje su nacrtali uglavnom domaći crtači. Ovaj potez izazvao je pravu lavinu komentara na FB, od osporavanja do pohvala, što je doprinelo pojačanoj zainteresovanosti za br. 13, pogotovo kod kolekcionara.

Posle svetske ekonomske krize i krize javnog duga u Evropi iz 2008-2009. godine, kada su tiraži stripova pali svuda u svetu, srpsko strip izdavaštvo se ponovo nalazi na uzlaznoj liniji zahvaljujući novim strip edicijama kao što je nova Zlatna serija. Ovaj povećani interes je do sada uglavnom posledica povećanog interesa strip-kolekcionara, odn. generacija koja je tokom sedamdesetih i osamdesetih išla u osnovnu i srednju školu u bivšoj Jugoslaviji. Strip-izdavačke kuće sada imaju težak zadatak da osmisle strategiju kako da za strip zainteresuju i mlađe generacije.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 28.07.2019]

  ...nove Komikaze, izašlo je novo e-strip izdanje!

click: komikaze #54 + info

e-izdanje sadrži 85 stranica 12 strip autora_ica iz hrvatske, srbije, kanade i poljske. / e-issue has 85 pages made by 12 comic authors from croatia, serbia, canada and poland.

autori / authors: ➤ nikolina fuzul➤ ivan marušić➤ marek turek➤ mark heinrich➤ ivana armanini➤ radovan popović➤ septik➤ damir stojnić➤ aleksandar opačić➤ domagoj krip➤ luka čačić➤ korina hunjak

komikaze e-program 2020 je podržan od ministarstva kulture republike hrvatske i grada zagreba. / komikaze e-programme 2020 is supported by the ministry of culture of the republic croatia and zagreb city.

  ...Čarobna knjiga!

Dragi naši ljubitelji knjiga i stripova, s ponosom vas obaveštavamo da naša striparnica u petak, 21. avgusta, slavi treći rođendan. Već tri godine, striparnica u Dečanskoj 5 je nezaobilazno mesto za sve ljubitelje devete umetnosti, fantastike i književnosti uopšte.

Kao i obično, pripremili smo vam sjajan popust od 33% na sva naša izdanja!

Očekujemo vas 21. avgusta, od 9 do 20 časova. Popust važi samo za kupovinu u striparnici Čarobna knjiga, Dečanska 5, suteren.

  ...Istorijska saga porodice Čapman se nastavlja!

REKA KENTAKI
Na Letećem startu po ceni od 940 dinara
PORUČITE ODMAH

Ova avanturistička hronika rađanja nacije – puna surovosti, junaštva, borbe i izdaje – koju piše Mauro Bozeli, a crta Anđelo Stano, nastavak je stripa „Reka Mohok“.

U šumama zapadno od venca Apalača, šačica hrabrih pionira, s kapetanom Danijelom Bunom na čelu, na teritoriji Čirokija osnovala je pobunjeničku koloniju Transilvaniju. Po izbijanju Američke revolucije, indijanska plemena koja su potplatili Englezi drže pod opsadom koloniste u Fort Bunsborou, a među njima su Ebi i njen muž Alen s decom. Nik, zatvorenik u Kanadi, beži iz kvebečke tvrđave, dok je Danijel u dalekom Misuriju sa Indijancem Okvarijem...

„REKA KENTAKI“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu (ne radi nedeljom), striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 940 dinara, od srede, 19. avgusta, do nedelje, 23. avgusta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.

  ...18. MEĐUNARODNI SALON STRIPA SKC BEOGRAD 2021!

Nije nova vest, ali je nekako promakla pa da ispravimo grešku...:(

Poštovani strip autori i umetnici,

obaveštavamo vas da će se, shodno pandemiji bolesti Covid 19, a u cilju primene svih potrebnih mera predostrožnosti za suzbijanje širenja Korona virusa, 18. MEĐUNARODNI SALON STRIPA SKC BEOGRAD, umesto ovog septembra, održati sledeće 2021. godine u svom redovnom terminu poslednjeg proširenog vikenda meseca septembra, od 23. do 26. septembra 2021. godine.

Svima vama dobro zdravlje želi,

Organizacioni tim Salona stripa SKC Beograd

  ...Crno da crnje ne može biti.

Zadatak: opisati umetnika kroz jednu sliku. Neka umetnik bude Alberto Breća. Slika bi mogla da izgleda ovako: Argentina 1962, godina još jednog vojnog puča. Tek nedavno umetnik se vratio iz Ujedinjenog Kraljevstva, gde je otišao svega tri godine ranije, trbuhom za kruhom i ne više mlad – 40 godina mu je bilo. Dakle, na ovoj slici već ima 43… Kada je odlazio, ostavio je svoju suprugu i sada se vratio zbog nje. Ona je na samrti, nakon neuspešne transplantacije bubrega. I taj četrdesettrogodišnjak, stalno na početku karijere, a na kraju svega, uz ženu koju voli, a koja, tu, pored njega, umire, crta. (Sin Enrike ima tada 17 godina.) Glavnog junaka svog novog stripa Ezru Vinstona umetnik radi prema sopstvenom liku. Dramatičnom upotrebom svetlosnih efekata ne postiže samo psihološku karakterizaciju. U tamu svakodnevice uronjen, taj poraženi umetnik, koji je i dalje na početku, samo svetlost koja dopire iz pravog, a najneobičnijeg ugla, može ispravno da ga osvetli. Tako nastaje Mort Cinder.

A o Mortu Cinderu, tom remek-delu stripa, kasnije će se pisati mnogo i po njemu će Alberto Breća, opravdano, biti najpoznatiji. U kakvim je okolnostima nastajao, govore i Brećine reči: „Nakon njene (suprugine) smrti 19. marta 1966. pao sam u depresiju, u svakom smislu te reči: moralno i ekonomski, jer, dok je bila bolesna, morao sam da joj kupujem lekove koji su me koštali više od onoga što sam zaradio. Završio sam tako što sam odustao od stripa, kada sam već nacrtao dvesta šest stranica Morta Cindera. Štaviše, nakon smrti moje supruge sve sam napustio i posvetio sam se, s nekoliko prijatelja, školi koju smo osnovali 1. marta 1966. godine i koja se zvala Umetnički institut...“. Ali, to je već neka druga priča.

Alberto Breća (Alberto Breccia, 1919-1993, pravilna transkripcija bi, verovatno, bila Breksija, mada se kod nas javljaju i oblici Bresija i Breksija, ali se italijanska transkripcija prezimena kod nas odomaćila) je po rođenju Urugvajac, ali se već sa tri godine preselio u Argentinu. Kako je u to vreme bilo normalno, nakon što je jedno vreme radio kao fabrički radnik, sa 19 godina zapošljava se u izdavačkoj industriji, a uskoro kreće i da se bavi stripom. Međutim, posebno značajan period u njegovoj karijeri su pedesete godine Dvadesetog veka, kada, uz Franciska Solana Lopeza (1928-2011), postaje počasni član Venecijanske grupe, čiji je neformalni vođa bio Hugo Prat (Pratt, 1927-1995). U to vreme, poznato je, vrsni italijanski autori stripa na privremenom su radu u Argentini. To je i vreme poznanstva sa Hektorom Hermanom Osterheldom (Oesterheld, 1919-1977), kasnije i scenaristom Morta Cindera. Iz ovog perioda posebno se ističu dva serijala na kojima je radio – Šerlok Tajm i Erni Pajk (na ovom drugom, nastalom prema Osterheldovim scenarijima, smenjivao se sa Hugom Pratom). Poznata je anegdota o razgovoru Prata i Breće 1957. godine tokom rada na Erniju Pajku. „To što ti radiš, to je sranje. Možeš ti to mnogo bolje“, rekao je tom prilikom Prat Breći. Po rečima samog Breće, nakon prvobitne uvređenosti, njegov pristup stripu se zaista promenio i doveo da nastanka Šerloka Tajma.

Nakon pauze koja je usledila posle suprugine smrti, Breća ponovo sarađuje sa Osterheldom, ovaj put na stripu o Če Gevari. Pomaže mu i sin Enrike (Enrique, 1945). Ovaj album predstavljao je povod za Osterheldovu egzekuciju (ranije je već, sa svoje četiri ćerke, pristupio levičarskoj urbanoj gerilskoj grupi Montonerosi). „Zato što je napisao najlepšu priču o Če Gevari“, bio je odgovor koji je Alberto Ongaro (1925-2018), jedan od „Venecijanaca“, dobio kada se raspitivao o razlozima za Osterheldovo pogubljenje. Tajna policija spalila je Život Če Gevare, pogubila štampara, a Breća je u svom dvorištu sam spalio otiske koje je sačuvao.

Spomenimo još da je u decenijama koje slede Breća najviše sarađivao sa scenaristom Karlosom Triljom (Carlos Trillo, 1943-2011). No, ono što nas u ovom tekstu naročito interesuje je kratak period koji je Breća proveo u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i prisustvo njegovih stripova u Jugoslaviji.

Odlazak „trbuhom za kruhom“ u Ujedinjeno Kraljevstvo postao je popularan pedesetih godina prošlog veka. Strip-izdavaštvo kretalo se tada ka svom vrhuncu, a od više izdavača tog doba najpoznatiji je londonski Flitvej. Iako je bilo britanskih autora koji su radili za izdavačke kuće, intenzivna produkcija diktirana potražnjom, zahtevala je kvalitetnu, a jeftinu radnu snagu (sa naglaskom na ovo drugo). Međutim, ponuda je, čini se, bila skromna. Najveće stripske sile – Francuska, Belgija i SAD takođe su preživljavale ekspanziju izdavaštva. Spas su doneli autori iz Italije, Argentine i Španije. Angažovan od strane Barton art studija iz Barselone i Breća se odlučio da se zaputi preko Okeana 1959. godine.

Među podanicima Elizabete druge Breća je proveo svega dve godine (vratio se u Argentinu 1961. godine). Ipak, bio je to period u kojem je stvorio više stripova. Kod nas su najpoznatiji vesterni nastali u tom periodu. Radi se o tri epizode Baka Džonsa (ili Baka Džona) i po jednoj epizodi Kanzas Kida, Bili Kida i Kita Karsona. Sve ove epizode objavljene su i kod nas i to više puta i pod različitim imenima u Crtanim romanima, Strip vestu, Mini vestu, Stripoteci, Lunovom magnus stripu, Biblioteci Lale ekstra. Iako samo mali segment u Brećinoj karijeri, nesumnjivo su uticale na naše autore koji su tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka autorski stasavali.

Svi pomenuti serijali delo su brojnih autora i Alberto Breća uradio je svega mali broj epizoda u ovim, najčešće, dugim serijalima.

Prvi Brećin strip u Jugoslaviji – Crna lisica (Apache Manhunt), pojavio se u Crtanim romanima 1963. godine – svega dve godine nakon što je objavljen u Flitvejevoj Cowboy Comics Library. Sem tri Brećine epizode Baka Džonsa, kod nas je objavljeno jedanaest epizoda drugih autora u Crtanim romanima (pod imenom Roj Renk) i u pet brojeva Zlatne serije, a strip je izlazio i u Biblioteci Lale.

Crtani romani objavili su blizu tridesetak epizoda Kanzas Kida, pa i Brećinu, kao i epizodu Bili Kida. Kanzas Kid je još izlazio i u Zlatnoj seriji (pet epizoda), Biblioteci Lale (tri epizode) i Zenitu ekstra (jedna epizoda) pod imenom Teks Ton.

Kit Karson je najviše bio zastupljen u Zlatnoj seriji (11 epizoda), a izlazio je i u Lunovom magnus stripu, Crtanim romanima (kao Rej Karson), Biblioteci Lale i Lale ekstra, Ekstra stripu, i raznim „minijima“ – Mini Eks, Mini vest, Mini strip vest. Ovo „mini“ dolazi od formata Flitvejevih izdanja – malih svesaka koje na svakoj strani sadrže po dve sličice. Taj format je upečatljiv i za Crtane romane, Biblioteku Lale, Superstrip biblioteku, kao i za „dodatke“ Zlatne serije i Lunovog magnus stripa. Ipak treba spomenuti da je Dnevnik ispočetka prerađivao Flitvejeve originale, tako da su bili objavljivani u „standardnom“ formatu nalik na „boneloide“.

Spomenimo još neke vestern-priče koje je Breća uradio za engleske izdavače, a koje su se pojavili i kod nas – Zaseda u kanjonu (prevedena i kao Zakon linča) u Crtanim romanima, Tragom nasilja (odnosno Tajna Šotgan sitija) u Crtanim romanima (u LMS 15 objavljena pod imenom Dvostruka igra), Srebrno sedlo (ili Sedlo smrti) u Crtanim romanima i Mini Vestu i Revolveraš (Crtani romani, Mini vest, Bestseler). Ovaj spisak verovatno nije konačan i sigurno ćemo „otkriti“ još poneku Brećinu priču izgubljenu među mnogobrojnim i, neretko, niskokvalitetnim „dodacima“ stripskih izdanja.

Međutim, kod nas su manje poznati špijunsko-detektivski stripovi koje je Breća radio za Flitvej. Nacrtao je ukupno pet stripova, od toga tri stripa iz serijala Špijun 13, jednu epizodu Džona Stila, kao i strip Pasoš za opasnost. Kod nas je Džon (ili Džoni) Stil izlazio tokom šezdesetih godina i to devet epizoda u Super strip biblioteci Avantura. Objavljeno je devet epizoda, a autori su uglavnom Luis Bermeho (Luis Bermejo, 1931-2015) i Reg Ban (Reg Bunn, 1905-1971). Jedna epizoda, koju je premascenario Džemsa Staga (James Stagg, 1900-1975, oficir, kao i većina scenarista ovog serijala) nacrtao Viktor Hugo Aria (1928) je objavljena u Zlatnoj seriji, dok su dve epizode objavljene u Biblioteci Lale i jedna u Crtanim romanima – super serija, ali nema podataka da je Brećina epizoda objavljena. Inače, Džon Stil ovih dana doživljava u Ujedinjenom Kraljevstvu svoju novu mladost – objavljuju se integrali, sada sa modernim kolorom i naslovnim stranama.

Špijunsko-detektivski žanr je svakako pedesetih i šezdesetih godina bio veoma popularan, a pojava prvo filma o Džemsu Bondu 1962. godine samo je još dodatno doprinela toj popularnosti. Ne treba da čudi da su i neki, do tada „špijunski“ stripovi koji su se dešavali tokom Drugog svetskog rata, gde je spadao i Džon Stil, dobili svoju mirnodopsku, džemsbondovsku verziju.

Špijun 13 je kod nas poznat i po svojim civilnom imenom – Dejvid Roland Vilugbi Dafti. Od tri epizode koje je nacrtao Breća kod nas je objavljena jedna i to dva puta – prvo u Crtanim romanima – super serija  1968, a zatim i u Zlatnoj seriji 1969. Zanimljivo je da su prevodi u ova dva izdanja različiti. Nema sumnje da su vešti mešetari prodali gotovo istovremeno isti strip konkurentskim novosadskim izdavačkim kućama. U Crtanim romanima objavljena je još jedna epizoda ovog stripa, ali drugog autora. Sve tri Brećine epizode, kao i Pasoš za opasnost, nedavno su u Italiji objavljeni kao integral – Ratni dnevnik. (Izdavači, šta čekate?) Inače, u periodu 1958-1967. objavljeno je ukupno pedeset epizoda Špijuna 13, a neke od njih nacrtao je tada jedva dvadesetogodišnjak Enrike Breća. Scenaristi svih „britanskih“ Brećinih stripova ostali su nepoznati.

Kažimo i par reči o samom Flitveju. Radi se o jednom specifičnom fenomenu, koji je trajao više od veka. Korene Flitvej Pablišinga možemo pronaći još u 1888. godini, kada je Alfred Harmsvort (Harmsworth, 1865-1922) pokrenuo časopis Odgovori dopisnicima, čija se redakcija, nakon nekoliko godina postojanja, smestila u ulicu Flit, da bi 1892. godine pokrenula stripski časopis Komik kats. Početkom novog veka, sad već brojni časopisi koje je posedovao Harmsvort, objedinjeni su u okviru Amalgamejted presa - AP. Sredinom treće decenije Dvadesetog veka, izdavačka delatnost uselila se u novu zgradu nazvanu Flitvej haus, a AP je već važio za najvećeg izdavača stripova na svetu. Već uoči i neposredno nakon Drugog svetskog rata javljaju se i neki stripovi koji su se tokom narednih decenija pojavljivali i u Jugoslaviji, uključujući Dika Tarpina, Bili Kida, Robina Huda i Kita Karsona. Zanimljiva epizoda počela je 1949. godine, kada je AP u Australiji pokrenuo stripski serijal na „američkom“ formatu pod nazivom Kauboj komiks, u kome su izlazile priče o Baku Džonsu (ime i lik mu je pozajmio poznati glumac vesterna Buck Jones, 1891-1942), Kitu Karsonu (zasnovan na stvarnom junaku Divljeg zapada, Kit Carson, 1809-1868), Bili Kidu (ne radi se o čuvenom razbojniku, već nekoj vrsti Zoroa) i Timu Holtu (takođe prema glumcu vesterna, Charles John „Tim“ Holt III, 1919-1973, kod nas izlazio u Biblioteci Lale). Međutim, pojavio se problem da u Ujedinjenom Kraljevstvu nije bilo slobodnih štamparskih presa! Format britanskih stripova (13,5x17,6 cm) rezultat je činjenice da je to bio format koji je mogla da štampa jedina slobodna štamparska presa 1950. godine. Još jedna novina uneta u britansko izdanje je štampanje stripa na 68 strana, što je omogućilo objavljivanje 2-3 priče po izdanju ili jednu celu dužu priču. U godinama koje su sledile Baku Džonsu i Kitu Karsonu pridružili su se i Kanzas Kid i Dejvi Kroket, a povremeno i drugi stripovi (Cisko Kid, Laki Lanigan i Bufalo Bil). Miror Grupa kupila je AP 1959. godine i preimenovala ga je u Flitvej. Krajem veka – 1987. godine, Flitvej je prodat Robertu Makvelu, a 1991. Egmontu.

Kauboj komiks i kasnije Kauboj pikčer lajbrari trajali su od 1950. do 1962. godine. Tokom ovog perioda objavljeno je ukupno 468 svesaka. Okosnicu edicije činili su stripovi Bak Džons i Kit Karson, dok su se ostali stripovi samo povremeno pojavljivali, sve dok se od broja 165, odnosno 172, nisu ustalili i Dejvi Kroket i Kanzas Kid. Od broja 401 objavljuju se uglavnom pojedinačne (van serijala) priče. Druga popularna Flitvejeva edicija bila je Triler komiks. Trajala je od 1951. do 1963, a objavljeno je ukupno 191 sveska sa stripovima Tri musketara, Robin Hud, Dik Tarpin (Džek O’Džastis,  Džek Džastis, autora Batervorta (Mike Butterworth, 1924-1986, scenarista Triganskog carstva), Hjua Meknila (Hugh McNeill, 1910-1972), Lionarda Metjusa (Leonard Matthews,1914-1997) i D.C. Ejla (Derek Charles Eyles, 1902-1974), kao i drugih, uključujući Freda Holmsa, (1908-?) kod nas u Biblioteci Lale, Eks almanahu i Zlatnoj seriji), kao i spomenuti Špijun 13 i Džon Stil, ali i Džet Ejs Logan autora Majka Batervorta, Geofa Kampiona (Geoff Campion, 1916-1996) Dejvid Moton (David Motton, 1932), Džon Gilat (John Gillatt, 1929-2016), ali i Solano Lopez i drugi, kod nas u Strip magazin, Biblioteka Lale, Eks almanah, Zlatna serija, Lunov magnus strip, Panorama, Stripoteka), Dik Dering (odnosno Džim Kanada autora Majkla Murkoka (Michael Moorcock, 1939), Rega Bana i mnogih drugih, uključujući, recimo, Galijena Ferija (Gallieno Ferri, 1929-2016)  i Franka Binjotija (Franco Bignotti, 1930-1991), Renata Polezea (1929-2014), Serđa Tarkvinija (Sergio Tarquinio, 1925), kod nas u Lalama) i Batler Briton. Britona su stvarali između ostalih, i Hugo Prat i Francisko Solano Lopez, ali i Majk Batervort i Geof Kampion. U Superdetektivskoj biblioteci, koja je izlazila od 1953. do 1960. godine, izlazilo je više stripova, od kojih je nama najpoznatiji Rik Random. Stvorili su ga Konrad Frost (Conrad Frost, 1911-2005) i Bil Lejsi (Bill Lacey, 1917-2000), ali je najveći broj epizoda uradio tandem Hari Harison (Harry Harrison, 1925-2012) i Ron Tarner (Turner, 1922-1998), kod nas izlazio u Zlatnoj seriji i Ekstra stripu). Hugo Prat je bio jedan od autora i Ratne biblioteke (izlazila od 1954. do 1984.), a spomenimo još i romantične Flitvejeve stripove.

No, vratimo se Breći i prisustvu njegovih stripova u Jugoslaviji. Mort Cinder  se kod nas pojavio tek 1982. godine u 706. broju Stripoteke – dakle, sa dvadeset godina zakašnjenja, što ne treba da čudi imajući u vidu već spomenutu sudbinu ovog stripa u Argentini, pa je tako starijim generacijama ljubitelja stripa Breća prvenstveno prepoznatljiv po svojim vesternima nastalim tokom dvogodišnje „britanske“ faze. (I ovde bi pravilna transkripcija bila Sinder, koji je u svom nedavnom izdanju koristio i Darkwood, ali kako je Stripoteka od početka koristila oblik Cinder, on se odomaćio.) Ipak, Brećini stripovi uredno su u međuvremenu stizali do Jugoslovena. Tako se Agent Niko (odnosno Tajni agent Nobadi, scenario Triljo) pojavio prvo u Denisu 1979. godine, a nekoliko godina kasnije i u Strip artu. Još pre toga, 1978. godine, u Eks almanahu objavljena je jedna epizoda stripa Skvadra (odnosno Družina Zenit, scenario Osterheld) dok će dve epizode kasnije biti objavljene u Super eks almanahu. Počevši od 1979. godine Stripoteka objavljuje više Brećinih kratkih priča urađenih za italijanski studio Dami, a pred svoju smrt i strip koji je nastao prema priči Ernesta Sabata (1911-2011).

Sagledavajući Brećinu bibliografiju, koja je, ipak, nepotpuna, moglo bi se zaključiti sa su Jugosloveni bili u najboljoj prilici da se tokom šezdesetih, sedamdesetih i ranih osamdesetih godina upoznaju sa Brećinim stripovima. Ipak, u decenijama koje su sledile, kada se i Brećin stil značajno menjao, ostali smo uskraćeni za brojne njegove stripova. Tek nekoliko integrala Morta Cindera i Čea, tek poneki strip kao spomenuti iz rahmetli Stripoteke i poštovanja zaslužan potez Bosone da objavi Brećin strip Peramus prema scenariju Huana Sasturiana (Juan Sasturian, 1945).

  ...IN MEMORIAM
  Svetozar Obradović
  (Novi Sad, 12. 11. 1950-14.8.2020)

Danas, 14. avgusta 2020. godine u Novom Sadu je prestalo da kuca veliko srce Velikog Toze – Svetozara Obradovića. Toza je bio najplodniji i najpopularniji jugoslavenski strip-scenarista svih vremena, čiji su stripovi objavljeni u milionima primeraka širom Jugoslavije i Evrope, ali pre svega skroman čovek, suprug, otac i deda.

Svetozar Obradović – Toza je rođen 12. novembra 1950. godine u Novom Sadu. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a studirao je i na Građevinskom fakultetu. Karijeru je počeo na Televiziji Novi Sad, ali se ubrzo potpuno profesionalno posvetio stripu.

Pored stripa, uspešno se bavio sportom, naročito košarkom, kao igrač i trener u novosadskom klubu Slavija, a zatim i kao košarkaški sudija, a bio je i vojvođanski vicešampion u reliju.

Od najranijeg detinjstva voleo je strip, a odrastao je zajedno, u istoj ulici, sa Branislavom Kercem, koji će kasnije sa Tozom činiti najpopularniji stripski tandem na ovim prostorima.

Tozin početak profesionalnog bavljenja stripom vezan je za strip-serijal Poručnik Tara Serijal je objavljivan u Zlatnom klikeru, Nevenu, Strip zabavniku i Vojvođanskom stripu, ukupno 23 epizode. Sa istim autorom za gornjomilanovačke Dečje novine stvara serijale Kobra, Cat Claw i Nindža. U međuvremenu postaje i prvi profesionalno angažovani strip-scenarista u novosadskom Dnevniku, za koji radi na licencnom stripu Veliki Blek, (najmanje 43 epizode) a kasnije i na domaćim serijalima Lun kralj ponoći, Troje nesalomljivih, Izvidnik Rod, Zeka Pega, Porodica Srećković, Kiki i Riki. Za novosadski Forum napisao je brojne scenarije za licencni strip Tarzan, kao i za strip Billy The Pljuc. Piše i scenarija za brojne kratke stripove. Početkom 1990-ih sarađuje sa nemačkim izdavačem Bastei, kao i sa italijanskim časopisima Lanciostory i Scorpio. Sredinom ove decenije učestvovao je u izradi stripa Nevolje sa Rokijem i druge priče o ljudskim pravima, koji je postao sredstvo u nastavi u osnovnim školama u Crnoj Gori.

Sarađivao je sa velikim brojem crtača, a pored Kerca po njegovim scenarijima crtali su i Marinko Lebović, Radič Mijatović, Slavko Pejak, Pavel Koza, Sibin  Slavković, Miodrag Ivanović Mikica, Branko Plavšić, Ahmet Muminović, Miša Marković, Nikola Maslovara, Stevo Maslek, Zdravko Popović, Dušan Pivac, Bogdan Ljubičić, Adam Čurdinjaković, Dragan Stokić, Jelko Peternelj, Predrag Ivanović, Goran Đukić, Borislav Stanković Stabor, Dušan Bunardžić, Vuja Radovanović, Dejan Sedlan, Dražen Kovačević, Stevan Brajdić, Igor Lazarević, Aleksandar Oreščanin, Nebojša Bačić, Sabahudin Muranović, Ilija Nikčević…

Brojna epizode Svetozara Obradovića objavljene su širom Evrope – u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Holandiji, skandinavskim zemljama, kao i u SAD.

Pored pisanja scenarija za strip bavio se i publicistikom (Velike prevare i falsifikati, Dnevnik, Novi Sad, 2003; Novosadski strip, Prometej, Novi Sad, 2007), kao i pisanjem radio-drama. U svetu stripa pojavio se i kao tušer pojedinih epizoda. Jedan je od osnivača Udruženja stripskih autora Srbije, gde je bio i prvi potpredsednik. Tokom 1997. godine uređivao je dečji časopis „Školjka“ iz Prištine. Pisao je feljtone za više listova i časopisa. Od 2012. do 2016. godine bio je urednik stripa u izdavačkoj kući ROSENCRANTZ.

Posebno je zapažen Tozin pedagoški rad, kako kroz rubrike u Strip zabavniku i Dečjem Dnevniku, tako i kroz školu stripa, odnosno strip radionicu na Novosadskom otvorenom (radničkom) univerzitetu, gde je 2000. godine organizovao i izložbu „Novosadski strip prva generacija“. Autor je i izložbe Gorana Đukića Gorskog održane 2011. godine. Spomenuta knjiga Novosadski strip predstavlja nemerljiv doprinos istoriji domaćeg stripa.

Treba li uopšte spomenuti da se ni Novi Sad ni država nisu makar i simbolično znali odužili Velikom Tozi?

  Tiražna igranka…

Laka kolumna za pisanje, a dugo sam odlagao da je napišem… Neka bude da sam čekao dobar povod.

Napisala se kolumna ranije, uglavnom, kada sam iznosio rezultate free "prodaje" Samo stripa… Trebalo je to za ovu priliku samo reciklirati. A "dobar povod"? Pa, izašlo je moje novo izdanje – Planeta strip – i od juče je, na engleskom (Planet Comix), u online prodaji… Pa da se reklamiramo.

Da podsetim, krenula je izolacija zbog koronavirusa i masovno čašćavanje čitalaca sa besplatnim – elektronskim – strip izdanjima. Da se lakše prežive muke karantina. Rekoh, što da ne, i tako nema od Samo stripa… zarade (jahte), pa barem da se malo proširi publika. Nakon dva meseca sam imao konkretne rezultate. Za mene više nego zadovoljavajuće. Pre nego što vidite brojke, setite se da je na ovim prostorima velik uspeh prodati strip u 500 primeraka.

Obračun "prodaje" Samo stripa... u vreme vanrednih mera/stanja... Ono što je odbrojano, pouzdano, cifre izgledaju ovako:
UKUPNO SKINUTO I PROSEČAN TIRAŽ PO PRIMERKU
4171 - 695,16 domaći
4804 - 800,66 zbirno

Napominjem da nemam konačne cifre (jel'te imam free kaunter pa samo deset najgledanijih fajlova mi pokazuje) tako da su tri broja ispala iz vidljive zone – a po nekoj matematici, upoređujući trendove downloada – to može biti dodatnih 100, pa sve, do 200 primeraka. To svakako domaće izdanje baca na prosek preko 700 primeraka po broju!!!

Prosek, naravno, ne znači da je sve išlo isto, prvi broj je najbolje prošao, šesti je odmah za njim… drugi, treći i četvrti ujednačeno (preko 500 primeraka po broju) dok je petica skidana duplo manje od ostalih brojeva… Čudno, ali korisno… Prvo, izvukao sam neke pouke iz toga pa ću ih valjda iskoristiti ubuduće, drugo… pa kad izađe album više će biti onih koji moraju da saznaju šta je bilo na kraju prve epizode jer je, jel'te, baš u tom broju kraj prve epizode Samo stripa…

Poučen ovim iskustvom planiram da svaki naredni broj Samo stripa... prvih mesec dana bude besplatan u elektronskoj formi. A prodaja će tek posle toga krenuti… Naravno, plan je da vam to pomogne (ubedi vas) da se odlučite da posle date i neki novac za to izdanje, bilo papirno u striparnicama (Alan Ford), bilo elektronsko na Comixology/Amazonu ili Novinarnica.net…

Novo izdanje PLANETA STRIP je u formi strip albuma (iliti američkog TPB) pa neće biti free. Između ostalog i zato što se sve to može naći u redovnim brojevima Samo stripa… u nastavcima.

Ne mogu reći da i tu nije otišlo "ponešto" free. Naime, Planeta strip je piratizovan nekoliko dana pre nego što je štampan?!!! Kako? Pa, elektronsko izdanje je bilo u prodaji ranije i već prvi kupac je uradio skrin šotove, te to postavio na sajtove gde se dele piratska izdanja. Na jednom je dostupno samo VIP članovima pa ne znam koliko ima preuzimanja, dok je na sajtu gde imam pristupa tiraž za sada 95 primeraka. Tako da odlično ide, barem tako besplatno…

Optimistično, a kako bih drugačije, nadam se da će ovo besplatno preuzimanje, a i piraterija (protiv koje jesam, ali nisam tražio povlačenje sa sajta) pomoći u marketingu. Uvek se setim kako američki izdavači nisu tužakali klince što su skenirali njihova izdanja, jer su shvatili da im je to benefit, jer mnogo njih neka izdanja ne bi kupili da ih pre toga nisu videli na internetu. Putevi marketinga su čudni, da ne kažem čudesni…;)

Kad već spomenuh marketing, da se reklamiram i ovde. Online prodaja domaćeg izdanja je na sajtu Novinarnica.net: Samo strip… i Planeta strip. Papirno izdanje za sada samo u Alan Fordu, njima se javite i ako vam treba za vašu striparnicu. Na engleskom jeziku se moja izdanja mogu kupiti na sledećim linkovima:  Just a comic… i Planet Comix.
Toliko za sada…

Sledi: (danas nemam dobar naslov…;)

  ...GRANDIOZNA POMORSKA SAGA KOJA ĆE VAS OSTAVITI BEZ DAHA!

Na Letećem startu po ceni od 2.000 dinara
Format :20,8 x 29,7 cm; Povez : Tvrd; Broj strana : 252; Štampa : Kolor; Serijal : STARI KONTINENT

Ovaj avanturističko-istorijski strip smešten u osamnaesti vek govori o neverovatnim podvizima i nedaćama mlade Ize, plemkinje koja ostaje bez titule i otiskuje se na putovanje koje će je odvesti daleko od domovine i doneti joj iskustva kojima bi retko ko mogao da se podiči. Ona na vojnom brodu upoznaje mornara Oela, kojem će spasti život, i njihove sudbine se prepliću u avanturama koje se protežu Atlantskim okeanom i njegovim egzotičnim i opasnim obalama...

Fransoa Buržon uz napetu pustolovinu donosi i ozbiljne teme, poput klasnih i rasnih razlika, ropstva, te položaja žene u društvu, dok mu je jedan od osnovnih motiva pitanje slobode, za koju se mlada Iza svesrdno zalaže. „Na krilima vetra“ pravi je primer uzleta koji je francuski strip doživeo osamdesetih godina prošlog veka i predstavlja izuzetno značajno autorsko ostvarenje vrsnog stripskog stvaraoca.

Dizajn unutrašnjih strana i korica urađen je prema izričitoj želji autora i prema originalnom francuskom izdanju.

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Na%20krilima%20vetra.pdf

„NA KRILIMA VETRA“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu (ne radi nedeljom), striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 2.000 dinara, od srede, 12. avgusta, do nedelje, 16. avgusta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.250 dinara, a u ostalim knjižarama 2.999 dinara.

  ...Otvoreni poziv za strip autore za
  18 Internacionalni strip salon
  VELES 2020

Propozicije

-Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;

-Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica .

-Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti.
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smestaja i ishrane tokom Internacionalnog salona stripa VELES 2020.

-Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova.
Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio.

-Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podatke i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade.

-Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade.
• Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
• Druga nagrada, diploma.
• Treca nagrada, diploma.
• Nagrada za najbolje scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
• Nagrada za najmlagjeg učesnika, diploma
• Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2020. godine.

Oni mogu da se salju na:
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
    Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com