...bilješka povodom 92. Rođendana.

Najstariji živući "klasik" hrvatskog i jugoslavenskog stripa Julio Radilović, svima znani JULES je 25. rujna 2020. – istog dana kada je otvoren „pandemijski“ 23. Zagreb Comic Com – napunio 92 godinu života.

G. Julio Radilović umjetnik je stripa s velikim „s“, sa zasluženim mjestom i u najselektivnijim enciklopedijama i povijestima evropskog, pa i svjetskog klasičnog stripa druge polovice XX stoljeća.

Najveći dio njegova stvaralaštva dostupan je u knjigama i strip-albumima, često se reprizira u "Strip reviji Večernjeg lista" (čiji je član redakcije). Međutim, zasebnih knjiga, detaljnjijih kunst-historičarskih studija, monografija.. koje bi Radiloviću u cjelosti bile posvećene (još uvijek) nažalost – nema!

U predstavljanju njegova stvaralaštva najdalje je dosad otišao Vjekoslav Đaniš koji je Julesu posvetio cijeli broj „Kvadrata“, specijaliziranog stručnog časopisa kojeg eto već skoro puna tri desetljeća uspješno uređuje.

Veljko Krulčić govori na otvaranju retrospektivne izložbe Julesa Radilovića na vinkovačkom salonu 1984. godine (u sredini Milan Obajdin)

Za ponadati se je da će Julesova karijera, koja nije prošla bez stanovite „kontraverznosti“ i njegov opus u godinama i desetljećima koja su pred nama ipak postati predmeti interesa studenata u diplomskim radnjama, seminarima na likovnim i medijskim akademijama, ali i u zasebnim izdanjima.
Podsjetimo se. U svijet stripa Radilović je ušao 1953. (kao 25-godišnjak) kada je nakon Neugebauera, Maurovića i Marksa nastavio crtati strip „Neznanac“ u „Horizontovom zabavniku“, da bi u svojoj punini startao ujesen 1956. godine. U međuvremenu je bez prava potpisa jedno vrijeme surađivao s njemačkim izdavačem Rolfom Kaukom, za kojeg je crtao licencne likove i stripove, što mu je u svakom slučaju bila dobra "škola".

Te 1956. je na stranicama omladinskog tjednika „Plavi vjesnik“ (urednik je bio Mladen Bjažić) u razmaku od tjedan dana startao s dva stripa, koji su pretvoreni u višegodišnje serijale, „Izviđačke pustolovine“ i „Kroz minula stoljeća“ (ovaj potonji će steći kultni status). Scenarist obaju stripova, prvi je bio u karikaturalno maniri, drugi – punokrvni realistički, bio je Zvonimir Furtinger, s kojim će s pauzama surađivati skoro do njegove smrti.

Sve ostalo je, kako se kaže, povijest...

U narednih 35 godina slijedili su stripovi, poput „Kapetana Lešija“, „Baće izviđača“, „Din Kola“, „Herlocka Sholmesa“, „Diverzanata“, „Jaimie McPheetersa“, dugotrajnog serijala „Partizani“ (crtan za nizozemskog naručitelja) i drugih, s kojima su ispisane neke od najsjajnijih stranica stripa s ovih prostora, stripova koji su objavljivani na više stranih jezika, čak i preko oceana... i koji su postali dio mitologije naše pop kulture u razdoblju svoga nastanka.

Scenarije su mu, uz Furtača,  još pisali Žika Mitrović (poznatiji kao filmski redatelj), Marcel Čukli, Norbert Neugebauer, Đorđe Lebović (dramski, televizijski i filmski pisac), Ervin Rustemagić, Krešimir Zimonić...

G. Julio Radilović višestruki je dobitnik nagrada i priznanja. Prvu od tih nagrada dobio je 1984. u Vinkovcima na prvom Salonu jugoslavenskog stripa (Gran prix za životno djelo), a zasad posljednja mu je nagrada  „Andrija Maurović“ – isto za životno djelo na području hrvatskog stripa 2010. od strane udruge „Art 9“.

Istinska je šteta što je Radilović svoju karijeru de facto završio u svojim ranim šezdesetim godinama, vrlo brzo nakon što je i službeno dobio status “umirovljenika” - jer je još puno toga mogao dati stripu. Kako na našim, tako i na širim europskim obzorima.

Strip zagonetke, u jednoj pasici, koje je po scenariju Borisa Nazanskog objavljivao od 1993. do 2001. u zagonetačkoj reviji „Kvizorami“, ipak se ne mogu “mjeriti” s dotadašnjim radovima.

Naravno, i društvene okolnosti s početka 90-ih godina, prije svega mislim na osamostaljenje Hrvatske i ratna zbivanja, zbog čega je tržište postalo „suženo“ (skoro pet puta smanjeno), nisu mu nažalost išle na ruku, ali...

Inače, Julija i njegovu suprugu Zdenku Radilović upoznao sam u njihovom stanu na prvom katu  Petrinjske ulice br. 85, u neposrednoj blizini zagrebačkog željezničkog kolodvora,  na prvi dan jeseni 1982. Dva dana nakon što sam završio sa služenjem vojnog roka u Subotici, a dva tjedna prije početka brucoške godine na fakultetu.

Nakon Andrije Maurovića i Ivice Bednjanca (koje sam upoznao u gimnazijskim danima), JULES RADILOVIĆ je bio treći stripaš s kojim sam došao u priliku da se rukujem... i da se s „ushitom“ i „strašću“ stripofila podružim.

Prvi susret s njegovim stripovima imao sam u starom „Strip artu“, zatim u „Ekstra stripu“ i „Eks almanahu“, pa u obnovljenom „Strip artu“, „Yu stripu“... Znao sam ga i po životopisima poznatih ličnosti u formi stripa iz „enciklopedijske“ revije „Sve oko nas“...

Te 1982. - kada smo se upoznali - stripove mu je objavljivala i „Nedeljna Dalmacija“...

Nenajavljeno sam u prijepodnevnim satima tog 23. rujna pokucao na vrata obitelji Radilović, s zamolbom za razgovorom za beogradski list „Intervju“, kojeg sam dan prije dogovorio s urednikom Perom Zlatarom.

Uprkos nenajavljenosti i što sam ga prekinuo u crtanju ("Partizana"), tada smo popili „kavu“.

Intervju smo napravili istog dana u popodnevnim satima („nakon ručka i kratkog Julesovog odmora“, kako je gdja Zdenka rekla), zatraženih sat vremena se pretvorilo u pet-šest sati...

Razgovor s magnetofonske vrpce skidao sam puna dva dana. Dobro, nisam baš bio iskusan, ali...

Veljko Krulčić s klasicima stripa Julesom Radilovićem i Borivojem Dovnikovićem na jednoj strip-tribini u Zagrebu

Zanimljivog materijala je bilo toliko puno i „isključivo“ je bio vezan za problematiku stripa, da sam Zlataru objasnio da u njemu nažalost nema „štofa“ za „atraktivnošću“ (kakva je bila uobičajena za „Intervju“), pa smo se oboje složili da je takav  razgovor zapravo primjereniji nekom listu koji se bavi kulturom i umjetnošću. To je bilo „Oko“. Nazvao sam Josipa Brkića, urednika tog dvotjednika i predložio mu intervju s Radilovićem.

Sjećam se, Brkić je bio malo „sumnjičav“ u telefonskom razgovoru, interesirao se za mene, ono tko sam, što sam, koliko imam godina (nisam bio navršio dvadesetu). Samog strip-umjetnika nije, naravno, dovodio u pitanje. Rekao je da pošaljem intervju, pa da će vidjeti?!
Imao sam skinutog razgovora za cca četrdesetak kartica, skratio sam ga na 20-ak kartica. Odnio sam ga u redakciju „Oka“ 16. listopada, a već u slijedećem broju „Oka“ (s datumom 28. listopada) isti je i – izišao. Čak na stranicu i po „Oka“ velikog formata. Brkić mi je kazao kako su ga nažalost morali „malo skratiti“.

Objavljen je pod naslovom „Partizani u Europi“.

Teme intervjua bile su Radilovićeva izložba u Splitu, društveni i kulturni status stripa, počeci rada na stripu, pregled njegove karijere, kako nastaju njegove strip-table, studioznost u crtanju, aktualna situacija u jugoslavenskom strip-izdavaštvu, njegov odnos prema „Novom kvadratu“, plasman njegovih stripova u inozemstvo, uspjeh kojeg je vani postigla serija „Partizani“.

Otuda i naslov.

Usput rečeno, intervju je najavljen i na naslovnoj strani „Oka“!

Ispalo je da je to zapravo bio prvi „veliki“ intervju za novine kojeg je Jules Radilović uopće dao, ako izuzmemo razgovor objavljen u specijaliziranom mjesečniku „Yu strip“.

Na objavljeni intervju su se na svoj način osvrnuli tjednici „Danas“ i „Studio“ (pod naslovom „Čistači cipela i intelektualci“), što me je iznenadilo, ali naravno da mi je bilo drago – pogotovo što sam bio na samom početku svoje novinarske suradnje s zagrebačkim tiskom.

Nakon toga u više navrata surađivao sam s g. Radilovićem.

Među svemu ostalome, organizirao sam njegove izložbe u Rijeci (to mu je bila druga samostalna izložba u životu, nakon splitske), Pazinu, Grožnjanu... Trudio sam se da svaka od izložbi bude drugačija od prethodne, s time da se grožnjanska izložba u ljeto 1988. (u istarskom gradiću gdje je Radilović zajedno s Radovanom Devlićem vodio „ljetnu školu stripa“, čiji sam bio inicijator) zvala „Jules: od skice do gotovog stripa“.

Napomena: „dobri duh“ svih navedenih izložbi bila je Zdenka Radilović!

Jules je, uz Dragu Auguština, govorio na mojoj prvoj tematskoj izložbi na temu stripa koju sam kao kustos postavio – „Zagrebački strip 1935. – 1941.“ u Galeriji Nova (u listopadu 1985.).

Julesa smo, kolega Darko Glavan i ja, pozvali da govori na otvaranju izložbe „Strip u Hrvatskoj 1867. – 1985.“ u Muzejskom prostoru u Zagrebu (siječanj 1986.).

Za tematski broj časopisa „Istra“ posvećen stripu (čiji sam bio urednik, izdavača "Istarske naklade" iz Pule) na moj prijedlog Julio Radilović je napisao zanimljivi kasnije vise puta citirani tekst „Svi moji likovi“.

O njemu sam pak napisao brojne tekstove, različitog obima i tema, koji su izašli u „Našem stripu“, „Vjesniku“, „Novom listu“, „Smibu“, „ITD-u“, „Stripoteci“, „Studiju“, „Glasniku“, „Večernjem listu“, „Hrvatskom vojniku“, „Vijencu“ i drugim listovima. Za onoga tko bi se prihvatio rada na Radilovićevoj monografiji bez lažne skromnosti mislim da bi mu ti tekstovi mogli predstavljati "solidno polazište", u svakom slučaju radi se o dokumentima  vremena i jedne karijere...

  ...sedma ovogodišnja tura uskoro u prodaji - www.libellus.hr!

Tex 112 - “RATNIČKA ČAST”

Izdanje kojim ćemo otvoriti službene najave za našu sedmu ovogodišnju turu koja bi uskoro trebala biti vani nosi naslov “RATNIČKA ČAST” i riječ je o 112. knjizi redovne biblioteke Texa Willera!

Scenarij za ovu napetu priču na 228 stranica napisao je prekaljeni Pasquale Ruju, autor crteža je legendarni Giovanni Ticci, a naslovnice kao i uvijek potpisuje genijalni Claudio Villa. U Italiji je “Ratnička čast” izvorno objavljena u brojevima 666 i 667 redovnog serijala koji su izašli u travnju i svibnju 2016. godine, a što se same radnje tiče, Texa, Carsona, Kita i Tigera ovog puta čeka napeta pustolovina u kojoj će važnu ulogu imati Texov prijatelj, poglavica Vrana Dugo Koplje...

Na kraju još samo informacija da će regularna cijena Texove 112. knjige biti 185 kuna, dok će ona posebna, tijekom prva dva mjeseca, iznositi 148 kn.

MISTER NO - NOVE PUSTOLOVINE 6: “Duga noć”

Šesta, predzadnja knjiga NOVIH PUSTOLOVINA legendarnog Mister Noa drugo je izdanje u sedmoj našoj ovogodišnjoj turi koja će se uskoro naći u prodaji!

Za sve one koji još uvijek nisu upoznati o čemu je riječ u “novim pustolovinama” samo kratka informacija da je u srpnju prošle godine - nakon gotovo 13 godina od izlaska zadnjega, 379. broja redovnog serijala Mister Noa koji je označio kraj završne četrnaestodijelne sage koju je napisao Sergio Bonelli alias Guido Nolitta - SBE krenuo s novim pilotovim pričama, no ne radi se o kronološkom nastavku na broj 379, već je riječ o dosad neispričanim pustolovinama koje su vremenski smještene u vrijeme trajanja redovnog serijala, prije završne Nolittine sage (a razlog za to je odluka da se ne mijenja kraj koji je osmislio kreator lika te će on kao takav ujedno i ostati).

Scenaristi koji stoje iza cijeloga ovog projekta naši su stari prijatelji, sjajni Michele Masiero i Luigi Mignacco, a slijede podaci o epizodama 11 i 12 koje vas čekaju u 6. knjizi i koje su izvorno u Italiji objavljene u svibnju i lipnju ove godine:
“Duga noć” (Luigi Mignacco / Roberto Diso)
“Sablasni cangaceiro” (Luigi Mignacco / Massimo Cipriani & Marco Foderà)

Što se radnje tiče, u “Dugoj noći” privest ćemo kraju pustolovinu s Lolom Kirkland i zastrašujućom “Sjenom koja ubija”, a potom nas čeka jednodijelna priča o “Sablasnom cangaceiru”...

Redovna cijena šeste knjige Mister Noovih NOVIH PUSTOLOVINA bit će 185 kn, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete je kupiti za promotivnih 148 HRK.

Dylan Dog kolor biblioteka 27

27. knjiga Dylanove kolor biblioteke treći je naslov koji službeno najavljujemo iz naše sedme ovogodišnje ture koja bi uskoro trebala ugledati svjetlo dana, a priča koja vas čeka u njoj nosi naslov “BESKRAJNO ZLO”!

Inače, riječ je o djelu koje u cijelosti potpisuje iskusni Carlo Ambrosini (osim boje za koju je zaslužna Francesca Zamborlini), a u Italiji je izvorno objavljeno u studenome 2018. godine.

Na kraju još samo podatak da će redovna cijena “Beskrajnog zla” biti 150 kuna, dok će ona posebna tijekom prva dva mjeseca iznositi 120 kn.

Agencija Alfa 20

Agencija Alfa 20 četvrto je izdanje u našoj novoj turi koja će uskoro biti vani, a epizode koje vas čekaju u njoj su:
“HIDRA” (Stefano Piani / Andrea Bormida)
DRAMA NA PUČINI (Stefano Piani / Mario Rossi)
PRIJATELJICA U NEVOLJI (Bepi Vigna / Antonio Fara)

Što se samih priča tiče, u “Hidri” vas na 189 stranica očekuje uzbudljiva pustolovina u luksuznome istoimenom nasilju s Nathanom i Brankom u glavnim ulogama, a isti dvojac istraživat će i - ovog puta na 95 stranica - jedan napeti slučaj bijega na pučini. U zadnjoj, kratkoj priči na 30 stranica, May će se odazvati pozivu u pomoć stare prijateljice Marion Gilmore, a izvorno u Italiji ovo izdanje objavljeno je u lipnju 2009. godine s naslovnicom koju potpisuje čudesni Roberto De Angelis.

Na kraju još samo informacija da će redovna cijena AA 20 biti 175 kuna, dok će ona posebna tijekom prva dva mjeseca iznositi 140 kn.

Zagor 76

Peta knjiga iz naše sedme ovogodišnje ture koja će se uskoro naći u prodaji nosi naslov “JEDNOOKI JACK” i riječ je o 76. knjizi Zagorova redovnog serijala!

U njoj ćemo prvo vidjeti rasplet pustolovine s Jednookim Jackom, a potom slijedi napeta priča o tajanstvenim ubojstvima u Darkwoodu u kojoj ćemo ponovno vidjeti Tawara i njegove Tunicane te novog poglavicu plemena - Shenankara!

Popis epizoda koje vas čekaju u ovoj knjizi (riječ je o izvornim brojevima 214, 215 i 216 koji su u Italiji premijerno objavljeni u razdoblju između svibnja i srpnja 1983. godine) te njihovih autora je sljedeći:
Utvrda prokletih (Marcello Toninelli / Gallieno Ferri)
Ubojica iz Darkwooda (Marcello Toninelli / Franco Donatelli)
Potopljeno selo (Marcello Toninelli / Franco Donatelli)

Na kraju još samo podatak da će redovna cijena Zagorove 76. knjige biti uobičajenih 215 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete je kupiti za promotivnih 172 HRK.

Zagor 77

U paru sa 76. knjigom redovnog serijala, u našoj sedmoj ovogodišnjoj turi koja će se uskoro naći u prodaji stiže i 77. knjiga Gospodara Darkwooda, a naslov joj je “RANDAL MUTANT”!

Što se same radnje tiče, na samom početku vidjet ćemo završnicu pustolovine s Tunicanima koja je započela u prošloj knjizi, potom nam slijedi premijerno pojavljivanje legendarnog Colina “Skulla” Randala, a na samom kraju očekuje nas i povratak simpatičnog Satka, tj. Crvene Strijele...

Popis epizoda koje vas čekaju u ovoj knjizi (riječ je o izvornim brojevima 217, 218 i 219 koji su u Italiji premijerno objavljeni u razdoblju između kolovoza i listopada 1983. godine) te njihovih autora je sljedeći:
Randal mutant (Marcello Toninelli / Franco Donatelli & Franco Bignotti)
Velika pljačka (Marcello Toninelli / Franco Bignotti)
Zlatna udica (Marcello Toninelli / Franco Bignotti & Franco Donatelli)

Na kraju još samo podatak da će redovna cijena Zagorove 77. knjige biti uobičajenih 215 kuna, a tijekom prva dva mjeseca moći ćete je kupiti za promotivnih 172 HRK.

MARTIN MYSTÈRE KOLOR BIBLIOTEKA 1 (druga sezona)

Nakon premijerne sezone novih kolornih pustolovina Martina Mystèrea koje su u Italiji objavljene u razdoblju od studenoga 2016. do listopada 2017. (a koje smo mi u cijelosti objavili između svibnja 2017. i siječnja 2018.), u listopadu 2019. Sergio Bonelli Editore započeo je s objavljivanjem druge sezone (ovdje namjerno ne računamo “ashcan” verziju prvog broja koja je objavljena za Luccu 2018.) koju je priveo kraju 7. brojem u travnju ove godine.

Nakon sjajne prve sezone koja je polučila ogroman uspjeh (a koja po riječima samog Alfreda Castellija nije ni remake, ni reboot a niti prequel, već se radi o projektu koji bi trebao dati odgovor kako bi to izgledao Martin Mystère da se danas premijerno pojavio na tržištu a ne daleke 1982. godine), svi čitatelji koji su je pročitali s iznenađenjem će otkriti da se u ovoj drugoj sezoni čini kao da se sve vratilo u normalu (u okvirima onoga što je moguće za Detektiva Nemogućega, naravno) jer cijeli “alternativni univerzum” u koji su bile smještene prve “pustolovine u boji” prividno je nestao! Naime, Martin živi u Washington mewsu s Dianom i Javom te ponovno proživljava neke važne pothvate iz “klasične” biblioteke, ali kao što ćete ubrzo imati priliku vidjeti, nije riječ o nekakvoj običnoj, nagloj promjeni smjera jer narativni slijed ovoga drugog serijala u boji ponovno će se ispreplesti s onim prvim i mnoge zagonetke nakon mysterioznog “razdvajanja” bit će riješene.

Inače, dobri stari Alfredo u ovom se projektu pojavljuje isključivo kao supervizor i - naravno - autor izvornih ideja, a prava odgovorna osoba cijele ove operacije je Giovanni Gualdoni s kojim su surađivali Enrico Lotti i brojni scenaristi koji su se ponovno zajednički potpisivali kao Mysterijanci. Naravno, opet kao i u premijernoj sezoni, crtač naslovnica je i dalje naš dragi Lucio Filippucci.

Za razliku od prve sezone u kojoj je bilo 12 epizoda, u drugoj ih je samo 7, a mi smo ih raspodijelili u dvije knjige i to tako da će u prvoj biti tri, a u drugoj četiri priče (jer prva ima 16 stranica više od ostalih, tj. 80 umjesto standardnih 64), a naklada je 300 primjeraka.

Dakle, tri cjelovite epizode koje vas čekaju u prvoj knjizi su:
- “POVRATAK KORIJENIMA” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Giulio Giordano, Salvatore Cuffari, Giancarlo Alessandrini, Fabio Piacentini, Sauro Quaglia, Luca Maresca & Alfredo Orlandi / kolor: Daniele Rudoni)
- “RAT U PRAPOVIJESTI” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Giulio Giordano & Salvatore Cuffari / kolor: Daniele Rudoni & Elisa Sguanci)
- “KRVAVOCRVENI NEW YORK” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Sauro Quaglia / kolor: Daniele Rudoni & Alessandro Musumeci)

Na kraju još samo informacija da će regularna cijena prve knjige druge sezone Martinove kolorne biblioteke biti 230 kuna, a tijekom prva dva mjeseca promotivno ćete je moći kupiti za 184 kune.

MARTIN MYSTÈRE KOLOR BIBLIOTEKA 2 (druga sezona)

Prije samih detalja o završnoj, drugoj knjizi druge sezone Martinove kolorne biblioteke (kojom ćemo zatvoriti našu sedmu ovogodišnju turu), evo uvodnika koji smo napisali u najavi prve:

“Nakon premijerne sezone novih kolornih pustolovina Martina Mystèrea koje su u Italiji objavljene u razdoblju od studenoga 2016. do listopada 2017. (a koje smo mi u cijelosti objavili između svibnja 2017. i siječnja 2018.), u listopadu 2019. Sergio Bonelli Editore započeo je s objavljivanjem druge sezone (ovdje namjerno ne računamo “ashcan” verziju prvog broja koja je objavljena za Luccu 2018.) koju je priveo kraju 7. brojem u travnju ove godine.

Nakon sjajne prve sezone koja je polučila ogroman uspjeh (a koja po riječima samog Alfreda Castellija nije ni remake, ni reboot a niti prequel, već se radi o projektu koji bi trebao dati odgovor kako bi to izgledao Martin Mystère da se danas premijerno pojavio na tržištu a ne daleke 1982. godine), svi čitatelji koji su je pročitali s iznenađenjem će otkriti da se u ovoj drugoj sezoni čini kao da se sve vratilo u normalu (u okvirima onoga što je moguće za Detektiva Nemogućega, naravno) jer cijeli “alternativni univerzum” u koji su bile smještene prve “pustolovine u boji” prividno je nestao! Naime, Martin živi u Washington mewsu s Dianom i Javom te ponovno proživljava neke važne pothvate iz “klasične” biblioteke, ali kao što ćete ubrzo imati priliku vidjeti, nije riječ o nekakvoj običnoj, nagloj promjeni smjera jer narativni slijed ovoga drugog serijala u boji ponovno će se ispreplesti s onim prvim i mnoge zagonetke nakon mysterioznog “razdvajanja” bit će riješene.

Inače, dobri stari Alfredo u ovom se projektu pojavljuje isključivo kao supervizor i - naravno - autor izvornih ideja, a prava odgovorna osoba cijele ove operacije je Giovanni Gualdoni s kojim su surađivali Enrico Lotti i brojni scenaristi koji su se ponovno zajednički potpisivali kao Mysterijanci. Naravno, opet kao i u premijernoj sezoni, crtač naslovnica je i dalje naš dragi Lucio Filippucci.

Za razliku od prve sezone u kojoj je bilo 12 epizoda, u drugoj ih je samo 7, a mi smo ih raspodijelili u dvije knjige i to tako da će u prvoj biti tri, a u drugoj četiri priče (jer prva ima 16 stranica više od ostalih, tj. 80 umjesto standardnih 64), a naklada je 300 primjeraka.”

Dakle, četiri cjelovite epizode koje vas čekaju u drugoj knjizi kojom ćemo kompletirati drugu sezonu su:
- “VREMENSKI BRODOLOMAC” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Vito Rallo / kolor: Daniele Rudoni & Alessandro Musumeci)
- “TAJNA MAMUTHONESA” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Alfredo Orlandi / kolor: Daniele Rudoni & Francesca Tomaghelli)
- “FRANKENSTEIN 2020.” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Rosario Raho / kolor: Daniele Rudoni & Alessandro Musumeci)
- “ČOVJEK KOJI JE UMRO DVAPUT” (scenarij: Mysterijanci / crtež: Fabio Piacentini / kolor: Daniele Rudoni & Elisa Sguanci)

Na kraju još samo informacija da će regularna cijena i druge knjige druge sezone Martinove kolorne biblioteke biti 230 kuna, a tijekom prva dva mjeseca promotivno ćete je moći kupiti za 184 kune.

Libellus
www.libellus.hr/

  ...za Ivu Milenkovski!

Trenutno je u toku akcija prikupljanja sredstava za njenu operaciju u SAD. Njena bitka traje od kako se rodila, već punih 5 godina. Prvo da preživi meningitis koji je prvog dana dobila, potom da samostalno diše, jer je rođena sa nepunih 7 meseci. Onda se borila da pokreće ruke, pa noge, pa da sedi, da puzi, da stane na noge, i sada postoji šansa da može da hoda samostalno. Pokrenuli smo akciju kod fondacije Budi Human, jer je suma koja treba da se skupi za nas ogromna (73.000 evra).
(https://www.budihuman.rs/sr/korisnik/824/iva-milenkovski).

Moja supruga i ja smo aktivno uključeni u gotovo sve akcije vezane za Ivu, i pokušavali smo  da smislimo na koji način da još probamo da pomognemo, i tu sam negde odlučio da probam da napravim humanitarnu licitaciju moje kolekcije Bonelli stripova, koju sam pravio dugi niz godina. Uz pomoć Limunda i humorističke instagram stranice Neguj Mo Srbski Jezik, koja se bavi humanitarnim aukcijama za decu, postavio sam te stripove na aukciju. Akcija je odlično prošla, i što je meni bilo najvažnije, privukla pažnju stripofila i humanih ljudi, pa čak i pokojeg medija. Takođe je inspirisala druge ljude da svoje kolekcije stripova daju na aukciju za Ivu, i upravo smo uspešno završili četvrtu takvu aukciju, i nazvali je Humani Strip. (evo videa koji sam pravio za petu  licitaciju koja treba da krene za koji dan  - https://www.youtube.com/watch?v=u0IMy1XBawE ).

Glavna ideja iza toga je bila da se nekako dopre do širih masa, jer ove akcije žive od doprinosa humanih ljudi. Četvrtoj aukciji se pridružio i fenomenalni Bane Kerac, koji je donirao  nekoliko crtanih tabli koje je radio za Zagora, i koje takođe idu na aukciju. Pored njega tu je i predivni Dobrosav Bob Živković, a i drugi strip umetnici sa naših prostora koji su pristali da svoje radove poklone  za Ivin osmeh.

Pomenuo bih i  humane ljude iz izdavačkih kuća poput Komika, Fibre, Lokomotive, 300 Čuda, Čarobne Knjige i System Comicsa koji su se priključili i donirali stripove za ovu akciju.

Gospodin Sibin, koji se takođe priključio, je predložio da kontaktiram vas, pa sam stoga hteo da vas zamolim da, u skladu sa mogućnostima, doprinesete ovoj maloj akciji – tu mislim da povremeno izveštavanje o akcijama, i, ukoliko je to moguće, kontaktiranje strip umetnika da ukoliko mogu, učestvuju u ovoj akciji i tome slično.

Hvala vam puno na vremenu,

Svako dobro,

Branimir Bojić

  ...Studentski kulturni centar Novi Sad!

Poštovani autori, lјubitelјi stripa, izdavači, promoteri, gosti...

14. NS strip vikend će se održati 3. i 4. oktobra u KS Eđšeg, Antona Čehova 4, Novi Sad. Nakon svih odlaganja i problema s terminima i prostorom, konačno možemo podeliti dobru vest!

Program i satnica Festivala:

Subota 3. oktobar 2020.
12.00 Berza stripa
13.00 Predstavlјanje prisutnih izdavača i striparnica
13.30 In memoriam – autori koji su nas napustili
14.00 Predstavlјanje Strip vesti i autorskog izdanja „Planeta strip“ – Zlatko Milenković
14.30 Predstavlјanje Zoran Pejić i Milan Jovanović – strip iz Banje Luke
15.00 Predstavlјanje strip škola i radionica
15.30 Predstavlјanje izdanja „Forma B“ – Miša Mijatović i Želјko Pahek
16.00 Predstavlјanje časopisa „Stripolis“ – Branko Đukić
16.30 Predstavlјanje izdanja KC Niš – Srđan Savić i Zoran Nikolić
17.00 Predstavlјanje časopisa „Kultura“ – temat „Strip i identitet“, Zoran Stefanović
17.30 Predstavlјanje autora – Srbolјub Nikić
18.00 Predstavlјanje autora i izdanja – Boris Stanić
18.30 Predstavlјanje autora i izdanja – Zoran Penevski i Zvonimir Vidić „Međugroblјe“
19.00 Predstavlјanje autora – Darko Perović
20.00 Predstavlјanje autora – Vladimir Krstić Laci
21.00 Predstavlјanje autora – Saša Jovanović

Nedelјa 4. oktobar 2020.
12.00 Berza stripa
13.00 3D strip
14.00 Predstavlјanje izdanja SKCNS- a – „Ontokratija“, Bojan Milojević
17.00 Zatvaranje

Program će biti realizovan u okviru Kaleidoskopa kulture, programskog luka projekta „Novi Sad - Evropska prestonica kulture“.

Obavezno je nošenje maske i održavanje distance.

  ...OHOHO Fanzin i strip-albumi "Cvijeće na šanku" i "Mzungu Luka"!

Promocija OHOHO festivala i OHOHO fanzina na Zagreb Comic Conu
Ohoho Festival and Crtani Romani Šou
www.zagrebcomiccon.com
Mesto održavanja: Tvornica Kulture, Zagreb
www.facebook.com/events/671047543806956/

Drage/i svi čast nam je pozvati vas na promociju OHOHO zina na ovogodišnjem Zagreb Comic Conu!

OHOHO zine alternativni je fanzin nastao u sklopu istoimenoga festivala ulične umjetnosti i stripa koji se održava svake godine u AKC Medici. Svaki broj je tematski te okuplja autore iz cijele regije. Među njima su Aleksandar Zograf, Yana Adamović, Iztok Sitar, Midhat Kapetanović, Mihaela Erceg, Marijan Crtalić, te mnogi drugi.

Na ovoj promociji predstavit ćemo OHOHOzin #2 koji se bavi slavenskom mitologijom i folklorom ali i OHOHOzin #1 koji je pokrenuo cijelu priču, a bavi se temom subverzije i antifašizma.

Moderator Danijel Kuzmić će voditi razgovor sa našim gostima, autoricom Korinom Hunjak i autorom Stipanom Tadićem te djelom uredništva zina Matijom Pisačićem i Leom Kralj Jager

Dođite i podržite lokalnu scenu (25.09.2020.) u 18:00 u Tvornici Kulture!

Vidimo se na Zagreb Comic Conu!

• Korina Hunjak završila je Akademiju primijenjenih umjetnosti u Rijeci gdje trenutno i radi kao asistent pri nekoliko kolegija. Van akademije ilustrira slikovnice od kojih je nekolicina već izdana, a u slobodno vrijeme crta stripove i osobne ilustracije.
web: https://korinahunjak.com/ Korina Hunjak Art www.artstation.com/tenskies
• Stipan Tadić (r.1986. u Zagrebu) završio studij slikarstva na ALU u Zagrebu 2011.godini. Kontinuirano se bavi slikarstvom, ilustracijom i stripovima. Prvu samostalnu izložbu ima 2009., a prvi strip izdaje 2014. godine. Dobitnik je nagrade za najboljeg mladog umjetnika od HDLUa u 2015.godini. Strip “Golman”, po kratkoj priči od A. Škare nagrađen je 1.nagradom na međunarodnom festivalu stripa u Lodzu, 2018. Trenutno studira na drugoj godini diplomskog studija na Columbia University u New Yorku.
Web: Stipan Tadić "Drawing Me" drawings stipantadic32.blogspot.com/
• Matija Pisačić rođen je davne 1975. u Zagrebu. Maturirao u ŠPU na temu stripa, upisao ali nikad diplomirao na FFDI, član ULUPUH-a (ako ga u međuvremenu nisu izbacili) i HZSU-a (sve dok i ako im ministarstvo kulture ne poništi smisao postojanja) i producent pri UO Anima (sve dok ne proglasi bankrot). Povremeno nacrta koju ilustraciju, strip ili animirani film.
• Lea Kralj Jager (rođ. 1985.) hrvatski je strip autor i animator. Diplomirala je na Akademiji likovne umjetnosti u Zagrebu, na odjelu za animirani film i nove medije. U svom se radu najčešće bavi društveno angažiranim temama i "slice of life" pričama. Objavljivana je i izlagana, što lokalno, što vani. Živi i radi u Zagrebu sa partnerom i uvjerljivom imitacijom psa. Web: smallfox.net

Ohoho festival program je Autonomnog kulturnog centra Attack. To je izlagački, diskurzivan, rezidencijalan i edukativan prostor za stvaralaštvo i kulturnu razmjenu strip i ulične umjetnosti neafirmiranih no i etabliranih umjetnika/ca koji/e stvaraju “underground” umjetnost prema “uradi sam” poetici. Fokus festivala je na uličnoj umjetnosti i nezavisnom stripu, a glavne edukacijske, produkcijske i distribucijske aktivnosti festivala usmjerene su prvenstveno mlađim generacijama umjetnicima/cama koji/e rade u mediju nezavisnog plakata, grafike, ilustracije, a namijenjene su široj publici svih generacija, koja ima besplatan pristup edukaciji, suradnji i uvidu u nezavisne umjetničke forme murala i stripa.

---

Promocija strip-albuma "Cvijeće na šanku"
Saša Paprić and Hrvatski autorski strip
www.zagrebcomiccon.com
Mesto održavanja: Tvornica Kulture, Zagreb
www.facebook.com/events/976418216211473

Strip-album Cvijeće na šanku je prvi strip-album Tihomira Matijevića, bit će predstavljen na
23. CRŠ Zagreb Comic Conu.

Sam autor svoje stripove opisuje ovako:

"Autobiografski elementi mi služe kao baza, svoju malu povijest ubacujem u velike povijesne događaje, povećavajući tako i svoj značaj. Autobiografski elementi su samo baza koju nadograđujem u svim vremenskim i prostornim horizontalama i vertikalama krećući se iz sadašnjosti u prošlost i budućnost. Istovremeno, nije mi bitno da je faktički precizno, bez problema skrećem u neistinu ili laž odnosno maštu ukoliko se pojave dramaturške potrebe."

Radnja je smještena na dva mjesta; Pelješac na koje ljetujem i naravno, Osijek u kojem živim. U stripu pokušavam, poput srednjovjekovnih ljetopisaca portretirati suvremenike, kako prijatelje, tako i osobe iz javnog života.

Ovaj strip je prvenstveno zamišljen da budu na Facebooku, gdje sam osjetio potrebu za društvenim komentarom, jer sam do tada samo bio pasivno-voajerski prisutan. Forma od jedne strip table je idealna za taj brzi medij - za skrolanje."

Rođen 1975. godine u Našicama. Godine 2000. diplomirao na Kiparskom odsjeku Akademije likovnih umjetnosti u Zagrebu, u klasi prof. Stanka Jančića. 1998. godine boravi na Indiana University of Pennsylvania u klasi prof. Jima Nestora (projekt razmjene studenata ALU i IUP). 2013. godine doktorirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu pod mentorstvom prof. Stjepana Gračana i prof. Leonide Kovač. Izlaže od 1998. godine na skupnim i samostalnim izložbama u Hrvatskoj i inozemstvu. Do sada je objavio jednu knjigu Torta i bronca / traktat o ulozi skulpture u javnom prostoru, u izdanju MLU Osijek, 2013. Dobitnik je nagrade Ex aequo na 22. slavonskom biennalu, jedne od tri jednakovrijedne nagrade na XI. trijenalu hrvatskog kiparstva i posebnog priznanja AICA-e (Međunarodno društvo likovnih kritičara). Zaposlen kao izv. prof. na Umjetničkoj akademiji u Osijeku (Kolegij kiparstvo) od 2005. godine. Član je HDLU-a Osijek od 2000. godine. Živi i radi u Osijeku.

Meki uvez - 82 stranice - 75,00 kn

---

Promocija strip-albuma Mzungu Luka
Saša Paprić and Hrvatski autorski strip
www.zagrebcomiccon.com
Mesto održavanja: Tvornica Kulture, Zagreb
www.facebook.com/events/2688251701437223

Na 23. CRŠ Zagreb Comic Con

udruga Hrvatski autorski strip predstavit će strip-album "Mzungu Luka". „Mzungu Luka“ je biografsko-putopisni strip humorističnog karaktera zasnovan na stvarnim događanjima. Protagonist Luka osječki je učitelj povijesti i engleskog jezika koji se na tri mjeseca zaputi u Tanzaniju, gdje ostaje izložen nepoznatom jeziku i kulturi te neobičnim situacijama. Pojedinačne anegdote oblikovane su u kraće epizodne stripove, a povremeno su između anegdota ubačene i razne poučne informacije te zanimljivosti o Tanzaniji i Africi općenito.

Naziv „mzungu“ potječe iz svahilija, jezika koji je u službenoj upotrebi u Tanzaniji, ali i drugim zemljama Istočne Afrike; najjednostavnije se prevodi kao „bijelac“, ali u afričkom kontekstu predstavlja i stereotip bijelog čovjeka koji besciljno luta svijetom. Jedan od prvih kulturnih šokova koje protagonist doživljava upravo je to da mu na autobusnoj karti ne piše ime i prezime, već jednostavno „Mzungu Luka“, ispisano rukom.

Domagoj Rapčak, rođen 1986. u Vukovaru gdje i danas živi te radi kao nastavnik engleskog jezika, a u slobodno vrijeme igra Dungeons & Dragons i crta (ponekad i stripove). Redoviti sudionik natječaja CRŠ-a od samih početaka - prvi "Mladi lav" (1998. godine); dobitnik 2. nagrade godine 2008. s temom "Kauboji i indijanci". Strip-table objavljivane u fanznima i časopisima poput Endema, Q Stripa i StripOS-a, a velik dio i na internetu (kolaborativni stripovi na web-stranici www.darkomacan.com, strip Mzungu Luka objavljivan originalno na www.mojstrip.com, stripovi nastali u projektu 24-satnog crtanja stripa).

Tvrdi uvez - 92 stranice - 130,00 kn

  ...Asteriks, Bluberi, Betmen, Sedam života kopca i Večiti rat!

     NOVE AVANTURE VAŠIH OMILJENIH GALA KONAČNO SU TU!
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1.340 dinara
     Pred vama su tri nove epizode („Vrač pogađač“, „Asteriks na Korzici“ i „Cezarov poklon“) sa avanturama Asteriksa i Obeliksa, glavnih junaka jednog od najpopularnijih i najvoljenijih serijala u istoriji devete umetnosti. Generacije čitalaca odrastale su uz hrabre Gale, a neponovljivi humor i zabavni zapleti čine ovo delo primamljivim i za nove čitaoce.

     Serijal Asteriks preveden je na više od 111 jezika i prodat u 380.000.000 primeraka.
     XIX epizoda: Vrač pogađač - Gali bi voleli da znaju šta im spremaju njihovi bogovi. Isti su takvi i Rimljani. Zato, kada se među njima bude pojavio vrač pogađač, i jedni i drugi pohitaće da zatraže njegove usluge...
     XX epizoda: Asteriks na Korzici - Ponosni Korzikanci opiru se rimskom okupatoru. Međutim, jedan od njihovih vođa pada Rimljanima u ruke. Junaci iz Asteriksovog sela učiniće sve da ga vrate kući.
     XXI epizoda: Cezarov poklon - Kad odlaze u penziju, legionari dobijaju u vlasništvo komad zemlje, gde će živeti u miru i spokoju. Jedan od veterana, međutim, dobija zemlju na kojoj se nalazi Asteriksovo selo...
     „ASTERIKS – KNJIGA 7“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od utorka, 22. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

     JEDAN OD NAJBOLJIH VESTERN STRIPOVA SVIH VREMENA
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1.340 dinara
Majkl Stiv Donovan Bluberi je čovek sklon ispadima i upadanju u nevolje. Sin je bogatog južnjačkog plantažera, ali sticajem dramatičnih okolnosti završava u američkoj vojsci, gde brzo dolazi do čina poručnika. Bluberi je osobenjak nemirnog duha, znatiželjan i smeo, sklon avanturi i kocki, često grub i beskompromisan, ali, kad zatreba, pravičan i častan...
     Dosledan je u izvrdavanju autoriteta i vođenju ličnih ratova, i u svojim avanturama – često u društvu prijatelja, među kojima su Džimi Maklur i Red Nek – susreće se s raznim zloćudnim revolverašima i indijanskim pljačkašima, ali i sa istorijskim ličnostima: Vajatom Erpom, Dokom Holidejom, Džeronimom, Kočizom i drugima.
     Bluberi je remek-delo francusko-belgijske škole stripa i, po mišljenju mnogih, najbolji je vestern strip svih vremena. Kroz uzbudljive epizode, koje je većim delom napisao slavni belgijski scenarista Žan-Mišel Šarlije, pratimo kreativni razvoj Žana Žiroa, jednog od najznačajnijih svetskih crtača stripa, od njegove rane faze, u kojoj je još tragao za pravim likovnim izrazom, do vizuelno raskošnih zrelih radova. Nastao davne 1963, Bluberi i dalje postavlja veoma visoka merila u svom žanru i stripu uopšte.
     U knjizi koja je pred vama nalaze se prve tri epizode:
     1. FORT NAVAHO
     2. GRMLJAVINA NA ZAPADU
     3. USAMLJENI ORAO
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Bluberi1.pdf
     „BLUBERI 1“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od utorka, 22. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

     SJAJNA PRIČA O PRVOM SUSRETU BETMENA I DŽOKERA
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1.000 dinara
     Već na početku karijere borca protiv zločina, Betmen se podrobno upoznao s mračnom stranom ljudskog roda – ali to nije ništa u poređenju sa onim što će sada izroniti iz senki: s kikotom na usnama, iskeženim likom, belim kao kreč, čije ludilo preti da će progutati svakoga ko mu stane na put.
     Novom braniocu Gotama ovaj prvi susret sa stvorenjem zvanim Džoker biće vrhunsko vatreno krštenje – bitka koja će odrediti njegovu dugogodišnju borbu protiv sila haosa i ludila. Uz Čoveka koji se Smeje, knjiga sadrži i izvrsnu Brubejkerovu priču Od drveta, gde su glavni protagonisti Betmen i Zeleni Fenjer.
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/.../_Betmen%20-%20covek%20koji...
     BATMAN: THE MAN WHO LAUGHS, DETECTIVE COMICS #784-786
     „BETMEN: ČOVEK KOJI SE SMEJE“ na Letećem startu je u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.000 dinara, od utorka, 22. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.100 dinara, a u ostalim knjižarama 1.499 dinara.

     ZAŠTITNIK GRADA GOTAMA, NJEGOV DUH OSVETE, NJEGOV MRAČNI VITEZ
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 870 dinara
     Godinama je sam-samcit vodio rat za bezbednost njegovih ulica. Ali ove noći taj rat će uzeti svoju poslednju i najveću žrtvu... Samog Betmena. Maskirani lovac na ljude leži u kovčegu u Aleji zločina, mestu na kom je nastao. Njegovi najbliži prijatelji i smrtni neprijatelji okupili su se da se oproste od njega. Svako od njih pripoveda veoma različitu priču o Betmenu kojeg su poznavali: o tome kako je živeo... i kako je umro.
     Poput senke u noći, mračna prilika posmatra taj sablasni pomen. Ona zna da međusobno suprotstavljene priče koje pričaju junaci i zlikovci ne mogu sve biti tačne. Pre no što svane, pre nego što se poklopac kovčega zauvek spusti preko Betmena, ona mora da odgovori na pitanje: ŠTA LI SE ZBILO SA MRAČNIM VITEZOM?
     Iz pera jedne od najvećih zvezda savremenog stripa.
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/.../_Betmen%20-%20sta%20li%20se...
     BATMAN #686, DETECTIVE COMICS #853, BATMAN BLACK AND WHITE #2, SECRET ORIGINS SPECIAL #1, SECRET ORIGINS #36
     „BETMEN: ŠTA LI SE ZBILO SA MRAČNIM VITEZOM“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 870 dinara, od utorka, 22. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.000 dinara, a u ostalim knjižarama 1.299 dinara.

     REMEK-DELO EVROPSKOG STRIPA
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1.800 dinara
     U doba vladavine kralja Anrija IV odmotava se ova čudesna životna prica mlade Arijan de Troil, ćerke barona Ivona de Troila iz Overnje, od samog njenog rođenja do zrelih godina, i neobično se prepliće sa sudbinom misterioznog maskiranog odmetnika po imenu Kobac, kao i sa sudbinom čitave Francuske i njenog prestola, kojem stalno prete razne opasnosti.
     U dva toma, u kojima je sakupljeno svih sedam epizoda slavnog serijala, u maniru najboljih i najprefinjenijih frankobelgijskih istorijskih stripova, mešavinom avanture, istorijskih činjenica i živopisnih, bogato oslikanih karaktera, u ovoj priči se ukrštaju sudbine raznih stvarnih i izmišljenih likova poteklih iz pera scenariste Patrika Kotjasa i crtača Andrea Žuijara i iznosi se prava „ljudska komedija“ iz vremena vladavine Anrija IV i Luja XIII.
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_7%C5%BEivota.pdf
     „SEDAM ŽIVOTA KOPCA“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.800 dinara, od srede, 23. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.000 dinara, a u ostalim knjižarama 2.699 dinara.

     LEGENDARNI, NAGRAĐIVANI ROMAN DŽOA HALDEMANA U DIVNOJ VIZUELNOJ MARVANOVOJ IZVEDBI
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1340 dinara
     Do tada niko nikad nije video Taurance i nije imao predstavu kako izgledaju ni šta su im prave namere. No jednu zemaljsku raketu srušili su vanzemaljski neprijatelji – bar je tako javljeno na televiziji. Političari i generali istog časa su izjavili da jednom zasvagda treba prekinuti tu neprihvatljivu pretnju.
     To je pokrenulo sveopštu mobilizaciju 2009. godine i obrazovanje elitnog ekspedicionog odreda. Tako su prevarili Merigej Poter i Vilijama Mandelu i uvukli ih u rat koji će trajati više od hiljadu godina...
     Delo o ratu čoveka protiv vanzemaljske rase unutar ovih korica dobija svoju stripsku verziju – u divnoj vizuelnoj Marvanovoj izvedbi i po scenariju samog autora ove i danas aktuelne naučnofantastične parabole o ljudskoj prirodi i uzaludnosti i okrutnosti rata.
     PRELISTAJTE OVA IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Veciti%20rat.pdf
     „VEČITI RAT“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1340 dinara, od utorka, 22. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1500 dinara, a u ostalim knjižarama 1999 dinara.

  ...Veliki mrtvac, U potrazi za pticom vremena i Smrt Kapatana Amerike!

     SEPTEMBARSKA STRIPOMANIJA ČAROBNE KNJIGE
     Svi smo sa žaljenjem primili vest o otkazivanju ovogodišnjeg Salona stripa usled dobro poznate situacije s pandemijom. Kako bismo vernim čitaocima ponudili sve nove naslove koje smo spremili za Salon, odlučili smo da organizujemo novo izdanje naše dobro poznate manifestacije, SEPTEMBARSKU STRIPOMANIJU, koja će se održati od 18. do 26. septembra.

     Spremili smo za vas deset fantastičnih naslova – devet stripskih i jednu knjigu. Novi naslovi će biti objavljeni u dva talasa (18. i 22. septembar). Takođe, Čarobna knjiga se potrudila da za vas spremi bogatu ponudu izdanja po akcijskoj ceni od 500 dinara.
     Svi novi naslovi koji budu objavljeni na Stripomaniji od 18. do 26. septembra prodavaće se po ceni sa Letećeg starta i imaće popust od 33% od trenutka kad se pojave u prodaji do kraja manifestacije.
     Početak naše manifestacije zakazan je za 18. septembar na dobro poznatoj adresi, u Dečanskoj 5 u Beogradu, u striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu.
     Sjajna sniženja i pregršt noviteta spremaju se na SEPTEMBARSKOJ STRIPOMANIJI. Pratite naša obaveštenja i ne propustite tu izuzetnu priliku da obogatite svoju stripsku kolekciju.

     SUSRET POLINE SA ERVINOM PROMENIĆE SVE
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 2000 dinara
     POLINA je planirala da se za magistarski rad iz ekologije sprema, prikladno, u prirodi – drugarica joj je pozajmila kuću u Bretanji i automobil, i ostavila je da na miru provede nedelju dana učeći. Međutim, noć je pala na bretanjsku šumu, a Polinin automobil je ostao bez goriva baš ispred Ervanove kuće, dvadeset kilometara od najbližeg sela. Ervan joj predlaže da podele supu i nudi joj smeštaj za noć... Nemajući bolje rešenje, Polina pristaje. Tokom večere, Ervan joj iz jedne knjige magije čita o „malom narodu“, ali za nju su takve priče prosto blesave.
     Međutim, ona nije ni svesna da je taj susret sa Ervanom samo polazna tačka putovanja ka drugačijem svetu, drugom prostoru i vremenu, u kojem će njeno dotadašnje životno iskustvo i načela biti preispitani... Posledice fantastične avanture u koju će se otisnuti osetiće ona, ljudi oko nje, ali i čitavo čovečanstvo.
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Veliki%20mrtvac.pdf
     „VELIKI MRTVAC“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 2000 dinara, od petka, 18. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2250 dinara, a u ostalim knjižarama 2999 dinara.

     OTISNITE SE U ŽIVOPISAN MAGIČAN SVET
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 2000 dinara
     U drevna vremena, jedan od bogova, Ramor, pobunio se protiv božanske sabraće, ali ona su ga pobedila i zatočila u školjku. Međutim, magija koja ga je držala zatočenog tokom milenijuma oslabila je i moguće je da će Ramor opet posejati strah svetom. Princeza čarobnica Mara pronašla je način da spreči uzdizanje boga i da ga opet sputa. Kako bi u tome uspela, potrebna joj je legendarna Ptica Vremena, mitska životinja sposobna da kontroliše vremenski tok. Mara šalje kćer Pelisu svom bivšem ljubavniku Bragonu, nekadašnjem strašnom ratniku, da ga ubedi da pođe u poslednju avanturu i spase svet Akbara. Na tom putu, punom opasnosti, pridružiće im se razni živopisni likovi, a svima će trebati mnogo hrabrosti da dospeju do mesta gde obitava čudesna ptica...
     U izdanju pred vama nalaze se prva četiri albuma serijala, u kojima je zaokružena priča o potrazi za Pticom Vremena.
     PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_U%20potrazi.pdf
     „U POTRAZI ZA PTICOM VREMENA“ je na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 2000 dinara, od petka, 18. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2250 dinara, a u ostalim knjižarama 2999 dinara.

     POSLE ZIMSKOG VOJNIKA, JOŠ JEDNA FASCINANTNA PRIČA IZ LEGENDARNOG BRUBEJKEROVOG RADA
     Na Letećem startu u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE po ceni od 1340 dinara po tomu
     Bio je heroj miliona, inspiracija američkim vojnim jedinicama i predstavnik najvećih ideala svoje nacije. Živeo je za svoju zemlju – a sada je dao i svoj poslednji dah za naciju koju je voleo, nakon što je hladnokrvno ustreljen. Nakon Kapetanove smrti, njegovom dugogodišnjem partneru Sokolu osveta postaje prva stavka na dnevnom redu, dok Kapetanova bivša ljubavnica Šeron Karter, zarobljenica sledbenika Crvene Lobanje, polako počinje da gubi razum. A Baki Barns, poznatiji kao Zimski Vojnik, pokušava da pomiri sopstvenu sramotnu prošlost s pozivom da postane novi Kapetan Amerika!
     PRELISTAJTE OVA IZDANJA:
     https://carobnaknjiga.rs/.../_Smrt%20Kapetana%20Amerike...
     https://carobnaknjiga.rs/.../_Smrt%20Kapetan%20Amerika...
     TOM 1: CAPTAIN AMERICA #22-30, WINTER SOLDIER: WINTER KILLS
     TOM 2: CAPTAIN AMERICA #31-42
     „SMRT KAPETANA AMERIKE“ (tomovi 1 i 2) na Letećem startu je u okviru SEPTEMBARSKE STRIPOMANIJE u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1340 dinara po tomu, od petka, 18. septembra, do subote, 26. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1500 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 1999 dinara po tomu.

  ...mogućnost da vaša deca ilustruju priče koje je napisala autorka Harija Potera!

IKABOG je originalna bajka DŽ.K. Rouling, autorke svima poznatog serijala o Hariju Poteru.

Čarobna knjiga će objaviti ovu knjigu i zamišljeno je da bude ilustrovana radovima dece od 7-12 godina. Svakodnevno se na sajtu Čarobne knjige postavljaju nova pogravlja Ikaboga i dostupni su da ih besplatno čitate uz vašu decu koja mogu uraditi ilustracije po priči.

Početna strana projekta je na adresi carobnaknjiga-citajikabog.rs/
Bajku, u nastavcima možete čitati na ovom linku: carobnaknjiga-citajikabog.rs/reading-the-story/
Dok sve podatke o likovnom konkursu možete naći na sledećoj adresi: carobnaknjiga-citajikabog.rs/competition/

Iskoristite priliku da crtež vašeg deteta ukrasi novo izdanje slavne spisateljice, biće im to sjajan podsetnik na detinjstvo.

  ...STRIPBURGER V PRAGI!

Revija Stripburger se med 17. in 22. septembrom predstavlja na festivalu LUSTR v Pragi.

LUSTR  je mednarodni festival s fokusom na ilustraciji in stripu, ki se vsako leto septembra odvije v središču češke prestolnice, s potujočimi razstavami LUSTR On Tour pa gostujejo tudi v mednarodnem prostoru. V šestih letih obstoja se je festival razvil v največji in referenčni dogodek s področja sodobne ilustracije in stripa na Češkem, ki vsako leto v obliki razstav, predavanj, pogovorov in delavnic gosti in predstavlja kopico domačih in tujih ustvarjalcev, s čimer nagovarja tako najširšo kot strokovno javnost.

V luči aktualne epidemiološke situacije širom Evrope, ki je dodobra pretresla tudi koledar stripovskih dogodkov in festivalov, so organizatorji letos še večji poudarek namenili obsežnemu in skrbno kuriranemu razstavnemu programu ter programu spletnih pogovorov in debat.

Stripburger se na festivalu predstavlja na osrednji skupinski razstavi z naslovom  Manifesto 2020, ki prikazuje dinamičnost in avtorsko raznolikost sodobne stripovske ustvarjalnosti in neodvisnega založništva, na njej pa sodeluje več domačih in tujih stripovskih kolektivov, ki aktivno soustvarjajo neodvisno evropsko stripovsko sceno. Stripburger, ki je z svojimi 28. leti in 75. številkami že zrel gospod, se bo predstavil s sito in risotiskanimi grafikami iz serij Pozor, delo! in Sosledja ter izborom najnovejših izdaj.

Razstavo bo pospremil še spletni pogovor na temo stripovski antologij s soustanoviteljico Stripburgerja, urednico in kuratorko Katerino Mirović in Davidom Schilterjem, soustanoviteljem in urednikom prijateljske latvijske stripovske antologije kuš!

Več o festivalu na: lustrfestival.cz

PROGRAM:
MANIFESTO 2020 - ODPRTJE RAZSTAVE
četrtek, 17. 9. 2020, ob 18.00 (na ogled do 22.9.)
Kampus Hybernská, Praga, Češka Republika

LUSTR TALKS: STRIPBURGER & KUŠ!
spletni pogovor / sodelujeta: Katerina Mirović (Stripburger), David Schilter (kuš!)
petek, 18. 9. 2020 , 20.30–21.00
lustrfestival.cz

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...promocija strip albuma.

Vabimo vas na predstavitev s podpisovanjem (risanjem) četrtega dela strip albuma Ekstremni športi.

Kakšne packarije si je tokrat zamislil avtor bomo izvedeli v četrtek, 17. septembra ob 17:00 uri, pred vhodom v Strip.art.nico Buch.
Se vidimo!

Strip.art.nica Buch
www.stripi.si

PS
Ministrstvo za duševno zdravje opozarja:
Prekomerno uživanje te šund literature lahko škoduje
duševnemu zdravju.
Vsak tesnejši stik z dotično publikacijo lahko trajno prizadane možganske centre za estetski čut in javno moralo, izpahne vidni živec in nadraži mehur ter povzroči trajne psihične posledice.
Jemati v manjših odmerkih in na tešče.
Ni primerno za otroke in druge občutljive organizme.
O tveganju in neželenih učinkih se posvetujte z vašim gurujem ali terapevtom.

  ...novo strip izdanje!

PREDSTAVLJEN PRVI CRNOGORSKI STRIP-MAGAZIN, IZDANJE KOTORSKOG KC U SARADNJI SA UDRUŽENJEM STRIP AUTORA

Stripovanje među koricama

Povodom Međunarodnog dana čitanja stripova u javnosti, u bašti KC „Nikola Đurković” održana je strip-radionica, predstavljen prvi magazin autorskog stripa „Stripovanje” i promovisan Hercegnovski strip-festival. Urednik magazina je Simon Vučković, a izdavač kotorski KC u saradnji sa Udruženjem strip-autora Crne Gore.

Radionicu su održali Nikola Ćurčin, Ozren Miždalo, Simon Vučković i Zvonko Petović, a njihov polaznik, pored ostalih, bio je i Viktor Dlabač iz Podgorice.

Radionica s mladim crtačima u Strarom gradu Kotora i urednik strip magazina Stripovanje Simon Vučković

Naslovnu stranu krasi junak Dikan Lazara Sredanovića, čiji je reprint stripa „Plava špilja našao svoje mjesto u ovom izdanju. Među autorima su Ivona Milošević, Ana Nikiforova, Anela Šabotić, Darija Konkova, Ksenija Ćetković i drugi, koji su pokazali sjajne rezultate na radionicama Simona Vučkovića u Budvi, Tivtu, Kotoru. Objavljeni su i stripovi Franja Strake, Mirka Zulića, Miodraga Spasojevića, Julije Boženkove, Igora Jovčevskog, dva trojca: Marko Stojanović-Sabahudin Muranović Muran- Tiberiu Beka i Petar Petrović-Saša Arsenić-Darko Pajčin, zatim, Ozrena Miždala, Vladana Nikolića, Aleksandra Zografa, Iztoka Sitara, Gorana Šćekića, Maje Veselinović, Srđana Jerkovića, Rajka Miloševića Gere, Nenada Barinića, Jane Jegorove, Draška Đurovića, a kratke kaiševe i ilustracije objavili su i Andrijana Vešović i Zvonko Petović.

M.D.P.

[Objavljeno: Dan, Beograd, 29.08.2020]

  ...Da li je demokratija moguća?

Prva sveska stripa Nadzirača pojavila se u septembru 1986. godine.

Autori su bili već tada etablirani crtač Dave Gibbons i scenarista Alan Moore. (Obojica su radila i na drugim važnim i popularnim stripovima kao što su Čudovište iz močvare, V kao vendeta, Liga vanrednih džentlmena, Betmen, Supermen, Šala koja ubija itd.) Do oktobra 1987. objavljeno je 12 svezaka (svaka po 28 strana), koje su kasnije sakupljene u knjigu koja je do 2017. samo u Americi doživela preko 20 repriza.

U Srbiji se prvi put pojavljuje u izdanju Čarobne knjige 2019. godine u čak dva luksuzna formata (veliki i mali). Nadzirači predstavljaju neformalnu grupu maskiranih super heroja koji imaju cilj da sačuvaju društvo od nepravde i samouništenja (3. svetskog rata).

Međutim, način na koji su prikazani u ovom stripu radikalno je redefinisao savremeno shvatanje super heroja i otvorio pitanje o tome da li neograničena moć koja im je poverena da bi se zaštitila demokratija potkopava same temelje demokratije i stvara još korumpiraniji sistem. Moore i Gibbons nude turoban odgovor na to pitanje.

Nadzirači su objavljeni za DC Comics, strip kuću koja je prva u svetu počela da objavljuje stripove o superherojima (vanzemaljcima ili običnim ljudima koji imaju natčovečanske sposobnosti).

Među najpoznatijima su Supermen (1938) i Betmen (1939). Nakon toga pojavljuje se čitava plejada likova kako u okviru DC Comics, tako i u okviru Marvel grupe koja nastaje 1939, ali uspon započinje 1961. lansiranjem stripa Fantastična četvorka i 1962. kada izlazi prva epizoda Spajdermena.

Ova prva generacija super heroja ima mnoge identične osobine. Svi su imali brižne roditelje (staratelje) čija je ljubav ili nesrećna sudbina (Betmen, Spajdermen) snažno oblikovala njihovo moralna osećanja i orijentaciju prema društvenoj pravdi. Svaki od njih zna zašto je počeo da se se bori protiv kriminala i nepravde i nikada u tom pogledu nema dilemu.

NJihovi postupci su precizno bezgrešni i pravedni. Uvek su sposobni da prepoznaju zlikovce, a zlikovci dobijaju baš ono što zaslužuju.

Nevini nikada ne stradaju. Na njihovo ponašanje ne utiču nedoumice, kao ni „negativne“ ljudske osobine (zavist, ljubomora, mržnja itd). Klasični super heroji su u stanju da sve te poroke drže pod kontrolom.

Nadzirači su prvi strip u kome je sve to promenjeno i izmešano. Ključna figura u kojoj se najjasnije prelama ova radikalna redefinicija je Volter Kovač zvani Roršah. Majka mu je bila prostitutka. Nije mu pružala ljubav, već ga je često maltretirala. On ne samo da ima drugačije detinjstvo, već ne zna zašto je postao super heroj i ne ume da objasni zašto se bori za pravdu. Pored ove moralne dezorijentisanosti, superheroje iz ove grupe odlikuje čitav niz socijalno problematičnih osobina. Roršah je psihopata. Komedijaš uživa u maltretiranju drugih ljudi. Dr Menhetn je amoralan, dok Adrian Vajdt misli da je moralno superioran i da može da se igra boga na Zemlji.
Dok među klasičnim superherojima koji rade kao družina (Osvetnici, Fantastična četvorka) vlada drugarstvo, razumevanje i žrtvovanje za drugog, Nadzirače pokreću animalne osobine i neumerena sujeta. Komedijaš je silovao majku Svilene utvare.

Roršah u obračunu sa kriminalcima primenjuje okrutne metode.

Adrian Vajdt misli da je dovoljno inteligentan da uradi ono što nije pošlo za rukom Aleksandru Makedonskom – stvori novo svetsko carstvo.

Pripadnici ne odobravaju uvek postupke jedni drugih i ulaze u uzajamne sukobe (Dr Menhetn ubija Roršaha).

Strip Nadzirači otvara jedno od osnovnih pitanja odnosa super heroja i demokratskog poretka. Kakvom društvu su potrebni super heroji?

Oni nastaju kao proizvod činjenice da savremeni demokratski sistem nije savršen. Čak i u konsolidovanim demokratijama prisutna je velika korupcija i zloupotreba položaja. Problem se javio kao posledica prelaska iz direktne u predstavničku demokratiju.

Direktna demokratija u kojoj su se ljudi sakupljali na trgovima da bi direktno odlučivali postala je neizvodljiva posle stare Grčke i uvećanja političkih zajednica.

U novom obliku demokratije građani biraju svoje predstavnike, koji odlučuju umesto njih. Ovakvo rešenje, međutim, stvorilo je nove probleme.

Predstavnici raspolažu novcem i ovlašćenjima (od kojih su mnoga diskreciona) da bi mogli da obavljaju javne poslove.

Kako biti siguran da će predstavnici donositi odluke u interesu građana i neće zloupotrebiti javne resurse i ovlašćenja? Ovaj problem (poznat u političkoj ekonomiji kao problem principala i agenta) ključan je za opstanak demokratije.

Potreba za super herojima i njihova popularnost zapravo odražava činjenicu da ni demokratski sistem nije savršen kada treba da se izbori sa korupcijom i zloupotrebama u koju su umešani predsednici, premijeri, narodni poslanici, sudije, tužioci, policajci, oficiri i ostali viši i niži državni službenici.

Super heroji bi, drugim rečima, trebalo da kroz nadzor nad političarima obezbede pravdu običnom čoveku tamo gde sistem to nije u stanju.

Međutim, kako možemo biti sigurni da super heroji neće zloupotrebiti svoju moć? Ako apsolutnu moć političara prenesemo u ruke super heroja, da li je to kao da ste novac prebacili iz levog u desni džep? Treba li nadzirati nadzirače?

Ovaj problem je bio lako razrešiv kod klasičnih super heroja. Kako je već rečeno, njima su dodeljene super moralne osobine koje ih štite od greške i poroka. Kada Piter Parker (Spajdermen) kaže „Sa velikom moći dolazi i velika odgovornost“, on pokazuje da je sposoban da se samokontroliše ako ikada dođe u iskušenje da zloupotrebi moć. Međutim, nadzirači su pored super vrlina (žele da se bore za pravdu) obdareni i super manama – animalnim i seksualnim nagonima, ljubomorom, nepoverenjem, samoljubljem i raznim drugim porocima.

Uticaj „pogrešnih“ motivacija na ponašanje super heroja u ovom stripu vidi se u završnici serijala u kome Adrian Vajdt simulira napad vanzemaljaca na zemlju i pobije nekoliko miliona ljudi nakon čega čovečanstvo shvati da je neophodno da se ujedini da bi izbeglo 3. svetski rat.

U moralnoj filozofiji i analizi javne politike ovaj problem je poznat kao „problem trolejbusa“.

Da li je dozvoljeno žrtvovati živote nekoliko miliona ljudi za dobrobit milijardi? Ova dilema odražava sukob između dva moralna stanovišta – utilitarističkog i deontološkog. Po prvom (utemeljivač DŽ. Bentam) najvažnija je prosečna korist radnji, te je ljudska intervencija ne samo dozvoljena, već i moralno obavezna ako se njom povećava prosečna korisnost društva.

Deontološko stanovište (utemeljivač I. Kant) zabranjuje ovakvu intervenciju pozivajući se na princip da ljude ne smemo da tretiramo kao sredstva za bilo čije dobro. Primer iz Nadzirača proširuje ovu dilemu i ukazuje na njene političke aspekte.

Vajdtov cilj nije bio samo da spasi Zemlju od 3. svetskog rata, već da u novonastajućoj utopiji sebi obezbedi centralno mesto. Podsetimo se, Vajdt je oduševljen osvajanjima Aleksandra Makedonskog, što nikada ne bi moglo da motiviše ponašanje klasičnih super heroja. NJegovo opravdanje nepostojećeg napada vanzemaljaca na Zemlju je možda bilo utilitarističko, ali je konačni cilj bio novi svetski poredak kojim će on upravljati.

Moralne motivacije nisu jedini problem ovih super heroja. Autori stripa na direktan način otvaraju pitanje veze nadzirača i političara, istražujući situaciju u kojima super heroji simuliraju kontrolu nad izvršnom vlašću dok u realnosti rade za vladu. Radnja Nadzirača počinje u alternativnoj istoriji Amerike 1985. godine u kojoj je na vlasti i dalje Ričard Nikson u svom šestom predsedničkom mandatu.

Moore i Gibbons direktno sugerišu da je Komedijaš uklonio Woodwarda i Bernsteina (novinari koji su 1972. god. otkrili aferu Watergate), što je Niksonu omogućilo ne samo da do kraja izgura ceo drugi mandat, već da ukine 22. ustavni amandman po kome predsednik može da se bira samo dva puta. Američka vojska angažuje Komedijaša i Dr Menhetna (koji su na vladinom platnom spisku) u Vijetnamskom ratu. (Ni ovaj rat nije izabran slučajno, jer odražava američke kapitalističke ciljeve.) Surovost i amoralnost s kojom Dr Menhetn i Komedijaš primoravaju Vijetnamce na kapitulaciju ravna je destruktivnoj moći atomske bombe.

Nadzirači nastavljaju da pomažu vladinim snagama reda kada s ulica rasteruju demonstrante koji zahtevaju da se maskirani heroji penzionišu, a održavanje reda u gradu vrati regularnim policijskim snagama.

Kada super heroji nasilno razbiju demonstracije, Komedijaš objašnjava kako je običnim ljudima potrebna zaštita od njih samih. Ovo je jasna poruka da super heroji ne mogu da rade u interesu demokratije i običnog (malog) čoveka, iako je to bila osnovno opravdanje njihovog postojanja od pojave Supermena i Betmena.

Autori Nadzirača sugerišu da super heroji ne samo da ne uspevaju da reše osnovne probleme s kojima se suočava savremen sistem (kako da obični građani kontrolišu svoje predstavnike), već i to da bi sistem u kome maskirani ljudi neograničene moći dele pravdu zaobilazeći institucije bio još gori i još nepravedniji.

ke krize i krize javnog duga u Evropi iz 2008-2009. godine, kada su tiraži stripova pali svuda u svetu, srpsko strip izdavaštvo se ponovo nalazi na uzlaznoj liniji zahvaljujući novim strip edicijama kao što je nova Zlatna serija. Ovaj povećani interes je do sada uglavnom posledica povećanog interesa strip-kolekcionara, odn. generacija koja je tokom sedamdesetih i osamdesetih išla u osnovnu i srednju školu u bivšoj Jugoslaviji. Strip-izdavačke kuće sada imaju težak zadatak da osmisle strategiju kako da za strip zainteresuju i mlađe generacije.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 08.12.2019]

  ...„Džeremaja, dvanaesti tom“ Hermana
  Ipena; izdavač Čarobna knjiga, 2020.

Upravo objavljeni dvanaesti tom, tvrdo ukoričeni i u punom koloru, stripa „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938) u izdanju „Čarobne knjige“ standardno sadrži tri epizode: epizodu 34 - „Grad džungla“, 35 - „Kurdi Maloj i mama Olga“ i 36 - „Ma nek se nosi“ i po godinama originalnog objavljivanja (2015, 2017, 2018) sasvim se primakao tekućoj nam sadašnjosti donoseći nove radove žive strip legende u serijalu koji je postao reper za naučnofantastični strip. Uprkos ozbiljnom životnom dobu i posle četiri decenije od započinjanja serijala (prva epizoda se pojavila 1979) Herman i dalje marljivo radi, pa bezmalo svake godine objavljuje novu avanturu dvojca Džeremaja i Kurdi, uporedo radeći i na drugim stripovima za koje scenario najčešće piše njegov sin Iv. „Džeremaja“ je Hermanov prvi samostalni serijal, najdugovečniji i najobimniji (upravo treba da izađe 38. album)! Glavni junaci, Džeremaja i Kurdi Maloj, na početku mladići sada su momci u punoj snazi (istina, od početka lutanja za njih je proteklo samo desetak godina); ovi večiti putnici i dalje krstare uzduž i popreko ostataka Sjedinjenih Američkih Država razorenih međurasnim sukobom (što nudi neprijatna poređenja sa tekućom situacijom u SAD). Od rata stvari su se, nakon faze sveopšteg haosa, nalik na modernizovani Divlji zapad, počele postepeno popravljati, centralna državna administracija je profunkcionisala, usamljene male zajednice povezale su se a bande kriminalaca su uglavnom pobeđene. Ipak, trenutno stanje je daleko od onog koje je ratom uništeno a nova vlast drži se starih metoda vladavine - lokalni moćnici pljačkaju podanike, manje ili više perfidno, ucenama ili nasiljem, i svoje rabote pokušavaju da sakriju od još uvek slabe i nedovoljno prisutne savezne vlasti. Dvojica prekaljenih boraca nespremnih da zažmure na nepravdu lako zapadaju u nevolje jer kao i svaki stranac ne poznaju raspodelu snaga pa ne pokazuju ni dovoljno poniznosti i respekta prema lokalnim bogatašima i političarima odnosno prema njihovim pulenima. Ovaj obrazac Herman primenjuje i varira sve češće kako serijal odmiče a civilizacija se vraća, sa svim prednostima i manama; očigledna je njegova naklonjenost običnom, malom čoveku kome je namenjana uloga gubitnika a on nema snage ili hrabrosti da joj se otrgne. S druge strane, zadivljujuća je Hermanova sposobnost da kreira mnoštvo živopisnih likova i da zaplete njihove sudbine u gotovo nerazmrsivo klupko u kome je malo pravih, čistih krivaca i heroja među mnoštvom „ružnih, prljavih i zlih“ marginalaca koji se bore za opstanak, ne shvatajući uvek šta je njihov sopstveni interes. U senci muških grubijana upečatljivo su oslikani likovi žena koje se na razne načine dovijaju da ostanu žive, zasnuju i sačuvaju porodicu na okupu; naravno, lake žene, sponzoruše, svoje polne atribute koriste i troše da bi uživale u luksuzu koji nude bogati i galantni klijenti-ljubavnici. Ponešto od ovakvog miljea Kurdi i Džer zatiču i u epizodi „Grad džungla“, među masama koje moćnik, koji kontroliše svu vodu, prisiljava da žive u njegovim zgradama. Oni koji pružaju otpor teroru pomešani su sa kolebljivcima i prepušteni (ne)milosti plaćenika i njihovog gazde.

Epizoda „Kurdi Maloj i mama Olga“ novitet je u serijalu jer se bavi doživljajima Kurdija kao mladog mangupa, o čemu se jedva ponešto znalo. Elem, Kurdi pokušava da uđe u kamp-zatvor i nađe svog druga (jer ovaj zna gde je skriven novac od nekog posla); put ga vodi do ekscentrične mama Olge i njene rabote - krijumčarenja droge u kamp, uz pomoć prepredenog čuvara. Kurdi će morati da se uključi u tu riskantnu igru, istovremeno pokušavajući da spase prijatelja od bande nasilnika. Nakon krvave pobune i obračuna, Kurdi odlazi sa prepoznatljivim šlemom (uspomenom na druga) na glavi i mazgom Ezrom (poklonom od mama Olge). Desetak godina kasnije, u epizodi „Ma nosi se“, Kurdijeve uloge u kampu setiće se prepredeni policajac voljan da otme skriveni novac. Bežeći od potere naši junaci će banuti u skriveno bogataško imanje; bizarni odnosi između članova disfunkcionalne porodice odnosno maltretiranje potčinjenih daju Hermanu priliku da preispituje granice ljudske tolerancije i (ne)normalnosti.

Razigrani crtež sa povremenim majstorskim pejzažima i enterijerima i višeslojne priče koje nadmašuju uobičajena stripska pojednostavljenja potvrđuju da Herman i nadalje ide novim, neutabanim stazama razgranavanja i produbljivanja svog antologijskog serijala. Lepo je videti legendu koja je i dalje u izvrsnoj formi.

(„Dnevnik“, 2020)

  ...Dedpul i Leonardo!

RAZOTKRIJTE NAJVEĆU MISTERIJU MARVELOVOG UNIVERZUMA: KO JE VULVERIN?

Na Letećem startu po ceni od 1.470 dinara

Ključni član X-mena dugo je imao tajnovitu prošlost. Sada se, prvi put, upoznajemo s poreklom i ranim godinama Vulverina. Kakva je tragedija tog bolešljivog dečaka pretvorila u junaka kojeg danas poznajemo? Kako se Vulverin prvi put susreo sa svojim večnim protivnikom, Sabljozubim? Kako su Vulverinovi najraniji dani povezani s jednim od najstarijih neprijatelja X-mena? I koliki teret Vulverin mora zauvek da nosi na svojoj duši?

„Verovatno najveća stripska priča novog milenijuma.“ – IGN.com
U knjizi koja je pred vama, cela priča obuhvata oba serijala: POREKLO i POREKLO II

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Poreklo.pdf

„VULVERIN: POREKLO“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu (ne radi nedeljom), striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu (PORUČITE ODMAH), po ceni od 1.470 dinara, od srede, 9. septembra, do nedelje, 13. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.650 dinara, a u ostalim knjižarama 2.199 dinara.

 

---

JEDNA OD NAJPOPULARNIJIH, NAJMRAČNIJIH
I NAJPOTRESNIJIH PRIČA O SPAJDERMENU

Na Letećem startu po ceni od 1.070 dinara

On je Žderač Greha, čovek koji preuzima svekolike grehe ovoga sveta na sebe tako što ubija sve grešnike koje ugleda, ali naići će na prevelik zalogaj kad ubije Spajdermenovu dragu prijateljicu – pripadnicu policijskih snaga Džin Devulf, jednu od retkih koji su uvek bili na njegovoj strani!

Pred Spajdermenom, ophrvanim bolom, nalazi se izuzetno težak zadatak: kako ući u trag zlikovcu kad su mete svuda oko njega?

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Smrt%20Dzin%20DeVulf.pdf

„SMRT DŽIN DEVULF“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu (ne radi nedeljom), striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu (PORUČITE ODMAH), po ceni od 1.070 dinara, od srede, 9. septembra, do nedelje, 13. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.200 dinara, a u ostalim knjižarama 1.599 dinara.

 

 

 

---

HORDE DEDPULA MOGU BITI I GORE OD HODAJUĆIH LEŠEVA

Na Letećem startu po ceni od 740 dinara

U „Noći živih Dedpula“, stripu koji ste sto posto kupili i u njemu s gađenjem uživali, ispričana je priča o tome kako se Lajavi Strelac našao usred zombi apokalipse. Na kraju je naš junak našao nešto nalik na „lek“ za tu jezivu pošast – svaki zombi koji pojede Dedpula pretvara se... u novog Dedpula. I onda su svi živeli srećno zauvek? Jes’, kako da ne.

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Povratak%20zivih%20Dedpulaa.pdf

„POVRATAK ŽIVIH DEDPULA“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu (ne radi nedeljom), striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu (PORUČITE ODMAH), po ceni od 740 dinara, od srede, 9. septembra, do nedelje, 13. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 800 dinara, a u ostalim knjižarama 1.099 dinara.

 

---

STRIPSKA OBRADA SLAVNOG SLIKARA

Na Letećem startu po ceni od 940 dinara

U renesansnom Milanu, Leonardo da Vinči istražuje smrt prijatelja. Iza ubičine ruke krije se senka jednog moćnog i nemilosrdnog plemića... Veličanstvenog Lorenca de Medičija!

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Leonardo.pdf

„Leonardo“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu (ne radi nedeljom), striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu (PORUČITE ODMAH), po ceni od 940 dinara, od srede, 9. septembra, do nedelje, 13. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.

  ...Stripovska jesen!

IC 2.2
Večmedijska razstava

galerija Prešernova hiša / Gorenjski muzej, Kranj
ODPRTJE: četrtek, 10. september 2020, ob 19.00 // do 27. 9.

Večmedijska razstava, posvečena Ivanu Cankarju ob stoletnici njegove smrti, se po krstni predstavitvi leta 2018 seli na Gorenjsko s tretjo ponovitvijo. Na razstavi, katere osrednji medij je strip, med drugimi sodelujejo kar trije stripovski avtorji z Gorenjske, obeta pa se tudi stripovska delavnica (glej naslednjo stran). Projekt prinaša pisan nabor del, ki se bodisi navdihujejo pri Cankarju oziroma njegovih likih bodisi skozi prizmo literatovega opusa in njegove intelektualne zapuščine motrijo današnji čas. Poleg klasičnih stripovskih obdelav in predelav del iz Cankarjevega opusa si bo na razstavi moč ogledati tudi nekaj prizorov iz nagrajene stripovske biografije o Cankarju Blaža Vurnika in Zorana Smiljanića (Ivan Cankar: Podobe iz življenja; Forum Ljubljana, 2018). V Kranju se razstavi pridružuje tudi Marko Kociper, ki predstavlja kratek strip o Cankarjevi materi, navdahnjen z jinglom Radia Študent. Na razstavi seveda ne manjka sodobnih umetniških pristopov, ki projekt izvijajo s področja stripa: dela Andreja Štularja, tandema Beli sladoled, Neže Jurman, Ane Čigon in Borisa Beje se Cankarjeve zapuščine lotevajo s kritičnimi aluzijami na sodobni čas, pri čemer je eden osrednjih poudarkov v tem sklopu projekta namenjen seciranju položaja (sodobnega) umetnika v slovenski družbi in vrednotenju njegovega dela. Ob odprtju bo obiskovalce po razstavi popeljal velik Cankarjev poznavalec, dr. Valerij Mohorko.

sodelujoči: Boris Beja, Ana Čigon,Neža Jurman, Marko Kociper, Primož Krašna, Tomaž Lavrič, Grega Mastnak, Vinko Möderndorfer, Boštjan Plesničar, Beli sladoled, Zoran Smiljanić in Andrej Štular.

Odpiralni čas galerije:tor.–ned.: 10.00–18.00
koprodukcija: Gorenjski muzej

Stripburgerjeva stripdelavnica
Stripovska delavnica

Otroški kulturni center Krice Krace, Kranj
sobota, 12. september 2020, 10.00–15.00

V uredništvu revije Stripburger s kontinuiranim programom stripovskih delavnic zagnano spodbujamo širjenje in popularizacijo stripovske kulture, še zlasti med mlajšim občinstvom. Ob razstavi, posvečeni Ivanu Cankarju (glej prejšnjo stran), se tako v Kranju obeta enodnevna stripovska delavnica, ki jo bosta vodila domačin Andrej Štular in David Krančan. Po uvodnem ogledu razstave IC 2.2 v galeriji Prešernova hiša se bodo udeleženci lotili snovanja in izdelave lastnih stripovskih del, ki se navdihujejo pri Cankarjevi zapuščini oziroma omenjeni razstavi. Pod budnim očesom mentorjev bodo nato ustvarjalni dan posvetili rešetanju idej za lastno stripovsko zgodbo, pripovedovanju v slikah, oblikovanju dialogov, črkopisu in likovnemu jeziku ...

Brezplačna delavnica je namenjena mladostnikom od 10. leta starosti dalje. Število mest je omejeno, prijave obvezne. Prijave in informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

mentorja delavnice:
ANDREJ ŠTULAR (1967) pri svojem ustvarjanju povezuje različne likovne tehnike in medije. Njegova samosvoja dela, pogosto plod reciklaže in vsakovrstnih predelav, čestokrat prevprašujejo položaj človeka v ustroju sodobnega sveta. Štular je umetnik zavidljive kilometrine na polju vsakršnih obrobnih likovnih praks, ki mu uspe s humorjem in svežino vsakič znova izzvati gledalca. DAVID KRANČAN (1984) je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Je dolgoletni član uredništva revije Stripburger. Od leta 2011 ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. S prepoznavnim avtorskim pečatom in več samostojnimi stripovskimi publikacijami se je Krančan v zadnjih letih upravičeno povzpel med vrhunske avtorje stripovske scene na Slovenskem.

Koprodukcija: OKC Krice Krace, KD Nebo, Gorenjski muzej

Marko Kociper: Jazbec in tretji svet. Vsi združeni, vsi okuženi. Ni predaje.
pregledna stripovska razstava

Galerija K18, Maribor
ODPRTJE: petek, 2. oktober 2020, ob 19.00 // do 6. 11.

Pod nadvse aktualnim naslovom se skriva pregledna razstava o stripovskem liku Jazbecu izredno samosvojega stripovskega avtorja Marka Kocipra, ki se v Mariboru v sklopu festivala Tinta predstavlja z jagodnim izborom dosedanjega dela na področju stripa oziroma ilustracije. Za Kociprovo delo je ob prepoznavnem likovnem in tudi pripovednem slogu značilno tudi vešče prepletanje erotike in satire, ki jo avtor redno začinja z aktualnimi družbenopolitičnimi peripetijami in vsakovrstnimi pikrostmi. Njegova dela odlikujejo izvrstna risba v dinamičnem dialogu s tekstom, jasne in berljive strukture ter često angažirane zgodbe, vseskozi prežete s pronicljivim humorjem in grotesknimi elementi. V mariborski galeriji bodo na ogled originalne risbe iz do sedaj izdanih albumov o Jazbecu, ob tem pa se obeta še vrsta drugih del, od plakatov do ilustracij. Neustrašne peripetije znamenitega junaka Jazbeca Kociper popisuje že v drugi stripovski trilogiji, klasično postavitev pa bo obogatilo več kiparskih oziroma ambientalnih intervencij, ki sta jih po Kociprovih motivih ustvarila Rok Mohar in Marko A. Kovačič. Ob odprtju razstave bo obiskovalce s svojim nastopom počastil tudi dr. Skavčenko, veliki poznavalec Jazbečevega življenja in dela.

Marko Kociper (1968) je na stripovsko sceno vstopil sredi 90. let, ko je kot samouk hitro pritegnil pozornost s svojo risarsko bravuroznostjo. Izdal je več stripovskih albumov, svoja dela pa objavil v številnih publikacijah (Stripburger, Apokalipsa, Mladina, Literatura ...); med leti 2005 in 2012 je stripe tedensko objavljal tudi v reviji Polet. Za svoje delo je prejel delovno štipendijo ZDSLU. Njegova dela so bila razstavljena na številnih stripovskih festivalih in drugih kulturnih prizoriščih.

odpiralni čas galerije:pon.−pet.: 14.00−18.00
koprodukcija: Pekarna Magdalenske mreže

---

Ta ljudske v stripu in ena Schmidtova
stripovska razstava

Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana
ODPRTJE: četrtek, 8. oktober 2020, ob 18.30 // do 15. 11.

Skupinska razstava v sklopu ljubljanskega festivala TINTA se posveča sodobni slovenski stripovski produkciji večinoma namenjeni otroški publiki, ki črpa iz bogate zakladnice ljudskega slovstva. Na razstavi si bo tako moč ogledati originalna dela deveterice stripovskih ustvarjalk oziroma ustvarjalcev, katerih stripi po motivih ljudskih pravljic in basni so v knjižni obliki izšli pod okriljem Stripburgerja. V njih srečamo priljubljene pravljične junake, kot so prebrisane zverinice iz Rezije, pa lačni medved iz zasnežene pokrajine nekje daleč na ruskem vzhodu ter pijani zajec ne manjkajo pa tudi afriške zveri, kot sta namrgodeni  lev in prevzetna opica …. Na razstavi bodo predstavljene tudi tri novoizdane knjižice iz zbirke Ta ljudske v stripu avtorjev Gašperja Rusa, Maje Kastelic in Igorja Šinkovca. Izbor nadgrajuje še opus klasika slovenske otroške in mladinske literature Matjaža Schmidta, ki je v formo stripa priredil vrsto slovenskih pravljic, ki so izhajale v reviji Ciciban in si nato v knjižni obliki prislužile tudi nagrado izvirna slovenska slikanica 2010.
Rdeča nit razstave so tako stripovske reinterpretacije ljudskega slovstva: avtorji so literarne predloge posodobili in jih marsikdaj tudi vsebinsko prilagodili aktualnemu trenutku, da bi jih ciljni publiki približali na nov, izviren in svež način. Predstavljena dela, ki jih odlikuje izjemno širok razpon avtorskih poetik, se klanjajo ljudskemu pripovedništvu, hkrati pa predočajo svoboden in subjektiven pogled na izvirna dela, s tem pa tudi na sodobni svet. Razstavo dopolnjujejo poslikave in postavljanka Andreja Štularja ter skulptura stripovskih junakov, ki sta jo po stripu Gašperja Rusa ustvarila Rok Mohar in Marko A. Kovačič.

SODELUJOČI: Kaja Avberšek, miha ha, Maja Kastelic, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Gašper Rus, Igor Šinkovec, Matjaž Schmidt, Andrej Štular

odpiralni čas galerije: tor.–pet.: 10.00–18.00; sob. & ned.: 10.00–14.00

---

SPREMLJEVALNI PROGRAM OB RAZSTAVI TA LJUDSKE V STRIPU IN ENA SCHMIDTOVA

Ta ljudske v stripu // Nedelce
pripovedovalski dogodek in delavnica za otroke (5+)

Vodnikova domačija, Ljubljana
nedelja, 11. oktober. 2020, ob 11.00
Poznate zgodbo o pridnih mravljicah in murnu muzikantu? Kaj pa tisto o namrgodenem levu in vohljajočih psih? Na nedeljskem pripovedovalskem dogodku na Vodnikovi domačiji, kjer bo v vlogi pripovedovalca in muzikanta nastopil Srečko Meh, bo mogoče slišati, kako ustripljene zimzelene slovenske ljudske pravljice in basni, ki so v knjižni obliki izšle pri Stripburgerju, zvenijo na odru. Sledila bo delavnica pod mentorstvom ilustratorke in stripavtorice Maje Kastelic, na kateri si bodo otroci izmislili svojo zgodbo s priljubljenimipravljičnimi junaki in jo pretvorili v kratek strip.
Obvezne prijave: spela.frlic@divjamisel.org

---

ŽIVALSKI STRIPI
stripovska delavnica (9+)
mentorja: Andrej Štular in Gašper Rus

Vodnikova domačija, Ljubljana
sobota, 24. 10. 2020, 10.00−15.00

Enodnevna stripovska delavnica, ki jo bosta vodila prekaljena striparja Andrej Štular in Gašper Rus, je namenjena mlajšim ustvarjalcem (od 9. leta dalje) in nudi osnovni vpogled v stripovsko ustvarjalnost. Kot navdih za stripovsko ustvarjanje bodo tokrat služile basni in pripovedi iz bogate zakladnice slovenskega ljudskega slovstva, v katerih nastopajo različne domače in divje živali, ki pa znajo govoriti, posnemajo in prevzemajo tako navade kot slabosti ljudi in nam tako na duhovit način sporočajo življenjske modrosti in nasvete.

Delavnica bo sestavljena iz dveh delov: v prvem se bodo udeleženci spoznali z delovnim procesom, ki ga izdelava stripa zahteva, s posebnim poudarkom na pripravi stripovskega scenarija po že obstoječi literarni predlogi, vizualizaciji likov in kadriranju pripovedi, v drugem pa se bodo posvetili snovanju in izdelavi lastnega stripa po izbrani živalski zgodbi.

Brezplačna delavnica je namenjena mladim od 9. leta starosti dalje.
Število mest je omejeno. Prijave in informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

Delavnica Živalski stripi je del programa Pripovedovalskega festivala.

---

POSTAVLJANKA // NEDELCE
ogled razstave in delavnica za otroke (5+)

Vodnikova domačija, Ljubljana
nedelja, 8. november 2020, 11.00−14.000

Razstava Ta ljudske v stripu in ena Schmidtova v Galeriji Vodnikove domačije vabi v pisani in kratkočasni svet ljudskih pravljic in basni v stripu. Vsestranski likovni ustvarjalec Andrej Štular je v strip prelevil rezijansko zgodbo Bežimo, svet se podira ter rusko pripovedko Medved ter jima nadel svežo in nadvse domišljeno likovno podobo. Namesto risbe je uporabil tehniki kolaža in asembaža ter pravljične junake in pokrajine ustvaril iz različnih zavrženih in najdenih predmetov - kamnov, lesa, gumbov, črepinj, zarjavelih koščkov železa in še mnogočesa zanimivega, kar mu je prišlo pod roke.

Uvodnemu ogledu razstave ter predstavitvi avtorjevih ustvarjalnih postopkov bo sledila delavnica, na kateri bodo otroci iz vsakdanjih, najdenih in naključnih predmetov izdelali nove podobe, sestavili svoje junake in z njimi oblikovali zgodbe ter na ta način »brezvrednim« predmetom dali novo funkcijo in vrednost. Poiščite kakšne doma ali v okolici in jih prinesite s seboj.

Brezplačna delavnica je namenjena starejšim od 5 let. Prijave in informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556
koprodukcija vseh dogodkov na Vodnikovi domačiji: Divja misel

---

David Krančan: Deveta briga
stripovska razstava

Galerija Meduza, Koper
ODPRTJE: petek, 16. oktober 2020, ob 19.00 // do 27. 11.

V koprski galeriji Meduza, kjer se s samostojno razstavo vsako jesen predstavlja izbrani Stripburgerjev avtor, bo tokrat v gosteh stripar ter ilustrator David Krančan. Krančan se je s svojimi stripovskimi deli ter ilustracijami v zadnjem obdobju uveljavil kot eden prodornejših stripovskih ustvarjalcev pri nas, o čemer pričajo tako izjemno afirmativne kritike kot tudi nagrade oziroma nominacije, ki jih je prejel za svoje delo. Za avtorjevo delo je značilno mojstrsko preigravanje različnih slogov, ki jih Krančan prilagaja vsebini oziroma ciljni publiki. Njegovo delo, naj si gre za klasičen strip ali za ilustracijo, zaznamujejo izredno dovršena risba in vznemirljiva dramaturgija, predvsem pa domišljena in živahna likovna imaginacija.
Glavnina postavitve bo namenjena risbam iz dveh nagrajenih stripovskih albumov, izdanih pri Stripburgerju: to sta Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). Ob tem se Krančan predstavlja tudi s serijo t.i. raziskovalnih kratkih stripov, ki se posvečajo stripu kot takemu, videti pa bo moč še vrsto risb, ilustracij in tudi grafik. Razstavo dopolnjuje tudi nekaj stripov, ki jih je avtor ustvaril v zadnjih letih za različne izobraževalne in promocijske namene.

David Krančan (1984, Ljubljana) je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Po enoletnem študijskem izpopolnjevanju v Pragi se je leta 2009 vrnil v Slovenijo. Je dolgoleten član uredništva revije Stripburger. Od leta 2011 med drugim ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Razstavljal je v pomembnejših slovenskih in nekaterih evropskih galerijah in za svoje delo prejel več nagrad. Krančan je tako v teoriji kot v praksi raziskovalec razsežnosti stripa kot likovnega izraza. Njegove pripovedi, ki so pogosto brez besed, v likovni podobi skrivajo pripovedne ključe.

Odpiralni čas: pon.–pet.: 10.00–15.00. Razstava bo na ogled do 27. 11 2020.
Koprodukcija: Obalne galerije

---

+ LIKOVNI RAZSTAVNI IN PRIPOVEDOVALSKI PROGRAM

Izrazi svoje upanje (Show Your Hope) // Pod golim nebom
slikarska razstava & pripovedovalski performansi

Galerija Alkatraz, Ljubljana & mesta po Sloveniji
ODPRTJE: ponedeljek, 26. oktober 2020, ob 20.00 // do 31. 10.

Pod golim nebom je nov programski sklop, v katerem izpostavljamo projekte v na prostem, pod golim nebom. Kot prvega predstavljamo projekt Izrazi svoje upanje, v katerem se prepletata slikarstvo in pripovedovalski performans.

Show Your Hope  (Izrazi svoje upanje) je potujoča umetniška iniciativa, katere pobudnik in glavno gonilo je nizozemski mož tisočerih talentov Martin Voorbij alias Mr. Martin. Njegov zaščitni znak je star rumen kamion, s katerim potuje po svetu, in ki se ob postankih spremeni v improvizirano razstavišče na prostem. Mr. Martin premore ogromno zbirko slikarskih del, ki so jih na temo upanja ustvarili umetniki iz vsega sveta in tudi iz Slovenije: zgodbe teh slik postanejo predmet svojevrstnih pripovedovalskih performansov, s katerimi karizmatični Mr. Martin na nepričakovanih lokacijah razveseljuje svojo publiko.
Zaključek Mr. Martinove ture po Balkanu se bo odvil v Sloveniji, kjer se ob krajši razstavi v galeriji Alkatraz obeta še vrsta pripovedovalskih performansov na prostem  tako v Ljubljani kot v nekaterih drugih manjših krajih v okolici prestolnice (točen seznam datumov in lokacij bo pravočasno objavljen na www.stripcore.net). Zavidljiva zbirka slik uniformnega formata, a neštetih likovnih izrazov in poetik, gledalcem predoča številne zgodbe o upanju, o najrazličnejših človekovih hrepenenjih, sanjah, pa tudi razočaranjih, vse to pa na performansih začinjajo številne anekdote in prigode iniciatorja projekta.

Mr. Martin oz. MARTIN VOORBIJ je vsestranski ustvarjalec samouk, pobudnik in koordinator globalne potujoče razstave Izrazi svoje upanje, mojster pripovedovanja in improvizacije. Preden se je začel ukvarjati s projektom Izrazi svoje upanje, je deloval kot glasbenik oziroma kot glasbeni menedžer. Med drugim je bil sodelavec in koordinator organizacije 2B, kulturne garaže v Eindhovnu (1984–1996). Bil je tudi pobudnik in koordinator mirovnega urada Outpost v Sarajevu (1997–2001). Poleg tega se ukvarja tudi s pisanjem knjig, filmsko in razstavno produkcijo. Živi in deluje v Eindhovnu na Nizozemskem.

Mr. Martin bo obiskovalcem galerije Alkatraz v angleščini pripovedoval zgodbe o slikah in avtorjih in sicer od ponedeljka do četrtka med 18. in 19. uro, v petek in soboto pa med 21. in 22. uro.

Odpiralni čas: ponedeljek−četrtek: 11.00−19.00, petek, sobota: 14:00−22:00

Koprodukcija: KUD Mreža, Divja misel
Projekt je del spremljevalnega programa Pripovedovalskega festivala.

---

Natan Esku: Nagačenci
večmedijska razstava

Galerija Kresija, Ljubljana
ODPRTJE: sreda 9. december 2020, od 18.00 // do 7. 1. 2021

Natan Esku, vsestranski ustvarjalec, čigar dela, pa najsi gre za grafike, slike, objekte ali za oblikovanje interierjev, nosijo izjemno prepoznaven ter izviren avtorski pečat, s svojim novejšim projektom predstavlja serijo mehkih skulptur, sešitih iz kosov zavrženih oblačil, ki jih je avtor naknadno poslikal oziroma porisal. Serijo živobarvnih, pisanih objektov na stenah, svojevrstnih križancev med trofejami fantastičnih bitij in doprsji grotesknih likov, dopolnjuje več samostoječih objektov: antropomorfne skulpture zasedajo celoten prostor galerije, ki se tako spreminja v specifičen vizualni ambient. Pri projektu, ki se bo, kot pravi avtor, vsekakor še razvijal, ne gre spregledati njegovih angažiranih podtonov: objekti so namreč izdelani iz zavrženih oblačil, s čimer želi avtor pripomoči k ozaveščanju nevzdržne situacije na področju tekstilne industrije, v kateri kot delovno silo pogosto izkoriščajo otroke, medtem ko ceneni in ekološko nevzdržni tekstilni izdelki kaj hitro končajo na odpadu. Tako bodo vsa razstavljena dela tudi naprodaj, avtor pa del sredstev od prodaje namenja programom za otroke iz socialno šibkih okolij.

NATAN ESKU je ilustrator z obilico radovednosti in želje po preizkušanju novih materialov ter tehnik, predvsem pa z ogromno strastjo do dela. Kot vsestranski ustvarjalec deluje na izjemno širokem spektru likovnih področij, kot so slikarstvo, kiparstvo, grafično oblikovanje, fotografija, oblikovanje interierjev ter razvoj likov za lutkovno gledališče in animacijo. Kot samostojni ustvarjalec na področju kulture med drugim sodeluje tudi z oglaševalskimi agencijami in oblikovalskimi studii. Predstavil se je na številnih samostojnih in skupinskih razstavah ter leta 2009 prejel nagrado Mednarodnega bienala ilustracije Zlatno pero Beograda za inovativno delo, ki nerazdružljivo povezuje poezijo z ilustracijo. Študij je končal na Akademiji za likovno umetnost in oblikovanje v Ljubljani, specializacijo pa na Akademiji v Budimpešti.

odpiralni čas galerije:
pon.–pet.: 10:00–18:00; sob.: 10:00–14:00; ned.: 10.00–13.00; prazniki zaprto

Razstavo je omogočil MOL.

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...u organizaciji udruge „STRIPoblaČAK“.

Složiti ćete se da su vas ovogodišnja događanja barem na trenutak asocirala na radnju nekog znanstveno-fantastičnog stripa kojeg ste davno čitali. Ludi znanstvenik iz čijeg je skrivenog labratorija pobjegao virus koji će izmijeniti svjetski poredak ili desetkovati ljudsku rasu, superjunak koji na ramenima umjesto puške ili mača nosi golemu injekciju punu cjepiva protiv strašnog virusa, samo su neki od potencijalnih strip scenarija inspirirani koronom . U ovim pandemijskim vremenima imamo veliku sreću što se možemo nastaviti baviti sa stripom i stvarima koje volimo. Strip u doba pandemije, kao jedan od medija koji nas spašava od dosade i pomaže da lakše prebrodimo trenutnu situaciju.

Kao i svake godine cilj nam je popularizirati strip i educirati sve uzraste o „9. umjetnosti“. Ako i samo jedna osoba više uzme strip u ruke, mi smo uspjeli u svom naumu.

Na koji smo način iskoristili lock down saznajte već 10., 11. i 12. rujna.

U sklopu 7. FESTIVALA STRIPA u organizaciji udruge „STRIPoblaČAK“ zadovoljstvo nam je pozvati vas na sljedeća događanja.

Prvi dan (10. rujan) u goste nam dolazi  nagrađivana animatorica, strip crtačica i redateljica Irena Jukić Pranjić. Otvorenje festivala i izložbe spomenute autorice predviđeno je za 19:00 sati u prostorima Centra za kulturu Čakovec (izložbeni prostor). Nakon otvorenja izložbe pozivamo vas da nam se pridružite na projekciji filmova u prostoru Male scene „Vinko Lisjak“. Prikazivat ćemo tri filma, spomenute autorice:
• „ORNAMENT DUŠE“ - kratki autorski animirani film u produkciji Zagreb filma, 2011.
Film vizualizira izreku koja se često koristi kao figura u govoru, u kojoj ljudi kažu da je neki događaj, krajolik ili običaj 'utkan' u njih. Osobnost i karakter svakog od likova filma prikazuje se raznolikim ornamentom koji pulsira utkan unutar vidljive aure koja je izgledom gotovo identična fizičkom izgledu tih istih likova.
• „POŽUDA“ - kratki autorski animirani film u produkciji Zagreb-filma 2014.
Crna Maca sanja kako vodi ljubav s tajanstvenim neznancem. Nakon što se probudi, hvata feromon koji je uzrokovao njezin san i odnosi ga u detektivsku agenciju. Tamo saznaje identitet muškarca iz sna i odlazi u epsku potragu za njime.
• „GAMER GIRL“  - kratki autorski animirani film u produkciji  LUMA filma, 2016.
Ljubavna priča sa sretnim početkom i tužnim krajem smještena je u kompjutorsku igru, u okvir koji svojom programiranošću i zadanostima podsjeća na društvene norme i ograničenja, i koji glavnoj junakinji ostavlja vrlo male mogućnosti da uspije izboriti željeni smjer svog života.

Zbog epidemioloških razloga održavanje strip radionice pod vodtvom autorice nažalost nije izvedivo, te iz istih razloga neće biti crtanja za publiku.

Promocija stripa „A ispod grada zmaj“ održat će se u petak 11. rujna u Knjižnici „Nikola Zrinski“ Čakovec s početkom u 18:00 sati. Boris Novak potpisuje crtež, Josip Mihalković scenarij na štokavskom, a Lea Šprajc prijevod na kajkavski.

Strip nosi naslov „A ispod grada zmaj“ i sadržajno se uvelike oslanja na predaju o ogromnom zmaju iz čakovečkog podzemlja. Međimurci svog zmaja zovu još i „pozoj“, što se etimološki dovodi u vezu s glagolom zijevati. Slijedom toga, zgodno je primijetiti da čakovečki zmaj u svom podzemnom brlogu – spava. San mu može poremetiti tek loše ponašanje ljudi i tada on izaziva potrese, poplave, a rjeđe i požare. Dogodi li se takvo što, moć da umiri zmaja ima samo Đak Grabancijaš, ili drugim imenom Črnoškolec, prema predaji izuzetno pametan mladić koji svijetom putuje držeći debelu knjigu u rukama.

Čakovečkog zmaja Pozoja (Pozoj je u stripu zmajevo osobno ime) u stripu je probudila nesnosna buka prouzrokovana bušenjima tla i traganjima za vrelima ljekovite vode. Dok se svekolika javnost jednoglasno priklonila znanstvenicima koji su rušenja u gradu protumačili kao posljedicu globalnog zatopljenja, dječak Martin uvjeren je da je pravi krivac nevoljama zmaj Pozoj. Tragajući za zmajem, dječak susreće čovjeka na konju koji mu se, iako isprva nevoljko i s oklijevanjem, pridružuje u pustolovinama. Kako se priča rasplela odnosno kako je između Čakovčanaca i zmaja Pozoja ponovno uspostavljeno suglasje, prepuštam Vam da sami doznate.

Tekst stripa isprva je napisan na standardnom hrvatskom jeziku. Naknadnim promišljanjima, autori su zaključili da će biti efektnije progovori li Pozoj međimurskim dijalektom.

Strip smo preveli na međimurski koji i mi sami koristimo u našoj svakodnevici, referiraju se autori, uvrstivši povremeno i koju arhaičniju riječ ili izraz s ciljem postizanja željenog, uglavnom humorističnog, efekta. Da je zadatak bio jednostavan, zasigurno nije, potvrđuje Lea Šprajc.

Dok odlazite na omiljenu subotnju kavu i sunčanu špicu, ne zaboravite zastati kod omiljenog strip štanda. U moru igračaka i dosadnih poklona, budite originalni. Strip-album, majica s likom omiljenog strip junaka ili Lego figurica sigurno nikog neće ostaviti ravnodušnim.

Festival će se održati uz poštivanje svih preporuka i mjera o socijalnoj distanci za sprječavanje širenja virusa COVID-19. Naše custom-made maske izradila je Tajana Štasni, a jednu takvu moći ćete osvojiti u giveaway-u na našoj facebook stranici www.facebook.com/oblachak/ udruge.

Kao autoricu ovogodišnjeg plakata moramo istaknuti talentiranu i karizmatičnu Maju Horvat.
-detaljne biografije gostiju, program i ostale podatke možete pronaći na Facebook stranici udruge STRIPoblaČAK
-dolaskom na festival pristajete biti na slikovnom materijalu (u protivnom javite nam se u inbox)
-zadržavamo pravo na prilagodbu programa epidemiološkoj situaciji

Udruga STRIPoblaČAK

LEA ŠPRAJC BIOGRAFIJA
Lea Šprajc studentica je diplomskog studija Etnologije i kulturne antropologije i Kroatistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Velika je zaljubljenica u tradicijsku kulturu, prirodu, književnost i glazbu. Interes za etnološke teme razvila je baveći se tradicijskom glazbom. Izvodi vlastite obrade međimurskih tradicijskih pjesama, kao i autorske skladbe inspirirane ugođajem i leksikom međimurske popevke.

BORIS NOVAK BIOGRAFIJA
Radi i živi u Središću ob Dravi. Umjetnički opus autora čine kiparska i slikarska djela, te stripovi. Na području stripa autor se predstavlja crtežima dopunjenima pripovjedačkim tekstom, kipovi prate zanimljive motive čovjeka u kretanju, a trenutno najviše slika ulja na platnu. Boris Novak po zanimanju je diplomirani inžinjer građevine. Umjetnost i građevina itekako idu zajedno, primjer je sam Novak. Tijekom posljednjih par godina nastala je zanimljiva zbirka kiparskih djela iz pečene gline i stripovi u dva izdanja: „Slaven“ koji prate događanja oko glavnog lika Slovena. U stripu se isprepliću slovenski i hrvatski jezik. Dodatak zadnjem stripu je priča „Ein bishen“ koja se događa u današnje vrijeme.
Samostalne izložbe:
-galerija Ante Trstenjak, Dom Kulture Ljutomer, ulazna avla općine Ormož, galerija Grajska Pristava
Izložbe stripova: Festival „Tinta“, Ljubljana, Festival „Smotra“

IRENA JUKIĆ PRANJIĆ
Rođena je 25. listopada 1973. u Bjelovaru, gdje je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, u klasi prof. Ivice Šiška i na Odsjeku Povijesti umjetnosti Filozofskog fakulteta pod mentorstvom dr. Jadranke Damjanov. Članica je ULUPUH-ove sekcije za strip, ilustraciju i animaciju.
STRIP
Stripom se bavi kontinuirano od 1997. godine.
Objavila je četiri samizdat-fanzina zajedničkog naziva Protuotrov.
Autorica i glavna urednica antologije ŽENSKI STRIP NA BALKANU (Fibra, 2010.)
Autorica strip-albuma Emisija emocija (2x2, 2015.)
Urednica i redateljica dokumentarnog televizijskog serijala Strip u Hrvatskoj (HRT3 2014/15 - 30 epizoda, te 2016/17 - 20 epizoda).
Djelovala unutar dvije umjetničke strip grupe u Hrvatskoj. Prva od njih, Divlje oko, okupljala je Dušana Gačića, Magdu Dulčić Todorowski, Zvonka Todorowskog, Miroslava Nemetha, Vladimira Končara, Franju Anžlovara i Helenu Klakočar Vukšić i bila je usmjerena na promociju autorskog stripa. U periodu od tri godine grupa je organizirala nekoliko izložbi, napravila zajednički animirani film i izdala dva albuma. Druga umjetnička strip-grupa u kojoj je sudjelovala bila je neformalna strip-družina Emisija Emocija u kojoj je nastupala uz Dunju Janković, Matiju Pisačića i Damira Steinfla. Grupa je zajedno nastupila unutar riječkog časopisa Val, organizirala nekoliko zajedničkih izložbi u Zagrebu, Opatiji i Rijeci, strip radionice u Opatiji i Bjelovaru te nekoliko zajedničkih strip-izdanja. Objavljivala je velikom broju tiskovina u zemlji i inozemstvu od kojih su najznačajnije Patak, Večernji list, Vjesnik, Nomad, Studentski list, Godine Nove, Zarez, Hrvatsko slovo, Bj-Akt, Flit, Komikaze, Q strip, Kontura, Kvadrat, Break 21, Handyburger (Ljubljana), Feminus Ludens (Beograd), Kuhinja (Pančevo), Mutate & Survive (Lisabon), Globeshit (Portland), Mineshaft (SAD), Love & Hate (Rim) i mnoge druge.
U nekoliko časopisa objavljivala strip serijale: Željko Znatiželjko koji je tri sezone izlazio u dječjem časopisu Radost; Manuljci – Bilogorski patuljci u bjelovarskom tjedniku Regija; Mali Indiana Jones i Detektivski slučaju časopisima Igraonica i Škrinjica; stripovi prema stihovima Jadranke Čunčić Bandov koji su izlazili u dječjem časopisu Prvi izbor.
Stripove je objavljivala i na mnogim stranicama – Lambiek, Zbrdazdola, Pips Chips i Videoclips, Pionirov glasnik, Komikaze, Emisija emocija, Stripvesti, ComiXculture. Također izlagala na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inozemstvu. Sudjelovala u mnogim međunarodnim projektima i radionicama za strip-autore. Osvaja brojne nagrade za strip.
Ilustrirala je mnoga udžbenička izdanja Školske knjige, te je svoje ilustracije objavljivala i u dječjim časopisima Radost, Modra lasta, Igraonica, Škrinjica, Kloks i Prvi izbor.
Ilustrirala je i slikovnice.
Kao mentorica i autorica sudjelovala je u izradi brojnih animiranih filmova.

JOSIP MIHALKOVIĆ
Josip Mihalković (1954.) likovni je pedagog i književnik. Članom DHK postao je u ožujku 1987. Do svoje 27. godine osvojio je petnaestak književnih nagrada.Uvršten je u treći tom HKE u izdanju Leksikografskog zavoda „Miroslav Krleža“. Objavio je četiri knjige pjesama. Karikature je objavljivao u časopisu „Ako“ grada Čakovca. Izlagao je u Salonu mladih u Zagrebu (1978.), u zgradi Scheier u Čakovcu, u knjižnici „Nikola Zrinski“ Čakovec, skupnoj izložbi LUV-a u Varaždinu, skupnoj izložbi „Autoportreti hrvatskih književnika“ u Zagrebu.

  ...Zona 021.

POZIV
za učešće u projektu
Umetnici silicijumskog doba: Zona 021
Pozivamo
Mlade ili nedovoljno afirmisane umetnike Zone 021 koji su u 21. veku debitovali na polju vizuelnog pripovedanja i vizuelne literature, gde su uključeni stripovi, ilustracije, koncept art za multimediju, karikature i slikovnice, da se uključe u projekat Umetnici silicijumskog doba: Zona 021 koji sadrži sledeće elemente:
- Predavanje i obuka za mlade umetnike o načinu ulaska u profesiju i međunarodno tržište.
- Susret mladih umetnika ili istoričara umetnosti sa doajenima i urednicima – ocenjivanje portfolija i diskusija.
- Objavljivanje biografija, portfolija i bibliografija.
- Obaveštavanje izdavačkih i produkcijskih kuća o rezultatu – da su im na raspolaganju umetnici radi angažmana.

Predavači:
MARIJA RISTIĆ (1989), istoričar umetnosti, kustos, kritičar. Završila je Zemunsku gimnaziju paralelno pohađajući Muzičku gimnaziju Kosta Manojlović (klavir) u Zemunu. Završila je osnovne akademske studije na studijskom programu Istorija umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i master akademske studije (10.00). Trenutno je na doktorskim studijama baveći se istraživanjem o ilistraciji kao umetničkoj disciplini u Srbiji. Od 2015. aktivno se bavi radom na savremenoj kulturnoj i umetničkoj sceni naših prostora organizovanjem likovnih kolonija, grupnih i autorskih izložbi (od kojih se izdvajaju GETO 2019, Glorifikacija Srbije 2017, Zlatno pero Beograda 2017, Aleksandar Deroko 2017, Iz srca beogradske neoavangarde 2016). Bila je jedan od predstavnika istoričara umetnosti iz Srbije na međunarodnom simpozijumu posvećenom ilustraciji u Bratislavi 2017.i 2019. godine.
ZORAN STEFANOVIĆ (Loznica, 1969), akademski umetnik, kulturni radnik, istraživač. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je i doktorand teorije dramskih umetnosti, kulture i medija. Živi u Beogradu.
Ima trodecenijsko iskustvo u sektoru medija, kulture i humanističkih nauka, u saradnji sa ustanovama Evrope i SAD. Bio je osnivač međunarodnih kulturnih projekata u oblasti izdavaštva, digitalizacije, leksikografije i popularne kulture.

Poželjno poneti potrfolio i biografiju.
Projekat će se realizovati 7,8,10,11 septembra od 14 do 16 časova u prostorijama KS Eđšeg.

Dobrodošli!

  ...3. i 4. oktobra u KS Eđšeg.

Poštovani: autori, ljubitelji stripa, izdavači, promoteri, gosti... Obaveštavamo vas da će se 14. NS strip vikend održati 3. i 4. oktobra u KS Eđšeg (Antona Čehova 4, Novi Sad). Nakon svih odlaganja i problema s terminima i prostorom konačno možemo podeliti dobru vest - da se uskoro vidimo!

  ...Prikaz strip albuma „Planeta strip 1.
  Družina“ Zlatka Milenkovića; 
  izdavač „ZMComics“ 2020.

Zlatko Milenković (1969) znan je svim ovdašnjim stripoljubcima kao jedan od najagilnijih strip radnika ili, kako se to nekada lepše govorilo, pregalaca. Njegovi stripovi pojavljivali su se u mnoštvu raznovrsnih publikacija i par samostalnih albuma, bio je član redakcije „Stripoteke“ i, kao „frilenser“, tehnički urednik brojnih strip izdanja. Sada već davne 1998.g. pokrenuo je jedinstvenu internet publikaciju „Strip vesti“ koja je postala respektivna hronika dešavanja na ovdašnjoj strip sceni. Dugotrajni aktivni rad na brojnim projektima rezultirao je hroničnim nedostatkom vremena za osmišljavanje i crtanje sopstvenih stripova. Ipak, potreba za stvaranjem nije se mogla ugušiti. Pokušaj da se ta želja ne izgubi odnosno da autor sam sebe natera da radi na novim stripovima bilo je i pokretanje fanzina „Samo strip...“, decembra 2012, koji je, mada ne preterano često (uglavnom jedan broj godišnje), postao pozornica za Milenkovićeve nove i stare radove (kao i stripove odnosno članke povremenih gostiju). Glavni, odnosno „noseći“ strip u svakom broju je serijal „Samo strippp...“ koji je Milenković sabrao u crno-belom albumu „Planeta strip“ koji sadrži prvu epizodu pod naslovom „Družina“ i, na kraju albuma, niz omaž ilustracija kolega strip crtača.

Znatiželjni čitalac u „Samo strippp...u“ sreće i prati dve paralelne i prepletene priče. U prvoj glavni junak je umetnik koji likom podseća na Milenkovića i koji se žali na nedovoljno vremena za stvaranje zbog čega sebi i publici (kojoj se i obraća) obećava da će ubuduće redovno crtati po tablu stripa (valjda po onoj latinskoj „nula dies sine linea“) čak i ako nema ideju o sadržaju u čemu će mu putokaz biti Moebiusova „Hermetička garaža“ koja je nastajala upravo tako - bez scenarija i plana (sledeći nadrealistički metod „automatskog pisanja“); pošto crtanje ima i terapijsku svrhu autor će crtati i sve što je oduvek želeo bez obzira da li se to uklapa u dotadašnji tok priče. Otvorena i autoironična samosvest, kojom se briše pogodbeni odnos umetnik-konzument, odlika je alternativnog-autorskog stripa i dozvoljava ne samo uvid u stvaralački proces već i direktnu komunikaciju stvaraoca i njegovih junaka. Tako i strip crtač raspisuje konkurs za junaka i sa odabranim kandidatom - metalnom lopticom sa rukama i kapom koja na vrhu ima propeler! - odlazi dalje; drugi član dobija mesto u družini bez konkursa (preko veze) jer je autor oduvek želeo da crta mumije (a ova je još i diplomirani ekonomista!) a treći je vilintuljak (plod grešne veze vilenjaka i patuljka, inače junak koga je autor ranije osmislio ali nije realizovao ideje o njegovim avanturama). Ovako sklepana družina, zajedno sa autorom koji ih malo bodri a malo kritikuje, kreće, po obrascima epske fantastike, kroz podzemni lavirint u važnu misiju oslobađanja - debele kobile od zlog zmaja. U ostvarenju zadatka će im pomoći leteći junak što će družinu, posle još malo peripetija, dovesti do robota-gedžeta koji ih smešta u kockasti svemirski brod i upućuje (u lakoj asocijaciji na TV seriju „Zvezdane staze“) u novu misiju...

Milenkovićeva nonšalantna (anti)priča vrca od dosetki i karikiranja modela iz arsenala savremene pop kulture, iz kvadrata u kvadrat pobijajući obrasce na koje je čitalac navikao u praćenju konfekcijskih žanrovskih sadržaja. Ipak, parodiranje nema za cilj dokazivanje sopstvene intelektualne superiornosti jer je stvaralac daleko od potpuno usredsređene ličnosti jakih estetskih nazora; umesto monolitnog umetnika pred čitaocima je stvaralac gotovo „na ivici nervnog sloma“ koji pokušava da radom sačuva sopstvenu ličnost. Otuda, umetnik smišlja i dobija junake kakve može da domaši a to važi i u suprotnom smeru (ili, kako bi to rekla narodna mudrost „našla rupa zakrpu“). U takvom kontekstu i crtež je adekvatno neadekvatan: bez preteranog poštovanja crtačkih pravila ali sa nizom domišljatih rešenja, bez preciznosti ali sa viškom dobrodošle razbarušenosti.

Milenkovićeva sposobnost da čitaoce ubedi u svoju priču, u njenu spontanost i neobaveznost, funkcioniše bez greške i u (ne)očekivanom smeru osveženja koje je na tragu ostvarenja plemenitih težnji za slobodnim strip stvaranjem.

(„Dnevnik“, 2020)

  ...rujan/septembar 1981.

U srijedu, 2. rujna 1981. na koronarnom odjelu zagrebačke bolnice „Dr Mladen Stojanović“ (danas Bolnica sestara milosrdnica) preminuo je Andrija Maurović, rođen točno osam desetljeća ranije u mjestašcu Muo u bokokotarskom zaljevu, tada u sastavu Austro-Ugarske monarhije.

Genijalni crtač stripova (jedan od deset najvećih u sveukupnoj svjetskoj povijesti devete umjetnosti – da ne bi bilo zabune), veliko ime u slikarstvu, ali i primjenjeni umjetnik koji je obilježio hrvatsku i tadašnju jugoslavensku pop-kulturu (i likovnu i medijsku, naravno) tijekom skoro 60-godišnje kontinuirane stvaralačke karijere.

„Stari Mačak“, nadimak koji je za Maurovića bio udomaćen u javnosti, tog je babljeg ljeta nažalost izgubio „bitku“ s upalom pluća, koju je „zaradio“ uobičajenim ranojutarnjim trčanjem na Sljeme gol do pasa.

Nažalost, tog ga je nesretnog dana sredinom kolovoza „uhvatio“ višesatni prolom oblaka, sasvim neuobičajen za ljetno doba.
U utorak 8. rujna Andrija Maurović je – pokopan na groblju Miroševac.

Pomalo je neobično što je između smrti i ukopa prošlo punih šest dana. Sprovodi su se u pravilu organizirali dan-dva, najviše tri dana nakon preminuća.

U izvještaju s posljednjeg ispraćaja u saveznom dnevniku „Borba“ (izlazio je u Beogradu), od njihova zagrebačkog dopisnika Ive Tomljanovića, spomenuto je da se je u republičkom SUBNOR-u (boračka organizacija, koja je tada, nakon Partije bila najmoćnija „politička sila“ u državi) postavilo pitanje treba li se Maurovića pokopati na parceli gdje se sahranjuju borci narodnooslobodilačkog rata ili ipak ne?!

Da li je to bio razlog što se toliko čekalo sa sprovodom?

Koliko mi je poznato prvi koji je javnost pustio informaciju da je Andrija Maurović nažalost otišao u „bolja prisjećanja“ bio je filmski kritičar i umjetnikov prijatelj Mladen Hanzlovsky na valovima Radio Zagreba (gdje je bio zaposlen) i kraćim tekstom u subotnjem broju „Večernjeg lista“ od 5. rujna.

Tekst iz „Večernjaka“ na mene, tada 19-godišnjaka, je djelovao ne kako se u žargonu kaže kao „grom“, nego kao „munje iz vedra neba“. Prvi glas! Nisam ni znao da je Maurović bio bolestan, da se liječio... Mislio sam da će „živjeti sto godina“, mislio sam kako ću ga tijekom studija moći često posjećivati, etc, etc...

Vijest o Maurovićevoj smrti emitirala je i nacionalna telegrafska agencija (TANJUG), koju su među ostalima prenijeli beogradska „Politika“ i splitska „Slobodna Dalmacija“.

U narednim tjednima „in memoriame“ (ili sjećanja) Mauroviću napisali su, među ostalima, Elena Cvetkova, Darko Glavan, Ljubomir Kljakić, Bogdan Tirnanić, Zlatko Gall, Mladen Hanzlovsky, Mata Bošnjaković, Askanio Popović, Ivo Šimat Banov, Frano Gotovac, Mladen Pavković, Aleksa Vojinović, Midhat Ajanović, Jurica Pazman, Zdravko Zupan, Ahmed Hrapović, Zoran Sekulić...

Isti su objavljeni u dnevnim listovima, u mjesečnicima, u revijama, stručnim časopisima, dječjim publikacijama, ali i u omladinskom tisku.
Ervin Rustemagić je npr. povodom Maurovićeve smrti u sarajevskom tjedniku „Svijet“ pretiskao svoj razgovor s njime, nekoliko godina ranije objavljen u knjizi „Čudesni svijet stripa“.

Beogradski „Zum Reporter“ je pak objavio navodno posljednji intervju kojeg je Maurović dao – njihovom novinaru Dejanu Lučiću!?

TV Beograd je u emisiji iz kulture napravila prilog o Andriji Mauroviću, a nije mi poznato kako se TV Zagreb postavila u vezi s time.

S Andrijom Maurovićem na svojim stranicama oprostila su se i specijalizirana strip-izdanja: „Strip magazin“ (Zagreb), „Yu strip“ (Gornji Milanovac), „Strip zabavnik“ (Novi Sad).

Na sprovodu u zagrebačkoj Dubravi „posmrtno slovo“ o Andriji Mauroviću održao je Ivica Bednjanec.

Kako smo uspjeli rekonstruirati, iz fotografija, novina i osobnih sjećanja, bilo je podosta stripaša i umjetnikovih prijatelja: Nedeljko Dragić, Rudi Aljinović, Marcel Čukli, Fadil Hadžić, Mladen Hanzlovsky, Mirko Ilić, Jules Radilović, Krešimir Zimonić, Igor Kordej. Iz Munchena je došao Walter Neugebauer, dok su iz Beograda stigli Sibin Slavković, Zdravko Zupan i Askanio Popović.

„Prvi puta toliko autora stripa na jednom mjestu.“, puno godina kasnije mi je kazao Zupan.

Dosta je toga ostalo kao enigma iza sprovoda, ali evo i jednog političkog „štikleca“:
Sućut obitelji Andrije Maurovića putem brzojava izrazio je Jakov Blažević, tada predsjednik predsjedništva SR Hrvatske.
U vjerodostojnost „štikleca“ ne treba sumnjati – agencija TANJUG!

Nekako paralelno sa smrću i sprovodom, na adrese pretplatnika i u knjižare diljem zemlje „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca poslali su prvu Maurovićevu knjigu stripa, koja je sadržavala dva kolor-ostvarenja „Čuvaj se senjske ruke“ i „Djevojka sa Sijere“, rađenim po scenarističkim predlošcima Norberta Neugebauera.

Besprijekorno otisnuta knjiga (urednik Sibin Slavković, predgovor Bojan M. Đukić, grafički urednik – Rade Rančić) štampana je u fascinantnoj nakladi od 10 tisuća primjeraka.

Zanimljivo je spomenuti da je zagrebački tjednik „Vikend“ fotkom Branka Oreškog zabilježio kako je Maurović u bolesničkoj postelji nekoliko dana prije smrti prelistavao prve primjerke svoje knjige, netom pristigle iz ljubljanske štamparije „Mladinska knjiga“. U impresumu piše da je „štampanje završeno u junu 1981.“, ali ipak se nešto kasnilo!?

P.S.
Iako sam za koji tjedan morao otići u vojsku (u Suboticu), te sam sređivao stvari vezane za upis na fakultet (koji je započinjao dvanaest mjeseci kasnije), „želio“ sam otići iz Pazina u Zagreb na Maurovićev sprovod.
Nažalost, iz novina nisam uspio saznati dan, mjesto i vrijeme. Taj podatak nisam našao niti u osmrtnicama koje sam tražio u „Vjesniku“ i „Večernjem listu“.
Mladen Hanzlovsky s kojim sam bio u kontaktu nije u stanu imao telefon (kontaktirali smo putem pisama), na njegovom radnom mjestu u Radio Zagrebu tih dana je bio „neuhvatljiv“...
Iznenadio sam se kad sam naknadno saznao da je sprovod bio na Miroševcu, a ne na Mirogoju!?
Na Mirogoj će se Andriji Maurović „preseliti“ devet godina kasnije...