Dušan Vukojev Duda rođen je 3. avgusta 1948. godine u Borovu u Hrvatskoj. Najveći deo života proveo je u Novom Sadu. Školovanje je završio sa gimnazijom. Posle odsluženja vojnog roka odlazi u Nemačku. Tamo izdržava godinu dana i vraća se u Novi Sad. Jedno vreme vozi viljuškar. Zatim radi u arhivi sa geodetskim kartama, docrtava ih i kopira. Politikin Zabavnik mu objavljuje Šrafka. Na raspisanom konkursu za zaštitni znak markentiške agencije Dnevnika osvaja prvo mesto i dobija posao dizajnera. U Nevenu objavljuje Rundija. Stripoteka objavljuje Kokoa i Šufnudle. Piše scenarija za Tarzana. Dizajnerski i tehnički osmišljava izgled Građanskog oglasnika. Napušta Dnevnik i prelazi u Građanski oglasnik. Posle dve godine zovu ga da se vrati u Dnevnik. Dobija mesto tehničkog urednika oglasnih strana. Dnevnik ga ponovo postavlja za dizajnera zbog nekih novih izdanja. Nakon ponovnog odlaska iz Dnevnika radi karikature za internacionalne festivale. Kao scenarista sarađivao je sa velikim brojem autora – Mijatovićem, Nenadovim, Meseldžijom, Mikicom Ivanovićem… Oženjen je Marijom i ima dva sina. Živi u Ledincima.

  Intervju: Dušan Vukojev Duda

Ko je Dušan Vukojev?
Ko je Bog? Da li je kosmos, to predivno biće, zaista beskonačno? Da li smo nepravedno sami u tom beskraju? Koliko ima dimenzija? Šta je to vreme? Čemu ono služi? Gde je naš početak? Šta je iza kraja? Ko sam ja? Pitanje o meni još je na kraju reda.

Rođeni ste u Borovu 1948. godine. Kakva su Vam sećanja na detinjstvo u Borovu?
Borovo, kao naselje, nije ni postojalo dok se nije pojavio Jan Bata (češki kapitalista) i na obali Dunava izgradio fabriku obuće i gumaru sve sa naseljem za radnike. Postojalo je Selo Borovo (i danas postoji), te je Bata po njemu dao ime Borovo, to jest Borovo naselje. Moj otac Bogdan, rodom iz Neština, odmah po oslobođenju, po zadatku Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) postaje prvi čovek kombinata, jer je kod tog istog Bate u Zlinu (Češka) završio školu za kožarskog inženjera. I tako se ja tu rodim. Kakva su mi sećanja na Borovo? Setna i mutna. Setna jer su mi tu umrla dva brata, a mutna jer smo posle četiri godine već jurili novi Bogdanov KPJ zadatak, to jest, Osijek, Niš, Skoplje, Sombor. E, tu Bogdanu puče pred očima a i pred KPJ knjižicom, te on reši da dođemo u Novi Sad.

Kada ste prvi put došli u kontakt sa stripom? Kako ste zavoleli strip?
Još u devetnaestom veku. Čoveče! Hodim kroz vekove! Bio je to Politikin zabavnik. Posle su došli Kekec i Plavi vjesnik. Nema tu šta da se zavoli. Ja sam se rodio da volim umetnost. Da li vizuelnu, da li audio, svejedno. Samo da je lepo. I da bude lepo nekome dok to gleda ili sluša. Drago mi je da sam jedan od tih što šire lepotu.

Koje stripove ste najradije čitali?
Najradije sam čitao SVE.

Kakva su sećanja na Sombor, gde ste proveli deo mladosti?
Sombor? Mislim da tamo gde te zadesi prva ljubav, da tamo i ostaju najjače uspomene. Tih šezdestih Sombor je bio sakriven među bođošima (drvo australijskog koprivića), a mi smo išli na igranke, slušali Bitlse, Stonse, Enimalse, Kinkse, Soni i Šer, Bič bojse… Devojke su bile najlepše, tek nabubrile, a kanal pored Sombora nikada bistrije vode. Kupanje, fudbal na štrandu, prvi akordi na gitari, malo učenja, više bubanja, terra est stella, latinski je mrtav jezik, marš sa časa, Vukojev! Davno sam bio u Somboru. Verovatno se bojim da raspršim sečanja na miris njene kose, miris lišća bođoša u proleće i čega sve ne.

Kako je došlo do Vašeg preseljenja u Novi Sad? Kako je Novi Sad izgledao 1960-ih godina?
Cepanjem KPJ knjižice (i to smo već rekli). Najzad je Bogdan našao sebe. I to čista  obraza. Naime, on koji je ceo radni vek bio generalni, završio je na Detelinari, novosadskom Pekamu. Stan nije dobijen već ga je kupio na kredit. Molim lepo. Sve troje smo odmah zavoleli Novi Sad. Samo loši ljudi ne mogu da ga vole. Međutim, moj život se odvijao na Detelinari. E, tu je bilo dinamike. Igranka bez tuče to nije igranka.
Na jednom ispraćaju našeg drugara u vojsku razvili smo tuču i na železničkoj stanici. Salajčani su baš u isto vreme pratili svog drugara u vojsku. Nisam sklon nasilju, ali takvi smo tada bili. Drčni, ali i iskreni, pravi prijatelji. Danas Detelinarom mahom bazaju korisnici droga. Trenutno živim na obroncima Fruške gore, tako da ne moram da gledam tu izopačenost.

U vreme studentskih protesta 1968. godine imali ste 20 godina. Kako su se ova zbivanja odrazila na Vas i da li ste u njima aktivno učestvovali?
Ne. U to vreme sam bio u vojsci na albanskoj granici te sam aktivno učestvovao u hvatanju političkih provokatora koji su dolazili iz Albanije. Bilo je i podmetanja bombi po Prizrenu i Peći. Ali onda je država bila jaka i brzo se rešavala takvih elemenata.
Naravno, o tome se ništa nije govorilo (kao da Ameri kažu šta sve rade). Ne bih ni ja to znao da po vojnoj dužnosti nisam par puta bio baš na licu mesta. Danas je to druga priča. Danas je to demon-kratija.

Iste godine pojavljuju se čuvene Dnevnikove edicije Lunov magnus strip i Zlatna serija. Da li ste pratili ta izdanja i kakvo ste mišljenje imali o njima?
Naravno da sam pratio ta izdanja. Čak šta više i čitao sam ih. Moje mišljenje? To mi liči na ono prvo pitanje. Bilo je lepo čitati to. Bolje je tek dolazilo.

Kada Vam je postalo jasno da ćete se baviti stripom?
Bila je topla avgustovska noć. Pogledao sam u nebo. Jedna zvezda je počela da pada. Osetio sam neverovatan poriv (čitaj proliv). Kako je zaista počelo? Jednostavno. Čitaš, crtaš, pa opet to isto i onda se upitaš: dokle? Zar nije vreme da to neko vidi?

U svet stripa ulazite 1971. godine sa stripom Šrafko. Kako je došlo do kontakta sa Politikinim zabavnikom i da li ste i ranije pokušavali da objavite Vaše stripove?
I tako nacrtam Šrafka i pošaljem ga u Zabavnik. Oni ga odmah prihvate. Ne. Pre toga nisam pokušavao ništa da objavim.

Saradnju sa Dnevnikom započinjete 1975. godine, kada u Zlatnom klikeru objavljujete Čupka. Kako je došlo do saradnje sa Dnevnikom?
Isto kao i sa Zabavnikom. Samo što sam otišao lično sa crtežima. Bili su od mene na tri semafora.

Na početku profesionalne strip-karijere opredelili ste se gotovo isključivo za karikaturalni strip. Da li postoji neki poseban razlog za to?
Verovatno. U Spunku su mi objavili jedan, da kažem, realistički strip. Takav način crtanja za mene nije problem. Ali ta težnja za realnošću kao da me opterećuje. To precrtavanje neke ulice u Parizu ili tog i tog modela automobila. Nemam taj mazohizam u sebi da cinculiram sa detaljima. Ponavljam, to je za MENE mazohizam.
Lakše mi je da radim moje likove. Oni se neće žaliti na neke greške. Moji su. A možda sam i pomalo komotan. Sada su horoskobdžije otkrile moj znak.

Ko su Vam tada bili uzori?
Mama i tata. Zar moji likovi liče na neke poznate autore? Ne bih rekao. Lepo je kad vas prepoznaju bez potpisa. Vaš crtež je potpis.

Vaši stripovi – prvo Koko, a zatim Rundi i Lijanko predstavljali su okosnicu Nevena. Kakva su Vam sećanja na saradnju sa ovim listom?
Najlepša. U to vreme glavni i odgovorni urednik Nevena bio je Miroslav Antić. Ne znam kako, on je saznao za Rundija, koji je izlazio u Zabavniku, radi jedan Novosađanin. To ne može. Za njega je odliv mozgova već tada bio poznat termin. Kada sam došao na razgovor u njegovu kancelariju, on se brijao električnim aparatom. Zavoleo sam ga odmah. Ponudio me je pićem i duplo većim honorarom. Gde su nestali ti divni ljudi?

Krajem 1970-ih upoznajete se sa Mišom Mijatovićem. Kako je došlo do ovog poznanstva?
Mišu i mene upoznao je jedan naš zajednički prijatelj. Miša je već bio oženjen tako da nam se putevi nisu ukrštali. Naime, taj moj prijatelj i ja još uvek smo „divljali“. Uglavnom, njih dvojica su se sreli i ustanovili da nekom fali scenarista.

Za strip Krapino dobili ste i nagradu na konkursu Dečjih novina. Koliko Vam je ta nagrada značila i šta je bio razlog da se sa ovim stripom ne nastavi.
Ta nagrada? Pa, ne znam. Da li je Leonardo da Vinči nekada dobio neku nagradu? A šta je sve ostavio iza sebe. Po meni bitniji je TRAG. Nagrade se često i nameštaju. Da pričam o tome?

Sa Dečjim novinama sarađujete od 1979. godine, kada u ediciji Nikad robom objavljujete nekoliko epizoda stripa iz serijala Gvozden i Nebojša. Otkud ideja da radite strip iz Narodnooslobodilačke borbe?
Mislim da u tom karikaturalnom „stilu” to niko nije radio pre nas. To je već dobro. Zatim, to i nije ideja, koliko činjenica da Miša crta baš tako. Zašto NOB? To je onda bilo in. Ali, kada smo hteli da ubacimo i četnike i ustaše, e onda je bilo aut. Mislim da je to bio razlog zašto smo prestali da radimo Gvozdena i Nebojšu.

Sa Vašim i Mišinim stripom Mika Muštikla Stripoteka započinje da objavljuje domaći strip. Kako je došlo do saradnje sa Forum‒Marketprintom i uopšte do ideje da se radi Mika Muštikla?
Jednostavno. Uzmeš probne crteže i scenario i odeš u Stripoteku. A sam Mika? Ne znam. Pitajte Mišu. On je dobar u „memoriji pamćenja“.

Nakon Koka, Šufnudle će postati zaštitni znak Stripoteke za dugi niz godina. Kako je došlo do ideje za ovaj strip?
U to vreme u Stripoteci su radila dva izuzetna čoveka. Svetozar Tomić kao urednik i Slavko Draginčić kao njegov zamenik. Osim edukacije o stripu koja je kod njih bila uvek pristuna, oni su često znali da pitaju: „Radiš nešto novo, Dudo?“. I tako, hajde da radimo nešto novo. Hvala im. Zaista, gde su nestali ti divni ljudi?

Sa Brankom Plavšićem sarađujete u to vreme na stripu o Inspektoru Kameleonu i stripu Tenk. Kakva su Vam sećanja na saradnju sa Brankom?
Ponoviću i treći put. Zaista, zašto odlaze svi ti divni ljudi? A na planeti i dalje živi toliko skotova.

Početak 1980-ih predstavlja izuzetno plodan periodu u Vašem radu. Tada sarađujete i sa Jelkom Peterneljem na stripovima o Nebojši i Vuku. Kako je tekla saradnja sa Jelkom?
Kao i sve dosadašnje. Dođeš, vidiš i uradiš. Ništa lakše. Samo odvajaš ono što je višak, rekao je jednom vajar Henri Mur.

Stripom ste se bavili pored Vašeg redovnog posla. Koliko je činjenica da se niste mogli u potpunosti prepustiti stripu bila otežavajuća za Vaš rad?
Ta činjenica ne stoji. Ja sam se uvek 100% posvećivao svom radu. Kad radim, onda radim. Mislim da će vam svaki od autora to potvrditi. Mi ne možemo da otaljavamo. To se odmah vidi. Pa, prvi ti vidiš.

Velika većina autora tokom 1980-ih je radila na strip-serijalu Veliki Blek. Vi ste jedan od retkih koji su ostali mimo toga. Zašto?
To je vrlo jednostavno. Neko sluša Indiru a neko Pink Flojd. Ta dva sveta se nikad ne spoje.

Petar Meseldžija ističe Vaš izuzetan uticaj na njega. Kako je došlo do poznanstva s njim i rada na Krampiju, Esmeraldi i ostalim stripovima?
On je došao kod mene kao maloletnik. Imao je šesnaest godina. Kada sam video crteže mislio sam da ima 30. Naravno, crteže pod mišku, „zapalimo” dijanu i pravac Stripoteka.
Mislim da nisam toliko uticao na Peru koliko sam pokušavao da ga odbranim od samog sebe. Stalno nešto leluja. Nije lako biti u toj državi (Holandiji) tolike godine. Razumem ga. I ne razumem ga. Trenutno je između nas muk. Do novog feniksa.

Pored Meseldžije, zaslužni ste i za uvođenje Dejana Nenadova u svet stripa. Kako ste se upoznali s Dejanom i kako je izgledala saradnja s njim?
Sve isto kao sa Perom samo što se ovoga puta zvao Dejan. Sve moje saradnje su bile OK. Pardon, samo sam sa Mišom znao da zaglavim. Zna da bude „zaglavljiv”.

Sarađivali ste s gotovo svim vojvođanskim crtačima aktivnim tokom 1980-ih pored Mijatovića, Meseldžije, Nenadova, Plavšića, sarađivali ste sa Lebovićem, Mikicom. Strakom, Milovićem, Đukićem, Kozom, Miletićem, Stokićem… Stiče se utisak da ste bili veoma otvoreni za mlade crtače?
Lako je biti otvoren sa talentovanim ljudima.

Sa kim od crtača ste najradije sarađivali?
Sa svima.

Krajem 1980-ih započinjete rad na Tarzanu. Kakva su Vam sećanja na rad na ovom stripu?
Lepa. Niko nije tako dobro plaćao kao Stripoteka. Mada mi je on kao lik prilično sterilan. Nit’ pije, nit’ puši, nit’ devojčice guši. Ali, zabavljala su me ta „afrička“ imena.
Jednu epizodu o nekom pomahnitalom nosorogu naslovio sam Rogontua. Kao to je neko „afričko“ ime. I dan-danas moj mlađi sin kada vidi negde nosoroga, a u mom prisustvu, on me značajno pogleda i kaže: „O, Rogontua!”.

Koji od Vaših stripova Vam se danas čine najuspelijim?
Rundi. Možda zbog sličnosti u njušci i frizuri.

Kako ste doživeli raspad SFRJ?
Kao raspad.

Koliko ste tokom poslednje dve decenije imali prilike da se bavite stripom?
Neću da ti kažem!

Da li pratite savremeni domaći strip i šta mislite o njemu?
Pratim. Ima odličnih autora. I biće ih još. Umetnost je neiscrpna.

Kakve su šanse da se vratite aktivnom bavljenju stripom?
Moje pero je uvek zašiljeno, ali to ne zavisi od mene.

Kako biste definisali Novosadski strip, odnosno da li bismo mogli da govorimo o Novosadskoj školi stripa?
Zašto ne. Dobri su. To sam već rekao u dva, tri reda iznad.

Kakav su uticaj na Vas imali Novi kvadrat i Beogradski krug 2?
U krugu dvojke teško je naći kvadrat. Bili su odlični, ali bez uticaja.

Kakav je Novi Sad danas?
Gradolik.

Šta bi, po Vama, trebalo da se desi, da domaći strip doživi pravu afirmaciju kod nas?
Da se pojave oni divni ljudi.

Kakav vidite odnos vlasti prema stripu?
Da ne budem vulgaran, boli ih falus.

Kakav značaj imaju brojni domaći strip-festivali?
Ne damo se vašoj žabokrečini!
Koliko se muzika koju ste slušali odražavala i na Vaše stvaralaštvo?
Inspirativno.

A film?
Takođe.

S kim se družite iz sveta stripa?
Sa veteranima.

Da li i danas čitate stripove? Koje?
Stripoteku i nešto sa sajtova.

Čime se trenutno bavite?
Dizajnom.
Koliko se u Novom Sadu zna za Dušana Vukojeva?
O ženama neću, a muškarci me ne interesuju.

Šta biste najviše zamerili savremenom društvu?
Nisam znao da to postoji.

Kakva bi bila Vaša poruka mladim strip-scenaristima?
Mašti na volju!

(Objavljeno: Zlatno doba vojvođanskog stripa, 2016. - intervju rađen 2011)

  ...VELES 2018.

Ove godine po prvi put Strip centar Makedonije-Veles organizuje međunarodnu strip koloniju.
Organizirat će se od 22. do 26. Augusta u Velesu.

Ovo je novi način organizovanja tradicionalnog Internacionalnog strip salona u Veles koji će sada i ubuduće biti podeljen na
• Strip koloniju
• Svečanu izložbu

Učesnici imaju obavezu u tih 4 dana da naprave svoji strip koji će biti objavljen u časopisu „STRIP KREATOR”, a organizator zadržava pravo korišćenja strip radova za razne prigode: izložbe, promocije.

Prema zamišljenom, potrebno je učešće 7 osoba iz Makedonije i 7 iz drugih zemalja, a potrebno je sačuvati polovu strukturu. Troškovi ishrane, smještaja i putovanja su podmireni.

Prijava se vrši putem e-maila vanecomic@yahoo.com. Rok za slanje prijava je 15 avgust 2018 g

Organizator će odabrati ucesnike u roku od najviše 2 dana.

  ...veseli potrčko i štrkljasti novinar -
  „Spiru i Fantazio vanredna serija“;
  izdavač „Darkwood“ 2015.

Među (bez)brojnim junacima francusko-belgijskog stripa koje su, posle II svetskog rata, devojčice i dečaci na prostorima Jugoslavije mogli da čitaju bila su i dvojica veseljaka Spiru i Fantazio („prekršteni“ u „Spira i Ćira“); osim magazinskih epizoda objavljeno je i par kolor albuma sa njihovim avanturama pa bi se moglo reći da su oni poprilično popolurni, posebno kada su bili u društvu sa Marsupilamijem a crtao ih je Andre Franken. No, mnogo je toga o ovom popularnom dvojcu nepoznato i tako bi i ostalo da nema albuma „Spiru i Fantazio vanredna serija“ u  izdanju „Darkwood“-a (iz 2015.g.). Knjiga na više od 190 kolor stranica sadrži čak četiri albuma iz „Vanredne serije Spiru i Fantazio“ koje je francuski izdavač „Dupius“ objavio 1976. (dva albuma) i 2003. godine. Tako je tamošnjim (a sada i ovdašnjim) čitaocima koliko-toliko otkrivena istorija ovog stripa a ona seže, ni manje ni više, čak 80 godina unazad sve do 1938.g. kada je na prvog strani prvog broja „Spiruovog žurnala“ rođen potrčko Spiru; naime, direktor hotela „Muste“ je objavio oglas za potrčka koji treba da bude „mlad, veseo, prijatne pojave, vredan, vredan, snalažljiv itd.“ Ali, kandidati su bili sve sem traženog pa je direktor otišao do umetnika da mu nacrta najnoviji model potrčka što je ovaj i uradio a potom sliku poprskao „vodom života“ i oživelog potrčka poslao u svet! Originalni tvorac Spirua je Rob-Vel od koga je „Dupius“ 1943.g. otkupio autorska prava; strip je išao iz ruke u ruku sve dok nije stigao do legendarnog crtača Žižea koji mu je doneo i prvu slavu. Zbog brojnih obaveza Žiže je 1946. „Spirua i Fantazia“ predao mladom Frankenu koji će ga stvarati sve do 1969.g. kada je napustio strip i posvetio se svom legendarnom junaku „Gaši“. Jakoj i samosvojnoj ličnosti kakva je Franken nije bilo lako naći adekvatnu zamenu pa je „Dupius“ angažovao više umetnika (Furnije, Nik, Tom i Žanri, Morvan i Munuera, Šalan...) koji su se, duže ili kraće, zadržavali na serijalu. Serijal izlazi i danas i broji gotovo 60 redovnih i desetine vanrednih (samostalnih, prigodnih) albuma.

Spiru je zamišljen kao dečak potrčko-liftboj sa prepoznatljivom crvenom uniformom i kapicom (uz manje izmene frizure tako izgleda i danas). Ubrzo on dobija drugara – nestašnu vevericu Spipa. Žiže je 1944.g. uveo novog junaka – Fanatazija, štrkljastog novinara sa nemirnim šiškama. Franken je stvorio Marsupilamija, čudnu zverku iz Južne Amerike (koju je poveo sa sobom kad je otišao iz serijal). Strip ekipu čine i žitelji sela Šampinjak (Grof od Šampinjaka, Spiruov i Fantazijev domaćin i drug u avanturama, samoljubivi Gradonačelnik, pijanac Čokanjon), nekolicina reportera, ludi naučnik Zorglub, zločesti Don Vito Kortizone (naravno mafijaški bos), Zanafio (Fantaziov zli rođak). S vremena na vreme se pojavljuje i Gaša Šeprtlja koji se zahvaljujući svojoj upečatljivosti „osamostalio“.

Spiru i Fantazio su u prvim godinama uglavnom imali „obično neobične“ doživljaje kakvi su oni (reprintovani i u ovoj knjizi) iz epizode „Tenk“ (iz 1947. prva Frankenova epizoda), „Nasledstvo“ ili „Spiru i montažna kuća“. Ove su pričice bazirane na prostodušnim zapletima (drugari kupuju od američkih vojnika polovni tenk koji ne umeju da voze pa uništavaju sve oko sebe, da bi otkrio šta je nasledio Spiru mora dobro da se pomuči i ode čak u Afriku, potencijalno unosan posao prodaje montažnih kuća za plaže slavno propada) u kojima dominiraju desetke, gegovi i jurnjave u stilu nemih filmova a sve iscrtano u nizu kaiševa sa malim sličicama. Ambicioznija je epizoda „Robot Radar“ u kojoj naši junaci moraju da se bore sa pomahnitalom tehnološkom novotarijom. Sukob sa ludim naučnicima i njihovim planovima odnosno eksperimentima-proizvodima postaće jedna od stalnih tema serijala baš kao i putovanja na egzotične lokacije i sukobi sa svakovrsnim nevaljalcima. Ili kako se kažu Tom i Žanri u jednoj tabli iz 2001.g. – momci ponedeljkom hapse opasnu personu, utorkom svrgavaju diktatora, sredom hvataju retku, zaštićenu zverku, četvrtkom onesposobljavaju ludog naučnika, petkom sprečavaju pljačku veka, subotom spasavaju planetu a nedeljom kuvaju za Tetka Juliju! Poneke od pobrojanih rabota, poteklih iz pisaće mašine i pera različitih autora, mogu se videti i u ovoj knjizi. Znatiželjni čitalac će pratiti i vizuelni razvoj-odrastanje Spirua i ekipe kada ih je radio Franken odnosno njihove različite izglede koje su formirali drugi crtači. Očit je i razvoj crtačkih tehnika i sklapanja strip tabli kao i usložnjavanje priča-avantura na šta će uticati i zadati broj stranica ali i ambicije scenariste. Tako uz bezazlene igratije („Fantazio i fantom“ Žižea, 1946) nastaju i one sa socijalnim senkama (Rob-Velova epizoda o crnom bokseru Bubici i Spiruu kao njegovom menadžeru, 1942-1943) ili se priče usložnjavaju u preklapanjima realnosti i snova („Odmor u šumi Tandar-broć“ Furnijea, 1973) sve dok se ne stigne do stadijuma u kome se parodira i parafrazira istorija samog serijala („Čelično srce“ Šalanova, ambiciozna, na žalost nezavršena epizoda, 1982).

Rečju, knjiga „Spiru i Fantazio vanredna serija“ je, osim velike doze razonode, smeha i avantura, sjajan uvod u poznati strip serijal, njegove početke i razvoj ali, istovremeno, uvid u razvoj stripa i promene u tretmanu i doživljaju stripa kao umetničke forme.

(„Dnevnik“, 2018)

  ...pred domaćom publikom!
  Prvi tom u prodaji već od
  sredine jula.

Čarobna knjiga ima zadovoljstvo i čast da najavi da će se, posle dvadeset godina, pred srpskim čitaocima naći strip koji je obeležio evropsku stripsku scenu i više nego bilo koji drugi naslov doprineo popularizaciji devete umetnosti. O neverovatnoj popularnosti „Asteriksa” govori i činjenica da je preveden na više od 100 jezika, s prodajom od preko 370.000.000 primeraka širom sveta. Urnebesne avanture Asteriksa i Obeliksa biće objavljene u tvrdokoričenim izdanjima, velikom formatu i, naravno, punom koloru, i obuhvatiće svih 37 dosad izdatih priča. U svakom tomu publika će moći da uživa u tri epizode, a do kraja 2020. Čarobna knjiga će objaviti 12 tomova i sve pojedinačne epizode koje u međuvremenu budu izašle kao posebne albume u mekom povezu.

Kada je reč o prevodu, tu zaista nije bilo dileme: legendarni prevod Đorđa Dimitrijevića, uz koji su odrastale generacije ljubitelja stripa, naći će se u svim epizodama koje su dosad objavljene. Đorđe se potrudio da ponovo pregleda i dotera stare prevode, koji su sada bolji nego ikad, i tako će biti sve do 27. epizode. Što se tiče novih epizoda, koje dosad nisu prevođene na srpski, tu će, oslanjajući se na osnove koje je utemeljio Đorđe, svoj raskošni talenat i smisao za humor pokazati naša proslavljena prevoditeljka Melita Logo Milutinović, dobitnica nagrada „Miloš N. Đurić” i „Branko Jelić” za najbolje prevode s francuskog i, naravno, pasionirana ljubiteljka „Asteriksa”. Uvereni smo da će čitaoci neizmerno uživati u Melitinim doskočicama i prevodilačkim bravurama, koje će čitaocima „Asteriksa” i francusku kulturu spustiti na dlan.

Važno je pomenuti i ono što javnost možda najviše zanima – izdavački plan i tempo. Starije, već objavljene epizode izlaziće hronološki. Čarobna knjiga je, međutim, odlučila da publici pruži priliku da se paralelno upozna i s novim autorskim tandemom Feri–Konrad (Jean-Yves Ferri, Didier Conrad), koji je od 2013. preuzeo rad na „Asteriksu”. Tako će se sredinom jula u prodaji pojaviti „Asteriks – knjiga 1”, zatim u avgustu i „Asteriks – knjiga 12”, dakle prvi i poslednji tom, a već u septembru, u mekom povezu, album 37, „Asteriks na trci kroz Italiju”, koji je objavljen u Francuskoj prošle jeseni. Preostala dva toma s novim epizodama, jedanaesti i deseti, izaći će uporedo s drugim i trećim tomom. Čarobna knjiga planira da izdaje četiri toma godišnje i, naravno, sve nove epizode kad budu izlazile i u Francuskoj.

Puna cena tomova biće 1.999 dinara, a albuma 660 dinara.

  Uvodnik

Sramimo se pisati dugački uvodnik za kratki broj.

Isprika našim čitateljima i obećanje da ćemo se pokušati popraviti!.

Adresa: www.mojstrip.com