...siječanj/januar 2017.

    NEŠTO OSOBNO!
    Bauk pesimizma prevladava u hrvatskom stripu! Kako drugačije objasniti iznenađujući broj poruka i upita početkom ove godine, izravnih u susretima i putem elektroničke pošte: hoćemo li prestati s izlaženjem, je li Strip revija Večernjeg listadošla do kraja… i u tom stilu. Još nije propala, uživajte dok izlazi, ako volite ono što objavljujemo. Bude li prestala izlaziti, pojavit će se nešto novo. Stripova će uvijek biti, možda samo u drugačijim formama.
    Idemo dalje, ako ni zbog čega drugog, onda zbog jednog posebnog razloga:
    Ovo je godina u kojoj živa legenda našeg stripa, Julio Radilović-Jules (rođen 1928.) navršava devedeset godina života i više od šezdeset pet godina aktivnog rada u stripu! Štovatelji Julesovog rada, dakako, nisu ga zaboravili, a mi, njegovi prijatelji i suradnici, povremenim objavljivanjem njegovih stripova podsjećamo na plodno majstorovo stvaralaštvo. STRIPFORUM je već tiskao mnogo njegovih radova, a preostale, također, planiramo uskoro objaviti. Njegovi sjajni stripovi (Partizani, Herlock Sholmes, Vitez Trueblood) ponovo su hit i u inozemstvu (Njemačka, Nizozemska, Italija, Poljska, Mađarska, Indija), zahvaljujući sjajnom promotoru i poduzetniku stripa, Ervinu Rustemagiću. Svoj doprinos obljetnici uredništvo Strip revije Večernjeg lista dat će objavljivanjem Julesovog stripa u svakom broju koji će izaći ove godine. Štoviše, cijelu ovu godinu lijepih očekivanja obilježit ćemo na različite načine njegovim djelovanjem u stripu.
    Jedan od razloga zašto sam zavolio strip bili su upravo Julesovi stripovi u legendarnom Plavom vjesniku. Tada nisam ni sanjao da ću biti u prilici objaviti te njegove stripove u strip magazinu koji ću uređivati. Snovi se ostvaruju uz pomoć sreće, dobrih namjera i zdrave životne energije. Za to su zaslužni i dobri temelji u ranom dobu mladog života.
    Oni koji u mladosti nisu čitali stripove, ne znaju što su propustili i prebrzo su odrasli da bi do kraja bili ispunjeni.

• Agent 327: Van Goghovo uho • Autor: Martin Lodewijk
  Što mobitel radi na van Goghovom platnu otkriva najslavniji nizozemski špijun.
• SHERLOCK HOLMES: Nana-sahib • Scenarij: Z. Gazić (Zvonimir Furtinger) Crtež: Julio Radilović – Jules
  Protoepizoda iz 1957. godine Julesovog stripa koji će zaživjeti tek devet godina kasnije..
• DUKE: Onaj koji ubija (2. dio) • Scenarij: Yves H. · Crtež i kolor: Hermann
  Dovršetak priče o iznevjerenim očekivanjima i sravnjivanju starih računa.
• KRŽLJAVCI • Autor: Paul Gillon
  Što se dogodi kada intergalaktička vlada nepromišljeno promijeni zakon?
• PRIVADO: Utapljanje • Autor: Alfonso Font
  Svi su ljudi sačinjeni od iste tvari, razlikujemo se samo po osobnim strahovima.
• FUNTAZIJE • Autor: Stanko Bešlić
  Peh jednog gimnastičara.
• TATICA • Autor: Nob
  Kad vam je teško dobro je znati da imate jednu osobu koja vas razumije.
• PEANUTS • Autor: Charles Schulz
  Pilotski as iz Prvog svjetskog rata nije imun na PTSP.

    Skrećem Vam pozornost i na naše Facebook stranice, na kojima možete pratiti vijesti vezane za Kuću stripa.
www.facebook.com/Stripforum

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

     Mladen Novaković

  ...„20 godina leskovačke škole stripa“
   Marka Stojanovića.

Standardna (dokona) razmišljanja o stripu u savremenoj Srbiji važna dešavanja u 9. umetnosti redovno vezuju za Beograd, metropolu koja se čini kao „prirodni centar“ države i svega što se u njoj dešava; uz prestonicu se „dodaje“ i Novi Sad, ponajviše zbog stare slave Bonelijevih junaka i njihovog izdavača „Dnevnika“. Van ovog dvojstva postojanje stripa se ili ne podrazumeva ili marginalizuje. Istina je, naravno, sasvim drugačija još od 1990-tih kada se izdigao talas „andergraund stripa“ čije su prestonice bile u nekoliko gradova (Vršac, Pančevo, Čačak, Valjevo...); svoje mesto pod suncem „priča u slikama“ izborili su i drugi gradovi (Niš, Kragujevac, Zaječar...) a jedan od najupečatljivijih razvoj na ovom polju beleži Leskovac. Znatiželjni čitalac se sa leskovačkim stripom mogao upoznati najpre u monografiji „Leskovački strip 1950-2010“ koju je osmislio i realizovao Marko Stojanović, centralna pokretačka sila stripa ovog grada ali i juga Srbije. Svojevrsni nastavak tog dela je knjiga „20 godina leskovačke škole stripa“ (u izdanju „Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči 'Nikola Mitrović Kokan'“, 2017.g.) koju je, naravno, priredio Marko Stojanović kao prilog ispisivanju istorije stripa, čime se sprečava njeno zaboravljanje, odnosno kao „izveštaj s lica mesta“ o najnovijoj, najsvežijoj, šestoj generaciji polaznika ove škole. Leskovačka škola stripa počela je da radi 1995.g. i uspela da održi kontinuirani rad duže od dve decenije postajući tako skoro pa škola sa najdužim stažem u Srbiji - malo starija je Škola stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“ iz Beograda osnovana 1992. godine.

Pokretači i prvi profesori leskovačke škole stripa bili su Nikola Mitrović Kokan (1933-1997), legenda posleratnog stripa sa mnoštvom objavljenih ilustracija i stripova u listovima „Dečje novine“ i „Politikin zabavnik“, u edicijama „Nikad robom“, „Mirko i Slavko“ i mnogim drugim, i Miodrag Mija Kulić (1952), autor brojnih stripova objavljenih u Srbiji i inostranstvu. Škola je svetove stripa otkrivala svima od 10 do 50 godina i odziv je bio masovan. Mnogim školarcima ona je ulepšala detinjstvo i odškrinula dveri Umetnosti a nekolicini je trasirala životni put prema lepom ali neizvesnom opstajanju na strip tržištu. Nakon prerane Mitrovićeve smrti škola, u znak poštovanja prema velikanu, dodaje njegovo ime u svoj naziv i nastavlja sa radom sada pod upravom novih snaga - Srđana Nikolića Peke (1966), vrsnog strip autora koji je svoj talenat dokazivao širom sveta i Marka Stojanovića (1978), višestruko nagrađivanog crtača, scenariste, promotera, istoričara i teoretičara stripa. Njima su se potom pridružili Miloš Cvetković (1982) i Ivan Stojanović Fiki (1976) takođe provereni strip autori.

Škola brzi postaje uzavreli centar strip dešavanja: uporedo sa predavanjima organizuju se brojne izložbe koje predstavljaju pojedine strip autore (Mivel, Rajački, Peka...) odnosno strip scene (Republike Srpske, Rumunije, Slovenije, Grčke, Crne Gore, Makedonije, Bugarske...); škola je logičan inicijator-pokretač manifestacije od kojih su najpoznatiji i za razvoj stripa izuzetno važni „Leskovački strip susreti“ odnosno „Balkanska smotra mladih strip autora“. Da nije bilo škole ni mnoga izdanja ne bi postojala i izgledala kakva jesu - strip magazin „Arsenal“, lokalni leskovački nedeljnik „Naša nova reč“. Konačno, ne bi bilo ni monografske edicije „Leskovački strip“ u kojoj su, do sada, objavljene knjige „Leskovački strip 1950-2010“, „Best of Bocko“ Miodraga Veličkovića Mivela (1943-2010) i „Kiki Rot“ Nikole Mitrovića Kokana. Naravno, planova za dalji rad je bezbroj...

Knjiga o leskovačkoj strip školi sadrži niz informativnih tekstova o dešavanjima i pojedinim autorima, sećanja polaznika škole (od najstarijih do najmlađih) i njihove kratke biografije odnosno mnoštvo ilustracija, strip kvadrata i par kratkih epizoda. Sveukupno to je izuzetno šarmantan spoj istorije i sadašnjosti uz diskretni pogled u budućnost; stoga knjiga odiše životnom autentičnošću i uspešno „uhvaćenim“ duhom vremena kojim se bavi. Agilni Stojanović je uspeo da pronađe pravu meru između nužne faktografije i svakodnevnih sitnica koje se lako zaboravljaju ali su bitne za sveukupna dešavanja. Na tom fonu treba konstatovati ogromni napor i entuzijazam organizatora strip dešavanja (od prvih do današnjih) i deklarativnu podršku a stvarnu nezainteresovanost društveno-političkih struktura grada koje su pomagale ali često i odmagale radu leskovačke škole stripa i dešavanjima vezanim za nju, zbog čega je opstanak ove inicijative bio teži a uspeh - veći.

Rečju, „20 godina leskovačke škole stripa“ Marka Stojanovića je zanimljiva, informativna i instruktivna knjiga čija će važnost, s protekog vremena, samo rasti.

(„Dnevnik“, 2018)

  ...TRINAESTA HORDA.

SREĆNA GALERIJA Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) ima čast da pozove Vas i Vaše prijatelje na otvaranje izložbe strip tabli ALEKSE GAJIĆA iz najnovijeg albuma „DRAKO - TRINAESTA HORDA“, scenaristkinje Valeri Manžen (System Comics, Beograd, 2017), u sredu, 17.01.2018. u 19:00 časova i nakon toga na promociju istoimenog albuma u Velikoj Sali SKC-a u 19:30 časova. • Izložba traje do 27. januara 2018. godine • Radnim danima: 11:00 -18:00, subotom: 11:00 -15:0o

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD / SREĆNA GALERIJA
VALERI MANŽEN, ALEKSA GAJIĆ: DRAKO - TRINAESTA HORDA
izložba i promocija strip albuma • sreda, 17. 01. 2018.  

17. (19:00) –  27. 01. 2018.  Srećna galerija SKC Beograd
VALERI MANŽEN, ALEKSA GAJIĆ: DRAKO - TRINAESTA HORDA
Izložba strip tabli Alekse Gajića iz istoimenog izdanja (System Comics Beograd, 2017)
Autor postavke: Igor Marković, Beograd

17.01. 2018. 19: 30h, Velika Sala SKC Beograd
VALERI MANŽEN, ALEKSA GAJIĆ: DRAKO - TRINAESTA HORDA, promocija strip albuma (System Comics Beograd, 2017)
Učesnici diskusije: Aleksa Gajić, Igor Marković i domaći teoretičati stripa

Aleksa Gajić (Beograd, 1974.) je naš proslavljeni strip autor, ilustrator, reditelj i animator. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u klasi profesora Rastka Ćirića, sa, sada već čuvenim, kolor strip albumom Technotise. Od 1996. godine stalni je saradnik Politikinog Zabavnika, a od 2000. godine radi za izdavačku kuću Soleil iz Francuske, kao crtač serijala Bič Božiji (Le Fléau des Dieux) u kojem je  po scenariu Valeri Manžen objavio 6 kolor albuma, koji doživljavaju ogromnu popularnost u Francuskoj i Srbiji i bivaju prevođeni u SAD-u i u još šest zemalja sveta. U Srbiji je, osim ovih, objavio i album Technotise sa scenaristom Darkom Grkinićem, po čemu je kasnije uradio i režirao animirani film Tehnotajz: Edit i ja. Osim toga Gajić je autor i kratkometražnog animiranog filma Uspon i pad umetnosti. Objavio je takođe i kolekciju kratkih, formalno inovativnih, stripova: U šrafovima, Skrepbuk, Pljosnati strip. Ilustrovao je više knjiga i časopisa sarađujući sa mnogim izdavačima i dizajn studijima. Autor je manjeg broja muzičkih i ekonomsko propagandnih spotova. Značajne rezultate postigao je i baveći se grafičkim dizajnom (pamfleti, pozivnice, novinski oglasi i reklame, kalendari, plakati). Učesnik je više samostalnih i grupnih izložbi u našoj zemlji. Aleksa Gajić se smatra jednim od naših najeminentnijih umetnika uopšte i svakako najznačajnijih strip autora kod nas.

Plod ponovne saradnje sa francuskom scenaristkinjom Valeri Manžen je i novi album Drako –Trinaesta horda, kojeg je  Gajićev srpski izdavač System Comics, krajem 2017. godine, objavio za domaću čitalačku publiku.

„Pod vlašću vrhovnog Krakena, Zarkelha, Trinaesta horda zmajeva-ratnika pobedonosno uništava planetu Orkis, dodatno potvrđujući nadmoć carstva. Međutim, imperator Gankred IV i njegova ćerka otkrivaju mračno proročanstvo. Šta ako se moćni Kraken, budući imperatorov zet, pobuni protiv svoga vladara?

Proročište potvrđuje da treba brzo reagovati, pre povratka ovih odvažnih boraca na svojim moćnim zmajevima. Kakav god ishod bio...

Drako, mladi i hrabri ratnik-bazilik raduje se što se vraća kući da mlađoj braći ispriča podvige, da zadivi verenicu i ukaže čast svojim roditeljima. Potrebno je da iz Zarkelhovih ruku primi jaje budućeg zmaja tokom jedne svečane ceremonije…
Oni koji žive od vatre Zmaja, od vatre će i stradati!”

(iz pogovora francuskom izdanju, prevod Ivana Budisavljević)

  ...Nenavadna srečanja //
  Živel strip! Živela animacija!.

Manuele Fior in miha ha: Nenavadna srečanja
Živel strip! Živela animacija! 18
stripovska razstava
Galerija Kresija, Ljubljana

ODPRTJE: sreda, 17. januar 2018, ob 19.00 // do 15. 2. 2018 

Vodstva: sobota, 3. februarja, ob 10.30 (za izven), torek, 6. februarja, ob 10.00 (za šole) in po dogovoru

Trinajsti mednarodni natečaj Živel strip! Živela animacija! tudi tokrat prinaša razstavo dveh avtorjev, katerih delo je namenjeno krepitvi ustvarjalnega navdiha mladih ljubiteljev stripa. Slovenski delež zastopa stripovski ustvarjalec miha ha: na razstavi v Galeriji Kresija bo predstavil originalne strani iz novoizdanega stripa Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš (Stripburger/Forum Ljubljana, 2017). Gre za stripovsko obdelavo istoimenske ljudske pripovedke o očetu in sinu ter njunemu oslu, ki ga peljeta naprodaj. Miha ha je zgodbo izrisal kot eno samo sliko; nazorna in jasna risba, začinjena s pravšnjo mero detajlov, omogoča berljivo in tekočo pripoved, ki mlajšim bralcem odkriva zimzelene modrosti ljudskega slovstva. Sodobno italijansko stripovsko produkcijo predstavlja Manuele Fior, avtor več nagrajenih albumov, ki bo v Ljubljani med drugim predstavil zgodbo dekleta Dore, ki je iztočnica natečaja. Nepredvidljiva mladenka premore poseben dar – bere misli drugih – in ta njena posebnost botruje številnim nenavadnim prigodam in situacijam (L'Intervista (Coconino Press, 2013). Roman v stripu zaznamuje klasičen stripovski pristop, ki pa mu ne manjka sodobne izrazne svežine. Ogledali si bomo izsek iz njegovega stripovskega opusa, strani iz v Angoulemu nagrajenega albuma Pet tisoč kilometrov na sekundo (Cinquemila chilometri al secondo, Coconino Press, 2009), iz Prekomorske rdečine (Rosso oltremare, Coconino Press, 2006) in ilustracije poezije, ki jih je objavljal v La Repubblici.

Miha Hančič (1986, Ljubljana), ki ustvarja pod psevdonimom miha ha, se je začel v tandemu s scenaristko Mašo Ogrizek v zadnjih letih vse bolj redno pojavljati v slovenski periodiki: ukvarja se predvsem s stripom za najmlajšo publiko in ga redno objavlja v revijah Galeb, Ciciban in Stripburger. Med drugim je leta 2016 prejel znak zlata hruška za ilustracije v knjigi Moje ime je Skywalker. Manuele Fior (1975, Cesena) se je po diplomi iz arhitekture, ki jo je leta 2000 prejel v Benetkah, odpravil v Berlin, kjer je nekaj let deloval kot risar, ilustrator in arhitekt. Pri stripovskem ustvarjanju pogosto sodeluje z bratom Danielom, scenaristom; doslej se je podpisal pod vrsto stripovskih albumov, za katere je prejel več nagrad stripovskih festivalov, svoje ilustracije pa redno objavlja v revijah in časnikih, kot so denimo New Yorker, Le Monde, Vanity Fair, La Repubblica, in drugi. Trenutno živi in deluje v Parizu.  

Razstava je del 10. ljubljanskega festivala kulturno-umetnostne vzgoje Bobri, ki bo potekal od 20. januarja do 8. februarja 2018.

Stripburgerjeva poetična delavnica stripa
Živel strip! Živela animacija! 18
mentorja: David Krančan in Anja Golob // www.stripburger.org
Trubarjeva hiša literature, Ljubljana
sob. in ned., 3. in 4. februar 2018, 10.00−14.00

Pestremu dogajanju v okviru 10. festivala kulturno-umetnostne vzgoje Bobri se Stripburgerjeva ekipa pridružuje še z brezplačno delavnico, katere rdeča nit je poezija v stripu. Prvi dan delavnice bo posvečen verzom in rimam: udeleženci bodo pod budnim očesom pesnice, kritičarke, dramaturginje in urednice Anje Golob ter seveda s pomočjo prostega navdiha ustvarili krajšo pesem s poljubno tematiko. Drugi dan delavnice bo namenjen razdelavi in analizi pesniške oblike in vsebine z namenom pretvorbe v ustrezno stripovsko pripoved, čemur bo sledila izdelava stripa pod vodstvom stripavtorja Davida Krančana. Poleg praktičnih nalog pesnjenja in risanja se bodo udeleženci na delavnici seznanili tudi z raziskovanjem oblikovnih zakonitosti obeh umetniških zvrsti, kar jim bo vsekakor v spodbudo pri nadaljnjem ustvarjanju. Na delavnici ustvarjene pesmi v stripu bodo tudi javno predstavljene v Trubarjevi hiši literature. Udeleženci se bodo spoznali tudi z načini koncipiranja in postavljanja razstav. Odprtje razstave bo v nedeljo, 4. feb., ob 14.00. // [do 17. 2.] 

Delavnica poteka dva dni po štiri ure na dan. Namenjena je udeležencem, starejšim od deset let. Število udeležencev je omejeno. Prijave obvezne.

Prijave in dodatne informacije:  core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556 (Katerina)

o mentorjih: David Krančan (1984, Ljubljana) je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Je dolgoletni član uredništva revije Stripburger. Z Andražem Poličem sta leta 2008 ustvarila haiku strip album Na prvem tiru. Od leta 2011 ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Izdal je več samostojnih stripovskih publikacij, med njimi večkrat nagrajeni Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). S prepoznavnim avtorskim pečatom se je Krančan v zadnjih letih upravičeno povzpel med vrhunske avtorje stripovske scene na Slovenskem. Anja Golob (1976) je uveljavljena slovenska pesnica, kritičarka in dramaturginja. Študirala je filozofijo in primerjalno književnost. Med drugim je pisala gledališke kritike, delovala kot dramaturginja in se ljubiteljsko ukvarjala tudi s fotografijo. Izdala je tri samostojne pesniške zbirke: V roki (2010), Vesa v zgibi (2013) in Didaskalije k dihanju (2016). Zadnji dve zbirki sta bili ovenčani z ugledno Jenkovo nagrado.

Delavnica je del 10. ljubljanskega festivala kulturno-umetnostne vzgoje Bobri, ki bo potekal od 20. januarja do 8. februarja 2018.

  ..."Crna zemlja"/''La Terre Noire''
  de Guy Maestracci.

Ponedeljak 15.01.2018. 19:30 h, Institut français de Serbie, NOVI SAD; Nikole Pašića, 21000 Novi Sad, Serbia

Nakon dugogodišnje karijere u svetu reklama u Francuskoj, Gi Maestraći se doselio u Novi Sad, gde i danas živi. Objavljivanje njegovog stripa „Crna zemlja” jeste prilika da predstavimo publici deo njegovog crtačkog opusa.

CRNA ZEMLJA
Pre 30 000 godina, u Evropi su živele dve različite grupe praistorijskih ljudi, koje danas nazivamo Kromanjoncima i Neandertealcima. U potrazi za hranom, pratili su krda životinja. Prostranstva su bila nepregledna, Zemlja slabo naseljena, a razmene sporadične. Susret između ove dve različite, a opet tako bliske grupe, ispričan je iz ugla Na’tija, mladog Kromanjonca od petnaestak godina, kojeg, nakon što se izdvojio od svog plemena, usvajaju Neandertealci.

U ovoj priči nema ničeg natrpirodnog, nikakvih dinosaurusa, čudovišta ili vanzemaljaca. Magija je deo svakodnevnog sveta: netaknuta priroda nastanjena čudesnim divljim životinjama i bes nesavladanih prirodnih elemenata, od života Pračoveka čine jednu veliku avanturu.

Pođite stopama Na’tija i zaronite u prošlost, u susret našim precima!

  Uvodnik

Sretna 2018!

Svačega imamo u prvom broju ove godine: što serijala, što samostojećih priča. Bogatstvo jedno sadržaja. Vjerojatno najopsežniji broj od kultnog #33, iako nam se ne da brojati stranice. Da je izašao na papiru - bio bi debeli broj. To je sigurno.

Frano je poslao predivno nacrtanu draškalicu za svoj novi projekt i ostavio nam relativno malo vremena da odlučimo hoćemo li savijati nepisano pravilo da ne započinjemo što znamo da nećemo vidjeti završeno na našim stranicama, ali... savršeno funkcionira kao kratka priča, već smo bogznakoliko stripova započeli, a nećemo ih završiti i - što je najvažnije - tako je lijep (i lud) strip da ga žudimo podijeliti s internetskim svijetom!

Živjeli! (u Indiji ili drugdje).

Adresa: www.mojstrip.com

  ...i novogodišnja urednikovanja.

Postaje već tradicija da sve kasnije čestitam Novu godinu i napišem koju uredničku reč... Mrsko mi je da ponavljam fraze, a obično nemam šta novo za reći, pa i urednikovanje kasni... A sijaset praznika, svi i sve po vojvođanskom maniru, su ubitačni kako za zdravlje, tako i za slobodno vreme... i kada se sve to skupi na gomilu, ja čestitam Novu godinu, 10. januara/siječnja... Pa...

Šta reći o prethodnoj godini? Bila je solidna, izdavači rade uhodanim tempom, nije bilo ni nekog velikog uzleta, ni pada. A kakvo nam je tržište, po tom merilu izdanja ima mnogo - da ne kažem previše. Nikada nije previše ali, da, kupuje se samo šta se može i bez čega se ne može. Mnogo manje nego što se želi. Barem je izbor velik. Festivala ima, čak im i raste broj... "Internet" malo zabušava, koriste se socijalne mreže, ali i dalje ima malo hrabrog ulaženja u izrade sajtova/blogova koji bi redovnije donosili priloge - stripove. Svetla tačka našeg stripskog interneta je projekat MojStrip, po meni najzanimljivija i najubedljivija pojava na ovim prostorima. I zato ga izdavajam kao najvažniji događaj kod nas. Uz sve padove i uzlete - po broju objavljenih strana na mesečnom nivou - oni guraju svoju priču i dalje, trideset sedmi mesec zaredom. Znaju pojedini brojevi da budu baš obimni, a reč je isključivo o domaćim autorima. Bilo bi mi još draže da se pojavi više autora iz regiona, što nije krivnja redakcije već "sramežljivosti" autora koji se ne uključuju u projekat...

...sramežljivi su i autori tekstova, kada sam već krenuo priču tim putOm. Mogle bi i Strip vesti da imaju više priloga. Ako ne tekstova, kritika i recenzija, barem da izdavači aktivnije koriste stranicu za oglašavanje svojih novih izdanja i slično. Nije da su Strip vesti u krizi, ali moram da kukam i podsećam da je vama potrebno da SVesti idu dalje, da je vama potrebna reklama... iskoristite potencijale Strip vesti.

Inače, da podsetim, Strip vesti su ušle u dvadesetu godinu postojanja, sa stabilnom i brojnom publikom. Ne mogu reći tačan broj poseta jer varira - a i posetioce prebrojavaju free servisi pa imaju nekada čudne i nelogične cifre - ali sigurno je na dnevnom nivou posećenost veća od prosečnog tiraža domaćeg strip izdanja, koje se prodaje godinama - dakle tiraž je odličan, prodaja još bolja...:) Dovoljno je reći da je, za manje od nedelju dana, katalog sa Salona stripa u beogradskom SKCu preuzet 5.317 puta!!! Pa, mislite, vredi li vam reklama sa takvim tiražem?!!...;)

Kako god, Strip vesti idu dalje, možda mi se ostvari i plan/želja da malo pišem, krčkam u glavi malu kolumnicu, ali to nekom drugom prilikom... važnije je da Vi pišete, da Strip vesti budu raznovrsnije i bolje... dakle... standardno upućujem poziv da svojim prilozima pomognete da Strip vesti budu bolje i zanimljivije!

S poštovanjem,

Zlatko Milenković