Razstava erotičnega stripa.

Spoštovani!

Letošnji 8. marec bo v galeriji Prostor EPEKA prav poseben, saj je namen tokratne provokativne razstave postaviti žensko kot lik v ospredje.

Za časa Jugoslavije je bil Marijan Amalietti med prvimi risarji stripa in eden prvih slovenskih »spolno osvobojenih umetnikov«, o čemer priča tudi naša razstava.

Galerija Prostor EPEKA
Koroška cesta 8, Maribor

19.00 Otvoritev razstave Marjana Amaliettija
Avtorjevo življenje in delo bosta predstavila sin Peter Amalietti in Aleksander Buh

Razstava je postavljena v sodelovanju z Zavodom Strip art, Strip.art.nico Buch in Petrom Amaliettijem.

Ogled razstave je dovoljen le polnoletnim!

---

Marijan Amalietti

Marijan Amalietti se je rodil 19. julija 1923 v Ormožu v družini furlanskega porekla. Gimnazijo je začel obiskovati v Mariboru, vendar je maturiral v Jagodini, kamor so ga z družino izgnali med drugo svetovno vojno. Po maturi se je priključil partizanom in se kot mulovodec udeležil bitke na Neretvi. Po vojni se je vrnil v Slovenijo in študiral na ljubljanski Tehnični fakulteti, kjer je leta 1954 diplomiral iz arhitekture in nato od leta 1957 poučeval arhitekturo risanja ter osnove projektiranja in kompozicije. Kot arhitekt je znan po notranji preureditvi hotela Union in projektu njegovega prizidka. Njegov obsežni življenjski opus razen arhitekture obsega tudi slikarstvo, ilustracijo, karikaturo in strip.

Opremil je številne knjige (Vojna in mir, Ana Karenina, Dekameron...), največ za mladino (slikanica Maruška potepuška, povest ...). Ilustracije je objavljal v mladinskem periodičnem tisku (Kurirček, Ciciban, Pionirski list...), kot karikaturist je sodeloval pri humorističnih časopisih (Pavliha, Toti list, Ljudska pravica, Mad magazine...), znan je po stripih (Gregor Tisiglavca, Vesele počitnice, Pet očetov Neninega otroka, Pika nogavička, Omara tete Mete ...), bil je tudi avtor lutk in scenograf pri lutkovnih filmih.

Je dobitnik številnih nagrad: Tomšičeve nagrade za karikaturo (1956 in 1957), skupinske Prešernove nagrade (1959, kot sodelavec Branka Simčiča pri projektiranju Gospodarskega razstavišča v Ljubljani), prve nagrade Mednarodnega knjižnega sejma v Beogradu za Maruško potepuško (1977), Levstikove nagrade za ilustracije knjig Netočka Nezvanova in Ulenspiegel (1978), tretje nagrade za strip za odrasle 5 očeva Neninog deteta (Beograd 1987), diplome in nagrade za isti strip, ki ga je časopis Polet razglasil za najboljši jugoslovanski strip v letu 1987, in jugoslovanske nagrade Andrija Maurovića (1987) za življenjsko delo na področju stripa. V mladosti je bil tudi športnik in sicer plavalec in vaterpolist, pa tudi navdušen smučar. Umrl je 23. aprila 1988.

  ...za Stripčine 2016.

Besna kobila oglašava pretplatu za dva grafička romana koja će od ove godine pa za sva vremena krasiti našu ediciju Stripčine. To su:

- Rif Rebs – Morski vuk
Izvanredna adaptacija čuvenog romana Džeka Londona i, možda, grafički najsnažnije delo koje će se pojaviti među našim stripčinama. Kao da je Rif Rebs, u sustretu sa Volfom Larsenom, komandantom Sablasti, doživeo prosvetljenje jer stiče se utisak da je ovim grafičkim romanom prevazišao i sopstveno crtačko umeće.
(edicija Stripčine, format B5, 136 strana, kolor, tvrde korice, planirani izlazak iz štampe kraj aprila/početak maja 2016)

- Erik Krik – Među borovima, 5 balada o zločinima
Dugo očekivana zbirka pet grafičkih priča inspirisanih baladama poznatih kantautora (Nik Kejv, Gilijan Velč, Stiv Erl…) a koje pričaju o zločinima iz strasti, o ljubavima koje je izopačila ljubomora, ili koje prosto nisu bile uzvraćene pa su ljubavi ostale negde među borovima, duboko u šumi… Erik Krik, kojeg je naša publika upoznala kroz njegove adaptacije Lavkraftovih priča, u ovoj knjizi je na vrhuncu svog stvaralaštva. Knjiga je upravo objavljena u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj.
(edicija Stripčine, format B5, 134 strane, duoton, tvrde korice, planirani izlazak iz štampe sredina septembra 2016)

Zajednička pretplatna cena za oba ovogodišnja naslova edicije STRIPČINE je 1900 dinara, a sva poštarina je uračunata u cenu. Knjige šaljemo po redu izlaska iz štampe. Pretplata traje od 26. februara do 26. aprila 2015. i važi za teritoriju Srbije.

Pretplata se uplaćuje opštom uplatnicom: pod uplatilac upišete vaše podatke, pod svrha uplate – STRIPČINE 2016, pod primalac – IP Besna kobila doo, Branka Pešića 20, 11080 Zemun, pod valuta – RSD, pod iznos – 1900, a pod račun primaoca – 330-4010733-61.

Na kraju, važno je i da nam na naš e-mail info@besnakobila.co.rs potvrdite uplatu i još jednom za svaki slučaj napišete svoju adresu na koju ćemo vam slati knjige.

Kao i svih godina do sada.

  ...HIEROPOLIS 1.

Mesto: Shishman rekords - Biola

Vreme 12.00h (24-02-2016)

Cover: Hristonosac 19 vek, Ikona, prvi makedonski super heroj. Kolekcija Muzej Galerija Ikone – Prilep.

Artists: Gerta Oparaku Albania, Nenad Barnic, Iva Gasparic, Vinko Baric, Damir Steinfl, Julie Jelaska – Croatia, Anton Enushevski – Belarus, Armin Barduci, Alberto Coradi, Paolo Dalponte – Italy, Greg Oakes – Canada, Drko Bogdanov, Vasil Gavrilov, Smile C vetanovski, Alex Stojanov, Zlatko Krstevski – Macedonia, Viktor Kazanevski – Ukraine, Simon Vuckovic – Montenegro, Mohammad Aghei, Ali Divandari – Iran, Ireneusz Parzyszek – Poland, Edita Varinska – Germany, Wostok / Devolac, Milivoj Kostic Mladen Oljaca-Serbia, Triinu Lille-Estonia, Makhmut Eshonkulov – Uzbekistan, Damjan Sovec – Slovenia, Cikrophe Besse – France, Carlos – USA, Askold Akishin – Russia.

Post Scriptum: Izvinjavamo se zbog "kašnjenja" situacije, problema, lokalne kulturne letargije i apatije. Izdanje će dobiti svi autori .

Centar za vizuelnu umetnost-Vizant

  Kurentove dnevne refleksije in Homerjeve izmišljije,
  i Živel protostrip! – stripovska delavnica

Saša Kerkoš in Davide Toffolo:
Kurentove dnevne refleksije in Homerjeve izmišljije
Živel strip! Živela animacija! - stripovska razstava
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/

galerija Vodnikova domačija, Ljubljana
četrtek, 25. februar 2016, ob 19.00

V sklopu 11. mednarodnega natečaja Živel strip! Živela animacija! (rok oddaje del: 22. marec 2016) napovedujemo razstavo dveh avtorjev, katerih stripi bodo udeležencem natečaja služili za krepitev ustvarjalnega navdiha. V prostorih Vodnikove domačije bosta Saša Kerkoš in Davide Toffolo razstavila avtorska dela, ki prinašajo sodobne stripovske obdelave tradicionalnih etnoloških motivov oziroma zgodovinskih osebnosti. Konkretneje, Saša Kerkoš je vzela v precep lik kurenta, medtem ko glavno vlogo Toffolovih stripov zaseda praded evropske literature, antični poet Homer.

Kurentove dnevne refleksije Saše Kerkoš tvori niz minimalističnih vizualnih krokijev, v katerih kurent s humorno noto in nemalo ironije razkriva domačijske kulturno-politične peripetije. Stilizirane in minimalistične podobe, zasnovane kot svojevrstni vizualni dnevniški zapisi, tako zrcalijo aktualno stanje slovenske družbe. Avtoričina dela, nastala v različnih tehnikah od jedkanice do stenskih poslikav in klasičnih risb, odpirajo neobičajne vizualne interpretacije tega zanimivega lika, ki se bo pojavil tudi v več krajših animiranih delih. Ob razstavi bo izšla tudi knjižica s kurentovimi dnevnimi refleksijami. Homerjeve izmišljije Davida Toffola so hudomušne pripovedi, v katerih je avtor Homerja preselil v sodobno predmestje, kjer pesnik v zameno za sendviče svojemu mlademu prijatelju Marku pripoveduje nenavadne zgodbe. Stripovske pripetije, ki fantazijskosti navkljub prav tako ne skrivajo vsakovrstnih aluzij na sodobni čas, so prvotno izhajale v satirični prilogi Atinù italijanskega dnevnika L'Unita.
Ob Homerju se bodo predstavili tudi liki iz drugih Toffolovih stripov, na ogled bo tudi izsek iz v slovenščino prevedenega stripa Italijanska zima, ki prikazuje dva otrok v italijanskem taborišču med drugo svetovno zgodbo ter avtorjeve animacije.

Oblikovalka, ilustratorka, grafičarka in avtorica stripov SAŠA KERKOŠ (1977) je diplomirala iz vizualnih komunikacij na ljubljanski ALUO, študijsko pa se je izpopolnjevala še na akademijah v Helsinkih ter v Zagrebu. Za njeno delo je značilno drzno eksperimentiranje na mejnih področjih med sekvenčno umetnostjo in ilustracijo. Za svoje delo, ki ga redno predstavlja tako doma kot v tujini, je prejela več nagrad. Med drugim je tudi idejna vodja Bienala neodvisne ilustracije. DAVIDE TOFFOLO (1965) je študiral anatomsko risanje in zaključil študij na bolonjski univerzi na šoli stripa Zia Feiningerja. Deluje kot ilustrator in stripovski umetnik, aktiven pa je tudi kot glasbenik v zasedbi Tre Allegri Ragazzi Morti. Podpisuje se pod več stripovskih albumov, od katerih je v slovenščino preveden album Italijanska zima (Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta, 2011). Toffolo, ki ustvarja tudi animirane glasbene spote, sodeluje s pomembnejšimi italijanskimi dnevniki in stripovskimi revijami, veliko pa objavlja tudi v tujini.

Razstava bo na ogled do 27. marca 2016.
Odpiralni čas galerije: torek–petek: 11.00–18.00; sobota–nedelja: 10.00–14.00,
www.vodnikovadomacija.si

---

Živel protostrip! – stripovska delavnica / SOBOTNICE
spremljevalni program natečaja Živel strip! Živela animacija!
sobota, 27. februar 2016, ob 11.00 / Vodnikova domačija, Ljubljana

Delavnica je namenjena seznanjanju z načinom vizualnega pripovedovanja, kot je bilo v uporabi v umetnosti srednjega veka in zgodnje renesanse in ki predstavlja predhodnika stripu, kot ga poznamo danes. Udeleženci se preizkusijo v umeščanju več faz enega prizora v enotno prizorišče, posebna pozornost pa je namenjena tudi prilagajanju grafične predstavitve premega govora z ozirom na likovno podobo pripovedi.

Brezplačna triurna delavnica je namenjena starejšim od 11 let. Ob prijavi je potrebno priložiti krajši stripovski portfolio oz. 3-5 strani stripa. Zaželeno je, da udeleženci na delavnico prinesejo že narisano kratko zgodbo, ki bo služila kot predloga za protostrip. Delavnico vodita striparja Jakob Klemenčič in David Krančan.

Info in prijave: petja.grafenauer@gmail.com / 040 720 630

---

Vodstvo po razstavi, predstavitev knjige Kurentove dnevne refleksije natečaja Živel strip! Živela animacija!
Znane skrivnosti bo z vami delila Katerina Mirović, kuratorica in urednica
nedelja, 6. marec 2016, 11.00 / Vodnikova domačija, Ljubljana

Kdo se boji sodobne umetnosti?
izobraževalno-stripovska delavnica
sobota, 12. marec, ob 11.00 / Vodnikova domačija, Ljubljana

Cilj delavnice je spoznavanje vizualne umetnosti in osnov risanja stripov. Udeleženci se uvodoma srečajo z izbranimi primerki sodobne umetnosti in v pogovoru z mentorjema razmišljajo o tem, kaj vse sodobna umetnost vključuje in kje se z njo srečujemo, s katerimi temami se ukvarjajo umetniki, kako predstavljajo svoje ideje … V drugem delu delavnice udeleženci, izhajajoč iz izbranega umetniškega dela, izdelajo lastno stripovsko zgodbo, v kateri interpretirajo izbrano umetniško delo.

Brezplačna delavnica je namenjena mladostnikom med 9. in 14. letom starosti. Delavnica traja 3 ure, število mest je omejeno. Delavnico vodita umetnik Andrej Štular in študentka umetnostne zgodovine Anja Zver.

Info in prijave: petja.grafenauer@gmail.com / 040 720 630

  “Flaš Gordon i Džim iz drungle 2,
  1935-1937” Aleksa Rejmonda;
  izdavač Čarobna knjiga, 2015;

Strip prvenci-blizanci Aleksa Rejmonda (1909-1956) „Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“ imali su premijeru 7. januara 1934.g. Dve nedelje kasnije, 22. januara, započele su avanture „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta ali su, zbog Rejmondove prezauzetosti, već sledeće godine predate na rad drugim autorima. Rad na „Flašu“ i „Džimu“ nastavljen je u standardnom ritmu: u nedeljnom strip dodatku objavljivani su na čitavoj stranici velikog formata u koloru, i to sa tri kaiša „Džima“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša“ ispod - ovaj izgled originalnih stranica zadržan je i u izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na ovim stripovima od početka do 1944. kada je Rejmond, zbog odlaska u rat, prekinuo da ih crta i više im se nije vratio (izdavač je za njih angažovao druge autore). Format objavljivanja stripova na jednoj stranici „tražio“ je male slike, pretrpane detaljima, kako bi se ispričala nova „doza“ zapleta uz uzbudljivo-neizvesnu poslednju sličicu koja „tera“ čitaoce da potraže sledeći nastavak i saznaju šta je bilo dalje. Rejmond je iz nedelje u nedelju razvijao i usavršavao crtež u tim skučenim prostorima; ipak, čini se da je prelomni trenutak za njegovo napredovanje došao kada su novine promenile format pa je jedan strip zauzimao čitavu stranu (što je već forma strip table) i dozvolio crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na staro tj. stari format, pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“ i formalno i tehnički: „Džim“ se pojavljuje u dva  standardna kaiša a „Flaš“ u tri krupnija kaiša koje često „remeti“ veća, ambicioznije zamišljena i realizovana slika. U drugoj i trećoj godine rada na ovim stripovima nastavlja se trend smanjivanja prostora koji pripada doživljajima „Džima iz džungle“ a u korist „Flaša Gordona“. Očigledno je da je avantura plavokosog atlete, njegove devojke Dejl i profesora Zarkova „adut“ kako za izdavača (Gordona je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!) tako i za autore, crtača Rejmonda i saradnika/scenaristu Dona Mura (čija uloga još uvek nije razjašnjena jer nije jasno da li je Mur pomagao Rejmondu u stvaranju zapleta ili je bio kompletni scenarista). Iskušavanje Rejmondovih likovnih sposobnosti, različitih tehnika crtanja likova, objekata i pozadina, kao i kadriranja odnosno „sklapanja“ tabli, intenzivnije je u „Flašu“ mada se neka rešenja prenose i u „Džima“ tako da se neretko iste fizionomije pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu.

Drugi tom “Flaša Gordon i Džima iz drungle” sadrži stranice objavljene od 4.8.1935. do 30.5.1037. Stripovima prethode instruktivni tekstovi o razvoju ovih strip serijala odnosno o filmskim serijalima o Flašu Gordonu, koji su započeti već 1936.g. prateći slavu stripa ali je i šireći na novu publiku, isprva “priče u slikama” pretvarajući u “priče u pokretnim slikama” a kasnije se sve više osamostaljujući od originalnih strip avantura.

U ovom tomu “Džim iz džungle” iliti Džim Bredli, lovac, traper, istraživač koji za zoološke vrtove sakuplja divlje životinje nastavlja svoje egzotične avanture po južnoj Aziji, od malajskih džungli preko Šangaja do Indije. Njegova uloga samostalnog delioca pravde podrazumeva odbranu otete majke s bebom, pokušaj da “drži na oku” nestašne kćeri, da spoji oca i izgubljenog sina… Na tom će putu, pored devojaka koje se u njega tajno zaljubljuju i odlaze, naleteti na fatalnu Šangaj Lil, navaljalicu velikih ambicija koja mu u jednom trenutku sasvim otvoreno nudi - brak! Do tada srčani i nepokobljivi Džim mora da ustukne. Do venčanja, ipak, neće doći a Lil, koju Džim operiše i tako joj spasi život, okreće list i postaje dobra stavljajući svoje usluge u službu američkog konzula. Već u sledećoj epizodi sličnu pretnju - brak ili smrt - uputiće Šangaj Lil nemilosrdni Napoleon Orijenta. Srećom po nju Džim osujećuje tiraninova namere pa se ovaj, ni manje ni više, ubija skokom kroz prozor! Lil i Džim nastaviće samostalne i zajedničke poduhvate a nad njima će lebdeti pitanje da li će se žar ljubavi ikada rasplamsati.

Slične dileme čitalac nalazi i na donjem delu stranice, na planeti Mong. Ovde je postavka malo drugačija - Dejl voli Flaša ali ga vole i druge devojke, sve redom princeze i kraljice. Delimično je to i razumljivo jer je atleta sa Zemlje, u međuvremenu, postao krunisana glava - kralj Kire pa, dakle, i poželjni mladoženja. Sticaji okolnosti teraju Flaša u zagrljaje udavača što Dejl baca naizmenično u očaj i jarosni bes. I taman kad Flaš izgladi stvari, nova avantura donosi novu lepoticu, bilo da ona živi u kraljevstvu pod zemljom ili pod vodom ili na drveću. Zemaljska trojka krstari Mongom menjajući pejzaže i zajednice, od praistorijske do super tehnologizovane, neprestano se boreći protiv imperatora Minga Nemilosrdnog. Velika pažnja poklonjena je vizuelnim “efektima”, ekstravagantnim damskim toaletama, kitnjastim vojnim uniformama i elegatnoj arhitekturu. Za razliku od pozadine slika u “Džimu” koja je često prazna ili sa nešto dekorativnih linija, “Flaš” je, kao “udarni” strip crtan domišljatije i predanije pa ne čudi da je lako postao uzor mnogim potonjim strip autorima.

(„Dnevnik“, 2016)

Irena Jukić Pranjić (1973) diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu i na Odsjeku Povijesti umjetnosti Filozofskog fakulteta. Od devedesetih aktivna je kao strip-crtačica i ilustratorica koja je objavljivala u nizu tiskovina u Hrvatskoj i inozemstvu, a posljednjih desetak godina afirmirala se i kao autorica animiranih filmova, esejistica i urednica koja stoji iza antologije „Ženski strip na Balkanu“ i uspješnog televizijskog serijala „Strip u Hrvatskoj“.

Na predstavljanju prikazat ćemo njene kratke animirane filmove „Ornament duše“ (2012.) i „Požuda“ (2014.), te govoriti o njenom novom strip-albumu „Emisija emocija“ koji je objavila izdavačka kuća „2x2“. Kostur priče novog stripa tvori izum monstruoznog znanstvenika Božidara Mužeka, stroj kojim je moguće manipulirati ljudskim emocijama, a oko njega zapetljava se i raspetljava njegova zlosretna romansa s glavnom junakinjom priče, doktoricom Sofijom Mamalia. Riječ je o distopijskoj avanturi na tragu „Frankensteina“ Mary Shelley, koja je unatoč svom arhaičnom stilu itekako suvremena i aktualna, naročito stoga što kroz prizmu metafore jasno prokazuje odnose moći u današnjem društvu. Na koricama strip-albuma “Emisija emocija“ Maja Hrgović dala je naslutiti sukus glavne ideje stripa napisavši: "Zamislite svijet u kojem su ljudi krhke, nemoćne životinjice izložene bespoštednim eksperimentima. Zamislite laboratorij u kojem manipulativni moćnici upravljaju vašim mislima,osjećajima, stavovima. Zamislite da u tom laboratoriju postoji stroj koji programira ljude da mrze ili da obožavaju, da postanu nacionalisti, križari, atentatori ili samoubojice. Irena Jukić Pranjić, majstorica metamorfoze i transgresije, ovu orwelovsku viziju uzima kao poligon za punokrvnu SF komediju punu iskričave duhovitosti i malih gorkih obrtaja".

O stripu, intuiciji, znanosti, ljubavi, mržnji, osveti, trovanju emocijama, svemu što je dotaknuto u scenariju stripa, te o svakojakim fazama rada na stripu, o inspiraciji, motivaciji i izdržljivosti, autorica Irena Jukić Pranjić i izdavač Vladimir Šagadin govorit će 19. veljače 2015. u 18 sati u Knjižari Nova, Trg Ante Starčevića 4.

  ...Branislav Bane Kerac!

Kulturni Centar Novog Sada
Katolička porta 5, 21000 Novi Sad, Serbia

U Kulturnom centru, u klubu Tribina mladih, u sredu, 17. februara u 19 časova počinje ciklus predstavlјanja autora i njihovih dela „Art Exclusive“. Ljubitelјi i poštovaoci primenjene umetnosti i dizajna, a posebno stripa i karikature, imaće priliku ove godine da se bliže upoznaju sa nekima od najcenjenijih autora iz ovih oblasti, koji većinom žive i stvaraju na našem podneblјu, ali su svoje mesto našli na svetskim mapama stvaraoca u oblasti grafičkog dizajna, crteža, stripa, karikature, ilustracije...

Kulturni centar Novog Sada započinje ciklus pod nazivom „Art Exclusive“, koji je osmislio i pripremio poznati grafičar i dizajner Doru Bosiok. Donedavno profesor Grafičkog dizajna i Editorijal ilustracije, sa želјom da javnosti približi rad sjajnih crtača koji, neretko, stvaraju „iz senke“, Doru Bosiok je prikupio opsežan materijal o svakome ponaosob, koji će nam predstaviti putem video-materijala ali i kroz razgovor sa samim autorima.

Ciklus će početi predstavlјanjem Branislava Baneta Kerca, jednog od najpoznatijih strip crtača kod nas, ali i širom sveta. Nјegov bogat stvaralački opus broji preko 4000 ostvarenih strip tabli i ilustracija u edicijama širom sveta. Jedno vreme je crtao licencno izdanje ''Tarzana'', a njegov ''Cat Claw'' je proglašen za najpopularniji strip magazina “Magnum“ i to ga je uvrstilo u red svetski poznatih autora sa ovih prostora.

Susreti sa autorima u okviru ciklusa „Art Exclusive“ će se održavati jedanput mesečno, a medijator će biti Doru Bosiok. Ulaz je slobodan, a sve informacije možete pronaći na sajtu Kulturnog centra.

  ...Francuski institut, sreda,
  17. februar u 18 časova.

Francuski institut u Beogradu, Udruženje karikaturista Srbije i Udruženje stripskih umetnika Srbije pozivaju vas na izložbu

"Crteži na slobodi"
Beograd, Francuski institut, Knez Mihailova 31
17. februar 2016. – 18č – Otvaranje,

„Karikature u štampi nas zasmejavaju. Bez njih bi nam život bio baš tužan. Ali oni su i ozbilјna stvar: imaju mogućnost da obaveste ali i da uvrede." — Kofi Anan, Nobelova nagrada za mir

Dva naoružana čoveka 7. januara 2015. godine, vrše napad na satirički časopis Šarli Ebdo. Poginuće dvanaest osoba od kojih pet karikaturista: Šarb, Kabi, Onore, Tinju i Volinski.

Karikatura je po prirodi preterana i bespoštedna. Crtež je snažan, privlači pažnju i njegov humor goni na razmišlјanje. Septembra 2012. godine naslovna Šarli Ebdo uz opasku „neodgovorni časopis" predstavila je Šarbov crtež nazvan „Otkriće humora" na kojem pećinski čovek drži u jednoj ruci zapalјenu baklјu a u drugoj ulјe.

Predlažemo vam da ovoj kompleksnoj i nezaobilaznoj temi pristupimo uz izložbu „Crteži na slobodi". Pedesetak crteža objavlјenih u štampi ilustruje način na koji je sloboda izražavanja danas prisutna na svim kontinentima.

Ovu izložbu Francuski institut priređuje u saradnji sa nedelјnikom Courrier International www.courrierinternational.com/.

Kalendar izložbe
17. februar – 18č – Otvaranje
Francuski institut, Knez Mihailova 31
U prisustvu članova Udruženja karikaturista Srbije i Udruženja stripskih umetnika Srbije. Oni će javno crtati karikature i stripove na savremene teme i njihovi radovi biće uklјučeni u izložbenu postavku.
19. februar – 18č – Projekcija dokumentarnog filma "Karikaturisti, predvodnici demokratije" (1h46) u režiji Stefani Valoato
Kulturni centar Reks, Jevrejska 16
Film predstavlјa 12 sjajnih, smešnih i tragičnih karikaturista sa svih strana sveta, koji brane demokratiju igrajući se olovkom kao jedinim oružjem, rizikujući na taj način život.
Posle projekcije biće organizovana debata.
U partnerstvu sa Slobodnom zonom
1. mart – Debata uz gošću Lorans Lepeti
Francuski institut, Knez Mihailova 31
Lorans Lepeti član je udruženja Cartooning for Peace, međunarodne mreže angažovanih karikaturista koji se bore humorom za poštovanje kultura i sloboda. U debati će takođe učestvovati Zograf i Barig.

Fordovci važno obaveštenje!

U prodaji je poslednja, 8. sveska "Priča Broja Jedan" koja sadrži istinite priče o Manconiju, Frojdu, Verdiju i Šekspiru!!

Napisao: Max Bunker
Nacrtao: Dario Perucca

Cena na kioscima:
250 dinara
Cena u knjižari "Alan Ford":
225 dinara

Ukoliko ste propustili prethodna izdanja povesnih priča Broja Jedan, možete ih naručiti telefonom na broj 021/489-71-00 lokal 430 ili preko
e-maila: pretplata@color.rs

I još jedna važna novina! Redakcija specijalnog izdanja "Alana Forda" spremila je malo iznenađenje na zadnjim stranama najnovijeg broja "Priča Broja Jedan"! Zato, trk do prvog kioska da doznate o kakvom se iznenađenju radi!

Pažnja! Informaciju je poželjno deliti kako staromodnim metodama - od usta do usta, tako i savremenim - od društvene mreže do društvene mreže!

  „Priručnik“ Franje Strake
  Grega, Frankena i Batema;
  izdavač Bratstvo duša, 2015;

Svako oglašavanje strip alternativca Franje Strake u „papirnom obliku“ zaslužuje pažnju ljubitelja neortodoksne devete umetnosti. Straka se u svojoj dosadašnjoj strip karijeri previše retko pojavljivao u tradicionalnim, knjiškim formama; najveći broj svojih storija objavio je u digitalno/elektronskom obliku, u fanzinu „Samonikli korov“ (koji se zvao i „Višegodišnji samonikli korov strip“), distribuiranom putem interneta, odnosno slanjem na adrese zainteresovanih čitalaca a koji i danas izlazi (odavno je prešao 500 brojeva). Tako je Straka sa „Korovom“ svojevrsna paralela (ne)slavnim 1990-tim kada je buknula i bujala andergraund strip scena oglašavajući se bezbrojnim fotokopiranim fanzinima. Straka je manir fanzinskog delovanja prebacio na novi medijum - internet - koji je još otvoreniji i, uz nešto osnovnog „hardvera“, dostupniji neograničenom broju „konzumenata“ te, ne manje važno, praktično neuništiv (za razliku od papirnih fanzina iz 1990-tih koji su često, u vrtlogu godina, izgubljeni pa ih nemaju ni njihovi izdavači/autori).

No, ma koliko uvažavali elektronske verzije stripova i na nivou racionalnog promišljanja prihvatali njihovu neminovnost kao „oblika stvari koje su došle“, dobrom broju stripoljubaca i dalje su srcu milija papirna izdanja. Ona su direktan nastavak prvih štampanih „priča u slikama“ i oplemenjena kvalitetima koje elektronski strip nema - taktilnošću, masom i neponovljivim mirisom nove knjige, papira, boje i lepka. Stoga je uvek lepo videti strip album, premetati ga među rukama, listati, razgledati, čitati. Osim toga mogućnost da se, po otvaranju korica i okretanju novog lista, najpre vidi cela stranica/tabla a onda čita sličicu po sličicu jedno je od iskustava koja ostaju neprevaziđena, nepobeđena digitalnom revolucijom.

Strakin album naslovljen „Priručnik“ sačinjen je od odabranih elektronskih „Korova“ koji su, dakle, prvi put od svog pojavljivanja osvanuli u drugom, papirnom mediju. Poigravanje velikim i malim slovima naslova koje daje mogućnost da se ova reč čita u smislenim delovima, uz provokativni obrnuti crtež (ili su slova obrnuta u odnosu na njega?) na kome majka doji bebu pištoljem, dobra je najava sadržaja sa kojim će se znatiželjni čitalac sresti posle minimalistički bele korice. Nova potvrda neortodoksnosti čeka već na prvoj stranici jer tu piše da je reč o delu koje se zove - Korov! Koji je pravi naslov albuma ostaće pitanje bez pravog odgovora. A šta se na 100-tinjak stranica koje je popunio sadržaj desetak Korova, može videti i pročitati? Toliko toga da se čini da sadržaja ima više nego stranica. Najbrojnije su priče o večitoj slatko-gorkoj temi ljubavi - muško-ženskim ili muško-muškim mukama i radostima, sastancima i rastancima, razumevanjima i nesporazumima. Između njih su se udenule storije o (ne)svaćenim (anti)junacima, otpadnicima i izopštenicima, neprilagođenima i neprihvaćenima od okoline te, napokon, o sveprisutnom apsurdu koji se krije iza navodne „normalnosti“ i samo čeka da se pokaže i pomrsi sve sjajne planove i sisteme.

Baveći se ovakvim, manje-više znanim temama, Straka pokazuje svu subverzivnost svog rada jer njegove priče su netipične, uvrnute i smešne toliko da se steže grlo dok njegova posprdnost ide do ironije, groteske i sarkazma - isto tako njegov crtež od karikaturalnosti stiže do artističkog minimalizma. Zapleti storija o (ne)običnim, „ružnim, prljavim i zlim“ kreaturama lako i spontano „gube nit“ i „zastranjuju“ na sasvim neočekivane stramputice što će, sveukupno, razgaljivati čitaoca spremnog/voljnog da učestvuje u eksperimentima „vrludanja“ misli, asocijacija i ideja iza kojih, sasvim očigledno, stoji čista radost stvaranja, pokoravanja umetničkom instinktu i zaumnim značenjima. U nekim od ovih avanturama Straka će dosegnuti do samih granica strip forme krećući se potpuno novim horizontima, kao što je to u priči „Svinjac“ koja na centralnim tablama ima prazne kvadrate sa par efektnih reči i onomatopeja; u storijama „Moja prva ljubav...“ i „Žene“ autor, pak, gomila nasumične crteže sa bizarnim (nevezanim) razrešenjem. Grafizam je u raznim gradacijama karikaturalnog, bliže i dalje od realizma, usmeren ka redukciji oblika sa uplivom apstrakcije.

U konačnom sagledavanju, album „Priručnik“ novi je dokaz nesvakidašnjeg talenta Franje Strake, njegove sposobnosti da lako i uverljivo izgradi dijametralno različite svetove, one prepune nepretenciozne ali upečatljive, „trivijalne bizarnosti“ i one finog intelektualnog patosa odnosno da jednostavnom, nonšalantnom likovnošću priče učini dopadljivo samosvojnim i prepoznatljivim.

(„Dnevnik“, 2016)

Princ Valijant 7 • Sedmi deo: 1949–1950. „Izuzetno detaljne, brižljivo utemeljene, živo realistične i često neverovatne ilustracije čine Fostera jednim od omiljenih umetnika iz sveta stripa.“ – Library Journal.
Princ Valijant 8 • Osmi deo: 1951–1952. „Svako ko voli fantastičnu umetnost može se samo diviti [Fosterovoj] sposobnosti da uhvati surovu, prizemnu atmosferu vremena, ali i sve one nestvarne trenutke koji podgrevaju naše osećanje začudnosti… Ova izdanja su prekrasna, bogata i sveobuhvatna…“ – Čarls de Lint, Fantasy & Science Fiction.
Štrumpfovi 5 • Peti strip o štrumpfovima objavljuje povratak omiljenih dečijih junaka i nastavak serijala započetog 2014. godine. Novina koju ovaj broj donosi jeste četiri strane štrupf-šala, jednostranih stripova koji sadrže neki smešan štos iz života štrumpfova.

  ...strip album Spasoja Kulauzova!

Nedavno je u Kikindi promovisan
strip album Spasoja Kulauzova "Crno na belo".
www.facebook.com/media/set/...

   Iz uvodnika Miroslava Ivetića
"… Spasoje Kulauzov je stari majstor koji je zaslužio svoje mesto u istoriji jugoslovenskog i srpskog stripa. Igrom slučaja ostao je nevidlјiv za domaće teoretičare i istoričare devete umetnosti. Izdavanje ovog albuma je skromni pokušaj njegovih prijatelјa i poštovalaca da se ukaže na autora i na značaj njegovog rada i stvaralaštva. Ujedno je prilika da se prikupe njegovi neobjavlјeni radovi i prirede čitaocima u formi albuma i na jednom mestu. Stripovi koji se nalaze u ovom izdanju su stilski i tematski veoma različiti. Jedan deo je nastao u periodu od 1986. do 1989, a drugi između 2010. i 2014. Godine. Nisu rađeni sa nekom posebnom namerom niti za određenog izdavača, već onako usput, za svoju dušu. Talenat čovekov i veština, ukoliko ih poseduje, ne dozvolјavaju mu da miruje. Takav je i Spasojev slučaj.

Novije epizode se razlikuju od pređašnjih prvenstveno po stilu. Precizna linija i čist crtež, bez suvišnih detalјa, osobine su njegovih ranijih ostvarenja. Znalački primenjena senka i izbalansiran odnos crnih i belih površina karakteristike su po kojima je prepoznatlјiv. Dvodecenijski uticaj novinske karikature i ilustracije, osetan je u poslednjim radovima. Prelazak na tehniku lavira doneo je novost u vidu slobodnije forme senke istovremeno zadržavši preciznost osnovne linije na gotovo istom nivou. Crteži su dobili novu dimenziju, a kako su radovi odmicali ova osobina je postajala sve izraženija.

Od jedanaest stripova koji se nalaze u albumu samo su dva ranije objavlјena. …"

Spasoje Kulauzov

Rođen 1952. godine u Mokrinu gde i danas živi i radi. Oženjen je suprugom Đurđinom i otac dvoje dece. Po zanimanju mašinski slovoslagač. Stripom se bavi od najranije mladosti. Njegov prvi značajniji rad, vestern strip „Metak za Kida“ otkupljuju i objavljuju „Dečje Novine“ iz Gornjeg Milanovca 1973. godine. Za istog izdavača je tokom sedamdesetih i osamdesetih uradio veći broj stripova i ilustracija. U ediciji „Nikad robom“, na temu II sv. rata, nacrtao je znatan broj epizoda. Za Vestern izdanje je crtao  stripove o lovcu na ucene, pod imenom „Gringo“. Jednu po scenariju Dragana Filipovića („El Rojova osveta“), a ostale epizode po vlastitom scenariju. 1984. i 1985. godine za novosadski „Dnevnik“ crta dve epizode licencnog stripa „Veliki Blek“. Epizoda „Oružje za rodoljube“ po scenariju Ivana Ilića je objavljena u 748, a epizoda „Robovi“ po scenariju Petra Aladžića u 868. broju „Lunov Magnus stripa“. U virovitičkom fanzinu „Gavran“ 1987. godine objavljuje svoj kratki strip „Keri“. Strip Nindža, epizodu „Testeraš i klavirista“ po scenariju Svetozara Obradovića, crta za „Dečje Novine“ 1988. godine. Tokom devedesetih pa sve do 2010. bavio se veoma uspešno ilustrovanjem knjiga i udžbenika, novinskom karikaturom i ilustracijom te slikarskim radom. Nekoliko godina je bio član redakcije „Mokrinskih novina“ a jedno vreme i njihov urednik. Posle više od dve decenije ponovo se vraća stripu 2010. godine. Od tada do danas uradio je više kraćih stripova: „Maska“, „Malej 1929“, „Besa“, „Soba86“, „Vargas“, „Tri velike ribe“, „Profesionalci“, „Svedoci po izboru“, „Novi špil“ , „Krvavi put“...
Stripovi  „Profesionalci“ i „Soba 86“ objavljeni su u banjalučkom magazinu „Parabellum“. U ovom albumu je obuhvaćeno jedanaest njegovih radova iz perioda od 1986. do 2013. godine.

  ...predstavitev stripovskega albuma!

Strip.Art.nica Buch (Murgle center), Ljubljana
četrtek, 11. februar 2016, ob 19.00

Po stripovski pripovedi Grdina (Stripburger/Forum Ljubljana, 2014) je Pijani zajec Krančanov drugi stripovski izlet na področje ljudskega slovstva iz Rezije. Vendar pa je ta izdelek ljudske domišljije avtor tudi tokrat vsebinsko predelal in ga prilagodil vzdušju aktualnega trenutka: predloga klasične pripovedke se tako preobraža predvsem v prigod polno priliko o človeškem značaju. Zrisana je v prepoznavnem likovnem slogu, ki ga odlikujejo pomenljivi detajli, vešče kadriranje, predvsem pa smisel za komunikativno in dramaturško trdno pripoved.

V glavni vlogi nastopa pijani zajec, nenavadni junak, katerega zgodbo je navdihnila pripovedka iz znamenite zbirke Zverinice iz Rezije (zgodbo je po pripovedovanju Dorine Čúnkine zapisal Milko Matičetov).

Album je na Slovenskem knjižnem sejmu prejel priznanje za najlepši stripovski album lanskega leta, s stripom Očetnjava Nine Bunjevac pa si deli titulo naj strip leta 2015 po izboru poslušalcev Stripofilije (Radio Študent).

David Krančan bo na predstavitvi pokazal osnutke, skice, razkril slepe ulice in vam zaupal še kakšno anekdoto o nastajanju Pijanega zajca. Obeta se vam še posvetilo avtorja v vaš osebni izvod albuma.

Vabljeni!

  Student nije zapalio Vidike!

UTORAK, 09. FEBRUAR 2016. U 19:00

DOB//TRIBINSKA SALA

Ciklus okruglih stolova o zabranjenim temama
srpskog i jugoslovenskog stripa.

Prva tema posvećena je vezi stripa i visoke politike u beogradskom listu "Student" od 1980. do 1987, raspuštanjima redakcija, ideološkim udarima, Osmoj sednici, raspadu Jugoslavije — od Tita, preko žbira, do vampira... Svedoče Slobodan Ivkov i Milenko Mihajlović. Moderator: Zoran Stefanović, istoričar kulture i pisac.

Strip se najčešće tretira kao društveno bezazlen, ali su ova umetnost i njeni stvaraoci u Srbiji često bili deo važnih istorijskih događaja — ponekad i u samom središtu. Neki umetnici su i sudbinski platili zbog svog društvenog delovanja ili prosto sklopa okolnosti u kojem su se našli.

Ovo su priče o političkim angažmanima stripara, cenzurama, ideološkim sukobima, opredeljivanjima u Drugom svetskom i građanskim ratovima, učešću u propagandi, o smrtnim kaznama, robijama i izgnanstvima, kao i o drugim, nekada zabranjenim temama i neprijatnim tajnama srpskog i jugoslovenskog stripa. Na okruglim stolovima govore istoričari, učesnici događaja, svedoci i članovi porodica.

  Strip kao laž

Svi putevi do onog što je u predelima marginalnog ili u oblasti jos neistraženoj teorijskim, hermeneutičkim ključem stripa, neminovno vode kroz njegovo veličanstvo reč. Paradoksalno.

Kultura u kojoj danas živimo ili to pokušavamo je izgradjena na reči, putem nje i kroz nju. Izgovorenoj i naročito pisanoj. I dalje smo brbljiva civilizacija. Pojmimo svet posredstvom elektronskih medija posebno medija reči. Samim tim i horizonte ne samo vizuelnog.

Ako je Pablo Pikaso od mnogih (većine?) intelektualaca proglašen za slikara veka, to je zbog sveprisustva, snage i moći reči. Upravo zato prava je šteta što su oni koji mogu najviše da doprinesu istini stripa ili otkrivenju istog – autori, najčešće teorijski nepismeni.

Paradoksalno zvuči saznanje da se do fenomena stripa, to jest do njegove ontologije, može doći pre svega zaobilaznim putem – rečju, koja igra ulogu baterijske lampe svesti, kojom osvetljavamo skrito, patvoreno i lažno.

A meni se čini da je strip, od samih svojih početaka iz gore pomenutih razloga, u predelima maglovitim i mračnim. Ali gde je ustvari početak?

U drevnim pećinama? Rezbarijama? Piramidama? Na pesku?... U Švajcarskoj, Francuskoj ili Američkoj štampi?

Ne.

Za mene je početak uvek bio na početku. Gde drugde? Možda na kraju?

Klod Levi Stros je do kraja života trubio kako naši preci, na primerima onih najprimitivnijih medju narodima,“ nisu poznavali pisma.”

Dakle, po uzoru na starogrčku kulturu, oni, drevni narodi su, nesumnjivo, bili nepismeni.

Ako bismo, nekim čudom, uzeli u obzorje sve što je danas rečeno i napisano o onom slikovnom (sto nije mišljenje?), odnosno o onom sto jeste slikovno – narativni niz, manje ili više konherentan i koncizan, ali sto jos možda nije strip u današnjem smislu reči, ali jeste priča u slikama, oslobodjeno helenskog shvatanja logosa kao reči, ne bi li prilično nedvosmisleno mogli da kažemo, pa čak i tvrdimo, da su naši preci, znatno pre nastanka grčke kulture i civilizacije, bili, u stvari, primeri najranije poznate, uočene, zabeležene, forme PISMENOSTI.

Ne logosa već PRALOGOSA.

Ovakav pogled na stvari, na kultove Iz kojih je nastala kultura, najbliskiji je onima medju nama koji, sticajem različitih okolnosti, imaju neposredniji uvid ili dodir sa onim najdubljim u sebi, sa takozvanim nesvesnim, koje se, naravno, javlja najpre u slikovnim predstavama, odnosno pričama.

U mitskom, preistorijskom (praistorijskom), zlatnom dobu čovečanstva (videti delo Bele Hamvaša Scientia Sacra) sa današnje tačke posmatrano, nacrtano je, po svemu sudeći, bilo često, (ne obavezno), požeto sakralnim, transcendentnim obeležjima i značenjima.

Otisci na kamenim, glinenim ili drvenim površinama, još svedoče o tome ,u slavu nekog boga ili cara ili da bi se prosto ostavilo u nasledje svedočansto o istoriji jednog naroda, kulture.

Jasno je – naši preci su sanjali, mislili u crtežima i slikama.

Ali sve na svetu ima svoju SENKU, ona ga prati u stopu i danju i noću.

Sestru nekog brata. Blizanca ili dvojnika.

Spavala je u blizini, iako, za mnoge, neprimetna.

Vek koji je predhodio dvadesetom utemeljio je, kažu znameniti mislioci, sistem vrednosti koji danas milioni neguju u svojim manje – više urbaniam srcima.

Prenose ga brižno s kolena na koleno generacijama koje dolaze.

Koje su to vrednosti?

Pre nastanka nacionalne države, u srednjem veku, hodočasnici, putujući učenjaci, zabavljači, lutalice… mogli su se sresti na svim glavnim putevima evrope. Sa razdvajanjem nacionalne države, stanovništvo se, sve češće, ustaljuje na jedno mesto; umesto ljudi, sve više počinje da se transportuje ROBA.

U dobu nazvanom industrijskim, naročito krajem devetnestog veka, konstituiše se nov tip čoveka – POTROŠAČA. Njegov idolum nije blaženi večni život posle smrti (za one pravedne medj iskvarenim ljudskim sojem), već život u materijalnom obilju, čiji simbol je letnjikovac. (Letnjikovac hrane velike bučne mašine Koktauna, imaginarnog grada iz Dikensovog dela “Teška Vemena.” Arhitip industrijskog pakla. Kao delimičan uzor poslužio je grad Preston iz severne engleske.)*

U osamnostom i devetnestom veku bilo je modeno izumevati izume, kako bi, konačno, uz pomoć parlamentarne države i velikih industrijskih preduzetnika, oslobodili čoveka robovanja prirodi i njenim silama.

Usavršavanjem štamparske prese, stvorili su se mnogi preduslovi za zadovoljstva u vremenu dokolice unutar novosagradjenog letnjikovca.

Ljudi su počeli da se postvaruju, a društvo postaje skup anarhičnih pojedinaca.

Smisao proizvodnje je još više proizvodnje; a smisao života – POTROŠNJA.

Kad se pojavila dnevna štampa u americi i u evropi, ono što je odmah dobilo ulogu zabavnog dodatka, a što se odmah nazvalo komiks(comix) dobilo je, samim tim, i nalepnicu na kojoj piše zabava za dokoličare i polu pismene.

Ako komiks povećava tiraže naših izdanja, reče mister HERST (da ne kažem gradjanin Kejn), mi ćemo štampati još više komiksa.

Šta više, stvorićemo fabriku za proizvodnju istog.

Od tada, crtež i priča u slikama,odnosno strip, gube obeležja sakralnog, transcedentnog.

On dalje ne igra ulogu sećanja na bitno već, naprotiv, dodeljenu mu ulogu NEBITNOG.

U tom pogledu gledište Skota Mek Klauda o stripu kao umetnosti nevidljivoj, mnogo je bliže istini od svrstavanja pod redni broj 9.

Skriven iza zavese mnogih predrasuda, posredovan fenomenom kioska (kako se uglanom prikazivao u ovim krajevima, zahvaljjući urednicima čija svest nije sezala dalje od prostora pomenutog kioska, o ulozi medija i škole da i negovorimo), on – strip odavno iščekuje da neko među nama još živima, ili onima koji veruju da to jesu, nađe nekako put do njega samog.

Svet posle takozvane postmoderne, nije opran samo od moralno – etičkog već i od specifično estetskog i saznajnog (epistemološkog) prosedea ili koda.

U svetu u kojem je najvažnije prodati robu koja dobro IZGLEDA, u dobu SIMULAKRUMA (privida), nastao u okrilju njegovih moćnih ruku, kojim se svako klanja, strip, bez odežde reči, one koja ga čuva i brani njegovu čast pred licem dekadentnog društva, i sam, dakako, mora biti PRIVID.

Odrekavši se svakog transcedentnog repera, prepusten na milost i nemilost sudu TRŽIŠTA, bez jasno artikulisanog teorijskog diskursa i strategije, mnogi poznati autori stripa (klasici) PROFESIONALCI – NAJAMNICI, naravno sa urednicima i direktorima izdavačkih kuća kao posrednicima izmedju prosečnog konzumenta i takozvanih autora, uglavnom i izgradiše pomenuti privid o stripu.

Strip sve manje jeste proizvod duha autora (odnosno duha koji prolazi kroz autora) i kulturno dobro, a sve više je proizvod – ROBA, koja zapravo pripada gazdama.

A to je upravo ono što je još Marks nazvao OTUĐENI RAD.

Strip je, bez sumnje, postao LAŽ.

Na pitanje socijalne radnice da li sam DRUŠTVENO ANGAŽOVAN, odgovaram: DA – BAVIM SE STRIPOM

*Videti delo Luisa Mamforda “Priče o utopijama.“

  ...mednarodno gostovanje revije Stripburger!

Revija Stripburger in skupina Salonski s stripi in glasbo družno napadata Meko evropskega stripa!

V Belgijo na 10-dnevno turnejo družno potujeta zasedba legendarnega Stripburgerja in kvantitativna skupina Salonski. Bazni tabor bo v orožarskem Liegu, kjer bo potekala glavnina bogatega in raznolikega dogajanja, posvečenega tako stripu kot glasbi.

Stripburgerjeve barve bosta v Liegu zastopala Andrej Štular (stripar in vsestranski likovni ustvarjalec) in Domen Finžgar (sourednik Stripburgerja, stripar in glasbenik). Ker je slednji hkrati tudi gonilna sila zasedbe Salonski, bo tokratna mednarodna predstavitev revije Stripburger okrepljena tudi s pestrim glasbenim in kulturnim programom.

Za predprogram bo poskrbela razstava umetniških del avtorjev, ki so bolj ali manj tesno povezani z glasbeno skupino Salonski in so sodelovali pri večkrat nagrajeni grafični podobi albuma Eden. Otvoritev razstave bo 4. 2. ob 18:00, ko se bodo na stenah prizorišča L'An Vert prikazala dela Matthiasa Lehmana, Davida Krančana, Marka Drpića, Matije Medveda, DK-ja, Sophie Darcq, Mathieuja Z., če naštejemo le nekatere.

Naslednjič bo počilo 6. 2. ob 16:00 ob otvoritvi razstave Pozor, delo!, v galeriji Le Comptoir. Gre za spremljevalno razstavo mednarodne stripovske antologije Workburger, ki je leta 2012 izšla kot posebna izdaja revije Stripburger. V njej se tuji in domači avtorji preizprašujejo o pomenu dela v sodobni družbi. Knjiga, ki lucidno odkriva in velikodušno razkazuje številne permutacije pomenov samega pojma, je tako dokument svojega časa, hkrati pa ostaja bodoča klasika, s tem ko pokriva eno že od vekomaj najbolj univerzalnih tem človeštva. Ali gre za pomembno vrednoto ali le kratkočasenje pred smrtjo, boste izvedeli prek stripov skoraj 50 avtorjev, med drugim: Akinorija Oishija, Anne Ehrlemark, Capucine Latrasse, Danijela Žežlja, Jyrki Heikkinena, Jeroena Janssena, Larsa Sjunessona, Marcela Ruijtersa, Mattija Hagelberga, Maxa Anderssona, Petra Kuperja, Kaje Avberšek, Domna Finžgarja, Tanje Komadina, Mateja Kocjana, Mateja Lavrenčiča, Andreja Štularja in mnogih drugih. Stripovskim tablam delajo družbo sitotiskani plakati, instalacije Andreja Štularja, delovne halje različnih avtorjev in še marsikaj drugega.

Po otvoritvi bo v dvorani L'An Vert sledil koncert skupine Salonski, ki v Belgijo prihaja v polni prenovljeni zasedbi: Domen Finžgar (harmonika), Larisa Petrič, Jana Arlič, Katja Glinšek (tri violine), Jernej Brezovar (klavir, ukulele), Barbara Ulčar (čelo), Žan Anderle (trobenta), Žiga Barba (pozavna). Koncertu sledi zabava ob zvokih založbe Klopotec in predstavitvi slovenske kulinarike. Skupina Salonski spretno manevrira med raznovrstnimi žanri, na belgijski turneji pa bo predstavljala svoj zadnji album z naslovom Eden (Klopotec, 2015). Čeprav je glasba silno ljudska pa jo vedno znova nadgrajujejo z urbanimi elementi doo wopa, rapa in noisa. Koncert bodo ponovili še 8. 2. (Antwerp), 11. 2. (Bruselj), 12.2. (Limerle) in 13. 2. (Neupre). V Slovenijo pa se vračajo z izštekanjem 23. 2. na Valu 202, ko bo njihova zasedba še večja!

Pootvoritveno dogajanje bo sledilo v nedeljo, 7. 2. 2016, ko bo v Le Cercle du Laveu potekala osrednja zabava revije Stripburger s projekcijami animiranih filmov, ki so jih ustvarili stripovski avtorji ali pa so nastale po stripih objavljenih v Stripburgerju, in DJ programom. Poleg animiranih filmov Stripburger v gibanju in Wanted režiserja Borisa Dolenca, ki so nastali po stripih prvotno objavljenih v Stripburgerju, bodo na ogled kratki animirani filmi Mateja Lavrenčiča in Andreja Štularja ter animirani videospot Innocent When You Dream, ki ga je za bend 2-2-2-7 ustvaril Oliver Marčeta.

V sklopu turneje bodo 9. 2. in 10. 2. 2016 v Liegu organizirane tudi stripovske delavnice, ki jih bodo vodili Andrej Štular, Domen Finžgar in »domačin« Jeroen Janssen. Saj ni res, pa je – Slovenca bosta učila Belgijce risat stripe!

Vsekakor se obeta zgoščen in obsežen slovensko obarvani kulturni program sredi francosko govorečega mesta!

To pa še ni vse! Stripburger bo stripovsko obleganje Belgije nadaljeval tudi marca v Tournaiu. Smo na vezi!

URNIK:
PREDDOGODEK • L'An Vert, Liege, 4. feb. 2016 – odprtje razstave Salonski: Eden (Matthias Lehman, David Krančan, Marko Drpić, Matija Medved, DK, Sophie Darcq, Mathieu Z. …)
GLAVNI DOGODEK • Le Comptoir, Liege, 6. feb. 2016 – Pozor, delo!, odprtje razstave;
L'An Vert , Liege, 6. feb. 2016 – Salonski, koncert
SPREMLJEVALNI DOGODKI • Le Cercle du Laveu, Liege, 7. feb. 2016 - projekcija animiranih filmov;
Le Comptoir, Liege 9. in 10. feb. 2016 – delavnice stripa, mentorji: Andrej Štular, Jeroen Janssen in Domen Finžgar

  ...grafičkog romana kuće Komiko!

U petak 5. 2. u novosadskom klubu Crna ovca održaće se promocija novog naslova u našoj centralnoj ediciji "Prvi izbor", grafičkog romana "Arleri" savremenog klasika frankofone scene Edmona Bodoena.

O samom delu i umetnosti Edmona Bodoena govoriće Đorđe Milović, a knjiga će se prodavati po promotivnoj ceni.

- Kroz razgovor koji vode ostareli slikar i njegov model, umetnik se bavi promišljem svega što zna o ljubavi i, vrlo konkretno, odnosu koji muškarci i žene imaju u sferi ljubavnog doživljaja i telesne ljubavi.

Slikajući ovu priču (u kojoj se prepoznaju autobiografski elementi), Bodoen svoje spoznaje i osećanja evocira suptilno i poetično, uz dašak melanholije - navodi se u saopštenju.

Knjiga će se prodavati po promotivnoj ceni od 1100 dinara.
Edmon Bodoen: ARLERI
"Prvi izbor"
Prevod: Goran Kostrović
Strana: 108
Štampa: u boji
Povez: tvrdi
Tiraž: 500 primeraka

  ...Draganu Lazareviću!

Na festivalu stripova u San-Remiju naš umetnik, poznat po međunarodnom pseudonimu Dragan de Lazare i seriji „Rubina“, toplo je dočekan kod svojih francuskih čitalaca i dobio nagradu publike za najboljeg autora • Srbiju je predstavljao i umetnik velikog međunarodnog renomea Vladimir Krstić Laci

Festival „Festi DeBule“ /Festi DBulles/, u San-Remiju imao je od 15. do 17. januara 2016. svoje četvrto izdanje, a sedište mu je u živopisnoj istočnofrancuskoj pokrajini Burgonji, poznatoj po vinima, sirevima i medu. Prvi je stripski festival u godini, a smatraju ga kao uvod za najveći evropski festival stripa, onaj u Angulemu.

Festival gostoljubivosti i poštovanja

Naziv dešavanja znači „festival stripskih balona“, što je igra reči od francuskog izraza za strip (BD, Bande Dessinee). Do sada je u San-Remiju gostovalo preko 350 autora, a festival ima reputaciju gostoljubivosti i poštovanja prema stripskim umetnicima kao nijedan drugi u Francuskoj i Evropi.

Na festivalu je ove godine gostovao i velikan evropskog stripa Mišel Blan-Dimon (Michel Blanc-Dumon), našoj publici najpoznatiji kao autor serija „Džonatan Kartland“ i „Bluberi“. On je poštovalac srpskog stripa i kulture, i načelno je izrazio želju da gostuje u Srbiji.

Jedan od glavnih gostiju bio je i srpski likovni umetnik Vladimir  Krstić – Laci, omiljen kod međunarodnih čitalaca pre svega zbog serija „Šerlok Holms“ u francuskoj produkciji i „Adam Vajld“ u italijanskoj.

Festival dodeljuje više uglednih priznanja, između ostalog, nagradu za najbolji album koju je za 2015. dobio Benžamen Blasko Martinez, nagradu za najbolji strip dece školskog uzrasta i druge.

Na kraju Festivala glasovima publike se dodeljuje nagrada „Zlatna muza“ za najboljeg autora Festivala (La Muse d'or du Festival de St. Remy en Bourgogne), za koju je procedura stroga: glasa se u providnoj i obezbeđenoj glasačkoj kutiji koju otvara komisija u prisustvu dva gradonačelnika — Šalon sur Sona i San Remija, jer se kulturni centar „Žorž Brasens“ gde se održava Festival, nalazi između dva grada. Skulpturu je delo umetnika Fransoa Plisona /François Plisson/.

Na uzbudljivoj ceremoniji, nagrade su uručili direktor Festivala Loran Kuatr /Laurent Quatre/, sa gradonačelnicom San-Remija Florans Plisonje /Florence Plissonnier / i gradonačelnikom Šalon sur Sona Žilom Platreom / Gilles Platret/.

Nagrada Draganu Lazareviću je dodeljena, kako je naglašeno u najavi,  „velikom većinom glasova“ (80% glasova publike).

„Moderni klasik“ napokon sa svojim čitaocima

Francuska publika sedamnaest godina nije videla Lazarevića, koji je bojkotovao javne skupove u Francuskoj zbog učešća ove zemlje u bombardovanju Srbije 1999. godine i okupaciji Kosova i Metohije.

Na put u San-Remi, Lazarević je krenuo kao privatno lice, na poziv svog kolege i prijatelja Vladimira Krstića. Međutim, organizatori Festivala su ovu posetu shvatili kao ekskluzivni događaj festivala i tako je najavili u medijima. Čitaoci iz više krajeva Francuske došli su u San-Remi, da se sretnu sa autorom serijala „Rubina“ koji je Lazarević godinama radio sa slavnim francuskim kolegama Valterijem i Mitikom.

Nagrada publike u San-Remiju je došla kao iznenađenje našem autoru. Kao lajt motiv ovih događaj u Burgonji je zajednički pohvalni stav francuske publike i stručnjaka o srpskim autorima, ne samo kao „fantastičnim umetnicima“,  već i kao kao „srdačnim i predivnim ljudima“.  Zbog svega ovoga Lazarević je pristao da učestvuje u junu na festivalu u Strazburu, a u oktobru na festivalu koji se održava u dvorcu Buk kod Versaja.

Umetnička grupa „Beogradski krug 2“ i Udruženje stripskih umetnika Srbije upriličili su 22. januara u beogradskom „Mažestiku“ svečano okupljanje kolega povodom nagrade Lazareviću. Ovo okupljanje je sabralo neke od najvažnijih imena srpskog i balkanskog stripa.

Biografija laureata

Dragan Lazarević je rođen 8. maja 1964. u Rio de Žaneiru, u diplomatskoj porodici. Stripar je, ilustrator, karikaturista, scenarista, urednik i izdavač. Potpredsednik je Udruženja stripskih umetnika Srbije. Svetskoj publici je najpoznatiji po serijalima „Rubina“ i „Iv Rokatanski“ u Francuskoj. Na međunarodnoj sceni objavljuje pod pseudonimom Dragan de Lazare.

Završio je Dizajnersku školu u Beogradu, a 1986. upisao je studije dizajna u Parizu. Objavljuje od svoje sedamnaeste godine u domaćim strip revijama Mladost, Strip zabavnik, Val strip, Eureka, Oskar... U 1980-im je bio član strip grupe „Beogradski krug 2“, a u tom periodu sarađuje sa scenaristom Draganom Perićem, zatim sa Lazarom Odanovićem sa kojim stvara najpoznatija ostvarenja „Iv Rokatanski“, „Iks-Ion“, „Rene Bozar“, „Zar“ i „Crno-beli svet“.

Na francuskoj sceni debituje 1989. kada objavljuje strip „Iv Rokatanski“, a zatim radi na serijalu „Rubina“ od 1991. sa čuvenim autorima evropskog stripa Žan-Klod Smitom (Jean-Claude Smit, alijas Mitik) i Fransoa Valterijem (François Walthéry). Od 1993. do 2002. objavio je u Francuskoj osam knjiga Rubine, koje se stalno preštampavaju i predstavljaju „modernu klasiku“, po rečima francuskih čitalaca.

Lazarević u Beogradu osniva strip magazin „Kontejner“ sa Božidarom Milojkovićem, Draganom Bosnićem, Zoranom Kovačevićem, Lazarom Odanovićem, a kasnije strip reviju „Finesa“ u kojoj je bio glavni urednik. U Srbiji su između ostalog zapaženi i njegov dizajn i ilustracije za knjigu „Vladika Nikolaj srpskoj deci“, u izdanju Šabačko-Valjevske Eparhije, scenario za „Žitija svetih u stripu“, u izdanju Vranjske Eparhije: Roždestvo Hristovo (2008), Car Konstantin (2012), Sveti Prohor Pčinski (2016)  kao i komično-akcioni strip album Avanture u gradu svetlosti, u izdanju kuće „Rozenkranc“ (2012).

Mini intervjui
Dragan Lazarević: Sada shvatam da smo i ambasadori

• Kakav je osećaj dobiti nagradu publike sa tako ubedljivom većinom?
Neopisiv, neverovatan! Nisam zaista ničim posebno zaslužan za dobijanje te nagrade. Bilo je na Festivalu u Sen Remiju znatno boljih autora od mene, i to mnogo njih, počevši od našeg Lacija, sa kojim mi je bila čast da gostujem kao predstavnik Srbije, pa do legende francuskog stripa Mišel Blan-Dimona. Međutim publika je mene počastvovala pre svega time što su ljudi iz svih krajeva Francuske prevalili, neki i po 500 km da bi doneli albume „Rubine“ kupljene pre više od 15, pa i 20 godina, umotane u celofane i čuvane za dan i čas kada će dobiti posvetu. To je meni prosto neverovatno, i tolika čast, da sam istinski postiđen. Tri dana se nisam podizao od stola, želeo sam svima koji su satima čekali u redu da uz posvetu nacrtam i crtež, da im se zahvalim na vernosti, na sećanju, na tome što su mi rekli da su me uvrstili u klasike francusko-belgijske škole stripa, a da toga svih ovih 17 godina, koliko nisam odlazio u Francusku, nisam bio svestan. Nagrada je bila na sve to kao grom iz vedra neba... Gran Pri publike je priznanje nad priznanjima, jer nema žirija, nema lobiranja, nema interesa izdavača, nema nameštaljki, nema ličnih poznanstava... Nisam o tome nikada razmišljao, jer nikada nisam dobio nikakvu nagradu pre ove. Ali da sam mogao da biram, shvatam da bih voleo da dobijem upravo nagradu publike pre nego bilo koje drugo novčano ili profesionalno priznanje. Ovo sve ima i posebnu težinu, s obzirom na svu antisrpsku propagandu koja je godinama bila prisutna u francuskim medijima. Međutim, od svih ljudi sam čuo samo predivne reči hvale i divljenja za sve naše srpske kolege koji poslednjih godina objavljuju na tom najzahtevnijem svetskom tržištu... za njihov kvalitet, ali pre svega za to kako su srdačni, što su kvalitetni kao ljudi. To me je činilo posebno ponosnim. Zbog toga sam siguran da su i oni posredno zaslužni za ovu nagradu i ovim putem želim svima da im se zahvalim. Sada shvatam kolika je odgovornost svih nas koji smo posejali nešto u belom svetu. Mi smo najbolji ambasadori svoje profesije. Naš strip je danas nesporno u samom vrhu svetske devete umetnosti, a to je i čast i velika, ali slatka, odgovornost.

• Da li će to imati uticaja na vaš dalji rad?
Svakako. Vas verovatno zanima da li ću se vratiti stripu. Ja sam se stripu vratio, i to već neko vreme, ali na malo drugačiji način od onog do sada. Sa godinama, sve više mi se vraća ona početna želja koja me je prvobitno i privela strip mediju, a to je da ispričam neverovatne priče, ali ne kao ilustrator, već kao pisac scenarija. Uspeo sam da iskristališem i zapišem neke priče duboko ukorenjene u meni već decenijama, a koje su vremenom i životnim iskustvom samo obogaćene i koje su time još zanimljivije. Radujem se svakom novom danu kada samog sebe obradujem i iznenadim potpuno novim idejama. Doživljavam to kao pisanje svojih uporednih života, i to po desetak odjednom. U zavisnosti od inspiracije i boje neba svakog novog beogradskog jutra nastavljam započetu priču u kišovitom Parizu s početka veka, snežnim Andima u budućnosti, u Tunisu na srpsko-francuskom groblju tokom Prvog svetskog rata ili sunčanoj delti Nila pre 4000 godina. Pisanje me celog  obuzima i ispunjava radošću, kao da sam i sam učesnik u tim neverovatnim fantazmagorijama.

Vladimir Krstić Laci: Publika je ta koja odlučuje

• Često vas zovu na svetske festivale... Koliko je to bitno za umetnika?
Naši autori su sveprisutni na festivalima, posebno u Francuskoj, odakle i dolazi gro poziva, a razlog tome je velika popularnost srpskih strip autora kod tamošnje publike. Opšte je poznato da francuska publika ima sofisticiran kriterijum i ume da nagradi omiljene autore, a nedavno ju je ubedljivom većinom dodelila De Lazaru u San Remiju.
Publika je ta koja odlučuje o „biti, ili ne biti“ strip autora i njen se impuls da lakše opipati upravo na festivalima. To je pouzdan pokazatelj — i za autora i za izdavača.

• Kako evropska publika reaguje na vaše lično prisustvo?
Za publiku imam samo reči hvale i to poštovanje je u mom slučaju uzajamno. Na festivalima ulažem veliki trud kako bi svi iz prisutne publike dobili dedikaciju, no nikada mi to nije uspelo, zbog velikog broja i vremenskog ograničenja organizatora.
Čitalac uživa  posmatrajući čin stvaranja i odlazi srećan sa dedikacijom, a i Vi ste srećni zbog činjenice da je to još jedan od desetak i više hiljada poštovalaca Vašeg stvaralaštva samo u Francuskoj. Budu i iznenađenja — nedavno, na festivalu u San Remiju, pored dedikacija za Šerloka Holmsa, Sword i Celeste noir, potpišem i obe epizode Bonelijevog Adama Vajlda francuskom čitaocu.

• Šta mislite o nagradi publike za Lazarevića?
Drugog dana festivala prilaze De Lazaru dvoje gradonačelnika sa organizatorom i nakon kratkog i srdačnog razgovora odoše. Pitam De Lazara šta je opet „skrivio“, a on sleže ramenima. Ispostavilo se da je „skrivio“ veliku nagradu publike, „Zlatnu muzu“, i za to ga je „okrivilo“ neverovatnih 80 procenata publike!
I nakon decenijskog odsustva njegovog radnog angažmana, francuska publika i dalje poštuje ono što je stvarao, ali ga je sada obavezala „Zlatnom muzom“. To je pozitivna posledica iskrene relacije autor–publika i iznad svega ogromnog talenta i rada, kojim je ovaj umetnik utisnuo svoj pečat u srce francuske publike.
De Lazarova „Zlatna muza“ jeste strukovna, no dodeljena je i pored toga što je francuskoj javnosti poznat njegov kritički stav o ulozi Francuske  u ratu 1999. godine. Publika je tako odala svojevrsnu počast ovom časnom čoveku i umetniku.
Zaista je velika privilegija biti svedok ovakvom trenutku i naravno da smo to zalili, i imao sam sa kim nazdraviti...
Živeo nam, Dragane!

  ...to Stripburger!

Stripburger’s editorial board invites artists of high calibre and imagination to submit comics for the upcoming issue of the magazine.

Submission deadline: March 31, 2016
Send to: burger@mail.ljudmila.org

TECHNICAL SPECIFICATIONS: The format of the magazine is 27 x 19 cm (portrait). All the techniques are allowed as long as the comics are in black and white or in grayscale. If you want to send us color pages, contact us first.
The preferred file format for digital contributions is TIFF (600 dpi linearity for BW comics and 300 dpi for grayscale and color ones).
Submit only low resolution jpgs or a single pdf for our consideration (but big enough to read!). The big resolution files as described above we’ll ask you to send later.
LENGTH: For first-time contributors, the maximum length of a story allowed is 7 pages.
LANGUAGE: English.
THEME: As you please.

We are not necessarily looking for a new comic, it can be old, but in that case we prefer that it was not published in an international English magazine / anthology.

Stripburger’s editorial board holds the right to accept or decline any contribution. All selected works will be published in print and digital version of Stripburger magazine. Copyright is retained by the author at all times.

Unfortunately we cannot pay any artist for their contributions. If we decide to publish your comics we’ll contact you and once it is printed you’ll get 5 free copies of the magazine with your submission inside.

More info about Stripburger magazine you can find on our website. If you have any questions write us!

We are looking forward to receiving your submissions!