U ovom trenutku Digitalna Narodna biblioteka Srbije ima u svom fundusu dvadesetidvije kolekcija.

Među njima se nalazi i kolekcija "Stripovi i grafičke novele".

Na siteu www.digitalna.nb.rs stoji kako je "zbirka stripa i grafičkih novela formirana s željom da na jednom mestu budu okupljena izdanja devete umetnosti, kao amalgama likovnog, literarnog i dramskog izraza, da prati tekuću produkciju, ali da bude osnova za istraživanja različitih tema iz ove oblasti".

Kolekcija, čija je kulturološka vrijednost neupitna, je očito tek u svojem začetku, ali neka ostane zabilježeno da je startala s digitalnom prezentacijom prva tri broja strip časopisa "Cepelin".

Naravno, neposredan povod je nažalost smrt izdavača i urednika "Cepelina" Zdravka Zupana (1950-2015), kojeg kolege iz Narodne biblioteke Srbije tituliraju kao "jednim od najznačajnijih autora, izdavača, istoričara i teoretičara stripa na ovim prostorima", dok za "Cepelin" navode da je to bilo "autorsko izdanje, čija tri broja objavljena u periodu 1988 - 1990. godine sadrže (cele ili u delovima) strip table poznatih domaćih i stranih autora (Đorđe Lobačev, Andrija Maurović, Al Smit i dr), kao i značajne teorijske radove i prikaze (Zoran Janjetov, Slobodan Ivkov i dr.)".

Prečica:
www.digitalna.nb.rs/Wiki.jsp?setLang=sr-Latn-...

Među mnogim autorima koji su u temeljima svog shvatanja krimića imali čistokrvnu „tvrdu školu“, započetu pre II svetskog rata, bio je i Donald E. Vestlejk (1933-2008). Pišući pod pseudonimom Ričard Stark stvario je lik Parkera, ubice i pljačkaša koji će biti junak 24 romana, počev od „Lovca“ objavljenog 1962. godine. Parker, čije su generalije nepoznate (a možda mu Parker i nije pravo prezime), kriminalac je bez sentimentalnosti, dilema i griže savesti, velike snage i spretnosti, vrlo oprezan, promišljen i nemilosrdan. Njegov lični kod časti i ponosa podrazumeva poštovanje date reči, odnosno poštenje koje isključuje izdaju i prevaru kolega u poslu. Parker je „slobodnjak“, nevezan za mafiju ili druge organizacije/sindikate kriminala; nije gramziv, „radi“ da bi stekao novac koji, mada voli luksuz, umereno troši. On je praktičan i prilagodljiv te, konačno, zadovoljan sobom. No, u promenjivom svetu interesa i podela tržišta nije lako opstajati; s jedne strane su policajci i objekata Parkerovih aktivnosti (bankari, biznismeni), a s druge bivši drugovi koji su ga izdali, neverne devojke i, konačno, predstavnici organizovanog kriminala. U „prvom slučaju“ iz romana „Lovac“, Parkera, nakon uspešne pljačke, izdaju i upucaju kompanjon i dotadašnja devojka; on se vraća iz mrtvih u Njujork da bi se osvetio.  Iako uspe da se dođe do krivaca on se zamera kriminalnoj organizaciji kod koje je njegov novac. U finalu „Lovca“ Parker dobija ono što traži ali računi sa organizacijom nisu izmireni.

Drugi Vestlejkov roman i druga strip adaptacija Darvina Kuka, pod nazivom „Firma“, nastavak je Parkerovih avantura. Iako je plastičnom operacijom promenio lice i izbegavao da „upadne u oči“ Parker biva otkriven od članova krimi organizacije, Firme. Pošto uspe da preživi napad plaćenog ubice, Parker kreće u otvoreni rat sa Firmom, poziva svoje drugove, kriminalce slobodnjake da napadaju Firmine poslove sve dok on ne uspe da uđe u trag gazde ogranka koji ga proganja. Ali, da bi se osigurao za ubuduće Parker, pre raščišćavanja računa, sklapa dogovor o daljem nenapadanju sa gazdinim naslednikom. Na kraju se čini da je primirje uspostavljeno i da Parker više nije tražena meta pa se, solidno novčano obezbeđen, vraća mirnom životu - do sledeće epizode. „Firma“ je prava oda otporu mračnim sistemima, slobodnoj inicijativi i posvećenosti cilju - iako je smer delovanja, iz perspektive društva, štetan. Parker je individualac starog kova „sa dušom“ u sukobom sa bezličnim, modernim (birokratskim) mašinerijama kriminala i otuda zadobija simpatije čitalaca.

Darvin Kuk (1962), dizajner i animator, strip scenarista ili crtač Betmena, Spajdermena, Supermena ili Spirita, vestern i zombi storija, od 2009.g. adaptira Parkera (u 4 grafičke novele). Ilustracije/crteži ove priče na gotovo 150 strana spoj su realističnog i karikaturalnog, prepoznatljive grafičke stilizacije koja podrazumeva dinamičku upotrebu bele-crne-plave boje čime je atmosfera 1950-tih (od arhitekture, mode, izgleda kola do reklamnih panoa) oplemenjena patinom prošlosti koja je bila „bolja“. Novitet ove epizode je Kukovo dovitljivo rešavanje paralelnih događanja; naime, usred stripa ubačen je broj „Nedeljnika krimi ispovesti - Doušnik“ koji donosi (tekstualnu) priču o pljački kluba „Kokatu“ sa sve ilustracijama, koju je napisao Ričard Stark. Slede strip novine „Sportski pregled - Trka“ o konjski trkama (i prevarama na njima) pa dve priče o prenosu „prljavog“ novca i organizovanom kockanju - svaka od ovih storija iscrtana je drugačijim stilom i ispisana drugačijim slovnim fontom. Pošto se iščitaju ovi „dodaci“ grafička novela se nastavlja u stilu pre prekida. Ovaj iskorak iz jedne forme predstavljanja pogodbene realnosti u drugu pravo je osveženje koje potvrđuje da Kuk nije rutinirani strip autor već da je voljan da napravi i pomake u formuli koja je već donela zadovoljavajuće rezultate a štp podrazumeva naglašeno filmsko kadriranje praćeno kratkim i brzim rezovima kojima se komponuju dinamične table za kojima slede statične table sa dominantnim gustim tekstom objašnjenja neke situacije. Sveukupno, Kuk uspešno radi svoj posao „adaptacije i ilustracije“ koji se oslanja na prozni predložak ali gradi i uverljiv strip/grafičku novelu.

Kontakt osoba Nebojsa Pandrc •
sizif.knjizevni.casopis@gmail.com

Rok do: 25. marta 2016.

Od skora novi strip Alekse Gajića pod naslovom "Birokratija" odnosno mali strip (pošto su mu dimenzije 5 x 6 cm), može i da se kupi. Problem je što je toliko mali da knjižare neće da ga prodaju. Ali rešenje je pronadjeno. Beogradska Knjižara Makart, prihvatila se ovog odgovornog posla, i to u svojoj prodavnici u Ćumičevom sokačetu u Beogradu. Takodje, strip možete naručiti i preko poruke na Facebook-u ili preko njihovog site-a. Cena je tričavih 220 din, a plaća se pouzećem.

Ako već imate najbolji i najlepši strip u svojoj kolekciji, sad možete imati i najmanji.

Uz najavu, prilažemo i tekst o ovoj knjižici, i to iz pera samog autora:

     "Za ovaj strip, više nego za bilo koji drugi, možemo reći da je nastao slučajno. Naime, ovu knjižicu ne biste držali u rukama da te večeri moj prijatelj Mladen nije rekao:
     - ’Ej, ’ajmo, sutra malo do buvljaka!
     Na buvljaku sam naleteo na lika koji je prodavao raznorazno đubre, ali među svim tim stvarima spazio sam jednu drvenu kutiju za slajdove. Osim malo blata i zaista bezveznih slajdova viška, kutija je bila sjajna. Ja sam inače ljubitelj drvenih kutija, zapravo kutija uopšte. Mislim da je to nekakva mentalna zaostavština iz detinjstva kada sam otvarajući kutije od poklona otkrivao njihov sadržaj, odnosno igračku. Nekako i sad, kad otvaram neku kutiju, osećam deo te magije i neizvesnosti. Šta će se ukazati kad podignem poklopac?
     Kako god, kutija je bila očišćena, i stajala je na mom stolu. Usledio je onaj kontemplativni trenutak kad sam ja gledao kutiju, a kutija gledala mene. Kakvu novu primenu može da dobije kutija koja je tužno bitisala po raznim podrumima i tavanima? Trebalo joj je udahnuti novi život, dostojan njenog izgleda i materijala. Ipak, nije to bila bilo kakva plastična ili kartonska kutija. Imala je metalne šarke i kopče, a unutra odštampane brojeve i papir na kom možete da upišete sadržaj svakog slajda.
     A onda mi je sinulo. Zapravo, kako to obično biva dobru ideju potom prati još par dobrih idejnih nadovezivanja.
     - Umesto slajdova napraviću 100 pločica od debelog kartona. Čak ću ih i izšmirglati da budu zatupljene.
     - Ali šta da radim sa 100 izšmirglanih kartonskih pločica?
     - Znam! Nacrtaću na njima strip! Strip na 100 kartonskih pločica!
     - Ali zašto bi neko pravio takav strip, a da pri tom to i nije mali posao? Šta fali običnom belom papiru?
     - Znam, ove pločice podsećaju me na kartice u onim starinskim birokratskim registrima.
     - Ali šta zaboga ima interesantno u birokratskim registrima? Kakva priča o tome može da se napravi?
     - Znam! Kao što nam svaki čas traže uverenje da smo i gde rođeni, odnosno uverenje o postojanju i ko smo, šta bi bilo kad bi nam tražili uverenje šta smo? Ili da li smo? Ili zašto smo?
     Bila je to za mene zadovoljavajuće dobra ideja a i imala je moment filozofskog.
     - Šta bi bilo kad bi državna institucija, osim znanja o našim građanskim podacima upravljala i podacima o našim egzistencijalno duhovnim aspektima?
     Kad mi je ovo palo na pamet, posle je sve bilo lako.
     Kuriozitet ovog stripa je što ima čak četiri svoja pojavna obličja. S obzirom da ima 100 potpuno po formatu identičnih sličica on se lako transformiše. On može da bude artefakt, odnosno originalna kutija koju ljubomorno čuvam zajedno sa ostalim strip kutijama. On može da bude običan strip na četiri strane za magazine. Takođe, jako lepo izgleda kad se “servira” u formi ćilima (4 x 25 sličica) zato ga na izložbama tako i prikazujem. I na kraju on može da bude ova mala knjižica.
     Ideju, za malu knjižicu dao mi je Vladimir Topolovački - jedan od naših najvećih kolekcionara i poznavalaca stripa. Prilikom jedne moje posete Vladi shvatio sam da je on i vlasnik jedne izuzetne kolekcije malih knjiga (to znači da formatom ne prelaze 5 x 6 cm). Bio sam očaran. U maloj drvenoj vitrini udobno se smestilo skoro 2000 naslova. Istog trenutka rekoh:
     - Vlado, napraviću i ja jednu malu knjigu!
     - Zapravo mali strip.

Strip-album Metanoja novosadskog autora Vanje Onirika Urukala na prvi pogled privlači pažnju odsustvom osnovnih informacija na koricama: nema naslova na prvoj, takozvanoj naslovnoj strani; nema impresuma sa osnovnim podacima o izdanju, autoru i izdavaču; čak ni stranice nisu numerisane – jedino što korice sadrže su autorovi crteži koji su izabrani iz samog albuma. Možemo tek na prvoj stranici saznati kako se zove album te da ga objavljuje izdavačka kuća Bratstvo duša Zdenka Franjića, legendarnog zaštitnika alternativnog rocka na ovim prostorima, čoveka koji je putem svoje muzičke etikete Slušaj najglasnije prvi pružio šansu izvođačima poput Majki, Satana Panonskog, Goribora, i mnogim drugima. Obratimo pažnju na odlični naziv Bratstvo duša: ovaj oksimoron upućuje nas na određenu dvorodnost i dvopolnost, na dvostruku pojavnost duševnosti koja obitava u naporednom, uzajamnom postojanju dva pola ili roda – to je skup anima koje su se pobratimile i tako zaokružile svoju lucidnu ambivalenciju.

Onirikov strip-album nastao je između 2003. i 2007. godine te sadrži stripove Astralevel, Omaž, Vapaj izgubljene anime i Pačvork poglavlja. Sam naslov ovog izdanja, Metanoja, upućuje nas na nekakvo obraćenje, prelazak na drugu stranu postojanja i iskustva. Kroz sva četiri stripa provlači se priča o uzbudljivoj i dramatičnoj duhovnoj potrazi, priča ispričana na vrlo neuobičajen način za stripovsku formu. Autor izbegava tradicionalno shvaćenu, linearnu ili fabularnu naraciju u kojoj postoji uzročno-posledični niz dešavanja, već priča prati neku njegovu unutrašnju logiku. Zapravo, smisao Metanoje nije uopšte u predstavljanju događajnosti, već isključivo u predočavanju doživljajnosti. Onirik istražuje tajanstvene, skrivene predele svoje duše, i u tu svrhu koristi bogati i nepregledni potencijal nesvesnog, snoviđajnog i uopšte simboličkog. Tako nastaju poetične slike koje se nikada ni ne mogu čitati pravolinijski, već u njima dolazi do svojevrsne eksplozije značenja. Ove vizije možemo donekle svesti na određene metafore te ih čitati u nekakvom racionalnom ključu – ipak, one se redovno opiru nekakvoj sveobuhvatnijoj racionalizaciji.

Autor na ingeniozan način spaja strip i poeziju, tražeći u tom susretu ono što je zajedničko ovim medijima, a to je pre svega efektna slika koja ostavlja dubok utisak na čitaoca/gledaoca, slika koja se ne zaboravlja lako i brzo, slika neobičnog, novog oblika i otežalog značenja. Crtež u Metanoji je vrlo bogat detaljima i ukrasima koji se ne dešifruju uvek lako – Urukalo ovde pokazuje sklonost ka baroknosti izraza. Čini se da u pojedinim trenucima autor jedva primetno počinje da parodira sopstvenu sklonost ka kićenosti i naglašavanju detalja, što njegovoj poetici daje dodatni kvalitet i značaj. Ovakav kićeni izraz potpuno odgovara nadrealnim, snoviđajnim prizorima i gotičkoj atmosferi tamnih tonova koju Urukalo želi postići. Često prisutna jeza dobija ovde oblik groteske – sve vreme posmatramo groteskne kreature, odnosno individualne strahove i strasti oličene u odvratnim demonima koji su u konstantnom sukobu sa plemenitim dušama prožetim idealima i altruizmom. U suštini, Metanoja je nanovo ispričana priča o neprestanoj borbi između dobra i zla, o borbi između anđela i demona koja se svakodnevno i neprestano odvija u svakom od nas, a da je često nismo dovoljno svesni. Poseban kvalitet ove priče jeste što je ona postavljena na jedan viši, metafizički nivo.

Jedna od važnih osobina Onirikovog rukopisa jeste i promišljeno i efektno spajanje motiva visoke kulture, umetnosti i tradicije sa elementima popularne kulture. Na ovaj način autor neke bitne, važne ideje prenosi na način koji može razumeti veći broj ljudi, i to kroz vrlo komunikativan medij poput stripa. Govoreći o sopstvenim dramama i traženjima, Urukalo se obraća svakom od nas – u njegovim vizijama i dramama nije se teško prepoznati. Važno je istaći da nam se ovde pokazuje novo lice stripovskog medija: strip može biti i duboka i višeznačna poezija, može biti umetnost koja ne služi isključivo za površnu zabavu, već nam može reći neke važne stvari o našoj egzistenciji i otvoriti nam neke neistražene prostore kreativnosti i duhovnosti. Ovo je strip koji se čita sa velikom pažnjom, strip kojem ćete se vraćati i svaki put u njemu otkrivati neke nove svetove. Vanja Onirik Urukalo se ovim izdanjem predstavio kao autentičan autor na novosadskoj i srpskoj stripovskoj sceni, te prokrčio neki novi put kojim bi se ova, kod nas zapostavljena i potcenjena umetnost mogla kretati u budućim danima.

Nekada najveselije sličice imaju najskarednija lica. Nekada crno-belo ispadne pozitivnije od obojenog. Nekada je malo mnogo, a neretko ostaje malo. Dešava se da je ponekad smisao zatrpan duboko, duboko ispod predloška. Dešava se i to da je očigledan onda kada je to očigledno. Dešava se i da ga nema uopšte.

Ko ne veruje, nek pita Maju Veselinović. Kod nje se to dešava stalno.

U toku svog...pa, ne baš dugogodišnjeg, a ne ni kratkog, recimo srednje-trajajućeg bavljenja stripom, Veselinović je izgradila stil kakav se retko gde nalazi u alternativnijem grafićkom izrazu. Naime, to je kombinacija grubih crteža, vidnog odudaranja od norme, i visprenog optimizma kakav se nalazi pretežno u dečijim slikovnicama ili ilustrovanim bajkama, pa što ne i stripovima na kraju krajeva. Krunski vrhunac je sastanak istih u zbirku „Neobičan događaj sa namigivanjem i druge priče“. A krunu je zaslužio varijetetima: tu su stripovi na srpskom i na engleskom, tu su stripovi koje je autorski potpuno sama odradila, kao i par kolaboracija (na dva konkretno scenarija pišu Dragana Mladenović i Mileta Mijatović), tu su stripovi sa puno kadrova po tabli kao i stripovi u potpunosti sastavljeni od splash stranica, tu su i stripovi namerno rađeni vodoravno. Uz sve to, tu su i ilustracije koje strateški dele stripove jedne od drugih (sa par izuzetaka).

Priča kojoj je album postao (ne)suđeni imenjak, „Neobičan događaj sa namigivanjem“ je sinteza najvećeg procenta ovog albuma. U sebi ima protkane svakodnevne događaje, snove, maglovitost izraza, hitre i vesele pokrete, antropomorfizovane živuljke, ovu ili onu varijantu same autorke, poigravanje sa pop-kulturom, tekstovi pretežno pisani pisanim kurzivom, i, gotovo pod obavezno, poluautobiografske crte i crtice. Podnaslovljen je sa „ili, Koga je briga za jednooku princezu?“, što je dodatni trend albuma, ali u manjoj meri. Preciznije rečeno, Veselinović voli da se poigrava sa naslovima – nekad ih podnaslovi, kao ovde; nekad ih umetne kao deo teksta u sklopu samog stripa (priča „Pekmez od šljiva“), a nekada se samo dotakne onog klasičnog „nacrtao/napisao“ i spinuje na drugačiji način-do-dva. Veselinović takođe obožava i prazne „balončiće“ – jeste, deluju kao džinovske suze, ali su balončići (stilistički izbori su prelepa stvar) i neretko na tabli iskoči najmanje jedan prazan ili ispunjen nekom spiralicom.

No natrag na same priče. „Stripovi su dobri za mozak“ je interesantna interpretacija pričanja viceva. Štaviše, ovo se može nazvati i „Vic: Prolog“ ili „Pop-Kultura Počeci: Vic“, ili „Vic, the Prequel“. Naravno, ovde i dalje vidimo da Veselinović pribegava animalizaciji likova, i to bukvalno (oblačenje u kostime i sl.). „Povest o Jugoslavu“, scenarija Dragane Mladenović, je već malo teža priča o odrastanju, ratu i gaženju istorije. I to ne gaženju u smislu da Veselinović iznosi istorijske neistine. Ne, gaženje lične istorije individualca, nekoga ko po udžbenike neće biti bitan, nekog sa ulice, nekog običnog. Naravno, pored jakog kolorita i nasmejanih lica, naznake o ratu i pogibiji su kontraproduktivno tome neizmerno jače i zagušljivije. Zato je i morala da usledi znatno pozitivnija priča „Bio je to dobar početak“. Kišica, baštovanka, ozleđena ptica, kratak kontakt, let zbrinute ptice natrag u prirodu i mirni nastavak rada na biljkama uz osmejak. Nikakvo lupetanje po metafizički, nikakve postmoderne svinjarije. Ovo je jedan od najboljih stripova u ovom albumu, a to je zaslugom upravo te jednostavnosti radnje. Ovo nije klasična strip priča. Ovo je stripovni haiku.

Samim tim, peta priča, „Most mora da bude lep“, mora da bude za nijansu setnija. Počinje andrićevski, kao legenda o mostu – doduše urbanija – sa sve mitopoetskim patosom, pojedinim događajima, gašenjem (tačnije nasilnom smrću) istog i prijatnim, a i onim drugim, prisećanjima. Ono što sledi, u sklopu šeste priče, je jako, jako setnija, jako neprijatnija priča, i verovatno prvi proto-SF na koji čitalac nailazi u ovom strip albumu. „Pitomi je počeo da veruje u nauku“ je Veselinović počela poluoptimistično, otkrovenjem, realizacijom da je nešto progres. Biljke zecu Pitomom rastu veće nego ikada, finansijski uspeva, hrani se kao bog. Međutim, jedan pogled na poslednji kadar, gde vidimo da je Pitomi u staklenoj kupoli među desetinama takvih, na napuštenoj planeti koja nije Zemlja, i da uz to pomisli da „...od kada je poverovao u nauku, sve mu je izgledalo moguće“, i već se zadržava jako neprijatan ukus u ustima. Ukus koji će se preneti na još jednu priču Pitomog. No između te dve priče jedinog lika koji gostuje i u još jednom stripu koji nema njega kao protagonistu,nalazi se prvi strip čitav napisan na engleskom, „Oswald loved that mouse (no matter what)“. Ova priča je takođe više vic nego neka dubokoumna mislolomka. U principu, zec sanja svog omiljenog lika (koji neopisivo podseća na Mikija Mausa, zato što to i jeste) i bunca, na veliku žalost svojih roditelja. Opet, ništa komplikovano, lep odmor pred novog Pitomog. „Pitomi je naučio da uživa u dokolici“ malko produbljuje postapokaliptičnost prethodnog autinga ovog zeke. Naime, klonirano sunce, napredak u nauci – sve to ga je dovelo do tačke da ne mora da radi ništa. Na to se i ispraksovao. A eto, opet nam poslednji kadar kaže o onom ružnom iza onog lepog. Prazna soba, nepročitana knjiga. Pitomog nema nigde. Upravo to dokolica pravi od čoveka – osećaj nepostojanja, beznačaja, očaja.

„Teološka rasprava“ je možda najslabiji deo ovog albuma. Scenarista Mileta Mijatović je pokušao da radnju predstavi kao anegdotu, ili u najmanju ruku anegdotalni vic sa blagom kritikom na trenutne teološke trendove kod plebsa; međutim, crtački stil Veselinovićke ne odgovara ovakvoj naraciji jer je skučen i „upakovan“. Ako je suditi po ostalim pričama u albumu, Veselinović zahteva prostor, nužno joj je da se raširi i svim silama pokaže šta ume. Druga falinka je pomalo nevešt kraj, iako je zamisao iza istog relativno dobra.

Slede dva „Fitness-a“, jedan s podnaslovom „Tange“, drugi sa „Un Paso Adelante“. Ova dva stripa su možda jedina u sklopu albuma koja imaju tanku profeminističku notu, gde se dotiču ženskih pitanja (nošenje tangi i izgled žena u medijima), ali ženskih pitanja koja su mahom vezana za zemlje Zapadnog sveta, gde pravih zuluma prema ženama odavno više nema i gde se sve svelo na žaljenje o trivijalnim stvarima (nošenje tangi i izgled žena u medijima). Razlika je u tome što ova dva stripa nisu ideološki obojena, pa čak ni napisana sa ikakvom ideološkom tendencijom – ovo su lična iskustva, samim tim jasno uklopljiva u koncepciju albuma. A ako je za vajdu, Veselinović i treba da ubaci ovakva iskustva u strip, jer iz ličnih priča nastaju najinteresantnija dela.

Slede dve priče sa „Prijateljima“ u naslovu. Prva je pomalo vickasta, bavi se ingenioznim igrama cure i njenih najbližih, a ne krvno srodnih. „Prijatelji su baš to od mene očekivali“ se dotiče dečijih igara, oštroumnosti glavne akterke, kao i prozaičnosti same situacije. „Prijatelji (su imali pametnija posla)“ je, pak, mračniji, i ne samo u smislu kolor-crno-belo. Ima tu pomalo flerta sa depresijom, anksioznošću, strahom od gubitka, ako ne i latentnom mizantropijom. Mada je možda ovo poslednje više učitavanje no hipoteza. Jedino što bi ga tematski jače vezalo za prethodnika – sem naslova, naravno – jeste blagi, gotovo iščezli optimizam na samom kraju, onaj optimizam kakav treba da se održava da ne iščezne sasvim.

Slede par stripova koji su stilistički i kadrovski izuzetak. Naime, oba su „vodoravne table“, raširene na obe strane i namenski nacrtane za strip gde bi rikna bila po širini, ne dužini strane. „Biologičarka je najviše volela četvrtak“ je maltene sublimacija svega prethodnog. Ima visprenu protagonistkinju, antropomorfne životinje u sporednim ulogama, svakodnevne prozaične radnje, pomalo metafizike i nešto sete. Igrom slučaja je ovo i jedini strip gde se dešava tipičan stripovski potez – „crossover“. U jednom trenutku se Pitomi vraća, ovaj put u koloru, i to više od blic-pojave na jednom kadru. Štaviše, jedan od ključnih trenutaka u „Biologičarki“ uključuje njega. Ono što bi možda ugrozilo status crossovera je pretpostavka da je na snazi jedna druga stripovska glavna potpora, a to je „deljenje univerzuma“. Na samom kraju, kada titularna Biologičarka odlazi da meditira, okruženje je iznenađujuće slično onom gde Pitomi obitava: sitne planete a la „Mali princ“, izolovanost od ostalog naroda, osama... Naravno, ovo je najverovatnije samo estetska sličnost, s obzirom da ostatak stripa ne podržava ovu pretpostavku. Već naredni strip je mnogo više autobiografski, te je kuriozitet to što je pisan na engleskom. „A special kind of happiness“ govori o mladoj umetnici – već je evidentno ko ta mala umetnica treba da bude još od jedne nevezane ilustracije s početka albuma – i njenim ranim danima. Sem te autobiografske note, ova storija ne nudi ništa novo, ali ni ne treba. Sasvim je dovoljno to što je predstavljeno.

Naredna priča, „Pekmez od šljiva“ (naslov znatno duži) je još jedna u nizu najboljih, ako ne čak i najbolja, u „Neobičnom događaju“. Premisa je jednostavna, i opet autobiografska, a opet je po samoj kreaciji i sastavu jako inovativna i inteligentna. Prvo je tu glavna nit priče – baba pravi pekmez, klinka voli pekmez, klinka ždere pekmez. Ali je ovo iz pozicije odrasle osobe, te je dinamika likova kroz strip zrelija, i kroz naraciju – kao i kroz vizuelni predložak – klinka deluje pametnije, mudrije, veštije no što bi trebala da bude u tim godinama. Čitanje njenog unutarnjeg monologa je raj za oči, a krajnji trenutak u poslednjoj tabli utom i više nego zadovoljavajući. Ambijentalno i deluje kao da se sve dešava „odavno“, u detinjstvu gde je devojčici u bakinom prisustvu sve nekako braonkasto, mutno, bez puno dečijeg kolorita – ukratko, u bojama toplog, provincijskog doma. Poslednja priča je epistolarni eksperiment „Draga bako“, koji je nanovo anegdota i koji, za razliku od većine prethodnika, sadrži antropomorfne životinje samo kao sredstvo, ne i glavne (sporedne?) aktere. Putopis u malom, ili čak letopis u manjem, govori o dogodovštinama devojčice na putu za more. A kako sve te priče inače bivaju, i završava se sa devojčicom na moru.

Zašto je prva priča odabrana za naslov albuma? Dalje od ličnog izbora autorke i/ili uredništva, ovaj naslov savršeno obuhvata srž dela – sve ovo su neobični događaji, čak i kada su u pitanji najobičniji događaji mogući, i s obzirom da nisu u potpunosti izmaštani, autorka namiguje pri svakom; ukazuje na nešto dublji kontekst. Veselinović je uspela na par polja ovde; prvenstveno, uspela je da ustanovi i ojača sopstveni stil, pripovedački koliko i likovni, i da kroz praksu stekne ozbiljnost pristupa stripu. Možda bitnije je to da je uspela da, i pored te ozbiljnosti, zadrži neozbiljnu, zabavnu, dečiju crtu kakve u domaćem stripu ima malo. Uz to je jedna od šake srpskih stripadžika koje imaju objavljene strip albume, te je samim tim nabavka ovog štiva za najmlađe (i one tu i tamo starije) ženske prijatelje i bližnje pogodak u centar. Taman uz onu lutkicu kupljenu na nekom buvljaku nekog subotnjeg podneva.

Veliko mi je zadovoljstvo da najavim izložbu Milana Jovanovića Nacrtani svetovi koja će biti predstavljena od 22/03 (otvaranje u 19h00) do 30/04 aprila u galeriji francuskog instituta u Beogradu. Izložba se sastoji od izbora tabli, ilustracija, crteža, akvarela koje je Milan stvarao tokom čitave svoje karijere. Znam da većina vas uglavnom poznaje Milanov opus, ali sam ja bio oduševljen onim što sam video, naročito ilustracijama i akvarelima!

Osim autora, otvaranju će prisustvovati Camille Thélot-Vernoux, književna direktorka Les Humanoïdes associés. Tokom 23/03, Camille će gledati portfolija lokalnih autora u dva navrata (od 10h do 13h00 i od 14h do 17h) isto u galeriji Francuskog instituta – Molim vas, prosledite ovu informaciju svim mladim autorima koji će uživo imati priliku da pokažu šta umeju, odrade pitch i dobiju savet.

Na kraju, 23/03 u 18h00, Milan Jovanović i Camille će animirati susret na temu Milanovog opusa, izdavačke kuće Humanos i stanja stripa u Francuskoj.

Ljubitelјi i poštovaoci primenjene umetnosti i dizajna, a posebno stripa i karikature, imaće priliku ove godine da se bliže upoznaju sa nekima od najcenjenijih autora iz ovih oblasti, koji većinom žive i stvaraju na našem podneblјu, ali su svoje mesto našli na svetskim mapama stvaraoca u oblasti grafičkog dizajna, crteža, stripa, karikature, ilustracije...

Naime, u Kulturnom centrur Novog Sada počeo je ciklus predstavlјanja autora i njihovih dela, pod nazivom „Art Exclusive“, koji je osmislio i pripremio poznati grafičar i dizajner Doru Bosiok. Donedavno profesor Grafičkog dizajna i Editorijal ilustracije, sa želјom da javnosti približi rad sjajnih crtača koji, neretko, stvaraju „iz senke“, Doru Bosiok je prikupio opsežan materijal o svakome ponaosob, koji će nam predstavlјati putem video-materijala ali i kroz razgovor sa samim autorima.

Nakon susreta sa Branislavom Banetom Kercem, ciklus nastavlјamo u četvrtak, 17. marta 2016, u 19 časova, u klubu „Tribina mladih“, predstavlјanjem Zorana Janjetova, takođe jednog od naših najpoznatijih strip-crtača i ilustratora.

Zoran Janjetov je pohađao školu za dizajn „Bogdan Šuput“ i Akademiju umetnosti u Novom Sadu, a osim stripa i ilustracije, bavi se i dizajnom knjiga, muzičkih omota, plakata, pakovanja itd.

Stripovi Zorana Janjetova su publikovani na 16 jezika, u više od 30 zemalјa.

Strip serije: „Bernard Panasonik“ (od 1981. do danas), „Avant L'Incal“ (scenario Alejandro Jodorowsky, izdavač „Humanoids“, 1988-1996), „Les Techoperes“ (scenario Alejandro Jodorowsky, izdavač „Humanoids“, 1997-2006), „Ogregod“ (scenario Alejandro Jodorowsky, izdavač „Delcourt“, 2015).

Od 2002. do 2008. godine bio je rezident-dizajner omota i grafičkih materijala za muzičku kuću „Crammed Discs“ iz Brisela. Radio je ilustracije za mnoge magazine i knjige, među kojima su i „Le Monde“, „Larousse“, „L'Express“ i „Cine Live“.

Susreti sa autorima u okviru ciklusa „Artexclusive“ se održavaju jedanput mesečno, a medijator je Doru Bosiok. Ulaz je besplatan, a više informacija možete saznati na zvaničnom sajtu Kulturnog centra Novog Sada.

Pozivamo vas da dođete i iskoristite priliku da se, i ovog puta, fotografišete kao junak stripa Zorana Janjetova. Svoje fotografije možete postaviti na Instagramu nalog (www.instagram.com/kc_novisad/) uz #Artexclusive.

Oprez!
Stripovi na putu!

Pozivamo sve zainteresovane ljubitelje devete umjetnosti, autore i scenariste stripova da nam se pridruže u razvijanju projekta „StripArt“ kojem je cilj popularizirati devetu umjetnost. Konkurs će biti otvoren od 22.2.2016 do 15.4.2016.

Na e-mail adresu: wearesamus@gmail.com pošaljite Vaše podatke: Ime i prezime, godište i kratki opis vašeg polja interesovanja u devetoj umjetnosti,

Stvaranje stripova po književnim delima nije redak i nepoznat postupak ali je, uprkos izazovima, donosilo promenjive rezultate pre svega zato što je bilo i danas jeste teško postići balans teksta i slike tako da strip ne postane (i ostane) puka ilustracija teksta niti preslobodna adaptacija u kojoj se potpuno gubi duh predloška; ako se tako nešto desilo dovitljiviji strip autori su, da bi se odbranili od kritika, u podnaslovu stripa stavljali oznaku „po motivima dela“. U svakom slučaju stvaranje stripova po/prema prozi različitih formi (od priča do romana) nije nimalo lako dok je stvaranje stripova po/prema poeziji mnogo teži zadatak ali i veći izazov. Naime, umesto prozne radnje/akcije, poezija prevashodno „barata“ kako bogatstvom jezika tako i mentalnim slikama/metaforama i nizovima asocijacija što je sveukupno vrlo teško „smestiti“ u drugi medij - crteže. Strip autorima se nude opcije pokušaja da ostanu što bliže prvim slikama koje stihovi izazivaju ili da pročitano „promisle“ i iscrtaju svoje verzije i vizije stihova; u ovim drugom slučaju stripovi rađeni po stihovima vrlo su blizu odrednici „po motivima pesme“.

Drugi strip album tandema Wostok i Sanja Stepanović, u izdanju Studentskog kulturnog centra Novi Sad (2015.g.), nastavak je vizuelnih stilističkih traganja započetih u prvom albumu „Luna“ (koji uz Wostoka i Sanju S. potpisuje i Grabowski) ali sada sa drugačijim literarnim predlošcima. Naime, temelj „Lune“ bio dvostruki - klasični roman „Prvi ljudi na Mesecu“ H. Dž. Velsa po kome su, polovinom XX veka, braća Nejgebauer nacrtala strip - dok je drugi deo albuma pod nazivom „Povratak na Lunu“ samostalno delo Wostoka i Sanje S. U „Tajni Kaspera H.“, uz jedan izuzetak, svi stripovi su rađeni po literarnim predlošcima i to pretežno poetskim, što je samo po sebi izuzetan poduhvat. „Tajna Kaspera H.“ je crtana na stihove pesme „Fakir“ Slobodana Tišme, strip „On“ na reči pesme grupe „Borgesia“. Po stihovima Vaska Pope, jednog od najvećih srpskih pesnika druge polovine XX veka, nastao je ciklus stripova rađen po pesmama „Oči Sutjeske“, „Vučji pastir“, „Vučje sazvežđe“ i „Vučja senka“ a strip „Krležin san o drugoj obali“ nastao je po scenariju pisca Bore Ćosića.

Već naslovni strip ocrtava prostore u kojima se kreće ova avantura 9. umetnosti u izvođenju autora nesvakidašnjeg talenta. U crteže su ukomponovani stihovi a međusobna komunikacija reči i slike kreće se od duhovitog podražavanja (vizualizovanja onomatopeja) preko slika koje su manje-više očekivane (kao reakcija na stihove) do onih koje potpuno iznenađuju čitaoca tražeći od njega zadržavanje i pažljivo promišljanje, kao pokušaj tumačenja (koji, naravno, ne mora da se poklapa sa autorovim). Tako se rađa specifičan hibrid reči-asocijacije-slike. Isti princip stvaranja primenjen je na strip-pesmu „On“ sa težištem na „umerenom“ oneobičavanju ali i unutrašnjem povezivanju sa prethodnom strip-pesmom kroz ponavljanje likovnog motiva obešene životinjske glave (možda jagnjeće). Niz  pesama Vaska Pope, za razliku od prethodnih stihova, u visokim poetski uzletima insistira na arhetipskom (pa i zaumnom). Stripovi Wostoka i Sanje Stepanović ovu materiju tretiraju različito: u „Očima Sutjeske“ motivi iz narodnooslobodilačkog rata (i onih ranijih) mešaju se sa stilizovanim životinjskim oblicima, suncem i mrakom; na drugačijem tragu su strip-pesme „Vučji pastir“ gde se insistira na nasleđu popularne kulture (vampirski filmovi), „Vučje sazvežđe“ i „Vučja senka“ koje dodaju i druge uobičajene mračne motive (kosturi). „Vučja zemlja“ je dinamičan „nemi“ strip (bez reči) Wostoka i Sanje, očio inspirisan Popinom poetikom, koji se bazira na sudaru religioznog i pagansko-vampirskog. „Krležin san o drugoj obali“ u intrigantnoj priči o književnikovim predratnim (i poratnim) doživljajima u Beogradu, susretima sa kolegama po peru kreće iz pozicija stilizovanih, iskrivljenih slika stvarnosti koje se postepeno pretapaju u fantazmagorijske prizore.

Vizuelni potpis strip tandema Wostok/Sanja prepoznatljiv je i upečatljiv. Veliki crteži bez senki, oštar sudar bele i crne usložnjen upotrebom crvene boje koja donosi dubinu i sećanje na plakate iz Ruske revolucije, redukovanje detalja, pojava svakovrsnih maskiranih kreatura te sveprisutna ukočenost likova i prizora, stvaraju posebnu atmosferu zlokobnog tajanstva i bolne jasnoće koja, sveukupno, zaokuplja pažnju znatiželjnog čitaoca i ostaje mu u svesti kao vanredan umetnički doživljaj.

Na ovdašnjoj kulturnoj sceni Wostok i Sanja svakako su u vrhu autorskog/alternativnog stripa što potvrđuju i ovim albumom.

Serbia • Selected by Žika Tamburić
Žika Tamburić is a long-time collector, historian and comic critic from Belgrade and London. He is also an editor of graphic novels published under Modesty stripovi (paper books in Serbian).

The comic scene and publishing in Serbia were again strong in 2015. There are more than 10 comic festivals in the country, more than 30 artists are working for foreign publishers, and domestic publishers collectively published more than 200 new books and books with reprints from the history of comics. This extensive trend is in contradiction to the small market and print runs of around 500 copies. It is uncertain how long this enthusiasm will continue, but in the meantime the comic fans are enjoying a lot of events and great foreign and domestic titles. The following is a selection of the most interesting titles by domestic authors.

Tarzan: Reke krvi (‘Tarzan: The Rivers of Blood’) 
by Neven Antičević & Igor Kordej
System Comics
It has to be noted that System Comics was the most prominent publisher of domestic comics in 2015, including books such as Otadžbina (‘Fatherland’, Nina Bunjevac), Vekovnici #7 (‘Endless’ #7, various authors), Linije fronta #2 and #3 (‘Front Lines’ #2 and #3, various authors),Birokratija (‘Bureaucracy’, Aleksa Gajić), Projekat Venus #2 (‘Project Venus’ #2, Branko Tarabić), Nit umetnosti (‘The Tread of Art’, Ivana and Gradimir Smudja, originally published in French) and Tarzan - Reke krvi (‘Tarzan - The Rivers of Blood’, Neven Antičević & Igor Kordej). Although this last book is not absolutely “domestic” as it consists of work by authors from Croatia, created at the time when Serbia and Croatia were part of Yugoslavia, it deserves our attention for many reasons. Not just because of the fact that “art doesn’t care about borders”, as two Serbian publishers have published the book by Croatian authors which has not yet been published in Croatia. 
As this book is different in several aspects from any other comic book recently, it can arguably be awarded as the most interesting comics project of the year. First of all, it demonstrates that that established conventions of Tarzan can be reassessed and updated again and again. This original story of Tarzan was developed by Antičević and Kordej in the 1980s as an unusual graphic novel. It gives Tarzan a makeover in Kordej’s artistic style and a story in which Tarzan comes to Europe before World War I and meets Sigmund Freud and Karl Gustav Jung in other to solve his psychological problems.
This surprising story of Tarzan, which still doesn’t lack dynamism and adventure, had caught the attention of some publishers, but none of them managed to publish all the episodes for various reasons.  For example, Dark Horse published the first 4 episodes (22 pages each) but never finished it and Kordej stopped drawing the comic and was dragged away with his many other projects. Two enthusiastic publishers from Serbia decided to publish this story in its entirety. Kordej didn’t have time to finish his art and the book incorporates almost 400 pages of Kordej’s works on Tarzan including The Rivers of Blood. the first 4 episodes in full colour, followed by next two episodes in black-and-white and last two episodes in sketches. All in all, the book is an impressive achievement in size (bigger than A4), quality of art and script and as a compilation of the most unusual stories of Tarzan that we will ever come across.

Atentat (Atentat) 
by Guido van Hengel & Boris Stanić
Besna kobila
This book covers the lives of unfortunate young people, and of Gavrilo Princip in particular, who, motivated by their best intentions for the people of their countries, assassinated Prince Ferdinand and his wife Sophia from the Austro-Hungarian monarchy in Sarajevo in 1914 and triggered World War I. The story describes with flashbacks their youth, the assassination itself and in fine detail their lives during the court trial and later in prison. None of them lasted more than a couple of years under the torture and bad conditions that they were exposed in prisons, if they were not sent straight to execution. The script is provided by an historian from the Netherlands and the art by the painter from Serbia. The art by Stanić is more like inspirational individual paintings in black and white positioned close to each other than a classic comic narrative. However, this approach provides impressive images and the tragedy of the story becomes even more emphasised.

Stripske majstorije Ive Kušanića
(‘The Comics Mastercraft by Ivo Kušanić’)
edited by Zdravko Zupan
Modesty stripovi
The book comprises14 stories by Ivo Kušanić, from 1939 to 1986, an illustrator, cartoonist, painter and comic artist from Yugoslavia. His contemporary humour and benevolent stories with subtle character development brought many great moments in the lives of his long-time readers. The book was produced after painstaking cleaning of scanned pages from newspapers and magazines, sometimes removing bad colouring, to reach the original drawings. It also contains an informative foreword by comic historian and editor of the book Zdravko Zupan (1950-2015) and insightful foreword by writer and comic critic Vasa Pavković.

Priče iz Jugooslavije (‘Stories from Yugoslavia’)
by Predrag Djurić & Sabahudin Muranović
Rosencrantz
Predrag Djurić has devoted his talent for storytelling to books and comics and produced and published several comic books with domestic and foreign artists in recent years. Just in 2015 he published three books with domestic artists (Pavel Koza, Jelena Vučić and Sabahudin Muranović). Stories from Yugoslavia describes a young Frenchmen with Serbian origin who discovers the history of his family by visiting Serbia and reading a letter from his grandfather. Djurić covers the years of turbulent history of Yugoslavia with great knowledge and depth and Muranović’s realistic and assured drawings contribute to a compelling story.

Na kraj zločina se ne vračajo samo zločinci, temveč tudi stripotvorci in striporisci. Belgijsko občinstvo bo tako deležno dvojne porcije naših stripov, saj bomo odmevno razstavo »Pozor, delo!« ponovili na novi lokaciji, poleg tega pa bomo Belgijce tudi poučevali in izobraževali o naši reviji ter o izdelavi zinov.

Razstavo delu posvečenih stripov iz antologije Workburger, ki smo jo nazadnje postavili v Liegu, bomo tako v naslednjem tednu ponovno prikazali 16. marca v kulturnem centru Maison de la Culture de le Tournai v šarmantnem Tournaiju na drugem koncu Belgije.

Pred in po odprtju razstave bo v Saint Lucu potekala tudi dvodnevna delavnica s študenti oblikovanja in vizualnega komuniciranja. Na njej bo David Krančan s pomočjo Bojana Albaharija tečajnikom predstavil, kako se naredi lastni zine. Glede na to, da so ti študentje že od lanskega oktobra raziskovali prav temo dela in bodo pripravili lastno razstavo z naslovom »After work« (»Po delu«), lahko upravičeno pričakujemo, da bomo njihove stripe o delu lahko brali v fanzinih, ki si jih bodo na delavnici sami izdelali.

Oba člana ekspedicije bosta dan po otvoritvi Stripburgerjeve razstave, torej 17. marca, sodelovala tudi na javni predstavitvi revije. Za veliki finale se obeta tudi neka skrivnostna risarska igra, ki si jo je izmislil Monsieur Pimpant, v kateri bosta urednika posebna in častna gosta.

Stripburger je torej že s prvo odpravo bliskovito osvojil trdnjavo evropskega stripa in srca belgijskih domačinov. Druga odprava bo spletla še gostejšo mrežo stripovskih povezav med slovensko in belgijsko sceno, spodbudila izmenjavo znanja in izkušenj ter še dodatno utrdila prisotnost naše revije v tujini.

Razstava bo na ogled do 30. aprila 2016.

URNIK:
GLAVNI DOGODEK
Galerija Espace Bis (Maison de la Culture de le Tournai), Tournai, 16. marec 2016 – Pozor, delo!, odprtje razstave in predstavitev Stripburgerja (na ogled do 30. aprila 2016)
SPREMLJEVALNI DOGODKI
Institut Saint-Luc Tournai, Tournai, 15. in 17. marec 2016 - delavnica izdelave fanzinov, mentorja: David Krančan in Bojan Albahari
Maison de la Culture de le Tournai, Tournai, 17. marec 2016 - javna predstavitev revije Stripburger in Game of the drawin

Forum Ljubljana, posebna izdaja revije Stripburger, zbirka Minimundus #14,
feb. 2016, 56 čb str., 14,5 x 15,5 cm, jezik: slov. in ang., 7 eur

Kurentove dnevne refleksije Saše Kerkoš tvorijo niz stilsko raznolikih podob Kurenta, zasnovanih kot svojevrstni vizualni dnevniški zapisi, ki z nemalo ironije in humorja zrcalijo aktualno stanje družbe.

Kurent kot mitološki lik predstavlja nezavedne in kompleksne navezave na zakoreninjeni simbolni in kulturni kontekst, ki ga težko razumemo skozi besedo. Slovenska nezavedna povezanost, oziroma navezanost na izročilo in njegovo globoko pripovednost, je zanimiva iztočnica za raziskovanje sodobne pripovednosti skozi prizmo starega.

Avtorica Kurenta, prastaro slovansko mitološko bitje, ki prvotno odganja zimo, postavi iz prvotnega konteksta v avtorsko obarvane vizualne svetove in življenjske situacije. Kurent se skozi osebno izpovedno držo v tej knjižici obenem široko odpira različnim vizualnim interpretacijam tega zanimivega lika, ki simbolizira slovensko kulturo.

Interpretacije Kurenta so nastajale skozi avtoričina potovanja po Evropi in Aziji, kjer je v globalnem pomenu Kurentova enkratnost še toliko bolj specifična in slovensko svojska.

Projekt Kurent Saše Kerkoš raziskuje pripovednost - nesnovno dediščino in dislokacijo ter predrugačenje zgodbe v sodobnih kontekstih. Sodobni kontekst daje nove možnosti starim mitološkim zgodbam in jih tako preoblikuje, medtem ko razširja identiteto Kurentovega lika. Na ta način sodobna pripovednost in utrip trenutnega časa postavljata stare vsebine in zgodbe v nova doživetja in nove kulturne identitete.

Oblikovalka, ilustratorka, grafičarka in avtorica stripov SAŠA KERKOŠ (1977) je diplomirala iz vizualnih komunikacij na ljubljanski ALUO, študijsko pa se je izpopolnjevala še na akademijah v Helsinkih ter v Zagrebu. Za njeno delo je značilno drzno eksperimentiranje na mejnih področjih med sekvenčno umetnostjo in ilustracijo. Za svoje delo, ki ga redno predstavlja tako doma kot v tujini, je prejela več nagrad. Med drugim je tudi idejna vodja Bienala neodvisne ilustracije.

Lik Kurenta služi tudi kot ustvarjalni navdih v okviru letošnjega 11. mednarodnega natečaja Živel strip! Živela animacija!(rok oddaje del: 22. marec 2016). Vse do 27. marca 2016 si lahko v galeriji Vodnikove domačije ogledate razstavo Saše Kerkoš in Davida Toffola z naslovom Kurentove dnevne refleksije in Homerjeve izmišljije.  

Odpiralni čas galerije: torek–petek: 11.00–18.00; sobota–nedelja: 10.00–14.00.

   Propozicije
- Pravo ucesca imaju svi autori iz celog sveta,nezavisno od pola i uzrasta;
- Duzina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se salje elektronskim putem).Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude s a najmanje 5 slicica
Ukoliko je strip u koloru, preporucujemo da ga saljete regularnom postom ili dostaviti licno
- Pristigli stripovi nece biti vraceni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbedjivanje puta, smestaja i ishrane tokom 14 og Internacionalnog salona stripa VELES 2016 (sredinom oktobra)
- Tema je slobodna. Svaki autor (crtac, tus, kolor) moze ucestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za vise stripova
Svaki autor I deo deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je sta uradio
- Zajedno sa stripovima treba poslati i licnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija nece biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi bice uzeti u konkurenciju za nagrade-
• Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
• Druga nagrada, diploma.
• Treca nagrada, diploma.
• Nagrada za najbolje scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
• Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
• Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2016.godine. Oni mogu da se salju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
Ul VASIL GJORGOV br 78, 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

UTORAK, 08. MART 2016. U 19:00

DOB//TRIBINSKA SALA

Ciklus tribina: SRED ČETKICA, BAJONETA...

Ciklus okruglih stolova o zabranjenim temama srpskog i jugoslovenskog stripa.

Učestvuju: Radivoj Bogičević, likovni umetnik i pisac, autor kultnog stripskog serijala „Akant“; dr Miša Đurković, filozof i dr Aleksandar Raković, istoričar. Moderator i urednik ciklusa: Zoran Stefanović, istoričar pop-kulture i pisac.

O temi tribine: Kako je potezom pera 1971-1972. uništena značajna proizvodnja stripa u Istočnoj Evropi — produkcija „Dečjih novina“, „Politike“ i drugih izdavača u SR Srbiji. Koja je uloga stripa u sukobu srpskih liberala i hrvatskog „Maspoka“ sa Titom? Zašto su tokom državnog Kongresa kulturne akcije u Kragujevcu 1971. stripovi javno spaljivani? Šta je bila ideološka pozadina tzv. „Zakona o šundu“ u Srbiji?

O CIKLUSU: Strip se najčešće tretira kao društveno bezazlen, ali su ova umetnost i njeni stvaraoci u Srbiji često bili deo važnih istorijskih događaja — ponekad i u samom središtu. Neki umetnici su i sudbinski platili zbog svog društvenog delovanja ili prosto sklopa okolnosti u kojem su se našli. Ovo su priče o političkim angažmanima stripara, cenzurama, ideološkim sukobima, opredeljivanjima u Drugom svetskom i građanskim ratovima, učešću u propagandi, o smrtnim kaznama, robijama i izgnanstvima, kao i o drugim, nekada zabranjenim temama i neprijatnim tajnama srpskog i jugoslovenskog stripa. Na okruglim stolovima govore istoričari, učesnici događaja, svedoci i članovi porodica.

Četvrti album u seriji sabranih priča o Štrumpfovima, koji je 2014.g. započela da objavljuje „Čarobna knjiga“ (i koja se, posle pauze, ove godine nastavlja), nosi naslov „Štrumpfeta“ i moglo bi se reći da je jedan od prevratničkih albuma serijala jer uvodi novi lik i sasvim nove perspektive u sagu o malim, plavim šumskim veseljacima. Elem...

U selu Štrumpfova vlada idilična atmosfera. Došlo je proleće, svi su zadovoljni i veseli: Licko se udešava, Luftika i dalje drema, Gricko u slast jede salsaparilu, Svirko vežba, Kefalo je uvek na usluzi Velikom Štrumpfu, Mrgud ne voli nikoga i ništa, Šaljivko lakovernima poklanja svoje eksplodirajuće poklone. Ako je neko i tužan odmah će se prirediti sveopšta zabava. Rečju, milina jedna od života. Ali, kako to uvek biva, zlo ne miruje. U ovom slučaju to zlo je Gargamel koji žudi da se osveti Štrumpfovima i pada mu na um genijalan plan zbog koga će ga oni moliti za milost; dakle, od najčistije gline, bisera, safira i plave boje, te kaćiperstva, pristrasnosti, praznoglavosti, krokodilskih suza, zmijskog jezika, lukavštine, gneva, proždrljivosti, nepoštenja, ponosa, zajedljivosti, nesavesnosti, zavidljivosti, sentimentalnosti, gluposti, lukavštine, nestalnosti i tvrdoglavosti stvoriće - Štrumpfetu! Rečeno - učinjeno i malo, crnokoso, ružnjikavo, slatkorečivo, koketno stvorenje poslato je u da unese zabunu i razbije jedinstvo Štrumpfova. Izgubljena u šumi tako da bude pronađena Štrumpfeta stiže u selo. Niko od stanovnika ne zna šta je to Štrumpfeta a i Veliki Štrumpf je zatečen. No, nema vremena za predomišljanje - kao dobri domaćini Štrumpfovi joj ustupaju jednu pečurka-kućicu (ne bez negodovanja) i mole je da im ne bude na smetnji dok obavljaju redovne poslove. Ali, naravno, dama upravo to radi - ometa, gura nos u sve i svašta, daje beskorisne savete a za svoje greške okrivljuje druge. Tolerancija i dobrodušnost domaćina blede a namesto njih se preduzimaju akcije kojima gošća treba da se „nauči pameti“ i to tako što će joj se staviti do znanja da ne izgleda lepo, da je debela. To saznanje slomiće Štrumpfetu; no, tada na scenu stupa prirodna dobrota Velikog Štrumpfa koji će primenuti magiju da bi „popravio“ njene nedostatke i stvorio dugokosu, plavokosu vamp Štrumpfetu. Od tog trenutka svi Štrumpfovi se zaljubljuju u nju, povlađuju svakoj njenoj želji-kapricu (kakav je farbanje brane u roze). Kada njeni kaprici ugroze čitavo selo Veliki Štrumpf organizuje suđenje na kome porota, iako zna da ju je napravio Gargamel, oslobađa Štrumpfetu bilo kakve krivice u ime čega se sprema veliko veselje ali izbija tuča oko toga s kim će ona igrati. Da bi obezbedila mir selu Štrumpfeta odlazi a u oproštajnom pismu piše da će se jednom možda vratiti! Tužne Štrumpfove ipak će odobrovoljiti plan da naprave i Gargamelu pošalju baba-vešticu da ga kinji.

Pejo i Delport ovom su pričom uzdrmali svoj svet jer do tada su Štrumpfovi, iako očito muškog roda, bili bezazleni i bezgrešni po pitanju drugog pola i ljubavi. Uvođenje dame među njih otvorilo je mnoga pitanja, od nepostojanja žena u selu do rađanja malih Štrumpfova. Precizni odgovori nisu ponuđeni mada su se u kasnijim nastavcima pojavili baba i deda pa i beba Štrumpf. S druge strane, pojava Štrumpfete je omogućila ismevanje mnoštva stereotipa savremenog sveta o ženama; od onog da se lepoticama sve oprašta jer su lepe pa makar i glupe, do onoga da žene namerno i ciljano koriste svoje “polne adute” da bi dobile ono što im se prohte insistirajući na tome čak i ako je želja besmislena pa i štetna za druge. Takmičenje polova u kome su sva sredstva dozvoljena, računajući i podlost odnosno manipulacije i smicalice uverljivo je predstavljeno i iskarikirano u ovoj “celovečernjoj” epizodi “Štrumpfova” dokazujući da to nije uvek samo strip za decu - to su potvrdile i gnevne reakcije ženskih feminističkih grupa koje su Pejoa optuživale za uvredljivo ismevanje ženskog roda. Ovakve optužbe, naravno, nisu omele autore serijala da nastave svoj rad mada se nadalje nisu previše bavili večnom, osetljivom i nikad završenom pričom o muško-ženskim odnosima. I da na kraju ne ostanemo dužni važan podatak: da, Štrumpfeta će se vratiti u selo a njen izbor za supruga biće Mrgud koji, naravno, “mrzi venčanja” (koga, dakle, neće biti).

Dugogodišnji san konačno je ostvaren: velika mi je čast što mogu da vam predstavim prvi broj serijala koji je sve samo ne tipičan Bonelijev strip. Iskusniji čitaoci sigurno se sećaju da je epizoda „Stakleno oko” nekada davno već bila objavljena na srpskom jeziku – proleća 1998. godine, u izdanju kraljevačke izdavačke kuće Maverick. Tada je ovaj strip koštao trinaest dinara, a drugi broj, iako najavljen, nikada nije stigao do publike kojoj je iskustvo čitanja začudne priče o zbunjenom detektivu zauvek ostalo snažno urezano u pamćenju. No, vremena prolaze i vrtoglavom brzinom se menjaju: Maverick odavno više ne objavljuje stripove, a ni stripovi ne koštaju onoliko koliko su koštali nekada. Štaviše, upravo od ovog broja bili smo prinuđeni da načinimo taj nepopularni potez i podignemo cenu svih naših izdanja. Nimalo nam nije drago što u ovim teškim vremenima moramo da pribegavamo takvim merama, ali nadamo se da ćete imati razumevanja i pre svega volje da nastavite sa čitanjem stripova...

Pridruživanje Napoleona drugim junacima sa police naših izdanja nekima od vas sigurno nije preveliko iznenađenje, budući da smo pre tačno godinu dana u sklopu trećeg broja popularne Biblioteke Obojeni program objavili psihodeličnu priču pod naslovom „Bagi”, u kojoj se na zanimljiv način upoznaju najnoviji član porodice Veselog četvrtka i veteran strave i užasa Dilan Dog. Upravo je ta epizodica na mnoge čitaoce ostavila jači utisak od celog broja i sve nas podsetila na tužnu sudbinu koju je ovaj junak doživeo na našim prostorima. Odlučili smo da nepravdu ispravimo i pružimo mu još jednu, ovaj put vrlo konkretnu priliku da se dokaže pred svima nama i postane već druga (uspešna?) edicija koja se izrodila iz Obojenog programa. Uostalom, kakav je to život ako povremeno ne rizikujete?

Najpre zamišljen kao prva Bonelijeva mini-serija od osam brojeva, Napoleon je nakon premijere u septembru 1997. godine toliko oduševio italijansku publiku da je izdavač već posle mesec dana rasprodao čitav tiraž prvog broja i uporedo sa drugim u novembru morao da objavi reprint. Čitaoci su potpuno pomahnitali i glas o neverovatnom tužnookom brandovskom istraživaču i istripovanom ljubitelju buba očigledno se ubrzo proneo i do tadašnje Jugoslavije. Legenda kaže da je pokojni Serđo Boneli toliko bio oduševljen originalnošću stripa i rezultatima prodaje da je Karlu Ambroziniju obećao da će serijal trajati koliko god autor to bude želeo, bez obzira na logičan eventualni pad tiraža u godinama koje će dolaziti. I bi tako. Napoleon je trajao 54 broja, od kojih je velika većina ocenjena najvišim ocenama publike i kritike (neke epizode su čak proglašavane za najbolje italijanske stripove u poslednjih deset godina), i među istinskim poznavaocima devete umetnosti ostao je upamćen kao najautorskiji Bonelijev serijal.

Ambrozini, po odličnosti poznat čitaocima Kena Parkera i Dilana Doga, autor je 44 epizode Napoleona i, naravno, predivnih naslovnih ilustracija svakog broja, a bio je dovoljno ljubazan da napiše i neku vrstu uvoda za naše izdanje. Kako bi izgurao ovu oniričnu krimi priču do kraja, oko sebe je okupio tim čuvenih talentovanih autora kao što su Đampjero Kazertano, Marko Nicoli, Đulio Kamanji, Emilijano Mamukari, Paolo Bačilijeri (nezaboravni crtač pomenutog „Bagija”), Dijego Kajeli i drugi umetnici koji su ostavili trag na serijalu. Rezultat je, kao što ćete se i sami uveriti, nešto neponovljivo u okvirima evropskog mejnstrim stripa.

Večito na maglovitoj granici nadrealizma i sumorne stvarnosti, prožet snažnim poetskim i filozofskim (pre svega Jungovim) nitima, duboko alternativan i na ivici avangardnog, Napoleon donosi neophodno osveženje domaćoj stripskoj sceni u ključnim trenucima njenog očiglednog uspona i jačanja ponude, koja je svakim danom sve šarenolikija. Ovo je naš mali i riskantan, ali, ako dopuštate, silovito hrabar doprinos tome, i nadamo se da ćete ga kao takvog i prepoznati, pružiti mu šansu i imati dovoljno strpljenja za tromesečni tempo objavljivanja. Nemajte straha, obećavamo da će ovoga puta „Bezimeni konjanik” ponosno dojahati na kioske blizu vas...

Izvorno, najava je pisana za publiku u Puli, za koje pretpostavljam da još nismo dovoljno zaspamali, pa otud uvod od Kulena bana pa do današnjih dana.

Udruga StripOs, osnovna je u Osijeku 2008. godine i okuplja 160 članova iz Hrvatske ali i šire, tako da ovaj nastavak „Os“ zapravo označava sjedište iste. Osnovni cilj rada Udruge je promocija medija stripa, a ta promocija je ostvarivana kroz publikaciju magazina – StripOs (do sada je objavljeno 17 brojeva), izdavanje strip-albuma unutar edicije Biblioteka StripOs (12 strip-albuma objavljeno), organiziranje izložbi (70-ak do sada), organiziranje strip-radionica (100-njak do sada), organiziranje festivala Dani stripa (4 do sada) ali i općenito zanovijetanje bližnjih i daljnjih o tome kako su stripovi baš super.

Strip u Puli i strip u Osijeku, pored osobnih poznanstava pojedinaca koji se bave, na ovaj ili onaj način, stripom, ima poveznicu i u projektima koji se provode u oba grada. U prvom redu tu je 24-satno crtanje stripa, najluđa strip-fešta s ovu stranu žice, pa iako nas Zagreb i Split šišaju po kvantiteti bitno je da postoji okvir i kontinuitet. Također, jedna od boljih izložbi koja je proputovala naš komad Europe je i comiXconnection, međunarodna izložba alternativnog stripa (kod nas bi rekli autorskog) u organizaciji Muzeja europske kulture iz Berlina, a ista je bila postavljena u Puli, dok je Udruga StripOs uspjela tu izložbu nakon Osijeka upriličila i u Vukovaru.

Obzirom na to da već godinama planiramo zajednički projekt, napokon su se okolnosti poklopile, pa će ovim putem, kroz izložbu radova četiri strip-autora iz Udruge StripOs publika u Puli imati priliku bolje se upoznati s našim radom, kako kroz izložbu tako i kroz publikacije koje će biti dostupne tijekom izložbe. Nezaobilazan dio ovakvih izložbi, gdje su na otvorenju prisutni i sami strip-autori, jest i crtanje za publiku, pa će posjetitelji otvorenja ponijeti kući i pokoji crtež kao uspomenu na izložbu. Pa gdje to ima?

Ima u Puli, u Dnevnom boravku DC Rojca, u organizaciji Saveza udruga Rojca, 04. ožujka, otvorenje u 20 sati.

O autorima:

Roko Idžojtić rođen je 1976. godine u Virovitici, gdje pohađa osnovnu školu i jezičnu Gimnaziju. Diplomirao na Visokoj učiteljskoj školi u Osijeku (Učiteljski studij s pojačanim programom povijesti) 2004. godine., 2009. godine diplomirao na Umjetničkoj akademiji u Osijeku, smjer likovna kultura, kiparstvo. Radi kao učitelj  likovne kulture u OŠ Antuna Mihanovića u Osijeku i u OŠ „August Šenoa“ u Osijeku.
Aktivno sudjeluje u radu Strip Cluba 85 (Virovitica), Udruge ljubitelja stripa StripOs (Osijek), Hrvatskog društva karikaturista (Zagreb) i Likovnog kluba Nikola Trick (Virovitica).
Crta ilustracije, karikature i stripove. Trenutno crta karikature za tjednik Virovitički List. Ilustrirao dvadesetak izdanja (knjige, slikovnice, edukativne i didaktičke materijale...). Izlagao na preko sto-tridesetak skupnih izložbi i sedamnaest samostalnih. Sudjelovao je na desetak likovnih kolonija u Hrvatskoj i inozemstvu te vodio tridesetak strip radionica diljem Slavonije. Po scenariju Sonje Tomić nacrtao je strip-album o životu Svetog Roka.

Krešimir Pongrac rođen je godine 1980. u Osijeku. Član je Udruge ljubitelja stripa StripOs. Ilustracije i stripove crta otkad zna za sebe. Živi i ne radi u Osijeku.

Marko Dješka rođen je 1983. u Osijeku. Diplomirao je animirani film pri Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Dva studentska filma 'Kolinje' (2010.) i 'Sotonin sin' (2012.) poprimaju zapaženi uspjeh na mnogim festivalima. Nakon studija nastavlja se educirati na području razvoja i produkcije animiranog filma, te boravi na seminarima i rezidencijama izvan države gdje razvija vlastiti projekt 'Bul i Bal' koji je objavljen u obliku stripa u američkom magazinu Heavy Metal. Član je udruge Stripos od 2010. i svoj prvi album 'Posljednji fan' objavljuje u nakladi udruge StripOs. 2013. je proglašen najboljim mladim autorom stripa na Salonu stripa u Vinkovcima. Živi i crta na relaciji Osijek - Zagreb.

Stjepan Matić rođen je 1995. u Slavonskom Brodu, pohađao je osnovnu školu u Županji ( do 2006.) i u Osijeku gdje nakon toga pohađa Školu primijenjene umjetnosti i dizajna ( 2010.-2014.), smjer Grafički dizajn. Trenutno živi u Osijeku gdje provodi dane u raznim aktivnostima, među kojima su neke vezane uz strip. Interes za strip je razvio sa 10 godina, gdje bi znao crtati stripove bazirane na igrici Worms. Dok je pohađao srednju školu saznao je za 24-satno crtanje stripa, s oduševljenjem se odmah prijavio i od tada objavljivao svoje stripove s godišnjeg maratona u izdanjima StripOs-a.

sobota, 5.3.2016, ob 20. uri

Pijani zajec je stripovski album s področja ljudskega slovstva iz Rezije. Vendar pa je ta izdelek ljudske domišljije avtor vsebinsko predelal in ga prilagodil vzdušju aktualnega trenutka: predloga klasične pripovedke se tako preobraža predvsem v prigod polno priliko o človeškem značaju. Razstavljene strani iz stripa bodo dopolnjevale tudi stenske poslikave. Krančanov Pijani zajec je na lanskoletnem Slovenskem knjižnem sejmu prejel nagrado za najlepši slovenski strip leta 2015.

Razstava bo odprta do 26.3.2016
Dodatne informacije: 041 977 958 (Matija Plevnik)

Več informacij o avtorju in projektu: www.stripburger.org/language/sl/david-krancan-pijani-zajec-2