KC Grad, Beograd, ponedeljak 04/01/2016, 20h - 17/01/2016
Predstavljanje izdanja Zlato na Mesecu, koju je objavio beogradski izdavač RENDE, kao i otvaranje izložbe tabli iz ove zbirke stripova, koje će KC Grad upriličiti u ponedeljak 4. januara 2016., u 20h, prilika su da se ovdašnja publika upozna sa novijim radovima uvek aktivnog Aleksandra Zografa.
Aleksandar Zograf je strip autor aktivan na domaćoj i internacionalnoj sceni, koji u svom radu putuje kroz prostor i vreme, opisujući mesta koje je posetio, i ilustrujući priče koje je pronašao u davno zaboravljenim knjigama i izdanjima novina.
Počev od 2003. godine, njegovi stripovi se redovno pojavljuju u listu Vreme, a najnovija zbirka stripova iz Vremena, Zlato na Mesecu, nosi naziv po stripu nastalom prema literaranom radu kojeg je učenica jedne beogradske osnovne škole objavila u školskom listu 1959. godine.
Zografovi stripovi, naizgled zadubljeni u tipično balkansku tematiku, su prevedeni na više jezika, uz značajan odjek u Francuskoj, Italiji, S.A.D. i drugde; reprnti diljem sveta odraz su univerzalnosti njegovog rada (nedavno se pojavila druga po redu kolekcija njegovih stripova iz Vremena u Portugaliji). Osvrćući se na stripove ovog autora objavljenih u listu Vreme, teoretičar stripa Pol Morton (Paul Morton) je u američkom časopisu Internešnal džurnal of komik art (International Journal of Comic Art) zapisao: " Svaki od ovih stripova, koji su objavljeni na dve stranice lista, može da se ubroji u neke od kategorija. Prva kategorija je bavljenje prošlošću zemlje u kojoj živi. U jednom stripu, on komentariše fotografije koje je pronašao na buvljoj pijaci u svom rodnom Pančevu. U drugom je ilustrovao naučno fantastičnu priču, napisanu davne 1909. godine u Nišu. Drugu kategoriju čine stripovi u kojima Zograf beleži svoja putovanja, obično nakon povratka iz različitih krajeva Evrope ili iz republika bivše Jugoslavije. U trećoj kategoriji, Zograf daje oduška vlastitom obožavanju stripa, baveći se otkrivanjem zanimljivih pojedinosti iz internacionalne istorije ove forme izražavanja, ili intervjuišući neke od strip velikana, kao što su njegov američki prijatelj Rik Vič (Rick Veitch)... Međutim, u svim tim aspektima Zografov glas je glas individualiste. na to nas opominje prisustvo njegove autokarikature, koja se vrlo malo promenila tokom godina u njegovim stripovima. Ona nas podseća da je autor taj koji izmišlja ovaj arhiv, zajedno sa svim njegovim ekscentričnostima, i da je organizacija i prezentacija ovog "arhiva", potpuno lična i nenaučna".
Objavljeno: 31.12.2015.
Nova izdanja Čarobne knjige
Press: Čarobna knjiga
Flaš Gordon i Džim iz Džungle 3 • U dobu u kojem nisu postojali internet, televizija ni igrice... Četrdeset godina pre Zvezdanih ratova i četiri godine pre nego što su nastali superheroji... Flaš Gordon je, s dotad neviđenom snagom, uveo čitaoce u svoj vizuelno i narativno raskošan naučnofantastični milje. Treći tom obuhvata period od 1937. do 1939. godine. Šestotomni komplet Flaš Gordon i Džim iz Džungle predstavlja celokupni, desetogodišnji rad (1934 – 1944) Aleksa Rejmonda na ova dva stripa, koji se prvi put na našim prostorima pojavljuju u originalnom koloritu, na vrhunski restauriranim tablama neprevaziđenog majstora devete umetnosti. Džeremaja 2 tom (Epizode 4-6) • „Amerika belcima!“, vikali su jedni. „Crna sila – odmah!“, skandirali su drugi. Međurasni sukobi otrgli su se kontroli. Razmirice okončava nuklearni rat, sravnivši sa zemljom sva civilizacijska dostignuća. Sve se vraća na polaznu tačku, u ambijent u kojem vlada zakon jačega. U deliću sekunde, „velika čistka“ vratila je američki kontinent u srednji vek. U doba haosa. U takvom okruženju, dvojica prijatelja, Džeremaja i Kurdi Maloj, traže svoje mesto pod suncem, suočavajući se sa surovom prirodom novog sveta. Raskošni i uznemirujući serijal, koji nas opominje koliko su krhki temelji naše civilizacije i kako je ljudska priroda podjednako veličanstvena i zastrašujuća. Šesti tom avantura Ripa Kirbija obuhvata dvogodišnji period u izlaženju stripa,od 1956. do 1958. godine. • Džon Prentis (17. 10. 1920 – 23. 5. 1999) američki je strip-crtač koji je preuzeo rad na Ripu Kirbiju posle smrti njegovog tvorca Aleksa Rejmonda. Rođen je u Vitniju, u Teksasu. Od 1940. do 1946. je služio u američkoj vojnoj mornarici; pošto je preživeo napad na Perl Harbor, služio je na dva ratna razarača i učestvovao u osam vojnih operacija. Kratko je pohađao Umetnički institut u Pitsburgu, pa se preselio u Njujork i honorarno radio razne ilustratorske poslove, od reklamnih ilustracija, preko naslovnica za časopise, do stripova (DC komiks) i uredničkih karikatura, a onda ga je King fičers sindikejt odabrao da perom i četkicom zameni prerano preminulog Aleksa Rejmonda. Ripa Kirbija je nastavio da piše Fred Dikenson, a Prentis ga je crtao naredne 43 godine. Osamdesetih godina je preuzeo i scenaristički posao na slavnom stripu i nastavio je da radi sve do smrti. Trostruki je dobitnik Nagrade Nacionalnog udruženja strip-umetnika za strip u nastavcima (1966, 1967. i 1986. godine). Umro je u Konektikatu.
Objavljeno: 31.12.2015.
Neodoljive i beskrajne avanture...
Autor: Ilija Bakić
...ili klasici devete umetnosti.
“Flaš Gordon i Džim iz džungle 1,
1934-1935” Aleksa Rejmonda; izdavač Čarobna knjiga, 2015.
Aleks Rejmond (1900-1956) jedan je od retkih strip autora koji su uspeli da stvore više junaka po kojima će biti upamćeni. U Rejmondovom slučaju reč je o, čak, četiri heroja. Nakon godina učenja i šegrtovanja Rejmond je, za „King Fičers“ stvori „Flaša Gordona“ i „Džima iz džungle“ - oba stripa imala su premijeru 7. januara 1934. a dve nedelje kasnije, 22. januara, započele su avanture „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta. Zbog nemogućnosti da ispuni sve obaveze, Rejmond je 1935. „napustio“ „Tajnog agenta X-9“ a nastavio rad na prva dva serijala u standardizovanom sistemu novinskih nedeljnih tabli. Ti stripovi su postali vrlo popularni; „Flaša Gordona“ je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina! Po povratku iz II svetskog rata Rejmond je ostao bez posla jer su njegove junake preuzeli drugi autori pa je morao da stvori novog junaka, ovog puta detektiva Ripa Kirbija, sa kojim se takođe vrlo brzo proslavio. Reč je, dakle, o izuzetno talentovanom i predanom stvaraocu koji, ako nije u strip uvodio nove teme, jeste umeo da se nametne njihovim domišljatim razvijanjem na koje će se nadovezivati sledeće generacije stvaralaca.
Flaš Gordon je jedna od ikona popularne kulture XX veka koja se iz stripa „uvukla“ u druge umetničke i zabavne forme (od filma i literatura do kompjuterskih igrica). Mada je početni impuls za njegovo stvaranje bio želja da se „parira“ suparničkim naučnofantastičnom stripovima „Bak Rodžers u 25. veku“ i „Brik Bradford“ (kao što je „Tajni agent X-9“ bio odgovor na „Dika Trejsija“ a „Džim iz džungle“ na „Tarzana“), Gordon je vrlo brzo, takoreći u prvim godinama svog izlaženja, krenuo do tada nepoznatim smerom koji je imenovan kao „barokna fantastika“ čemu je doprinela sama priča a još više njen vizuleni segment. Početak serijala primereno je senzacionalistički: prema Zemlji leti nepoznata planeta i sudar je neminovan! Naučnik Hans Zarkov gradi raketu iz koje namerava da ispali projektil da bi skrenuo putanju planeta. Zbog udara meteorita u njihov avion, mladi Flaš Gordon, diplomac Jejl univerziteta i svetski poznat igrač pola i ljupka Dejl Arden, padobranom sleću blizu rakete. Rastrojeni Zarkov prisiljava ih da polete sa njim. Kad se raketa primakne tajanstvenoj planeti, očigledno nastanjenoj, biva privučena gravitacijom, pada i razbija se. Flaš pokušava da spasi povređenu Dejl ali oboje bivaju zarobljeni. U daljim avanturama oni saznaju da planetom zvanom Mong vlada nemilosrdni imperator Ming koji će nameriti da ubije Gordona i oženi se sa Dejl. Ali njegova kći Aura zaljubljuje se u Gordona, spasava ga (i to više puta) i sprečava (više puta) da oslobodi suparnicu Dejl. Neprestano bežeći iz nevolja i upadajući u nove Gordon i Dejl, kojima će se pridružiti i Zarkov (jer nije poginuo u padu rakete), upoznaju egzotičnu planetu naseljenu čudovištima raznih oblika i svakojakim verzijama ljudskih bića, od ljudi lavova, ljudi sokolova, ljudi guštera, onih koji žive pod vodom, onih sa žutom kožom... Neki od njih su lojalni Mingu, drugi mu se protive, jedni su dobri, drugi zli, zavidni, koristoljubivi. Na emotivnom planu, pak, Dejl je neprestano ljubomorna i besna jer Flaša, ni krivog ni dužnog, spopadaju lepotice. Priča, dakle, nudi mnogo uzbudljive akcije i avanture, intrige, melodramske epizode, superiornu tehnologiju pomešanu sa srednjevekovnom i mitskim/praistorijskim čudovištima. Nepoznata planeta na kojoj je sve to moguće dodatni je „začin“, začudni element priče. Rečju, neodoljiva mešavana koja mami publiku.
Druga vrsta egzotike nudi se u doživljajima Džima iz džungle, iliti Džima Bredlija, lovca, trapera, istraživača koji za zoološke vrtove sakuplja divlje životinje i deli pravdu. Radnja je nominalno smeštena u malajsku džunglu ali to ne sprečava da kroz nju pored tigrova i pantera prolaze crni lavovi i gorile ili da domorodci budu previše crni; svi oni neprestano vrebaju i napadaju Džima a ovaj se brani u čemu mu pomažu sluga Kolu, divlji dečko iz džungle Zobu, sa njegovim crnim panterom Nitom (na tragu Kiplingove „Knjige o džungli“) kao i drugi prijatelji. Džim se bori sa raznim krijumčarima, kriminalcima, prevarantima a pre svih sa svojim arhineprijatelom Tajger Pitersom koji, opet, ima ćerku koja je slaba na Džima. Tu je još i tajanstvena dolina u ugašenom vulkanu kojom vlada moćni, surovi vladar, pa zasede, podlosti i prevare, upadanja u klopke i spektakularnih bekstava... Rečju, beskrajne avanture!
Specifičnost izdanja „Čarobne knjige“ je rekonstrukcija originalnog prezentovanja ovih stripova. Naime, oni su štampani na jednoj stranici, u koloru, i to sa tri kaiša „Džima iz džungle“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša Gordona“ ispod. Ovakva „forma“ je „tražila“ samo male slike koje su, često, pretrpane detaljima, i nametala obavezu da intriga poslednje sličice „tera“ čitaoce da potraže sledeći nastavak. Rejmond je razvijao crtež i u tim skučenim prostorima ali je prelomni trenutak došao kada su novine promenile format pa je jedan strip zauzimao čitavu stranu (što je već forma strip table) i dozvolio crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na staro pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“ („Džim...“ se pojavljuje u dva a „Flaš...“ u tri krupnija kaiša uz poneku veću sliku). Modernim čitaocima biće zanimljivi i dodaci - crteži figura strip junaka (žena i muškaraca) sa nekoliko odevnih predmeta koji su se mogli isecati i prikačiti na heroje. Intrigantna je i priča o Donu Muru i njegovoj ulozi u stvaranju „Džima...“ i „Flaša...“. Pošto direktnih dokaza nema a svedočenja su kontradiktorna, nije jasno da li je Mur samo pomagao Rejmondu u stvaranju scenarija (kako bi se izbegle ljutite reakcije čitalaca o previše nasilja u „Flašu...“) ili su priče potpuno/pretežno Murovo delo. Ova dilema podelila je strip istoričare.
Knjiga „Flaš Gordon i Džim iz Džungle 1“ najavljuje serijal u šest tomova koji će sabrati Rejmondov rad na ovim serijalima inače već upisanim u nesporne klasike devete umetnosti.
(„Dnevnik“, 2015)
Objavljeno: 30.12.2015.
Veseli četvrtak News
Press: Veseli četvrtak
Dilan Dog #103: Vanzemaljska epidemija
Scenario: Giovanni Gualdoni
Crtež: Luca Dell'Uomo
Mister No #57: Osveta!
piše: Michele Masiero
crta: Fabio Valdambrini
230 dinara
Izdavač je Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com
Objavljeno: 29.12.2015.
Strip: Montenegrini (346)
Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 28.12.2015.
Stripburger news...
Press: Stripburger
Prednovoletni Stripburger 66!
December šteje zadnje dneve, ampak še preden se leto obrne naokoli, naj vas pogostimo s svežo bero stripovskega čtiva, s katerim si boste lahko prijetno krajšali prihajajoče praznične dni, preganjali mačka po novoletni zabavi ali namesto Dedka Mraza kar sami obdarovali svoje najbližje.
V tokratni številki Stripburgerja, že 66. po vrsti, boste lahko spoznali kar nekaj predstavnikov mlade generacije striparjev in stripark, katerih delo priča o tem, da je strip izredno vitalna forma, ki ponuja neverjetno izobilje izraznih možnosti in ustvarjalne svobode.
Iz Meke evropskega stripa, Belgije, prihaja nadvse živahen in eksperimentalno naravnan 6-članski kolektiv Tieten met haaren, ob imenu katerega se boste zagotovo vsaj namuznili. Na barvnih straneh se jim pridružuje še en predstavnik 'novega vala' belgijskega avtorskega stripa - Brecht Vandenbroucke, ki se je pozabaval tudi z živopisano naslovnico, iz tamkajšnjih logov pa prihaja še Jelle Kindt.
Zaslišali smo v Madridu baziranega striparskega linorezaša ter quesuertaša Olafa Ladoussa, ki je jeseni razstavljal in muziciral v Ljubljani, v drugem intervjuju pa gostimo Nicolasa Presla, pri nas bolj ali manj še povsem neznanega francoskega mojstra nemega stripa.
Za vse vedoželjne bralce je tu drugi del stripa Maxa Baitingerja, v katerem s pomočjo izjemnega fizika in nobelovca Richarda Feynmana razkriva, kako (in zakaj) delujejo magneti, Martin Kellerman pa je znova prispeval dva gostobesedna enostranca o antropomorfnem junaku Rockyju, ki nima dlake na jeziku.
Upe in upor v ‘suženjstvo zakletih’ nam v daljšem stripu, ki je v današnjih žičnatih časih še kako aktualen, slika Stripburgerjev stari znanec Arkadi, Andrej Štular pa za konec zgovorno pridaja le še »Hellcome!« v Trdnjavo Evropo.
Seveda brez recenzij tudi tokrat ne gre. Spisali so jih Ana Bogataj, Jakob Klemenčič, Bojan Albahari, Gašper Rus in Davorin Dernovšek.
Dovolj besedičenja, naj spregovorijo stripi! Pa srečno!
Podari letno naročnino na Stripburger!
Naročnina za leto 2016 znaša pičlih 30 evrov in vključuje 8 publikacij. Dodatne informacije in naročila na: burger@mail.ljudmila.org
Objavljeno: 27.12.2015.
Komikaze news...
Press: Komikaze
Komikaze webzin/e #40!
Svježi digitalni Komikaze webzin # 40 na adresi: komikaze.hr/issues/40 okuplja 13 autora na 123 stranica iz 11 različitih zemalja: Hrvatska, Brazil, Švedska, Škotska, Španjolska, Slovenija, Crna Gora, Poljska, Italija, Francuska i Njemačka. Naš jedinstveni virtualni muzej je ovim brojem proširen za 8 novih autora: Denis Ćupić, Cynthia B., Olga Wasilewska & Paweł Kozioł, Le ciglich, Daliborka Simić, Tit Nešović i Javier Triviño. Pratite nas na Komikaze Infoportalu i FB! Fresh digital Komikaze webzine # 40 at: komikaze.hr/issues/40
brings together 13 authors on 123 pages from 11 different countries: Croatia, Brasil, Sweden, Scotland, Spain, Slovenia, Monte Negro, Poland, Italy, France and Germany. Our unique virtual museum is enlarged now for eight new authors: Denis Ćupić, Cynthia B., Olga Wasilewska & Paweł Kozioł, Le ciglich, Daliborka Simić, Tit Nešović and Javier Triviño. Follow us at Komikaze Infoportal and FB!
AUTORI / AUTHORS: Anna Ehrlemark, Cynthia Bonacossa, Daliborka Simić, David Peter Kerr, Denis Ćupić, Domagoj Krip, Ivan Tudek, Javier Triviño, Le ciglich, Olga Wasilewska & Paweł Kozioł, Tit Nešović, Vittorino Curci
PODRŠKA / SUPPORT BY: Cultura nova Foundation, Ministry of Culture of the Republic of Croatia, City of Zagreb
Cynthia B. aka Cynthia Bonacossa – Brasil; komikaze.hr/comic/cynthia-b./40
focus: comic, DIY publishing, animation, story bord, screenwriting;
graduated: medicine. Currently on comic residence in Angoulême, France;
born 1986. in Rio de Janeiro, Brasil;
web: cynthiabonacossa.tumblr.com
Denis Ćupić – Monte Negro; komikaze.hr/comic/denis-cupic/40
focus: graphic design, visual arts;
born 1991. and lives in Podgorica;
study: Faculty of Fine Arts, Graphic communication in Cetinje, Monte Negro;
web: deniscupic.tumblr.com/
David Peter Kerr – Scotland; komikaze.hr/comic/david-peter-kerr/40
focus: comic, illustration, graphic design;
born 1982./ lives in Glasgow, Scotland;
graduated: Glasgow School of Art and the Royal College of Art in London, GB;
web: www.davidpeterkerr.com
Le ciglich aka Lea Čepić – Croatia; komikaze.hr/comic/le-ciglich/40
focus: comic, painting, illustrations, street art, photography, video, party decoration, handmade jewelry, poetry and herbs;
born 1993. / lives in Rijeka, Croatia;
Art student at Academy of Applied Arts in Rijeka. Graduated art at high school, sculptural design;
web: leciglich.wix.com/leciglich
Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine i Marketprint već 29. godinu zaredom organizuju veliki konkurs "Autorskog stripa učenika osnonih škola i predškolaca republike Srbije". Ovaj konkurs, osim što podstiče decu da crtaju stipove i radi na njegovom promovisanju, strip uvodi u osnovne škole na časove likovne kulture.
Strip vesti su se od prošle godine zvanično priključile ovom strip konkursu, za sada jednom nagradom: za originalnog strip junaka. Nagrada ima za cilj da pospeši učenike da prilikom izrade stripova kreiraju sopstvene, originalne, karaktere, da što je manje moguće precrtavaju poznate junaka stripova i crtanih filmova. Nagrada koju učenik dobija je originalni crtež njegovog strip junaka viđen, i urađen, od strane profesionalnog strip autora. Ovog puta je to originalni crtež Milana Jovanovića koji je Ognjenu Stojanoviću pokazao da je njegov trud da osmisli sopstvenog junaka zaslužio nagradu.
NAGRADE DECI PREDŠKOLSKOG UZRASTA Sara Lejić, 6 god.; OŠ ''Dragolјub Udicki'', Kikinda •
vaspitač: Vesna Majstorović Lana Vučurević, 6 god.; PU ''Radosno detinjstvo'', Vrtić ''Roda'', Veternik •
vaspitači: Radmila i Dragana
NAGRADA CENTRA ZA LIKOVNO VASPITANјE DECE I OMLADINE VOJVODINE Viktoria Pecho, 2. raz.; OŠ ''10. oktobar'', Subotica •
likovni pedagog: Eva Malagurski Aleksandar Velјković, 5. raz.; OŠ ''Đura Daničić'', Novi Sad •
likovni pedagog: Jasmina Knežević
NAGRADA LIKOVNOM PEDAGOGU ZA KOLEKCIJU RADOVA Malagurski Eva, OŠ ''10. oktobar'', Subotica
NAGRADA ŠKOLI ZA VELIKI BROJ USPEŠNIH RADOVA OŠ ''Mile Dublјević'', Lajkovac
Objavljeno: 26.12.2015.
Strip: Cane (220)
Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 26.12.2015.
Izašao je novi EON...
Press: Biberče
...14. po redu!!!
Promocija 14. Broja EON-a je bila 13.11.2015. u 19 Sati. U zgradi Istorijskog Arhiva Šapca. Na spratu, iznad prostorija Udruženja likovnih stvaralaca Šapca. Izdavač EON-a je ULSŠ. Promociju je otvorio Slobodan Peladić. Zatim je Svetlan Obradović – Zmaj (predsednik strip udruženja Biberče), kao urednik, govorio o izdanju i predstavio njegov sadržaj. Posle je govorio strip autor Stevan Brajdić koji je bio specijalni gost, a i autor je naslovne strane i jednog stripa u ovom broje. Bile su izložene njegove originalne strip table iz izdanja. U ponedeljak je bio gost na TV Šabac, zatim i u Podrinjskim Novinama. Takođe je dao intervju za Glas Podrinja.
Osim pomenutih na promociji su bili prisutni i članovi udruženja Biberče i saradnici strip autori Mr. London, Vladimir Aleksić i Snežana Đurđević čija je ilustracija objavljena u ovom broju. Zatim je bila Dragana Đurđević članica neformalne grupe Kombinart, njen crtež je objavljen u ovom broju. Nina iz udruženja Svetlost iz Šapca. Svetlana Žegarac predsednica udruženja Krug 10 (šabačko udruženje slikara) i Miodrag Gašić Gale iz istog udruženja.
Ovaj broj EON-a je posvećen Slobodanu Novakoviću Bureku, jednom od osnivača strip udruženja Eon i jednom od pokretača strip magazina EON. Na drugoj strani korica je njegova fotografija i In memoriam.
U Glasu Podrinja (Broj: 3548) objavljen je tekst i naslovnica kao najava EON-a. Autorka teksta je novinarka Olja Gavrilović. Takođe su u 3551. broju objavili izveštaj sa promocije.
Udruženje Biberče je takođe organizovalo strip izložbu Noć veštica. Izložba je otvorena, u galeriji Krug 10, u 19 h, od 31.11-4.12. Bilo je 12 Izlagača kao i jedan plakat iz II Svetskog rata nepoznatog autora koji je prvi put izložen u javnosti! Crtež je Originalan na foliji. Bilo je ukupno izloženo 70 radova. Od toga 50 crno belih i 20 U boji. Većina radova su bili originali. Svi izlagači su bili iz Šapca osim Milana Miletića iz Gornjeg Milanovca. Na otvaranju izložbe su bili Zmaj Obradović, Đorđe Petrović Džordž, Snežana Todić i Relja Antonić koji je otvorio zvanično izložbu. Bili su prisutni i članovi slikarskog udruženja Krug 10.
Izlagači su: Đorđe Petrović Džordž koji je izložio 9 radova – strip tabli i ilustracija; Relja Antonić, 10 radova u formi plakata ilustracija; Uroš Mrkonjić, 7 ilustracija; Stefan Mrkonjić 7 ilustracija; Zoran Janković Kobejn 8 Radova - strip table i ilustracije; Vladimir Aleksić 8 strip tabli; Slobodan Jovanović Čarli 8 strip tabli; Ivan Ilić Adamas 1 Crtež; Miloje Lukić 3 Crteža; Aleksander Edi Ibrahimović 1 Crtež; Snežana Todić 2 crteža; Milan Miletić 5 crteža bajke Fantazija u boji. Originalni klišei; Poslednji rad je ratni plakat nepoznatog autora - ilustracija, crveno obojena na foliji (194?)!
Organizator izložbe je strip udruženje Biberče, a glavni priređivač je Đorđe Petrović Džordž sa Reljom Antonićem. Inicijatori ideje su Zoran Janković Kobejn i Stefan Mrkonjić. Autor plakata je Stefan Mrkonjić.
Objavljeno: 25.12.2015.
Promocija Vekovnika
Press: Strip vesti
Objavljeno: 24.12.2015.
Veseli četvrtak News
Press: Veseli četvrtak
Dilan Dog Planeta mrtvih #1: Kuća sećanja
Scenario: Alessandro Bilotta
Crtež: Giampiero Casertano 160 strana - cena 320 dinara
Zagor #103: Vetar pobune
piše: Luigi Mignacco
crta: Raffaele Della Monica
230 dinara
Izdavač je Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com
Objavljeno: 24.12.2015.
Alan Ford - Priče Broja Jedan #7
Press: Alan Ford CPG
Fordovci!
Fordovci, izašao je novi broj "Priča Broja Jedan"!
Od 15. decembra, pa sve do sredine februara čitajte istinite priče o Staljinu, Braći Limijer, Marku Polu i Rosiniju!
Napisao: Max Bunker
Nacrtao: Dario Perucca
Cena na kioscima:
250 dinara
Cena u knjižari "Alan Ford":
225 dinara
Objavljeno: 24.12.2015.
Preminuo Borislav Bora Stanojević,...
Press: USUS
...upravnik Biblioteke
Jugoslovenske kinoteke.
Dugogodišnji upravnik Biblioteke Jugoslovenske kinoteke Borislav Bora Stanojević iznenada je preminuo preksinoć u 63. godini u Beogradu. Komemoracija povodom smrti Stanojevića biće održana u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u sredu u 11 sati, a sahrana istog dana na groblju Lešće u 13:30 sati.
Rođen je 23. aprila 1953. godine u Beogradu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, Odsek za filmsku i televizijsku produkciju, kao i Muzičku akademiju u Bukureštu. Od 1981. je radio kao kompozitor, scenarista i TV producent, zatim kao profesor filmske i TV produkcije da bi 1988. prešao u Kinoteku. Do 1996. radio je kao filmski arhivista u Arhivu Jugoslovenske kinoteke baveći se, pre svega, istraživačkim radom na filmskoj muzici, animaciji i jugoslovenskom avangardnom filmu.
Poslednje dve decenije bio je upravnik Biblioteke Jugoslovenske kinoteke aktivno radeći na njenoj modernizaciji i obogaćivanju fonda koji je višestruko uvećan. Dvadeset i pet godina aktivno je učestvovao u stvaranju programa Muzeja kinoteke kreirajući tematske cikluse: „Heroj, antiheroj, superheroj (i superzločinac)” 2006, „Film i muzika” 2007, „Apokalipsa/postapokalipsa – utopija/distopija” 2010, „Tajne mača” 2011, „Korto Malteze: tragovi po filmskom platnu” 2012. koji su sabrani u tek završenoj knjizi „Muzej Jugoslovenske kinoteke – bioskop koji opstaje”, čiji izlazak nažalost nije dočekao.
Vodio je i Studio za elektronske medije „Vlada Petrić” u Muzeju kinoteke čiji se program u potpunosti zasnivao na prikazivanju digitalnih filmskih materijala. Njegovo životno delo je bio strip „Kapetan Nitrat” čija je četiri albuma, kao idejni tvorac i scenarista, pripremio u periodu od 1996. do 2014. godine. Sarađivao je i objavio niz tekstova u domaćoj i stranoj filmskoj štampi i dnevnim listovima, među kojima i u „Politici” (Kulturnom dodatku) bavio se komponovanjem pišući muziku za balet, operu i TV, a naročito se ističe njegova muzika za dokumentarni film „Zabranjeni bez zabrane” Dinka Tucakovića i Milana Nikodijevića 2007. godine.
Svojim radom i delom Borislav Stanojević ostavio je značajan pečat u Jugoslovenskoj kinoteci, ali i srpskoj kulturi uopšte.
Objavljeno: 23.12.2015.
Puna galerija srpskog stripa...
Press: USUS
Udruženje stripskih umetnika Srbije
i Dom omladine Beograda.
Četvrta godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije održava se od 22. do 27. decembra u galeriji Doma omladine Beograda. Izlažu su radovi preko 200 likovnih umetnika i pedesetak scenarista.
Manifestaciju će u utorak, 22. decembra, u 19 časova otvoriti međunarodno priznati umetnici Rade Tovladijac, predsednik USUS, i Dragan Lazarević, potpredsednik, sa gostima.
Izložba preko digitalnih otisaka prikazuje radove realističkog i karikaturalnog stripa, ali i avangardnog i eksperimentalnog. U pitanju su dela koja objavljuju najveće izdavačke kuće u Evropi i Americi, ali i ona sa lokalnih scena Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih zemalja u kojima Udruženje ima članove.
Još jedna posebnost godišnjih izložbi USUS jeste da, uz velikane stripa, na njima izlažu i omladinci, koji tek ulaze u svet profesionalne umetnosti. U skladu s tim, obeležava se i dvadeseta godišnjica Škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ čiji sadašnji i bivši učenici gostuju na beogradskoj izložbi, čime USUS odaje počast Leskovcu kao važnom stripskom središtu Balkana.
Komemoracija Zdravku Zupanu (1950-2015), velikanu evropskog stripa i jednom od utemeljivača Udruženja, održava se u istoj galeriji, u subotu, 26. decembra u 13 časova. Isti dan u 14 časova, učenici Škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“ i druga deca i omladinci učestvovaće u otvorenom času crtanja u čast Zupana i njegovih junaka: Zuzuka, Munje, Mikija Mausa i drugih.
Ilustraciju na plakatu ovogodišnje izložbe uradio je Rade Tovladijac, koji je likovno oblikovao i druge prateće materijale.
USUS u 2015. godini
Udruženje stripskih umetnika Srbije je i tokom 2015. godine imalo važne delatnosti. Osim velike godišnje, izdvajaju se izložbe u Nišu, tokom festivala Nifest: „Dikan ili Zlatno doba srpskog stripa“ Laze Sredanovića, „Mlade lavice“ gde su izlagale Milica Mastelica, Ivana Lazić i Milica Marković, kao i „Zlatni jubilej Zdravka Zupana“ povodom pedeset godina umetnikovog rada na stripu. Takođe je značajna i izložba savremenog srpskog stripa u Domu kulture u Obrenovcu.
Pored godišnjice Leskovačke škole, članovi USUS-a obeležili su i osam decenija od izlaska prvog specijalizovanog stripskog lista u regionu – Strip (1935), sedam decenija od posleratne obnove stripa sa serijalom „Tri ugursuza za vreme okupacije“ (1945) i druge.
USUS je osnovan 2010. godine. Ima preko 300 članova i pripada najvećim udruženjima ove vrste u Evropi. Svoje projekte radi u saradnji sa brojnim ustanovama u zemlji i svetu, a najviše sa Francuskim institutom u Srbiji i Domom omladine Beograda.
Pedagoški program Udruženja sprovodi se u Školi stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“ u Beogradu, pod vođstvom profesora Vladimira Vesovića.
Dinamika vode i ljudske drame - voda je deo 'gotske atmosfere' u ovom stripu
Gotski western Jonathan Cartland - 2
(Laurence Harle & Michel Blanc-Dumont)
Crtež u „Cartlandu“egzistira između elegancije i arhaičnog dočaravanja zapuštenosti. Blanc-Dumont se kreće suvereno kroz ove suprotnosti. U svojoj zreloj fazi, ostvario je savršen balans između elegancije i arhaične patine, namerne zapuštenosti onoga što prikazuje, odakle je i krenuo kada je počeo da crta „Cartlanda“. Reč je o naznakama približavanja eleganciji crteža Francoisa Schuitena, crtača „Oskurnih gradova“. Samo u neku ruku ovo je neočekivano približavanje, pošto obojica grade svoj crtački stil na šrafuri. Reč je o tehnici crtanja kojom se želi putem ravnih paralelnih linija koje su zbijene jedna pored druge, prividnim polutonskim vrednostima, prikazati senčenje. Linije kao da počinju i završavaju se tupo i deluju pomalo tvrdo. Otud i osećaj izvesne statičnosti. Ovim se crtež približava bakropisu, pa i gravuri, „ostavljanju večnog otiska“, dočaravanju fine patine upotrebljenih predmeta koji „čuvaju neke priče zatvorene u sebi“.
Prokletstvo Wah-Keeja ili banalnost
zločina nad rasnom manjinom, što bi
rekla Hannah Arendt
Odnos između slike i teksta u „Cartlandu“ nešto je složeniji. Ono neizrečeno izriče se ponajviše u gestu, koji povremeno poprima mističnu snagu. Očigledno da su se scenaristkinja Harle i crtač Blanc-Dumont striktno dogovorili da ono što može biti izraženo kroz vizuelnu naraciju nipošto ne treba izgovarati niti ispisivati kao tekstualni opis unutar samog stripa. Malo je tragova na webu kako je tačno izgledala saradnja između Harle i Blanc-Dumonta, ali neki od retkih tragova jasno ukazuju da je Harle, nakon studioznog prikupljanja istorijske građe po bibliotekama, za svaku tablu dostavljala Blanc-Dumontu detaljne prizore, određivala položaje protagonista (govor tela), a istovremeno bila odlučno za minimalizam u tekstu, kao stilski protivnik preobilnog dodavanja detalja u samom tekstu. Harle je govorila da je jedan od kvaliteta stripa izbegavanje strip pleonazama, suvišnog opisivanja rečima onoga što može ili je već izraženo slikom, od čega su nažalost patili mnogi, uključujući i Jean-Michel Charliera, „Blueberryjevog“ scenarističkog tatu.
Crtan kao „Angel Face“, a pripovedan kao „Duh sa zlatnim mecima“, album „Blago žene pauka“ ima sasvim osobenom mesto u opusu „Cartland“, kao što ove dve epizode jesu međaši u opusu „Blueberry“. „Blago žene pauka“ je kompoziciono možda najsavršenije urađena priča, a samo tematski predstavlja pandan „Duhu sa zlatnim mecima“.
„Blago žene pauka“ dijaloški je savršen album. Tonovi potcenjivanja u njemu odlično su temperirani. Staleška razlika koja insistira da sebe naglašava, daje podton priči. Srešćemo mnoštvo neautentičnih komunikacijskih kodova, izafektiranog poštovanja, s jedne strane, i isto toliko osornosti prema onima za koje se pretpostavlja da su statusno niži, s druge strane socijalne barijere. I u ovom smislu „Cartland“ je inovacija u domenu westerna, postajući socijalno senzibilisani narativ.
U ovom albumu postoji jedna zagonetna figura, Wolcott. On strada, nevin optužen, a Cartland se ne usudi da se založi i pokuša da ga spase, pošto je i njemu zaprećeno životom. Wolcottova smrt trenutak je najveće degradacije Cartlanda. Nisu depresija, pijanstvo i valjanje u blatu ono najgore što se desilo Jonathanu. Zaplašen, on je ugušio glas istine u sebi i lažju ne izgovaranja istine saučestvovao je u pogubljenju nevinog čoveka koga je poznavao.
Završnica „Blaga žene pauka“, četvrtog albuma ovog jedinstvenog serijala pravi je krešendo prokletstva i pervertiranja sudbine. Sve je pogrešno, potraga za blagom, cinizam socijalnih odnosa, hipokrizija, diskriminacija i represija – ovo su veća socijalna prokletstva od fantastike ukletosti u prethodnoj epizodi, u „Duhu Wah-Keeja“. Jonathan je nevoljni učesnik u mnogim mučnim stvarima kada nije dovoljno jak da im se suprotstavi. A jedan album dalje, u „Reci vetrova“, protiv svojih uverenja će se slikati ispred bufala pobijenih za svrhe oficirskog samozadovoljstva grofa Wilhelma von Kirchenheima, iako mu se gadi besmisleni pokolj za koji je poslužio kao vodič u lovu.
„Reka vetrova“ i „Prsti haosa“ jedina su dva albuma koja su direktno narativno povezana u zasebnu celinu, pa bi se mogli objaviti i u jednoj knjizi dvostrukog albumskog obima. Očigledno da su samo marketinški razlozi izdavača odlučili da ova priča bude razdvojena. Harle kao neukrotiva, a obrazovana i nadarena scenaristkinja, iz albuma u album išla je sve smelije dalje. Šesti album „Prsti haosa“ ulazi u novi domen horor morbidnosti westerna, u socijalnu patologiju malih izolovanih religioznih zajednica. Ovde je „onostranost“ priče mnogo jača kao faktor oneobičavanja od čisto gotski natprirodnog. Kroz sadomazohizam religiozno fanatične porodice koju sreće, Cartland prolazi kao kroz toplog zeca. Iznuruju ga glađu gotovo do smrti, da bi ga onda oporavljali, tek toliko da bi mogao da govori i oda tajnu koju zapravo ne zna. Paranoja osvaja misli, a polumrtvi Jonathan kao kroz maglu shvata da će do kraja izgubiti razum ako ne izmakne njihovom suludom okruženju.
Opasnost vreba u narativu - Blago žene pauka
Žene su jedan od nezaobilaznih faktora u gotskom romanu, pa i u gotskom westernu „Cartland“. One su naglašeno romantično prikazane, što nimalo ne znači da su sve divne i krasne. Za razliku od muškaraca od kojih većina imaju naznake grubosti, često ružnoće ili čak bizarnosti, one su lepe, dekadentno prefinjene, ali uvek sa izvesnom senkom nedodirljivosti i - prokletstva. Takođe, jedan lajtmotiv se provlači, žene i opijati. Meskalin u slučaju Cynthyje-Ann („Blago žene pauka“), a laudanum, tinktura opijuma u slučaju Cecilije Von Kirchenheim, grofove žene. Etički nedovoljno jak da odbrani svoje uverenje, a kad ga obuzme romantična opsesija, sužavanje vidika fokusiranjem na Ceciliju, Jonathan će tek verbalno protestvovati što će plemenu Čejena, zbog megalomanske odluke grofa da sagradi branu i napravi za svoj ćef veštačko jezero isušivši reku, „nedostajati voda“ (u stvari reč je o indirektnom pomoru plemena).
Što je Cartland bliže Ceciliji, to je dalje. Tok njegovih misli dok sedi pored, slušajući njeno izvođenje na klaviru: „Zašto svira tako tužnu muziku?... I zašto mi se čini da sam sada još dalje od nje?“ Zato Jonathane, jer tvoja potpuno romantizovana konstrukcija čini realizaciju tvoje fantazme o Ceciliji u realnosti nemogućom. Cartland inače od života priželjkuje i zahteva nemoguće. Otud i biva toliko puta porican u konfrontacijama s brutalnošću realnosti koja ga okružuje, uključujući mnoge od žena kojima biva eskapistički fasciniran. Jonathan je čovek u potrazi za ljubavlju, da parafraziram naslov autobiografske knjige Isaaca Bashevisa Singera.
Vizuelne i narativne konotacije žene u gotskom westernu Blanc-Dumont će, igrom okolnosti, savršeno nastaviti u svom prvom radu na serijalu „Mladost Blueberryja“, albumu „Rešenje Pinkerton“, gde daje portret eficijentnog zla porculanske lepote u liku Eleanor Mitchell, hladnokrvnog ubice. I zaista, dovoljna je jedna ovakva žena da da jedinstvenu boju celom albumu.
Uporedite režiju sa režijom Sergeja Solovjeva u 'Bufalo Bilu' (1939)
Jonathanova nesnažnost karaktera čini ga povodljivim spram žena koje sreće. Znatno pre „Dylana Doga“, „Cartland“ je uveo seksualnost u stripsku svakodnevicu. Jonathanovo pasivno privlačenje ukletih žena samo je druga strana medalje njegovog eskapističkog problema u odnosu na vrednosti koje oseća, a često nije u stanju, ili dovoljno hrabar, da ih odbrani pred drugima. On je fizički nesravnjivo hrabriji nego etički. Njegov etički osećaj je razvijen, ali Cartland nije etički hrabar čovek. Uz sve nedaće, siroti Jonathan u diptihu povezanih priča „Reka vetrova“ i „Prsti haosa“ duboko zapada u zaslepljujuću romantičnu opsesiju sa bolešljivom groficom Cecilijom, sklonom zapadanju u sobnabulna stanja, u kojima je i opasna. Cartlandovo fetišiziranje njenog „izgubljenog rupčića“, iliti maramice, dovodi ovu nemoguću ljubav na samu ivicu parodije. Tour de force gotskog romana u westernu! No, zbog ovakvog „preglumljivanja“, zbog ovakve bravurozne žanrovske dekonstrukcije (ima, dakle, i te kako i ironije u ovom stripu), koliko westerna toliko i gotskog romana, pamtiće se scenariji Laurence Harle i barokne western piruete Michel Blanc-Dumonta, a serijal „Cartland“, odnosno prvih sedam najboljih od ukupno deset albuma, ostaje kao nezaboravni ukus u našim čitalačkim ustima.
...tražimo izgubljenog člana Bitlsa! 18. decembar, Kosovska 21a, sa početkom od 19 časova.
Nedavno otvorena novosadska galerija "G Spot" i kafe Graffiti ugostiće ovog petka dve promocije posvećene stripu.
Prva se odnosi na premijeru grafičkog romana "Baby's in Black" mladog nemačkog umetnika Arnea Belstorfa. Roman obrađuje "hamburške godine" tada još nepoznatog benda iz Liverpula i priču o Stjuartu Satklifu, izgubljenom "petom Bitlsu".
Ovaj rad jednog od najvažnijih predstavnika "novog nemačkog stripa" nastao je na osnovu njegovih razgovora sa čuvenom fotografkinjom Astrid Kirher, partnerkom Stjuarta Satklifa, koja je u velikoj meri zaslužna za vizuelni identitet grupe (što bi se reklo "od šiški do crnih rolki") koji je proizveo čuvenu Bitlmaniju.
U okviru istog programa održaće se i promocija kapitalnog izdanja The Rubber Soul Project. U pitanju je dvostruki CD u kutiji, sa monografijicom, tekstovima Gorana Skrobonje i silnom memorabilijom. Za ilustraciju je zadužen legendarni Igor Kordej.
Na promociji će govoriti cenjeni gosti Goran Skrobonja i Rastko Ćirić.
U okviru ove večeri biće postavljena i izložba tabli i crteža iz grafičkog romana "Baby's in Black" koji izdaje novosadska kuča Komiko, a uz to sledi i projekcija filmova i slajdova, uz muzičko tribjut veče sve do fajronta.
Tokom promocija, grafički roman "Baby's in Black" i CD izdanje "Rubber Soul Project" prodavaće se po promotivnim cenama.
Ulaz na ovaj događaj je besplatan.
Objavljeno: 17.12.2015.
Galaktičko carstvo sa sedištem u Galaksitiju...
Autor: Ilija Bakić
...ili čistokrvna svemirska opera.
„Valerijan“ Mezijera i Kristina; izdavač „Darkwood“, Beograd,
i „Marketprint“, Novi Sad, 2015.
Istorija evropskog stripa, onog nastalog pre Drugog svetskog rata a posebno onog stvaranog u prvim decenijama posle njega, izuzetno je bogata a u njenom centru su Francuska i obližnja Belgija, mada su i Engleska i Italija imale značanu ulogu u njoj. Dobar deo onoga što je tih godina crtano i objavljivano po raznim magazinima i (retkim) albumima, predstavljen je i na prostorima bivše Jugoslavije ali potpuno haotično, bez reda i sistema, uz raznorazna prilagođavanja (čitaj skraćivanja ili cenzurisanja), na niskom tehničkom nivou štampe i u mnogim izdanjima, neredovnim i kratkog veka. Otuda su ovdašnji ljubitelji devete umetnosti imali probleme sa praćenjem serijala i njihovim kontinuitetom jer su se epizode štampale u raznim publikacijama i „na preskok“, uz časne izuzetke Bonelijevih serijala koji su bili koliko-toliko hronološki objavljivani u samo za njih predviđenim edicijama.
Zbog svega navedenog svaki poduhvat koji je zamišljen tako da u potpunosti i po redu isprati određeni strip serijal zaslužuje pažnju i podršku pošto se njegov značaj ne iscrpljuje samo u objavljivanju stripova već i u izgradnji šireg i zaokruženog pogleda na istoriju ove umetničke forme. U tom kontekstu znatiželjni će čitalac prelistavati album „Valerijan 1“Mezijera i Kristina, objavljen zajedničkim snagama beogradskog „Darkwooda“ i novosadskog „Marketprinta“ u ediciji imena koje sve otkriva - „Integrali“.
„Valerijan“ koga su 1967. godine stvorili scenarista Pjer Kristin (1938) i crtač Žan-Klod Mezijer (1938) spada u najpoznatije/najpopularnije naučnofantastične serijale svog vremena (a još nije okončan, najnovija 21. epizoda pojavila se 2010. godine). Mezijer i Kristin deo su velikog strip talasa koji se, podstaknut i aktivnom kulturnom politikom Francuske koja je podsticala domaće stvaralašto kako bi se izborila sa naletom američke popularne i jeftine zabave, digao posle 1945. godine i udario temelje francusko-belgijskoj strip školi. Posle mnogo lutanja i traganja za svojim identitetom, koji dugo nije bio fokusiran samo na crtanje, Mezijer se „primirio“ i, sarađujući sa drugom iz detinjstva, piscem Kristinom, osmislio „Valerijana“ koji je najpre počeo da izlazio u prestižnom mesečnom strip magazinu „Pilot“ (tako je bilo sve do 1985. godine). Mada je nastao u vreme kada je naučnofantastični strip bio atraktivna i tražena, pa, stoga, i masovno štancana roba, „Valerijan“ ili, kako se u originalu zove, „Valerijan i Lorelina“, uspeva ne samo da opstane već i da se primetno razvija i produbljuje.
Početna postavka pozornice za priče je relativno jednostavna i žanrovski prepoznatljiva: 2314. godine otkrivena je prostorno-vremenska teleportacija i stvoreno zemaljsko galaktičko carstvo kome je sedište Galaksiti. Ljudski rod se odao uživanjima svih vrsta. Prostorsko-vremenska služba kojom upravljaju tehnokrati odgovorna je za održavanje reda. Njeni agenti patroliraju prostorom i vremenom i bore se sa piratima, odnosno istražuju daleke planete na kojima postoje potrebni resursi. Valerijan je jedan od najsposobnijih prostorno-vremenskig agenata koji dobija teške zadatke. Njegova saputnica je Lorelina sa kojom je u (nedovoljno) određenim emotivnim odnosima. Ovaj tandem u svakoj epizodi rešava neki problem ili razotkriva misterije na egzotičnim planetama, a neretko odlaze i u prošlost Zemlje.
Prvi tom integralnog „Valerijana“ na 232 kolor stranice sadrži početnu, nultu epizodu odnosno prve četiri epizode serijala. U nultim „Lošim snovima“ Valerijan dobija zadatak da uhvati Ksombula koji je sabotirao kompjutere Službe snova i brojnoj klijenteli pokvario popularnu zabavu sanjanja programiranih snova. Trag vodi u XI vek, vek magije i čudovišta; Valerijana iz nezgodne situacije spasava spretna, crvenokosa Lorelina koja će mu pomoći i u ispunjenju zadatka. Ali Ksombul se ne predaje i u epizodi „Grad pokretnih voda“ beži iz zatvora u Njujork 1986, kada je počeo potop na Zemlji i mračno doba koje će trajati sve do otkrića teleportacije. Valerijan ga proganja ali upada u nevolje iz kojih ga opet spasava Lorelina. Njih dvoje će posle mnogih peripetija pobediti Ksombula i tako izvršiti zadatak da bi se u narednim epizodama otisnuli u nepoznati, duboki svemir. U avanturi „Carstvo hiljadu planeta“ agenti odlaze u Sirt, centar pomenutog carstva sa kojim ljudi još nisu u kontaktu. Ustrojstvo trgovačke civilizacije krije i tajnu čije otkriće će osvetliti jedan od segmenata zemaljske istorije. „Svet bez zvezda“ nalazi se u srcu planete koja preti da uništi jednu ljudsku naseobinu a agenti će se opet boriti sa neobičnim društvenim podelama. Epizoda „Dobro došli na Alflolol“ stavlja agentima u zadatak da reše neobičan problem: na planetu Tehnorog iz koje ljudi crpe sirovine vraćaju se starosedeoci, potpuno hedonistički nastrojeni. Sukob između civilizacija različitih koncepcija postojanja je neminovan, Alflololijanci bivaju oterani u rezervat iz koga beže a Valerijan i Lorelina pokušavaju da im pomognu.
Iako je žanrovski prepoznatljiv (svemirska putovanja, sukobi, različiti oblici vanzemaljskih inteligencija) „Valerijan“ umnogome odskače od obrazaca: niti je antropocentričan, niti je mačoistički, niti protežira nasilje. Lepši deo agentskog tandema nije bespomoćan već često upravo spasava muški deo ekipe iz nevolja. Nema ni militantnosti kao ni ludih naučnika i zlobnih svemirskih čudovišta. Rečju, avanture su osmišljene bez jeftinog senzacionalizma i robovanja šablonima. Mezijerov crtež vidno napreduje iz epizode u epizodu, nestaju opterećujući detalji a slike ipak dobijaju na punoći, kadriranje i montaža kvadrata/tabli sve su dinamičniji. Karikaturalnost likova, isprva vrlo jaka, ublažena je i bliža realizmu.
Serijal „Valerijan“ važna je karika u razvoju evropskog i svetskog žanrovskog stripa a njegove epizode su i posle gotovo pola veka uzbudljive i zavodljive te zaslužuju čitalačku pažnju.
(„Dnevnik“, 2015)
Objavljeno: 17.12.2015.
ČAJ... izložba...
Press: Čaj... odličan
Petak 18.12.2015. • Izložba ČAJ...Odličan •
DELI centar Davidova 2, Niš. Otvaranje 20h. • Stripove i još što šta izlažu Predrag Stamenković i Dušan Cvetković.
Objavljeno: 16.12.2015.
STAR WARS izložba strip autora!...
Press: Strip vesti
U Branimir centru u Zagrebu vas 19. prosinca očekuje Star Wars dan. Inverzija je za sve fanove Sile organizirala jedinstveni program u trajanju od 13:30 do 21:30 h.
U Pikto galeriji smo pripremili fantastičnu Star Wars izložbu crteža, ilustracija i strip tabli posvećenih Zvjezdanim ratovima. Predstavit ćemo vam presijek radova domaćih autora koji su radili za strane strip izdavače: Igora Kordeja, Darka Macana, Edvina Biukovića i Esada Ribića, a bit će izloženi i radovi Tihomira Tikulina Tice, Sebastijana Čamagajevca, Ive Svorčine, Tomislava Tikulina, Mimija Cortazara, Nikole Listeša, Damira Ercegovića, Matta Hollingswortha i drugih. Uz ilustracije i strip table, na izložbi će biti prikazani i neki do sada neobjavljeni radovi. Od stranih autora, izdvajamo Drewa Struzana, američku legendu koji je radio plakate za sve nastavke Zvjezdanih ratova, kao i za najnoviji film Sila se budi te Ralpha McQuarriea autora konceptualnih ilustracija za originalnu trilogiju. Svečano otvorenje izložbe je u 18:00 h, i ako budete točni tamo ćete uživo zateći barem Kordeja, Macana i Ticu, a ako lijepo zamolite možda vam i nešto nacrtaju.
U ponedeljak u 20 h, u prostoru CK13 (Crna Kuća, Vojvode Bojovića 13) će se održati predstavljanje strip albuma "Metanoja".
Pored toga, gost večeri autor ovog dela Onirik Vanja Urukalo će govoriti o raznim temama vezanim za legendarne stripove,
kultne filmove i ostalim poslasticama koje se vezuju za oblast pop kulture i umetnosti, naročito ističući stanja
i uticaje koji su ga nagnali da uopšte iznedri ove stripove.
Objavljeno: 13.12.2015.
Post Scriptum (160)
Autor: Zoran Đukanović
Gotski western Jonathan Cartland - 1
(Laurence Harle & Michel Blanc-Dumont)
1974. godina bila je početak za dva western stripa koji su ovom obliku izražavanja dali novi dignitet tako što su razarali žanrovske okvire, dakle ono što će, unutar superherojskog žanra, dvanaestak godina kasnije učiniti Alan Moore sa stripom „Nadzirači“ i Frank Miller s „Povratkom mračnog viteza“. Iste godine kad nastaje „Ken Parker“ Giancarla Berardija i Iva Milazza,pojavljuje se „Jonathan Cartland“. Još nešto vezuje ova dva prekretnička stripa, oba su bila inspirisana filmom Sydneyja Pollacka „Jeremiah Johnson“, nastalim svega dve godine ranije. Revizionistički ili „anti-westerni“, kako su tada nazivani, nastaju od sredine šezdesetih godina, doživljavaju procvat sedamdesetih, stvorivši podžanr koji je zadobio svoj legitimni status i zadržao se do danas..
„Jonathan Cartland“ ili samo „Cartland“, kako se serijal kasnije zvao, rezultat je rada dvoje, odnosno troje ljudi. Njegovi kreatori su scenaristkinja Laurence Harle (Lorens Arle, 1949-2005), crtač Michel Blanc-Dumont (Mišel Blan-Dimon, 1948) i koloristkinja Claudine Blanc-Dumont (Klodin Blan-Dimon, ?-2012), nedavno preminula supruga crtača.
Besramno je malo podataka o Laurence Harle na webu, ali i po enciklopedijama, kao da ju je stripska zajednica prenebregla, ne shvatajući u punoj meri njen značaj. Albin Michelova „l'Encyclopedie des bandes dessinees“ (1984) uopšte nema njenu enciklopedijsku odrednicu! U Larousseovom „Dictionnaire mondial de la bande dessinee” (1994) je nazivaju perfekcionisktinjom strasno zainteresovanom za američku istoriju i za fantastično, kao i da je stvorila originalan opus koji je ličan, suptilan i inteligentan. Ova majka troje dece objavila je 1986. knjigu „La Cavalerie Americaine„ („Američka konjica“), sa crtežima Jeana Marcellina,na kojoj je radila pet godina. Sarađivala je na manjim stripskim projektima s nekoliko crtača, među kojima su najpoznatiji Andre Juillard i Frank Le Gall. Jedina nagrada koju je ona lično dobila bila je za najbolji scenario sedmog albuma o Jonathanu Cartlandu, za “Srebrni kanjon”, na festivalu u Hyeresu 1984.
Laurence Harlé (1949-2005)
Strip „Cartland“ ima tri aspekta svog hronološkog postojanja. Događaji u njemu počinju 1854. godine i završavaju se 1862. Svaka priča ima svoje trajanje u onome što zovemo „realno istorijsko vreme i geografska lokacija“, mada odlično znamo da sve, baš sve što unesemo u fikciju postaje i samo fikcija. Prvi album „Cartlanda“ je crtan u periodu 1974-1975, a poslednji 1993-1994. Premijerno je albumski objavljivan u deset tomova u periodu 1975-1995.
Zagrebački Bookglobe je 2009. godine izdao integral „Cartland“1, koji obuhvata prva četiri albuma („Jonathan Cartland“, „Poslednji konvoj za Oregon“, „Duh Wah-Keeja“ i „Blago žene pauka“). Ovo je raskošno izdanje u koloru s jednom, doduše, manom. Pri štampanju se nisu koristili originalnim masterom od izdavača nego skenom iz štampanog izdanja. Otud je ovo inače sjajno izdanje izgubilo na oštrini reprodukcije, a dobilo na „prigušenosti“ boja. Kao u „Opskurnim gradovima“, kvalitet reprodukcije otvara čarobna vrata ovog stripa. Prve tri epizode bile su svojevremeno objavljene u Eks almanahu (prva u brojevima 142-145, druga u brojevima 154-157, a treća u broju 213), četvrta u Stripoteci (br. 556), peta u Biser stripu (br. 5), a šesta u Superu (specijalno izdanje Eks almanaha br. 33), da bi kasnije šesta bila reprizirana u Stripoteci (br. 993).
Scenaristkinja i crtač „Cartlanda“ su bez svake sumnje radili istraživanja istorijskog perioda u kome su smestili svoje delo. Ikonografski i atmosferski, više su nego vidljivi tragovi ove minucioznosti u serijalu. Iz istraživanja proistekla je specifična „indijanska stilizacija“ ovog westerna, bez koje se „Cartland“ univerzum ne može zamisliti. Neki ga opisuju kao strip „gotovo dokumentarnog scenarija“, kao minuciozni realizam priče i crteža. Ništa dalje od toga, rekao bih. Jer, konačni rezultat je daleko od dokumentarnosti i realizma, koji su bili samo polazne tačke ovog mističnog pripovedačkog putovanja. Ali, ako se ovome doda određenje „saga koja razara sve žanrovske okvire“, onda smo na pravom putu.
„Cartlanda“ karakteriše visoka stilizacija u više pogleda. Nabrojaću neke odrednice. Fantastika. Mistika. Ukleti western. „Metafizički“ western. Dekadentnost. Pomereni western. Staromodnost. Retro western. Erotika. Izvesna stilizacijska ukočenost. „Cartland“ je western barokne, otežale forme... No, kako god žanrovski i stilski pokušavali da ga omeđimo ovim natuknicama, a svaka od njih zaista pogađa deo prirode „Cartlanda“, ostaje izrazita prepoznatljivost ovog stripa, njegova bogata tekstura i ikonografija. Originalni crtački i pripovedački poduhvat u „Cartlandu“ kreirao je naglašenu specifičnu razliku u odnosu na druge svetove koji naseljavaju žanr westerna.
Nasilje u 'Cartlandu' je pre očajničko nego herojsko
Neke od pomenutih natuknica kao da protivreče jedna drugoj. Upravo na takvim protivrečnostima sagrađen je ovaj stripski svet. Napetost između ovih stilizacijskih pravaca izaziva čudesan efekat, postiže krajnje neobičnu običnost i neku vrstu poetički osvešćene staromodnosti. Ipak, u korenu svih ovih određenja nalazi se gotski western, u dosluhu s gotskim romanom koji se pojavio u drugoj polovini osamnaestog veka u Engleskoj. Reč je o romanu strave, u kojem se opisuju priče nadnaravnog, mističnog sadržaja. Naziv potiče od gotskog stilskog razdoblja, ponajviše u arhitekturi. Nadahnuće gotskoj prozi su bile ruševine gotskih crkava i građevina.
Iako u prvom albumu „Cartlanda“ ima ponegde „neizglačanosti“, gotovo je telesno čitalačko zadovoljstvo pratiti kako stil zri iz prizora u prizor, kojom brzinom se, koliko crtački, toliko scenaristički i dijaloški, konsoliduje u jedan moćni integralni narativ. Već tu nailazimo na momente tragične autentičnosti koji se neizbrisivo urezuju u naša sećanja (scena staložene rešenosti Indijanaca da prihvate umiranje od smrzavanja nakon pada u zaleđeno jezero), kakve retko možemo sresti u stripovima, pogotovo ne u vreme početaka ovog serijala, sredinom sedamdesetih prošlog veka.
Takođe, već od druge stranice prve epizode postaje jasno da ćemo se povremeno sretati s impresivnom ružnoćom i bizarnošću lica epizodista. Ovaj strip se ne bavi lepotom u ljudima nego onim što nas zatiče u bizarnosti njihovih duša, izgleda i ponašanja. „Cartland“ oslikava brutalnost razdoblja i likova u njemu i veličanstvene pejsaže koji samo pojačavaju opšti utisak ukletosti. Cartland je u svojoj biti tragičan lik. Po tipologiji spada u bespomoćne junake. Na individualnom i grupnom nivou ovim stripom vlada brutalnost, bezobzirnost i glupost. Cinizam ljudskog rezonovanja i banalnost zla čvrsta su narativna uporišta ovog westerna.
Koliko je ružnih i bizarnih likova, toliko je zlih i opakih
Ljubav i poštovanje prema indijanskoj kulturi i scenariste i crtača ovog stripa nimalo ne odvodi serijal u političko korektnu interpretaciju, u romantizovanje ma koje vrste. Surovosti njihovog tribalnog postojanja nas sve vreme udaraju punom snagom iz pripovesti.
Na koricama integrala piše: „Miroljubiv je traper. Njegov život se raspada. Nakon što se osveti (ubici svoje žene Indijanke), besciljno luta, preživljavajući od dana do dana, radeći razne poslove.“ Kao i „Blueberry“ u svojoj najboljoj fazi, kao i mnogo radikalnije „Alack Sinner“ Munoza i Sampaya, i „Cartland“ je obeležen osipanjem identiteta protagoniste. Osveta ne donosi smirenje Cartlandu smrću ubice njegove žene. Pre prazninu i osećaj besmisla. Cartland se borio s neprihvatanjem činjenice da nije umro zajedno sa svojom ljubljenom. Žudeo je da joj se pridruži u nestajanju.
Radikalni prikaz emocionalnog stanja junaka u drugoj epizodi „Cartlanda“ prostire se na ni više ni manje nego četrnaest od ukupno četrdeset šest tabli prvog albuma, što je jedna trećina ove pripovesti! Za ljubitelje westerna, šok koji se ne zaboravlja, bilo da je reč o najlepšoj uspomeni, bilo da je reč o budućem zaobilaženju ovog stripa od strane doslovnijeg uživaoca formalnih pravila žanra. Time „Cartland“ zadire u intimistički western, a malo je takvih u čitavoj njegovoj inače divergirajućoj istoriji.
Ne svojim ironičnim tonom, jer teško da ga mnogo ima u „Cartlandu“, nego tragičnim podtonom koji se na trenutke u „Cartlandu“ pretvara i krik, očajanje i potonulost u depresiju, on ima dodira s remek-delom revizionističkog westerna, filmom „Mali veliki čovek“ (1970) Arthura Penna.
Staromodnost westerna kao estetički princip
Zašto se „Cartland“ nikada nije naročito dobro prodavao? Čak ga je besmisleno porediti s hitovima kao što je „Blueberry“. Međutim, „Cartland“ se prodavao slabije čak i od derivatnih stripova kao što su „Mladost Blueberryja“. Ako vi, ne daj bože, razorite horizont mainstream publike, usudite se da razbucate njena žanrovska očekivanja (izneverite rekreativni, opuštajući sastanak), ona će se okrenuti ipak lakšim zalogajima avanture. Ostaće samo oni čitaoci koji vam dopuštaju da im džarate po senzibilitetu.
„Cartland“ je antipod „Kenu Parkeru“ i prisnosti koju možete otkriti u stripu Beradija i Milazza. U „Cartlandu“ prisnosti, izuzev seksualne, najčešće nema, potisnuta je neumoljivom brutalnošću koja kao zla kob provaljuje u naraciju. Portretisanje očajanja i beznađa. Ali, zar osvajanje Zapada u mnogim slučajevima i nije bilo ništa drugo do upravo to dvoje? Da li je reč o narastanju zla? U Jonathanovom osećanju možda? Svet nije dobar. Ljudi nisu dobri. Iskvarenost i morbidnost okružuju Cartlandovu iznutra krhku personu.
(nastaviće se)
(Stripolis # 4, Zrenjanin, 2013)
Objavljeno: 13.12.2015.
Strip: Cane (218)
Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 12.12.2015.
Izložba: Osmoškolski strip...
Press: Strip vesti
Otvaranje 29. izložbe autorskog stripa učenika osnovnih škole Srbije je
u subotu 12.12. 2015. u 10 časova u OŠ ''Đorđe Natošević'' u Novom Sadu. Strip vesti dodeljuju nagradu za najoriginalnijeg strip junaka. Marketprint
u ostalim kategorijama, Maštalica za predškolske radove.
Objavljeno: 11.12.2015.
Slike oblaka: Tako se to desilo
Autor: Ilija Bakić
„Tako se to desilo“ Fumio Obata; izdavač Modesty stripovi, Beograd 2015.
Fumio Obata (1975) odrastao je u Japanu uz manga stripove i anima crtane filmove. U Englesku se seli 1991.g. gde se školuje, upoznajući evropski strip i crtani film. Od 2008.g. stvara u formi „odvojenih slika“. Objavio je grafičke novele „Neverovatna priča o soja sosu“ (2011) i „Tako se to desilo“ (2014). Uz crtanje stripova aktivan je ilustrator knjiga za decu odnosno predavač na više koledža. „Tako se to desilo“ je grafička novela na gotovo 160 stranica i prati običnu, svakodnevanu priču savremenog globalnog sveta. Jumiko, mladu dizajnerku koja je pre desetak godina iz Japana došla u London da gradi karijeru, pozivaju da se vrati kući jer joj je otac poginuo. Susret sa porodicom i rodbinom, sa telom mrtvog oca, ceremonije bdenja i kremacije, trenuci su u kojima se, u teškoj, stresnoj atmosferi, sažimaju životne linije. Sećanja na razgovore sa ocem prepliću se sa slikom njegovog smirenog, mrtvog lica. Jumiko pokušava da razgovara sa bratom ophrvanim emocijama, zatvorenim u sopstvene obaveze. Lakša je i punija komunikacija sa bratovom suprugom, i njihovo dvoje male dece. Ipak, Jumiko više nije pravi deo porodice, ona je neko ko je u njoj samo povremeno. Ta posrednost potencirana je i racionalnim zapažanjima koje Jumiko doživljava kao svoju čudnu reakciju - umesto emocija koje su „primerene“ smrti i ritualima koji je prate. Dualitet oveštalih formi kojima ona (ali ni drugi prisutni) ne zna pravo značenje (niko ne zna šta sveštenik zaista peva ali svi znaju da je pevanje obavezno), s jedne strane, i stvarnih emocija, onoga što bi čovek trebao/morao da oseća, zbunjuje Jumiko.
Posle kremacije oca Jumiko, ispraćena samo od snaje i dece, odlazi da poseti majku koja se davno razvela od njenog oca. Odnos majke i ćerke uzdržan je, bez burnih izliva emocija, uz razgovore u kojima se stvari/odnosi identifikuju i formulišu. Majka je intelektualka koja je i u starosti aktivna, piše i objavljuje knjige. On argumentovano govori o svom razvodu, o društvenim konvencijama koje su je gušile i silile na žrtve odnosno o promenjenim okolnostima u kojima Jumiko ima mnogo veću slobodu da se dokaže kao stvaralac. Kada je uvidela i žensku stranu istine Jumiko, u fantazmagorijskom snu, u kome se, simbolično, raspadaju zidovi/ograničenja, konačno odrasta i postaje zrela ličnost, svesna svojih odluka i njihovih posledica, oslobođena balasta porodičnih i tradicijskih veza. Kao takva, samosvesna i odlučna, ona se vraća u London, u svoj grad i svoj život.
Obata bez preterane afektacije i suvišnih reči razmišlja o emigraciji i asimilaciji, otvorenosti prema drugačijim kulturnim miljeima, identitetu pojedinca. Izmeštenost iz sredine u kojoj je neko rođen i u kojoj su mu roditelji i preci, odlazak u drugu, nominalno multikulturnu, dakle tolerantnu, nesporno rađa pitanja odnosa prema sopstvenom nasleđu odnosno otkrivanja koliko je subjektivna ambicija važnija i vrednija od nacionalne pripadnosti. Na nivou ličnih okruženja otvaraju se pitanja odnosa odraslog deteta prema roditeljima, odnosno njegovog prihvatanja da se otac i majka više ne moraju pitati da se nešto uradi ili ne uradi već da se od njih samo zatraži mišljenje/savet. S druge strane, ako već nema većih trauma zbog razvoda roditelja, postoje one (makar i ovlaš skicirane) između brata i sestre čiji životi više nisu vezani.
Potencijalni odgovor na gotovo sve dileme ove priče je u simbolici No pozorišta koje privlači Jumiko. Temelji su mu u stvarnom životu, emocijama, karakterima i uobičajenim situacijama a nadgradnja je u odvajanju pozorišta od stvarnosti, u strogom formalizovanju izgleda i karaktera, uzdržanosti u glumi i stvaranju nečega što nije direktni odraz realnosti već njeno apstrahovanje i svođenje na estetski i etički kod. I dok se u običnom životu, tradicija razgrađuje, gubi njen smisao, u No pozorištu se insistira na trajnosti odlaskom u drugu krajnost - u ravan čistih značenjskih simbola. Da li je time izneveren život, kao temelj pozorišta, ili se pozorište izdiglo u božanske visine, pitanje je na koje će svaki čitalac/gledalac morati sam da odgovori.
Jednako kao što je priča delikatna i crtež je jedinstven u svojoj majstorskoj jednostavnosti. Efektno je i korišćenje vodenih boja odnosno akvarela koji pojednim prizorima, posebno slikama neba i oblaka, daju notu izvišene (ne)stvarnosti. Potpuni utisak zaokružuje funkcionalno kadriranje posebno ubedljivo na tablama sa velikim crtežima.
Rečju, „Tako se to desilo“ potvrđuje da je grafička novela kategorija 9. umetnosti koja ne poznaje tematske i crtačke granice osim onih u talentu svojih stvaralaca. A Fumio Obata je autor velikih potencijala koje ume da pretoči u izuzetna dela.
(„Dnevnik“, 2015)
Objavljeno: 10.12.2015.
Veseli četvrtak News
Press: Veseli četvrtak
Dylan Dog #102: Gavranova presuda
Scenario: Roberto Recchioni
Crtež: Daniele Caluri cena 230 dinara
Dylan Dog Super Book#34: Kuća izgubljenih ljudi
piše:Tiziano Sclavi
crta: Giampiero Casertano
130 strana - 280 dinara
Izdavač je Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com
Objavljeno: 10.12.2015.
Promocija: Vojvođanski strip magazin #2...
Press: Rosencrantz & Crna ovca
...u Novom Sadu!
Dragi naši
Pozivamo vas da u petak 11.12. dodjete na promociju drugog broja
VOJVOĐANSKOG STRIP MAGAZINA!!!
Ovom prilikom biće prisutne legende novosadske strip škole Dejan Nenadov, Radič Mijatović, Duda Vukojev, Mladen Oljača, Biljana Malešević, Pavel Koza, Toza Obradović i mnogi drugi.
Dodjite da podržite domaću strip scenu!!!
Mesto: Klub Crna Ovca Kralja Aleksandra 10 Novi Sad.
Vreme: Petak 11.12.2015. u 19 časova.
U drugom broju možete pročitati, između ostalog:
Dejan Nenadov: Vitez Balard • Svetozar Obradović i Pavel Koza: Sanjar (premijera) • Miroslav Antić: Bata iz Banata i Doživljaji Lale Reportera • Duda Vukojev i Miša Mijatović: Lijanko • Mladen Oljača: Brajanovo iskušenje • Predrag Đurić, Mikica Ivanović: 400 koraka (premijera) • Duda Vukojev, Petar Meseldžija: Kreker Kid • Jasmina Radojičić, Jelena Marjanović: La petite morte (premijera) • Vlastimir Mandić: Jeremija pali toma (premijera) • Predrag Đurić, Francesco Conte: Pepeo pepelu (premijera) • Biljana Malešević: Promena (premijera) • Vedad Šabanadžović: Addicted (premijera) • Goran Ćeličanin: Bez naslova (premijera) • Duda Vukojev: Rundi • Masli: Darko i njegov pas Šarko (premijera) • Daniel Kuzman, Franja Straka: Kruženje vode u prirodi (premijera) • ...kao i intervju sa Pavelom Kozom i tekstovi Ilije Bakića, Ivana Veljkovića i Predraga Đurića, sve u svemu 128 strana!
Objavljeno: 09.12.2015.
Stripcore: Pozor, delo!...
Press: Stripburger
...v Zagrebu!
"POZOR, DELO!" V ZAGREBU
/večmedijska potujoča razstava/
ODPRTJE: petek, 11. december 2015, ob 20.00
Galerija SC, Savska 25, Zagreb
Stripburgerjeva razstava Pozor, delo! nadaljuje svojo mednarodno popotovanje – od 11. do 29. decembra 2015 bo na ogled v Galeriji SC v Zagrebu.
Predhodnica večmedijske potujoče razstave Pozor, delo! je mednarodna stripovska antologija Workburger, ki je v nadaljevanju spodbudila še druge povabljene umetnike in umetnice, da so skozi različne medije, od stripov, plakatov, objektov in instalacij, razmišljali o pomenu in vlogi dela v sodobni družbi.
Razstava Pozor, delo! je bila premierno predstavljena novembra 2013 v Muzeju premogovništva Slovenije v Velenju in je v zadnjih dveh letih uspešno obredla že dober del stare celine. Gostovala je na stripovskih festivalih v Franciji, Italiji, Nemčiji, Avstriji, na Češkem in Finskem, svoj pohod po evropskih tleh pa bo nadaljevala tudi v prihodnjem letu.
Razstava, ki se vsebinsko vrti okoli množice definicij in pogledov na delo, predstavlja vrsto izzivalnih stvaritev, ki jih je ustvaril mednarodni ad hoc sindikat več kot 50 ustvarjalcev, med katerimi je tudi kopica domačih avtorjev: Kaja Avberšek, Boris Beja, Mina Fina, Domen Finžgar, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Matej Stupica, in Andrej Štular. Barve naših sosedov bosta v Zagrebu zastopala Stripburgerjeva stara znanca in sodelavca - Danijel Žeželj in Igor Hofbauer - Hof.
Razstava bo na ogled do 29. decembra 2015.
Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana
Koprodukcija: Galerija SC
Odpiralni čas: pon-pet: 12.00-20.00, sob: 10.00-13.00.
Slika: Danijel Žeželj - izsek iz stripa (Workburger, 2012)
Spremljajte nas na:www.stripburger.org, www.facebook.com/stripburger
Objavljeno: 08.12.2015.
Strip je odrasel!
Press: Iztok Sitar
Strip je odrasel! – Iztok Sitar, Zoran Smiljanić in Damijan Stepančič v Modrijanovi knjigarni
Lani smo v Modrijanovi knjigarni v sodelovanju z ilustratorjem in striparjem Damijanom Stepančičem pripravili pogovor o tem, ali se moramo zato, ker smo odrasli, res odpovedati »podobam besedila«, ilustracijam v knjigah za odrasle. Damijan Stepančič, ilustratorka Alenka Sotler in likovni urednik pri Mladinski knjigi Pavle Učakar so menili, da ne. In kako je danes s stripom za odrasle?
Damijan Stepančič razmišlja takole: »Če so bila tako rekoč deška leta stripa posvečena krajšim, fantazijskim, gegovskim, superjunaškim zgodbam, imam občutek, da se je pri današnjih avtorjih pozornost preusmerila iz fikcije v resničnost, sedanjost. Strip je medij metamorfoze, hitre prilagodljivosti, odreagira s svetlobno hitrostjo. Od avtorja pa je odvisno, ali sedanjost samo potvarja, kopira ali pa jo preinterpretira in komentira.«
Pri razmišljanju in razpravljanju o »odraščanju« stripovskih zgodb, metamorfozi stripa oziroma njegovi prilagodljivosti družbeno-kulturnim spremembam in genezi stripovskega ustvarjanja od začetkov do danes se mu bosta pridružila prekaljena stripovska mačka z zelo izrazitima avtopoetikama, Iztok Sitar in Zoran Smiljanić. »Za oba imam občutek,« pravi Stepančič, »da se je tudi njuna pozornost preusmerila iz fikcije v resničnost, da sta zelo udeležena v svojih zgodbah. Ni naključje, da sta sama v večini primerov tudi avtorja svojih besedil. Zelo zanimivo je, kako sta grafično in risarsko različna! Če pri Zoranu lahko govorimo o risbi, ki secira, zabeleži vsak detajl, prostor in čas, je pri Iztoku risba bolj robata, zaobjame le najnujnejše, figure so v nenehni medsebojni interakciji, a je zelo dinamična v kadriranju.«
Obenem pa Stepančič obljublja, da se bodo na pogovoru »dotaknili tudi Sitarjevih in Smiljanićevih morebitnih skrivnosti, ki jih uporabljata pri svojem delu, saj sta to zrela avtorja, ki se dobro zavedata posebnosti in prednosti stripovskega jezika.«
Pogovor pripravljamo v sodelovanju s Stripolisom, prirediteljem družabnih večerov za vse stipoljubce v Kinu Šiška in striparnici v preddverju Pritličja.
Dobimo se v torek, 8. decembra, ob 18.30 v Modrijanovi knjigarni!
Objavljeno: 07.12.2015.
Strip: Montenegrini (344)
Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 07.12.2015.
Balkanske vode...
Press: StripOS
POZIV!!!
Poštovana/i,
Udruga ljubitelja stripova StripOs iz Osijeka pokrenula je projekt Balkanske vode.
Tijekom ljeta 2015. odradili smo u Gunji, Obrenovcu, Maglaju i Doboju radionice crtanja stripova s djecom na teme poplava iz 2014. Stripove, uz iskrene priče iz mjesta, fotografije šteta i otpada u rijekama, slažemo u knjigu od 156 strana. Knjigu ćemo na proljeće 2016. dijeliti djeci u spomenutim mjestima u zamjenu za po 5 komada plastične ambalaže (korištene boce i kesice). Cilj nam je da se otpad više ne baca u rijeke. I da mi stariji dječjim postupkom prikupljanja otpada sami shvatimo što znači poštivati prirodu.
Na linkuigg.me/at/pkPgIGU1EHo/x/11662687 je Indigogoe kampanja gdje prikupljamo sredstva za tisak knjiga.
Ako vam se priča čini interesantnom, molimo vas da je objavite, podijelite, sudjelujete... Sve što možete. I javite nam se
Balkanske vode-Dječjim stripom protiv poplave, knjigom za čiste rijeke
Što se dogodilo?
Područje niskog tlaka zraka imenovano "Yvette" ili "Tamara" uzrokovalo je 14. – 16. svibnja 2014. poplave na području Balkana. Oborine u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini bile su najobilnije u 120 godina otkako se bilježe meteorološka mjerenja. Kiše, aktivirane bujice i klizišta podigle su vodostaje rijeka što je dovelo do poplavljivanja okolnih nizina. Poplavne vode uzrokovale su 2.000 odrona diljem jugoistoka Europe. U poplavama iz 2014. indirektno je pogođeno preko 2 miliona ljudi. Tisuće životinja ostalo je pod vodom. Biljni svijet mjesecima kasnije pokrivalo je blato.
Poplave je prouzročila priroda. Za posljedice šteta u velikom dijelu krivi su izvršne vlasti i ljudi. Nedostatkom sredstava preventivne mjere gotovo da se ne provode. Nasipi oslabljeni iskopima šljunka stari su 50 i više godina. Korita rijeka, odvodni i oborinski kanali čiste se neredovito. Stanovništvo baca u kanale i rijeke razni otpad: plastične boce, vrećice, papir, staklo, ostatke hrane i higijenskih proizvoda. Direktno si ugrožavamo život i okoliš, zagađujemo vodu, zemlju i zrak. Stvaraju se plutajući otoci smeća koje poplave rijekama raznesu po cijeloj planeti.
Što ćemo mi u vezi toga učiniti? Projekt Balkanske vode ima cilj izdati knjigu koja sadrži dječje stripove na teme poplava nacrtane na radionicama tijekom 2015. godine u mjestima: Gunja (RH), Obrenovac (RS), te Maglaj i Doboj (BiH).
U knjizi su i iskrene priče o životu za vrijeme poplava, fotografije šteta prouzročenih poplavama i fotografije korita onečišćenih rijeka. Knjigu A4 formata od 156 stranica u boji, na jezicima triju zemalja uz prijevod na engleski, dijelit ćemo djeci i mladima u spomenutim mjestima u zamjenu za 5 iskorištenih plastičnih boca (PET ambalaža) ili 5 komada PE-LD ambalaže (fleksibilne boce, vrećice za kruh i smrznutu hranu…).
Primarni cilj je postupno graditi svijest među djecom i mladima da se otpad više ne baca u rijeke i na taj način preventivno djeluje na štete od poplava.
Organiziranim radionicama pomogli smo djeci da se na kreativan način oslobode trauma i strahova od poplava, skupljanjem otpada dajemo im priliku da nauče nas starije kako poštivati prirodu.
Kako nam vi možete pomoći
Ukupno planiran budžet za provedbu projekta iznosi 4.000 USD od kojih se 3.000 USD planira pribaviti putem grupnog financiranja preko Indiegogo crowfunding platforme. Skupljena sredstva utrošiti ćemo za tisak 1500 knjiga koje dijelimo djeci u 4 spomenuta mjesta u zamjenu za plastični otpad.
Sva dodatno prikupljena sredstva ulažu se u daljnji tisak knjiga, promocije, izložbe i prikupljanje plastične ambalaže u nizu mjesta uz tok rijeke Save koja prolazi kroz sve tri zemlje, zatim Bosne, Morave i drugih. Projekt bi provodili godinama s ciljem da u što većoj mjeri ekološki osvjestimo stanovnike ovih, ali i ostalih prostora. Čiste rijeke znače život, nama danas i generacijama koje dolaze.
Tko smo mi Udruga ljubitelja stripova StripOs Osijek, osnovana 2009. godine, sa glavnim ciljem očuvanja baštine stripa i poticanje kreativnog stvaralaštva djece i mladih. Radeći Festival dječjeg stripa u Gunji 2015., rodila se ideja izrade regionalnog humanitarno-ekološkog projekta koji bi obuhvatio područja Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije pogođene poplavama 2014.
Objavljeno: 06.12.2015.
Post Scriptum (159)
Autor: Zoran Đukanović
Bespuća povijesne zahvalnosti
Uvek sam imao izrazito poštovanje prema kolegama koje su dosledne, koje drže do svojih reči koje su privatno i javno izrekli, ne menjaju mišljenje po trenutnoj potrebi ili hiru, ne taktiziraju i nikada ne manipulišu svojim izjavama, ne modifikuju ih zavisno od promenljivih interesa i ciljnih grupa kojima se obraćaju.
Otud spadaju u biografske detalje, u anale zanimljivih odstupanja i kurioziteta, od izdanja do izdanja, posvete i izjave zahvalnosti Igora Kordeja i Nine Bunjevac.
O Igorovom spoticanju u sećanju pisao sam u tekstu Veliki Brat valja se od smijeha (a Igor od zaborava): Igre smeha i zaborava ne iscrpljuju se Kunderinim remek-delom. U knjizi Kordej & Django, U zoni sumraka (Ogranak Matice hrvatske Bizovac, 2010) na stranici br. 34, gde započinje album Jesen, sada stoji potpuna belina - izostavljena je posveta koja postoji u francuskom izdanju albuma (Dargaud, 1990): „Les auteurs remercient Zoran DJUKANOVIC pour son aide creative“ („Autori se zahvaljuju Zoranu Đukanoviću na kreativnoj pomoći“). Igor Kordej kaže da dobre priče nikada ne zastarevaju, ali osećanja duga očigledno vetre iz pamćenja. U čemu se sastojala kreativna pomoć, za koju su se crtač i scenarista osećali dužnima da je stave na sam početak pripovesti? U onome što Igor u svom intervju u Vijencu, a pod naslovom Veliki Brat valja se od smijeha opisuje: „razbiti neke ’preguste’ narativne momente u priči, koji su me živcirali godinama, dati joj da još prodiše. Ta uska grla u stripu događala su se jer, prije gotovo trideset godina... nisam imao strpljenja ni discipline... pa sam bio zbrzao neke sekvence i napravio ih malo klaustrofobičnima“. Iako zaboravan, Igor me u stvari „citira“. Reči koje je izgovorio su doslovno bile reči kojima sam dugi niz dana i noći pomagao da album Jesen postane vizuelno prohodniji. Igor tvrdi da je posle svih ovih godina naučio lekciju. Nadam se da jeste.
U izdanju Otadžbine na engleskom jeziku zanimljiva posveta postoji, ista ona koju mi je Nina Bunjevac poslala u PDF-u, pre no što je knjiga uopšte izašla kod Random House. U njoj Nina izražava: „Posebnu zahvalnost Zoranu Đukanoviću, Žiki Tamburiću, Paulu Gravettu, Danu Franklinu i Marcu von Arxu.“ (ime Marc von Arx je, doduše, naknadno dodato). Bio sam osupnut i ganut hronološkim redosledom kojim je Nina nabrojala ljude koji su joj pomagali da postavi svoju karijeru na noge i porukama koje mi je slala... „Želim da znaš zato što si ti odigrao vrlo važnu ulogu u tome... da nisam poslušala tvoj savet, ne bi bilo ni Random Housa. Žika i Paul Gravett su poslali moj paketić za Fatherland u kancelarije Random Housa, pa je Paul još pritisnuo... Jako sam uzbudjena i želim da znaš da sam ti zahvalna DO NEBA. Želim ti svu sreću ovog sveta.“ Ninina zahvalnost dopire duboko i daleko, čak do udaljene Australije gde je jedna moja prijateljica kupila album Fatherland sa takvom posvetom.
Snaga zahvale nije poznavala granice, te je penetrirala bogme i do bratske nam Slovenije. I tu, na slovenačkom jeziku, u Očetnjava (2015) stoji posveta, postojano kano klisurina: „Posebej hvala Zoranu Đukanoviću, Žiku Tamburiću, Paulu Gravettu, Danu Franklinu i Marcu von Arx.“ Ali gle-onda-međutim, u hrvatskom izdanju poruka zahvalnosti doživela je ozbiljnu transformaciju - u delu koji se ne odnosi na najbližu rodbinu, bake i ujake, nestali smo ja, Žika, Paul i ostali iz specijalne zahvale, a neke druge ličnosti došle su u žižu Ninine neizmerne zahvalnosti, zbog promene konteksta i emocionalnog fokusa. Ubačeno je ime Miljenka Jergovića, sjajnog pisca mnogih romana, kao i esejiste (Historijska čitanka) „za svu pomoć i ohrabrivanje“. Jergović je pisac pogovora za hrvatsko izdanje koje je izašlo pod naslovom Zemlja otaca. U srpskom izdanju desila se, međutim, gotovo tragedija s izlivima zahvalnosti, posveta belim slovima na crnoj pozadini je netragom nestala, bogme skroz na skroz, pa je čak i moj dragi prijatelj Teofil Pančić - pisac preko petnaest ključnih kolumnističkih i esejističkih knjiga - iako prisutan u Otadžbini pogovorom, ostao, bez posvete i zahvale. Zar je fer od zlehude sudbine da se na njemu „slome kola“, te ostane izuzet iz milosti lavine zahvalnica i pohvalnica?
Objavljeno: 06.12.2015.
Strip na manifestaciji...
Press: Tomče Trajkov
..."Skopje Design Week 2015".
Na poziv asocijacije "PUBLIC ROOM" iz Skopja, strip je našao svoje mesto na manifestaciji "SKOPJE DESIGN WEEK 2015" koja se održala od 26. do 28. novembra u novootvorenom "PUBLIC ROOM" centru za dizajn i inovacije. Svecano otvaranje je bilo 26. novembra (cetvrtak) u 20 h.
Iako se prvobitni poziv od strane organizatora odnosio samo na nagrađene stripove sa nedavno organizovanog Internacionalnog strip salona u Velesu. Na zahtev Strip centra Makedonije – Veles spisak je prosiren sa stripovima makedonskih autora, koji zasluzuju promociju ispred mnogobrojnog auditorija u glavnom gradu Makedonije.
Makedonski strip centar u zadnje vreme ulaze konkretne napore u animaciji, ne samo strip scene u makedonskoj metropoli, nego i u drugim gradovima. Samim tim, Internaciionalni strip salon u Velesu, kao najznacajni strip dogadjaj u Makedoniji, treba se osim po spisku autora, geografski prosiriti i u drugim gradovima, a Skopje je svakako prvi medju njima.
Da podsetimo da je septembra 2014 organizovana pred-promocija Internacionalnog strip salona u sklopu manifestacije “BELA NOC” u Skopju a krajem septembra ove godine organizovan je strip event u sklopu manifestacije "SKOPJE KREATIVA". Proslih godina u makedonskom glavnom gradu organizovane su i izlozbe u sklopu raznih tematskih strip projekata.
Dakle u sklopu manifestacije SKOPJE DESIGN WEEK organizovana je izlozba stripova sledecih autora: Dan Ianos (Rumunija) Ajosa Tomic ,Marko Stojanovic, Igor Krstic, Nenad Pejcic, Ivan Fiki Stojanovic (Srbija) Maria Konopatova, Anastasia Velikanova (Russia) Navid Bulbulija, Admir Hadzimurtezic (Bosna I Herzegovina) Scepanka Jislova (Cheska) Kirsi Salonen (Finska) Jovana Velinova, Aleksandar Stevanov, Aleksandra Najdova, Nikola Dimov, Angela Zdravkovska, Tode Blazeski, Martina Velickovska, Saso Milosevski, Mirko Bojadzievski, Milan Milic, Ylber Zulfiqari, Gabriela Damjanovska,Aleksandar Cakoski,Oliver Cvetkovski, Rade Dicoski, (Makedonija)
STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD /
SREĆNA GALERIJA 10 - 24.12.2015.
GODIŠNJA IZLOŽBA SKCOVE BESPLATNE
ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE ZA
POLAZNIKE UZRASTA DO 15 GODINA
Otvaranje izložbe: četvrtak, 10.12.2015. 19:00h
Autor postavke: Marija Šavija,
moderator nastavnog programa
Shodno svojoj programskoj orijentaciji, koja se prevashodno, odnosi na strip, ilustraciju i crtež, i kulturnoj strategiji vezanoj za afirmaciju mladih i razvoj strip umetnosti, Srećna galerija SKC-a je od januara 2015. godine pokrenula još jedan, redovni godišnji edukativni program - BESPLATNU ŠKOLU STRIPA I ILUSTRACIJE ZA POLAZNIKE UZRASTA DO 15 GODINA STAROSTI.
Kao edukativni programski projekat, SKC-ova škola stripa i ilustracije, je tokom cele godine bila otvorena za sve polaznike zainteresovane za strip, crtanje i slikanje a koji nužno nisu morali imati predznanje iz ovih oblasti.
U godišnjem obimu vežbi i predavanja, pedagoški rad Škole se zasnivao na upoznavanju osnovnih elemenata crteža i analitičkog crtanja (upoznavanje sa linijom, formom, kompozicijom, geometrijom, perspektivom...); na edukaciji o osnovnim načelima oblikovanja i građenja ilustrovane predstave (stripa); na praktičnom radu u izradi osnovnih oblikovnih sredstva stripa (izrada stripovskog kvadrata kao jediničnog elementa celine i montažni postupak tj. metod povezivanja elemenata u komunikacionu celinu), kao i na upoznavanju sa svim formama stripa kao književnog i likovnog dela kroz publikacije i javna vođenja na izložbama.
Škola trenutno broji 48 redovnih polaznika, raspoređenih u četiri radne grupe po redovnim nastavnim terminima koji se odvijaju svake subote i nedelje od 11:00 do15:00 časova u prostoru Srećne galerije SKC Beograd. Ova izložba donosi odabir njihovih najuspelijih radova, upravo kao rezultat celogodišnjeg rada polaznika a u cilju podsticaja i afirmacije najmlađih autora koji će na ovaj način imati priliku da se po prvi put nađu na javnoj umetničkoj sceni.)
Objavljeno: 04.12.2015.
Gorko-vesela univerzalna priča o vlasti
Autor: Ilija Bakić
„Štrumpfovi 3 - Kralj Štrumpfova“; Izdavač Čarobna knjiga, 2014.
Stara narodna mudrost kaže „Kad mačke nema – miševi kolo vode“. Da li ista ili slična poslovica postoji u Belgiji nije opšte poznato ali za svet Štrumpfova koji je stvorio belgijanac Pejo (u „civilnom“ životu Pjer Kilifor, 1928-1992) svakako važi ona koja kaže „Kad Velikog Štrumpfa nema - rasulo kolo vodi“. Elem, pošto njega njegovi magijski poslovi odnosno spravljanje čarobnih smesa odvedu izvan sela (jer mu je ponestalo mlečike) stvari među malim, plavim mangupima počinju da se ozbiljno komplikuju. Od Velikog Štrumpfa na odlasku dobijaju samo savet da se „lepo štrumpfuju dok on nije tu“, a na upražnjeno mesto glavnokomandujućeg odmah pokušava da uskoči nekoliko pretendenata - prvi među njima je Kefalo, jedini Štrumpf sa naočarima, koji sebe smatra prirodnim zamenikom Velikog Štrumpfa, dok ostali misle da je on dosadni štreber. Pošto spontani demokratski način izbora ne proizvede rezulate jer svaki Štrumpf glasa samo za sebe (osim naravno Mrguda koji ne voli sebe) zakazuju se izbori. Ambiciozni Štrumpf slučajno otkriva najjače sredstvo politike - obećanje i njime pridobija glasače (Kefalo naivno veruje da će on biti izabran zahvaljujući svom ubeđivanju glasača). Izabrani se, međutim, odmah samoproglašava za kralja! Što bi naš narod rekao „Daj nekome vlast pa ćeš videti kakav je“. Kad snažni Gruber ode da se obračuna sa samozvancem biva - unapređen u „velikog kapetana (glavnog) u službi za zaštitu štrumpfovskog legaliteta“! Počastvovani Gruber odmah bira svoju vojsku-stražare sa halebardama i – eto nam države. Pošto je uspostavio red kralj realizuje svoje najvažnije ideje - proglašava radnu obavezu u cilju izgradnje svog dvora i menja svoju odeću u - zlatnu.
Prinuda, pak, počinje da rađa otpor; zaverenici oslobađaju uhapšenog Šaljivka (koji je kralju dao eksplozivni poklon) i beže u šumu. Kralj organizuje poteru za koju svaki učesnik dobija medalju i kreće u potragu za logorom odmetnika; vojnici, međutim, koriste priliku da prebegnu na slobodu. Osetivši se ugroženim kralj ograđuje selo upravo pre poziva pobunjenika da abdicira. Sukob dve vojske je neminovan; dvor biva razrušen, selo demolirano. Opkoljen, sa šačicom lojalnih stražara, kralj odbija da se preda i, pre poslednjeg juriša na njega - vraća se Veliki Štumpf koji, svojim autoritetom, uvodi „stari“ red a kruna i plašt, simboli nekadašnjih ambicija i borbe, završavaju kao dodatak strašilu u polju. Uprkos srećnom kraju i veselju – bivši kralj kreće da počisti nered a pridružuju mu se ostali - čitaocima ostaje gorak ukus u ustima jer uviđa kako je tanušna opna civilizovanosti, tolerancije i (ako već ne demokratije jer Veliki Štrumpf nije izabran na svoju vodeću funkciju) nečega što najviše liči na „prosvećeni apsolutizam“. Paralele sa realnim događajima, savremenim ili onima iz bliske i dalje prošlosti, uočljive su i nimalo prijatne.
Pejo i Delport svoju su priču upakovali u formu stripa za mlađu publiku ali sadržina itekako premašuje ovu grupaciju te je dopadljiva i starijima, svima od 5 do 80 godina. Ova „celovečarnja“ epizoda u trajanju od 40 (dakle, skoro pa standardnih albumskih 48) tabli krcata je mračnim i zloslutnim događanjima ali i gegovima i dosetkama tako da svi oni čine izbalansiranu celinu koja je čita lako uprkos sumornom potekstu. Taktika da se priče ne šire na silu (da bi zadovoljio zadati obim epizoda) i da se, samo kada ima dovoljno materijala, stvara velika epizoda pokazuje se i u „Kralju Štrumpfova“ kao opravdana. Pripovedačko-scenaristički nerv Pejoa i Delporta uspešno je, bez praznih hodova, dozirao tenzije sa kulminacijom u poslednje dve table. Razrađeni su i detalji koji podupiru priču iako možda nisu uvek vidljivi na prvi, ovlašni pogled; takva je kraljeva zlatna garderoba (dok svi ostali nose bele kape i donji deo, „špilhozne“, osim, naravno, Velikog Štrumpfa koji ima crvenu opremu) kao i njegovo uštogljeno kraljevsko obraćanje podanicima. Sve ovo u funkciji je otkrivanja odnosa u rasponu od beskrupulozne ambicije, spletkarenja i komformizma-ulizištva (u čemu prednjači Kefalo ali su i drugi „slabi“ na obećanja i nagrade) te apatije i nesposobnosti/nevoljnosti da se na zlo reaguje odmah a ne kada ojača i počne da uzima svoj danak. Ono što je počelo kao igra i iskušavanje snaga postaje fatalna mašina/sistem koji neumoljivo deli ljude/Štrumpfove na pobornike i protivnike, na podobne i one koji to nisu pa ih treba pridobiti za „pravu stvar“ ili, ako to ne ide, onda ućutkati i ukloniti.
„Kralj Šrtumpfova“ sjajna je gorko-vesela univerzalna priča o vlasti i svemu oko nje i jedan je od vrhunaca ovog inače kvalitetnog strip serijala.
(„Dnevnik“, 2015)
Objavljeno: 03.12.2015.
Tarzan: REKE KRVI...
Autor: Vuk Popadić
Nedavno se u izdanju beogradskog Sistem komiksa i čačanskog Lavirinta pojavilo integralno izdanje stripa „Reke krvi” čija je priča o nastanku
jednako zanimlјiva, ako ne i uzbudlјivija i od same Tarzanove avanture o kojoj pripoveda.
Naime, danas već legendarni crtač i povremeni scenarista Igor Kordej je početkom osamdesetih godina, nakon zapaženog starta u okviru zagrebačkog Novog kvadrata, u naletu energije generisane komercijalnim uzletom domaćeg stripa, po motivima priče Nevena Antičevića, uradio šesnaestostraničnu epizodu o svom omilјenom junaku iz detinjstva i istu ponudio novosadskom Marketprintu kao ideju za početak jedne duže serije. Kordejev naum je bio da se narativnim stilom nasloni na vrhunce stripskog novinskog serijala o Tarzanu oličene u radovima Harolda Fostera i njegovog naslednika Berna Hogarta, te da u njegovoj verziji stripa nema „oblačića” kao izražajnog sredstva već da se kompletan tekst nalazi u takozvanim „kapcijama” (captions), što je u kombinaciji sa inventivnom upotrebom prizor polјa i fluidnim pripovedanjem davalo nesvakidašnji, retrofuturistički ugođaj samom stripu. Marketprint je uredno platio table, ali je serijal odbijen sa obrazloženjem da je previše artistički postavlјen za tadašnju licencnu politiku Zaveštine Edgara Rajs Berouza koja se uveliko oslanjala na estetiku u to vreme veoma popularnih Filmejšenovih crtanih filmova i pojednostavlјene i klišeizirane skaske o gospodaru džungle.
Ovakav razvoj događaja Igora nije obeshrabrio, te je on nastavio da razvija svoj stil radeći na drugom serijalu inspirisanom književnim predloškom („Vam” Vladimira Kolina) koji će mu otvoriti mnoga vrata i pružiti mogućnost da se stripom bavi i u Francuskoj, SAD, Kanadi, Danskoj... A baš je u Danskoj pronašao saveznika oličenog u Heningu Kureu, uredniku koji mu je, videvši proto epizodu ”Reka krvi” početkom devedesetih ponudio da oživi svoj zaboravlјeni projekat ovog puta u boji i sa oblačićima za severnoameričkog izdavača Malibu komiks. U osvit rata u bivšoj nam državi, Kordej je dobio priliku da nastavi rad na Tarzanu i u radio je 48 tabli pre nego što je projekat obustavlјen. Kako se mukotrpan rad ponekad ipak isplati tako je i Kordej, nekoliko godina kasnije, nakon nekoliko uspešnih radova za američki Dark hors uspeo da pridobije uredništvo ove kuće da sa Antičevićem konačno ispriča priču za koju su davno postavili teren. Mini serijal od osam epizoda je odobren, četiri su epizode obojene i objavlјene, još dve su u potpunosti nacrtane i istuširane pre nego što je serijal ukinut zbog loše prodaje. Tarzan čija je radnja izmeštena iz džungle i smeštena u Beč pred početak Velikog rata, komplikovana mreža likova i događaja, susreti sa Jungom i Frojdom, jurnjava po krovovima miteleurope, afrički zli duh čije je kretanje i uticaj teško pretpostaviti i pratiti su bili previše za prosečnog čitaoca akcionog stripa u sveskama kakav je Dark horsov Tarzan bio na početku milenijuma. Tiraž zbog kojeg je ukinut je par godina kasnije postao nedostižan za mnoge danas komercijalne stripove, a trebalo je da protekne još desetak godina kako bi nakon udruživanja energije i truda dva domaća izdavača „Reke krvi”bile po prvi put na bilo kom jeziku u potpunosti ispričane kroz već opisan korpus strip tabli i niz dodatnih skica i postavki, te detalјno raskadriran scenario-storibord poslednje dve sveske koje donosi ovaj integral.
Sjajno nacrtani Tarzan iz "Reka krvi" je možda i vrhunac Kordejevog realističnog stila - dovolјno racionalizovan crtež u odnosu na njegova dela iz osamdesetih je zadržao svu snagu i želјu autora da se predstavi u najbolјem svetlu, a dobio je i nove slojeve kvaliteta izražene kroz već dobrano ispečen „kruh" vanrednog kadriranja i zavidnih zanatskih veština, te vođenja radnje na nivou najvećih majstora devete umetnosti.
U jednoj knjizi je predstavlјena priča o nastanku, kreaciji i gašenju jedne od najambicioznijih nekanonskih, a kanonskih priča o Tarzanu umetnutih u stvarni kontinuitet Berouzovih knjiga; priča o virtuoznosti vizuelnog pripovedanja čoveka čija autorska vizija zahteva koloristu koji dosledno prati njegove postavke i scenaristu koji je spreman da se podredi ovoj nesvakidašnjoj stvaralačkoj energiji.
Originalno objavljeno u Politici
(dodatak Kultura Umetnost Nauka, 28.11.2015.)
Objavljeno: 02.12.2015.
Alma M. Karlin...
Press: Strip.art.nica Buch
Vabljeni ste na predstavitev in podpisovanje stripovskega albuma v sredo, 02. decembra 2015, ob 19:00 uri. Gosta: Marijan Pušavec in Jakob Klemenčič
“Med prvim ustvarjanjem in končno zmago niso samo žrtve, trpljenje, trud in neomajna vztrajnost; vmes so tudi leta, mnogo let, mladostna energija je pošla, osamljen si, razočaran nad ljudmi, ne zato, ker si domišljaš, da si boljši, temveč zato, ker si se naučil, da si, da sploh lahko hodiš po tej poti, nujno drugačen od večine ljudi in zato nerazumljen in pogosto nepriljubljen” Alma M. Karlin
Več o stripu: www.stripi.si/category/drobtinice/
Objavljeno: 01.12.2015.
Vodič kroz svet stripa #7
Autor: Andrija Mihajlović
Fenomenologija stripa - Dylan Dog
“Dilan” kakvog redje vidjamo...
Kod dugih serijala, kakav je “Dilan Dog”, često se desi da neka (aktuelna) društvena tema obeleži pojedine priče, iako su scenaristi, na čelu s Ticijanom Sklavijem, čovekom koji je “Dilana” i osmislio, tokom tri decenije postojanja serijala, na razne načine ukazivali na prilike u modernom društvu. Ovo je naročito prisutno u američkim, superherojskim naslovima, ali ni Boneli nije izuzetak, posebno ako se osvrnemo na “Kena Parkera” Berardija i Milaca. Naime, Đankarlo Berardi je – premda je radnja “Kena” smeštena u drugu polovinu XIX veka i na Divlji zapad – obradio teme kakve su (ili na način na koji su) za SBE godinama bile nezamislive, poput rasizma, ropstva, prava radnika, homoseksualnosti; nepravde svake vrste, uopšte, i pokazao kroz prizmu svog junaka kako svako od nas sazreva kao ličnost prihvatajući različitosti u svetu oko sebe. Zapravo, nepisano je pravilo dugo važilo za SBE: igraj na sigurno, makar ponavljao ponovljeno.
Dođe, dakle, trenutak u kome stripovi prestaju da budu samo zabava, a autori požele da pošalju jasnu poruku o nekoj temi. Kada je reč o “Dilanu”, Sklavi se godinama na razne načine bavio sudbinama malih, običnih ljudi, od kojih su najčuvenije njegove inverzije, kojima ističe zverstvo u ljudima – onima koji to makar nominalno jesu – odnosno meku, ljudsku stranu onih koji su “zveri” samo na prvi pogled. Pored toga, Sklavi je često podvlačio nezainteresovanost većine za nečiju, pojedinačno izdvojenu sudbinu, čime se bave i njegovi naslednici.
No, postoji i jedan izuzetak gde je otišao korak dalje i pozabavio se temom koja vremenom samo dobija na popularnosti – a reč je o epizodi “Lov na veštice” (Ludens, 2010.). Veštice su ovde metafora (kao recimo vampiri u istoimenoj epizodi), a radnja nalikuje čuvenom “krstaškom” pohodu dr Frederika Vertama, usmerenom protiv devete umetnosti, iz sredine prošlog veka. Vertam, inače psihijatar, povezivao je – u mnogome neutemeljeno – porast maloletne delinkvencije s prikazom nasilja u stripovima, a na sličnom udaru našao se svojevremeno i “Dilan”.
Iako serijal obiluje krvavim, nasilnim scenama ubistava, mučenja i sl., horor je uglavnom samo “fasada” iza koje se kriju dublje i ozbiljnije priče, ali da bi neko to uvideo, mora ozbiljno i da se pozabavi štivom koje je pred njim (čita ovu kolumnu, recimo). Sklavi je tim povodom bez ustezanja potkačio kvazitradicionaliste i lažne moraliste, koji se često kriju iza desničarskih političkih opcija, a koji su najglasniji onda kada valja utišati (moderna inkvizicija, pa otuda i “veštice”) one koji razmišljaju drugačije. Kreirajući, zajedno s Pjetrom Dalanjolom, strip u stripu, priču o junaku nalik samom Dilanu, Derilu Zedu, otvoreno pismo onima koji preko “Dilana” napadaju i njega sâmog, Sklavi je demonstrirao kako to jedan strip napušta polje zabave i prerasta u medij, ali istovremeno zalazi i na teren fenomenologije.
Nakon više od sedamnaest godina, nešto slično čini i scenarista koji će postati novi urednik serijala – a ujedno i čovek koji na velika vrata čini da Boneli konačno krene u korak s vremenom – Roberto Rekioni. Reč je o priči “Mater morbi” (Veseli četvrtak, 2013.), koja nije u potpunosti nastala kao reakcionarska, poput “Lova na veštice”, ali po objavljivanju 2009. godine jeste izazvala žustre reakcije i podigla kako italijansku publiku, tako i medije, na noge! U saradnji s crtačem Masimom Karnevaleom – koji se zapravo proslavio crtanjem naslovnih strana stripova – Rekioni veoma suptilno šalje poruku o jednoj osetljivoj temi,
koja će se tokom narednih godina nesumnjivo naći na dnevnom redu parlamenata i javnih rasprava u većini država sveta, eutanaziji...
U ovoj epizodi Dilan je smrtno bolestan. I, dok mu se bliži kraj, dvojica lekara pored njegovog uzglavlja razmatraju da li da mu okončaju muke... Jedan se zalaže da pacijenti “dostojanstveno umru”, pre nego da žive u mukama, a drugi za njihov život, makar isti zavisio od aparata; jer o životu ne odlučuju ni pacijenti, ni doktori, nego “neko iznad” njih. Rešenje (?) problema, međutim, leži u suočavanju sa onom koju zovuMajkom bolesti, a koja je, u gotik maniru, prikazana kao zanosna žena u kasnim
tridesetim, s kojom Dilan pleše na granici života i smrti... Istovremeno imamo Dilana u realnosti naspram Dilana u jednom turobnom, košmarnom svetu: to je svet bolesti. Ovo je bio tek drugi Rekionijev rad na redovnoj seriji, a ostaje da vidimo da li će nekada ponovo upotrebiti Mater morbi; koja, uz dalju karakterizaciju, ima potencijal da postane gostujući lik u serijalu, ali obzirom na neke detalje... Ostaje nam “samo” Smrt, izgleda (a možda ni ona, nakon “resetovanja” koje je usledilo pod Rekionijevom uredničkom palicom; pokazaće vreme).
U javnosti se pojavila zvanična reakcija Vlade, tj. tadašnje italijanske podsekretarke za zaštitu zdravlja, Evgenije Ročele, koja je povodom stava proklamovanog u “Mater morbi” izjavila: “Neopredeljeni brane eutanaziju nazivajući je činom milosrđa. Intelektualci bi trebalo da se zapitaju zbog čega toliko naginjemo mitu o savršenom i zdravom telu, istovremeno odbijajući suočavanje s bolešću i patnjom.” I dodaje, citirajući početnu Dilanovu misao iz stripa (“Nekada sam bio čovek... Šta god to značilo.”), kako je čovek, i bolestan, i kada pati – i dalje čovek. Tim povodom, Rekioni je odgovorio kako njegov “strip nije oda natčoveku, tu je kako bismo se suočili sa bolestima kao takvim” – tim pre što “Mater morbi” sadrži autobiografske elemente. On nastavlja, parafrazirajući austrijskog filozofa, koga pominje i u stripu, Ludviga Vitgenštajna, porukom kako je izlečenje moguće tek onda kada bolesna osoba prihvati bolest, bez pretvaranja da ona nije tu, te insistira kako bolest postaje deo nečijeg života kao sve ostalo. Borba sledinakon toga, a tu ideju realizuje kroz Dilanove postupke, ističući kako ni čuda nisu nemoguća.
Ročela je naknadno izjavila da zapravo nije pročitala ovu priču, tvrdeći kako su njene reči izvučene iz konteksta, ali nakon što je to učinila, napisala je još jedan odgovor/otvoreno pismo Rekioniju, u kome se diplomatski okrenula odnosima pacijenata i lekara, složivši se da bi isti trebalo da budu daleko humaniji, a ne “birokratski”. Ovakve teme svakako zaslužuju javne rasprave, s ciljem da se – koliko god to na prvi pogled zvučalo kao pleonazam – odnosi između ljudi humanizuju, a to je jedna od osnovnih ideja “Dilana Doga” od samog početka, pa “Mater morbi” s pravom možemo svrstati među najvažnije priče.
Ono što je važno sa aspekta devete umetnosti jeste da autori imaju hrabrosti da progovore o ovakvim temama i kada su omeđeni pravilima igre koja je teško zaobići u industrijskom stripu – a što im ujedno predstavlja i veći izazov! – jer se teškim i nezahvalnim temama bave ponajpre samostalni strip-umetnici, lišeni bilo kakvih ograničenja, a što je glavna prednost nezavisnog stripa (podsetimo se ovde brutalnih “Šavova”, sjajnog autobiografskog dela Dejvida Smola, o kome je moja
malenkost svojevremeno pisala u okviru Magazina; Omnibus, 2012.). Pored toga, na taj način – posebno u slučaju “Dilana”! – autori unose preko potreban dah svežine u serijale opterećene ne samo kalupima, već i (iz njih proisteklih) ponavljanjima
i klišeima.
“Dilan Dog” spada u takozvane kiosk-stripove (sveske), koji se još uvek drže kod nas. Osim retkih jubilarnih brojeva i ponekog izuzetka u boji (tu je takođe i luksuzna edicija “Kolor fest”), štampa je crno-bela i na novinskom papiru (mesečna, redovna serija, naravno, ne kolekcionarska izdanja). Međutim, ono što je još zajedničko ovim dvema epizodama, to je da su nedavno doživele reprinte u luksuznoj opremi (tvrd povez, veći format i kvalitetniji papir). “Mater morbi” je objavljena 2013. godine; priča je proširena kolor prologom koji sadrži šest novih tabli, koje je oslikao Karnevale, a u knjizi su se našli i tekstualni dodaci. Ove godine objavljen je i luksuzni reprint “Lova na veštice”, a izdavač oba je italijanski Bao Publishing, koji “Dilana” čitaocima predstavlja u jednom drugačijem svetlu. Ove priče se tu nisu našle slučajno – što zbog tema koje su u njima obrađene, što zbog izuzetnih grafičkih izraza Karnevalea i Dalanjola. (Ali i zbog toga što “Dilan Dog” odavno nije samo strip, već svojevrstan kulturološki fenomen.)
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
