Šifre isključive lakoće

---

(Intervju povodom knjige strip kritičara
„Tomas Man ili Filip K. Dik“ - vodila Marija Midžović)

Na ovaj intervju, zagubljen među starim novinskim fajlovima, naišao sam slučajno. Bio mi je interesantan zbog moje ideje depopularizacije stripa, koja je tada mogla izgledati nešto ekscentričnije nego danas.

 - - - - - - - - - -

Strip je odavno verifikovan kao supkulturni fenomen i relevantna medijska atrakcija velikim delom i zbog toga što se njegovom autentičnom magijom, pored publike, paralelno bavili i teoretičari i tumači ovog medija, među kojima je sigurno najuvaženiji Umberto Eko. Kod nas je promišljanje istorije i fenomena stripa počelo polovinom sedamdesetih godina.

Najnoviji naslov iz ove specifične svetske intelektualne radionice kon nas je knjiga eseja o stripu Tomas Man ili Filip K. Dik Zorana Đukanovića. O inovacijama u mišljenju o stripu, koje donosi ova knjiga, razgovarali smo sa autorom, dugogodišnjim strip kritičarom. Specifičnost ugla iz koga strip kritičar posmatra samu civilizaciju masovne kulture i položaj stripa u njoj, pored ljubavi prema mediju podrazumeva i poznavanje globalne geometrije svih tradicionalnih medija. Kroz njihove dijagonale Đukanović kreće s opreznošću stručnjaka i zanosom zaljubljenika.

„Ova knjiga pristupa mediju stripa na nešto radikalniji način i ne trudi se da popularizuje medij, već ga ispituje onoliko koliko je on složen“, kaže Đukanović. „Nisam želeo da se bavim stripom na neki nostalgičan način, mene je on zanimao u svojoj kontroverznosti. Tražio sam njegove vrednosne domete i padove i smatram da je to najbolji način da se plasira jedan određeni oblik kulture.“

„Smatram da je strip potrebno pomalo depopularizovati da se oficijelna kultura ne bi odnosila prema njemu kao nekakvoj isključivoj lakoći u kulturnom smilsu“, dodaje Đukanović. „Trebalo je pokazati neke složenije sadržaje u stripu da bi on uspeo da zauzme jedno stabilnije mesto u kulturi kao što je to uspeo film.“

Koliko je prosečni konzument zainteresovan za taj viši nivo promišljanja stripai za ono što se nalazi između dva kraja dileme Tomas Man ili Filip K. Dik?

„Svesno sam iskomplikovao polarizaciju između Mana kao predstavnika elitne kulture i Dika kao pisca naučnofantastične književnosti. To sam uradio namerno, zato što nije samo stanje između dva esktrema paradoksalno, već su to i sami ovi pisci. Mana s razlogom nazivaju paradoksalnim klasikom, a Dik je to isto, samo obrnuto, jer je upravo u domenu trivijalnog žanra uveo postupak detrivijalizacije, koji je Tomas Man ironično koristio u nekim svojim romanima. Život stripa i njegove transpozicije mogu se razmatrati u tom kontekstu i mislim da je čitalac stripa savršeno zainteresovan i dovoljno spontano verziran da može da prati ove šifre na intuitivnom nivou.“

(Politika ekspres, Beograd, 3. 4. 1989)

   ...časopis#14 je izašao iz tiska!

Komikaze godišnjak/ časopis#14 je izašao iz tiska!
komikaze.hr/wiki/komikaze14/

/// broj predstavlja 25 strip autora/ica iz 11 zemalja, od kojih je čak 11 iz hrvatske: mislav lešić - džedaj; klara rusan - klarxy; danijel žeželj, ivo matić - đontra, ivana pipal, ivan tudek, marta tuta, stipan tadić, domagoj krip, lina rica + extra grafika by emil jurcan/ sitotisak
+
arnus horribilis, alkbazz / francuska; xueh magrini troll - xuehca, nelle broener / njemačka; amanda baeza & pedro moura (text) / portugal; milan pavlović - mr.stocca / kanada; denis ćupić / crna gora; vittorino curci / italija; petra varl, neja tomšič, tibor bolha & alenka pirman (text) / slovenija; marko malk / engleska; anna ehrlemark / švedska i ola wasilewska & pawel koziol (text) / poljska.

/// naručite na adresi: komikaze5001@gmail.com po cijeni od 10 eura + poštarina!
/// uskoro u knjižarama. pratite komikaze infoportal!
/// pratite vijesti na našim stranicama jer je štand s albumima putujući! :D
/// album je podržan od gradskog ureda za obrazovanje, kulturu i sport - zagreb, hrvatska!

vaš Komikaze dream team
http://www.komikaze.hr

   ...u Centru Urbane Kulture Imago.

Fijuk Sajam malih izdavača, prostor za izlaganje i komunikaciju sa publikom, nastao iz sopstvenih potreba, osvešćenih i zadovoljenih, već treći put se organizuje u vašoj blizini. Umetnici i kolektivi koji izlažu pripadaju rubnom izrazu koji retko imate prilike da vidite. Iskoristite mogućnost da se upoznate s njihovim radom i kupite unikate, knjige i stripove, zatim plakate izrađene u tehnici sitoštampe, muzička izdanja i još mnogo toga, a sve to već od 150 dinara. Na komotno velikom prostoru, predstaviće se preko dvadeset izlagača iz zemlje i regiona, a ovoga puta i specijalni gosti iz Portugala, sitoštamparski kolektiv Arara! Centar Urbane Kulture – Imago u petak 27. novembra od 17 časova posetiocima Fijuk sajma otvara mala vrata kod Ulične galerije, dok će glavni ulaz iz Dečanske biti zatvoren.

Očekuju vas Novo Doba, LOM, Besna Kobila, Komiko, FIjuk, Beopolis, Fabrika knjiga, Centar za Libertenske studije, Miloš Petrović (Naša Kuća), To bi ti volela, Anarhija – Blok 45,  Belgrade Raw, Aleksandar Denić, Studiostrip, Art Brut Srbija, Omča, Black Syrup, Aparatčik - poluproizvodi, Baraba - Književno - izdavačka zadruga, Ammonite records, Shlitz comics, Avakari Dreamass,  Color triangle recording, Slušaj Najglasnije (Bratstvo duša), i drugi.

Izložba - Oficina Arara • Arara, egzotična šarena papiga iz ukrštenica sleće na Fijuk sajam. Oficina Arara je portugalski kolektiv oformljen 2010. godine u Portu. Ova grupa autora iz različitih umetničkih oblasti okupirala je atelje u sklopu napuštenog industrijskog hangara u kojem organizuju radionice, koncerte, izložbe i razna druga dešavanja. Pretežno se bave izradom ručno štampanih knjiga, plakata, grafičkih radova, stripova i omota za muzička izdanja. U aktivnosti ovoga koletiva povremeno se uključuju brojni prijatelji, autori i umetnici iz šire portugalske i međunarodne scene. Radovi kolektiva Arara često su postavljani u javnim prostorima.
Arara će predstaviti kako autorske radove svojih članova tako i druga dela nastala u kolaboraciji sa raznim autorima, a uz izložbu biće postavljen i prodajni štand u sklopu Fijuk sajma. Preporučujemo ljubiteljima sito štamparskih delicija!

Muzički matine program počinje uz Dj Limenu i njenu vrlo prevrtljivu pms listu, a posle 20h Mr Caki zagrejaće prekoncertnu atmosferu.

Koncerti:
Mrtvi • Zaboravite vaša traganja i/ili pitanja o živoj fluorescentnoj svetlosti, ovo nije ni telo niti neizvesna infonoda, već samo fleka apatične patine na lešu nasumične personifikacije crne rupe.
Izvanredni Bob aka McKenzie • je muzičku karijeru započeo u srednjoj školi kao bubnjar grupe Samostalni Referenti. Nakon bespotrebnog gubljenja vremena na džez odseku u “Stankoviću” Bobiška počinje da svira u noise grupi Off (kasnije Mrka Kapa prim. aut.), krajem devedesetih, gostuje na albumu grupe Mravi, i svira u grupi Fonograf. Osećaj dezorjentisanosti preovladava počekom novog milenijuma i rezultira samostalnim noise projektom sa kojim nastupa u Beogradu, Puli, Ljubljani, Cirihu, Hagu, da bi sredina prve dekade kulminirala saradnjom sa Johnny-jem Rackovicem u projektu Nation of Satan, sa kojim su nastupali po beogradskim i novosadskim galerijama. No, danas, Bob donosi nepatvoreni post noise zvuk saturisan u cerebralnoj gami, u najboljem ključu svojih uzora: Točka, Banane I Kikirikija.

U pratećem programu strip radionica koju vodi Studiostrip, sito-štampa uživo (radovi Miloša Petrovića, Asteriana i Igora Hofbauera) kao i šivenje, takođe uživo.
www.youtube.com/watch?v=olSjBwGuYKs&feature=youtu.be

Ulaz je slobodan.

   Srpski strip —
   — nove istorijske dimenzije

DOM KULTURE STUDENTSKI GRAD
17. novembar, utorak u 20:00 časova, Mala sala

Strip je najbolјi umetnički izvozni proizvod srpske kulture jer se radovi desetina naših stvaralaca objavlјuju na svim kontinentima, kod najvažnijih svetskih izdavača. Najnovija istraživanja iznela su na svetlo dana dodatne podatke o korenima ovog vitalnog fenomena — neke tajne srpskog stripa su sada razrešene ili na putu da to budu. Nakon predavanja o jugoslovenskom stripu, Stefanović razmatra moguće nove dimenzije istorije srpskog stripa, koje se na osnovu arhivske građe pojavlјuju pred nama. Predavanje je posvećeno uspomeni na Zdravka Zupana (1950-2015).

Govore: Zoran Stefanović i Mićun Ristić.

   sreda, 18.11., ob 20.00, Galerija Alkatraz

DAVID KRANČAN: PIJANI ZAJEC
/nov stripovski album in razstava/
Odprtje razstave: sreda, 18. november 2015, ob 20:00,
Galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto, Ljubljana

Ob letošnji izdaji novega stripovskega albuma Davida Krančana se obeta še avtorjeva istoimenska samostojna razstava: poleg predstavitve originalnih strani iz najnovejšega stripa bo Krančan v Alkatrazu izvedel še niz stenskih poslikav, ki zaokrožajo in dopolnjujejo vizualno pripoved o še enem predstavniku živalskega sveta. Glavna vloga postavitve je namreč namenjena pijanemu zajcu, nenavadnemu junaku, katerega zgodbo je navdihnila pripovedka iz znamenite zbirke Zverinice iz Rezije (zgodbo je po pripovedovanju Dorine Čúnkine zapisal Milko Matičetov).

Po stripovski pripovedi Grdina (Stripburger/Forum Ljubljana, 2014) je Pijani zajec Krančanov drugi stripovski izlet na področje ljudskega slovstva iz Rezije. Vendar pa je ta izdelek ljudske domišljije avtor tudi tokrat vsebinsko predelal in ga prilagodil vzdušju aktualnega trenutka: predloga klasične pripovedke se tako preobraža predvsem v prigod polno priliko o človeškem značaju. Krančan ustvarja pomenljive zgodbe, ki se s pomočjo domišljene in živahne likovne imaginacije lotevajo prevpraševanja sveta, v katerem živimo. Postavitev zaznamuje vizualni in vsebinski dialog med že izdelano stripovsko pripovedjo in prav za to priložnost ustvarjenimi upodobitvami glavnega junaka, vpetega v preprosto in razumljivo pripoved. Ta je izdelana s prepoznavnim likovnim slogom, ki ga odlikujejo pomenljivi detajli, vešče kadriranje, predvsem pa smisel za komunikativno in dramaturško trdno pripoved.

Za razstavo sta pijanega zajca v treh dimenzijah poustvarila Marko A. Kovačič in Rok Mohar.

Več tukaj!

  Osećaj neiscrpnosti opusa
  - Brüsel ili Bruxelles (4)

("Opskurni gradovi / Les Cités obscures"
- Benoît Peeters i François Schuiten)

Kreativna karijera Benoît Peetersa daleko da se iscrpljuje scenarijima za Opskurne gradove. Napisao je nakoliko romana, pisao je o Paulu Valéryju, Hitchcocku, biografiju Francuskog filozofa Jacquesa Derride... Ne treba nikako zaboraviti da je on i sjajan kritičar i teoretičar stipa (pročitajte za početak njegovu odličnu monografiju Tintin i Hergéov svet, a za mene ostaje da pročitam njegovu biografiju Hergé, Tintinov sin, pa smo poravnani).

Schuiten za sebe kaže da ne može da zamisli život bez crtanja: „Ono mi daje strukturu, pomaže mi da sačuvam ravnotežu, da obratim pažnju na liniju, da se skoncentrišem. Kroz crtanje ja mogu da razumevam stvari, inače imam osećaj da ništa ne vidim i ne razumem.“ Virtuoz crtačke tehnike, on nije samo vizionar gradova nego pre čitavog grafičkog univerzuma. Opskurni gardovi su i priča o kaligrafiji, manuskriptima i pismu u najapstraktnijem smilsu reči, onako kako ga Peter Greenaway tumači u filmu The Pilow Book (Telo kao knjiga).

Opskurni gradovi nude nam opsesivne priče o opsesijama svojih junaka. Reč je o megalomanima zaokupljenim razvijanjem najsuludijih projekata ili, još češće, putnicima istraživačima koji su opsednuti svojim misijama traganja za ciljevima koji su često magloviti. Od Julesa Vernea preuzet je tematski lajtmotiv polaska na istraživačka putovanja. Interesantno je zašto se u njihovim stripovima Peeters i Schuiten više oslanjaju na Verneov, a ne na svet H. G. Wellsa? Wells je po sebi antiutopijska vizija. Njima, naprotiv, treba optimistička Verneova vizija da bi u nju unosili ambivalenciju i sumnju. U Opskurnim gradovima kreiraju alternativnu istoriju i, iz naše perspektive, anahronističku tehnologiju čiji tvorci, međutim, polažu punu veru u nju i doživljavaju je kao vizionarsku, okrenutu ka budućnosti. Čudnim, alogičnim mašinama autori otkrivaju (tragi)komični aspekt vernika u progres, pri tome se ne opredeljujući niti za novo niti za staro. Njih interesuje univerzalno, a retro stil im samo pomaže da čitalac može da se distancira od sveta u koji su ga uronili. Nije im potrebna identifikacija čitalaca s karakterima njihovih priča. Postoji prevaga pripovedačkog čina kao takvog nad modeliranjem konkretnih karaktera i situacija. U tome su, naravno, mnogo bliži Kafki i Borgesu nego Verneu. Veličanstvena požrtvovanost misiji ima svoju apsurdnu, kafkijansku stranu. Misija nije samo transcendencija, ona se može pokazati i kao kavez, i isto tako kao slepilo prema ostatku sveta. Uvek je povezana s ideologijom i opsesijom. Nevinih misija kao da nema.

Objekti niču, izrastaju kao organske tvorevine, a mi smo im svedoci.

Kao što rekoh, neki od albuma Opskurnih gradova nisu stripovi u klasičnom smislu te reči, ali neverovatno doprinose stripskom mitu Opskurnih gradova. Ono što se inače smatralo „grehom“ prema stripskom jeziku, autori ovog remek-dela su pretvorili u jednu od najveličanstvenijih oda stripskom jeziku i relaksiranju ideje šta može da bude stripski opus. Kao što često biva, poigravanje nedozvoljenim je proširilo pravila stripskog kanona. Poigravanje sa „greškom“ je proširilo definiciju šta je legitimno u mediju stripa. Mnogo je bilo (i biće) rasprava o medijskom purizmu, koliko strip treba da bude samo svoj, a koliko mu je dozvoljeno i potrebno da se meša s drugim medijima, pozajmljujući iz njih postupke, definicije, terminologiju... Rasprave o tome da li je termin grafički roman idealan ili, naprotiv, kotraproduktivan (neke „argumente protiv“ videti u zanimljivom eseju There’s No Such Thing as a Graphic Novel Cyrila Pedrose, autora maestralnog grafičkog romana Tri sene), karakterične za sadašnju fazu zrenja stripskog medija, međutim, ne služe da bi se okončala potraga za definicijom stripa. Naprotiv, one samo govore o otvorenosti te definicije prema neispitanim mogućnostima ovog medija.

Postoji nekoliko uzajamno povezanih sporova oko samopozicioniranja stripa kao oblika stvaralaštva i njegovog mesta u kulturi među ostalim medijima, njihovim osobenim idiomima i poetičkim vrednostima koje su dosegli. Pored tekuće rasprave o terminu grafički roman, tu su i našto starije rasprave o filmičnosti i literaranosti u stripu. Među autorima mlađe generacije, Seth se suprostavio caniffovskoj dominantnoj struji koja zagovara naglasak na filmičnosti stripskog jezika. Sa druge strane, jedan od argumenata protiv upotrebe termina grafički roman okomljuje se upravo na reč roman, smatrajući da se time pozajmljuje legitimitet od književnosti (pogrešno se vezujući za literarne aspekte medija) i time čini medveđa usluga stripu. Iza svih ovih polemičkih rukavaca krije se jedna te ista rasprava, ona o medijskom purizmu. Jedna škola mišljenja zagovara da je potrebno strip emancipovati od svih drugih medija i usmeriti se samo na ono što je jedinstveno za medij, što samo strip može da izrazi. Druga, antipuristička škola mišljenja zagovara da je dozvoljeno i potrebno ispitivati granične oblasti stripa, ne bojati se „kontaminacije“ od strane drugih medija. Koja škola je u pravu? Odgovor je sulud ali potpuno realističan. Obe su u pravu. Štaviše, tek kroz spor ove dve škole mišljenja strip postavlja svoje granice, da bi ih zatim redefinisao, ispitujući i upoznajući svoje neotkrivene mogućnosti. Upravo kroz oscilacije klatna od medijskog purizma ka multimedijskoj kontaminaciji (otvaranje prema uticaju filma, literature, pozorišta, animiranog filma, slikarstva, ilustracije i drugih medija) i natrag ka svetom gralu medijske ćistote, strip živi i pulsira u svojoj medijskoj specifičnosti i otvorenosti.

Na ovaj prizor podseća me strip 'Soliter' koji je po mom snu nacrtao Aleksandar Zograf.

Od koncepta ka delu uobičajena je putanja za svako stvaralaštvo. Naravno, mnogi autori zastanu na pola puta, nikad ne dosegnuvši u delu ono što su u konceptu zamislili. Peeters i Schuiten nam i u ovom pogledu priređuju iznenađenja. Nakon što su postigli nekoliko pojedinačnih remek-dela, segmenata Opskurnih gradova, obrnuli su proces i uputili se u smeru od dela ka konceptu. Mistifikacija je zaživela čitavim opusom koji je kao celina postao više od svojih pojedinačnih delova (jer nisu svi nužno remek-dela), i postao opus remek-delo. Štaviše, opus je zadobio samostalnost rasta koji nije više pod punom kontrolom svojih autora. Mehanička metafora (mašina) i organska metafora (biljka) se stalno prepliću i određujući ne samo zagonetnu prirodu gradova u Opskurnim gradovima nego i serijal sam.

Ono što je Ivo Milazzo postigao svojim očaravajućim akvarelima, najčešće „duplericama“ na koricama Kena Parkera, da stvori jedan paralelni svet koji hrani crno-beli serijal, to je svojim fascinantnim prizorima urađenim u akriliku i drvenim bojicama u znatno širem spektru učinio François Schuiten u referentnim knjigama o Opskurnim gradovima. Te ilustracije hrane i na odsudan način proširuju svet serijala. Ponekad njih pamtimo bolje nego išta drugo.

Ali ipak, na kraju, dolazim do jednog paradoksalnog zaključka da su, nakon svih prelepih eksperimenata, dva najlepša pojedinačna dela Urbikandska groznica i Toranj, dva narativa koja su najbliža stripskom idiomu. Štaviše, nakon svih prelepih boja i sepija u serijalu, vraćamo se na dva crno-bela stripa.

Dekonstruisanjem i redefinisanjem stripskog jezika, Peeters i Schuiten izradili su jednu od najvećih metapriča u istoriji stripa. Jedno gotovo nimalo slično, ali isto fascinantno stripsko delo, zbog grandioznosti izgradnje vlastitog sveta ovde vredno pomena, je Cerebus the Aardvark Davea Sima, no njega će ovdašnja pubika tek možda jednom, nadajmo se, upoznati. Ući u ovakva dela nalikuje ulasku u lavirint. Ući u Opskurne gradove je kao ući u san koji dugo traje. Mogu se isto tako uporediti s ogromnom katedralom (čak i vizuelno, to je sasvim opravdano). Prilazili joj od spolja ili iznutra, ostajemo gotovo nemi pred njenom složenošću i lepotom koju su stvorili dvojica tihih opsenara i čarobnjaka, Benoît Peeters i François Schuiten. Opskurni gradovi su jedan od najhipnotičkijih stripskih serijala o gradovima i ljudima koji vas poziva da se izgubite u njegovim lavirintima. I to je ona veza s Jednosmernom ulicom Waltera Banjamina u kojoj nas on uči veštini lutanja i gubljenja tokom hodanja gradovima.

(kraj)

(Kvadrat br. 25, Bizovac, decembar/prosinac 2011)

   BeoKon 2015: Program

BeoKon je zamišljen kao mesto za proslavljanje SVIH fandoma – filmova, knjiga, strip serijala, video igara, TV serija, kultnih autora, manje ili više opskurnih subkultura i svega drugog bitnog u svetu naučne, epske i urbane fantastike, odnosno gikovštine kao takve. BeoKon je događaj koji će Beogradu konačno pružiti priliku da pod jednim krovom okupi sve znamenite franšize alternativne pop-kulture (koja se odavno više ne može smatrati toliko „alternativnom“), i koji će, nadamo se, vremenom izrasti u ozbiljnu regionalnu konvenciju zbog koje će mnogi želeti da doputuju u naš grad.

Prvi BeoKon organizovan je ranih 1980-tih, kao čedo Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“. Služio je kao platforma tadašnje gikovske scene u Beogradu i bivšoj Jugoslaviji, i domaćoj publici predstavio je mnoge nove naslove i zanimljive goste. Tokom devedesetih, kao i previše toga u našoj zemlji, i BeoKon je zamro. „Lazar Komarčić“ se u dve'iljaditim potrudio da konvenciju revitalizuje, što je u trenutku kad u Srbiji fandomi tek počinju da se formiraju bio veliki posao, naročito jer je trebalo održati i kvalitet redovnog nedeljnog programa. Sa dolaskom Sakurabane na konvencijsku scenu za BeoKon se u „Komarčiću“ lagano spuštao interes, i festival se od konvencije prešaltao na formu žanrovskog filmskog festivala, koji se održava u aprilu u Kinoteci.

Sakurabani je stoga posebno zadovoljstvo što joj je povereno da iz pepela podigne prvu domaću konvenciju kao brend. Nastavićemo organizaciju ovog događaja, naravno uz pomoć i saradnju prijatelja iz „Lazara Komarčića“ koji su nam velikodušno prepustili kormilo. Realizacija ovog programa ne bi bila moguća bez prodrške Doma omladine Beograda, i nekih od najbitnijih izdavačkih kuća u Srbiji, kao što su Darkwood i Laguna, odnosno kompanija Computerland, koji su nosioci autorskih prava za većinu fandoma koji će biti promovisani na konvenciji.

Subota 14. novembar:

11:00 - Otvaranje kapija
BIOSKOPSKA SALA
11:30 - Tribina: The Walking Dead
BeoKon otvaramo pričom o najžilavijoj horor franšizi danas – „The Walking Dead“, iliti „Odajući mrci“. Pridružite nam se dok poredimo strip sa uspešnom TV serijom, osvrćemo se na uspon popularnosti zombi apokalipsi u poslednje vreme, odmeravamo kojom brzinom je potrebno begati da bi se sačuvala živa glava kad nagrnu „šetači“, i diskutujemo o tome koliko je Deril Dikson baja nad bajama. Zombiji u publici su dobrodošli.
13:00 - Tribina: Fokus na fenomen – Young Adult književnost
Književnost namenjena omladini – tojest, tinejdžerskom življu – u poslednje vreme dominira izdavačkom industrijom, od raznih tvajlajtoida i sličnih natprirodnih romansi, preko surovih distopija a la „Hunger Games“ gde odabrana mlada dama mora da spase čovečanstvo, pa do romana Džona Grina gde su problemi adolescenata prikazani surovo realno. Ovu pojavu ćemo analizirati kako iz ugla fanova i konzumenata, tako i iz perspektive izdavača. Tribinu podržava izdavačka kuća Urban Reads.
14:30 - Tribina: Šerlok (Holms)
Apsolutna je istina da je Šerlok Holms prvi fandom u istoriji pop-kulture: kada se pojavio, kao roman u nastavcima, izazivao je apsolutnu masovnu histeriju među viktorijancima, postavši toliko popularan da se čak gotovo ogadio autoru, Arturu Konanu Dojlu. U okviru tribine, divanićemo o svim licima Šerloka Holmsa: izvornim Dojlovim pisanijima, pokojnom Ser Kristoferu Liju u jednoj od retkih uloga pozitivaca, klasičnoj BBC-jevoj adaptaciji, opskurnoj ruskoj verziji, i neizbežnom Benediktu Kamberbeču. Mole se kamberbičiz da ne vrište preglasno.
16:00 - Tribina: „Game of Thrones“ vs. „A Song of Ice and Fire“
Poređenje televizijskog sočinjenija sa književnim predloškom uvek je popularna razbibriga, te ćemo na BeoKonu upriličiti „obračun“ između jedne od najpopularnijih fentazi franšiza ikada sa jednom od najgledanijih serija u istoriji kablovske televizije. Mudrovaćemo o tome koje se sezone smatraju najuspelijim a koje najslabijim i zašto, šta su kozmetičke a šta suštinske izmene izvornog materijala, koji likovi su pogođeni a koji promašeni, gde serija donosi unapređenja u odnosu na knjige a gde su D&D najstrašnije upropastili stvar, kako serija deluje nekome ko je čitao knjige a kako nekome ko samo prati HBO, koji im je k**** trebalo ono s Dornom, kao i o drugim gorućim pitanjima vezanim za martinologiju. Tribinu podržava izdavačka kuća Laguna.
17:30 - Predavanje: „Star Wars - Epizoda VII: Buđenje spojlera“
Do premijere „Epizode VII“ je ostalo manje od dva meseca, ali ako ipak ne možete da se strpite da saznate sve o priči i likovima ovog filma, kao i o galaktičkim događajima koji su mu prethodili, onda za vas imamo sjajne vesti. Na predavanju dosetljivo nazvanom „Buđenje spojlera" saznaćete odgovore na pitanja: šta se desilo sa Lukom Skajvokerom i Džedajima? Ko je misteriozni Kajlo Ren? Šta se sve izdešavalo posle bitke za Endor? Ko su Rej, Fin i Po? I još mnogo toga – a pozdravljamo opsesivne analize svake sekunde trejlera i teorije zavere iz publike. Do BeoKona, neka Sila bude sa vama.
19:00 - Gost BeoKona: Dave McKean
Publici će se predstaviti Dejv Mekin, počasni gost ovogodišnjeg BeoKona. Ovaj legendarni engleski ilustrator u Beograd dolazi zahvaljujući pokroviteljstvu izdavačke kuće Darkwood.
Dejv Mekin, stripski umetnik, fotograf, grafički dizajner, reditelj i muzičar rođen je 1963. godine u Taplou. Godine 1986. upoznao je Nila Gejmena i od tada započinje epsko prijateljstvo uz saradnju na raznovrsnim projektima. Nakon njihovog prvog grafičkog romana, „Violent Cases“, zajedno su radili su na stripovima „Crna Orhideja“, „Od signala do šuma“, „Mr. Punch“ i - naravno – „Sendmen“, čije su naslovnice koje je eksluzivno dizajnirao Mekin ostavile snažan pečat na estetiku pop-kulture 90-ih. Pored par slikovnica za decu, Mekin je takođe ilustrovao nekoliko Gejmenovih romana – „Koralinu“ i „Knjigu o groblju“. Zajedno su radili na filmu „MirrorMask“, koji je dobio brojne pozitivne kritike, kao i na seriji „Nikadođija“.
Pored rada sa Nilom Gejmenom, Dejv Mekin je zaslužan za crtež kultnog grafičkog romana Granta Morisona – „Betmen: Ludnica Arkam“. Mlađoj publici poznat je po tome što je radio koncept dizajn za igrane filmove „Hari Poter“. Nedavno je završio produkciju svog drugog filma, „Luna“, koji ćemo i prikazati na BeoKonu. Pored rada u oblasti stripske i filmske umetnosti, ilustrovao je mnoge plakate, omote za muzička izdanja, dizajnirao korice za knjige, a takođe je i uspešni džez pijanista.
20:30 - Projekcija: „Luna“
„Luna“ je do sad najambiciozniji filmski projekat Dejva Mekina. Osim što je dizajnirao košmarno-fantastični onostrani svet koji se prepliće sa stvarnošću junaka „Lune“, Mekin je osmislio i priču, napisao scenario i lično režirao film. „Luna“ do sad nije bila u bioskopskoj distribuciji, već je samo prikazivana na festivalima i na ekskluzivnim događajima na kojima gostuje sam Mekin, te smo posebno počastvovani što ćemo imati priliku da je pogledamo u Beogradu. Priča „Lune“ prati bračni par koji je nedavno izgubio dete. Dok borave kod prijatelja u vikendici na selu, izolovani od svakodnevice, počeće da ih muče neobični snovi, za koje se ne može lako odrediti da li su samo plod mašte ili nešto više. Kao i uvek, odgonetanje snova vodi ka mračnim tajnama i otvaranju rana od kojih su roditelji mrtvog deteta predugo bežali.
Trejler možete pogledati ovde: www.youtube.com/watch?v=G4PTeZZfhzQ
GAMING SPACE (13-20h)
Turniri u video igrama:„Injustice: Gods Among Us“; „Mortal Kombat X“
Predstavljanje društvene igre: (12-20h) „Game of Thrones“
HOL DOMA OMLADINE
11-21h Artist Alley – prodajni sajam

Nedelja 15. novembar:

10.00 - Otvaranje kapija
10:30 - Tribina: Game Trailers ili Na šta ću proćerdati novce u novembru
Drugi dan BeoKona započinjemo tribinom posvećenom sveže izašlim igrama koje vredi odigrati, uz akcenat pre svega bačen na „Legacy of the Void: StarCraft II“ i „Fallout 4“ koji izlaze 10. novembra, što će reći samo nekoliko dana pre konvencije. Pored ovoga, naravno, imaćete i priliku da pregledate i kalendar igara koje nas čekaju u narednom periodu. Za realizaciju ovog programa sarađujemo sa internet portalom EmuGlx.
11:30 - Predstavljanje stripa: „Tarzan - Reke krvi“
„Tarzan - Reke krvi“ predstavlja kapitalan stripski poduhvat započet još davnih osamdesetih godina u Marketprintu, da bi ga neko vreme nastavila izdavačka kuća Dark Horse, dok konačno nije završen u izdanju Lavirinta i System Comics-a. Autori „Reka krvi“ su Neven Antičević i Igor Kordej, čovek koga opisuju kao živu legendu strip scene bivše Jugoslavije i jednog od najboljih domaćih crtača svih vremena. Posetioci BeoKona će imati posebnu priliku da dobiju potpis Igora Kordeja.
12:00 - Tribina: DC vs Marvel
Celokupna stripska scena u Americi je obeležena dvema gigantskim izdavačkim kućama i njihovim takmičenjem u osvajanju tržišta i čitalaca. U Srbiji je dugo vremena među širim narodnim masama bio znatno popularniji evropski strip, ali smo postpeno i mi upali u točkove superherojske mašinerije, naročito sa početkom megalomanske filmske i TV produkcije. Na ovoj tribini će poznavaoci i ljubitelji oba izdavača i njihovih univerzuma imati priliku da ukrste koplja i ispričaju nam nešto o istorijatu cele priče, najomiljenijim herojima, najuspešnijim serijalima i najupečatljivijim negativcima, a publika može sama da odluči kom će se prikloniti carstvu.
13:30 - Susret Dejva Mekina i njegovih dela u izdanjima Darkwood-a
Idealna prilika da se zajedno sa Dejvom Mekinom pređu izdanja na kojima je on radio, a koja su se pojavila na našim prostorima zahvaljujući radu izdavačke kuće Darkwood. Biće tu reči o izdanjima kao što su "Od signala do šuma", "Betmen: Ludnica Arkam", ali i delo koje uskoro treba da se pojavi u prodaji "Crna orhideja".
15:00 - Tribina: „Warcraft“ i kako smo se izgubili u njemu
„Warcraft“ je čuvena gejming franšiza koja je počela kao strateška igra davne 1994. godine, da bi sredinom dve’iljaditih otvorila vrata MMORPG igrama, među kojima ostvario ogroman uticaj i postao sastavni deo istorije – svako od nas ima barem jednog prijatelja ili rođaka koji je ušao u svet Warcrafta i nikada se nije vratio. Razgovaraćemo o istoriji igre i uticaju koji je imala na naše društvo i živote. Pričaće se i o omiljenim dodacima za igru, o Blizardu kao industrijskom mogulu, o usponima i padovima WoW dominacije, o „Hearthstone“ fenomenu, i o ličnim iskustvima gubljenja u Warcraftu - i to sve u susret predstojećem filmu, koji ponovo podgreva hajp oko ove franšize.
16:00 - Gost BeoKona: Gesha Petrovich (i OriSor, njeni domaćini)
Eksluzivna gošća BeoKona je Geša Petrovič, popularna kosplejerka iz Rusije čije su vrhunske fotografije i kostimi poslednjih godina osvojili internet. Geša ima 25 godina, živi u Moskvi, i sebe definiše kao kosplej modela, a uža specijalnost joj je rad sa perikama, čime se i profesionalno bavi. U kosplej vodama je već pet godina, na World Cosplay listi spada u pet najboljih globalnih kosplejera, a s obzirom da joj je karijera u usponu, sve češće je gošća na svetskim konvencijama. Do sad je bila u Ukrajini i Japanu, a nedavno i u Kini, gde se i upoznala sa OriSor ekipom, srpskom kosplej senzacijom, koji će joj biti zvanični domaćini tokom boravka u Srbiji i zajedno sa njom održati tribinu.
17:30 - Predstavljanje književnog izdanja: „Anomalija II“
ANOMALIJA (gr. anomalia) označava: nepravilnost; odstupanje od pravila ili zakona; izuzetnost, neredovnost, neobičnost; u astronomiji: nepravilnost u kretanju planete; u „Futurami“: procep u prostor–vremenu koji je napravio Bender; u domaćoj fantastici: antologiju koja sadrži izabrane radove sa konkursa za najbolju SF&F priču, u organizaciji Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, knjigu u kojoj su objedinjeni: naučna fantastika, fentezi, mračna fantastika i horor, mitološka fantastika, savremena bajka… kao i različita druga žanrovski neuhvatljiva poigravanja, kojima je najmanji zajednički sadržalac — dobra priča.
18:00 - Predstavljanje filma: „Prophet 1.0“ Alekse Gajića
Pet godina posle premijere filma „Technotise — Edit i ja“, Aleksa Gajić se ponovo prihvatio rada na dugometražnom animiranom filmu. Reč je o uslovnom nastavku, s obzirom da je u pitanju isto vreme i isti univerzum kao i u „Technotise“, ali radnja se odvija u Kotoru budućnosti i prati druge aktere. Kako napreduju radovi i šta će novo doneti ovo ostvarenje pričaće autor lično, a posetioci ce moći ekskluzivno da vide detalje iz produkcije i prve kadrove iz filma.
18:30 - Cosplay Catwalk
Jer izeš konvenciju bez kospleja. Prvi kosplej na BeoKonu imaće srpski rečeno kežual formu, u cilju podsticanja što većeg broja kostimiranih posetilaca da izađu pred publiku. Neće biti performansa, već će se kosplejeri samo prošetati scenom kada ih voditelji prozovu, a što se odabira kostima tiče, dozvoljeno je sve (sveeeeeeeee) dokle god je reč o kostimu koji nije nagrađivan na takmičenjima u Srbiji. Kosplejeri koji se prijave unapred (do srede 11. novembra u ponoć: http://goo.gl/forms/BWv64TJwST ) imaće i besplatan ulaz za drugi dan BeoKona. Oni koji ne stignu da se prijave, a ipak žele da učestvuju, moći će da se zapljunu kao takmičari do pola sata pred početak kospleja u nedelju – samo, u tom slučaju plaćaju kartu.
19:30 - Tribina: „Dr. Who“
„Dr.Who“ je jedna od onih serija koja je starija od dobrog broja svojih fanova pošto već 50 godina imamo priliku da pratimo avanture Doktora i njegovih brojnih saputnika koji vršljaju prostorom i vremenom uzduž i popreko galaksije. Na ovoj tribini ćemo se osvrnuti na različite Doktore (dočekasmo i dvanaestog!), saputnike, negativce, novi život koji su su u serijal nakon dužeg prekida udahnuli Dejvis i Mofat (kao i šta su možda pokvarili) i pokušati da vidimo šta je to što je od serije načinilo tako dugovečan i konstatno popularan fenomen koji stalno privlači nove gledaoce. Što bi rekao deseti doktor – Allons-y!
21:00 - Tribina: Fokus na autora - Nil Gejmen
Nil Gejmen se često navodi kao jedan od omiljenih pisaca savremenih generacija gikova, a i šire. Bilo kao strip scenarista u svom projektu „Sendmen“ gde meša mitologiju i pop-kulturu pomerajući granice književnog kvaliteta u devetoj umetnosti, ili kao romanopisac gde u delima kao što su „Američki bogovi“, „Knjiga o groblju“ ili „Zvezdana prašina“ spaja urbanu fantastiku, bajke i postmodernizam, ili kao književnik za decu gde je njegova „Koralina“ jednako prepadala i roditelje i mlađe naraštaje, ili kao autor scenarija za televiziju i filmove, od šarmantno niskobužetne „Nikadođije“, preko osporavanog „Beovulfa“, pa do fanovima omiljenih epizoda „Dr. Who“, ili kao neverovatno simpatičan čovek koji piše duhovite blogove o svojoj svakodnevici i uvek ima ljubaznu reč za fanove – Nil Gejmen nam je mnogima u srcu. BeoKon zatvaramo osvrtom na njegovu karijeru – uz nade da ćemo jednoga dana imati prilike da ugostimo i Mister Džija lično.
GAMING SPACE
Turniri u video igrama: (13-20) „Star Wars Episode III: Revenge of the Sith“; „Ultimate Marvel vs Capcom 3“
Predstavljanje društvene igre: (12-20) „Infinity“
HOL DOMA OMLADINE
10:00-21h Artist Alley – prodajni sajam

Izložbe:
Tokom BeoKona ćemo imati priliku i da uživamo u izložbama gosta konvencije Dejva Mekina, ali i radovima domaćeg autora Boba Živkovića. Takođe ćete imati priliku i da vidite izložbu nekih od modela igračaka Star Wars.

POTPISIVANJA:
Igor Kordej – nedelja (15.11.) od 12h na štandu System Comics
Dej Mekin – nedelja (15.11.) od 15h na štandu Darkwood-a

Karte:
Propusnice za Beokon 2015 se mogu nabaviti na svim prodajnim mestima Eventima, kao i preko njihovog sajta www.eventim.rs
Dnevna karta 300 din.
Paket karata za oba dana: 500 din.
VIP karte: 1500 din. (VIP karta obuhvata: Obezbeđeno mesto u prvom redu u Sali, Majicu konvencije Beokon, Izdanje Emitora, Izdanje Anomalija #2, Dodatni pokloni iznenađenja! • Broj VIP karata je ograničen na 20 (dvadeset) komada.)

Tarzan: Reke Krvi by Igor Kordej & Neven Antičević napokon (i zvanično) vani!
Kompletna priča (sveCka premijera!) + tona dodataka = 272 strane, mešano cb/kolor. XXL format, XXL cena. Pozovite odmah!
Zavir ovde: issuu.com/lavirintanje/docs/rekekrvi_zavir
Promocija onde: oi63.tinypic.com/34smcjk.jpg • Promocija tamo: www.sakurabana.info/2015/11/beokon-2015-program.html
Kupovina 'vamo (a bude i onamo, naravno): www.facebook.com/400993836649421/...

   Vodič kroz Stripoliber, godina 2015..

Stripovski vodič kroz još jedno izdanje Interlibera, vremena i mjesta gdje kolidiraju i knjige i stripovi i njihovi čitatelji i autori. Sve po pristupačni(ji)m cijenama. Bacimo pogled pa da vidimo koja nas iznenađenja očekuju u ovom labirintu tiskane riječi.

Zdravo stripoljupci! Ove godine Interliber me zatekao zamalo pa nespremnog, no budući da nisam novak u stripoliberskim i inim stvarima, u vrlo kratkom roku uspio sam se upoznati s trenutnim razmještajem štandova i stanjem sajamske ponude. Koje svake godine zna biti izdašna - praktično one-stop shop knjiga/stripova za cijelu godinu! Sve se fino pripremilo dan prije, popisali nedostaci u kolekciji, pripremili popisi novih izdanja, izradile kalkulacije i ponovne rekalkulacije iznosa koji će se ostaviti na Interliberu. I pustolovina može početi!

Ponuda je bogata, s dobrim do vrlo dobrim popustima na raznim stranama, ovisno o materijalu koji vas zanima. Za Interliber se izdavači, što knjiški što stripovski, opsrkbe s dovoljnim brojem novih izdanja koje će moći ponuditi čitateljima željnima dobre literature. Za čitanje, ali i za popunjavanje rupa na policama. Ovo potonje je dakako za one okorjele s mentalitetom hrčka.

Dakle, tu je Fibra, Libellus, Ludens, Lastan, Mentor, Zagrebačka naklada, Algoritam, kao i neki drugi neovisni preprodavači. Čitao sam najavu s izvještaja s prošlog Interlibera i zatekao jednu rečenicu koju mogu bez brige umetnuti ovdje i sada, uz poneku malu promjenu: "Novih izdanja ima napretek, a tek je sajam počeo! Tu su Fibrina gigantska izdanja, nova izdanja Živih mrtvaca i Batmana, Libellusovi Thorgali i nova redovna izdanja Zagora i ostaloga, nešto Princa Valianta, Tintina, Tarzana i puno puno starih stvari." Ove godine imamo i razna događanja na stripovskim štandovima, Zagorovci dolaze kod Ludensa (još samo danas!), Mentor predstavlja svoje autore svaki dan, a Algoritam novog starog Tarzana "Reke smrti" u petak! Dođite, opskrbite se!

Prilažem i kartu, u paviljonima 5 i 6 se održava Interliber, a veliki parkinzi besplatni se nalaze na zapadnom i istočnom ulazu, prije i poslije samog kompleksa Velesajma... Na istočnom je ogromna poljana za parking, samo vam treba 10min pjesšice ili oko dvije tramvajske stanice. Na zapadnoj strani je manji parking.

FIBRA!

Gazda Marko (Fibra) očekuje nas na svom štandu s titanskim izdanjima, absolute verzijama integrala raznih hit stripova, koje osim po svojom kvaliteti pariraju i svojom težinom. Od dva kultna Batmana "Mračni vitez" i "Duga Noć vještica", drugog omnibusa "The Walking dead", te mange Jira Taniguchija "Zoološki vrt zimi". Ove godina odmah prvog dana stigla je sva najavljena roba! Na štandu se nalaze i sva stara izdanja, kao i zakučak s oštećenim stripovima po niskim cijenama koji je mnogima nezaobilazna točka štanda. Na Fibrinom štandu možete kupiti i Petrušine stripove "Dječak" i "Goni to smeće" po povoljnim cijenama od 40 i 50kuna.Kao što znate Fibra sadrži veliki raspon stripovskih izdanja svih žanrova i škola. Slijedi najava od Fibre!

"Fibra će i ove godine biti prisutna na zagrebačkom sajmu knjiga, Interliberu, koji će se održati od 10. do 15.11.2015. Možete nas pronaći na istom mjestu kao i zadnja tri Interlibera, u paviljonu broj 5 na štandu 5dod 10 do 20 sati, a petkom i subotom od 10 do 21. Kao i svake godine, imajući u vidu posebno tešku gospodarsku situaciju u kojoj se svi skupa nalazimo, i ovaj put imamo prigodne popuste za sve naše čitatelje. Ove smo godine pripremili nekoliko modela popusta i akcija:

POPUSTI:
- sva naša izdanja su u startu snižena 20%. Cjenik možete pronaći ovdje: CjenikInterliber2015.pdf
- kupnjom 10 ili više različitih izdanja iz našeg kataloga ostvaruje se dodatan popust od 5% na cjelokupan iznos kupovine
- kupnjom 20 ili više različitih izdanja iz našeg kataloga ostvaruje se dodatan popust od 10% na cjelokupan iznos kupovine

POSEBNA AKCIJA:
Pripremili smo posebnu akciju s primamljivim popustima za neka starija izdanja. Popis svih naslova sa sajamskim cijenama možete pronaći na sljedećem linku: CjenikInterliber2015PosebniPopusti.pdf"

LIBELLUS!

Libellusov štand i ove kao i svake prethodne godine sadrži esencijalne stvari koje stripofili obožavaju – nova izdanja, dobri popusti, pouzdane hostese i velika ponuda oštećenih stripova! Evo i službene najave za Libellus!

"Izdavačka kuća Libellus, kao što smo i najavili, imat će svoj štand i na ovogodišnjem Interliberu koji će se u Zagrebu održati od 10. do 15.11.2015., a moći ćete nas pronaći u paviljonu 6 - štand 2b (od glavnog ulaza drugi štand desno), odnosno na istom mjestu kao i prošlih godina! Naravno, tim povodom pripremili smo za vas posebne ponude i akcije, a evo o čemu je riječ:

POPUSTI 15% i 35%
I ove godine pripremili smo uistinu posebne popuste na većinu naših izdanja. Kupovinom do pet (5) knjigaostvarujete popust od 15%, a kupovinom šest (6) ili više knjiga ostvarujete popust od čak 35% na ukupan iznos!!! Skoro 300 naših knjiga nalazi se u ovoj ponudi a dio naslova ograničen je malim količinama jer su pred rasprodajom (količine se mogu provjeriti na našoj web stranici). Točan popis izdanja za koje vrijedi ova akcija možete pronaći ovdje... Popis - Popust 35%! Ovaj popust vrijedi isključivo za naslove iz navedenog popisa!

POPUST 20%
Kao što već znate, svaka naša nova knjiga ima popust od 20% na regularnu cijenu tijekom prva dva mjeseca prodaje. Nakon isteka te akcije svaka knjiga prodaje se isključivo po normalnim cijenama bez mogućnosti bilo kakvih drugih akcija i popusta. Stoga sugeriramo da bacite pogled na ovaj popis izdanja u kojem možete pronaći sve naslove za koje još i tijekom Interlibera vrijedi popust od 20%. Popis - Popust 20%! U ovom popisu nalaze se i najavljena, nova izdanja koja će se tek pojaviti u vrijeme trajanja Interlibera i koja će se do 15.11. moći nabaviti isključivo na našem štandu.

LIBELLUS KOLEKCIJA
I naša Libellus kolekcija bit će u posebnoj ponudi. Po dvije različite knjige bit će skupa u jednom paketu i koštat će 49,00 kn. Na ovaj način četiri knjige iz ove edicije moći će se dobiti za samo 98,00 kn!

EXTRA PONUDA
I ove ćemo godine po cijenama od 19.90, 29.90, 39.90, 49.90 itd. kuna ponuditi manju količinu stripova koji zbog ovoga ili onoga razloga ne zadovoljavaju naše kriterije da budu pušteni u redovnu prodaju (ili su ispali nekome pa su natučeni, ili su krivo uvezani, ili im nedostaje kolorni list itd.). Uglavnom, riječ je o stripovima koji u sebi sadrže apsolutno sve stranice, no imaju neki (manji ili veći) fizički nedostatak.

 

Strip-Agent, Ludens, Bookglobe!

Nemrete ga fulati, u samom srcu paviljona  5 nalazi se također dobro poznati i dobro posjećeni štand Strip-Agenta, Ludensa, Bookglobea i pretpo-stavljam Stripova na kvadrat. Pokrivaju svu moguću remitendu što redovnih izdanja, što albuma. Tu su izdanja s kioska po popularnim cijenama od 10 kn (redovne serije Zagora, Dylana Doga, Texa, PSDZ, Kapetana Mikija i ostalih junaka kuće Bonelli), dobra ponuda strip albuma po 20 i 30 kn pa na više, uglavnom s prigodnim popustima. Alan Ford je po 10kn i ima ga na tone. Ima stripova i po 5 i po 2 kune. Pa ti onda nemoj tu kupovat svoje stripove!

Ove godine štand Bonellijevaca imao je i jedno iznenađenje, a to je gostovanje autora popularnog Zagora pod nazivom "Godina velikih povrataka". Gosti su bili Walter Venturi, Nuccio, Burattini i Mangiantini. Osim crtanja i potpisivanja, tu je bila i prigodna tribina gdje je gospodina Burattini, scenaristički mastermind koji se skriva iza Zagorovih stripova. Vratit će se uglavnom svi stari neprijatelji i prijatelji. Osim Supermikea, za njega se priča da je možda stvarno mrtav. Vratit će se Eskimo i barun Rakosi, a Nuccio i Manginatini crtaju već epizode gdje se pojavljuje grof Smirnoff (iz loše stare Castellijeve epizode), a tu je i princ Alexis iz "Kraja tiranina".

 

OSTALA STRIPOVSKA ŠKVADRA!

Zagrebačka naklada izdala je 11. svezak Princa Valianta, a usporedbe radi prošle godine za Interliber izdala je 10. broj. Ne možemo reći da ovo izlazi ko ludo. Možete naći i stara izdanja. Čarobna knjiga je u sklopu štandu izdavača iz Srbije, možete naći njihove Marvelove integrale, Flasha Gordona, Rip Kirbyja. Pojavila se i Striparnica Lastan koja trenutno ne posluje na istoj lokaciji, no možete je sada naći na štandu Interlibera. Imaju dobru ponudu starih bonellijevih izdanja, srpskih izdanja,  te Stripforumovih izdanja. Večernjakova stripa revija po 2kn komad.

Algoritam ima popuste od 20-60%, tu su nedavno izašli Tintinovi, integral Calvin and Hobbes te novo izdanje Tarzana "Reke smrti" tandem Kordej/Antičević. Bit će i promocija u petak navečer. Mange su po 14kn komad, imate ih na gomile. Mentor štand drži svoja izdanja, te Q-ove po nula kuna ko ih još nije nabavio! Na sljedećem linku možete pročitati plan događanja na štandu!

I ostali izdavači i preprodavači imaju stripova na svojim policama, slobodno prošvrljajte po dvoranama. Strip nećete moći izbjeći, ukoliko ga čitate.

DISCLAIMER: Oprostite autoru ovog članka ukoliko je propustio spomenuti ili uočiti nešto iznimno važno za stripočanstvo!

[Objavljeno na www.stripovi.com, 11.11.2014]

   Alma M. Karlin, svetovljanka iz province.

Življenjepis v stripu
Stripburger / Forum Ljubljana, zbirka Republika Strip #22, nov. 2015, 164 čb str., A4-, 10 eur

»Ne da hočem, ampak moram. Nekaj v meni me sili in ne bom prej našla miru, dokler se tej sili ne uklonim.«

Jesen prinaša plodove trdega dela: tako v naravi kot v umetnosti. Marijan Pušavec, najbolj izkušeni domači stripovski scenarist, in Jakob Klemenčič, izurjeni domači striporisec, sta pri Stripburgerju, najvidnejši domači strip-reviji, izdala stripovsko biografijo najzanimivejše Celjanke, pisateljice, poliglotke in svetovne popotnice Alme M. Karlin.
Marijan Pušavec, ki dela na domoznanskem oddelku Osrednje knjižnice Celje, svojih zgodovinskih besedil ne prepušča domišljiji, temveč se zakoplje v dokumentacijo in arhive, da bi lahko posredoval karseda pristno historično izkušnjo. Zato se je poglobil v Almino življenje in delo, prebral in pregledal malo morje njenih romanov, potopisov, člankov, pisem in neobjavljenega arhivskega gradiva ter napisal biografski scenarij za strip o tej izredno zanimivi in samosvoji osebnosti iz slovenske kulturne zgodovine.
Jakob Klemenčič je izkušen stripovski avtor, ki rad piše lastne scenarije, a se je tokrat prepustil tandemskemu delu in Pušavčev scenarij prelil v polnokrvne stripovske podobe, skozi katere Alma v prvi osebi pripoveduje svojo življenjsko zgodbo.
Življenjepis v stripu Alma M. Karlin, svetovljanka iz province je sestavljen iz štirih zaključenih poglavij: 'Cilli', 'London', Svet' in 'Celje', v katerih sledimo življenju te nenavadne ženske od otroštva naprej skozi zdravstvene težave, zgodnjo očetovo smrt in mučni odnos z materjo do srečanja življenjske sopotnice Thee Gamelin, težav s povojno oblastjo in smrti v revščini. V najdaljšem poglavju je prikazan vrhunec romana, sedemletno potovanje okrog sveta.

»Mislila sem postati Kolumb, pa sem kmalu ugotovila, da je bilo vse že odkrito.«

Alma Maksimilijana Karlin (rojena 1889 v Celju) je namreč prva ženska na svetu, ki je sama, brez podpornikov in sponzorjev, prepotovala svet v letih po prvi svetovni vojni, in se vmes preživljala s poučevanjem jezikov in pisanjem potopisnih reportaž. Vmes je tudi neumorno študirala lokalno okolje in pisala zgodbe ter romane, ki so desetletje kasneje izhajali pri nemških založbah in bili potem prevedeni tudi v mnoge evropske jezike. Ustvarila je kar triindvajset del, predvsem romanov in potopisov, ki so postali obvezno branje za izobražene gospe in dame po zahodni Evropi. Žal ni pisala v slovenščini, čeprav izvira iz slovenske družine: mati je bila učiteljica na celjski dekliški šoli, oče pa je bil upokojeni major avstroogrske vojske. Zato so prisegali na zvestobo avstroogrski monarhiji in celo doma govorili v nemščini, čeprav je Alma znala tudi slovensko. Mlada Alma je bila bolehen otrok, ki je komaj kaj hodil v šolo, je pa zgodaj odkrila svoj talent za učenje tujih jezikov in navdušenje nad eksotičnimi tujimi kraji in ljudmi. Tako je leta 1914 na londonski Royal Society of Arts opravila izredno težke izpite iz osmih tujih jezikov, kar ji je dalo možnost, da se preživlja s pisanjem in poučevanjem teh jezikov, leta 1918 pa je v Celju odprla tudi jezikovno šolo. Prepotovala je vse celine in obiskala mnoge države, njena potovanja pa so vedno bila tudi študijske narave: svet je hotela podrobno izkusiti in ga videti z lastnimi očmi, zato je vsa svoja doživetja skrbno zapisovala in, kjer ni šlo drugače, tudi zarisovala.

»Nobeni ženski ne bi svetovala, da gre sama okrog sveta – svet je preveč neciviliziran.«

Danes smo priča obujanju zanimanja za njeno življenje in delo, vse pogosteje pa je Alma tudi zgled in navdih mnogim dekletom in ženskam. Pokazala je namreč poseben pogum, ki je bil potreben, da ženska v tistem času samostojno potuje po svetu brez spremstva moškega, brez denarne podpore in brez sodobne tehnologije. Glede na to, da je Almin prvi slovenski knjižni prevod nastal šele dvajset let po njeni smrti, je prav, da se njeno življenje in delo čim bolje predstavi domačemu občinstvu, in ta stripovski poklon njenemu življenju in delu je zagotovo korak v tej smeri.

»Lebdim v vseprostorju na samotni zvezdi, ki sem jo odkrila. Z nje ni videti zemlje.«

Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS.
Medijski sponzor: Mladina d. d.
Distribucija: Buča knjigotrštvo.

Der Turm cover (Schreiber & Leser 2014)

  Osećaj neiscrpnosti opusa
  - Brüsel ili Bruxelles (3)

("Opskurni gradovi / Les Cités obscures"
- Benoît Peeters i François Schuiten)

Akademski eseji Juliana Dariusa možda je najiscrpnija autorska analiza Opskurnih gradova dostupna na webu. Pojavljuje se od jula 2011. i do sada je izašlo jedanaest obimnih poglavlja koja obrađuju Bedeme Samarisa i Urbikandsku groznicu, tako da je još neizvesno šta će sve od serijala pokriti. Tip analize je akademski, ali nimalo suvoparan. Mogao bi se nazvati close reading. Uspešno je analizirao Bedeme Samarisa kao varku za oko (trompe-l'œil, podvrstu optičke iluzije) na tri nivoa: nivou pojedinačnih objakata (zgrada i ljudi), nivou čitavog grada i, na kraju, na nivou medija stripa kao optičke iluzije. Dakle, koncept trompe-l'œil je uzdignut do metafore. Logičan i jedini mogući zaključak je da se otud ni Bedemi Samarisa niti čitav serijal Opskurni gradovi ne mogu suditi sa stanovišta da li su praktično mogući. Na žalost, Darius i sam zapada u zamku koju je sam opisao, pokušavajuči da obezbedi racionalno objašnjenje za gotovo baš sve u Bedemima Samarisa. Time odlazi predaleko u interpretaciji detalja upuštajući se u nategnute zaključke. Zamislite kada bi Kafkin Zamak probali da analizirate sa stanovišta „da li to praktično može da funkcioniše?“. Darius nije uspeo da izbegne akademski overkill, pa je njegova online knjiga mešavina odličnih uvida u prirodu Opskurnih gradova i nekih nesuptilnosti u tumačenju.

Da doslovno čitanje Opskurnih gradova vodi u opskurantizam pokazala je jedna frakcija die hard fanova s tendencijom da krene putem sekte. Postvarivanje metafore, njeno bukvalno čitanje je upravo ubijanje njene kulturne vrednosti kao fikcije. Ništa gluplje i tužnije nego kreativnu fikciju brkati s pseudoreligijom. Autori su i sami priznali da njihov postupak poigravanja na granici između realnosti i fikcije može da zbuni neku trvdu glavu, rekavši da im zaista ne treba nova sajentologija.

Cepelini, baloni, bedemi i voda.

Urbikandska groznica izlazi 1985. godine i daje snažan podsticaj od tada kultnom čitalačkom sledbeništvu razrastanja svetova Opskurnih gradova. Jednom od žrtava višedecenijske čitalačke opsesije ovim serijalom smatram i sebe samoga, mada još ne nameravam da navučem togu sveštenika sekte. Upravo je kocka, odnosno rastuća rešetka iz Urbikandske groznice postala metafora za bilo kakvu promenu s kojom se susreće neki sistem, potpuno nespreman za nju. Ništa manje, rešetka je postala centralna metafora za čitav serijal. Zagonetni predmet raste i usložnjava se. Pokušaji da se pojava zaustavi uzaludni su. Važno je napomenuti da Opskurni gradovi uopšte nisu naučna fantastika, kako to neki tvrde. Ono što bi za Arthura Clarkea mogla biti naučnofantastična tema i postati recimo Sastanak s Ramom, za Peetersa je borgesovsko-kafkijanska birokratska parabola. U poetološkom smislu, Peeters i Schuiten su majstori uvlačenja u onostrano, majstori defamilijarizacije. Obično nas prvo zavaraju rutinom sveta u koji počinju da nas uvode, a upravo kroz tu rutinu, isprva neprimetno, započinje čudo. Zapanjujuća je smirenost tona kojom Peeters pripoveda čuda, pa i užase. Pravo čuđenje protagonista, međutim, kao da izostaje. Likovi u Urbikandskoj groznici ne postavljaju racionalno pitanje o skandaloznoj pojavi koja možda remeti samo ustrojstvo kosmosa, ili makar radikalno menja predstavu o njemu. Ne, oni je svode na administrativno-urbanistički problem, s eventualnim političkim posledicama. Tipična trivijalizacija čuda na kafkijanski način. Upravo glavno sredstvo oneobičavanja ovakvih priča je izostanak čuđenja. A likovi su naglašeno obični, uključujući njihovu fizičku neizuzetnost.

Zagledanost u dubinu prostora.

Prigušenost tona na koji je ispripovedan ovaj senzacionalni događaj izazvala je veći seizmički poremećaj među poklonicima Opskurnih gradova (pogotovo onima sklonim teorijama zavere) nego bar isprva u samom serijalu. Jedan od inteligentnijih fanova, inače belgijski esejista i strip scenarista, Thierry Smolderen, koristeći pseudonim „profesor Regis de Brok“, napisao je mistifikaciju – knjigu Urbikandski misterij (1985) imitirajući naučni esej u kome razobličuje događaje iz Urbikandske groznice i poriče postojanje rešetke svodeći je na plod kolektivne halucinacije ili čitog mita. Dobar deo teksta je, međutim, prekriven komentarima arhitekte Eugena Rodicka, glavnog junaka Urbikandske groznice, koji je u trenutku ispisivanja tih komentara hospitalizovan kao pacijent psihijatrijske klinike. Crteže je uradio Schuiten, takođe pod pseudonimom. Ova inteligentna mistifikacija, koja je inicijalno došla od strane lucidnog čitaoca, je u svari otkrila puni potencijal serijala, da živi za sebe i razrasta se na način na koji bršljan obraste čitav vrt i nastavi dalje da se širi. Upravo pojava referencijalne literature o Opskurnim gradovima stvorila je dvostrukog heliksa, pletenicu koja se obavila oko serijala i potpuno zamaglila granicu između stvarnog i fiktivnog.

Toranj (1987) je delo gotovo orgijastične klasične lepote. Za onoga ko voli i poznaje slikarstvo Pietera Bruegela starijeg brzo postaje jasno koliko je ovaj album pod njegovim uticajem, ne stilski nego tematski. U pogovoru za album (pogovori i tekstualne napomene scenariste ovde takođe postaju integralni delovi serijala) Peeters s interpretativnom strašću ulazi u Berugelovu sliku Vavilonska kula. I tu postaje jasno, Peeters zajedno s Schuitenom u svetu stripa stvara meditaciju na temu poetike prostora, meditaciju kakvoj nas je u istoimenoj knjizi poučavao Gaston Bachelard. Samo da čujete zvuk još nekih Bachelardovih naslova: Plamen voštanice, Psihoanaliza vatre...

'Opskurni gradovi' su i priča o kaligrafiji, manuskriptima i pismu.

Da uticaj Breugelovog sveta nije samo tematski nego, makar delom, i egzistencijalan govori uzgredna napomena glavnog karaktera da je smrad jedan od pratećih elemenata sveta u kome se kreće. Život je kontrapunt egzistencijalnog i idealnog, prozaičnog i transcendirajućeg. No uticaji iz istorije slikarstva i grafike se tu ne iscrpljuju. Za dublje razumevanje Tornja više nego je korisno poznavati grafike koje je sredinom osamnaestog veka stvorio Giovanni Battista Piranesi. Posebno prizore rimskih ruševina i nestvarne arhitektonske prostore (ciklus Tamnice). Uticaj posredstvom drugog uticaja? Borges je u svojim razgovorima s Cristinom Grau govorio o značaju Piranesija za njegovu literaturu, posebno u priči Besmrtnik. Naravno, prisetiće se mnogi čitalac i grafika M. C. Eschera.

Putovanje u Armiliju (1988) je možda najtužniji i najintimniji grafički roman među prva četiri albuma, uključujući i njegove dodatke u novom izdanju, posebno Nagnutu Mary. Bedemi Samarisa, Ubrikandska groznica i Toranj su nesumnjivo stripovi. Putovanje u Armiliju je kombinacija stripa i, u nedostatku bolje reči, slikovnice. Kompoziciono i psihološki, ovaj strip je možda najlepši od prva četiri. Ima nešto od bolne pripovedačke strasti kojima su ispričani filmovi 12 majmuna Terryja Gilliama i Jacob’s Ladder (Jacobova lestvica) Adriana Lynea.

Pitanje nekih površnijih posmatrača, zatečenih vizuelnom lepotom, da li je crtež važniji od scenarija u Opskurnim gradovima, pokazuje nerazumevanje prirode ovog dela. Tekst i slika su neraskidivo vezani u njemu. Dišu istim ritmom. Proizvode istu kafkijansku jezu. Neko se, možda, može zapitati nije li Schuitenov crtež preelegantan za kafkijanski svet. Ne bi li svet koji podseća na Kafkin trebalo da bude učmaliji, prašnjavij, manje elegantan? Ko tako nešto pita jednostavno zaboravlja na eleganciju Kafkine rečenice i eleganciju strukture njegovih dela kao što su Zamak i Proces. Moć Peetersovih reči je u ovom stripu apsolutno bitna. Jednako kao Schuitenovi crteži, reči su sama duša Opskurnih gradova.

Le Musée A. Desombres (Casterman), 1990.

(Nastaviće se)

(Kvadrat br. 25, Bizovac, decembar/prosinac 2011)

   natečaj za strip in animacijo!!

Živel strip! Živela Animacija! 16
natečaj za strip in animacijo
za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

Združenje Vivacomix in revija Stripburger iz Ljubljane v okviru projekta ŽIVEL STRIP! Živela animacija! 16 razpisujeta nagradni natečaj za strip in animacijo.

Natečaj v Sloveniji podpirata Mestna občina Ljubljana in Ministrstvo za kulturo RS, partnerji projekta pa so revije Ciciban, Cicido in Pil ter Mednarodni festival animiranega filma Animateka iz Ljubljane, RogLab, Klub Marindolus Kranj, Vodnikova domačija, Trubarjeva hiša literature.

PRAVILNIK
Na natečaj se lahko prijavijo šolarji in dijaki iz Furlanije - Julijske krajine in iz Slovenije.
Natečaj je razdeljen v dve kategoriji:
‒ strip,
‒ animacija.
V navdih ponujamo dela slovenske avtorice Saše Kerkoš in italijanskega stripavtorja Davida Toffola.

1) TEMA RAZPISA:
STRIP:
a) Starodavni Kurent je iz dežele odganjal zimo in zlo, v njo pa klical pomlad in otoplitev. Današnji Kurent pa je bistroumen opazovalec sodobne družbe. Njegovo ostro oko ne prezre nobene težave v tej družbi. Težav se je nabralo toliko, da danes sploh več ne zapusti dežele.
Kdo ali kaj je Kurent, od kod prihaja? Kaj Kurent počne danes? Kako se loteva problemov v naši družbi? Zakaj vse to počne? Mar mu ne uspe dokončno odgnati problemov in zime?  S katerimi problemi se največkrat srečuje in kako jih rešuje?
b) Homerjeve izmišljije. Homer je brezdomec, ki v zameno za sendvič s salamo pripoveduje izmišljene zgodbe iz svojega življenja, ki pa imajo neko resnično podlago. Gre za izmišljije oziroma laži, ki se skozi njegovo pripovedovanje spremenijo v fantastične domišljijske zgodbe, kljub temu pa temeljijo na resničnih krajih in dogodkih. Katera bo naslednja Homerjeva zgodba? Kaj si bo še izmislil? Ustvari svojo zgodbo!
c) prosta tema
2) PRIJAVLJENA DELA SO LAHKO:
a) stripovske zgodbe, narisane v poljubni tehniki (vključno z računalnikom), formata A3, poljubnega števila strani.
b) animacije, izvedene v klasični ali računalniški tehniki.
3) Učenci in dijaki se lahko na razpis prijavijo samostojno ali v skupini.
4) oddaja del: Dela morajo biti oddana po pošti skupaj z izpolnjeno prijavnico (za sloven-ske šolarje) na naslov: Stripburger, Forum Ljubljana, Metelkova 6, 1000 Ljubljana
5) URNIK: Dela morajo biti poslana po pošti do četrtka, 22. marca 2016.
6) ŽIRIJA v sestavi: Davide Toffolo (avtor), Katerina Mirović (Stripburger), Igor Prassel (Animateka), Paola Bristot (predsednica združenja Vivacomix) se bo sestala 28. marca 2016 in izbrala nagrajence.
7) NAGRADE:
STRIP: Podelili bomo 5 glavnih nagrad – 5 knjižnih bonov v vrednosti 200 evrov. Poleg glavnih nagrajencev bo žirija izbrala še 3 avtorje, ki se bodo v soboto, 23. Aprila 2016, udeležili enodnevne delavnice izdelave stripovske majice v RogLabu v Ljubljani. Žirija bo podelila še eno nagrado, 6 dnevno taborjenje Mini Gorindol na Kolpi v Gorenjcih pri Adlešičih (za eno osebo). Termini bodo v juliju in avgustu, točno določeni pa bodo objavljeni spomladi 2016. Več o taborih je na: www.taborjenje.info. Nagrada je vredna 169€, če bo nagrajenec/nagrajenka želel iti v daljši termin (14 dnevni ali 10 dnevni), se ta vrednost upošteva kot popust pri daljših terminih. Nagrade pa se ne da zamenjati za denar.
ANIMACIJA: Zmagovalcem v kategoriji animacije bomo podelili 3 nagrade. Prva nagrada je udeležba na delavnici animacije Slon in akreditacija za celoten program mednarodnega festivala animiranega filma Animateka. Druga in tretja nagrada sta DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na mednarodnem festivalu animiranega filma Animateka, ki bo potekal decembra 2016 v Ljubljani.
Vsi udeleženci natečaja bodo prejeli knjižno nagrado za sodelovanje. Vsa stripovska dela bomo tudi razstavili. Natečajniki v stripovski sekciji s prijavo dovoljujejo morebitno objavo svojih del. Avtorji vseh animacij dovoljujejo reprodukcijo svojih del na DVD-ju.
8) RAZSTAVA del avtorjev likov natečaja:
LJUBLJANA−TRST
Razstava ŽIVEL STRIP! Živela animacija! 16, ki bo prikazala originalne risbe Davida Toffola, grafike in animacije Saše Kerkoš, bo na ogled v Ljubljani v galeriji Vodnikove domačije Šiška med 18. februarjem in 20. marcem 2016, v Studiu Tommaseo v Trstu pa med 12. in 23. marcem 2016.
9) Odprtje RAZSTAVE stripov udeležencev natečaja in podelitev nagrad bo:
LJUBLJANA
petek, 15. aprila 2016, ob 17. uri,Trubarjeva hiša literature, Stritarjeva ul. 7.
Ob odprtju si boste lahko ogledali tudi Animatekin program animiranih filmov Slon. Stripi bodo na ogled do 6. maja 2016.

Za informacije se obrnite na:
Stripburger / Forum Ljubljana
core@mail.ljudmila.org, 
01 2319662, 031 401556
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/
www.facebook.com/stripburger

Davide Toffolo: Homer in Saša Kerkoš: Kurent

Davide Toffolo je leta 1996 ustvaril poučno delo z naslovom Homerjeve izmišljije (Le bugie di Omero). Gre za igrivo zbirko stripov, v kateri se Toffolov Homer prvič pojavlja v nekem mladinskem delu. Homerjeve značilnosti so bile že znane: “Na robu predmestja, kjer se asfalt srečuje s travniki, živi v kovinskem sodu brezdomec z imenom Homer. In ta Homer ima malega prijatelja po imenu Marko. Marko ima rad svojega brezdomnega prijatelja in dobro ve, da mu bo Homer povedal fantastično zgodbo, če mu prinese nekaj za jesti.” Homerjeve izmišljije so izšle v osmih nadaljevanjih v Atinù, satirični prilogi dnevnika L’Unità. Davide Toffolo je študiral anatomsko risanje in zaključil študij na bolonjski univerzi na šoli stripa Zia Feiningerja. Je glasbenik, ilustrator in stripovski umetnik. Skupaj z Enricom Moltenijem in Lucom Masseronijem je ustanovil glasbeno skupino Tre Allegri Ragazzi Morti. V devetdesetih je objavil svoje stripovske zgodbe Piera degli Spiriti (1996), Animali (1998) in Fregoli (1998). Zatem je kot scenarist ali risar soustvaril stripe Carnera, La montagna che cammina (2000), Intervista a Pasolini (2002), Il re bianco (2005), Très! Fumetti per il teatro (2008) in L'Inverno d'Italia (2010). Slednje delo je bilo leta 2011 prevedeno tudi v slovenščino. Njegova zadnja knjiga, Graphic Novel is Dead, je izšla leta 2014. Davide Toffolo poleg omenjenega ustvarja tudi animirane glasbene spote. Sodeloval je s pomembnejšimi italijanskimi dnevniki in stripovskimi revijami ter objavljal tudi v tujini. Iz svojega stripa Pasolini  je ustvaril tudi dramsko delo, ki ga je predstavil na mnogih kulturnih in gledališčnih lokacijah v Italiji in tujini.

Saša Kerkoš je diplomirala iz vizualnih komunikacij na ljubljanski ALUO in se izobraževala na Academy of Industrial design and Arts v Helsinkih ter na Akademiji likovnih umjetnosti v Zagrebu. Je oblikovalka, ilustratorka, grafičarka, stripovska avtorica in mentorica različnih delavnic. Za svoje delo je prejela več domačih in mednarodnih nagrad, samostojno in skupinsko pa je razstavljala doma in v tujini. Njen strip Aja je izhajal v otroški reviji Ciciban, pri Stripburgerju pa je leta 2006 izšla njena stripovska slikanica Fimipidipi in pot do srca, ki je križanec med stripom in ilustracijo. Za njeno stripovsko, risarsko in ilustratorsko delo je značilna drzna eksperimentalna drža, ki se posveča mejnim področjem med sekvenčno umetnostjo in ilustracijo. V tem duhu je v sodelovanju z Mino Fino nastal tudi skupni interaktivni in eksperimentalni projekt Enoletnica/YearBook. Saša je tudi iniciator in idejna vodja Bienala neodvisne ilustracije, ki podpira mlade avtorje. KURENTOVE DNEVNE REFLEKSIJE so vizualni dnevniški zapisi, ki s stiliziranim in minimalističnim likovnim besednjakom razkrivajo razmišljanja sodobnega Kurenta o aktualnem stanju slovenske družbe. Avtorica je obudila tradicionalni lik iz slovenske ljudske kulture in ga prestavila v sodobno okolje, v katerem Kurent s humorno noto in nemalo ironije razkriva lokalne kulturno-politične specifike. Kurent glasno in energično razmišlja o svobodi, nacionalnih simbolih in umetnosti kot tudi o splošnih vrednotah in spodrsljajih sodobne slovenske družbe.

Prijavnica: www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/zivel_strip_16_slo_web.pdf

   Dva lica (auto)puteva

Sjajna stvar, kada sednete u kola i uključite se na autoput, je ta što se možete neometano kretati; nema gužve (barem bi tako trebalo da bude), ogranicenja je mnogo manje nego li za gradsku vožnju (dozvoljena brzina, pre svega), a najlepše je to što cete negde svakako stici, ali... Makar nakratko ne mora biti važno gde. (I pravicemo se kako živimo negde gde postoji nepregledna mreža autoputeva...)

Road movies predstavljaju jedan od najzanimljivijih filmskih fenomena. Onda kada poželimo instant eskapadu, tu su da, makar nakratko, makar u mislima – odlutamo... Takvi filmovi često su i žanrovska lutanja, takođe; bila to čistokrvna akcija na točkovima, poput “Konvoja” Sema Pekinpoa, hladna osveta nekadašnjeg policajca na bajkerima krcatim drumovima Australije budućnosti u “Pobesnelom Maksu ”Džordža Milera, bacanje životu – ali i njegovoj suprotnosti – u zagrljaj, u “Telmi i Luiz” Ridlija Skota ili možda coming of age priča o životu Ernesta “Čea” Gevare pre revolucije, u “Dnevnicima motocikliste ”Valtera Salesa (prema istoimenim memoarima Gevarinim), putevi i gužva na njima, kao metafore života, ključan su aspekt ovih filmova.

U književnosti je odličan primer puteva-pozornica Keruakovo monumentalno delo “Na putu”, u kome mlađani Džek Keruak i njegov gotovo nerazdvojni kamerado, Nil Kesidi, predvodnici čuvene posleratne bit generacije, nekoliko puta prelaze Sjedinjene Američke Države, završivši konačno u Meksiku. Keruakovo moćno i neponovljivo (prava reč: nenadjebivo) pripovedanje, ta potpuno autentična umetnost korišćenja jezika, svoju snagu i magiju crpi upravo iz beskrajnih američkih puteva, kao i onoga što i onih koje je sreo na njima i pored njih.

Iza puteva se u umetničkom izražavanju kriju brojni motivi; sloboda, prolaznost, sukob generacija, ali to kao da svoj pun smisao (ili ono što danas pod time podrazumevamo) dobija tokom XX veka, posebno u njegovoj drugoj polovini, kada putevi – a sve više autoputevi – postaju tema i u muzici, od “Route 66” Čaka Berija i “Hit The Road, Jack” Reja Čarlsa, preko Beatlesa i “Two Of Us” ili Eaglesa i “Take It Easy”, do Whitesnakeove “Here I Go Again” ili sjajne Metallicine obrade “Turn The Page” Boba Sigera... (A pomenimo još Sklonište i njihove “Paklene vozače”, te Divlje jagode i “Motore”.)

Međutim, kada govorimo o zastupljenosti (auto)puteva kao centralne teme u devetoj umetnosti, ne možemo reći ništa ni približno slično navedenom iznad... Naime, jedan od prvih road stripova objavljen je tek 1995. godine i delo je francuskog autora Barua, a zanimljivo je da nastaje kao prva evropska manga, naručen za japansko tržište, s ciljem da se tamošnja publika upozna sa evropskim autorima; reč je o “Autoputu Sunca”, koji deli ime sa autoputem što spaja Lion i Pariz s francuskim primorjem. Najpre se pojavilo hrvatsko izdanje, albumsko, (“Autocesta Sunca”, Fibra, 2008.), a potom i srpsko, u originalnom manga formatu (“Autoput Sunca”, Besna kobila, 2010.).

Pratimo avanture dvojice mladića, Karima i Aleksandra... Karim je buntovnik, švalerčina, vodi život na ivici zakona i o njemu kruže svakakve priče, a naspram njega je povučeni, nenametljivi Aleksandar, koji bi voleo da bude kao Karim. No, Karim biva uhvaćen u krevetu sa ženom uticajnog desničarskog aktiviste, i prinuđen je da beži, u čemu mu Aleksandar pomaže, te ukradenim kolima uskoro stižu na autoput-pozornicu na kojoj se odvija radnja ovog stripa... Ono što još spaja dvojicu mladića jeste činjenica da su sinovi imigranata, pa Baru u pozadini ove avanture provlači i brojne društvene okolnosti i probleme tipične za moderno francusko društvo, a posebno radničku klasu (nešto slično imamo i u “Svagdanjoj borbi” Manija Larsenea, pomenutoj u jednoj od prethodnih kolumni).

Uz, za road filmove nezaobilazne restorane-krajputaše, policiju, devojke željne avanture i nitkove višeg i nižeg “ranga”, “Autoput Sunca” primarno ostaje priča o odrastanju i mladalačkoj težnji slobodi i nesputanosti. Međutim, 2011. godine objavljen je naslov u kome takođe figuriše autoput, ali ga autor interpretira na jedan posve drugačiji način, a to je “Freeway”, delo ne preterano poznatog, ali svejedno sjajnog američkog autora, Marka Kalesnika. (Zapao mi je za oko sasvim slučajno, zbog sličnosti prezimena autora sa imenom benda Calexico!) Kalesniko je crtačku karijeru započeo radeći na Diznijevim crtaćima “Mala sirena”, “Kralj lavova”, “Mulan” i “Atlantida”, da bi se, početkom devedesetih, oprobao i u devetoj umetnosti. Delimično autobiografskim stripom “Aleks” iz '94. godine (kasnije objavljen i kao grafički roman), postigao je prvi zapaženi uspeh.

“Aleks” je portret doskorašnjeg animatora, koji je radio za veliki studio, Aleksa Kalijenke, a koji se nakon petnaest godina provedenih u Los Anđelesu vraća u rodni gradić i predstavljen je kao čovek sa glavom psa. Depresivan je, jer se njegov život nije odvijao u smeru u kome je on želeo i, potpuno demoralisan, utehu i privremeno rešenje pronalazi u alkoholu. Usledio je “Why did Pete Duel killed himself?”, u kome pratimo mlađanog Aleksa u osnovnoj školi, a koji obeležava rečenica: "Sigurno je sve bolje kada odrasteš!”... Da bi autor u “Freewayu” još jednom vratio čitaoce u Aleksovu prošlost, u vreme kada je radio u Los Anđelesu, i – ovde se vraćamo autoputevima...

Aleks je u kolima i zaglavljen je u saobraćajnoj gužvi. Krećući se okružen nepreglednim kolonama automobila, njegove misli lutaju kroz prošlost i sadašnjost, koje se stapaju negde na granici između mašte i stvarnosti. Naime, u mislima se vraća u dane kada je mnogo šta bilo drugačije – od posla do njegovog života... Razmišlja o četrdesetim godinama XX veka i nekom mogućem sebi u tom vremenu, o tome kako je nekada izgledalo baviti se animatorskim poslom, jer se to – baš kao i brojna druga zanimanja, umetnička, pogotovo – u današnje vreme pretvorilo u izrabljivanje i kolotečinu u kojoj je najmanje važna kreativnost. Paralelno, Aleks razmišlja i o prošlim događajima koji su stvarno obeležili njegov život, tokom sedamdesetih, a taj život i jeste svojevrsna "saobraćajna gužva”; kako se ponekad čini – bezizlazna, baš kao krcate saobraćajne trake kojima se Aleks kreće u “Freewayu” tokom jednog jedinog dana.

Dakle, Kalesniko nas, zajedno sa Aleksom, vodi na putovanje kroz vreme, jer se događaji odvijaju u dva perioda u prošlosti, pored glavnog, smeštenog u sadašnjost. No, za razliku od “Autoputa Sunca”, gde autoput simboliše život koji valja, što se kaže, živeti punim plućima, u “Freewayu” imamo jednu sasvim drugu krajnost, jer zakrčeni autoput – mesto gde bi saobraćaj trebalo da se odvija slobodno i bez smetnji – zapravo predstavlja metaforu za život pun neostvarenih snova i razbijenih iluzija. (Ova dva primera idu u prilog tome da pred autorima stripova stoji jedna u devetoj umetnosti još uvek neiskorišćena tema-pozornica, a istovremeno ilustruju kako i koliko se scenarističke ideje – onako kao životi svih nas – uprkos nečemu zajedničkom, mogu kretati u sasvim različitim smerovima; strip kao ogledalo stvarnosti, o čemu je bilo reči u prethodnoj kolumni.)

4. album.

  Osećaj neiscrpnosti opusa
  - Brüsel ili Bruxelles (2)

("Opskurni gradovi / Les Cités obscures"
- Benoît Peeters i François Schuiten)

Koje su za mene najvažnije vanstripske, književne koordinate Opskurnih gradova? Borgesovo kompletno delo, Franc Kafka, posebno Zamak (1926), Nevidljivi gradovi (1972) Itala Calvina, Jednosmerna ulica (1928) Waltera Banjamina i, naravno, Jules Verne i njegov koncept istraživačkih putovanja koji se u gotovo svakom albumu pojavljuje, kao i za ta putovanja vezana egzotična sredstva transporta: letelice, plovila, vozila - u steampunk interpretaciji. Ukrštanje mnogobrojnih uticaja jedna je od najvažnijih karakteristika ovog serijala.

Ne postoji ništa borgesovskije od Opskurnih gradova u čitavom stripskom pejsažu koji mi je znan. Zanimljivo je, kad se obazirete tako naširoko, da bi gotovo mogli da smaknete s uma delo koje takvu bliskost takođe poseduje. Delo koje je imalo tri izdanja, jedno časopisno i dva albumska (1984-1985, 1988. i 2006), El Azar Dejana Nenadova, nastalo upravo u godinama kad počinju da se uobličavaju Opskurni gradovi. Ovo je ne samo lep nego i apartan strip Nenadovljev, apartan za njegovu karijeru i za ovdašnje stripske poduhvate. Ako je Nenadov pošao putem arhaizacije i orientalizacije borgesovske paradigme, Opskurni gradovi uzeli su radikalno urbani pravac. El Azar je bio jedan, ali dragocen album kome se Nenadov više nije vraćao. Osamdesete godine prošlog veka bile su decenija opsednuta s Borgesom i mnoštvom njegovih književnih sledbenika, pa i pukih imitatora, epigona, do te mere da su potvrdile tvrdnje Witolda Gomrowiwicza koji je sarkastično anticipirao ovaj fenomen još u svom Dnevniku iz šezdesetih, rekavši za sebe da nema problem s Borgesom nego s borgesovcima, tom „armijom esteta, znalaca posvećenih u tajnu, časovničara, metafizičara“. Zašto? Zbog njihove sterilnosti i kiča. Zanimljivo je da su obe pomenute stripske reinterpretacije borgesovske paradigme uspele u potpunosti da izbegnu ovu mediokritetsku zamku i zadobiju punu samostalnost svog univerzuma.

Jedan od razloga za ovo više nego uspešno nadživljavanje Borgesa od strane Opskurnih gradova je taj da su oni usisali u sebi toliki broj drugih fascinantnih uzora i referenci da je prevladati Borgesa u sebi bio tek jedan od „hiljadu i jedne noći zadataka“ koje je trebalo rešiti da bi sva ta mreža referenci uspešno nestala u originalnosti vlastitog dela, kao u crnoj rupi koja uticaje nepovratno usisava u sebe, podvrgava svojoj gravitacionoj moći.

Opskurni gradovi su lavirintski serijal, tačnije lavirint u lavirintu. Svaki album koji pripada ovom serijalu je lavirint u kome se lako izgubiti. Ipak, najstrašniji je osećaj neiscrpnosti opusa Opskurnih gradova koji se grana poput gradova s nekontrolisanim rastom. Postoje čak nedoumice koje se sve knjige i albumi mogu uvrstiti u Opskurne gradove, a koje tek gravitiraju u njihovoj blizini. „Trenutno“, reč je o nekih 11 albuma i isto toliko „referentnih“ izdanja. Mnogo sam, međutim, skloniji da jednostavno kažem da se Opskurni gradovi sastoje od 22 knjige i pokušaću da objasnim zašto. Razliku između serije grafičkih romana i referentnih izdanja nije moguće napraviti u formalno medijskom smislu nego je to pre moguće, ako je uopšte potrebno, tematski. Stripski albumi ove serije jesu sami Opskurni gradovi, a u referencijalnu literaturu uglavnom spadaju „knjige o“ Opskurnim gradovima. Međutim, one se takođe mogu pojaviti i u striktno stripskoj formi, kakva je recimo knjiga Sećanja na večitu sadašnjost (1993, 2009) koju mnogi ne uključuju u glavni tok pošto je rađena kao varijacija na film Raoula Servaisa Taxandria (1992), u kom je Schuiten bio zadužen za scenografiju i kostimografiju. Ne možemo stoga tačno razdvojiti koja izdanja pripadaju strip albumima, a koja su prateće nestripske knjige. Naime, najveća je nevolja da i sami stripski albumi unutar sebe prestaju da budu formalno stripski i postaju neka druga vrsta medijskog štiva - slikovnice, ilustrovanog vodiča, enciklopedije... Da stvar bude luđa, Schuiten je sa Christinom Coste objavio i stvarni vodič za Bruxelles koga je opremio svojim crtežima u kojima se mešaju Bruxelles s onostranim Brüselom iz paralelnog sveta Opskurnih gradova. Naravno, pošto se Bruxelles na raznim jezicima piše i izgovara različito (na engleskom Brussels, na nemačkom Brüssel...), holandsko izdanje ovog vodiča je naslovljeno Brussel, pa je slovna razlika spram imaginarnog Brüsela još manja. Dakle, jednostavno kažem knjige i albumi Opskurnih gradova, jer Peetersu i Schuitenu je uspelo nešto ipak neverovatno - da potpuno zamagle razliku između knjige i stripa, a da se pritom nimalo ne ljutimo na njih u ime našeg medijskog purizma. Razlog za oprost je čitalačko uživanje koje uspevaju uvek iznova da pruže, i zadobijeno poverenje da njihovi eksperimenti nikada nisu prazna igrarija, ekperimentisanje koje bi neuspešno pokušalo da prikrije gubitak autentične inspiracije. Ono u šta se, međutim, svih ovih gotovo trideset godina uveravamo je da opus Opskurnih gradova neprekidno raste uzajamno se ukrštajući i – ne prestajući da nas iznenađuje.

Ovalni prozor u grad.

Po logici stvari, drastično klasičnije narativni projekti, poput recimo jednog Thorgala, koji tokom evolucije prerastu u visoko komercijalne, više su predodređeni da traju, a za visoko artističke projekte tipa Schuitenovog crtačkog rada u Opskurnim gradovima, ili recimo stripove jednog Lorenza Mattottija ili, pak, Jacquesa de Loustala pre bi se očekivalo da brže usahnu, kao El Azar (delo koje je reklo šta je želelo unutar jedne knjige), a ne da traju u svom punom energetskom potencijalu trideset godina, dok me, sa druge strane, zaista počinje hvatati „mala snaga“ kad treba da se prisilim da čitam novija recikliranja Thorgala.

Jedna mala faktografska napomena. François Schuiten rođen je 26. aprila 1956, a ne 13. aprila kako je tvrdio ne mali broj sajtova na webu, između ostalih i ugledna Lambiekova enciklopedija. Štaviše, postoji astrološki sajt na francuskom i engleskom koji više nego detaljno razrađuje Schuitenovu astralnu kartu i psihološki profil, bazirajući se na tom netačnom podatku. Da bih bio siguran šta je od to dvoje zaista faktografska pogreška, proverio sam podatak kod autora lično. Nakon ispravke koju sam im poslao, braća astrolozi su mi se zahvalili i samo promenili datum, ostavivši čitav astrološki profil Schuitenov nepromenjen. Toliko o nebeskoj preciznosti, he, he. U međuvremenu, nakon što sam ih mejlom upozorio, i Lambiek je ispravio ovu grešku drugom polovinom novembra 2011.

Zagonetka koja raste - rešetka koja će nadrasti Univerzum.

Prvi album iz opusa Opskurni gradovi su Bedemi Samarisa izvorno je objavljen 1982. u Castermanovom časopisu (À Suivre), da bi ga godinu dana kasnije Casterman, objavio u albumu. Casterman će postati i ostati matični izdavač Opskurnih gradova. Posebno je važna podrška urednika (À Suivre) Jeana-Paula Mougina (1941-2011) koji je stao iza svakog eksperimenta u knjigama Opskurnih gradova. Ne samo to, on im je i dao ime koje su autori prihvatili osetivši da najbolje odgovara serijalu. Mougin je ona ista osoba zaslužna što je uvela Huga Pratta na francusko tržište i kuturu stripa. Obnovljeno izdanje Bedema Samarisa iz avgusta 2007. koristi nove skenove s originala što omogućava potpuniji praznik za oči za sve nas vizuelno preosetljive, a u takve ponajviše spada Schuiten, opsesivni graver nemogućeg. Deo ove opsesije su reizdanja Opskurnih gradova i ostatka Schuitenovog opusa na osnovu znatno usavršene tehnologije skeniranja i štampe koja primetno podiže već visoki kvalitet originalnih albuma. Boje u Opskurnim gradovima, kada ih ima, su predivne. U prva četiri albuma imamo dva u boji i dva crno-bela. Pravu studiju prigušenih, a tako moćnih boja dobijenih prvo akrilikom, dakle tehnikom na razmeđi slikanja akvarelom i uljem, a zatim prelaženjem drvenim bojicama preko akrilika, Schuiten je započeo u Bedemima Samarisa i dalje razvio u albumu Zara iz 1985. godine, koji ne pripada Opskurnim gradovima (Zara je deo vizuelno ne manje fascinantne trodelne serije albuma Šuplje zemlje - prvi deo su Školjke, 1981, a treći Nogegon, 1990; trilogiju je uradio po scenarijima svog brata Luca, arhitekte vizionara vegetativnih gradova i ekoloških kuća, koji arhitekturu prožima s prirodom), da bi punu snagu svog studija boja pokazao u Putovanju u Armiliju (1988). Nezaboravne su Schuitenova tirkizno zelena, bordo crvena, opal plava i, što je najvažnije, svetlost koja prosijava ispod naizgled potmulih boja. Fibrino izdanje prva četiri albuma Opskurnih gradova izgleda bolesno lepo, dizajnerski (ime Meline Mekulić je neizbežno pomenuti) i tehnički definitivno najlepši komplet koji je ova izdavačka kuća izbacila u medijski pejsaž ovdašnje stripske kulture.

Da li nam knjige uvek daju objašnjenje koje obećavaju.

U Bedemima Samarisa, i pored fascinantnog crteža, boja i intrigantne atmosfere, vlada bezličnost. Ona polako osvaja priču, time joj ne oduzimajući uzbudljivost. Prvo srećemo bezličnost procesa odlučivanja da se iz grada Xhystosa uputi istraživač u protektorat, grad Samaris. Kaže se suvo: „Postupak je bespovratno pokrenut.“ Događaji su ritualizovani kroz formalnosti i procedure. Nekakva ukletnost vlada pripovešću, ali nad njom se protagonisti nedovoljno čude, kao da obitavaju u snu, tačnije na razmeđi sna i jave. Ima u Bedemima Samarisa koliko borgesovskog toliko i kafkijanskog apersonalnog jezika. „Jedno jutro su svratili meni“, „Vijeće je odlučilo“... Reč je o apstraktnim rekla-kazala: „Nema tu ničega osim neutemeljene glasine... koja se hrani samo udaljenošću, komunikacijskim poteškoćama i kašnjenjem.“ Tipičan birokratski žanr pseudopreciznosti. A sve to je kombinovano s apstraktnim prizorima prelepog ali zbunjujućeg grada čija se lepota otkriva upravo u njegovoj nepreglednosti. Dominantna je artificijelnost ovog sveta. U arhitekturi nema jasnog prelaza između fasada i unutrašnjosti građevina, granica između površine i dubine, spoljašnjeg i unutrašnjeg postaje varljiva. A to je upravo inovacija koju je Art Nouveau uneo u arhitekturu (Barok se ka tome tek zaputio). Ko poznaje Bruxelles, prepoznaće u ovome deo njegovog arhitektonskog stila, i upotrebu kovanog gvožđa i stakla u arhitekturi, kao i bogate dekoracije biljnih oblika – sve to je snažan pečat čuvenog arhitekte Victora Horte. Opskurni gradovi, tačnije Bedemi Samarisa i Brüsel, peti strip album u seriji, su među najlepšim posvetama današnjem i nekadašnjem stvarnom gradu Bruxellesu.

Najlepša metafora čitavog serijala - rešetka koja nekontrolisano raste..

Upravo ovim prvim albumom uvodi se jedan neverovatan standard za stripsku produkciju, broj opčinjavajućih prizora i bizarnih ideja po stranici toliko je visok da zbunjujuje. Tu su se talenti Peetersa i Schuitena simbiotički sreli. Oba se uvek, prećutno ili eksplicitno, pozivaju na mnoštvo uzora iz umetnosti i kulture, a istovremeno uspevaju da budu potpuno na svom terenu. U pitanju je zastrašujuća energija crtačkog genija Francoisa Schuitena. Upravo neiscrpnost arhitektonskih rešenja, ali isto tako ukrštanja narativnih putanja u razrastanju serijala, bogatog filozofskim implikacijama, tvore serijal duboko ukorenjen u književnu tradiciju, likovnu umetnost i arhitekturu, kao i opštu istoriju ideja i fantazama Evrope. Stvarati ovakvu vrstu serijala, a ne zapasti u pretencioznost zahteva veliko majstorstvo. Njihova autorska samosvest je nesumnjiva, ali nimalo prenaglašena. Jasno poznaju i vladaju referencama iz različitih kulturnih i stilskih epoha. Lista uticaja na koje se pozivaju je kompleksna i ukrštena, kao površine Rubikove kocke. Međutim, kao što rekoh, pitanje svih pitanja nije koji su sve uticaji prisutni pri stvaranju Opskurnih gradova nego kako su oni te uticaje integrisali u vlastito delo koje nas opčinjava svojom samosvojnoću i prepoznatljivošću.

Otkrivanje lica junaka tek na kraju treće table u Bedemima Samarisa, nakon jedanaest prizora, ekvivalent je postupku koji je Caniff primenio na prvim tablama Stevea Canyona namerno odlažući naše upoznavanje s junakom priče. Postoji, međutim, tu jedan „podli trik“, autori Opskurnih radova nas varaju pošto čine upravo obrnuto: oni nas, za razliku od izostanka heroja na koju Umberto Eco pokazuje analizom prvih kaiševa Stevea Canyona, u stvari upoznaju s pravim glavnim junakom Bedema Samarisa i Opskurnih gradova, samo što on nije osoba nego je grad. Time je i započeta dekonstrukcija jednog od stripskih pravila, da nosilac radnje mora da bude neka konkretna ličnost.

Zašto se bojati praznine kad je sve u redu..

Dekonstruisanje stripskog ka-nona na najrazličitijim nivoima je jedna od izraženih karakterisitka Opskurnih gradova. Isprva su počeli da ekperimentišu s dužinom stripa. Umesto standardne dužine za francuske albume od 46 stranica, krenuli su u obimnije narative koji više odgovaraju grafičkim romanima. Eksperimentisali su sa bojom (svaki bojeni album Schuiten pokušava da uradi drugačije) i crno-belim stripovima, uključujući i pojavu boje u crno-belom albumu. A, ako bismo pokušali da napravimo spisak svih odstupanja od stripskog kanona, bio bi poduži.

Bedemi Samarisa su istovremeno jedna od bolnijih parabola o životu u inostranstvu. Odlaskom mi gubimo familijarnost ma koga sveta. Dok ste turista, možete biti kratkotrajno familijarizovani s mestom koje posećujete. Ako međutim ostanete u njemu, tek nakon izvesnog vremena, osetićete koliko ste stranac. Pokušavši da se vratite u zemlju odakle ste došli, videćete da se promenila, da je više nema onakve kakvu ste poznavali, da ste postali još veći stranac za sredinu iz koje ste krenuli. Postali ste stranac svuda.

(Nastaviće se)

(Kvadrat br. 25, Bizovac, decembar/prosinac 2011)