ARHIVA VESTI ZA OKTOBAR - LISTOPAD - OCTOBER, 2015. GODINE
|
Godina izlaženja: XVII • Uređuje: Zlatko Milenković • email: stripvesti@gmail.com
prethodni mesec - arhiva - sledeći mesec
Andrej Štular: Kronike... |
Press:Stripburger |
...zbirka kratkih stripov.
Stripburger / Forum Ljubljana,
zbirka Republika Strip #23,
okt. 2015, 96 čb str., A4-, 7 eur
Stripovski album Kronike so svojevrsten družbeni časosled, osnovan na izrezkih iz različnih tiskanih medijev, ki jih je Andrej Štular vztrajno kopičil zadnjih dvajset let. Bizarni, šaljivi, nemalokrat pa tudi pretresljivi zapisi iz časopisov in revij so avtorju služili kot predloge za serijo krajših stripovskih pripovedi, v katerih se s prepletanjem resnice in fikcije razkriva barvita panorama človeškega življenja.
Nekatere zgodbe so povsem običajne in banalne, spet druge so bizarne, nadrealistične, zabavne ali žalostne, predvsem pa so vse resnične – vsaki je namreč priložen tudi dejanski porumeneli izrezek iz časopisa. Štularjev izbor člankov pogosto na ironičen in zgovoren, vsakič pa pristen in nepotvorjen način odraža človeka in njegov boj s svetom okrog sebe. Knjiga je tako melanholičen memento človeški aroganci kot opomin, da se živemu človeku lahko vse zgodi, a tudi optimističen prikaz slehernika, ki se bolj ali manj pogumno spopada z resničnostjo kljub vsem njenim nepredvidljivostim.
Andrej Štular je že dlje časa znan kot eden drznejših stripovskih in siceršnjih ustvarjalcev, ki zna iz najbolj vsakdanjega ‘gnoja’ v naboru predmetov za vsakdanjo rabo narediti ready-made ‘zlato’ umetniškega izraza, ki odseva duha časa in bralca nagovarja na izredno sodoben način. Štular je pač modernistični avtor, ki se poslužuje postmodernističnih prijemov, in njegov novi stripovski album točno tako tudi bere.
Spremna beseda: Matjaž Brulc
Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS.
Distribucija: Buča knjigotrštvo. |
Objavljeno: 31.10.2015.
|
Strip: Cane (212) |
Autor: Goran Milenković
|
|
Objavljeno: 31.10.2015.
|
Pad grada zla |
Autor: Ilija Bakić
|
„Torgal knjiga 2“ Van Hamea i Rosinskog;
Izdavači „Darkwood“ i „Čarobna knjiga“, 2015.
U FOKUSU
Kada su 1977. godine u strip magazinu „Tintin“ počele su da izlaze kratke priče o Torgalu, crnokosom Vikingu i njegovim avanturama širom Severa u neodređenom periodu Gvozdenog doba, koje su potpisivali scenarista Žan Van Ham (1939), koji je zbog pisanja romana i predložaka za stripove napustio unosni svet multinacionalnog ekonomsko-marketinškog biznisa, i crtač Gžegož Rosinski (1941) koga je strast prema stripu odvela izvan granica rodne Poljske, publika je naslutila da se pred njom stvara veliki strip ep. Svaka nova epizoda „Torgala“ nailazila je na veće odobravanje čitalaca i kritike. Kao dokaz velike popularnosti stripa 1980.g. objavljen je i prvi album „Torgala“; u to se vreme nije podrazumevalo da će stripovi iz brojnih magazina obavezno biti publikovani u posebnim albumima a i ako je strip osvanuo u albumskim koricama to je bilo najmanje dve godine posle objavljivanja u periodici. Krajem te decenije, izdavači su, željni brze zarade koju su albumi donosili, počeli da stripove štampaju u albumima vrlo brzo po njihovoj magazinskoj premijeri, a to je rezultiralo drastičnim padom tiraža strip magazina i njihovim masovnim gašenjima.
Prve epizode serijala o Torgalu iz mase stripova koji su tada objavljivani izdvojila je specifična priča sazdana od avanturističkih, pseudoistorijskih, naučnofantastičnih i fantazijskih elemenata koja se, sa svakim nastavkom dopunjavala i proširivala. Sam Torgal je netipična strip pojava: ratnik koji ne žudi za sukobima već za mirnim životom za sebe i svoju porodicu; otuda su najčešći uzroci borbi Torgalova odbrana supruge i dece (koja, iz epizode u epizodu, rastu i stasavaju dok njihovi roditelji sede i stare - istini za volju deca, rastu brže nego što Torgal i Arisija stare). Vizuelni lik priča doprinosi njihovoj atraktivnosti; crteži Rosinskog kao i sjajno kadriranje odnosno montaža tabli zaokružuju izuzetno povoljan utisak koji ovaj strip ostavlja.
REČ KRITIKE
Druga knjiga Torgalovih doživljaja, u tehnički besprekornom izdanju (tvrd povez sa reljefnom naslovnom koricom, oštar kolor otisak) „Darkwooda“ i „Čarobne knjige“ nastavlja se na prethodni tom i sadrži tri epizode koje čine zaokruženu celinu, ciklus „Brek Zerita“, po imenu grada zbog koga će, i u kome će se odvijati glavna intriga, borba za vlast i spas Togralovih najmilijih.
U epizodi „Crna galija“ idilični život Torgala i trudne Arisije grubo je prekinut. Torgal je, od zaljubljene i odbijene šiparice Šanije, nepravedno optužen za pomaganje beguncu i odveden na galiju Šardana Moćnog, vladara Brek Zarita. Tokom putovanja Torgal stiče saveznika a onda se u situaciju umešaju Vikinzi sa svojim planovima. Konačno slobodan Torgal se vraća u selo ali ono je spaljeno i svi su stanovnici, osim Šanije, pobijeni. Godinu dana kasnije, na početku sledeće epizode, „Iza senki“, Torgal je izgubljeni čovek koji ne mari ni za šta i predmet je opšteg podsmeha. Šanija ga prati i pokušava da brine o njemu. Tajanstveni posetioci koji ga traže razotkriće se kao Galatorn, pravi prestonaslednik Brek Zarita i njegov sluga Vargan. Oni će Torgalu saopštiti da mu je žena živa i zarobljena u gradu a da mu oni nude mogućnost da je spase. Ali, da bi se sile koje će dozvoliti njeno ozdravljenje i spasenje pokrenule, Torgal mora otići sve do same Smrti. Njegovo putovanje kroz pustu zemlju (koja to i nije), susreti sa neobičnim bićima te, u neodređenom prostoru premreženom nitima života, sa kreaturom koja odlučuje o postojanju i smrti, bajkoliko je i hororistično. Na kraju, Torgal se vraća iz uspešne misije dok Šanija ostaje u svetu mrtvih. „Pad Brek Zarita“ opisuje kako je Torgal pobedio, uz pomoć, opet, Vikinga, zlog Šardana Moćnog koji je želeo da preuzme velike moći sa kojima je rođen Torgalov sin Jolan. Na poslednjoj tabli srećna porodica plovi daleko od ljudi mada Arisija laže Torgala tvrdeći da je njihov sin običan dečak.
Van Hameova priča puna je epskog zamaha, tajanstvenih sila iz drugog sveta i jakih ljudskih emocija što je zalog njene atraktivnosti i uzbudljivosti. Rosinski sigurno vlada svojim crtežom a njegove table uspešno prate i potenciraju tenzije priče. Ciklus „Brek Zerita“ u potpunosti opravdava izuzetno mesto „Torgala“ u analima 9. umetnosti.
(„Dnevnik“, 2015)
|
Objavljeno: 30.10.2015.
|
Fijuk Sajam / CUK Imago... |
Press: Novo doba festival |
...u Beogradu • 30.10.15. od 16h!!!
Fijuk sajam u Centru Urbane Kulture Imago
Fijuk sajam je prostor za male izdavače i za umetnike, za izlaganje i komunikaciju sa publikom, nastao iz sopstvenih potreba, osvešćenih i zadovoljenih. Na preko 600 kvadratnih metara, sa preko dvadeset izlagača iz zemlje i regiona, imaćete jedinstvenu priliku da se upoznate s radom svih onih koji nisu odustali od fijuk ideja. Kupovina, prodaja, preprodaja, robna razmena. Mali izdavači, proizvođači, crtači, fetišisti, fotografi, najbolji, najskuplji a i dalje najjeftiniji.
U Centru Urbane Kulture – Imago u petak 30. oktobra od 16 časova Fijuk sajam otvara velika vrata iz Dečanske ulice, broj 14, dok će mala vrata kod Čavketovog pasaža će biti zatvorena. Očekuju vas Novo Doba, LOM, FIjuk, Centar za Libertenske studije, Miloš Petrović (Naša Kuća), To bi ti volela, Belgrade Raw, Aleksandar Denić, Studiostrip, Art Brut Serbia, Aparatčik - poluproizvodi, Baraba - Književno - izdavačka zadruga, Shlitz comics, Dobra kapa, Avakari Dreamass, Elektrika, Dirty edition (SKC Novi Sad), Color triangle recording, Slušaj Najglasnije (Bratstvo duša), Little Black Clouds, Nauk, No basement is deep enough.
Specijal Sajma je prva posthumna prodajna izložba kolektiva Mubareć. Pokojni kolektiv Mubareć nastavlja svoje aktivnosti i u smrti. Odlučan da prkosi konceptu konačnosti, Mubareć tumara memljivim zagrobnim sferama i usput sabira utiske koji su iznenađujuće životni. Udaljenost od životnih tokova ne znači i odsustvo životnih sokova.
Muzički matine program počinje uz Svet je davno zakovrno, a posle 20h nastavljamo sa Izlizanim hitovima. Najbolji zabavnjaci, radijski hitovi, pesme svačije mladosti pod dirigentskom palicom Kripto Noleta i Mega Denketa.
Donesite majice jer sito-štampamo uživo: BikiPix u 20h, Bernharda Xilko u 21h i Anna Ehrlemark u 22h. Šivenje, zakrpe i sitne prepravke takođe uživo!
Ulaz je slobodan. |
Objavljeno: 28.10.2015.
|
Veseli četvrtak News |
Press: Veseli četvrtak
|
|
|
Biblioteka OBOJENI PROGRAM
ZAGOR: Prošlost Džimija gitare
piše: Moreno Burattini
crta: Branislav Kerac
150 strana u boji
Zagor #101:
Pirane!
piše: Moreno Burattini
crtaju: Mauro Laurenti
cena 230 dinara
Izdavač je
Beoštampa-Grafart iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com |
|
Objavljeno: 28.10.2015.
|
Rosencrantz na Sajmu knjiga... |
Press: Rosencrantz |
...u Beogradu • 25.10.2015 - 01.11.2015!!!
• Drugi broj Vojvođanskog stripa, a u njemu, između ostalog: Dejan Nenadov: Vitez Balard; Svetozar Obradović i Pavel Koza: Sanjar (premijera); Miroslav Antić: Bata iz Banata i Doživljaji Lale Reportera; Duda Vukojev i Miša Mijatović: Lijanko; Mladen Oljača: Brajanovo iskušenje; Predrag Đurić, Mikica Ivanović: 400 koraka (premijera); Duda Vukojev, Petar Meseldžija: Kreker Kid; Jasmina Radojičić, Jelena Marjanović: La petite morte (premijera); Vlastimir Mandić: Jeremija pali toma (premijera); Predrag Đurić, Francesco Conte: Pepeo pepelu (premijera); Biljana Malešević: Promena (premijera); Vedad Šabanadžović: Addicted (premijera); Goran Ćeličanin: Bez naslova (premijera); Duda Vukojev: Rundi; Masli: Darko i njegov pas Šarko (premijera); Daniel Kuzman, Franja Straka: Kruženje vode u prirodi (premijera); ...kao intervju sa Pavelom Kozom i tekstovi Ilije Bakića, Ivana Veljkovića i Predraga Đurića, sve u svemu 128 strana! Cena (uključujući i Sajam knjiga) biće 400 RSD.
• Sa zadovoljstvom vam predstavljamo i naš najveći izdavački poduhvat do sada -grafički roman Priče iz Jugoslavije. Autor je Predrag Đurić, a fantastičan crtež je delo Sabahudina Muranovića - Murana. Radi se o grafičkom romanu koji sadrži 144 strane u boji, u tvrdom povezu i formata B5. Cena je 1500 RSD (12.5 EUR) + poštarina.
• Genijalni serijal izdavačke kuće Serđo Boneli DEČAK SA DIVLJEG ZAPADA, kod nas možda poznatiji pod imenom Tim i Dasti. Autor ovog stripa je Gvido Nolita, kasnije jedan od najproduktivnijih scenarista, a strip je najvećim delom nacrtan od strane Franka Binjotija i Đovanija Tičija. Planirano je da se celokupan serijal objavi u sveskama od po dve epizode (ukupno 21 sveska, od 194 stranice). Radi se o vesternu, sa mladim tumačem Timom Karterom u glavnoj ulozi, koji se beskompromisno bori za pravdu. Njegov verni pratilac je Dasti Rajan. Izdanje je sa tvrdim koricama, u trista primeraka. Promotivna cena do 1.11.2015. iznosi 999 RSD (8.3 EUR), a redovna cena će iznositi 1199 RSD (10 EUR). Više informacija i poručivanje na info@rosencrantz.rs
|
Objavljeno: 26.10.2015.
|
Novi GRADAC, strip specijal na Sajmu knjiga... |
Press: Gradac |
...u Beogradu • 25.10. - 01.11.2015!!!
Novi dvobroj 198-199 časopisa GRADAC
posvećen MILTONU KANIFU
Više od 250 strana + ilustracije
Priredio Miroslav Marić
Iz uvodne reči priređivača:
Kanif je delovao u doba kada su stripovi pričali priče, a ne viceve i dosetke. Osmišlјavati priče značilo je osmisliti čitav jedan svet. Osetiti ga, zgusnuti, pretočiti iskustvo u njega dajući mašti snagu produžene ruke svesti… Kako se pričanje pričâ bližilo kraju (a jednom ćemo se zapitati šta smo izgubili, a šta smo dobili) tako se gasilo i Kanifovo vreme. Čovek koji je hodao sigurno, hrabro i iskreno verujući u put koji se ukazivao pred njim shvatiće da se, kao na Mebijusovoj traci, iznenada našao na drugoj strani. A na njoj je sve bilo gore-dole i dole-gore! …Vezujući svoje priče za realnost, Kanif im je dao notu prozirnosti, realnost iza njih im je dala istinitost i snagu, i samo su Kanifovi likovi iz stripa mogli da završe kao u stvarnom životu: sa počastima, cvećem, večnim sećanjem i pravim spomenicima, da budu penzionisani kao lјudi od krvi i mesa! …Tako dođosmo i do elegičnog zvuka ove priče, jer ona je samo udvostručila svet beležeći i njegovo nestajanje. Na razne načine: nestanak mesta na kojima se doživlјavala Avantura, nestanak likova koji su bili neophodni „začin“, nestajanjem karaktera, časti, strasti, neizrecivog, neostvarenog, nedosanjanog… I zato ih treba ponovi iščitavati i čuvati kao isečak nekog vremena i gajiti onu vrelu zavisnost od njih.
|
Objavljeno: 26.10.2015.
|
Strip: Montenegrini (340) |
Autor: Simon Vučković
|
|
Objavljeno: 26.10.2015.
|
System comics na Sajmu knjiga... |
Press: System comics
|
...u Beogradu • 25.10.2015 - 01.11.2015!!!
|
|
|
|
|
|
|
Tokom Sajma će na štandu gostovati autori i potpisivaće svoja izdanja.
Tarzan je u saradnji sa Lavirintom, Vekovnici sa Darkwoodom. |
|
Objavljeno: 25.10.2015.
|
Pčelica predstavlja svoja nova strip izdanja... |
Press: Pčelica |
...na Sajmu knjiga u Beogradu • 25.10.2015 - 01.11.2015!!!
Specijalno na Sajmu knjiga u Beogradu predstavljamo našu novu ediciju STRIP MITOLOGIJA, sa željom da mladi čitaoci uživaju u ovoj specifičnoj narativnoj formi uz koju su odrastale mnoge generacije. U okviru pomenute edicije odlični svetski strip crtači i scenaristi predstaviće vam najpoznatije grčke, skandinavske, britanske, kineske, japanske legende i mitove. Knjige su tvrdokoričene, u punom koloru. Više o stripovima na sajtu www.pcelica.rs
|
Objavljeno: 25.10.2015.
|
Post Scriptum (154) |
Autor: Zoran Đukanović
|
|
Pogled na Samaris koji hipnotiše. |
Osećaj neiscrpnosti opusa
- Brüsel ili Bruxelles (1)
("Opskurni gradovi / Les Cités obscures"
- Benoît Peeters i François Schuiten)
Ući u Opskurne gradove je kao ući u san koji dugo traje. Mogu se isto tako uporediti s ogromnom katedralom. Prilazili joj od spolja ili iznutra, ostajemo gotovo nemi pred njenom složenošću i lepotom koju su stvorili dvojica tihih opsenara i čarobnjaka, Benoît Peeters i François Schuiten...
Objavljivanje prve četiri knjige Opskurnih gradova (Bedemi Samarisa, Urbikandska groznica, Toranj i Putovanje u Armiliju) u izdanju zagrebačke Fibre bio je jedan od najvažnijih izdavačkih prevodilačkih poduhvata 2011. godine. Jedno od nezaobilaznih dela stripske kulture se konačno našlo pred nama. Prethodni izostanak makar pominjanja vrednosti ovog ogromnog stripskog ciklusa u ovdašnjoj stripskoj kritici pripadao je zabrinjavajućoj tišini i neosetljivosti na neka od pomeranja stripskih paradigmi u svetu. Jedini važan izuzetak bio je tekst Nejasni gradovi objavljen pre osam godina upravo u „Kvadratu“ (br. 14), tekst koji su, kompilirajući iz različitih internet izvora, preveli Darko Macan i Ana Đokić-Pongrašić.
No, započeću priču još od „pradavne” 1990. godine kada sam odlazio u knjižaru “Srpske književne zadruge” preko puta zgrade “Beograđanke”. U knjižari su u desnom odvojenom odelu prodavali strane knjige i sripove na francuskom jeziku. Već tada, knjige su postajale gotovo nedostupno skupe; ipak, želeli smo ih s glađu koja je nadolazeća nemaština samo dražila. Stripove su dobijali iz Francuske i Belgije. Još mnogo ranije, iz jednog drugačijeg mentalnog doba, osamdesetih u Jugoslaviji – bilo je to doba opšte psihološke gladi za informacijom koja dolazi iz velikog sveta – znao sam da se stripovi mogu “čitati” i na jezicima koje ne poznajemo. Gledali smo slike i zahvaljujući moći grafičke naracije rekonstruisali i ono što nismo mogli da prevedemo. To je naročito vazilo za izrazito snažne crtače koji su proizvodili vizuelne svetove "po sebi i za sebe". Jedan među njima bio je François Schuiten, čije sam ime (tada još nisam znao da mu se prezime izgovara Shauten, s kratkim naglašavanjem „a“) zapamtio pročitavši par njegovih radova u tada sjajnom (ne i kasnije, u devedesetim) američkom časopisu Heavy Metal na koga me je nekoliko godina pretplaćivao moj stari gimnazijski prijatelj Stanislav Đorgovski, danas svetski poznati astrofizičar pod imenom George Djorgovski na univerzitetu Caltech, koji je, u to vreme, već godinama živeo u Berkeleyu (bio je prva ptica selica koja je iz mog beogradskog života još 1980. godine odletela na Zapad).
Pa zar se ne oseća svaki čovek ovako, kad postaje svestan struktura društva.
Želeo sam bliže da upoznam svet Schuitenovih stripova, čak i po cenu nemogućnosti čitanja teksta u balončićima. Naručio sam jedan Schuitenov album preko knjižare i nekoliko meseci s nestrpljenjem iščekivao (nikada se nije tačno znalo koliko će se morati čekati). I onda je Schuiten došao i potpuno me vizuelno omađijao tokom upornih prelistavanja, dakle čisto vizuelnog čitanja. Njegov strip kao da je za glavnog junaka imao arhitekturu i prostor sam, a manje likove koji su ih nastanjivali. U toj omađijanosti bilo je i nečeg zastrašujućeg. Upravo tih godina otkrio sam da se ne bojim samo visine (pogled u dubinu od koga hvata vrtoglavica) nego da povremeno patim i od agorafobije – straha od otvorenog prostora. Moja verzija agorafobičnog straha nije se sastojala od straha od previše ljudi na trgovima nego od straha od “dubine” prostora samog. Ako bih prišao soliteru, izdvojenom od ostalih zgrada čistinom koja ga je okruživala, i naglo pogledao uvis u pravcu građevine, umeo je da me spopadne osećaj straha da ću pasti “u nebo”. “Gore” je, brzinom preokretanja peščanog sata koji je iscureo, postajalo “dole”. Strah sam po prvi put osetio kad sam prilazeći soliteru tadašnjeg Centralnog komiteta na Novom Beogradu, onom istom soliteru koji ce deceniju kasnije bombardovati NATO, naglo pogledao naviše, ka fasadi i nebu iza nje. Ne bih previše da se upuštam bilo u psihoanalitičke bilo političke implikacije zašto se strah prvi put pojavio baš na tom mestu, a ne nekom drugom; svi ostali soliteri koji bi mi kasnije izazvali istu vrstu straha nisu imali ama baš nikakve povezanosti s politikom. Nisam poznavao ili čuo za nekoga ko je patio od ove fobije, pa sam bio potpuno užasnut otkrićem za mene nove vrste straha. Morao bih da spustim pogled i da se polagano krećem uz samu zgradu, nipošto ne dopuštajući sebi još jedan pogled na gore. U Schuitenovim stripovima prepoznao sam ovu fobičnu fascinaciju dubinama prostora stimulisanih ovaj put gustim prisustvom visoke arhitekture. Zvučalo neverovatno ili ne, njegovi stripovi su mi pomogli da se oslobodim straha i prepustim fascinaciji čitanja. Imaginarni Schuitenovi svetovi su bili čudesniji, strašniji od stvarnih, a ipak lakši za podneti. Najbizarniji njihov učinak je bio da su, eto, pomogli izlečenju jedne fobije.
Artificijelnost sveta koji opčarava svojom hladnoćom i lepotom.
No, ovde priča tek počinje. Druga ptica selica iz mog intimnog okruženja koja je otišla da živi na Zapad bila je niko drugi do - ja sam. Osećaj je bio još čudniji od onog osećanja odvojenosti i nedovršenosti priče o prijateljstvu s mojim gimnazijskim prijateljom. Kada bih prolazio pored zgrade iz koje se prijatelj odselio, osetio bih njegovo intenzivno prisustvo-odsustvo. Toga nisam mogao da se oslobodim. Gledao sam neke filmove, jos živeći u Beogradu, i osećao u svesti njegovo prisustvo, bio je odsutni sagledalac, na neki način ipak zajedno sa mnom. Kasnije sam shvatio da ovo može da se koristi kao metoda uporedne interpretacije u humanističkim disciplinama koja obuhvata dva koordinatna sistema, zovu je simptomalno čitanje. Kada sam pak ja otišao, shvatio sam da sam i sam postao taj “odsutno-prisutni”. Nisam bio ni tamo ni ovde, bez obzira da li ćemo “tamo” ili “ovde” pripisati zemlji iz koje sam otišao ili Holandiji u koju sam došao, Beogradu ili Amsterdamu. Jedino rešenje koje sam pronašao bilo je da prihvatim da je “ovde-tamo" prisustvo i odsustvo postalo moja priroda koju sam, možda, oduvek posedovao ali sam je tek odlaskom izoštreno prepoznao, da naučim da to prihvatam ne samo kao usud nego i kao preimućstvo.
|
Vrtoglavost arhitekture Samarisa. |
Priča se ipak nastavlja ne u Amsterdamu nego u Bruxellesu. Prvi put sam ovaj grad posetio 1999. s prijateljima tokom jednodnevnog izleta. Pitao sam se šta ćemo u Bruxellesu, glavnom gradu nove države u mukama birokratskog porađanja - Evrope. Zamišljao sam ga onako kako valjda zamišljam Washington (u njemu nisam bio), kao veliki, relativno dosadni administrativni grad. Jedino poređenje koje sam u mislima mogao da napravim bio je Den Haag, administrativni centar Holandije i koji zaista jeste, usprkos povremenih bleskova lepote, pomalo dosadan. Ima, međutim, jedna stvar sa Den Haagom, za razliku od drugih holandskih gradova, u njemu postoji element nereda, preticanja planiranja grada, otimanja grada od svojih planera, prerastanja veličine u nered. I baš taj element nereda podsetio me je na Beograd. Nailazio sam, ne doduše često, na delove ulica koje su mogle pripadati Beogradu. Neočuvane, oronule fasade velikih sivih zgrada, neuskladjeni odnos arhitektonskih stilova. I šta tu tebi ima lepo, pitali su me moji prijatelji Amsterdamci? Pa jedino to sto me podseća na Beograd, bio je moj ne baš suvisli odgovor. No, sa Den Haagom nisam imao nikakvu prisnu vezu, pa se poređenje i završilo bez veće emocionalne ukorenjenosti.
Nakon pola sata prvog boravka u Bruxellesu, međutim, izrekao sam nešto što je i mene samog zbunilo: mogao bih, želeo bih ovde da živim, osećam se kao u svom gradu. Šetati Bruxellesom je šetati “ovde”. Prijatelj me je u nedoumici pitao, živiš toliko godina u Amsterdamu, zar živeti u njemu nije “ovde”? Ne, nije odgorio sam mu. U Amsterdamu sve vreme živim virtualnu realnost svog života. Kao da sam uvek odvojen nekom vrlo tankom membranom od tog grada ili od sebe samoga… Ne znam… Prvi put kad sam zakoračio u Amsterdam sa Centralne željeznicke stanice, rekao sam: kako je lep. I danas ga svakodnevno vidim kao lepog. Pogotovo po sunčanom danu ili pri voznjama biciklom pored noću indirektno a bogato osvetljenih zgrada (noćno osvetljavanje fasada je posebna umetnost dizajniranja grada na kojoj inače štedljivi Holandjani nikada nisu štedeli, da li zbog lepote same ili zbog turizma, svejedno je). Čini mi se da nikada neću prestati da vidim amsterdamsku arhitekturu kao lepu. Ona ne može da dosadi, na nju ne može da se ogugla. Ovo me ne sprečava da se u Amsterdamu sve vreme osećam virtualno, “i ovde i tamo”. Neki kažu, to je zato što je Amsterdam grad vode, imaš osećaj da si istovremeno i ispod vodene površine, da grad može u svome plutanju otplivati ili potonuti. U more ili u kišu. I niko od stanovnika ne bi bio iznenađen. Amsterdam možda poseduje toleranciju/ravnodušnost vode. Voda te uvek spremno prima - i kao plivača i kao utopljenika.
|
Princip gradnje - network. |
Razmišljati o gradovima, o njima kao živim lavirintima, njihovoj lepoti i iracionalnosti, osećanjima bliskosti i tuđosti prema njima, biti zbunjen njihovim rastom i čudnim uticajima gradova na nas, ne postoji bolji strip na svetu koji bi nam pravio društvo u ovome od Opskurnih gradova scenariste Benoît Peetersa (1956, Paris) i crtača François Schuitena (1956, Bruxelles).
Ko je još imao takvu snagu dočaravanja prostora? Usual suspects i meni najdraži: Mali Nemo u zemlji snova (Windsor McCay), Moebiusovi stripovi, pre svega Hermetična garaža i Arzach, zatim Ratnici sa Akbara (crtač Regis Loisel i scenarista Serge Le Tendre) i takođe vizuelno virtuozni Nesalomljivi (crtač Antonio Parras i scenarista Victor Mora). Svi ovi stripovi poseduju jedan zajednički element – pripovedanje prostorom. U tekstu koji ima baš taj naslov, Pripovedanje prostorom, napisao sam: „Nekada su glavna sredstva arhitektura, nekada čitavi gradovi, nekada je u pitanju džungla i rastinje, svejedno... zajedniči element je potpuno vladanje prostorom i poigravanje sa njim. Pretvaranje te igre u pripovedački čin.“
U tretmanu fantastičnog Moebius je, naravno, najbliži kandidat za poređenje, ali ipak na suprotnoj strani spektra, pošto u njegovim stripovima nema nimalo straha od prostora nego psihodelične začuđenosti pred otkrivenim stanjima kretanja, levitacije i letenja. Raspuknuta prostranstva, nove dimenzije daju nam pozitivno osećanje nerealnog. Ostavljamo Moebiusa i idemo dublje u prošlost i prostor, sve do praoca ispitivanja „arhitekture prostora“ u stripu - Winsora McCaya. U njemu vlada potpuna ambivalencija straha i zadovoljstva u suočenju s dubinama prostora, koje su gotovo uvek - gradske. Svet je izgubio čvrste osnove i kompaktnost. Površine i gustine se rastvaraju i nama preti opasnost da propadnemo kroz njih u prazninu. Reč je u stvari o onom osećanju koje bismo imali ne kada bismo od spolja gledali model atomske strukture stvari nego kada bi se (smanjeni) našli u njoj. Bogatstvo prostornih odnosa. Postoji tu i morbidnost koja izvire upravo iz tih odnosa. Reč je o strahu od prostora koji isprva liči na strah od dubine. Strah od prostora je, međutim, univerzalniji od straha od dubine koja se prostire ispod nas. Za razliku od klaustofobije, straha od zatvorenog prostora, straha od stešnjenosti, kod McCaya i Schuitena srećemo se s proširenom vrstom agorafobije o kojoj sam govorio - strahom da će se pasti u dubinu prizora koji je pred nama i potpuno je svejedno da li se to „pred nama“ u stvari odnosi na ispred, ispod ili iznad nas.
(Nastaviće se)
(Kvadrat br. 25, Bizovac, decembar/prosinac 2011) |
Objavljeno: 25.10.2015.
|
Strip: Cane (211) |
Autor: Goran Milenković
|
|
Objavljeno: 24.10.2015.
|
Velikan „priča u slikama“ |
Autor: Ilija Bakić
|
„Stripske majstorije Ive Kušanića“;
priredio Zdravko Zupan;
izdavač Modesty stripovi, 2015.
Izučavanja stripa na ovim prostorima u svim njegovim inkarnacijama: kao jugoslovenskog, pre II svetskog rata i posle njega odnosno srpskog, rezultat je rada pojedinaca-entuzijasta bez podrške (ili uz potpuno ignorisanje od strane) državnih institucija (koje načelno postoje da podstiču i podržavaju ovakve delatnosti, odnosno da se same njima bave). Mada je broj knjiga iz ove oblasti popriličan još uvek postoji pravo bogatstvo stripske istorijske građe koja čeka da bude obrađena, makar na osnovnom nivou beleženja i sistematizovanja. Stoga, koliko god istorijskih pregleda i monografija o stripu imali - nemamo ih dovoljno, posebno kada se ima na umu da protekom vremena istoriografska građa nestaje a sa životne scene silaze kako akteri strip dešavanja tako i vrsni poznavaoci kao što je, na žalost, slučaj sa vanrednim strip istoričarem i pronicljivim teoretičarem Zdravkom Zupanom koji je preminuo 9. oktobra o.g. Imajući u vidu ove okolnosti raduje pojava svake knjige o istoriji ovdašnjeg stripa. Takav je slučaj sa temeljno i znalački urađenom monografijom „Stripske majstorije Ive Kušanića“ koju je priredio i predgovor napisao upravo Zdravko Zupan a objavila kuća „Modesty stripovi“ pouzdanog i agilnog Živojin Tamburića, zaljubljenika i teoretičara stripa. Značajan doprinos knjizi, u vidu analitičkog drugog pogovora, dao je i Vasa Pavković, još jedan vrsni i autoritativni strip teoretičar.
Ivo Kušanić (1924-2003) ostao je u sećanju generacija kao izvrsni karikaturista lista „Politika“ gde je nastavio sjajni niz karikaturista prethodnika, Pjera Križanića i Zuke Džumhura. Više je puta zapažana njegova umešnost da suštinu događaja „uhvati“ u jednom crtežu. No, Kušanić je u svet likovne umetnosti ušao kao strip crtač i to kao - petnaestogodišnjak. U „Mickey stripu“ je objavio prvu tablu humorističkog vestern stripa „Džek Džekson i Bimbo Bambus“ po scenariju Valtera Nejgebauera. Po gašenju „Mickey stripa“, „Mickey strip Oka“ i „Novog Vandrokaša“ te izbijanja rata Kušanić je uhapšen zbog ilegalnog rada. Posle izlaska iz logora 1943.g. odlazi u partizane i nastavlja da crta ilustracije i karikature za razne biltene i novine. U listu „Mi mladi“ objavljuje strip „Ćira i Mira“ po scenarijima više autora među kojima je i Branko Ćopić; 1944.g. za list „Pioniri“ po Ćopićevom scenariju nastaje strip „Udarna grupa 'Đoke Štormovika'“. Kada 1945.g. zbog promene ideološkog stava stripovi bivaju proglašeni za nepoželjne i odstranjeni iz svih novina, Kušanić započinje školovanje na likovnoj akademiji. Godine 1951. za list „Pioniri“ Duška Radovića, crta strip „Šumska priča“ a 1954.g. za „Jež“ „Pukovnika Vineršnicla“. U „Malom ježu“ objavljuje stripove „Doživljaji male Vere“ i „Džim Kolibri“ a od 1962. do 1966.g. 12 epizoda stripa „Ješko Ježić“ kao i samostalne geg strip table. U strip svesci „Nesalomljivi“ iz 1964.g. Kušanić predstavlja vesele zgode i nezgode partizana Srećka.
„Stripske majstorije Ive Kušanića“ otvara 10 tabli kolorisanog stripa „Džek Džekson i Bimbo Bambus“. Ležerni karikaturalni crtež potpuno odgovara humornom-geg sadržaju; mladi crtač uspešno je odgovorio izazovu otežanom odsustvom dijaloga. Dogodovštine pionira Mire i Ćire nastajale su u teškim ratnim prilikama pa je crtež rudimentaran, sveden na najosnovnije linije i grubu kompoziciju; kako su se uslovi poboljšavala tako je crtež od puke ilustracije potpisanih stihova postajao ravnopravan segment stripa. Mada se strip neminovno bavio ratom i propagandom nove vlasti, pojedine „epizode“ nose odgovore na univerzalna pitanja odrastanja i formiranja vrednosnih stavova mladih ličnosti. „Udarna grupa 'Đoke Štormovika'“ je humorna priča o malim ilegalcima a Kušanićev crtež olovkom sa puno mekih senčenja podseća na ilustracije Zmajevog „Nevena“. U veselom tonu su i „Majstorije druga Srećka“, zgode i nezgode ne baš primernog ali snalažljivog partizana Srećka. Kušanićev uverljivi crtež mimika i gegova bitno doprinosi čitavoj atmosferi. „Pukovnik Vineršnicl“ je kratki ratno-špijunski strip razbarušenog crteža koji je bliži „produženoj“ karikaturi. „Doživljaji male Vere“, kriminalističkog zapleta adekvatno su stripovski koncipirani, realistički crtani sa ponešto redukovanim detaljima.
Umesto rutinske reklame za „Tomosov“ moped „Kolibri“, „Džimi Kolibri“ je sjajna strip groteska smeštena na Divlji zapad sa nizom duhovitih rešenja (otmica devojke sa plakata, hvatanje nevaljalca opravdano praktičnim razlogom - krajem stripa koji postoji u strip svesci koju nevaljalac lista). Poigravanje ikonografijom vesterna uz aluzije na tadašnje popularne teme (seriju „Servisna stanica“, strip „Talični Tom“) i sjajnu upotrebu crteža i njegovih namernih nesavršenosti podseća na ingeniozni strip Miloša Krnjetina „Strašni O'stoja“ i svakako je jedan od Kušanićevih bisera.
Četiri epizode stripa o Ježiću Ješku pružaju uvid u basnoliki svet životinja koje govore i ponašaju se kao ljudi, žive u gradovima ili prirodi. Zapleti su kriminalistički, „varljivo“ svakodnevni ili fantastički, sa simpatičnom karakterizacijom (jedna životinja-jedan karakter), dosetkama i šaljivim poukama, crtež je slobodan, jednostavan i nadahnut a celokupna atmosfera stripa sjajna; čini se da je ovo najzrelije Kušanićevo strip delo. Četiri strip gega pod imenom „Doživljaji Glupog Avgusta“ mada humorno intonirana nose u sebi patos gorčine koja izbija iz replika kao i svedenog crteža.
Znatiželjni mladi čitalac će u ovoj reprezentativnoj knjizi upoznati velikana 9. umetnosti čiji opus osim pohvala zaslužuje i mnogo veću pažnju izdavača. Čitaoci sa dužim stažom rado će se podsetiti stripova koji su ih uveseljavali i učili i još jednom potvrditi da valjan strip, kao i svako umetničko delo, lako preskače barijeru godina ostajući jednako ubedljiv i uzbudljiv.
(„Dnevnik“, 2015)
|
Objavljeno: 23.10.2015.
|
Stranica posvećena festivalima stripa... |
Press: Strip vesti
|
...napokon je pred vama!!!
Napokon je na novopokrenutoj, davno najavljenoj, stranici koja predstavlja festivale stripa u regionu, postavljen prvi prilog. Odmah se moram izviniti Mikiju Pješčiću koji je na prvi poziv, već nakon par sati, poslao potrebne elemente za predstavljane Međunarodnog salona stripa u organizaciji SKC Beograd. Ali, želeći da ambicioznije krene stranica odlagao sam pokretanje dok se ne sakupi više "materijala". Naravno, do toga nije došlo, a ja nisam stizao ljude da teram i požurujem, pa se otvaranje stranice odlagalo. Pa je i predstavljanje ovog festivala kasnilo mesecima... i mesecima...:(
Ova stranica na sajtu Strip vesti inače ima za cilj da omogući i olakša pronalaženje svih bitnih i relevantnih informacija o regionalnim festivalima, na jednom mestu. Tako da ponavljam poziv svim organizatorima festivala stripa u regiona da, po uzoru na SKC iz Beograda pošalju svoje prezentacije. Prilog treba da bude opšeg i trajnog karaktera, sa svim servisnim informacijam koje mogu biti potrebne zainteresovanima da posete festival. Naravno, korekcije, pogotovo sa pomenama datuma održavanja u tekućoj godini su moguća i podrazumevajuća. Dakle, poziv svim regionalnim festivalima stripa da se predstave i dalje važi. Strip vesti su tu za Vas.
Adresa je sledeća: www.stripvesti.com/festivali
|
Objavljeno: 21.10.2015.
|
Strip: Striptokok (27) |
Autor: Davor Schunk
|
|
Objavljeno: 21.10.2015.
|
Stripolis #7 |
Press: Branko Đukić
|
STRIPOLIS (ne dopušta vam da predahnete) Iz štampe je izašao
sedmi po redu časopis STRIPOLIS.
Kao i obično donosi niz prijatnih iznenađenja...
Više detalja u sledećim
"Strip Vestima"
|
Objavljeno: 19.10.2015.
|
STRIP KONKURS ZA OSMOŠKOLCE... |
Press: Likovni centar
|
Od prošle godine Strip vesti dodeljuju nagradu za za najoriginalnijeg strip junaka |
...još nije kasno da pošaljete
radove svojih učenika!!!
CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE
DECE I OMLADINE VOJVODINE I
D. D. ''MARKETPRINT'' NOVI SAD
uz podršku STRIP VESTI
RASPISUJU KONKURS ZA 29. IZLOŽBU AUTORSKOG
STRIPA
UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA
Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želјi da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.
Uslovi konkursa:
-strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika
-svaki učenik može da pošalјe po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa
-eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje
Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodelјeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.
Radove slati do 31. oktobra 2015. godine na adresu Centra za likovno vaspitanje
USLOVI KONKURSA SU:
Na konkursu mogu učestvovati deca predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, preko ustanova ili individualno. Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Molimo Vas da ne šalјete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini...). Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.
Adresa Centra je:
Cvećarska 22, 21000 Novi Sad, mob. 063 1074771
clikvasp@gmail.com • www.likovnicentardece.org
Radove poslate u rolni žiri neće uzimati u obzir.
Molimo vas da na poleđini svakog rada čitko, štampanim slovima ispišete sledeće podatke:
-ime i prezime deteta, razred,
-naziv škole
-mesto i poštanski broj
-ime i prezime likovnog pedagoga
-kontakt telefon i elektronska pošta
|
Objavljeno: 19.10.2015.
|
Strip: Montenegrini (339) |
Autor: Simon Vučković
|
|
Objavljeno: 19.10.2015.
|
Post Scriptum (153) |
Autor: Zoran Đukanović
|
Sada su zajedno
(Zdravko Zupan, 1950-2015)
Zdravko Zupan je prvi čovek koga sam, na samom početku osamdesetih, upoznao iz sveta stripa. Imao sam sreću, naišao sam na autentičnog poznavaoca i - predstavnika tolerancije. On me je doveo na skupljanja u „Mažestiku“. Prišao mi je u tada legendarnoj knjižari u Cetinjskoj ulici, video da držim knjigu o stripu Srbe Ignjatovića i, kada je čuo moje ime, ubedio me da treba da dođem sa njim u „Mažestik“ i upoznam se uživo sa ostalima iz „Beogradskog kruga 2“. Od tada se Zdravko i ja nismo razdvajali. I danas se družimo e-mailovima, a ja ne propustim nijedan dolazak u Beograd da se opet družimo. Moram da ispravim poslednju rečenicu, važila je do pre neki dan. Na otvaranju Salona stripa 24. septembra rekao sam publici da sam srećan što sam ponovo u Beogradu baš te večeri kad mogu da podelim radost za nagradu za životno delo sa Zdravkom, mojim prvim i najdužim prijateljem u svetu stripa i da on ovu nagradu zaslužuje više od svih ljudi. Gledao me je i prekorno klimao glavom, neiskorenjivo skroman. U ponedeljak mi je poslao mejl: „Hvala na poslatim ilustracijama. Inače, tu knjigu sam pročitao kao klinac i po njoj počeo da crtam strip.“ Odnosilo se na ilustracije Aleksandra Hecla za knjigu Aleksandra Beljajeva Zvezda Kec. U petak, u amsterdamskoj samoposluzi me je zveknula poruka: Zdravko je umro. Plakao sam kao dete, zatečen vlastitom reakcijom među ljudima koji su blenuli u mene. A što ridati? Uvek sam se podsmevao metafori o moralnim vertikalama. E, Zdravko je bio samozatajni stub ontološkog poretka stripskog sveta.
Sada su zajedno - Andrija Maurović i Zdravko Zupan (snimio Dušan Reljić)
Osamdesetih smo se bacili na iskorenjivanje kulturnog neuvažavanja stripskog medija, zajedno organizovali niz izložbi za koje drugi kažu da su bile ključne - od Strudentskog kulturnog centra, preko Doma armije, do Muzeja Savremene umetnosti - pisali kataloge zajedno, žirirali diljem tadašnje Jugoslavije, lobirali za stripske vrednosti i protiv klanskih privrženosti. Bili smo zanimljiv par, Zdravko kao pre svega zastupnik klasičnih vrednosti u stripu i ja, u to vreme pre poznat kao zastupnik moderniteta i subverzije stripskih kanona. Obojicu nas je poražavala uzajamna otvorenost da slušamo argumentaciju jedan drugoga. „Klasičar“ Zdravko je bio osoba zahvaljujući kojoj je na prvom Salonu jugoslovenskog stripa u Vinkovcima 1984. uvedena nagrada „Strip novog senzibiliteta/inovacija“. Pred ratove, godinu i po dana smo radili metodologiju za zajedničku enciklopediju svetskog stripa. Onda sam otišao u Amsterdam, pre dvadeset četiri godine. Ove godine pregovarali smo da li da radimo Leksikon stripa, projekat koji nam je ponuđen. Opet smo se s zajedničkom strašću baktali metodologijom.
Zdravku su najveći svetski uzori bili Hal Foster i Aleks Rejmond. Oko domaćih genija stripa bili smo u potpunosti saglasni: Andrija Maurović, prvi među najkreativnijima, magovima ovog medija. Pre par godina Zdravko mi je poslao jednu fotografiju, rekao mi je da mu je možda najdraža. Na njoj grli velikog maga. Sada su zajedno.
(Vreme br. 1293, Beograd, 15. 10. 2015) |
Objavljeno: 18.10.2015.
|
Komikaze News |
Press: Ivana Armanini
|
Izašao je Beđomatik #4!!!
LINK: komikaze.hr/wiki/bedomatik4-is-out/
WEBZINE BEĐOMATIK#4 was made on DIY workshops in Ljubljana, during the FEMICOMIX exhibition. It consists of 117 original badges made by 37 authors of all generations.
BEĐOMATIK is a DIY workshop for original badges. Every visitor is invited to make two badges with the assistance of the Komikaze team: one “take-away” and one for the exhibition. All badges are photographed and published on the Komikaze info portal in a form of a webzine Beđomatik. Workshop is open and free
BEĐOMATIK#4 AUTHORS: Ivana Pipal, Nina Bunjevac, Petra Brnardić, Olaf Ladousse, Ena Jurov, Petra Balekić, Aja Sredanović, Brane Zorman, Irena Pivka, Darko Macan, Martin Ramoveš, Ada Černoša, Lovro Smrekar, Matej De Cecco, Pia Nikolič, Kvartir, Mara Vuić, Urška Jež, Ira Černoša, Barbara Beškovnik, Mik, Ksenija, Zoki, Doms, Nataša, Neli, Simona, Anže Buh, Edna Jurcan, Omar Ivančić, Anja Menzinger, Filip Terpinc, Tena, Lili, Tomaž Zaniuk & Ivana Armanini.
* 4 authors were specially invited for the workshops from Croatia:
Pipal, Brnardić, Jurov i Balekić.
THNX TO ALL!
FEMICOMIX exhibition: 29th September – 19th October
Beđomatik workshops: 29th September, 6th and 10th October
Place: Kamera Kino Šiška/ Ljubljana, Slovenia
Photoreport + Facebook photoreport
Partners: Komikaze, Kino Šiška and Mesto Žensk/ Support by: Cultura nova Foundation, Ministry of Culture of the Republic of Croatia, City of Zagreb 2015.
www.komikaze.hr
|
Objavljeno: 17.10.2015.
|
Strip: Cane (210) |
Autor: Goran Milenković
|
|
Objavljeno: 17.10.2015.
|
Dok tutnje svemirski bodovi... |
Autor: Ilija Bakić
|
...ili megafinale megaepopeje.
„Završni Inkal“ Žodorovskog i Landrona;
izdavači „Darkwood“ i „Čarobna knjiga“, 2014.
Trotomni strip „Završni Inkal“ iz scenarističkog pera Alehandra Žodorovskog (1929) odnosno likovnog pera/četkica i boja Ladrona (1967), kod nas objavljen u zajedničkom izdanju „Darkwooda“ i „Čarobne knjige“, trebalo bi, kako to i naslov kaže, da okonča dugu strip sagu koja je decenijama omiljeno štivo sladokusaca i poznavalaca odnosno kritičara 9. umetnosti.
Serijal o Inkalu započet je davne 1981. godine albumom „Crni Inkal“ koji su potpisali scenarista Žodorovski i crtač Mebijus. Sledilo je, do 1989. godine, još pet albuma. Žodorovski je Inkalov univerzum proširio u „Žodoverzum“ u koji je smestio serijale o mladosti Džona Difula (od 1988-1995, crtež Zoran Janjetov), o Metabaronima (od 1992-2003, crtež Huan Gimenez) odnosno o Tehnopapama (od 1998-2006, crtež Zoran Janjetov) te o događajima posle Inkala (crtež Mebijus i Ladron, album iz 2000.). Svi ovi nastavci, „prikveli“ i pobočne priče imali uspeha među publikom i stručnjacima a deo te slave utemeljen je upravo na originalnom Inkal serijalu. Konačno, Žodorovski je, kao umetnik od integriteta duboko svestan svojih snaga i ograničenja, posebno onog životnog, smatrao za potrebno da sam okonča i serijal o Inkalu.
Pripovest o nespretnom detektivu slikovitog prezimena, Džonu Difulu, pripada naučnofantastičnom žanru, podžanru „spejs opera“ koji je bio popularan u prvoj polovini XX veka, u američkim petparačkim „palp“ časopisima. „Spejs opere“ se „bave“ jurnjavama uzduž i popreko svemira u sjajnim brodovima, sa moćnim oružjima, velikim bitkama u ratovima između moćnih svemirskih carstava koja stvaraju ljudi i raznorazne inteligentne vrste alijena ili robota. Svemirske avanture su „modernizovane“ pustolovine na divljim granicama (ne)poznate Zemlje u kojima su ljudi, časni i pravedni (i beli), dežurni pobednici i spasioci Univerzuma, slobodnog sveta, tržišta i demokratije. Razvojem naučne fantastike „spejs opera“ biva potisnuta na marginu odakle je mnogi pisci pokušavaju „revitalizovati“.
Žodorovski se u Inkalu koristi iskustvima „spejs opere“, one „palp“ (sa bombastično/besmislenim „hiper“, „ultra“, „mega“, „super“ i sličnim gradacijama brzina ili snaga) kako bi uspostavio određene relacije prepoznavanja, koje će biti potpomognute humornom pojavom nevoljnog (anti)heroja Difula. Na tragu „spejs opere“ su i kastinske podele svemirskih društava/organizacija; svaka od njih oličava jedan princip mogućeg usmeravanog razvoja civilizacija. Na tako postavljenu (svemirsku) scenu Žodorovski izvodi i bića božanskih snaga koja pokreću dešavanja rukovodeći se etičkim ili ezoterijsko/mističnim principima (ima takvih entiteta i u klasičnoj „spejs operi“ ali ne sa ovakvim kvalitetima). Žodorovski, potom, poseže za iskustvima antičkog teatra u kome su ljudi i bogovi u direktnoj vezi „licem u lice“, u kome su pojedinačno i opšte, mikro i makro u tesnoj, dinamičnoj interakciji. Prisustvo božanskog neminovno čini da se lične ljudske vrline i mane pojednostavljuju i postanu jednodimenzionalne - a to Žodorovskom daje mogućnost za zabavno multiplikovanje Difula u prvom i drugom tomu „Završnog Inkala“.
U „Završnom Inkalu“, originalno objavljenom od 2008. do 2014., u tri albuma „Četiri Džona Difula“, „Luz De Gara“ i „Gorgo Nitkov“, Žodorovski je hteo da sve stvari (makar i nategnuto) dovede u (prividni) red pa je u tu svrhu „započeo“ mnoštva grandioznih borbi i ratova. Zbog toga u sva tri toma tutnje svemirski brodovi „opasnog izgleda“, sevaju bombe i sečiva, raspadaju se svetovi. Ladron je imao težak ali zahvalan posao da u slike jakih boja, kontrasta i (simuliranih) pokreta pretoči ova mega epska dešavanja. Otuda su „masovne scene“ (pre)bogate detaljima i pravo zadovoljstvo za razgledanje i divljenje. Naravno, omaž virtuoznom Mebijusu se podrazumeva, što, opet paradoksalno, otkriva svu snagu njegove nedostižne jednostavne a upečatljive linije i kompozicije.
„Završni Inkal“ je spektakularno megafinale znamenite strip sage koja je obeležila poslednje decenije XX veka i početak XXI. Ova činjenica neminovno izaziva divljenje i poštovanje (i pored zadrške zbog slabijih delova priče) i navodi čitaoca da ponovo, od početka do kraja, pročita povest o Inkalu.
(„Dnevnik“, 2015)
|
Objavljeno: 16.10.2015.
|
Alan Ford - Priče Broja Jedan #6 |
Press: Alan Ford CPG
|
Fordovci!
nove povesne storije Njegove Visosti opet su sa vama!
Od 15. oktobra potražite 6. broj "Priča Broja Jedan" na svim kioscima!
U novom broju pročitajte istinite priče o Danteu, Leonardu da Vinčiju, Jovanki Orleanki i Viljemu Telu!
Napisao: Max Bunker
Nacrtao: Dario Perucca
Cena na kioscima:
250 dinara
Cena u knjižari "Alan Ford":
225 dinara
|
Objavljeno: 15.10.2015.
|
Veseli četvrtak News |
Press: Veseli četvrtak
|
|
|
Mister No #56:
Vreme ubica
piše: Michele Masiero
crta: Fabio Valdambrini
Tex #48:
Dokazivanje optužbe
piše: Claudio Nizzi
crtaju: Andrea Venturi
cena 230 dinara
Izdavač je
Beoštampa-Grafart iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com |
|
Objavljeno: 15.10.2015.
|
Vodič kroz svet stripa #5 |
Autor: Andrija Mihajlović
|
Madonine stripoeme
Ne brinite, ovo nije prica u stripovanoj biografiji popularne pevacice (ako ista postoji), vec nešto – bez trunke preterivanja – sasvim drugacije od stripova na kakve ste navikli...
Kada kažemo “svet stripa” – sintagma koja je, pored ostalog, i deo naslova ove kolumne – asocijacije su svakojake, ali će u VKSS biti prisutna dva glavna i nekoliko pratećih aspekata devete umetnosti, koji godinama ne prestaju da intrigiraju potpisnika ovih redova... Prvi je raznolikost (ili različitost), koja je u svakom pogledu nešto što bitno karakteriše svet stripa, bilo da govorimo o scenarističkoj ili crtačkoj. Međutim, crtačka je ono što najviše odvaja strip od srodnih umetnosti/medija, književnosti i filma, a približava ga slikarstvu. Što se scenarističke diferencijacije tiče, tu je važno sledeće: strip kao ogledalo stvarnosti. Gde sve autori pronalaze inspiraciju za priče u stvarnom životu, pa “preslikavaju” događaje na stranama svojih stripova, ali i kako nas uvode u kerolovske zemlje iza tog (ili tih) ogledala, takođe?
|
Strip između medija, umetnosti i zabave; vratićemo se na ovou Vodiču kroz svet stripa |
Drugi aspekt je – mojoj malenkosti daleko najzanimljiviji kada su stripovi u pitanju! – nikada isti odgovor na pitanje: gde se to strip (kao neraskidiv spoj crteža i teksta) nalazi između medija, umetnosti i zabave? Univerzalan (i diplomatski) odgovor bi, u najvećem broju slučajeva, glasio “negde između”, ali ovde ćemo se pozabaviti uglavnom onim naslovima koji na specifičan i autentičan način ističu položaj određenog naslova u navedenom “trouglu” i doprinose pomenutoj raznolikosti stripova. [Sad, odličan odgovor je, doduše, dao čuveni teoretičar stripa, Skot Meklaud, u kultnoj knjizi-stripu o devetoj umetnosti, “Kako čitati strip”. On navodi šest kreativnih koraka kroz koje svaki umetnik, pa i stripski, mora da prođe, a to su: 1) ideja (ili svrha), 2) oblik (ili forma), 3) idiom (ili način izražavanja), 4) struktura (dela), 5) zanat i 6) površina. Više o tome možete pročitati ovde, a za potrebe ovog teksta navešćemo da, ako stvaralac, prema Meklaudu, prednost daje svrsi, strip je više medij, dok, ako dominira forma, strip je više umetnost.]
Otuda, u potrazi za drugačijim, inovativnim i neobičnim stripovima, onima za koje već na prvi pogled zna da su nešto posebno, čovek se najlepše iznenadi onda kada naiđe na neki kakav bukvalno nije-mogao-ni-da-zamisli! I upravo je takva serija stripova “Sve uz kafu” (slobodan prevod originalnog naslova “All Over Coffee”) američkog autora Pola Madone: šetnja kroz (ne)stvarno, pesnički pogled na svet, koji će čitaoce na neponovljiv način podsetiti koliko često gledaju, a ne vide (ili postaviti pitanje: gde gledate?). Sad, moguće je kako će se naći neko ko će s negodovanjem opaziti kako ovo nije strip u svom uobičajenom obliku, ali zar negde piše da mora (baš uvek) tako da bude? (U stvari, kako to da Madonin rad i jeste i nije strip? A dalje, ako nije strip, pa šta je onda?)
Najpre, radi se o seriji nedeljnih radova, koje autor piše i crta za San Francisco Chronicle od 2004. godine. Kaiševi/table poprimaju različite forme, ali su najčešće poput fotografije, koja može samostalno stajati i bez reči prenositi poruku koju sadrži (ako je sadrži), ali se Madona s rečima snalazi onoliko dobro koliko i s crtežom – bilo da je to neka kraća misao, citat ili nešto duže razmišljanje, pa i dijalog – i stvara predivan (uglavnom jednopanelni) spoj crteža i teksta, koji bismo mogli okarakterisati kao strip-mural, strip-minijaturu, strip-razglednicu,strip-citat, strip-skicu, strip-pejzaž... I kako još sve ne, ali verujem da bi prava reč za ovakvu formu mogla da bude: stripoema.
Mada to nije uvek slučaj, najčešće je glavni "junak" Madoninih stripoema – San Francisko, predstavljen na atipičan način, jer kada neko želi da prikaže bilo koji veliki grad, fokusira se na ono što je prepoznatljivo. Nasuprot tome, autor "hvata" i beleži upravo ona mesta, predele, trenutke i situacije, koje, čak i ako bismo se našli u San Francisku, verovatno ne bismo videli i iskusili, jer ne bismo znali gde da ih tražimo; osim ako možda ne zalutamo. (Rečeno važi ne samo za Frisko, već i za sve druge gradove i mesta širom sveta, koje je autor vremenom obišao i upoznao.) A čak i onda kada čitaocima predstavlja simbole grada, poput jednog od najlepših i najpoznatijih mostova na svetu, Golden gejta, Pol Madona to čini na sebi svojstven način...
Strip-table iz “All Over Coffee” serije očito su nalik starim, požutelim umetničkim fotografijama. No, onda kada je, za ono što želi da kaže ili istakne, to potrebno, Madona napušta karakterističan sepija efekat i ubacuje boje, ali utisak je uvek isti: njegove stripoeme odvlače vas negde gde se, makar nakratko, zaustavlja protok vremena i omogućuju da osetite atmosferu koja krasi neka istovremeno i udaljena i bliska mesta, koja će vam, na način koji čak nije moguće uvek racionalno objasniti – ili opisati, svejedno – delovati poznato, najbliže tome: kao da ste ih sanjali.
(Nesvakidašnji Madonin grafički izraz kao da je inspirisan jednom mišlju Milana Kundere – a čija je sjajna potvrda! – da mašta čitaoca “automatski dopunjuje piščevu viziju”, što bismo mogli potkrepiti već prvom tablom, malim omažem ovom piscu...)
Još, u nekim radovima, Madona sâm otkriva pozadinu svog stvaralaštva, koje nadilazi postojeće forme, pa i žanrove...
Pol Madona je ujedno urednik stripskog odeljka sajta posvećenog pop-kulturi, The Rumpus, gde možete pronaći i radove drugih autora, a “Sve uz kafu” možete pratiti ovde. Postoje (za sada) dve kolekcije ove serije, “All Over Coffee” i “Everything is its own reward”, izdavača City Lights. (Čitajte “Sve uz kafu” i ne dozvolite sebi da zaboravite one naizgled nebitne stvari i detalje... Sve one sjajne “sitnice koje život znače.”)
[Premijerno objavljeno: stripovi.com, 16.07.2015] |
Objavljeno: 14.10.2015.
|
Zdravko Zupan (1950-2015) |
Press: USUS
|
Sahrana
Poštovani,
Obaveštavamo vas da će sahrana našeg kolege i osnivača USUS-a Zdravka Zupana biti na Novom bežanijskom groblju na Novom Beogradu, u sredu, 14. oktobra, u 13 časova. Gradskim saobraćajem je to pretposlednja stanica autobusa br. 65.
Molimo vas da obavestite i druge kolege, ako postoji mogućnost da ne znaju za ovo obaveštenje.
Sa poštovanjem,
Zoran Stefanović
|
Objavljeno: 12.10.2015.
|
Zdravko Zupan (1950-2015) |
Press: USUS
|
Preminuo Zdravko Zupan,
velikan evropskog stripa.
Od posledica srčanog udara, u Zemunskoj bolnici u petak 9. oktobra preminuo je u 65. godini Zdravko Zupan, beogradski istoriograf, umetnik, izdavač i urednik — po mnogima ključna ličnost modernog jugoslovenskog i balkanskog stripa. Između ostalog, utemeljio je istoriografiju jugoslovenskog stripa, crtao stripove za velike svetske izdavače Diznija, Hanu-Barberu i Kauku, a urednički je osmislio mnoga izvanredna izdanja za decu i odrasle. Stripovi su mu objavljivani u dvadesetak zemalja na tri kontinenta, na preko 15 jezika.
Zdravko Zupan je rođen u Zagrebu 7. februara 1950. godine. Kada je imao devet meseci porodica se preseljava u Beograd. Tu je završio osnovnu i Grafičku tehničku školu, a potom nastavio studije na likovnom odseku Više pedagoške škole u Beogradu.
Jedan je od osnivača stripske grupe „Beogradski krug 2“. Bio je član sekcije istoričara umetnosti ULUPUDS od 1987. godine i jedan od utemeljivača Udruženja stripskih umetnika Srbije 2010. godine. Samostalnom autorskom izložbom u Beogradu i Nišu obeležio je 2015. pedeset godina od objavljivanja svog prvog stripa.
Umetnički rad
Kao stripski umetnik debitovao je 1965. godine u beogradskom Malom ježu, a dve godine kasnije počinje saradnju sa gornjomilanovačkim „Dečjim novinama“.
Polovinom sedamdesetih godina nacrtao je dve epizode stripa „Fix und Foxi“ za poznatog minhenskog izdavača Rolfa Kauku. Radio je kao crtač na licencnim serijalima „Tom & Jerry“ po scenarijima Lazara Odanovića i svojim za zagrebački „Vjesnik“ i „Miki Maus“ u francuskom magazinu Le journal de Mickey od 1991. do 1994. po scenarijima Fransoaza Korteđanija. U Srbiji je bio zapažen Zupanov strip „Miki i Baš-Čelik“ (Mikijev zabavnik, 1999) prema scenariju Nikole Maslovare (izdavač: „Politika“), u kojem je svet Mikija Mausa spojen sa srpskom narodnom bajkom.
Zupan je tvorac i poznatih serijala „Zuzuko“ i „Munja“, objavljivanih u Srbiji, Hrvatskoj i Rumuniji.
Istorija jugoslovenskog stripa
Pored stvaranja, bavio se istorijom i kritikom srpskog i jugoslovenskog stripa. Publicistički rad započeo je 1979. na stranicama YU stripa uređujući rubriku „Iz istorije jugoslovenskog stripa“. Ova rubrika, u kojoj su prvi put predstavljeni mnogi autori, njihovi junaci, ali i izdanja, izlazila je sve do 1986. godine. Iz nje je proizašao i prvi tom monografije Istorije jugoslovenskog stripa, nastao u saradnji sa Slavkom Draginčićem, 1986. godine, u kome je dat iscrpan istoriografski pregled razvoja jugoslovenskog stripa s kraja prošlog veka pa sve do 1941. godine, kao i biografije i stripografije skoro svih najvažnijih autora.
Tekstove iz ove oblasti objavljivao je u raznim listovima i izdanjima, kako u zemlji (Glas omladine, Strip zabavnik, Naš strip, Stripoteka, Književna reč, Vreme...), tako i u inostranstvu (Tomart’s Disneyana, International Journal of Comic Art, Le Collectionneur de Bandes Dessines, Biografiččeskiй slovarь, Hudožniki russkogo zarubežья 1917-1939, Donau, SIGNs, Strip revija).
Sa Živojinom Tamburićem i Zoranom Stefanovićem autor je kritičkog leksikona Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u XX veku (Beograd 2011) koji je dobio Nagradu za izdavački poduhvat godine na Beogradskom sajmu knjiga.
Bio je organizator ili jedan od organizatora više značajnih izložbi stripa.
Uređivanje i izdavaštvo
Svoja znanja je primenio i kao izdavač-urednik. Na jednoj strani, to su bila izdanja za poznavaoce kao što su revije Cepelin i Ekstra cepelin ili serija reprinta iz zlatnog doba srpskog stripa, a sa druge, paleta izdanja za decu, visoko ocenjena i od stručnjaka i od publike svih naraštaja – Dečji enigmatski zabavnik Munja, Munja strip i Munja bojanka.
Tokom 1987. godine bio je urednik stripa u Kekecu, jednom od najznačajnijih strip-nedeljnika druge Jugoslavije. Krajem 1998. godine u saradnji sa V. Pavkovićem priredio je za „Stubove kulture” knjigu Dečji bioskop u kojoj su sakupljeni radovi „srpskog Vilhelma Buša“ – slikara i pesnika Brane Cvetkovića, i uredio stripski dodatak u knjizi Srećka Jovanovića Veliki san („Arhiv“, Pančevo, 2007). Autor je monografije koja je 2007. proizašla iz saradnje sa festivalom GRRR! — Vek stripa u Srbiji, kao i monografija Veljko Kockar — strip, život, smrt (2009), Zigomar — Maskirani pravednik (2011), Uragan (2012), Doživljaji Mike Miša (2014) i Stripske majstorije Ive Kušanića (2015). Priredio je tematski trobroj časopisa Gradac posvećen stvaralaštvu Andrije Maurovića (2013).
Priznanja
Zbog neprocenjivog doprinosa, Zdravko Zupan je dobio sva glavna priznanja regionalnog stripa: Nagrada za teorijski doprinos razvoju jugoslovenskog stripa (IV Salon jugoslovenskog stripa, Vinkovci 1988); Nagrada „Fra Ma Fu“ za poseban doprinos razvoju jugoslovenskog stripa (OK SSOV i „Strip klub 85“, Virovitica 1988); Nagrada „Srećko Jovanović“ (Međunarodni salon stripa, SKC Beograd, 2009); Memorijalna plaketa za doprinos srpskom stripu „Nikola Mitrović– Kokan“, Leskovac 2011); za kritički leksikon Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u XX veku (koautorski sa Živojinom Tamburićem i Zoranom Stefanovićem): Nagrada za izdavački poduhvat godine na Beogradskom sajmu knjiga, i stripski događaj godine u NIN-u (Beograd) i Jutarnjem listu (Zagreb); Plaketa „Stevan Sinđelić“ SO Pantelej za doprinos stripu i Priznanje za doprinos srpskom stripu Međunarodnog salona stripa u SKC (2015).
|
Objavljeno: 10.10.2015.
|
Strip: Cane (209) |
Autor: Goran Milenković
|
|
Objavljeno: 10.10.2015.
|
Divlji zapad posle apokalipse |
Autor: Ilija Bakić
|
„Džeremaja, prvi tom“ Hermana;
izdavač „Čarobna knjiga“, 2013.
Herman Ipen (1938) ubraja se među najbolje autore francusko-belgijske strip škole poslednjih decenije XX veka i prvih XXI veka. Nesuđeni stolar i arhitekta kao strip crtač debitovao je 1964. godine u magazinu „Spiru“. Njegov rad, posedno na istorijskom stripu „Jugurta“, zapazio je afirmisani scenarista Greg i ponudio mu saradnju na pustolovnom serijalu „Bernard Prins“ koji je Herman crtao od 1966. do 1980, godine (ukupno 18 albuma). Po Gregovim scenarijima Herman 1969. godine započinje rad na vestern serijalu „Komanča“ (do 1983. ukupno 14 albuma). Oba serijala bila su vrlo popularna i uglavnom pozitivno ocenjena kod kritike. Ipak, Gregove priče su, zbog njegove prezauzetosti, bivale sve slabije pa je Herman, čiji se crtačka veština razvijala, počeo da razmišlja o samostalnom stripu u kome bi bio kompletan autor. Konačno, 1978. godine pojavila se, u nekoliko strip magazina (1979. u jugoslovenskom magazinu „Strip art“ urednika Ervina Rustemagića), prva epizoda serijala „Džeremaja“. Uspeh „Džeremaje“ naveo je Hermana da zaključi svoju saradnju sa Gregom i potpuno se „osamostali“. Godine 1983. Herman započinje novi serijal „Tornjevi Boa-Morija“, situiran u srednji vek u Evropi, koji će se nominalno okončati posle 10 albuma ali i pretočiti u serijal „Boa-Mori“ (sa do sada objavljenih 5 albuma, po scenarijima Hermanovog sina Iva). Pored ovih serijala Herman je uradio, samostalno ili po tuđim scenarijima, 22 nezavisna („one shot“) albuma. Sa ovakvo blistavim opusom Herman je nesporno jedan od najzapaženih savremenih strip autora.
„Džeremaja“ je spretno zamišljena mešavina naučne fantastike i vesterna. Opšti okvir i temelj svih priča je građansko-rasni (crnačko-belački) rat u SAD koji je, nakon upotrebe atomskih bombi, najvećim delom uništio dotadašnju civilizaciju. Život se, ipak, nastavlja ali u sasvim drugačijim uslovima: centralne državne vlasti nema, genetske mutacije izazvane radijacijom postaju očigledne, ljudi su se organizovali u manje zajednice a praznim prostranstvima lutaju horde bandita i otpadnika, između pravde i sile postoji znak jednakosti jer ko ima silu taj je u pravu. Ljudi ponovo žive kao u doba Divljeg zapada mada, ti-i-tamo, još postoje i funkcionišu enklave koje koriste tehnologiju XX veka. Glavni junaci serijala su dvojica mladih momaka, Džeremaja i Kurdi Maloj. Džeremaja je oličenje poštenja i naivnosti dok je Kurdi „ispekao zanat“ lutalice koji iznad svih principa stavlja sopstveni opstanak. Dvojac se, uz manje ili veće konflikte, slaže i dopunjuje i, na svom putovanju bez cilja, upada u razne nevolje stajući na stranu slabijih. Tokom vremena (pretočenih u, za sada, 33 albuma a 34. izlazi 2. oktobra ove godine) Džeremaja polako sazreva i menja se, pokušava da se smiri, dok Kurdi ostaje neukrotivi vragolan, veran samo sebi i vezan jedino za svoju mazgu Ezru.
Kako je vreme potvrdilo „Džeremaju“ kao kvalitetni serijal pored novih albuma reprinutuju se i stare epizode u novoj opremi. Tako je i „Čarobna knjiga“ započela objavljivanje serijala u knjigama sa po tri epizode. Prvi tom, u punom sjaju kvalitetne štampe i tvrdog poveza, sadrži prve tri epizode objavljene 1978. i 1979. godine. U premijernoj „Noći grabljivica“ Džeremaja, kome trgovci robovima unište selo, upoznaje Kurdija i njih dvojica postaju „okidači“ pobune protiv ekstravagantnog zločinca, ljubitelja orlova, koji robove prodaje nezavisnoj državi Indijanaca. „Usta puna peska“ dovode mlade pustolove usred sukoba bandita i milicije oko kovčega sa novcem dok su „Divlji naslednici“ još jedan susret sa nemilosrdnim vladarima malih zajednica i pokušajem borbe protiv njihove tiranije.
Džeremaja je, isprva, jedva stasali, neiskusni i naivni momčić koji je otrgnut iz relativne sigurnosti i bačen na nemilost (i retku milost) ljudi ogrubelih u svakodnevnoj borbi za opstanak. Kurdi je, mada mlad, prekaljeni borac (reklo bi se ne uvek u časnim rabotama) koji nema iluzija i sklon je lakšim rešenjima problema. U mračnom okruženju dobrodušna naivnost i vera u humanost nisu vrline već mane mada su obični ljudi, kada su priterani uza zid, spremni da se bore za opšte dobro. Džer i Kurdi često su upravo onaj trun koji će učiniti da tas pretegne na stranu odbrane čovečnosti a ne na stranu pokoravanja i poniženja.
Herman, vičan vestern ikonografiji (izbrušenoj u „Komanči“ kao jedinom evropskom serijalu koji može da parira „Bluberiju“), vešto je meša sa prizorima raspada i rasula moderne civilizacije; spajanje (i kontrapunktiranje) starog i modernog nudi neslućene mogućnosti za crtačke egzibicije. Usto, Hermanov osećaj za kadriranje i montažu izuzetno je „filmski“ tako da su priče dinamične a table sjajno komponovane. Crtež je jednako dobar u pejzažima kao i mimikama odnosno gegovima a kolor mu dodaje novi kvalitet.
Sveukupno, i posle gotovo četiri decenije od nastanka prve epizode „Džeremaje“ ubedljivo su, sveže i atraktivno štivo za stripoljupce.
(„Dnevnik“, 2015)
|
Objavljeno: 08.10.2015.
|
Novo na kioscima |
Press: Strip vesti
|
|
Stripoteka 1130
oktobar, 2015. godine
Mladi Bluberi
"Staza prokletIh"
scenario: F. Corteggiani
crtež: Blanc-Dumont
Spirit "Veliki okršaj"
autor: Will Eisner
Redov Bili
autor: Mort Walker
Hogar
autor: Dik Browne
Porodica Tarana
autor: Džo Makmanus |
|
|
|
|
Dylan Dog 100:
Obdukcija
scenario:
Giovanni Gualdoni
crtež:
Franco Saudelli
Cena:
230 dinara
|
|
|
|
Objavljeno: 07.10.2015.
|
Strip: Striptokok (26) |
Autor: Davor Schunk
|
|
Objavljeno: 07.10.2015.
|
Femicomix u Ljubljani... |
Press: Komikaze
|
...MESTO ŽENSK!
U Ljubljani se 5.10.2015. otvara 21. festival suvremene umjetnosti - MESTO ŽENSK. Njegov programski dio je krenuo 29.09. s projektom udruge Komikaze - FEMICOMIX na kom su gostovale autorice Petra Brnardić i Petra Balekić, uz nastup Zbora Praksa. 6.10. 2015. u Ljubljani gostuju Ivana Pipal i Ena Jurov na radionici Beđomatik, u okviru izložbe FEMICOMIX koja je u Kino Šiški otvorena do 19.10.2015.
* Više: komikaze.hr/wiki/29-9-2015-femicomix-ljubljana
ADA ČERNOŠA:
ŽENE U STRIPU ILI DA LI MOŽEMO SVE SAME?
„Izložba Femicomix na više načina rasvjetljava feminističku problematiku suvremenog stripa. Na prvom mjestu je zanimljiva već sama činjenica da mreža nezavisnog stripa Komikaze (izloženi stripovi su izbor iz njihovih fanzina i zbornika), vrijedi za „žensku“ iako je zapravo rodni sastav Komikaze izdanja prilično uravnotežen. Ipak, za žanr u kom su 90% pisaca i ilustratora kod dva najveća izdavaća, DC i Marvela, muškarci, takav odjek nas ne iznenađuje. Zadnjih godina je pod utjecajem feministične i LGBTQIA publike počelo uvođenje više ženskih, LGBTQIA, invalidnih, rasno i vjerski raznolikih karaktera a promjenio se rodni identitet i usmjerenje nekolicine postojećih (Thor je, primjerice, postao žena; Loki panseksualna osoba s fluidnim rodnim identitetom; Batgirl je dobila potpuno novo odijelo u kom uopće ne pokazuje kožu), no s tim novim i obnovljenim likovima strip ipak ne uspijeva ući u medijski najpopularniji (i najisplativiji) ogranak strip industrije – filmove i tv serije. Naravno da ovi uvidi o mizoginiji i drugim izmima ne vrijede samo u industriji; nekomercijalni strip također nije imun na seksističke, jednodimenzionalne, instrumentalizirane ženske likove i potpuno odsutne manjine.
Govoriti o „ženskoj“ (bilo kojoj) umjetničkoj vrsti je uvijek kontroverzno, i u takvoj situaciji je izložba 17 autorica već samo po sebi feminističko djelovanje. Neki radovi su direktno vezani na feminističku tematiku (naročito se istiću Mala djeca Anne Ehrlemark bez trunke materinskog osjećaja, duhovit strip Kako postići razmak među butinama Katie Woznicki o idealima ljepote i Parovi Petre Varl, koji tematiziraju društvene strukture i apsurd rodnih i drugih uloga), neke se indirektno oslanjaju na feminističku tradiciju kolaža koji podsjećaju na riot grrrl fanzine. Komikaze, koje izlaze također i u formi internet izdanja, na otvorenju u Kino Šiški su napravile radionicu beđeva pa je bilo nemoguće previdjeti njihovu predanost DIY (Uradi sam/a) vrijednostima. Svejedno nam je ako ste nas isključili iz svog muškog kružoka, gdje su stripovi mokri snovi o moći, slavi, ženama i rješavanju svijeta, kaže Femicomix, mi sve možemo napraviti same: svoje beđeve, svoje stripove, svoje medije.
I baš medij interneta je još jedan aspekt kog treba sagledati u feminističkoj analizi suvremenog stripa. Iako je u početku izgledalo da će širenje interneta uništiti potrebu za fanzinima i nadomjestiti ih tematskim internet stranicama, oni su upravo na internetu doživjeli svoj preporod u obliku elektronskih webzina gdje autori/ce lakše nalaze materijale za svoje papirnate fanzine. Internet je konačno demokratizirao stvaranje i objavljivanje i omogućio lakše povezivanje autora/ica baš specifičnih sadržaja sa ciljanom publikom. Sve to je dovelo do nastanka podžanra web stripa. On je autoricama, kojima to inaće vjerojatno ne bi uspjelo, uz brojniju publiku i prihode od oglasa, omogućio da žive od svog rada i tako malo popravio posljedice zatvorenih muških krugova. U svemu tome ne iznenađuje da su Komikaze, koje se kroz objavljivanje autorica iz različitih geopolitičkih sredina (s fokusom na Balkan) žele boriti protiv globalizacije ukusa, za svoj medij izabrale upravo internet.
Pored svega toga Femicomix se sadržajnom raznolikošću, obrađenim temama i uvjerljivošću izvedbe u vezi sa ženama u svijetu stripa pokazuju prije svega jedno - da su njihovi radovi kvalitetni i originalni i da autoricama, unatoć strukturnom seksizmu žanra kojim se bave, neće uzmanjkati volje i kreativnih tješenja za stvaranje i objavljivanje.“
IZVOR: www.cityofwomen.org/sl/content/2015/zenske-v-stripu-ali-vse-si-lahko-napravimo-same
FEMICOMIX PROJEKT uključuje 17 strip umjetnica i pokušaj je da se fokusom na prezentaciji manjeg izbora autorica potcrta snaga i potencijal ženskog autorskog izraza u suvremenom stripu. Selekcija od 17 autorica je nastala iz arhive objavljenih Komikaze izdanja (na internet portalu i printanih). Predgovor kataloga je napisala Asja Bakić.
FEMICOMIX AUTORICE: Ivana Pipal/ Hrvatska; Petra Brnardić/ Hrvatska; Petra Balekić/ Hrvatska; Ena Jurov/ Hrvatska; Dunja Janković/ Hrvatska; Lina Rica/ Hrvatska; Nina Bunjevac/ Kanada; Amandine Meyer/ Francuska; Amanda Baeza/ Portugal; Bojana Bogavac/ Crna Gora; Nele Broenner/ Njemačka; Neja Tomšič/ Slovenija; Petra Varl/ Slovenija; Katie Woznicki/ USA/Serbia; Agneizska Piksa/ Poljska; Anna Ehrlemark/ Švedska + kurator/ autorica: Ivana Armanini/ Hrvatska.
Događanje Femicomix/Ljubljana je ostvareno u organizaciji Komikaza, Mesta Žensk i Kina Šiške
Donator: Zaklada Kultura nova, Ministarstvo Republike Hrvatske i Grad Zagreb
www.komikaze.hr |
Objavljeno: 06.10.2015.
|
Turneja Nine Bunjevac... |
Press: Iztok Sitar
|
Strip Očetnjava, ki je kot Fatherland izšel konec leta 2013, je postal prava uspešnica, požel je navdušene ocene najuglednejših ameriških časnikov in prejel nekaj prestižnih nagrad, med njimi nagrado za najboljši kanadski stripovski album na osrednjem stripovskem festivalu v Torontu (Toronto Comic Arts Festival) maja 2015. Objavljen je bil že v desetih državah Severne Amerike in Evrope, Nina Bunjevac je po izidih gostovala na Hrvaškem, v Nemčiji, Srbiji...
In zdaj prihaja tudi k nam. Njen prvi nastop bo v sredo, 7. oktobra, ob 18. uri predModrijanovo knjigarno na Cankarjevem trgu 17 v Škofji Loki, v četrtek, 8. oktobra (ob 19. uri), bo gostja koprske knjigarne Dom knjige (Pristaniška ulica 5), slovensko turnejo pa bo sklenila v Ljubljani, zadnji dan 3. festivala stripa Stripolisfest v Kinu Šiška, torej v soboto, 10. oktobra. Ob 20. uri bo nastopila v dvorani Komuna. Na gostovanju jo bo spremljal slovenski striparski kolega Iztok Sitar.
Delo Nine Bunjevac je vključeno tudi v razstavo in katalog stripov Komikaze avtoric. Razstava, ki jo organizirajo združenje Komikaze, Center urbane kulture Kino Šiška in Mesto žensk, bo na ogled od 29. septembra do 19. oktobra v Kinu Šiška v Ljubljani.
|
Objavljeno: 06.10.2015.
|
Izložba comiXconnection... |
Press: StripOS
|
...Gradski muzej Vukovar, 07.10.2015.
Izložba alternativnog stripa comiXconnection, nakon 16 europskih gradova stiže u Vukovar, a predstavlja radove 63 autora iz šest europskih zemalja kao i suradničke mreže kojih su ti autori članovi. Izložba u organizaciji Muzeja europske kulture iz Berlina, pod pokroviteljstvom njemačkog ministarstva za kulturu i medije, u Vukovaru će biti postavljena u suradnji s Gradskim muzejom Vukovar, Hrvatskim domom Vukovar i Udrugom StripOs.
Otvorenje izložbe je u srijedu, 07. listopada 2015., u Gradskom muzeju Vukovar – dvorac Eltz, Županijska 2, s početkom u 18 sati.
Pored glavnog postava izložbe, publika će imati priliku vidjeti i sudjelovati u nizu interaktivnih sadržaja koji prate ovu izložbu.
Tijekom trajanja postava izložbe, od 07. do 31. listopada, održati će se škola stripa pod vodstvom vukovarskih strip-autora Nenada Barinića i Domagoja Rapčaka, demonstracijska crtanja za posjetitelje izložbe (tzv. „fan art“), promocije strip izdanja i samih autora.
Na samom otvorenju, pored glavnog postava izložbe, biti će izložene i originalne strip-table Nenada Barinića i Domagoja Rapčaka, a oni će nešto od svoje vještine i podijeliti s posjetiteljima, koji time što bi dobili strip-crtež po želji imaju i motiv više za posjetiti izložbu.
Poučeni prethodno dobrim iskustvom u Osijeku, gdje je izložba comiXconnection bila postavljena u Muzeju Slavonije, na otvorenju, u demonstracijskom crtanju za publiku Nenadu i Domagoju pridružit će se strip-autorica Helena Janečić, koja je i autor motiva na plakatu izložbe.
Udruga StripOs je na ovoj izložbi predstavljena neposredno putem svojih članova Helene Janečić i Marka Dješke (čiji su radovi integralni dio postava) ali i posredno kao jedna od suradničkih mreža.
Obzirom na navedeno, možemo samo zaključiti kako nas u Vukovaru čeka jedan odličan listopad stripa. |
Objavljeno: 06.10.2015.
|
Uvedimo strip i ilustraciju... |
Press: Branko Đukić
|
...u muzeje!
MUZEJ VOJVODINE
Vas poziva na otvaranje izložbe
19. likovne kolonije pod nazivom
UVEDIMO STRIP I
ILUSTRACIJU U MUZEJE!
Autori učesnici:
Ivica Stevanović
Mileta Pošić
Marina Milanović
Jelena Vasiljević
Branko Đukić
ČETVRTAK 8. OKTOBAR 2015.
U 19.00.h. Dunavska 37,
Novi Sad
Ovde mozete pogledati katalog:
Izložba Likovna kolonija 2015 - Uvedimo ilustraciju i strip u muzeje!
|
Objavljeno: 06.10.2015.
|
Nagrade međunarodnog strip konkursa... |
Press: Tome Trajkov
|
...13. Salona stripa Veles!
Strip centar Makedonije - Veles objavio je imena dobitnika nagrada i priznanja po objavjenom internacionalnom strip konkursom, koji je sastavni deo tradicionalnog 13. Internacionalnog strip salona "VELES 2015". Salon će se održati od 16. do 18. oktobra u Likovnom salonu u Velesu, Makedonija.
Na konkursu pristigli su rekordnih 228 radova autora iz 41 zemlje, što predsavlja rekord.
1. nagrada ZLATAN STRIP
Dan Lajos (Rumunija), Aljoša Tomić (color) i Marko Stojanović (scenario)
2. nagrada
Navid Bulbulija – crtež (Bosna i Hercegovina) – Admir Hadžimurtezić scenario (Bosna i Hercegovina),
Maria Konopatova (Rusija)
3. nagrada
Igor Krstić-crtež i kolor (Srbija) i Nenad Pejčić-scenario (Srbija,)
Anastasija Velikanova-tuš i kolor (Rusija), Jovana Velinova, olovka (Маkedonija), Aleksandar Stevanov-scenario (Makedonija)
Specijalna nagrada Strip centra Makedonije
Ana Tanović-crtež (Srbija) i Ivica Tanović-scenario (Srbija)
Stepanka Jislova (Češka)
Nagrada za najbolji crtež
Ivan Stojanović Fiki (Srbija)
Nagrada za najbolji scenario
Kirsi Salonen (Finska)
Specijalna nagrada za najstarijeg učesnika
Ramadan Zapluzha-Prizren
Najbolji autor do 18 g
Brenio Qose-Albania
Nagrada za debitantski strip
Aleksandra Najdovska (Demir Hisar), Makedonija
Najmlagji učesnik
Dimitrije Mitić (leskovac, Srbija) 8 godina
Najbolji autor do 14 g
Nikola Dimov (Skopje, Makedonija)
Zahvalnice za saradnju:
Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrovic Kokan" Leskovac, Srbija
Raška škola stripa-Raška Srbija
THUMBI –Kosovo Cartoon Association, Priština
Osnovna škola "Vasil Glavinov" – Veles, Makedonija
Osnovna škola “Rajko Zinzifov” Orizare, Veles, Makedonija |
Objavljeno: 05.10.2015.
|
Strip: Montenegrini (338) |
Autor: Simon Vučković
|
|
Objavljeno: 05.10.2015.
|
Post Scriptum (152) |
Autor: Zoran Đukanović
|
|
Snaga srca, ruku i simboličke poruke |
Vam – strip i knjiga (3)
Dimni zidovi Nartazube ili
kako se rađa i pobeđuje strah
Šta Kolin suprotstvalja noćnoj mori autoritarne vladavine i straha? Utopiju oslobođenja koja se kroz pobunu pretvara mogućnost promene sveta, kako god on nadmoćno izgledao nad nama. Setimo se opet Burmanovog Zardoza i zagonetnog kristala u njemu. U kristalu je sakriven bog Zardoz (Wizard/of/Oz = Zardoz). Bog Zardoz je istovremeno obmana, iluzija, ali i tajna i igra. To je i suština Čarobnjaka iz Oza, kao i suština igre mačke i miša koju vrhovni bog Ormag igra s Vamom. U ovakvim igarama odškrinjuju se vrata opasnih mogućnosti promene. Opasnih po poredak onih na vlasti, bili oni na Olimpu, u Nartazubi, sedištu narta, ili u Skupštini.
Značajan je jedan detalj u Kolinovoj hijerarhiji među bogovima. On ih deli na značajne i obične. Ovom ironičnom diferencijacijom Kolin nagoveštava da je svaka hijararhijska podela u suštini političkog, dakle socijalnog karaktera. Hijerarhija među bogovima je u stvari pervertirana sociologija, ogledalo raslojavanja u ljudskom društvu. To je Kolin znao još iz priča o bogovima antičke Grčke, koje nesumnjivo sadrže elemente današnjih tabloidnih medija dok pišu o kraljevskim porodicama i zvezdama estrade.
Progresivno-regresivnom metodom, krećući se unazad pa unapred, u prošlost pa u sadašnjost i ka budućnosti, Kolin nam razlaže genealogiju straha, njegovo poreklo i sadašnji poredak koji ga održava. Slavoj Žižek bi se lepo pozabavio, a pre njega i Mišel Fuko (Michel Foucault), ovim ustrojstvom straha kao ideološkim konstruktom, maglom od koje je sazdano carstvo narta. Poredak narta je sadomazohistički. Pročitajte uostalom Bekstvo od slobode (1941) Eriha Froma (Erich Fromm), najbolju i najradikalniju njegovu knjigu, možda vam promeni život kao meni? Kolin vrtložno ponire u koncentrične krugove prošlosti, tragajući za skrivenim uzrocima perverzije sveta, onakvog kako je on ustrojen na početku knjige. Njegovo ispitivanje porekla stvari podseća na psihoanalitičku seansu. Kolin vijugavom pričom prodire do dubina naših mogućnosti i nemogućnosti. Ove druge nalikuju prokletstvu, tako ih bar tradicionalna društva opisuju. U tim dubinama on traga za pukotinama, za oslobađanjem.
Mastara, boginja smrti - treba se probiti kroz zidove tišine do njenog bolnog, okovanog srca
Zanimljivi su detalji iz Kolinovog života (1921-1991). Rumunski pisac koji se posle perioda revolucionarnog entuzijazma, od sredine četrdesetih do sredine pedesetih, udaljio od socijalističkog realizma i svoju istinsku vokaciju našao u fantastici, naučnoj fantastici i legendama. Tome je okidač bio mučan period u kome su njegovi prethodni romani bili kritikovani kao nedovoljno revolucionarni, kao „greška u sistemu“, od strane rumunske komunističke partije čiji je bio član. „Eskapistički“ žanrovi su od tada postali njegovo sklonište od vetrova politike, a žanrovski zaklon mu je omogućio da se bavi univerzalnim temama i ljudskom situacijom. Takođe, prevodio je literaturu s francuskog i ruskog. Bivao je urednik u književnim časopisima, izdavačkim kućama i na radiju. Legende Vamove zemlje, pored prevoda kod nas i adaptacije na engleski, prevedene su na nemački, francuski, ruski, bugarski, češki, poljski i japanski. Koliko je odraza njegovog života u ovoj legendi o poreklu straha zaključite sami.
Ima puno lepote u Kolinovim demistifikujućim mistifikacijama. Njegova pripovedačka strategija otčaravanja od prevlasti straha vodi nas kosmogonijskim pričama o nastanku stvari na svetu. Možda je najlepša ona o nastanku zvezda. U ljubavnim aferama i intrigama na dvoru besmrtnih narta (Kolin narte piše malim početnim slovom, baš kao što se pišu i ljudi), nakon što je Ormag pao u mrežu Zubatinih vradžbina i ona, boginja noći i dvoličja, mu rodila mnogo kćeri, Ormag joj je poklonio palatu u koju su mogle ući samo ona, njene lude kćeri i stado koza koje su jarile samo zlatne jariće a u vimenu nosile samo zlatno mleko. Kapljicama zlatnog mleka boginja je ukrašavala svoj plašt. Te kapljice smrtnici nazivaju zvezdama.
Hoćemo li ljubav analizirati ili je prepustiti Vihtinom ujedu?
Kontrasti između grubosti i intimnosti koji provejavaju Vamom nikada ne bi bili dosegnuti da nije bilo Kordejevih ranih stripova, pogotovu stripova po pesmama novotalasnih bendova i Stranca. Naga tela u mirovanju. Ima nekog veličanstvenog mira u postkoitalnom zagrljaju. Intimnost razgovora u tami. Bolna intimnost kad Vam u naručju nosi isprepletane mrtvo telo svoje žene i usnulo telo kćeri Lue. On Lui kaže, ti možeš plakati. Vamov bol suviše je zgusnut da bi mogao na taj način da se probije. Njegov unuk Tarbit je heroj koji se ne usteže da plače. Dok leti na svom orlu niz njegove obraze teku glinene suze.
Vihtin ujed za srce nije samo zov između mušakarca i žene, on je poriv ljubavi ma koje vrste, uključujući roditeljsku. Jedna od Zubalinih koza, čijim zlatnim jarićima se Zubala hrani, beži da bi spasila svoje jare od smrti. Objašnjenje za taj majčinski gest je potraženo u Vihtinom ujedu. A svaka ljubav, pa i ona prema čitanju stripova kakav je Vam, može se pomno analizirati, ali će uvek ostati reziduum, neka vrsta taloga koja se opire objašnjenju. Možda ipak Vihta?
Pomenuo sam Kordejeve opčinjavajuće spiralne forme gde grupa figura čini neraskidivi kompozicioni splet. Početak tog baroknog plesa Kordejevih uskomešanih a savršenih kompozicija nalazimo u nezaboravnom prizoru u Strancu koji zauzima čitavu sedmu tablu, a u Vamu ih nalazimo na tablama 37 i 49. Ova vrsta bravada služila je samosvesnom crtaču da pokaže svoju impozantnu snagu.
|
Opčinjavajuće spiralne forme gde grupa čini kompoziconi splet |
Da se vratim na trenutak na sunčane scene na peščanoj morskoj obali (ima ih dve) koje su možda nešto najlepše od svega lepog što srećemo u Vamu. Posebno ona sa staricom i Luom ima snažnu reminiscenciju na takve prizore iz Indijanskog leta, a još dublje, na nešto što se nalazi u Manarinom iskustvu kada ovaj strip stvara, ne samo sledeći Pratov (Pratt) scenario nego kao neku vrste posvete Pratu, a u našem iskustvu reminiscencije još na nešto, što smo iskusili u Maurovićevim stripovima. Kordejev izbor je više nego opravdan jer to su najpoetičniji prizori koje je Manara ikada nacrtao. Ima dosta i posveta Fosteru, ponajviše u poglavlju Otok – Ormagovo zvono i priči o Lui. Na drugoj, pak, pomenutoj tabli na morskoj obali proteći će čitav period srećnog bračnog života Une i Vama. Sa toliko spontanosti i mira u Kordejevoj izvedbi. Da li je taj srećni deo života kratak? Ne toliko, on je kondenzovan fascinantnim ubrzanjem protoka sunčanih scena na plaži i prisustvom vode, mora koje zapljuskuje njihove srećne dane na tabli trinaestoj. Tabla se završava kontarpunktom, prizorom Dumvura, boga mora, koji vreba. Da li to daje zastrašujući ton tabli? Ne, ništa, baš ništa ne može da priguši intenzitet njihove sreće utroje. Učeći iz završnih scena Zardoza o rapidnom ubrzanju vremena, Kordej je to uradio jednako impresivno, a tehnički mnogo suptilnije o Burmana. Skokovi kroz vreme su sama suština načina pripovedanja u Vamu. Kordej je odlično rešavao protok vremena, i to je jedan od uzbudljivijih aspekata ovog grafičkog romana. Kada god se dese, mi ih prihvatamo s poverenjem.
Neka poređenja Vama sa Sendmenom su neizbežna. Gejmenova (Neil Gaiman) pripovedačka revolucija, koja se naslanja na Murovu (Alan Moore) u Čudovištu iz močvare, nastala je u mesečnim sveskama Sendmena (1988-1996) i zatim uknjižena u deset tomova (1990-1997), dakle tridesetak godina nakon Kolinove knjige i nekoliko godina posle Vama. U oba slučaja reč je o kopleksnoj priči koja nas vrtoglavo uvlači u vlastite slojeve, taloge i meandre. Vam i Sendmen stvorili su dva najlepša lika – u oba slučaja samu smrt. Kolin i Gejman su svojim talentima učinili čudo i otkrili lepotu smrti. Kolinova i Kordejeva boginja smrti Mastara i Gejmanova Smrt su erotična bića i jedan od neobičnijih poklona imaginariju stripa, konkurišući najfascinantnijim ženskim likovima u istoriji medija. Postoji još jedno, ovaj put veselo poređenje između dva stripa. U oba srećemo i boga, odnosno personifikaciju sna. U Sendmenu je gospodar snova glavni lik, a u Vamu je to jedan golišavi dečačić oblog trbuha, sin Mastare i Sajana, zlatnog lava.
Zanimljivo je da Kolin ne staje na utopiji oslobođenja, on ide i dalje i gradi utopiju jasnoće dana, večitu jarkost svetlosti i besmrtnost. Noćno plavetnilo, slutnja i drhtava sena bi nestale u večitom danu. Da li je ostvarenje ove utopije zaista ono što priželjkujemo? Ne, ne bih se nikada odrekao noćnog plavetnila, slutnji i drhtavih sena... Bez dinamike dana i noći zanimljivost i pulsacija života prestaju. Večiti raj? On je dosadan. Besmrtnost te vrste je nalik smrti. U konačnosti se krije lepota. Ipak, Kolin ima najači ironični adut u rukavu, onaj koji je je tvorac sveta jeste fantastična ličnost, ali nije bog. Džin Panka čak nije ni džin, on je najsitniji među pripadnicima svoje vrste. Panka je kažnjen od svojih brutalnih saplemenika i zatvoren u bure. Usamljeni zatvorenik je iz tužne dokonosti stvorio ljudski svet: „Kao očaran posmatrao sam svet koji sam napravio iz ničega. Nisam mogao da verujem da sam bio sposoban za toliku lepotu.“ A onda se, kako to biva, rezultat okrenuo protiv svoje izvorne svrhe.... došao je Ormag kao jedna druga vrsta potencijala ljudskog sveta. Pišući Legende Vamove zemlje,Kolin se ponašao kao mađioničar koji će u kazanu pomešati popularne legende i mitove svih naroda i svih vremena, naravno rumunske bajke, ali i Žar Pticu, arapske legende, neke od Priča iz 1001 noći, jevrejsku legendu o Golemu, kineski mit o Panguu...
Kordej je završavajući Vama osetio neophodnost intervencije, odmaka od patetike mita te je briljirao završnom tablom, ironičnim završetkom da sve stvari nastaju slučajem, bogovi naročito, a ljudi se lakše nego što misle mogu naći u ulozi džina Panke ili... mrava.
A kako sam ja došao u posed knjige Legende Vamove zemlje krajem osamdesetih? Naravno, prethodno sam pročitao kopiju iz biblioteke. Bio sam prestar da knjigu prisvojim, uostalom ne treba prečesto remetiti Zemljinu pogaču na kamenom tasu, to je već uradio jednom dečak Igor, i potrošio za obojicu nebeski kredit. U pomoć mi je došla telepatija ili već ne znam kako da to nazovem, kad knjiga i osoba komuniciraju na daljinu. Bio sam dugogodišnji uvežban tragač za retkim knjigama po beogradskim antikvarijatima, ali tako nešto mi se nikada nije desilo. Legende Vamove zemlje je bila jedna od mnogih sa mog imaginarnog spiska „Wanted“. Godinama bezuspešno. Prolazio sam ulicom po desethiljaditi put pored knjižare Kultura koja nije prodavala antikvarne knjige, nju sam inače redovno posećivao, i na sred ulice mi se niotkud pojavila ideja, zašto ne bih potražio Legende Vamove zemlje baš tu gde je ravno nemogućem da iskopam iz šezdesetih još neprodat primerak na nekoj od zanemarenih gusto poređanih belih metalnih polica? Nasmejao sam se toj ideji i otišao u knjižaru. Za pet minuta sam je imao u rukama. Dozvala me je. Zemljina pogača je spokojno ležala na kamenom tasu u rukama džina Pande. Ratovi koji su za par godina dolazili još nisu remetili njen balans.
(Kraj)
(Predgovor u knjizi Igor Kordej, Vam,
po noveli Vladimira Colina, Marketprint,
Novi Sad, 2011) |
Objavljeno: 04.10.2015.
|
Strip: Cane (208) |
Autor: Goran Milenković
|
|
Objavljeno: 03.10.2015.
|
Ciril Horjak – Razstava... |
Press: Strip.art.nica Buch
|
...v Knjižnici Prežihov Voranc!
Endodontostrip – Ciril Horjak
5.–30. oktober
Knjižnica Prežihov Voranc
Ciril Horjak se je rodil leta 1975 v Slovenj Gradcu. Diplomiral je na Akademiji za likovno umetnost v Ljubljani. Bil je dvakratni dobitnik prve nagrade na natečaju mladinskega avtorskega stripa v Novem Sadu. V mednarodnem prostoru so bila njegova dela predstavljena večinoma v okviru dejavnosti revije Stripburger. Ukvarja se z ilustracijo, stripom, oblikovanjem in tudi izobraževalnim delom za katerega je leta 2011 prejel nagrado Andragoškega centra Slovenije. Je avtor številnih samostojnih razstav in dobitnik pomembnih nagrad.
Otvoritev razstave in pogovorni večer z avtorjem, ki ga bo vodil Aleksander Buh bo v ponedeljek, 5. oktobra, ob 19. uri v galerijskem prostoru Knjižnice Prežihov Voranc.
|
Objavljeno: 02.10.2015.
|
Razstava MIKI MUSTER... |
Press: Strip.art.nica Buch
|
PREGLEDNA RAZSTAVA | MIKI MUSTER
01. oktober 2015 — 31. oktober 2015
Strip.art.nica Buch in Zavod Strip art v sodelovanju z Muzejem sodobne umetnosti Metelkova, +MSUM, pripravlja pregledno razstavo pionirja slovenskega stripa in animiranega filma Mikija Mustra.
Miki Muster (Murska Sobota, 1925) je začetnik slovenskega stripa in eden najuspešnejših avtorjev stripa in risanega filma. Razstava ob njegovi devetdesetletnici bo pokazala celovito produkcijo obsežnega opusa stripa, slikanic, risank, reklam, karikature in kiparstva, ki ga zaznamujejo tehnična brezhibnost in vsebinska razgibanost. Čeprav je končal študij kiparstva na Akademiji v Ljubljani, ga je bolj zanimala risba. Ta je z leti dozorevala in se spreminjala, karakter njegovih junakov se je oblikoval in dobival nove poteze. Dogodivščine stripovskih junakov Zvitorepca, Trdonje in Lakotnika je v petdesetih in šestdesetih letih objavljal v Slovenskem poročevalcu. Želja po raziskovanju in ukvarjanju z risanim filmom ga je popeljala v München, kjer je leta 1973 pri Bavaria filmu začel animirati serijske filme. Ko je sredi sedemdesetih let srečal Guillerma Mordilla, humorista in karikaturista, je nastala serija štiristotih risanih filmov, v skupni dolžini skoraj štiristo minut. Ta serija je imela izreden uspeh in so jo predvajali tako rekoč po vsem svetu. Muster-Mordillove so risanke odkupili televizijski studiji iz tridesetih držav. Prav tako se je uspešno lotil tudi filmov o Nicku Knattertonu po istoimenskem stripu Manfreda Schmidta. Miki Muster je v Nemčiji ostal do leta 1990, po letu 1967 pa so njegovo produkcijo zaznamovali reklamni spoti in politična karikatura.
V času razstave bo potekalo več dogodkov.
Zaradi spremljevalnih dogodkov ob četrtkih bo muzej odprt za javnost med 10. in 19. uro.
Za odrasle in otroke ob četrtkih ob 19:00 uri:
08. oktober – Pavle Ravnohrib – Filmski Prešeren recitira Prešerna za Prešernovega nagrajenca
15. oktober – Adi Smolar – Kantavtorski nastop Rad imam življenje in stripe
22. oktober – Blues Kitchen – Gašper Buh, Marek Fakuc in Janez Cucek preigravajo blues in rock
29. oktober – Jernej Kuntner – Urica z Mercatorijem, Pšemekom… in Butnskalo
Obiskovalce četrtkovih dogodkov prosimo, da si razstavo ogledajo pred dogodkom!
Za otroke in odrasle ob sobotah ob 10:00 uri:
03. oktober – Gledališče Toneta Čufarja Jesenice – Igrica z Zvitorepcem, Trdonjo in Lakotnikom
10. oktober – Igor Ribič – Risarske karaoke
17. oktober – Matej de Cecco – Stripovska delavnica
17. oktober – Lutkovna predstava Ježek na obisku
24. oktober – Andrej Rozman Roza – Literarno gledališki nastop
Vsi spremljevalni dogodki so brezplačni.
Posladek za odprtje razstave in darila so prispevali Medex, Gorenjka, Šumi, Petlja d.o.o. in Abanka.
Miki Muster je pionir slovenskega stripa in eden najuspešnejših ustvarjalcev na področju stripa in risanega filma. Deloval je kot animator, ilustrator, stripar, kipar, novinar in filmski režiser. Njegovi najbolj znani stripovski junaki so Zvitorepec, Trdonja in Lakotnik, ki so nastopili v kar 43 epizodah. Dogodivščine svojih stripovskih junakov je v letih med 1952 in 1973 objavljal v Slovenskem poročevalcu, kjer je bil zaposlen kot novinar in ilustrator. Pozneje so bile še večkrat ponatisnjene v knjižni obliki. Priznan je kot avtor otroških slikanic Medvedek Neewa, Lupinica, Čebelica Maja, Stezosledec, Snežek, Skozi pustinje in goščavo in številnih drugih. Leta 1973 se je v Münchnu začel ukvarjati z risanim filmom. Znamenita je svetovno znana serija risanih filmov, ki jo je Muster izpeljal po idejah francoskega karikaturista argentinskega rodu Guillerma Mordilla. Ustvaril je tudi nekaj večminutnih risank za otroke. V obdobju od 1967 do 1990 so njegovo ustvarjanje zaznamovali reklamni spoti (reklama Zajčkov Cik-Cak, bonboni Visoki C, Čunga Lunga, Jelovica, Viki krema, Medex, Pomurske mlekarne in Pips). Leta 2014 je prejel odlikovanje srebrni red za zasluge za vrhunsko pionirsko delo na področju slovenskega animiranega filma in stripa. 7. februarja 2015 je prejel Prešernovo nagrado za življenjsko delo.
MSUM - Sobota 03.10.2015 ob 10:00
Gledališče Toneta Čufarja Jesenice
v Muzeju sodobne umetnosti Metelkova
Miki Muster: Dogodivščine Zvitorepca,
Trdonje in Lakotnika (zabavna predstava)
Priredba in režija: Katja Stušek in Nika Brgant
Igrajo: Hana Klincov, Tinkara Torkar, Ana Hlede, Bor Ravnik, Iris hatić, Katarina Klobučar, Gašper Klinar, Manca Bertoncelj, Rebeka Egart, Philip Sodja, Mariša Kos, Maks Habič.
Scenografija: Klemen Košir, Manca Kobentar
Kostumografija: Aleksandra Džajić
Oblikovanje luči: Miha Šest
Zvitorepec, Trdonja in Lakotnik so s pomočjo časovnega stroja padli v novo dogodivščino in se je zelo razveselili. Juhuhu! A glej ga zlomka, ta dogodivščina sploh še ni napisana in kaj naj trije junaki delajo v prazni in nenapisani dogodivščini? Se dolgočasijo toliko časa, da se njihova nova dogodivščina napiše?!?! Ne preostane jim drugega, kot da spet zavrtijo ročico časovnega stroja in se vrnejo v stare dobre čase, v stare in že poznane dogodivščine. Bo nova že napisana, ko se bodo vrnili?
Hej, saj res, tudi vi lahko sodelujete pri nastanku nove dogodivščine! Zvitorepec, Trdonja in Lakotnik bodo zagotovo veseli vaših predlogov. Se vidimo v novi dogodivščini!
Ogled predstave je brezplačen!
Predstavitveni film si lahko ogledate na YouTube.
Vir: www.gledalisce-tc.si/repertoarMikiMuster.html |
Objavljeno: 01.10.2015.
|
Tiskarski laboratorij Olafa Ladoussa... |
Press: Stripburger |
...vezja in linorezi!
Odprtje razstave & glasbeni performans:
sreda, 7. oktober 2015, ob 20. uri,
galerija DLUL, Ljubljana
Olaf Ladousse, v Madridu živeči avtor francoskih korenin bo na svoji krstni samostojni predstavitvi v Ljubljani razstavil serijo grafik, povečini linorezov, pri čemer bo galerijska postavitev obogatena še s serijo unikatnih elektronskih glasbil.
Za Ladoussev likovni izraz na polju grafike je značilna preprosta ter izčiščena risba, ki jo avtor nadgrajuje s številnimi vplivi iz sodobne (pop)kulture in ulične umetnosti, neredko pa se oplaja tudi pri tradiciji stripa oziroma animacije.
Olaf je znan tudi po svojih unikatnih glasbilih, ki jih izdeluje iz zavrženih elektronskih igrač in različnih predmetov. Tako imenovani doo-ragsso male hrupne napravice, hkrati pa tudi svojevrstni umetniški objekti, ki se s svojo likovno podobo izvrstno ujamejo z avtorjevim grafičnim delom. Avtor bo s pomočjo teh glasbil ob otvoritvi razstave skupaj s Carmen Espina izvedel tudi glasbeni performans.
www.olafladousse.com
Na ogled do 31. 10. 2015.
Odpiralni čas: torek ̶ sobota: 12.00 ̶ 20.00, nedelja: 10.00 ̶ 14.00
Razstava je tudi del programa 3. festivala stripa STRIPOLISFEST (7. - 10. 10. 2015).
Spremljevalni program ob gostovanju Olafa Ladoussa:
• DELAVNICA LINOREZA
studio tipoRenesansa, Breg 22, LJ., sobota, 10. oktober 2015, 10.00-18.00
Vsa mesta na delavnici so že zasedena.
• GLASBENI PERFORMANS IN POGOVOR Z AVTORJEMA RAZSTAVE
Galerija DLUL, Breg 22, LJ., ponedeljek, 12. oktober 2015, ob 19.00
• RAZSTAVA V STUDIU TIPORENESANSA
studio tipoRenesansa, Breg 22, ponedeljek, 12. oktober 2015, ob 20.00
|
Objavljeno: 01.10.2015.
|
|
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI. |
|