U nizu manifestacija koje Francuski institut organizuje u cilju obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, pripremili su izložbu strip crtača Žaka Tardija, objavljivanje albuma “Linije fronta”, koji okuplja francuske i srpske strip autore. Izložba će biti otvorena 5. marta u 19h. Biće otvorena do 15. marta u galeriji “Srbija” i u Paviljonu u niškoj Tvrđavi.

“Niš je grad u kojem je deveta umetnost takođe vrlo cenjena postavlja ovu izložbu u okviru Francuskih dana.“, objašnjavaju iz Francuskog instituta.

Strip album Žaka Tardija “Prokleti rat!”, koji je 2009. godine objavila izdavačka kuća “Casterman”, doživeo je značajan uspeh u Francuskoj i Evropi. U okviru izložbe, Francuski institut predstavlja table i ilustracije iz čuvenog albuma, kao i neobjavljene kadrove.

Strip album “Prokleti rat!” plod je saradnje između crtača Žaka Tardija, koji se proslavio serijalima “Adela Blansek”, “Krik naroda”, “Nestor Burma”, i istoričara Žan-Pjer Vernea, specijaliste za Prvi svetski rat. Album se bavi ljudima koji su u ratu učestvovali.

"Ambicija Žaka Tardija nije da predstavi Veliki rat kao veličanstveni trenutak istorije. Naprotiv, njegovo delo posmatra rat kao apsurdnu klanicu, viđenu očima običnog mladića koji u njemu učestvuje. Tardijevo delo izazvalo je brojne rasprave u Francuskoj i Evropi zbog pomenutog načina gledanja na svetski konflikt. Radi se o pravom remek-delu devete umetnosti.", dodaju iz Instituta.

[Objavljeno: www.kult-ura.com]

Besna kobila, zvanično osnovana 24. februara 2010, puni pet godina. Odlučili smo da godišnjicu proslavimo specijalnom ponudom i pretplatom za sve koji su nas pratili i koji su nam pomogli da se održimo. Trudili smo se da pretplata bude do krajnosti povoljna kako bi mogla da opravda epitet slavljeničke. Budući da su tiraži nekih od pređašnjih izdanja rasprodati te da slavljeničke kombinacije sa starim izdanjima nisu moguće, oglašavamo pretplatu za paket ovogodišnjih izdanja koja su u pripremi. A to su:

- Paskal Rabate – Zla berba
Autor Ibikusa koji je i kod nas doživeo veliki uspeh, ovaj put u krimi-priči slika naizgled miran vinogradarski kraj u Francuskoj u kojem, ispostaviće se, ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda
(edicija Francuska veza, format B5, 156 strana, crno-belo, tvrde korice, planirani izlazak iz štampe početkom maja)

- Boris Stanić – Atentat (s one strane patnje)
Najnoviji grafički roman već priznatog domaćeg autora koji je svojim upečatljivim stilom dočarao jedan od najpoznatijih atentata u istoriji čovečanstva i njegove posledice. U ovom grafičkom romanu (pored očitih asocijacija na Grosa, Diksa, Tardija, Hegedušića…) jasno se može doživeti veličina umetničkog kalibra Borisa Stanića, vanredno talentovanog i kompletnog autora.
(edicija Džambas, format B5, 164 strane, crno-belo, tvrde korice, planirani izlazak iz štampe kraj juna)

- Kristof Šabute – Mobi Dik
Grafički roman nama dobro poznatog Kristofa Šabutea prema čuvenom delu Hermana Melvila, u Francuskoj objavljen prošle godine u dva toma, a kod nas, i prvi put uopšte, kao integral. Stripčina!
(edicija Stripčine, format B5, 256, strana, crno-belo, tvrde korice, planirani izlazak iz štampe sredinom septembra)

Pretplatna cena za sva tri naslova zajedno je 2500 dinara a sva poštarina je uračunata u cenu. Knjige šaljemo po redu izlaska iz štampe. Pretplata traje od 23. februara do 9. aprila 2015. i važi za teritoriju Srbije.
Pretplata se uplaćuje opštom uplatnicom: pod uplatilac upišete vaše podatke, pod svrha uplate – GODIŠNJA PRETPLATA, pod primalac – IP Besna kobila, Branka Pešića 20, 11080 Zemun, pod valuta – RSD, pod iznos – 2500, a pod račun primaoca – 330-4010733-61.
Na kraju, važno je i da nam na naš e-mail info@besnakobila.co.rs potvrdite uplatu i još jednom za svaki slučaj napišete svoju adresu na koju ćemo vam slati knjige. Uostalom, kao i svih godina do sada.

Serijal “Strip u Hrvatskoj” na HRT3 počet će se prikazivati 1. ožujka 2015. u 20:25. Nakon toga emitirat će se nedjeljom, petkom i subotom. Nedjeljom u 20:05, petkom i subotom oko 20:50. Reprize idu idućeg dana. Emisije su kodirane i za satelitski program. S veseljem dijelim ovu vijest i nadam se da će serijal ispuniti očekivanja.

Do sada se na hrvatskoj televiziji o stripu govorilo fragmentarno u nizu različitih emisija. Ovakvim serijalom koji u nizu od trideset nastavaka sustavno predstavlja domaće strip-autore i grupe autora, moguće je stvoriti cjelovitu sliku o stripu u Hrvatskoj. Njihov značaj potrebno je popularizirati kako bi se gledateljima otvorila mogućnost da se upoznaju sa bogatom devedesetogodišnjom tradicijom domaćeg stripa, te je prihvate kao dio vlastitog kulturnog identiteta.

Emisije serijala “Strip u Hrvatskoj” uvode gledatelje u proces kreiranja stripova u autentičnom radnom okruženju, cjelovito predstavljaju karijere autora stripa, na reprezentativan način prikazuju sama stripovska ostvarenja i njihovu crtačku i scenarističku kvalitetu. Kroz razgovor s autorima i njihovim suradnicima, u emisijama se jasno ističe značaj koji stripovska produkcija ima u širem društvenom kontekstu. Montaža i režija svake od emisija prilagođavane su senzibilitetima samih autora i njihovih opusa. Snimane su u Zagrebu, Osijeku, Vinkovcima, Đurđenovcu, Bjelovaru, Splitu, Stairgradu na Hvaru, Malom Lošinju i Rijeci.

U ukupno 300 minuta podijeljenih u 30 emisija predstavljeni su: Andrija Maurović, Walter Neugebauer, Igor Kordej, Krešimir Zimonić, Borivoj Dovniković Bordo, Sonja Gašperov, Igor Hofbauer, Radovan Domagoj Devlić, Julio Radilović Jules, Darko Macan, Dubravko Mataković, Ivica Bednjanec, Danijel Žeželj, Žarko Beker, Magda Dulčić, Edvin Biuković – Eddy, Milan Trenc, Marko Dješka, Željko Lordanić, Dunja Janković, Stjepan Bartolić – Štef, Goran Sudžuka i Esad Ribić, Miroslav Sekulić – Struja, Dušan Gačić, Ninoslav Kunc, te teme - Autorice u stripu, Kultni likovi hrvatskog stripa, Strip i karikatura, Strip i animacija i Kultne tiskovine u Hrvatskoj. Voljela bih da je bilo moguće predstaviti rad još barem dvadesetorice autora i tema vezanih uz produkciju stripa u Hrvatskoj. No svejedno se nadam da će serijal i u ovom opsegu dostojno prikazati vrijednosti domaćeg stripa i zainteresirati gledatelje da sami dalje istražuju ovu temu.

Osim samih autora, u emisijama su sudjelovali sugovornici: Rudi Aljinović, Mladen Novaković, Željka Horvat Vukelja, Branka Hlevljak, Pero Kvesić, Hrvoje Hitrec, Radomir Sarađen, Neven Antičević, Veljko Krulčić, Nebojša Radić, Goran Pirš, Davor Gobac, Midhat Ajanović, Vladimir Šagadin, Ivan Prlić, Tihomir Tikulin, Matija Pisačić, Aldo Čavić, Tonko Maroević, Lidija Butković Mićin, Saša Brkić Kristensen, Boris Greiner, Lidija Bajuk, Dora Devlić, Nevenka Devlić, Frano Dulibić, Matko Vladanović, Darko Bednjanec, Marko Šunjić, Ines Hohnjec, Marko Golub, Vana Gović, Damir Steinfl, Darko Kujundžić, Edo Popović, Maja Hrgović, Ivana Guljašević, Ivana Pipal, Irena Jukić Pranjić, Vjekoslav Đaniš, Tahir Mujičić, Zlatko Bourek, Robert Knjaz, Emira Biuković, Robert Solanović, Saša Paprić, Zlatan Zuhrić - Zuhra, Otto Reisinger, Ivan Mišković, Koraljka Beker, Janka Beker Carev, Vladimir Končar, Franjo Anžlovar, Maša Štrbac, Thomas Gabison, Nina Bunjevac, Ivana Pipal, Koraljka Kos Jurčec, Helena Janečić i Zvonimir Zvečević.

Ukupno je intervijuirano 79 sugovornika, od kojih smo neke snimali više puta za različite emisije.

Na emisiji je tijekom osam mjeseci radio tim koji se sastoji od snimateljice Dragice Posavec, asistenta snimateljice Matije Pisačića i Maje Midžor, novinara/ki Vjekoslava Đaniša, Bojana Krištofića, Maje Hrgović, Matka Vladanovića i Irene Jukić Pranjić, montažera Tomislava Klarića, spikerice Barbare Radulović, stručnog savjetnika Krešimira Zimonića, producenata Krešimira Zimonića i Matije Pisačića (UO Anima), lektorice Sanje Sabljak, kompozitora glazbe Vjerana Šalamona, dizajnerice Meline Mikulić. Sound Mix potpisuje Livada Produkcija, organizaciju Irena Jukić Pranjić i Matija Pisačić. Irena Jukić Pranjić također potpisuje koncept, režiju i uređivanje emisija. Posebnu zahvalnost za suradnju dugujemo Mladenu Novakoviću koji nam je na korištenje ustupio dio svoje umjetničke kolekcije, Željki Horvat Vukelja koja nam je ustupila bogatu zbirku fotografija i originala iz Modre Laste, zatim Galeriji Klovićevi dvori, Sanji Bachrach Krištofić, obitelji Hohnjec, Devlić i Beker.

Unaprijed se veselim vašem praćenju serijala!

   galerija KiBela/KIBLA, Maribor //
   petek, 27. februar 2015, ob 20.00
   Odpiralni čas:pon–pet: 9.00–22.00;
   sob: 16.00–22.00. Na ogled do 4. aprila 2015

BESEDILO: Vinko Möderndorfer // STRIP, OBJEKTI, INSTALACIJE, KOLAŽ: Boris Beja, DK, Lenka Dorojević, Neža Jurman, Marko Kociper, Marko A. Kovačič, Rok Mohar, Ana Pečar, Matej Stupica, Andrej Štular. // GLAS IN ZVOK: Miha Zadnikar, RV Maček, Arnold Marko, Rok Kušlan in Franci Rainer

»Tistemu, ki nima nič, je treba vzeti tudi to! Tisti, ki ima vse, naj ima še več! To sta gesli minulih dveh desetletij. Dvajset let!! Moji lubi Slovenci!!«

Skupinska razstava je zasnovana na pesmi v prozi Sveta jeza: pridiga, ki jo je Vinko Möderndorfer spisal novembra 2010 za Sobotno prilogo časopisa Delo. Projekt je literarno-vizualna kritika sodobne slovenske družbe in raznoterih deviacij, ki so vzniknile v času njene politične tranzicije. V razstavi, ki priča o padcu moralnih in etičnih vrednot, se zrcalijo aktualne socialne in politične razmere. Vsak izmed sodelujočih se z lastnim avtorskim pristopom in tehniko loteva vizualne oziroma zvočne interpretacije ter vsebinske nadgradnje Möderndorferjevega besedila.

Stripar Marko Kociper je pesem v prozi preobrazil v stripovsko pripoved, katere sočnost in mesenost še dodatno začini literarni prikaz obstoječega stanja. Objekt Marka A. Kovačiča in Andreja Štularja predstavlja sodobno družbeno situacijo, skozi katero se zrcali preteklost. Skulptura Neže Jurman opozarja na položaj kulturne produkcije, medtem ko skulptura Roka Moharja naslavlja vprašanje dela. S svojo instalacijo Cikel Prekernih, sestavljeno iz Rogovih koles, tudi Matej Stupica izpostavlja problematiko (prekernega) dela in z njim povezanega socialnega položaja in bivanja. S cikličnim gibanjem pooseblja vlogo prekernega »delavstva« in cikličnost sistema, kjer negotovost povezuje danes z jutri. Lenka Đorojević s svojo 3D-grafiko naslavlja praznino znotraj turbokapitalističnega umetniškega dela, medtem ko fotograf DK s svojim objektom nakazuje kje zares in dobesedno »vre«. Boris Beja sodeluje z objektnim diptihom, sestavljenim iz las, ki v funkciji trofeje poosebljajo metaforo sodobne družbe. Razstavi v Mariboru se pridružuje tamkajšnja umetnica Ana Pečar, ki s projektom Burn, Baby, Burn osmišlja paradigme, ki ohranjajo nevzdržno pozicijo sodobnega umetnika. Za prostost sveta!

   KONKURS ZA STRIP

Poštovani, obraćamo Vam se sa pozivom da učenici Vaše škole uzmu učešća u Trećem konkursu za strip kaiš Jablaničkog okruga, organizovanom u slopu najstarijeg i najmasovnijeg strip festivala na prostoru bivše SFRJ, Balkanskih smotri mladih strip autora. Balkanska smotra mladih strip autora ove godine obeležava 17. izdanje, i u sklopu festivala Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ u saradnji sa Sindikatom obrazovanja Jablaničkog okruga i „Novom našom reči“ raspisuje Treći konkurs za Najbolјi strip kaiš. Strip kaiš je strip od dva, tri ili četiri kadra koji se nalaze u istom redu i pričaju jednu priču. Ispod prilažemo jedan primer toga šta strip kaiš jeste i kako bi približno trebalo da izgleda.

Radove treba poslati najkasnije do 25. maja na adresu: Sindikat obrazovanja Srbije – Regionalni centar Leskovac, ul. Janka Veselinovića 2, lokal 6, 16000 Leskovac,  uz podatke o starosti učesnika, škole iz koje dolazi i kontakt informacijama učenika. Radove treba slati sa sa naznakom: „Za strip konkurs“.

Pristigle radove žiriraće žiri u sastavu: Nikola Milićević (novinar Nove naše reči i strip teoretičar), Marko Stojanović (predavač u Leskovačkoj školi stripa) i Miloš Cvetković (predavač u Leskovačkoj školi stripa), i dodeliće tri nagrade i to: 1) Nagrada za uzrast do 10 godina 2) Nagrada za uzrast od 11 do 15 godina 3) Nagrada za uzrast od 16 do 19 godina. Pomenute tri nagrade sastojaće se u priboru za crtanje kakav koriste profesionalni strip crtači i kompletu izdanja edicije Leskovački strip, kao i objavlјivanju nagrađenih stripova u listu „Nova naša reč“. Pribor za crtanje obezbeđuje Regionalni centar Leskovac Sindikata obrazovanja Srbije. Svi učesnici konkursa dobiće zahvalnice i (ili) kataloge 16. Balkanske smotre,a  isto važi i za škole iz kojih su pristigli radovi, kao i za nastavnike-profesore likovnog škola iz kojih su radovi došli. Najuspeliji radovi biće izloženi na otvaranju 17. Balkanske smotre mladih stripa autora 26.06.2015. godine u 20 časova u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra, na otvaranju 17. Balkanske smotre mladih strip autora.

Aleksandar Ničić,                                                         
predsednik Sindikata obrazovanja
Jablaničkog okruga

U Leskovcu, 22.02.2015. godine

www.stripovi.com od 2007. godine tradicionalno organizira godišnji izbor najboljih stripova iz protekle godine u dvije kategorije: najbolji strip album i najbolja strip sveska!

Glasači mogu odabrati najviše 10 naslova sa popisa svih naslova (lijeva lista) koje zatim trebaju prebaciti među svoje odabrane naslove (tj. na desnu listu). Redoslijed izabranih naslova (na desnoj listi) je jako bitan jer se naslovi boduju prema redoslijedu (prvi naslov dobija 10 bodova, drugi 9, treći 8 itd...). Moguće je mijenjati redoslijed odabranih naslova koristeći odgovarajuće funkcije "gore" i "dolje". Svaki član stripovi.com ima pravo glasovati samo jednom!

Pripremili smo i bogat nagradni fond sa recentnim izdanjima domaćih izdavača (detalje ćemo objaviti na forumu, naknadno) kojima ćemo nagraditi najsretnije sudionike u izboru. Izbor traje od 1.2.2015 do 1.3.2015, kada će biti objavljeni rezultati glasovanja i dobitnici nagrada.

Hvala na sudjelovanju!

   (preliminarni rezultati istraživanja Centra za edukaciju,
   toleranciju i multikulturalizam)

Na nemačkom jeziku izlazila su dva dnevna lista – Deutsches Volksblatt i Deutsches Zeitung. Dok je prvi samo u manjoj meri bio predmet ovog istraživanja, jer se uglavnom ne nalazi u fondovima Biblioteke Matice Srpske i Narodne biblioteke Srbije, u drugom je identifikovano više stripova, koji su se pojavljivali uglavnom tokom 1930-ih godina.
Jedan od njih delo je Hansa Steinera i nastao je, očigledno, po ugledu na Taranu i Adamsona. Stripovi su sastavljeni od tri do pet prizor polja bez propratnog teksta.

Sem spomenutog stripa, u Deutsche Zeitungu povremeno su se pojavljivali i stripovi drugih autora, kao i povezane ilustracije praćene pričom.

[Istraživanje je podržano od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine.]

Kultra nije višak, pogovor ili ostatak, dodatak, nešto bez čega se, eto, može.
Ona je (po Ničeu) vladavina umetnosti nad životom. Velika Drugost. I ne dolazi posle nečeg bitnijeg: ona se događa – sad, danas, oduvek.
Nije nagrada za one najposlušnije, one koji provode najveći deo na poslu, zupčanike u mašinama, da bi, za nagradu, neradnim danima, uživali malčice, i u kulturnim aktivnostima.
Ona ne dolazi posle politike, ekonomije, crne hronike, nešto pre sporta i vremenske prognoze, nije puka informacija o renomiranom pijanisti koji je napunio devedesetu i kaže da još voli da svira. (secam se tog priloga u dnevniku rts-a ).
Ona, kultura, je sve.
Sve što možemo da vidimo.
Srce usnulog grada.
A kontrakultura koja je postala pop kulura?
Pop kultura, kažu poznavaoci, nije isto što i masovna kultura.
U delu RAZUMEVANJE POPULARNE KULTURE, Džona Fiska, kaže se, između ostalog, „da popularna kultura nije kultura pokornih. Ljudi koji su pokorni u belom patrijarhalnom kapitalizmu, nisu i beznadežno okovani njime. Njihova društvena i ekonomska uskraćenost nije im oduzela i različitost, ili sposobnost da odolevaju ili izmiču silama koje ih čine podređenim, naprotiv, upravo ih ta uskraćenost motiviše da stvaraju neprekidno prilagodljive taktike svakodnevnog otpora, koji bloku nikada neće dozvoliti da se opusti i da oseti da je osvojena konačna pobeda.“
S druge strane, u delu OSVAJANJE KULA, Tomasa Franka, tvrdi se da je odnos između takozvane pop kulture i advertajzinga bio sve vreme komplementaran i recipročan. Svuda su bile reklame mladih i nasmejanih ljudi sa razbarušenom kosom i sloganima vrlo domišljatim i zavodljivim, koji pozivaju vrle ljude za vrlo novo doba da (bez mnogo razmišljanja), kupe reklamirani proizvod. Analize kažu da su najbolji potrošači tog doba bili upravo oni koji sebe vide kao nonkonformiste (nekonvecijalne, slobodoumne...).
Što se mene tiče, kako ja odavde mogu da sagledam, sve na ovome svetu već odavno je fingirano, ako ne potpuni blef.

Što opet ne znači da ništa nije onako kao stvarno izgleda.
To bi bilo previše pojednostavljeno tumačenje. Pre bih rekao da su pojavnost i suština u vrlo delikatnom uzajamnom odnosu.
Pojavnost je ili maska iza koje nema ništa, ili je pojavnost ta koja nije u potpunom saglasju sa svojom suštinom.
Jedino onima koji su vizuelno opismenjeni nije trebalo dalje objašnjenje.
Ako takvi postoje u idealnom smislu.
Jer vizuelna pismenost, ono primarno: ona je totalitet u odnosu na bivstvovanje.
Suprotno Kopernikanskom modelu tumačenja sveta.
Vizuelno nepismeni dakle ne mogu da vide da se mnoge stvari u istoriji zapravo nisu ni dogodile.
Recimo sukobi , da ne kažem ratovi.
Između pravih i pogrešnih, ugnjetenih i onih koji ugnjetavaju, proletera i kapitalista, radnika (najamnika) i velikih gazda.
Čak ni maja '68. – Čak ni tada.
Izgleda da su to znali jedino Gi Debor i nekolicina. Ono što se tada dogodilo zabeleženo je u njegovom delu DRUŠTVO SPEKTAKLA (La societe du spectacle).
Alpar Lošonc u tekstu pod nazivom „Zakasnelo sećanje na Gi Debora“, na jednom mestu kaže „Država u alijansi sa velikim kapitalom radi na pripravljanju pasivnosti koja nam izgleda kao jedini mogući obrazac u svetu. Nateuralizacija pasivizirajućih poruka umrtvljenih u slike predstavlja učinak saveza između tehnologije i kapitalizma. Visoki kapitalizam je, dakle, podizanje pasivnosti na n-ti stepen.“
Dostojevski je svojevremeno tvrdio da postoje dva tipa ljudi: obični i neobični.
Svi obični bili bi po ovakvoj anologiji svrstani ne samo u konformiste (mentalitet poljanika) vec i svi oni koji predstavljaju drustvenu elitu. Budući da su kultura i umetnost već odavno u društveno podređenom položaju, oni uistinu ne mogu da igraju ulogu društvene avangarde.

Nisu ono što jesu.
Pre su u funkciji posledice ''bitnijih činova'', oblasti koje prigodno dekorišu predominantni tok(mainstream), šta više – služi im.
Jer su postale pop – dozvoljeno im je da u vidu robe simuliraju svoju važnost.
Za jednog od začetnika takvog tumačenja može se uzeti i primer Rusoa, koji u spisu „Da li obnova nauke i umetnosti doprinela popravljanju morala“, izneo pregršt primera da je vreme u kojima se događa procvat nauka i umetnosti bilo i vreme procvata dekadencije. A sta je dekadencija ako ne i doba procvata lažnih slika stvarnosti?
Zvanična kultura, jasno je, nije istina čitave čovekove egzistencije vec epifenomen.
Umetnost je odavno rastočena (razvodnjena), u prigodnoj kutijici samog društva. Jer je izgubila transcedentne dimenzije koje bi omogućile njenu antagonisticku ulogu spram postojeće represivne stvarnosti. Ona nije ni baza ni nadgradnje, već nešto što je zapravo potpuno sporedno.
Dekorativno, u najbolju ruku.
Crv razdora nalazi se paradoksalno u jabuci svakog preporoda.
Savremeno eklektističko, hibridno, doba sve može da samelje, sažvaće svari. I pretvori u robu.
U svetu koji se temelji na konzumerizmu mogući su jedino konzumeristi koji konzumiraju ono što se reklamira.
Prostora za otklon, distancu, odakle je moguća DRUGOST, izgleda da je nestalo.
Jer sve je danas u izgledu.
Sve izgleda da izgleda – u izlogu preko puta.
Zato se rat (pa ni sukob), između kontrakulture i one zvanične, nikada nije dogodio.
Između, po mnogima, ikone popularne kulture, Roberta Kramba, i ostalih.
Ko je, na primer, ikada video da se strip autor (ili strip dušebrižnik), guša sa nekim renomiranim, eminentnim književnikom ili sa istoričarom ili teoretičarom umetnosti, i to je zabeleženo na nekoj fotografiji iz '68, na kojoj prvi pokušava da dokaže onom drugom šta su prave vrednost?
Primarno pismeni (neobični), još uvek stoje po strani i čekaju da pomenuti rat (ili sukob), konačno počne.

Možda će se, onom ko preživi, nešto konačno razjasniti.

Prošlogodišnji laureat Voterson nije došao

   Počasni gost ovogodišnje smotre, Bil Voterson je crtao strip o igrački-tigriću Hobsu i dečaku Kalvinu od svoje 27. do 37. godine i onda odlučio da prestane, ali je svoja prava zaštitio tako da niko ne može da nastavi crtanje ovog stripa niti da prodaje predmete sa likovima ovih junaka

   42. STRIPSKI FESTIVAL U ANGULEMU

   Živojin Tamburić

Redovno januarsko okuplјanje zalјublјenika stripa, u Angulemu, Francuska, obično privuče oko 200.000 posetilaca u ovu varoš od oko 50.000 stanovnika u brdovitom kraju jugozapadne Francuske, na oko dva i no sata vozom od Pariza. Iako je ambijent smotre, koja je krajem prošlog meseca održana ovde po 42. put, veoma prijatan zahvalјujući istorijskom jezgru, sa katedralom, crkvom i starim zgradama, januar nije baš idealan datum za njeno odvijanje, pošto Angulem ima vlažnu okeansku klimu što dolazi sa Atlantika.

Francuska stripska scena je jedna od najjačih u svetu, zajedno sa američkom i japanskom. U Francuskoj se objavlјuje oko 15 albuma sa stripovima dnevno, dakle oko 5.500 naslova godišnje, a održava se u proseku pet stripskih festivala svake nedelјe.

Angulem je najveći i najpoznatiji francuski i evropski stripski festival. Nјegova duga tradicija i renome izborili su mu ugled u svetu, ali su i meštani prihvatili festival kao svoj veliki događaj: ceo grad je iskićen zastavama i transparentima festivala, a izlozi su uz to ukrašeni i ličnim, stripskim eksponatima samih vlasnika prodavnica. Tu ćete videti memorabilije kao što su stari stripovi, plakati sa ranijih festivala, fotografije umetnika koji su bili gosti ranijih godina, kao i neke savremene albume...

Sva dešavanja se odvijaju u nekoliko muzeja i pavilјona širom grada, po kome besplatno vozi festivalski autobus. Ove godine, zbog nedavnog ubistva karikaturista magazina Šarli ebdo u Parizu, kontrolori su na svim ulazima proveravali sadržaje torbi i džepova posetilaca, tako da je bilo neizbežnog čekanja na ulazima. Publika je to zadivlјujuće strplјivo podnosila.

Po tradiciji festivala, dobitnik Gran-pri nagrade u prethodnoj godini, praktično nagrade za životno delo, postaje počasni gost festivala sledeće godine, predsedava žiriju za Gran-pri nagradu, pravi plakat festivala i ima ekskluzivnu izložbu koju priprema domaćin.

Prošlogodišnji dobitnik nagrade bio je Bil Voterson, slavni autor stripa Kalvin i Hobs, koji je vrlo popularan i u našim krajevima. Radi se o sjajno nacrtanom stripu sa inteligentnim humorom, koji se zasniva na jednostavnoj ali genijalnoj dosetki. Svi odrasli vide tigrića Hobsa kao igračku, ali kada Hobs ostane sam sa šestogodišnjim dečakom Kalvinom, on oživi i postaje dečakov drug u razgovorima i avanturama.

Voterson je crtao strip od 1985. do 1995. godine, od svoje 27. do 37. godine i onda odlučio da prestane, ali je svoja prava zaštitio tako da niko ne može da nastavi crtanje ovog stripa niti da prodaje predmete sa likovima ovih junaka! Ovaj neobični zahtev bio je revolucionarna odbrana prava umetnika, koji su do tada u mnogim slučajevima bili bez ikakvih prava nad svojim ostvarenjima. Voterson takođe ne daje intervjue i ne pojavlјuje se u javnosti, te se nije pojavio ni na festivalu, ali je uradio plakat i pomogao u uređenju jako dobre izložbe svojih radova, koja je sadržala i izložbu sa kratkom istorijom američkog stripa.

Dobitnik ovogodišnje Gran-pri nagrade i počasni gost festivala sledeće godine jeste Kacuhiro Otomo, autor svetskog ugleda, koga naša publika zna po stripu Akira i animiranom filmu istog imena (Otomo, 1988).

Druge značajne izložbe na ovogodišnjoj smotri bile su prikaz radova Tanigučija, japanskog umetnika dobro poznatog i kod nas, zatim Džeka Kirbija, „kralјa superherojskih stripova”, Jansona, autora stripa Mumini koji je godinama uveselјavao i čitaoce Politikinog zabavnika, Fabijena Nurija, francuskog scenariste čije stripove čitamo i kod nas, i tako dalјe.

Pomenimo još samo dve izvanredne tematske izložbe, jednu o „Demonima bluza” (autori: Kramb, Meco, Duhazo i Sizor) i Kinesku izložbu (malo poznatih autora, ali zadivlјujućeg kvaliteta, što nije neočekivano od najbrojnije nacije na svetu).

Na tribinama i panelima francuski voditelјi više vole da sami pričaju nego da dozvole gostima da odgovore na njihova pitanja, što namernika iz Srbije podseća i na bolјku naše televizije.

Takođe, francuski vlasnici prava za stripove nisu imali mnogo razumevanja za jednu malu zemlјu u kojoj se stripovi štampaju u 500 primeraka pa nisu hteli da spuste cene svojih prava, čak i kada su sami autori podržali ideju da se njihov strip pojavi na još jednom „egzotičnom” jeziku.

Festival je srećno spojio dve glavne preokupacije stripskih festivala: potpisivanje i crtanje u albumima od strane umetnika (kakvo, recimo, dominira na festivalu u Makarskoj), sa tribinama i izložbama (dominantno na festivalu u Beogradu). Kada tome dodate specijalne pavilјone za prodaju stripskih prava, prodaju memorabilija i prodaju knjiga svih velikih i malih izdavača sa popustom, dobijate rajsko mesto za stripadžije.

  [Objavljeno: Politika, Kulturni dodatak, Beograd, 14.02.2015]

   Pogovor ob izidu knjige Cvetličarna v Hiši cvetja Lazarja Džamića
   Sobota, 21. februarja 2015 ob 19. uri
   Strip.art.nica Buch, TPC Murgle, Cesta v mestni log 55, Ljubljana
   Sodelujeta: Lazar Džamić in Mitja Velikonja
   Moderator: Marko Miladinović – Mile

   Termini, ki so na voljo za morebitne intervjuje z avtorjem
   (prosimo za predhodno najavo):
   - 21.2. od 12.ure dalje.

   FB povezava do dogodka

Prevedel: Branko Gradišnik
Spremna beseda: Mitja Velikonja

Italijanski strip Alan Ford je izven domovine užival popularnost samo v nekdanji SFRJ, kjer je kot fenomen popularne kulture presegel vsa pričakovanja in postal kulten: danes se zdi, kot bi bil ustvarjen naravnost za jugoslovansko tržišče. Knjiga Cvetličarna v Hišicvetjaizpod peresa strokovnjaka za marketing, novinarja in kolumnista Lazarja Džamića, ki danes živi in dela v Londonu, je duhovita, lucidna in poglobljena kulturološka analiza stripa in njegove recepcije v SFRJ. Džamić pokaže, kako sta vAlanu Fordu scenarist Max Bunker (Luciano Secchi) in ilustrator Magnus (Roberto Raviola) karakterno in situacijsko dramaturgijo renesančne commedie dell’arte postavila v newyorški milje v obdobju hladne vojne, jo začinila z nadrealistično farsičnostjo in satirično kritiko skorumpiranega političnega sistema (kapitalizma, komunizma ali kateregakoli drugega političnega projekta zaključevanja Zgodovine). Ustvarila sta učinkovito mešanico arhetipov, ki zmorejo v vsakem času ustvariti pogoje za identifikacijo, in jih postavila v moderno urbano okolje, zaznamovano z oddaljeno grožnjo sovragov. Ta stripovski stroj je uspel nagovoriti bralstvo v Italiji, predvsem pa v nekdanji Jugoslaviji, kjer prve izdaje stripa datirajo v leto 1970. Jugoslavija je bila v tistem času zmes družbeno-političnih kontradiktornosti in relativne liberalnosti: ti dejavniki so proizvajali vrsto absurdnih situacij, ki so jih bralci uspešno odčitavali iz (črno)humornih situacij Alana Forda.

Založba Maska z izdajo Cvetličarne v Hiši cvetja Lazarja Džamića nadaljuje usmeritev analitičnega pristopa k sodobnim popkulturnim fenomenom, ki se jim posveča v zbirki MEDIAkcije (Naomi Klein: No Logo, Oliver Razac: Ekran in živalski vrt, Ariel Dorfman in Armand Mattelart: Kako brati Jaka Racmana).

Amelia Kraigher, urednica

www.twitchyotoole.com

   Twitchy je leprikon koji stalno zapada u neprijatne situacije zbog svojih veoma čudnih prijatelja. On je zapravo divan, pun razumevanja, strpljiv je i voli ih sve, pa su najzanimljiviji upravo njegovi komentari na sve te ludosti.

Aleksandar Sale Stojšić i Jelena Beba Balašević su tvorci veoma uspešnog internet stripa o leprikonu pod nazivom “Twitchy O'Toole”. Kako su objasnili, ime su mu dali kombinujući više leprikonskih imena, pa su na kraju dobili ime koje zvuči poznato, kao da je Twitchy zapravo sve vreme bio tu negde u etru, samo je čekao pravi moment da se prikaže.

Ovaj mladi kreativni dvojac počeo je sa distribucijom stripa u oktobru 2014. godine.

“Počelo je skromno, izašao je na nekoliko strip sajtova na internetu i onda smo ga stavili na Fejsbuk. Iako neki najavljuju sumrak Fejsbuka, on je i dalje jedno od najboljih sredstava za komunikaciju, tako da je posle samo nekoliko meseci Twitchy dobio 20.000 lajkova, za šta nismo baš bili spremni. Jedva da smo toga svesni”, kazala je Beba za O radio.

Sale je rekao da ni on još ne može da veruje da je njegov autorski strip okupio ovako veliki broj fanova jer zna koliko je teško animirati toliko veliki broj ljudi, prema iskustvima benda u kojem je svirao.

“Sviram u jednom bendu i za taj bend u pozadini radim još mnogo stvari, tako da znam koji je posao i cimanje privući ljude. Meni je ovo nestvarno. Recimo, ujutru pogledam Fejsbuk i ostavim sve na nuli, kad se uveče vratim kući imam 350 notifikacija! Poptuno nerealno”, ispričao je o uspehu stripa autor Sale.

Dakle, Twitchy je leprikon koji stalno zapada u neprijatne situacije zbog svojih veoma čudnih prijatelja. On je zapravo divan, pun razumevanja, strpljiv je i voli ih sve, pa su, prema Saletovim rečima, najsmešniji i najzanimljiviji upravo njegovi komentari na sve te ludosti. Strip prati njegova svakodnevna dešavanja u komičnoj formi. Izlazi jednom nedeljno, iako bi možda imao kapaciteta za više od toga.

“Planirali smo da to bude jednom dnevno, i s obzirom na broj fanova koje imamo sada, to bi možda i moglo da se uradi, međutim Sale koji je autor ima samo dve ruke, a radi i neke druge stvari koje su isto u vezi sa Twitchy-jem, kako bismo proširili franšizu. U jednom momentu ćemo Saleta primorati da prestane da radi sve drugo, čak i da diše, i da se koncentriše samo na Twitchy-ja”, kroz smeh je ispričala Beba.

Sale je dodao da je strip trenutno “ogroman” u Bangladešu, ali da zapravo nema pravila o tome gde ih ljudi najviše prate na svetu.
“Postoje tržišta za koja sam mislio da su 100 odsto pogodak, a na kraju nisu bila. Dok, naravno, postoje i ona za koje sam mislio da nema šanse da iko ikada lajkuje nešto odavde, i baš tamo se dešava ova ogromna ekspanzija. Tako da nema pravila, što celu priču čini još zaniljivijom, jer nemate pojma šta će se destiti”, kazao je Sale.

Strip dvoje Novosađana možete naći na Fejsbuku, pa im poklonite lajk i smejte se svake nedelje novim “leprikonijama”.

M.L.

Ceo razgovor sa Saletom i Bebom poslušajte ovde:
oradio.rs/sr/vesti/strip/sale-i-beba-twitchy-je-leprikon-koji-zapada-u-nevolje-798.html

[Objavljeno: Oradio, Novi Sad, 16.02.2015]

DVADESETI FEBRUAR!
U 19:00, Knez Mihailova 40 - Galerija SINGIDUNUM!!!

Moja TREĆA prva samostalna izložba crteža, ilustracija i digitalnih grafika, uz poneku tablu stripa i ŽESTOKU gitarsku svirku! U ž i v o ! ! !

   STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD
   / SREĆNA GALERIJA

   19.02 – 05.03. 2015.
   ZDRAVKO  ZUPAN - 50 GODINA U SVETU STRIPA
   Retrospektivna izložba radova povodom jubilarne godišnjice
   od objavljivanja svog prvog autorskog rada

Zdravko Zupan (1950) beogradski istoriograf stripa, umetnik, izdavač, urednik završio je Grafičku tehničku školu, a potom nastavio studije na likovnom odseku VPŠ u Beogradu.

Prvi strip objavio je u listu Mali Jež 1965. godine. Već 1967. postao je stalni saradnik preduzeća „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca. Od 1983. do 1988. sa scenaristom Lazarom Odanovićem crtao je licencni serijal „Tom i Džeri“ za zagrebačku "Vjesnikovu pres agenciju". Početkom 90-ih godina prema tekstovima uglednog evropskog scenariste Fransoaza Korteđanija (François Corteggiani) za časopis Le Journal de Mickey (Francuska) crtao je strip „Miki Maus“ („Mickey Mouse“). Zapažen je bio njegov album „Miki i Baš-Čelik“ nastao prema scenariju Nikole Maslovare (izdavač: „Politika“). Najpoznatije Zupanove autorske stripske serije su „Zuzuko“ i „Munja“ uz koje je odraslo više generacija.

Ogledao se kao izdavač popularnih izdanja za decu (Munja Zabavnik, Munja Strip i Munja Bojanka) kao i stripofile (Cepelin, Ekstra Cepelin, Edicija „Reprinti“...)

Naročito je aktivan kao istoričar stripa, i njegov metodičan rad je bio od posebnog značaja za valorizaciju stripa na teritoriji bivše Jugoslavije. Najvažniji objavljeni radovi Zdravka Zupana su monografije Istorija jugoslovenskog stripa  (sa S. Draginčićem, 1986), Vek stripa u Srbiji (2007), Veljko Kockar — strip, život, smrt (2009), Zigomar (2011), kritički leksikon Stripovi koje smo voleli (sa Ž. Tamburićem i Z. Stefanoićem, 2011), i specijalno izdanje časopisa Gradac, posvećeno Andriji Mauroviću (2012). Organizator je više značajnih izložbi stripa u zemljama bivše Jugoslavije i inostranstvu. Član je sekcija istoričara umetnosti ULUPUDS od 1987. godine. Za svoj rad na stripu dobio više priznanja.

Ovom izložbom obeležava pedeset godina od objavljivanja prvog stripa u listu Mali jež..

Spoštovani!

Vabimo vas na podpisovanje
v Strip.art.nici Buch
kupljene knjige
Politična karitura
Mikija Mustra

v torek, 17. februarja,
ob 19:00 uri.

Aleksander Buh
www.stripi.si

   (preliminarni rezultati istraživanja Centra za edukaciju,
   toleranciju i multikulturalizam)

Verovatno najčuveniji autor koji je objavljivao svoje stripove i karikature između dva svetska rata u vojvođanskoj štampi na nemačkom jeziku bio je Oskar Zomerfeld. Rođen je na imanju grofa Pejačevića (danas Jarkovci) 1885. godine, kasnije je živeo u Inđiji, a od 1929. godine u Rumi. Već u to vreme bio je poznat i priznat slikar, najviše sremskih i fruškogorskih pejzaža, a dodatnu afirmaciju doživljava nakon 2. svetskog rata, kada se seli u Austriju. Između ostalog, jedno njegovo delo, posvećeno egzodusu vojvođanskih Nemaca, nalazi se u Plati nacija u Ženevi. Umro je 1973. godine.

Bilder Woche objavljuje tokom 1937. godine još dva interesantna rada W. Cvitkovića i Augusta Vogta.

Za period 1938-1944. godina sačuvano je svega nekoliko brojeva Bilder Woche, što onemogućava pravi uvid u učestalost pojavljivanja stripa. U sačuvanim brojevima strip u pravom smislu gotovo da nije bio ni prisutan. I ilustracije i fotografije postaju manje brojne. Najčešće se radi o ilustrovanim šalama, prilozima iz mode, a kasnije i ilustrovanjem zbivanja na ratištu. Izdvaja se jedino strip H. R. Ertza o junaku Majeru.

[Istraživanje je podržano od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine.]

   Poštovani fordovci, forodofili i fordoljubi,

   U prodaji je drugi broj “Priča Broja Jedan”!

   Sadrži istinite priče o:
   - Napoleonu (57, Spasavaj se tko može)
   - Dejviju Kroketu (152, Čarobna svjetiljka)
   - Ikaru (36, Centurion)
   - Horacijima i Kurijacijima (80, Nijagara)
   - Žanu Lafitu (19, Trojica iz Yume)
   - Neronu (94, Piroman)

   Napomena: U zagradama su originalne numeracije i nazivi
   epizoda po "Vjesniku".

   Napisao: Max Bunker
   Nacrtali: Magnus i Piffarerio

   Cena na kioscima: 250 dinara
   Cena u knjižari "Alan Ford": 225 dinara

   Izlozba stripa i koncert u Galeriji Štab, Crnogorska 10,
   Savamala -Beograd, početak u 19h. 14.02.2015.

Nikola Tesla - Energy & Light je izlozba, mulitmedijalna i sastoji se iz stripa s Teslom u glavnoj ulozi i ekskponata u vidu neonskih lampi. Neke od njih je Tesla licno dizajnirao kao np. neonsku lampu u obliku ćiliričnih slova ZMAJ posvecenu JJ Zmaju. . Autor izlozbe vodi bend Zontag, koji se sastoji samo od dva coveka i to Pedja Wolff Vukovic, ex Igra staklenih perli, koji svira na elektronskim perkusijama i Vladimir Nedeljkovic Nedelja koji svira sint giraru i peva. Muzika je Acid Psychedelic. Izlozba je prosla kroz vise zemalja: Nemacku, Austriju, Majdjarsku, BiH, Grcku, Makedoniju kao i vise muzeja: Muzej sav umetnosti Vojvodine, Muzej Grada Novog Sada Muzej Zmaj Jovan Jovanovic.

Knjiga Sami zajedno Sherry Turkle, „Margaret Mead digitalne kulture”, prevedena je i na srpski jezik

Razvojem kompjuterske tehnologije konačno je rođen i novi kompjuterski - digitalni strip, kao nedonošče trećeg talasa avant-popa. Pojavio se negde pri kraju devedesetih godina XX veka kao fenomen koji parazitira na mejnstrimu i koji ikone masovne kulture, odnosno kultne stripske (u početku najviše Marvelove) likove besramno pozajmljuje i razvija u audio-vizuelni, ergodički hipertekst. Najmoćnije stvaralačko oružje strip autora, po svemu sudeći, više nije „pero i tuš“ već kompjuter, a funkciju ruke crtača preuzima „miš“. Stripovi postaju virtuelno stvarni jer tableti ne samo da izbacuju tastaturu i miš kao uređaje kojima se manipuliše sadržajem na ekranu, već našu interakciju s ekranom ograničavaju na tek jedan prst (ili njih nekoliko, kako se tehnologija sve više razvija).

Kompjuter je u ne pre-dugoj istoriji često uspostavljao ravnotežu na liniji razgraničenja između prilagođenosti čoveku i ljudskog neprihvatanja novih inputa elektronskih sprava. Ali, otkad je postao cenovno prihvatljiv, prerastao je u gotovo nezamenjiv uređaj - ne samo za pisanje, čitanje, računanje, crtanje, snimanje, montiranje, već i za zabavu. Ili, kako lucidno pojašnjava Sherry Turkle, direktorka MIT Instituta - odeljka za proučavanje odnosa tehnologije i identiteta, autorka jedne od kultnih studija Sami zajedno (u podnaslovu stoji „Zašto očekujemo više od tehnologije nego jedni od drugih“) koja je zahvaljujući beogradskom Kliju prevedene u nas 2011: „Ljudi su se izveštili u osmišljavanju rituala za povlačenje granica između sveta posla i sveta  porodice, zabave i relaksacije. Postoje posebni trenuci (nedelja), posebni obroci (porodični ručak), posebna odeća (poslovna, ‘radnička’, kućna…) i posebna mesta (trpezarija, dnevna soba, kuhinja, spavaća soba). Sada te granice postaju zamagljene jer nas tehnologija prati svuda, sve vreme. Prebrzo smo spremni da slavimo neprestano prisustvo tehnologije, koja ne zna za poštovanje tradicionalnih i korisnih razgraničenja“. Zato i postepeno nestaje granica između pojedinih vizuelnih medija: igara-filma-stripa-fotografije, ali i likovne umetnosti jer i veliki broj slikara/ dizajnera/strip crtača stvaralački čin prilagođava softverskom pomagalu, upotrebljavajući „tehnike“ bitmap grafike, multimedijalnog fleša, animacije... i mnoge-mnoge druge. Promovišu novu praksu digitalnih inscenacija pomoću kojih se stripovi ne (samo) „skeniraju“ rukom, već kompletno kompjuterski uobličavaju, proizvode - i čitaju.

Amazonov Kindle Fire ne samo što prikazuje sva, pa i stripska izdanja, kojim raspolaže ova najveće virtuelne „robne kuće“ na svetu, već služi i kao multimedijalni uređaj za muziku, video zapise, slanje poruka, veb-pretraživanja...

Pojava elektronskih čitača dovela je do prave renesanse kada je čitanje knjiga/stripova u pitanju - i svi, osim vlasnika štamparija, mogu zadovoljno da trljaju ruke. Naravno, ni kod elektronskog izdavaštva nije sve tako jednostavno pa svako ko se upušta u takav posao mora da povede računa o pirateriji, načinima distribucije, uređajima na kojima će njegov rad biti dostupan itd. Ali, pored svega, budućnost audio-vizuelnih medija, posebno stripa, i tekako je digitalna - zahvaljujući novim načinima distribucije i prodaje, poput (najveće) američke e-komercijalne kompanije sa sedištem u Sijetlu - Amazona. Čelni ljudi najveće virtuelne „robne kuće“ prvi na svetu su počeli da beleže rekordne prihode ostvarene od digitalnog čitača Amazon Kindlea/e-book readera a prodaja digitalnih izdanja preti da istrebi stari, dobri “papir s koricama”. Drugim rečima - sve više ljudi bira Portable Document Format (PDF), koji radikalno preobražava knjigu onako kako CBR menja(o) tradicionalni strip.

Šta reći na kraju! Sherry Turkle „Margaret Mead digitalne kulture” lucidno primećuje kako u onlajn svetovima, svim, pa i stripskim „imate virtuoznost i fantaziju – i još nešto više: vaše učešće smešta vas u središte novog sveta i nove zajednice sa virtuelnim najboljim prijateljima i daje vam snažan osećaj pripadnosti. Nije neobično da se ljudi osećaju mnogo ugodnije na nerealnom mestu nego u realnom jer osećaju da u simulaciji pokazuju svoj bolji i možda istinitiji self”. Međutim, ako sve podređujemo virtuelnom, digitalnom pa i svet stripa, Ko će ubuduće držati stranu realnom, stvarnom? – pita se (umesto nas) Sherry Turkle.

U FOKUSU

Kada se kaže „Evropski strip“ prva i najčešća asocijacija je „Francusko-Belgijska škola“ što svakako nije slučajno jer je ona, istorijski gledano, zaslužna za oporavak i napredak stripa u Evropi posle II svetskog rata; i danas je ovaj prostor najagilniji kada je reč o novim izdanjima odnosno o brojnosti publike. Ipak,  sve to ne znači da na drugim teritorijama Evrope strip ne postoji.  Italija je zemlja sa vrlo jakom strip scenom i produkcijom odnosno renomiranim autorima. Setimo se Bonelijeve kuće za bezbroj izdanja odnosno  autora kakvi su, na primer, Hugo Prat, Serđo Topi, Benito Jakoviti, Atilio Mikeluci, Tanino Liberatore odnosno, ovog puta posebno, Dina Batalje.

REČ KRITIKE

Priča „Čoveka iz Nove Engleske“ započinje 1757. godine u Liverpulu, bekstvom Kristofera Najtlija pred progoniteljima. On skače u more iz koga ga vade mornari broda koji plovi za Novi svet. Pošto nema para da plati put Najtli, u Bostonu, biva prodan na godinu dana traperu Semu Hanteru koji lovi i trguje sa Indijancima. To je vreme neprestanih borbi francuskih i engleskih snaga, potpomognutih lokalnim Indijancima, za prevlast nad teritorijom Velikog zapada. U ratu svih protiv svih neprijatelj može biti bilo gde. Sem Hanter i njegov brat ginu u jednom iznenadnom napadu a Najtli beži, upućen od Hantera da potraži vođu rendžera Roberta Rodžersa. Kad ga pronađe Najtli, silom prilika, mora da sledi četu koja je na tajnom zadatku da duboko u pozadini neprijatelja napadne selo Sent Frensis, kraj istoimene reke, i uništi Indijance koji su pobili mnoge engleske doseljenike. Uz nadčovečanske napore rendžeri stižu na cilj i ispunjavaju zadatak ali je povratak težak i fatalan za mnoge. Najtli uspeva da se spase samo da bi spoznao kako je u divljini otkrio svet kome želi da pripada pa mu se, stoga, i vraća.
Stvarni istorijski događaj Batalja je upleo u priču o stasavanju i sticanju životne mudrosti. Priča je crtana tako da čitalac/gledalac ima utisak da su pred njim stare, pomalo mutne slike drhtavih obrisa i izbledelih boja na kojima preovladavaja smeđe nijanse. Izuzetna uverljivost ovih crteža/snimaka pojačana je sjajnim kadriranjem odnosno dinamičnim komponovanjem tabli koje prati tenzije i akciju. Slike nejednjakih veličina, sa i bez rama, u koje ulazi belina okvira sklopljene su precizno i nadahnuto, velemajstorski. Rečju, „Čovek iz Nove Engleske“ pleni pažnju i ostavlja bez daha!

   („Dnevnik“, 2015)

  Živel strip! Živela Animacija! 15

večmedijska razstava // galerija Plevnik-Kronkowska, Celje
ODPRTJE: petek, 6. februar, ob 20.00
http://www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/
www.stripburger.org

Na skupinski razstavi se predstavlja četverica avtorjev, katerih dela služijo v navdih mladim ustvarjalcem na letošnjem desetem jubilejnem (slovenskem) natečaju Živel Strip! Živela Animacija! 15. Slovenske barve bosta v Celju zastopala stripar mlajše generacije David Krančan in mednarodno priznana avtorica animiranih filmov Špela Čadež, medtem ko iz Italije prihajata animatorka Magda Guidi ter vsestranski umetnik Renato Calligaro, eminenca italijanskega avtorskega stripa in karikature.

Razstava bo na ogled do 26. februarja. Več v priponki!

SPREMLJEVALNI DOGODEK:
Svobodna risba - pogovor z Renatom Calligarijem
O ustvarjalnih omejitvah in avtorjevem opusu se bodo pogovarjali: kuratorica in kritičarka Giuliana Carbi, profesorica in kuratorica Paola Bristot in Katerina Mirović (Stripburger).
četrtek, 12. februar, ob 18.00, Italijanski inštitut za kulturo, Breg 12, Ljubljana

V TEKU:
Živel strip! Živela animacija!, Mestna knjižnica, Pordenone, Italija, do 28. februarja 2015, ob 18.00

   (preliminarni rezultati istraživanja Centra za edukaciju,
   toleranciju i multikulturalizam)

Pred kraj Drugog svetskog rata došlo je do velikog egzodusa nemačkog naroda iz Vojvodine. Muška populacija, gotovo u potpunosti mobilisana u oružane snage nemačkog Rajha, a prethodno i u oružane snage Mađarske i Hrvatske, napustila je Vojvodinu povlačeći se pred Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije i Crvenom armijom. Žene, deca i starci delimično su se povlačili sa vojskom, a većim delom je ostala, verujući u svoju nedužnost. Nedugo nakon oslobođenja, celokupno preostalo nemačko stanovništvo je smešteno u sabirne logore, gde je dočekalo kraj rata i provelo nekoliko godina i nakon završetka rata. Jedan deo je transportovan u Sovjetski savez na prinudni rad. U logorima veliki broj vojvođanskih Nemaca, posebno dece i staraca, preminuo je usled gladi i bolesti. Krajem pete decenije dvadesetog veka logori su raspušteni i preostali zatvorenici se vraćaju u mesta ranijeg stanovanja ili odlaze u druga mesta. Tokom naredne dve decenije najveći deo njih će se ili iseliti u Nemačku, Austriju i druge zapadne zemlje ili svesno asimilovati, odnosno kriti svoj identitet. Od oko 320.000 Nemaca 1941. godine u Vojvodini se svega oko 32.000 izjasnilo kao Nemci 1948. godine, a oko 3.200 se tako izjasnilo 2002. godine.

Stigmatizacija kojoj je bio izložen nemački narod u Vojvodini nakon Drugog svetskog rata i kolektivna krivica za zločine koji su bili počinjeni od strane nemačke vojske širom Jugoslavije, ali i u Banatu i Sremu od strane lokalnog nemačkog stanovništva, kao i u Bačkoj od strane nemačke vojske 1944. godine, gotovo su u potpunosti skrajnuli kulturu i umetnost vojvođanskih Nemaca pre Drugog svetskog rata.

Nemci su se u Vojvodinu doseljavali u više talasa tokom 18. veka i nisu činili homogenu grupu, već ljude različitih kulturnih obeležja i dijalekata. U najvećem procentu se radilo o seoskom stanovništvu koji se bavio poljoprivredom. Tek nakon Prvog svetskog rata dolazi do jačanja nacionalne svesti.

Nakon redefinisanja odnosa u Austro-Ugarskoj 1867. godine do tada postojeće škole ne nemačkom jeziku se ukidaju, odnosno nastava se obavlja na mađarskom jeziku, koji je i uslov za napredovanje u službi, pa dolazi do značajne mađarizacije malobrojnih nemačkih intelektualaca i činovnika. Tek pripajanjem Vojvodine Kraljevini SHS dolazi do ponovnog organizovanja nastave na nemačkom jeziku. U isto vreme sve veći (ali i dalje relativno mali) broj studenata odlazi na studije u Nemačku i vraća se donoseći nove ideje u svoj rodni kraj (nažalost, uglavnom ideje nacional-socijalizma).

Već polovinom XIX veka štampa na nemačkom jeziku u Vojvodini počinje da se intenzivno razvija (od zemunskog Semlinner Blatter 1849. godine), tako da je do 1914. izlazilo oko 80 listova. Izdavačka delatnost još se više intenzivira nakon Prvog svetskog rata. Od 185 listova koji su izlazili 1938. godine u Vojvodini, 43 su bila ne nemačkom jeziku, od čega dva dnevna lista, 24 nedeljnika, 3 polumesečna lista, šest mesečnika, dok su ostala izdanja izlazila ređe.

Utvrđeno je da je tokom decenije pred Drugi  svetski rat i tokom samog rata na području Vojvodine izlazilo najmanje 103 dnevnih listova i časopisa, od kojih najveći broj u Novom Sadu, ali i sa značajnim izdavačkim centrima Novi Vrbas, Bela Crkva, Bačka Palanka, Apatin, Pančevo, Sombor, Prigrevica, Nova Pazova, Veliki Bečkerek, Crvenka, Vršac...

Neki od izdanja imali su pokrajinski i nacionalni karakter, dok su pojedini bili lokalnog karaktera. Po svom sadržaju kretali su se od dnevnopolitičkih glasila, preko časopisa za kulturu, obrazovanje, istoriografiju, medicinu i poljoprivredu, do verskih časopisa, ilustrovanih magazina i humorističkih časopisa. Pojedini su izlazili i dvojezično (nemački i srpski), odnosno trojezično (mađarski, nemački i srpski).

Danas sačuvani primerci vojvođanske štampe na nemačkom jeziku mogu se pronaći u Biblioteci Matice Srpske i Narodnoj biblioteci Srbije. Međutim, mnogi od navedenih 103 lista ne postoje u ovim bibliotekama, a neki, iako su zavedeni u bazama podataka, nisu dostupni, odnosno „zagubljeni“ su. Tako je bilo moguće steći uvid u 58 dnevnih listova i časopisa. I među njima nisu sačuvani svi, već ponekad samo neki brojevi, a kod određenih izdanja svega jedan ili dva broja. To dopušta uvid u generalnu koncepciju takvih izdanja, ali otežava proučavanje ukupnog sadržaja.

Ukupno je obrađeno 9149 brojeva različitih dnevnih listova i časopisa. Mnogi od njih ne sadrže nikakve ilustracije, dok su pojedini bogato ilustrovani. U većini fotografije se, između ostalog i zbog lošeg kvaliteta štampe, retko javljaju, pa dominiraju ilustracije.

Prvi strip koji je mogao da se utvrdi  na osnovu dostupen građe, objavljen je 1931. godine u listu Wacht (Straža) iz Bačke Palanke. Radilo se o stripu „Adamson's-Bilder ohne Text“ švedskog autora Oskara Jakobsona (Adamsonove avanture, strip objavljivan i pod nazivom Silent Sam). Međutim, zbog malog broja sačuvanih primeraka, tako da nije bilo moguće utvrditi da li se objavljivanje Adamsonovih avantura bio presedan ili pravilo.

Tokom naredne decenije stripovi se pojavljuju uglavnom u Bilder Woche, Deutsche Zeitung, Illustrierte Witzkiste, Die Wespe, Jungruf.

Bilder Woche je bio jedini ilustrovani časopis na nemačkom jeziku, sa odličnim kvalitetom štampe, na nivou srodnih časopisa iz svetskih metropola tog vremena. Od samog početka, pored fotografija, ilustracija i strip zauzimaju značajno mesto. U stripu se izdvajaju dva autora: Robert Vilatiani i Oskar Sommerfeld.

Robert Vitaliani iz Novog Sada, rođen 1897. godine, predstavio se sa više stripova, ali i sa jedinim serijalom identifikovanim u nemačkoj štampi  u Vojvodini. Radilo se o serijalu Des Schlingels Peter Jungster Streich, odnosno Des Schlingels Peter Neuster Streich (Podvale nitkova Petra). Strip je bio objavljivan u formi strip tabli, sa po osam strip prizora, koji je prikazivao nestašluke dečaka Petra. Serijal je objavljivan u Bilder Woche tokom 1937. godine. Posleratna sudbina Roberta Vitalianija je nepoznata.

[Istraživanje je podržano od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine.]

  The Best Serbian Comics of 2014.

Zika Tamburic is a long-time collector, historian and critic of comics from Belgrade and London. He is also an editor of the graphic novels published under Modesty Comics (e-books in English) and Modesty stripovi (paper books in Serbian).
The comic scene and publishing in Serbia were again strong in 2014. This trend is in contradiction with the small market and editions of around 500 copies. It is uncertain how long this publishing enthusiasm will continue, but in the meantime the comics fans are enjoying a lot of great foreign and domestic titles. Actually, the foreign titles prevail, as they are less expensive to produce than domestic titles. Hence, despite the fact that about 30 artists from Serbia are working for foreign publishers, only a few of them have been represented in their own country. The following is a selection of the most interesting titles by domestic authors:

Linije fronta
(Front Lines)  
by various
System Comics, Institut Francais
To mark 100 years from the beginning of World War I (1914-1918), Serbian publisher System Comics has joined forces with the Institut Francais in Belgrade to prepare and publish this exquisite book, available in Serbian and in French. It consists of 10 short stories by 5 Serbian and 5 French script writers and 10 renowned Serbian artists (Aleksa Gajić, Zoran Janjetov, Zograf, Dražen Kovačević, Darka Perović, …). The stories are less about the war and more about ordinary human feelings and lives on and around the front lines during The Great War. Some stories are fictional and some are based on real facts and memories. The foreword for this book is written by Jean-Pierre Verney, a script writer of the book Putain de guerre!, drawn by the artist Jacques Tardi, which is also translated and published in Serbian.  

Valkira
(Walkyrie)
by Sylvain Cordurie, script, and Dražen Kovačević, art  
System Comics, Lavirint
Walkyrie is a graphic novel which belongs to the genre of adventure and the subgenre of mythical history. It tells the story of the clash between Gods and men, in a time when they lived together, and that justice and love would prevail. The book is a compilation created by merging two stories from an original short series. What distinguishes this book is the fantastic drawing maturity by Kovačević. His analysis of characters, facial expressions and mass scenes produces some of the best panels of mythical history in French bande desine. Also, the incredibly brave decision of this Serbian publisher to publish this book in black-and-white sepia technique, instead of in colours as in French edition, not only gives greater strength and dynamism to the story, but also fully reveals the perfect lines and arrangements by master Kovačević.

Korporativni pandemonium
(Corporate Pandemonium)  
by Zoran Penevski, scrip, and Aleksandar Zolotić, art
Besna kobila
In Corporate Pandemonium by debutant artist Zolotić and much more experienced writer and script writer Penevski, we are dragged into a strange, dictatorial society, with very little words and subdued feelings.
The atmosphere really defines this world. It is provided with a realistic drawing style of humanoid creatures and buildings similar to ours and some obscure light and colours, mainly in shades of black, gray and dark blue. Inhabitants of the city are intimidated by the enemies outside the city walls, although these enemies remain enigmatic throughout the story. The social system has strictly defined roles and tasks for everybody and with an undisputed hierarchy. The worst thing is that peoples’ feeling are observed and taken away (and implanted into toys). So, the boy who falls in love with the unknown little girl gets severely punished by the loss of feelings. However, he is later rewarded, as he progresses through the ranks, with the wings and can fly, which is regarded as the highest honour, but his doubts remain and lead to an unexpected ending to this book.
This dystopian society is widly dark and unpleasant, even odd and grotesque, but to a great extant reminds us that our own world could be easily be heading in the same direction.   

Bad Boy
by Mladen Oljača
Modesty stripovi
These short stories by Oljača falls halfway between grotesque mainstream work and alternative work.
At first glance, these are stories which are humorous and very pleasantly drawn, but after reading them we will not only be entertained. Deep satire and sarcasm which imperceptibly permeate through the stories, as well as a total crackdown on physical and psychological characteristics of archetypes from history, comics, literature and contemporary men, which evokes a much more complex experience for the readers. It has to be said that these black-humoured stories are a serious and authentic achievement, where a battle with trivial reality is resolved with resignation and a little humorous revenge.
The author is battling and avenging, at least to some extent, with his black humour, to everything that has devoured his youth and prevented him from having a full humanistic development. 

[Tekst jeoriginalno objavljen na sajtu Paul-a Gravett-a, 16 januara 2015,
a link je www.paulgravett.com/.../books_to_read_best_graphic_novels_of_2014]