Press: SKC BG

     12. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
     25 – 28.09.2014. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD
     KONKURS 12. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2014.
     ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2014.

     Adresa za slanje radova:     
     SKC, Srećna Galerija
     MEĐUNARODNI SALON STRIPA
     Kralja Milana 48
     11 000 Beograd, Srbija

     Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat, rad na konkurs šalje poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Autor crteža, kao kandidat, može podneti samo jedan rad u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Tema, žanr i autorski pristup konkursom nisu zadati.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS ZA 12. MEĐUNARODNI SALON STRIPA koja se može preuzeti OVDE ili sa www.skc.rs ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4) 
    Napomena: Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje
• Žiri će pristigle radove selektovati za veliku izložbu i zvanične  nagrade Salona.

    Nagrade:  
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 eura)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju 

Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

Nagrade prijatelja i sponzora Salona

Dodatne informacije:www.skc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
e-mail: srecnagalerija@skc.rs
tel: 011/ 360 20 44

Priredio: SCM

     КОНКУРС ЗА 12-ТИОТ МЕЃУНАРОДЕН САЛОН ЗА СТРИП - ВЕЛЕС 2014

     Пропозиции:
     -Право на учество имаат сите автори од цел свет, без разлика на полот и возраста;
     -Должината на стрипот да биде од 1 до 6 табли, и тоа на А4 формат, (мин.300дпи ако се испраќа по електронски пат). Доколку стрипот е на една страна треба да биде со најмалку  5 сликички
НАПОМЕНА :Доколку стрипот е во боја , препорачливо е истиот да се испрати преку пошта или достави лично.
     -Стриповите нема да бидат вратени, .Со самото испраќање организаторот се стекнува со право да ги објавува и презентира заедно со авторите   во  склоп на промоција на своите активности.
     -Авторите коишто ќе испратат свои стрипови влегуваат во комбинација за обезбедување на пат, сместување и исхрана во текот на 12   Интернационален салон на Стрип „Велес 2014“(средината на октомври)
     -Tемата на стрипот е слободна.Секој автор (билo цртач, туш ,колор ) може да учествува со само еден  стрип; Исклучок има за  сценаристите каде се дозволува да едно лице направи сценарио за повеќе стрипови.
     -Учесниците коишто се во основно образование треба да се насочат кон своите основни училишта заради раширување  на информацијата, организирано пријавување како и избор на тема за цртање.
     -На еден стрип можат да работат повеке автори (притоа да се напише кој што направил: сценарио, молив, туш...)
     -Заедно со стрипот да се испрати лична биографија (име и презиме со фотографија, дата на раѓање адреса, и држава од каде е авторот ,е маил  како и година кога е стрипот нацртан..Исто така на сите  стрипови треба бидат наведени авторите како и називот на стрипот. Пристигнатите стрипови, без овие информации, нема да бидат земени во предвид за награди.
     -Стриповите од македонски автори(со исклучок на сценаристите) треба да бидат на македонски јазик и кирилско писмо.
     -Сите пристигнати стрипови ќе бидат земени во конкуренција за излагање во склоп на
изложбата во склоп на  Салонот на  стрип со реална можност за друг вид на промоција
     -Пристигнатите стрипови ќе бидат разгледани од тричлена интернационална комисија којашто  ќе направи избор и ќе ги предложи следните награди:
     • Прва награда, 200 ЕУ* ''Златен  стрип '',  и диплома за прво место.
     • Втора награда, диплома за второ место.
     • Трета награда,  диплома за трето место.
     • Награда за најдобро сценарио, диплома.
     • Награда за најдобар млад автор до 18 години, диплома.
     • Други специјални награди

     Рокот за испракање е до 15-ти Септември 2014 година,Тие може да се испратат на
     a) Адреса: Стрип Центар на Македонија – Велес (за конкурсот)
         Ул. Васил Горгов, бр.78 ,1400 Велес ,Република Македонија
     б) Или преку Е-маил: comicmk@yahoo.com
         За повеќе информации може да се јавите на телефон 0 766697

     Comic Centre of Macedonia - Veles
     www.comicscenter.mk
     Announces:
     
     OPEN COMPETITION for
     12th Comic Showroom VELES 2014
     Propositions:
     - The competition is open to all comic artists from all over the world.
     - Entries must be 1-6 pages long. If the entry is only one page long it must have at least 5 panels.
     - Entries must be sent in A4 format (21x29,7cm). Please send only quality print copies (300 dpi). The submitted prints will not be returned!
     - No specific theme is set.
     - The storytelling in the comic can be written in any official language.
     - Each visual artist (pencil, inker, colorist or letterer) can take part with only one submission, while each scenarist can enter with more than one submission.
     - The same comic entry can be submitted by more than one artist.
     - Each participant must send: photography, short biography, personal address, telephone, e-mail and additional info of the year when the comic is made. Without this the submission will not be evidenced!
     - All submitted comics will be presented properly and will take part in the official comic showroom in Veles; and will be considered for other possibilities of promotion as stated in the Comic Centre’s policy.
     - With the act of submission the author/s is/are passing the rights of publishing in any form to the Comic Centre of Macedonia.
     - The entries will be reviewed by three member international jury.
     - The jury will give the following awards:
        1st award: “Golden Comic”, 200 EU and Diploma;
        2nd and 3rd award: Diploma;
        Best scenario award: Diploma;
        Award for the youngest author: Diploma;
        Award up to 18 years: Diploma.
     - The deadline for entries is September 15th, 2014.
     - The comics can be sent via postal service or e-mail.
        Postal address: Comic centre of Macedonia
        “For the comic competition”
        Vasil Gjorgov Street 78
        1400 Veles, R Macedonia
        E-mail: comicmk@yahoo.com
        For more info: ++ 389 075 666 979
        www.comicscenter.mk

Piše: Ilija Bakić

     „PREDODREĐENI“
     scenario Predrag Đurić,
     crtež Ujou Šibuja,
     izdavač Rosencrantz, 2014.

     MESTO DEČAKA MILOŠA U VELIKOJ REVOLUCIJI

     U rutinskom, trivijalnom svetu naše svakodnevice Miloš je sasvim običan dečak koji bezbrižno izrasta u mladića. On ima 16 godina, živi u okrnjenoj porodici baš kao i mnogi njegovi vršnjaci. Majka mu je prezaposlena, uvek u zakašnjenju. Otac je nestao tokom rata na Kosovu. Miloš ide u srednju školu, kao većina đaka nije previše savestan i zainteresovan za učenje i ispunjavanje svojih obaveza. Zadivljen i, možda, zaljubljen u atraktivnu profesorku. Kad ne misli na školu on je veseo dečko sa mnogo drugara, ljubitelj je kompjuterskih igrica. Rečju, sasvim prosečno dete, ni po čemu izuzetno.

     Ipak, u samo jednom danu Miloš postaje svestan čudnih pogleda upućenih mu ispod oka da bi malo kasnije susreo klošara koji ga upozorava da je ceo svet protiv njega. Zbunjen, vraća se kući gde ga posećuje nezvani gost i donosi mu neobične darove. Potom stiže drug sa novom, hit igricom. Ali umesto zabave začuju se pucnji.

    Od tog trenutka događaji se nižu vrtoglavom brzinom. Miloš shvata da je meta napada i mora bekstvom da spasava svoj život, skriva se nalazeći privremeno utočište upravo kod omiljene nastavnice. Pregledom diska dobijenog od neznanog posetioca Miloš saznaje neverovatne istine zbog kojih ponovo beži, prelazeći iz ruke u ruku pomagača koji ga vode  dalje od rodnog grada pa preko granice domovine, u strane zemlje, u susret nepoznatoj sudbini.

     Tik za dečakom i njegovim pomagačima su moćni progonitelji koji mu ne žele dobro. Ali ni njegovi vodiči nisu bezazleni jer pripadaju tajnoj organizaciji sa velikim zadatkom, organizaciji u kojoj već postoji posebno mesto za Miloša jer je on, upravo kao i oni - predodređen za veliku misiju prevrata i uspostavljanja novog društvenog i vrednosnog sistema na čitavoj planeti, sistema koji će ukinuti ugnjetavanje i nepravde uspostavljajući pravedno društvo. Grupa pobunjenika koja sebe naziva Predodređeni prinuđena je da se krije od neprijatelja - bogatih i moćnih predstavnika kapitalističke doktrine. U tajnim učionicama borci se obrazuju, u fiskulturnim salama treniraju telo, u laboratorijama otkrivaju načine da se leče teške bolesti... Sve ove pripreme u cilju su podizanja velike Revolucije čije vreme se neminovno približava. Miloševa uloga u budućim događajima važna je i odgovorna.

     Znatiželjni će čitalac u Đurićevoj priči pronaći mnoštvo prepoznatljivih elemenata i njihovu speci-fičnu nadogradnju. Zaplet  će iz okrilja pripovesti o odrastanju iskočiti u akcioni veleslalom tajanstvenih progonitelja i isto tako misterioznih progonjenih kroz živopisne predele izvan neposrednog iskustva dečaka (ali i čitalaca). Dolazak na cilj vreme je otkrivanje velikih tajni koje su se mogle naslutiti a sada su ogoljene i iznesene bez ikakvog predo-mišljanja. Njihova osnova je u globalnim mračnim zaverama moćnika i uspostavljanju organizacije koja će im se suprotstaviti kako bi odbranila Slobodu i Dostojanstvo Čovečanstva lukavo gur-nutog u večno robovanje Kapitalu. Teorije zavere tako su dobile još jednu svoju varijaciju, jednako (ne)verovatnu i uznemirujuću. Time se bezvremena, mitska borba Dobra i Zla, Svetla i Tame, nastavlja, koliko plemenita toliko i zaludna. Ovog puta na strani Dobra su Predodređeni, organizacija koja svoju snagu traži u eliti visoko obrazovanoj, sposobnoj i svesnoj svoje pozicije, uloge i snage. Principi racionalizma pomešani su sa idealizmom, zdrav duh sa zdravim telom što rezultira aktivizmom a ne povlačenjem, tonjenjen u apatiju, depresiju ili dekadenciju, čemu su intelektualci najčešće skloni. Svet XXI veka, koji je nasledio razočarani XX vek, u kome se uzlet nadanja posle II svetskog rata pretvorio u sunovrat postindustrijskog doba, neoliberalnog kapitalizma i teorija u rasponu od Bodrijarovih simulakruma do Fukujaminog endizma i Hantingtonovog sukoba civilizacija, mora se otrgnuti iz kandži cinizma i etičkog nihilizma ukoliko želi da opstane. Tehnologija je umesto da oslobodi čoveka postala sredstvo za njegovo izrabljivanje i ponižavanje. Sloboda se ponovo mora otimati a tu borbu će predvoditi moralno i intelektualno nadmoćna manjina. Predodređene ne muče dileme uloge elite u velikim pokretima masa odnosno opravdanosti borbe. Oni su spremni na vođstvo i žrtvovanje. Takve izjave u prvom trenutku mogu će činiti prostodušno naivnim ali je na svakom od čitalaca da se zapita da li je odista jedinka bez osećaja za kolektivno, spremna samo da zadovoljava svoje egoističke prohteve bez obzira na one oko sebe.

     Prvi album „Predodređenih“ ispunjen poletnim, mladalačkim slikama sa malo ugledanja na japanske mange, tek je skicirao i započeo priču najavljujući da će ona izrasti u serijal pred kojim su mnoge zanimljive opcije. Dok ne pristignu sledeći nastavci čitaocima ostaje da iščitaju i razgledaju prvu epizodu pokušavajući da se prisete kada su izgubili romantičnu želju i volju da se bore za bolje sutra, kada su izgubili ideale i iluzije.

________
Scenario: Predrag Đurić • Crtež: Uyou Shibuya • B5, 48 strana crno-belo, mek povez
Cena: 360 RSD (cena u pretplati do 10.8.2014.), 450 RSD (promotivna cena do 31.8.2014.),
540 RSD (redovna cena od 1.9.2014.). • Preview se može videti ovde.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS

Press: Veseli četvrtak

Talični Tom #9: Talični Tom protiv Fila Nefera 48 strana, kolor A4 formata, broširan povez 470 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Zoran Stefanović

     ZUZUKO, NAŠ MALI (P)ČELAC

     ZUZUKO (elektronska knjiga, engleski), scenario i crtež: Zdravko Zupan; predgovor: Vasa Pavković;
                       gostujući scenaristi: Nikola Maslovara i V. Pavković; prevod sa srpskog: Tijana Tamburić
                       i Živojin Tamburić; likovno oblikovanje: Zlatko Milenković; „Modesty Comics“,
                       London, 2014, 72 strane

                             „Zupanov Zuzuko se tiho i nenametljivo održao kao jedna od mini–institucija
                             domaćeg izdavaštva pa i stripa do danas.“ — Bojan M. Đukić

     I pčelari i entomolozi širom Striposlavije staviće me u top zbog ovoga, ali imam teralicu da nešto izjavim povodom prvog albuma našeg omiljenog junaka.

     Naš Zuzuko nije trut.

     I još nešto. Ovaj strip je nekome važna stvar, što pokazuje i jedna od brojnih anegdota tokom gigantske rabote na kritičkom leksikonu Stripovi koje smo voleli: izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u 20. veku.

     Naime, obe uvažene starije kolege–koautori glatko su odbile predlog najmlađeg člana trojca (moje malenkosti) da u SKSV uvrstimo stripove „Miki i Baš Čelik“ i „Zuzuko“, za koje sam već u prvoj turi „nezaobilaznih stripova“ štreberski spremio prikaze.

     Sam autor pomenutih dela, Zdravko Zupan, opirao se zbog urođene skromnosti, a iz nekog uverenja da „nije to tako dobro, neujednačeno je...“, i sve tako, sa sličnim gicanjima.

     A kolega Živojin Tamburić, kao začetnik i šef SKSV pregnuća, inženjerski disciplinovano nije hteo da protivreči Zdravku i ruši front naraštaja pedesetih. (Ne, nisu se bunili na predlog za uključivanje majstorskog Vladimira Delača. „Na tome su odrasli“, mig-mig.)

     Na moju ponovljenu zgranutost i uporne vapaje da i generacije rođene od 1969. pa do danas imaju ljudsko pravo na svoje kriterijume voljenih stripova, posrbljeni Mika Miš je na jedvite jade prošao, zamalo bez repa ostavši. Ali Zuzuko nije prihvaćen! O, jazu među naraštajima, o, doba bez razumevanja...

     Ceo taj događaj sam vrlo lično shvatio, ne samo kao osoba koja je na gegovima malog (p)čelca odrasla, već i kao onaj koji na istom štivu, kao otac, gaji troje mališana u 21. veku.

     Zato sam svaku priliku nakon 2011. iskoristio da zu–zu–zujim u uši i autoru i izdavačima: „hoćemo taj album“.

     I dobili smo ga.

                             Vitalnost jednog stripića

                             „Ovaj simpatičan, jednostavan i topao lik se spontano urezao u pamćenje deci širom Srbije.
                             Lično sam jednom prilikom u Somboru video kako se nekoliko đaka osnovne škole negde
                             na periferiji tog grada okupilo i kroz igru takmičilo ko će na asfaltu kredama lepše da nacrta
                             Zuzuka.“ — Slobodan Ivkov, na zadnjim koricama albuma

     Čitaocu je do sada već jasno da je u očima ovog prikazivača prva monografska pojava Zuzuka, makar na engleskom, u Londonu i u vidu elektronske knjige — doživljena kao pesnička pravda.

     Ljubak je to elektronski poklon. Idealan za ekran tableta. Ima primereno likovno oblikovanje Zlatka Milenkovića sa nostalgičnim dahom osamdesetih, lepi topli predgovor Vase Pavkovića i oko četvrtinu svih Zuzukovih tabli na jednom mestu, i to pod dobrom izdavačkom etiketom. Možemo reći: bravo za „Modesti komiks“, bravo za uredničko–prevodilački dvojac — oca Živojina i kćer Tijanu.

     Ovo londonsko izdanje jeste otvaranje novog poglavlja, ali je i kruna stalnog Zuzukovog življenja sa nama, još od 5. broja lista za najmlađe Zeka, 5. novembra 1973. godine. Preciznosti radi, navedimo i svedočenje samog autora da je on lik radno krstio kao „Pčelko“, ali da je urednik Zeke, Živorad Žika Atanacković, osetio da to ime nije leglo, te je sa malo premišljanja došao do novog i tako postao kum našoj bubici.

     Gledajući unazad, sve do premijernog novembarskog ponedeljka, jasno je da je Zuzuko, po svakom osnovu, izrastao u slučaj za primer. Naravno, današnji mališani ga najviše znaju po redovnom izlaženju u beogradskom enigmatskom zabavniku Munja (od 2002), kao i dečjem riječkom listu Bijela pčela, koji izdaje Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ (od 2005), ali to je tek deo bogate istorije. Osim pomenutih, serijal je izlazio i u brojnim drugim jugoslovenskim časopisima, često u impresivnim tiražima — tu su bili YU strip, Male novine, Letnji i Zimski zabavnik Malih novina, Vesela sveska, Cepelin ekstra, Balon, Dečje novine, Totem, Suncokret, Munja strip, Dječji zabavnik...

     A nakon Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, zahvaljujući neumornom aktivisti, uredniku i prevodiocu Draganu Prediću, „Zuzuko“ je nedavno objavljen i na rumunskom, u reviji BDC u Krajovi (br. 11–12/2013).
     Oblik je stripu uvek bio nepretenciozan (iako postoji jasan stvaralački potencijal i za veće priče): serijal pretežno izlazi u geg tablama, sa izuzetkom nekoliko kraćih epizoda od dve do četiri strane. Važno je istaći i da su u nekoliko navrata, sa lepim uspehom, učestvovali i gostujući scenaristi: Nikola Maslovara i Vasa Pavković (potpisan kao V. Fumeti). Do sada je urađeno oko 200 pojedinačnih tabli, a mnoge su višestruko preštampavane.

     Jasno je da se kumulativni efekat ovog serijala na vrlo trusnom izdavačkom području ne može preceniti. I svi mi imamo pri ruci po neku uspomenu–anegdotu, kao i kolega Ivkov o onom uličnom takmičenju.

     Jesmo li se zapitali – zašto?

                             Kad je bistro u duši

                             „U kratkim i duhovitim stripovima iz serijala 'Zuzuko' tzv. pouka je, ako je ima, uvek diskretna,
                             a humoristički obrt prirodan i nežan, sračunat na to da nas nasmeši ili nasmeje.
                             Toj očaravajućoj strategiji doprinosi i prijatan kolor stripa — tako da je 'Zuzuko' istovremeno
                             odmor za oči i hrana za dušu, narativno uravnotežen i lišen bilo kakvih grubljih poteza
                             ili obrta.“ — Vasa Pavković, iz predgovora albuma

     Očigledno, postoji mala čarolija unutar ovog serijala, koja do danas ne prestaje da radi, pružajući dugovečnost i životnost.

     Ponovimo zato onu važnu stvar — ničega u našoj bubici nema „trutovskog“. Zuzukova ličnost isijava radost, životnu silu, bezazlenost i znatiželju. Zato imate samo pravo da je nazivate: pčelica ili rodno tačnije — (p)čelac, po pogodnom izrazu iz srpskih narodnih bajki.

     Zupan je ovde, kao istinski majstor diznijevske karikaturalne stilizacije, savršeno prilagodio oblik stripa i svojoj nameri i ciljnoj publici. A to je prvenstveno bio predškolski i niži školski uzrast — očigledno bez očekivanja da će, začudo, i stariji čitaoci brzo postati ljubitelji.

     Osim vanredne salivenosti pričica i crteža, još jedan činilac je odmah izdvojio Zuzuka u odnosu na većinu domaćih stripova rađenih za najmlađe. Naime, u karakteru junaka i njihovog sveta ima nečeg na šta duša neminovno reaguje. Reč je o tome da su Zuzuko, Cveta, Neven i svi njihovi drugovi po svojoj prirodi, u stvari — mala deca, baš mališani, ne stariji od četiri ili pet godina.

     Oni samo naizgled obavljaju „odrasle“ delatnosti i društvene forme, ali ono dubinsko u ličnostima dovodi do njihove detinje reakcije na navodno ozbiljne stvari, a time i do humornog efekta, koji je potpuno nevin, čist i bez ikakvih primisli i mudrijaških konteksta.

     I zaista, šta bismo mi bez ovakvih stripova, nekontaminiranih „velikom stvarnošću“? (Uz svako poštovanje prema „Snupiju“, „Kalvinu i Hobsu“ i inim ambicioznijim stripovima o detinjstvu.)
     Do sličnog zaključka je došao i čovek koji se razume u pčele, decu i stripove — inženjer Damir Gregurić iz Umaga, urednik „Pčeline školice, portala za mlade pčelare“, koji kaže:

     „Zdravko Zupan je stvorio junaka u najboljoj maniri majstora klasične animacije Volta Diznija: crteži su jednostavni, bez suvišnih detalja u pozadini, likovi (trutić Neven, pčelica Cvijeta, pužić Brzić) su prava zrcala ljudskih osobina, ponekad tužni, ali najčešće veseli i razigrani poput djece kojoj je (na kraju krajeva) crtić i namijenjen. Sve super — sve pet: i za Zdravka i za Zuzuko!“

     Iz navedenog se vidi zašto i stariji reaguju na blagotvorno dejstvo „Zuzuka“ — on ih ponovo, bar malo, čini decom. To je jedna od tajni neobične žilavosti kojom ovaj strip 40 i kusur godina, neokrnjen i neistrošen, a sve bolji, prolazi kroz sve mene oko nas i u nama.

                             „Modesti komiks“, prekomorska ambasada

     Smatramo dragocenim i to što se sada (p)čelac pojavio i u krajnje ozbiljnom društvu, unutar etikete londonske kuće „Modesti komiks“, osnovane 2013, kao nastavak Tamburićeve vizije započete sa SKSV i beogradskom izdavačkom kućom „Omnibus“.

     Kao „zapadna ambasada“ ili čak prekomorska kolonija, MK je prvi ovakav sistematski poduhvat predstavljanja autohtonog jugoslovenskog stripa planeti. Za kratko vreme postiglo se mnogo, a kruna jednogodišnjeg rada je više od 20 knjiga na engleskom. Pored Zupana, njihovi autori su mnoga samosvojna imena regionalnog stripa: Radivoj Bogičević, Đorđe Milović, Božidar Milojković, Dragan Lazarević, Iztok Sitar, Borislav Stanojević, Aleksandar Sotirovski, Danilo Milošev, Borislav Grabović, Mladen Oljača, Nina Bunjevac, Izar Lunaček, Vladan Nikolić, Miljenko Horvatić, Hrvoje Ružić, Matjaž Bertoncelj, Dušan Kastelic, Kostja Ribnik, Kosta Tadić, Gašper Rus...

     Respektabilno, a tek su se zagrejali. Zato pojava jednog dečjeg stripa u ovom okviru — i to baš Zuzuka — daje nade da će se planeta brzo zainteresovati i za ono što mi ovdašnji pravimo za našu decu, baš kao što su u svetu prihvatili i visoko vrednuju naše realističke i avangardne stripare.

                             Novo doba zujanja

                             „Svojim doživljajima pčelica Zuzuko već četiri decenije tumači socijalne i emotivne realnosti
                             najmlađim čitaocima na prostorima bivše Jugoslavije. Svet ranog detinjstva time je dobio svoju
                             sigurnu mentalnu luku u serijalu koji odiše dobrodušnošću i bezazlenošću, crtački zrelo urađenim
                             u duhu Diznijeve škole. Klasik našeg doba.“ — Zoran Stefanović, na zadnjim koricama albuma

     Ponekad je za kritičara prilika da se navedu sopstvene reči ravna srkanju nektara i kušanju ambrozije. Da, shvatili ste... Navod od gore su redovi koje svojevremeno ne uđoše u SKSV, a koji danas krase zadnje korice elektronske knjige, dajući jednom ljubitelju pravedno duševno zadovoljenje.

     I teško da u našoj ljubavi grešimo. Retko koji domaći strip — a na pamet nam pada samo Dikan — ima toliki uticaj na maštu današnje dece i na njihovu želju da se iskažu kao stvaraoci. To je na divan način dokazala prošlogodišnja Zupanova autorska izložba Zuzuka i Munje u vrtiću „Neven“ u Kragujevcu, ali i ovogodišnja izložba „Munja i Zuzuko kao dečja inspiracija“ u elitnoj Srećnoj galeriji SKC u Beogradu, koja je donela izbor iz hiljada dečjih crteža sa dva omiljena junaka.

     Zdravko Zupan, otac jugoslovenske stripske istoriografije, jeste zadužio sve lokalne kulture istraživanjem i pisanjem svojih neprocenjivih monografija. Ali, držimo na umu i njegov umetnički opus — sve one hiljade tabli koje su ga i regionalno i međunarodno ustoličile kao jednog od ključnih autora jugoslovenske diznijane nakon Valtera Nojgebauera.

     Zato je visoki prioritet naše stripske i opšte kulture da se objave papirne knjige sabranih Zupanovih serijala, uključujući i „Munju“, „Mikija i Baš Čelika“, „Toma i Džerija“... Uz to, publika s pravom očekuje i nove doživljaje Zuzuka (u obliku većih priča?), kao i izdanje londonskog albuma na srpskom i drugim ovdašnjim jezicima.
     Baš kako je i prirodno za serijal koji je stotinama hiljada dece diskretno usadio ljubav i prema stripu i prema bezazlenosti, ali i pčelicama — tim saveznicama od kojih, nemojmo ni to zaboraviti, čovečanstvo i doslovno zavisi.

     (Izjava o jednom od brojnih konflikata interesa u ovom članku: prikazivač je sin pčelara.)

                             Preporučene veze
                             • Zuzuko (e–book), informacija na sajtu „Modesty Comics“, kao i PDF odlomak (engleski)
                             • Šesnaest tabli „Zuzuka“ na zvaničnom sajtu magazina Munja (srpski)

Press:

     Udruženje „Deveta dimenzija“ sa ponosom predstavlja svoje prvo albumsko izdanje, strip album „1300 kadrova“ autora Željka Paheka.

     Riječ je o integralnom izdanju u kome na jednom mjestu imate kompletne „Astroiđane“, „Legiju nepromo-čivih“ i nekoliko kraćih Pahekovih stripova.

     Ovaj album ima 208 stranica, a jedan dio je odštam-pan u koloru. Dostupan je u meko i tvrdo koričenoj varijanti. Cijena mekog uveza je 25 KM, a tvrdog 30 KM.

     Za sada je dostupan u Banjaluci, a uskoro i u vašem okruženju.

Priredio: Saša Paprić

     SVE OVISI O OSOBNOM ANGAŽMANU I UPORNOSTI

     U svibanjskom izdanju legendarnog strip magazina Heavy Metal objavljen je strip “Bul i Bal” mladog osječkog autora stripa, ilustratora i režisera animacije Marka Dješke, jednog od 170 članova i članica udruge StripOs koja od 2009. godine uspješno organizira izložbe, kreativne radionice za djecu i mlade, gostovanja hrvatskih i inozemnih autora stripa u Slavoniji, festival Dani stripa u Osijeku, sudjelovanja članova na raznim manifestacijama, a izdaje i eponimski magazin. Dješka je diplomirao animaciju na zagrebačkoj Akademiji likovnih umjetnosti, a o iskustvima i planovima govori u nastavku.

     Intervju koji je vodila Diana Magdić možete pročitati na sajtu pogledaj.to na adresi:
     pogledaj.to/art/sve-ovisi-o-osobnom-angazmanu-i-upornosti/

Priredio: Strip vesti

     ČITATE U BUSU? ČITAJTE MACANA!

     Piše: Verena Tibljaš,15. travnja 2014.

     Ili bilo gdje, gdje se zateknete, na javnom mjestu. Neka svaka točka čekanja u kojoj se zateknete bude vaša točka ugode!

     Mnoge kulturne navike teško zaživljuju na ovim prostorima, a jedna je od njih čitanje na javnim mjestima. U sredstvima javnog prijevoza, u ambu-lantama, u redovima raznih vrsta (kojih nam, pak, nikako ne nedostaje!)... nekako je rijedak prizor čovjek s knjigom u ruci. Zašto je ta navada u mnogim drugim zemljama uobičajen prizor, a u nas tek iznimka i neobičnost, dalo bi se nagađati. No ostavimo tu sociološku dilemu za neku Štemalicu i zavirimo u književnost koja se može besramno čitati i na javnom mjestu!

     Različiti su motivi s kojima se ljudi upuštaju u izbor knjiga koje će čitati. Neki su vjerni uvijek istom žanru, drugima je važna dinamika radnje, treći istražuju autore unutar određenih nacionalnih književnosti, a ima i onih kojima su presudne debljina i (fizička) težina knjige. Postoje ljudi koji se s knjigom zavode polako, nježno je prevrću u rukama ispitujući je dodirom i pogledom, iščekujući onaj trenutak klika koji se dogodi ili ne dogodi – kako među ljudima, tako i između knjige i čovjeka. Moji konačni klikovi obično zaiskre već pri prvim rečenicama. Uglavnom ih aktivira piščev stil, a to najčešće završi u užoj kategoriji «onih od kojih se smješkam». E, sad, problema ne bi bilo kad ja najčešće knjige ne bih čitala u busu. Dovoljno sam čudna što uopće čitam (?!), ali to što se sama sa sobom još i smješkam, e, to je već razlog za poglede ispod obrva...

     Ima jedan hrvatski autor koji uvijek rado ide sa mnom na posao i s posla kući. Njemu ne smeta što smo čudni on i ja u tom izdvojenom balonu među ostalima. Njegove riječi spakirane u mini formate i meke uveze stanu u svaku moju torbu ili džep.

     Ako sam nedovoljno pažljiva, iz njegovih mi knjiga ponekad znaju ispadati fusnote. Skupljam ih po torbi ili sabirem po džepovima i vadim u posebnim prigodama. O, poput pilulica za vraćanje dobrog raspoloženja one djeluju.

     Volim ga uzimati u malim dozama, kad god mi se pruži prilika. Istovremeno, on je moj tajni saveznik. Dok čitam njegove misli, ne dopuštam suputnicima da remete moje. On je moj štit od ljudi i moj najbolji izgovor za povlačenje u vlastiti unutarnji svijet.

Što priču čini novom? Što je, naslijeđenim alatima i ukradenom materijalu usprkos, čini vrijednom čitanja i pričanja? Moj je odgovor kratak:      Srce.      Nije bitno je li priča smještena u sadašnjost, prošlost i budućnost, nije bitno je li fantazija ili kruta dokumentaristika, bitno je da ima iskreno srce. A priča može imati srce samo na jedan način – tako da iščupamo vlastito i poklonimo joj ga. Svi najbolji stripovi, oduvijek i bez iznimke, bili su slika svog autora, u njima je on rastočio proživljeno i ponudio nam da, na čas, vidimo svijet njegovim očima. U svijetu suprotstavljenih istina, jednoglasno vrijedi samo istina srca.      Tema se može ukrasti, od učitelja ili od života, ali srce imaš ili nemaš. Stil je zanat, racio je dobar za korekcije, ali ako u priči nema tebe onda je ona mrtvorođenče. Kad čitamo priču sa srcem i naše tuče u istom ritmu.      Kad srce piše, napisano traje.

     Čitati Macana u busu znači ponekad i izgledati blesavo među ozbiljnim ljudima. Svatko sa svojim mislima, neki u razgovoru jedni s drugima, i vi s Macanom u rukama – nepročešljanim poljem koje samo čeka da naletite na minu… Bio to roman za djecu, ili eseji o stripu, strip sam za sebe, ili književni prikazi, čega god se primili, imajte hrabrosti otvorite li to na javnom mjestu. Šašave konstrukcije vire iz nepredvidljivih uglova – iz naslova i fusnota koje mnogi gutači i brzočitači knjiga i ne stignu primijetiti. Ali Macan je lukav. On baš traži tankoćutnog suputnika, onog koji istražuje među redcima i čije vijuge titraju u nekom drugačijem ritmu. On traži Kosjenku među čitateljima.

Kosjenki se često činilo kako vidi ono što drugi ne vide. Nije to bilo namjerno. Nije se Kosjenka željela praviti važna onime što nitko drugi ne bi uočio... već je, jednostavno, gledala. Gledali su i drugi, ali – primijetila je vrlo rano Kosjenka – obično bi vidjeli samo ono što su željeli vidjeti, ono što ih ne bi uznemiravalo. To je ostavljalo čitav uznemirujući svijet predmeta i pojava samo Kosjenki na gledanje.

     On se, kao autor, ograđuje od misli svojih likova, on se igra riječima i propituje značenje ustajalih fraza i izraza («Kosjenki se puno toga zna popeti na vrh glave. Možda zato što je niska?»), tjera čitatelja na bogaćenje rječnika, šali se na svoj račun («Ako treba, priča će pričekati dok odete pogledati u rječnik. Autor bi to učinio umjesto vas, ali pretpostavlja da ste od njega lakši na nogama. Eksponencijalno lakši, čak.»), a njegovi su opisi toliko plastični da bez problema možete zamisliti šašavu scenu koja vas istog časa nasmije («Kad se mačke smiju, izgledaju glupo, skoro kao ljudi. Jedina je razlika što su one toga svjesne pa se uglavnom smiju u samoći.»). A vi se smijete u busu!

     Macan zapravo cijelo vrijeme razgovara sam sa sobom, a onda to ponekad izađe u formi stripa, eseja, romana. Ako ste i sami skloni spomenutoj raboti, pa ako ste još i na tragu istih razmišljanja ili otklona od njih, čitajući Macana činit će vam se da pričate sami sa sobom. A to može biti tako oslobađajući osjećaj!

     Ako za spore vožnje busom osjetite glad, uzmite Macana.

     Zaželite li se nečeg gorko-slatkog, zagrizite u Borovnicu. Strip table poput čokoladnih daju se konzumirati već od st(r)anice do st(r)anice, i na kratke staze. Tu ćete se susresti s Autorom samim. Osobnost Borovnice ocrtava onaj dio njega koji on želi biti.

     Ako ste onako, gladni svako malo, uzmite Dlakovuka i Jadnoroga. Pampire i Djeda Mrza. Trnoručicu. Džepna izdanja u pravom smislu riječi, mekoga uveza, stanu u svaki, pristojan, džep kaputa ili deblje jakne. Lako se drže i u jednoj ruci, čak i ako mjesta za sjedenje nema. Kosjenka je dobrim dijelom Autorov alter-ego. Točnije, cijelim svojim bićem jedan pravi, manji dio njega.

     U slučaju da ste skroz ozbiljno gladni, nema ozbiljnijeg iz Macanova pera od diplomske radnje objavljene za svaki džep. Hrvatski strip 1945.-54.svoj svojoj ozbiljnosti unatoč donosi (prepoznatljivog nam stila) Macanov predgovor (Trinaest godina poslije...). Jer Macan zna, ima čitatelja koji padaju na prve rečenice kad otvore knjigu. I zato je ovu počeo riječima: „Ja sam povjesničar koliko je Indiana Jones arheolog: imamo diplome, ali se ponašamo na sramotu struke – on uništava lokalitete ne bi li došao do blaga dok ja skupljam podatke kako bih potkrijepio unaprijed stvorenu tezu. Sramota Henry Jonese mlađi; sramota, Darko!“. Kako ostaviti knjigu nakon takva uvoda? U džep, pa na bus!

     Mori vas žeđ? Treba vam nešto pitko? Mišo, Sergej i Bočko teći će vam kao med i mlijeko. A tek Pirati – cio svijet na internet! A vi u busu i na (s)tripu! Jao!

     Sporadično grickanje kao stvoreno je za Stripocentrika. Macan vas ovdje čeka bez maske,  od srca, u zaista mekom izdanju. Baš kao po mjeri za malo veći džep. I malo većeg ljubitelja stripa.

Može li nam strip promijeniti život? (…) Može li? Promijeniti nekome život? Strip?      Mislim da može. I ne samo onima koji su se njime odlučili kao zvanjem baviti. Znam, naprimjer da mi neka zadaća zna izgledati preteškom pa skoro kažem „Ne mogu ja to“. No, onda se neizostavno sjetim epizode Bednjančeva „Genija“ u kojoj je čarobna formula bila „sveštohoćumogu“. Te mi nakon toga bude makar jasno kako nije da ne mogu nego mi se neće. A kad se to zna, onda se lakše napravi ono što se mora.

     Osvježivač uma – slatkiš od Qretena – tic tac među stripovima.

     A volite li paprenjake, uzmite knjigu književnih kritika koja tvrdi - Macan čita i provjerite sami čita li uistinu. A čita, čita... Druge pisce. Druge hrvatske pisce. Što je također rijetkost. Među piscima.

     Maca čita. Čita, pa se „Čemu?“ pita.

     Rijetkost, baš kao i vaše čitanje u busu...

     Budite iznimka!

     Paket Macana za vožnju busom
     Borovnica • Bočko • Dlakovuk • Jadnorog • Mišo • Pampiri • Stripocentrik • Trnoručica • Djed Mrz
     Macan čita • Hrvatski strip: 1945.-54.

    Darko Macan i Rijeka vole se javno. I prije no što je krenula službena najava Tjedna dobre dječje knjige, pročulo se da Macan stiže - s raznih strana stižu i potvrde dolaska u Stribor, u petak, 25. travnjau 14 sati na Stripaonicu. Iako, službeno, Stripaoničari ugošćuju Macana, dobrodošli su svi njegovi obožavatelji. Jer bit će to razgovor ugodni, i prigoda dobra da se osim stripa dotaknemo i ostalih djela, posebno Trnoručice. Jedne od uspješnica iz prethodne godine. Otrova koji se krije u maloj bočici. Pridružite se.

     Fotografije: Fabijan Černeka

     [Objavljeno: GKR (Gradska Knjižnica Rijeka), 15.04.2014.]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Komikaze

     15.7.2014. new Komikaze webzine#36 is out!

     www.komikaze.hr
​     / ​ komikaze.hr/wiki/15-7-2014-new-komikaze-webzine36-is-out/

Komikaze summer edition! Beautiful international webzine with many new authors from China, Peru, Argentina, Mexico City, Chile, Spain, Estonia, France, USA, NY, Serbia and Croatia!
     www.komikaze.hr
     Komikaze#36 authors:

     Amanda Baeza
     Born: 1990 • School: Lisbon Fine Arts Faculty • From: Chile, Portugal
     Web: amanda-baeza.tumblr.com • * Pedro Moura wrote the story for the comic “7 Days Of Awe”

     Bernarda Xilco
     From: Zagreb/Croatia – Zemun/Serbia • Drawer from Novo doba collective, part of Krekhaus duo and Turbo Comix • Web: krekhaus.com

     Berliac
     Born: 1982, Buenos Aires • From: Buenos Aires, Argentina. Lives in Berlin. • Web: www.berliac.com

     Carles G.O’D (Carles Garcia O’Dowd)
     Born: 1988, Palma de Mallorca, Spain • Focus: Travelling drawer/illustrator/cartoonist/screenprinter
     Web: www.carlesgod.com/ • Contact: carlesgod@gmail.com

     Chintis Lundgren
     Focus: Animation, Illustration, Comic • Born: 1981 • From: Estonia. Lives in Pula, Croatia
     School: Estonian Art Academy • Web: www.chintislundgren.com

     Tony Cheung
     Born: 1987 • School: Academy of Fine Arts, Guangzhou • From: Guangzhou, China
     Web: www.facebook.com/asceticmonkzjl

     Chrysope
     Born: 1979 • From: France • School: Art History • Web: chrysopeillustration.ultra-book.com/portfolio

     Ena Jurov
     Born: 1988, Zadar/Croatia • Focus: Comics, Graphic Design, Visual Communication, Illustration
     School: Graduated; 2015 (expected) MA Storytelling, Konstfack/Sweden; 2012 BA Visual communication design, School of Design, University of Zagreb; 2011 Illustration and Visual Storytelling Summer residency, School of Visual Arts, New York, NY
     Web: www.enajurov.com

     Michelle J. Wickham
     Born in Hartford CT, USA • School: University of Hartford – BA in Art History
     Web: www.facebook.com/mwickhamart

     Nina Ber
     Born: 1983 • From: Lives and works in New York • Web: www.facebook.com/gingaber

     Rafael Rodriguez Pachiclon
     Born: 1979 • From: Mexico City • Web: www.tumblr.com/blog/elpachiclon

     Yves Decamps
     Born: 1976, Brussel • From: Lives in Arequipa, Peru • School: Photography at the Sint-Lukas Higher Institute of Visual Arts Brussels (2002) • Web: www.flickr.com/photos/yves_decamps/

     Follow us on Facebook: www.facebook.com/komikaze.hr
     www.komikaze.hr

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Besna Kobila

Piše: V. Topolovački

    VESELI ČETVRTAK NEWS

Press: Veseli četvrtak

Dylan Dog Super book #28: Gručo 134 strane 280 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Svet stripa

Piše: Zoran Stefanović

     KRAGUJEVAC 2014: POBEDA ŠUMADIJSKOG DUHA

     Sa tačke gledišta učesnika i posetilaca, i ovogodišnja Međunarodna konferencija stripa u Kragujevcu bila je veliki uspeh. I to uprkos, domaćinski skrivane, činjenice da se za same organizatore poduhvat ove godine graničio sa naučnom fantastikom (srećom, desilo se, ne i hororom).

     Naime, normalnih budžetskih uslova skoro da nije bilo. Svi koji su mogli podržali su ovaj važan festival u Jugoistočnoj Evropi, izuzev dva ključna igrača: sâm grad Kragujevac i preduzeće „Fijat“, koji su, kako čujemo, sa zadovoljstvom potapšali organizatore po ramenu i iskreno im poželeli sreću u daljem stavljanju središta Šumadije na evropsku mapu popularne kulture. Ali se oba ova najlogičnija sponzora ni sad za kesu nisu uhvatila (zaboravivši da u ovoj zemlji stotine hiljada glasača, poreskih obveznika i kupaca automobila čita stripove svaki dan).

     Kako bilo, organizatori su se, verovatno po skupu ličnu cenu, izborili za kontinuitet svoje već tradicionalne manifestacije.
     Kao i prethodnih godina, i žitelji grada i ljubitelji stripa Zapadnog Balkana imali su prilike da prisustvuju seriji dobro odmerenih događaja, povoljno nabave izdanja iz države i regiona, i druže se sa desetinama uglednih imena u vrlo ugodnim ambijentima Biblioteke „Vuk Karadžić“ i Doma omladine. Ključni programi su zabeleženi i za istoriju; videćete ih preko zvaničnog kanala na Jutjubu, ali i na nadahnutim i pronicljivim fotografijama medijskog barda Miloša Ignjatovića.

     Naravno, najviše pažnje su izazvali gosti iz Italije, autori najtiražnijih evropskih serija unutar kuće „Serđo Boneli Editore“: Valter Venturi, Leomaks i Marčelo Manđiantini, koji su izgleda bili višestruko iznenađeni stepenom stripske kulture na istočnoj obali Jadrana, ovdašnjom popularnošću njihovih ličnih dela, ali i poznatom šumadijskom gostoljubivošću u jednom lepom gradu.

     Uz predstavljanje većine glavnih izdavača u Srbiji, spisak gostiju je takođe uključio naše autore od kojih mnogi imaju međunarodni renome. Za pasionirane ljubitelje kulture, izvanredno je iskustvo boraviti više dana sa tako različitim stvaraocima kao što su Zoran Tucić, Đorđe Milović, Saša Rakezić, Aleksa Gajić, Marko Somborac, Ivica Stevanović, Zlatko Milenković, Pavle Zelić, Goran Trajković, Sabahudin Muranović, Stevan Subić ili Srboljub Nikić.

     Za nas pridošle je uvek jedno od ključnih zadovoljstava u Kragujevcu druženje sa kolegama koji žive u samoj Šumadiji — Draganom Savićem, Vujadinom Radovanovićem, Dobricom Vučkovićem, Milanom Jovanovićem... — gde se željno razmenjuju najnovije vesti o stvaralačkim i poslovnim poduhvatima.

     I ovogodišnjom konferencijom je Udruženje „Svet stripa“ — koje je takođe izdavač važnog zapadnobalkanskog magazina Kiša podržanog od Ministarstva kulture i informisanja Srbije, ali i organizator konkursa „Branko Plavšić“ — pokazalo da je ambicija ne samo stopostotno ispunjena, već i da je nadišla sva naša početna očekivanja. Najviše zbog udarničkog rada, istinskog samopožrtvovanja ljudi iz jezgra festivala: Nebojše Vesovića, Nenada Lazarevića, Milana Jovanovića, Emine Ignjatović, Ivice Varjačića, Nedeljka Vesovića i drugih. Ne zaboravimo da opet nije izostao jedan od medijski ključnih sastojaka festivala — javno prevođenje i domaćinska briga o italijanskim gostima Sandre Knežević, prevodioca „Bonelija“ za srpske čitaoce, a tu je bila i svakovrsna podrška koju festivalu daje njen suprug Boban Knežević, naš ugledni izdavač, urednik i pisac. Svima im se, u ime gostiju, i sada zahvaljujemo.
     Kragujevac ovim ostaje bitna tačka, i to u dobu kada upravo Srbija ima najviše stripskih događaja u celoj Jugoistočnoj Evropi (desetak važnijih). Svi su oni, srećom, potpuno različiti — od onih namenjenih lokalnim zajednicama, do ambicioznih međunarodnih i dobro profilisanih festivala poput Leskovca i Beograda. Ova formula se pokazala toliko dobro da u nekim slučajevima utiče na lokalnu privredu — ne samo preko već merljivog priliva u turističkom sektoru, nego i preko povećanog broja lokalnih autora koji izvoze svoje usluge čak i u inostranstvo, zahvaljujući kontaktima ostvarenim na festivalima.

     Zato se u sledećim godinama može očekivati i pojačana konkurencija među manifestacijama, kao što nam pokazuje slučaj još jednog odličnog festivala, „Nifesta“ u Nišu, održanog u aprilu ove godine. U Kragujevcu je ovaj novi događaj predstavio jedan od osnivača, Zoran Nikolić, predsednik niškog udruženja „Branko Plavšić“. Slučaj sa Nišave pokazuje kako svi državni organi, privreda grada i cela lokalna zajednica mogu glatko i sistematski da podrže ovakve (budžetski skromne) manifestacije i odmah osete blagotvorne efekte svake vrste.

     Lestvica se, dakle, podiže. Zato se već sad može naslutiti da će Međunarodna stripska konferencija „Kragujevac 2015“ biti drugačija. Veća i još bolja.

     Ko zna, možda će u sebe uključiti i filmski festival, maskenbal na ulicama ili koncerte iznenađenja... Sve u cilju omasovljenja ovolike radosti i duhovne koristi koje Kragujevčani u svom gradu već godinama imaju, a i nama, gostima, je pružaju.

     (Autor je scenarista i istoričar stripa iz Beograda. Član je Upravnog odbora Udruženja stripskih umetnika Srbije www.usus.rs)

Piše: Miss Jay No

     iKolumna

     UTISAKA PUNA GLAVA — KRAGUJEVAČKI
     SVET STRIPA!

     Moram da vam priznam da ovo nije izveštaj objektivnog posmatrača. Utisaka puna glava, stoga neću ni pokušavati da prikrijem oduševljenje atmosferom na ovogodišnjoj strip-konferenciji Kragujevac, 2014, održanoj od 4. do 6. jula.

     Autor: Miss Jay No

     Ukoliko ste bili u Kragujevcu, znate da je to grad koji nije ni provincija ni džungla, ni mali ni velik, savršen balans između tihog gradića i življih i većih mesta. Danju prijatan za šetnju, noću dušu dao za bančenje. A konferencija je oličenje Kragujevca — preko dana se izrazgovarate s ljudima koje niste videli dugo (ili nikad pre), a uveče svi odete na pivce kao velika srećna porodica.

     Meni je ovo treća konferencija i svaki put sam želela da traje bar deset dana (pod parolom: spavaćemo kad umremo). Srećom po organizam, traje „samo“ tri i to je taman dovoljno da se upoznate sa ljudima, vidite sa starim znancima, čujete mnogo zanimljivih, novih i korisnih informacija o stripu u Srbiji, a bogme i šire.

     Tradicionalno, i ove godine bili smo počastvovani prisustvom autora iz inostranstva, i to trojice crtača italijanske izdavačke kuće Boneli — Valtera Venturija (Walter Venturi), Leomaksa (Leomacs) i Marčela Manđantinija (Marcello Mangiantini). Podršku iz zemlje i regiona pružali su fantastični: Ivica Stevanović, Aleksa Gajić, Zlatko Milenković, Zoran Tucić, Marko Somborac, Sabahudin Muranović Muran, Nikola Ćurčin, Stevan Subić, Aleksandar Zograf, Đorđe Milović...

     Dobro osmišljene tribine i odlični moderatori — Zlatko Milenković, s kojim je uvek zadovoljstvo razgovarati, i Zoran Stefanović, od kog vazda naučimo nešto novo. Svakako, obratili su nam se i stubovi Udruženja ljubitelja devete umetnosti „Svet stripa“ — Nebojša Vesović i Nenad Lazarević, a dodatno osveženje festivala bio je moderator Relja Trajković, koji je ove godine prvi put posetio konferenciju i vodio tribinu.

     Posebne pohvale svakako idu Sandri Knežević, prevodiocu. Ukoliko ste bili prošle godine na festivalu u Kragujevcu, znate da je Sandra i tada bila tu i, pored toga što nam je omogućila ugodne razgovore sa gospodom Binjaminijem i Bizijem, njima je bila i vodič, i drugar, i podrška, tako da veliki deo zasluge što su italijanski crtači tada otišli iz Srbije oduševljeni pripisujemo Sandri. Sigurni smo da je takva situacija i ove godine, te joj ovom prilikom zahvaljujemo što se, uvek nasmejana, potrudila da i festival i zemlju predstavi u najboljem svetlu. Inače, Sandri dugujemo zahvalnost i za odličan prevod Teksa i Mister Noa u izdanju Veselog četvrtka.

     Svoja izdanja predstavile su i izdavačke kuće iz Srbije, a o aktivnostima i planovima Komika govorio je Vuk Marković, vlasnik ove novosadske izdavačke kuće, dok je Veseli četvrtak predstavio glavni urednik Dušan Mladenović. System Comics predstavio je vlasnik Igor Marković, a o izdavačkoj kući Darkwood govorio je Milan Jovanović, jedan od urednika.

     Ove godine proslavljena su dva velika jubileja. Prvi: 75 godina trajanja Betmena, i tim povodom imala sam zadovoljstvo da prozborim sa neumornim Milanom Jovanovićem upravo o Darkvudovim izdanjima Betmena: „Kultu“ i „Ludnici Arkam“. Drugi veliki i za strip-scenu u Srbiji izuzetno bitan jubilej jeste 20 godina postojanja striparnice Alan Ford, koja je zapravo mnogo više od prodavnice stripova. To je mesto gde se ljubitelji devete umetnosti, kako sami kažu, osećaju kao kod kuće, a naročito je bila bitna u ono vreme kada se stripovi u Srbiji nisu izdavali ili bar ne u ovolikoj meri. Striparnica Alan Ford bila je jedan od ključnih činilaca za opstanak srpske strip-scene u danima kad se izdanja nisu mogla naći na svakom kiosku. O striparnici je govorio Marko Milenković.

FOTO: Marko Somborac

     Takođe, obeležena je stogodišnjica Velikog rata i tim povodom govorili su Pavle Zelić i Igor Marković.

     Italijanski crtači su vredno ispunjavali zahteve poštovalaca njihove umetnosti i neumorno crtali po dva i po sata u dva navrata.

     Crtali su i domaći crtači, što je meni, moram reći, pričinilo naročito zadovoljstvo, posebno ako imamo u vidu da je ove godine prvi put gost festivala bio maestro Ivica Stevanović, koji nam je crtao razne gnusobno-spodobne divote.

     Marko Somborac je crtao s klincima i za klince u vrtiću Poletarac, a zatim je ulepšavao nas malo starije i častio nas pokojom karikaturom političke elite. Na konferenciji je predstavljena i knjiga „The Best of BlicStrip“, koja se mogla pazariti na licu mesta.

     Sabahudin Muranović Muran je održao kratko predavanje o crtanju, a potom je i demonstrirao svoje umeće pokazujući nekim budućim crtačima šta je bitno u portretisanju. Bilo je zadovoljstvo slušati tu tribinu i posmatrati proces stvaranja, a posebne pohvale za strpljenje i predustretljivost gospodina Murana, koji je sa jednakom posvećenošću i pažnjom prišao i klincima i nama malo starijim klincima, odgovarajući na pitanja i pružajući podršku novim nadama.

     O Novosadskom strip-vikendu govorio jeJovan Gvero, a o Nifestu Zoran Nikolić.

FOTO: Nikola Ćurčin

     Goran Ponorac nam je pričao o festivalu Laktaši, koji se održava u Bosni i Hercegovini, dok nam je Danijel Kuzmić predstavio hrvatske festivale CRŠ i čuveni MaFest.

     Poslednjeg dana konferencije održan je Free Comic-book Day, kada su najmlađi mogli da dođu i odaberu za sebe nekoliko stripova koje su im ljubitelji devete umetnosti spremili.

     Dodeljena je i plaketa „Branko Plavšić“ pobedniku Konkursa za kratki strip („Nagrada“, scenario Marko Stojanović, crtež Ivan Stojković), kao i nagrada „Mladi lav“ za najbolji rad učesnika do 15 godina starosti (strip Stefana Krunića iz Valjeva).

     Najbitnije: najveći naklon i kapa dole organizatorima festivala Nebojši Vesoviću i Nenadu Lazareviću, kao i svim ljudima oko njih koji su pomogli na bilo koji način. I sami znamo koliko je teško organizovati bilo šta u Srbiji, a naročito kulturnu manifestaciju i još naročitije kad je ta manifestacija posvećena nečemu što nije opšteprihvaćeno u širokim narodnim masama. Entuzijazam Vesovića i Lazarevića je ono što održava strip-festival u Kragujevcu, daje mu dušu, a nama pokazuje da u Srbiji nije i ne mora da bude sve baš tako crno.

     E, da, ako nemate planove za septembar, trk u Herceg Novi na strip-festival, gde će vas dočekati sjajni momci Nikola Ćurčin i Jovan Subotić. More i stripovi, možemo li tražiti više?!

     Do neba hvala gostima i učesnicima na druženju, ugodnim razgovorima i svemu novom što sam naučila. Mašem, uz obećanje da uskoro stiže i pravi pravcati foto-izveštaj, s nadom da će neko od sledećih javljanja biti sa bratskih festivala u regionu, nakon što uzvratimo posetu.

     [Objavljeno: iSerbia, 9.7.2014.godine]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Zoran Đukanović

     KANON STRIPA I NJEGOVI IZAZOVI

     (Predavanje o knjizi “Devedesete“ Wostoka i Grabowskog)

     Wostok je jedno posebno i paradoksalno ime unutar stripskog sveta. Poznat je pre svega ljubiteljima alternativnog stripa zato što je on penetrirao ovdašnju stripsku kulturu kroz alternativne kanale kao što su sami zdati i druga izdanja. Za mnoge je bilo veliko iznenađenje kada se on pojavljivao sa segmentima svog stvaralaštva koji su bili sasvim drugačijeg karaktera, pošto se segment po kome je bio najviše poznat izrazito oslanjao na persiflaže i provokaciju stripskim jezikom svakojakih tema, uključujući tu i stripske koje su bile interpretirane izrazito parodično. Stvoren je utisak da se u njegovom stvaralaštvu radi o bar dva sasvim odvojena sveta – u jednom je bio toliko provokativan da je mnoge i iritirao, jer se nije libio da obradi bilo koje tabu teme, i to uvek na krajnje provokativan način, dok su se s druge strane pojavljivali njegovi albumi kao što je, recimo “Popošak i Cveće”, gde je govorio potpuno drugačijim jezikom – bajkovitim, gde pripoveda o devojčici koja je, zajedno sa svojim psom, u večitoj potrazi za vlastitim ocem. Taj segment Wostokovog stvaralaštva naišao je na mnogo blagonakloniji prijem, to je bilo prepoznato od najvećeg dela ovdašnje kritike kao nešto s bogatim poetskim nabojem, gde se obrađuje svet bezazlenosti kroz detinju poetsku naraciju.

     Ako se, međutim, pomnije i dublje posmatra svet Wostokovog stvaralaštva, uočićemo vrlo simptomatična “isklizavanja” u narativnom jeziku, i to u svim varijantama njegovog stvaralaštva, bilo da je reč o persiflaži i parodiji poznatih stripskih likova ili pak nekih konkretnih istorijskih ili savremenih ličnosti iz sveta kulture i politike. Pritom, Wostok je često u svoj rad uključivao različite oblike koautorstva, krećući se od saradnje sa scenaristima do uključivanja crtača u kreativni proces, pa sve do toga da u njega uvede članove svoje porodice, tako se svojevremeno njegova petogodišnja kći bila uključila u kreiranje stripova. Bio je to pokazatelj jednog totalno neortodoksnog pristupa stripu, neke vrste hedonističke nonšalantne drskosti da se bilo koji od klasičnih postulata proizvodnje stripa dovede u pitanje, ali uvek na način da proizvede neku priču koja je izazov za našu percepciju, naše ustaljene, pohabane stereotipe o tome kako bi strip morao da izgleda i šta je to stripski kanon, i isto tako šta je to stripska “svetinja”.

Grabowski i Wostok

     Mnogi od mojih kolega koji su dobri poznavaoci stripa bili su toliko zbunjeni ovakvim pristupom da su govorili nešto kao – pa ovo je toliko, negde, antistripski da je ne samo ruganje pojedinim stripskim likovima, već je zapravo ruganje samom stripskom jeziku! Tu se s njima nisam mogao složiti. Kada se malo bolje razmisli i počnu da se čitaju naporedo „bajkoviti“ aspekt i ovaj „persiflažno-provokativni“ aspekt njegovog stvaralaštva, može se primetiti da se u oba slučaja radi o dekonstrukciji stripskog jezika, ali smisao te dekonstrukcije ni u jednom ni u drugom slučaju nije uništenje nekog kanona nego zapravo oblik vođenja kulturnog dijaloga. Postoji mnogo kulturnih delatnika koji pripadaju upravo ovom tom tipu autora u istoriji kulturnog stvaralaštva. Ako bismo krenuli od “Gargantue i Pantagruela” pa sve do danas, zaključili bi da je oblik stvaralačke provokacije uvek bio vitalni deo kulture i da mu nikada nije bila svrha kulturno odumiranje, nego naprotiv, ubrizgavanje novih strujanja u krvotok date kulture. Upravo tim zadatkom, i vrlo uspešno, bavi se Wostok u oba pola svog stvaralaštva.
     Ako pogledamo knjigu “Devedesete” autorskog tandema Wostok-Grabowski, i tu ćemo upravo naći da na nivou govora iz pozicije lika deteta postoje „strukturalna narušavanja“ i da postoji “kontaminacija” svim onim oblicima koje mi možemo naći i u zbirci koju je svojevremeno uredio veliki pesnik Vasko Popa. Reč je o knjizi “Od zlata jabuka” gde je on probravši narodne umotvorine pokazao i taj ludistički moment koji naše narodno stvaralaštvo poseduje. Znači, provokacija je imanentni deo ne samo savremenog kulturnog izazova već i kulturne tradicije – pre Vaska Pope to je radio i sam Vuk Karadžić uključujući i čuvenu zbirku “Crven ban” koja se tematski bavi erotikom, no potpuno je svejedno da li je reč o erotici ili o tretiraranju jezika kao takvog ili o tretiranju fantazma kao takvog, reč je uvek o tome da se vodi dijalog s ludizmom, a tu je reč o igračkoj komponenti u kojoj se mi usuđujemo uvek, ma u kom istorijskom i kulturnom trenutku da taj kanon koji nam u tom lokalnom trenutku izgleda stabino, da počnemo sa njim da se igramo, a igra je uvek, bilo da je reč o dečjoj ili da je reč o kreativnoj igri uvek takva da ona prosto mora da bude toliko razigrana, i da mora da bude toliko “drska” da u jednom trenutku može da izgleda kao da potpuno ignoriše kanon.
     Međutim, tu postoji zakonitost, a to je da mi unutar ma kog žanra ili ma kog oblika kulturnog izražavanja uopšte, kada pokušavamo da slepo sledimo kanon, uvek u stvari stvaramo varijaciju, nesvesnu ili svesnu interpretaciju tog kanona. Isto tako, kada dekonstruišemo, rušimo, a najbolji kreativni autori, u koje Wostok svakako spada, upravo to čine – to je neki oblik aktivnosti koji liči na mušice privučene svetlošću lampe, tako su umetnici privučeni ka dekonstrukciji kanona, dekonstrukciji u kojoj zapravo oni vode oblik kulturnog dijaloga, s ciljem da provociraju kanonska pravila, a istovremeno proizvode jezik koji u sebi ima ludističke elemente, koji jeste jedan oblik interpretacije. Kolikogod mi bili subverzivni u odnosu na kanon, mi ipak proizvodimo samo jedan oblik kulturne varijacije tog kanona, ma kako ona bila radikalna i naizgled rušilačka. Ako se to shvati, onda se bajkoviti svet ostvaren od strane Wostoka i Grabowskog u ovom albumu i onaj drugi, persiflažni i rugajući svet, bilo da je reč o ruganju Mikiju ili Mirku i Slavku, reč je o tome da je to uvek par exellence proizvodnja stripske kulture, znači to je doprinos stripskoj kulturi, a nikako ne njeno rušenje.

     Karakteristično da je upravo taj parodijski svet proizveo generaciju stripskih fanova koji to verno čitaju do granica kulta i istovremeno nekih smelijih kritičara, a među njima je bio i Ilija Bakić koji se prvi usudio da ovakav način kreativnog delovanja analizira i tretira kao sasvim ravnopravan deo stripske kulture. U tom smislu, ono što sam ja napisao u predgovoru knjige “Devedesete” izražava i oblik poštovanja prema Iliji Bakiću koji je jednostavno imao dovoljno skrupula da tome ozbiljno pristupi, da to ozbiljno registruje, i sada zahvaljujući onlajn izdanjima kao što su “Strip Vesti” donese neke prve kritičke obrade i ukaže na relevantnost Wostokovih radova u čitavom njihovom dijapazonu.

     Ono što sam ja shvatio da je moj zadatak, a pisao sam esej tokom za mene važnog leta 2012. godine u Dugoj uvali u Istri, bio je da dobro razmislim: ”Aha, ako ima dekonstruktivnog pomeranja i kreativnog izazivanja zemljotresa i tektonskog poremećaja i u jednom i u drugom obliku Wostokovog stvaralaštva, pa kakva je to onda veza među njima?... A onda sam došao do toga da je zaista u oba slučaja reč o testiranju kanona i vlastitim autorskim glasom davanje doprinosa tom istom kanonu. Kolikogod to ponekad izgledalo blago, bajkovito, nežno i s ljubavlju prema dečijem uzrastu i tom liku, devojčici Popošak i, s druge strane, u svim onim naizgled brutalnim zezanjima i zajebavanjima Mirka i Slavka i onoga šta su sve oni to učinili Wehrmachtu tokom Drugog svetskog rata, tako da su došli u žestoku konkurenciju sa Batom Živojinovićem ko je više Neprijatelj-Nemaca utepao.

     Dakle, ova knjiga “Devedesete”, ja sam zaista zahvlan na hrabrosti izdavačkoj kući “Omnibus” i Žiki Tamburiću koji stoji iza nje, koji živi u Londonu već decenijama, a koji je odlučio da svoju ljubav prema stripu pretvori u izdavačku avanturu da izdaje stripove u Beogradu. U neku ruku to je bio trougao – Srbija, Engleska zemlja proleterska i Amsterdam u kom sam ja sedeo i započinjao pisanje predgovora za knjigu “Devedesete”. Ono što je meni lično želja je da bilo da se “Omnibus” kao izdavač ili  drugi izdavači usude da nastave sa obradom Wostokovog opusa i svih njegovih koautora, u tom smislu što je taj svet, osim par autorskih izdanja, vrlo fragmentarno rasut po internetu, naravno on je takođe objavljivan u samizdatu, znači u tim izdanjima frapantno malog tiraža koja su sad već neka vrsta kulturnih relikvija alternativnog izdavaštva.

     U svakom slučaju, taj svet Wostokove strip proizvodnje izgleda ogromno, nepregledno i zahteva sakupljanje u antologijama tipa ovog izdanja da bi se stekao uvid u čitav taj raspon i onda i mogućnost da se, dakle, proverava teza koju ja upravo zastupam - da je reč o jedinstvenom svetu sa dve poetičke interpretacije koje kreću iz jednog istog autorskog srca i jednog istog autorskog talenta kojeg sam u jednom trenutku, završavajući esej uporedio s Frankom Zappom, upravo zbog te smelosti da se različiti kulturni kanoni provociraju i s neverovatnom hrabrošću interpretiraju. Ono što je Zappa uradio s rokenrolom, dekonstruišući ga ubacivanjem elemenata klasične muzike i džeza, to je ngde i Wostok radio sa različitim elementima stripske tradicije i njenih žanrovskih kanona koje je obrađivao…

Danilo Milošev - Wostok

     Iz diskusije nakon predavanja

     Zoran Đukanović: Da li vam se čini, možda da sam neosnovano i suviše hrabro doveo ta dva sveta u Wostokovom radu u vezu?
     Wostok: Mene si ti podsetio na neku vrstu doktora ili psihoterapeuta koji pokušava da sastavi dva prividno nespojiva i potpuno kontradiktorna dela ličnosti svog pacijenta u jednu celinu!
     Zoran Đukanović: Pa znaš šta, kritičari jesu neka vrsta patologa jer imaju zadatak da izvrše čudnu vrstu autopsije nad pacijentom, a da nakon toga on ipak nastavi da živi! Vrlo težak zadatak, gotovo nemoguć, ali upravo u tom paradoksu se sastoji zadatak kritičara, kritičar vrši visekciju in vivo, znači vrši hiruršku intervenciju, a sve u nadi da neće pacijenta usmrtiti... E, sad, pitanje je da li sam ja to u ovom konkretnom slučaju uspeo ili nisam...
     Wostok: Zorane, hteo bih ovom prilikom da ti se zahvalim za tvoje napise u vezi sa onim “neslavnim” stripom “Ilegalni Emigranti” koji sam kreirao u saradnji sa Goranom Vasićem-Burekom, a zbog koga sam bio toliko pljuvan i napadan svojevremeno… Za one koji ne znaju to je zaista brutalna parodija na Diznijeve likove – Mikija, Šilju, Plutona i ostale gde su oni veoma zli i opaki – narkomani, psihopate, razvratnici, itd… Biću sada iskren, najiskreniji – i sam sam odrastao čitajući te Diznijeve stripove i dok sam radio na “Ilegalnim Emigrantima” jedan deo mene je urlao od smeha i uživao, a drugi deo moje ličnosti mi je govorio: ”Čoveče, stvarno si preterao, gde si to krenuo?” I čak sam osećao nešto što je ličilo na kajanje! Ti si, međutim, bio ključni čovek koji mi je pomogao da shvatim da nisam, radeći te parodijske stripove, bio tek puki rušilac radi rušenja, već više rušilac radi nekog provetravanja, radi puštanja svežeg vazduha u svet stripa koji je postao malo previše zagušen ustajalim vazduhom rutine i predvidljivosti.
     Zoran Đukanović: Ima još jedan interesantan slučaj u stripskoj kulturi iz ove regije. Naime reč je o Alemu Ćurinu iz Splita koji je istinski obožavlac klasičnog i žanrovskog stripa, a on je, recimo uradio jednu verziju Zagora i to crtački zaista impresivno, a istovremeno je to je strip koji je u interpretaciji jedno “budalašenje” u kom se radi o erotskom odnosu Čika i Zagora! Zanimljivo je da Alem u tom stripu u vizuelnom smislu poštuje kanon do krajnosti, a u narativnom smislu ga totalno narušava, znači radi nešto duhovno veoma srodno sa Wostokom, Alem Zagora vizuelno uzdiže na viši nivo od originala, a istovremeno ga narativno okreće naglavce i izaziva pravi zemljotres svojim postupkom!...
     Hteo sam da kažem da treba uvek biti otvorenog duha i pogledati šta se, zapravo, krije “iza ćoška” prividnog narušavanja stripskog kanona – da li je to čisto ruganje ili je to, možda, specifičan oblik poštovanja prema tradiciji sa kojom se vodi dijalog. Naizgled arogantan, bezobrazan, izazovan, ludistički, oblik igre koji izgleda kao da je izgubio svaku kontrolu, a međutim nije, on je i dalje proizvodnja stripskog jezika, ali na jedan drugi način i nikada to nije potpuni odlazak, već oblik paradoksalnog omaža vrednostima strip tradicije…
     Ono što je paradoks čitavog mog večerašnjeg izlaganja je što sam ja istovremeno govorio o svetu jednog Dina Battaglie (predavanje o Battagliji je prethodilo i bez pauze nastavljeno u predavanje o Wostoku) koji je zaista oličenje jedne borhesovske kristalizacije stripske klasike i ironičnih interpretacija unutar te stripske klasike i sa druge strane smo ovde imali jednog Wostoka koji izgleda kao neko zločesto dete koje je došlo da razbije mamin kristal iz vitrine!... Ja sam, inače i ušao u strip kritiku i teoriju kroz jednu polemiku o “Trećoj generaciji” našeg stripa, pa se tu postavljalo pitanje da li su, recimo, autori iz grupe “Novi Kvadrat” i drugi autori tog opredeljenja, samo “barabe” koje zloupotrebljavaju stripski kanon ili oni žele da nešto ozbiljno urade? Ja sam zastupao ovo drugo stanovište, a istovremeno, nakon tog prvog teksta objavljenog u “Studentu” 1980. godine bio sam pozvan od strane Zdravka Zupana koji je veliki poklonik klasičnog strip izraza da se pridružim sastancima njihovog kruga u “Mažestiku” gde smo godinama teoretski razglabali o tome šta jeste strip kanon, i šta uopšte jeste strip, a šta nije… Hteo sam da kažem, na kraju, da se te neke polarizacije izmedju dva pristupa stripu - alternativnog i klasičnog često na kraju pokažu kao veštačke i da se, krećući sa dva različita pola susretnu kao recimo u slučaju našeg najboljeg strip istoričara Zdravka Zupana i najpoznatijeg predstavnika alternativnog stripa Aleksandra Zografa alias Saše Rakezića koji često sarađuju radeći monografije o predratnoj istoriji domaćeg stripa tridesetih godina gde se na taj način vizura jednog istoričara klasične strip provenijencije i jednog alternativnog strip autora spaja u zajedničko odavanje poštovanja stripskom mediju.

     (Predavanje o knjizi „Osamdesete“, izdanje Ombibus, Beograd, 2012,
     održano na 11. Salonu stripa u Beogradu, 29. Septembra 2013.
     Tekst je skinut s audio zapisa i minimalno editovan s ciljem
     da se zadrži ritam dugačkih eliptičnih rečenica, spontanost
     takve vrste govora i improvizacije u nastupu)

Press: Resencrantz

     U novoj ediciji Prvi koraci, ROSENCRANTZ sa ponosom objavljuje prvu knjigu - Slovaricu Dušana Vukojeva i Petra Meseldžije! Trideset slova vedro predstavljenih stihovima Dušana Vukojeva i veselo ilustrovanih od strane jednog od nauglednijih evropskih ilustratora Petra Meseldžije!

     Stihovi: Dušan Vukojev
     Ilustracije: Petar Meseldžija
     Strana: 32
     Format: B5, mek povez, kolor

      Knjigu možete nabaviti po promotivnoj ceni od 450 RSD do 30.06.2014. ili po ceni od 540 dinara nakon toga. Uplate vršiti na račun 340-11007355-60

     Više informacija o naručivanju putem emaila
     info@rosencrantz.rs
     Preview možete pogledati ovde.

Piše: V.Topolovački

     VELIKI JUBILEJ STRIPA U KRALJEVU

     Avtor: Rade BAKRAČEVIĆ

     STOTI BROJ NOSTALGIČNE STRIP REVIJE „DŽERMOM“

     Ovih dana iz štampe je izašao i jubilarni stoti broj strip revije „Džermom“ koju pravi i objavljuje kraljevački multimedijalni umetnik Zoran Savković Jerry.

     Čitava plejada majstora stripa i njihovih junaka prodefilovala je nostalgičnom strip revijom "Džeromom" do izlaska jubilarnog broja. Tim povodom Zoran Savković – Jerry kaže: "Nikako  ne smemo zaboraviti kako predratne urednike i izdavače stripova (Aleksandra J. Ivkovića, Milutina S. Ignjavčevića, Nojgebauera i njihove: Miku Miša, Mikijevo carstvo, Mickey strip, Oko, Mikijeve novine…). Isto tako ne smemo zaboraviti crtačke veličine kao što su: Sergej Solovjev, Nikola Navojev, Đordje Lobačev, Konstantin Kuznjecov, Andrija Maurović, Valter Nojgebauer, Ivan Šenšin, Ferdo Bis, Đuka Janković, Aleksij Ranhner, Sebastijan Lehner, Marijan Ebner i još mnogi drugi.

     U reviji su zastupljeni i strani majstori, legende stripa: Harold Foster – "Princ Valiant", Bern Hogart – "Tarzan ", Aleks Rejmond – "Flaš Gordon", Fred Herman – "Red Rajder", Nik Afonski – "Pustolovine malog Džonija", Pat Saliven – "Mačak Feliks", Elzi Kliser Segal – "Popaj", Fil Dejvis – " Fantom" i "Mandrak", Klarens Grej – "Brik Bratford", Rudolf Dirks – "Bim i  Bum", Volt Dizni – "Miki Maus", "Paja", "Šilja"… Prvi broj revije "Džermom" izašao je 09.03.2012.godine. Koje li simbolike!

     A što se tiče pomenutog datuma ("09. mart") tog datuma se nešto kaobajagi "događalo"u našoj Srbiji. Verovatno je urednik ove revije odabrao ovaj datum za izlazak prvog broja kao znak sećanja na neku vrstu promena. Da. Promenio je svoj život u smislu ostvarenja svog davnog dečačkog sna. Kako kaže Zoran Savković Jerry, tog 9-og marta neke godine na brdovitom Balkanu trebalo je da se dogodi nešto " veliko"ali nije. Jerry se, ipak, potrudio da preko revije "Džermom"podseti ljude na taj dan, ako već "čelni ljudi", ondašnji i sadašnji, u tome nisu uspeli. Eto, makar je strip revija ugledala svetlost dana ovog datuma (politika se uvek mešala u strip, zašto ne bi i strip u politiku). No, šalu na stranu. Kada je pre tri godine Jerry nagovestio strip istoričaru Zdravku Zupanu da bi voleo da napravi neku strip reviju kao što su bile Mika Miš, Mikijevo carstvo, Mikijeve novine.. ovaj mu je pozitivno odgovorio i ostao mu velika podrška do današnjeg dana. Neki od prvih početnih brojeva poseduje publicista i teoretičar stripa gospodin Žika Bogdanović (Beograd), kao i Moma Anđelković (Kraljevo).  Jerry kaže da su se vremena promenila i da je sve teže finansirati i tehnički sređivati i uređivati reviju. Do stotog broja nekako je uspevao, a za dalje – videće. Drago mu je da su svoje priloge u 100-om broju dali mnogi znanstvenici stripa. Tu prvenstveno misli na Zdravka Zupana koji je uradio korice za 100- ti broj, zatim jedan od najboljih strip scenarista Toza Obradović, legenda srpskog (jugoslovenskog) stripa Bane Kerac sa svojim "Tarzanom"poznat i van granice naše zemlje, gospodin Žika Bogdanović kome strip svet duguje mnogo zahvaljujući njegovoj teoriji stripa. Slobodan Ivkov takođe je jedan od vrsnih poznavalaca stripa i crtač Geg tabli. Savković se od srca zahvaljuje i piscu Slobodanu Stanišiću. Stripofil i kolekcionar Vlada Topolovački takođe je ukrasio ovaj stoti broj. Zahvaljujući Draganu Vuloviću, mnogi stari stripovi su ugledali svet u ovoj reviji. Želja i cilj Savkoviću su bili da ovom revijom oživi duh dobrih starih vremena "zlatnog doba" stripa. Svestan da strip više nije zastupljen kao nekada, pogotovu danas u vreme tehnologije kada su internet i kompjuter i drugi mediji ovladali današnjicom. on ipak ne gubi volju da se i dalje bori za status stripa . Ono što je interesantno, Jerry ovu reviju izdaje u 2 primerka (u poslednje vreme samo jedan ali obećava da će postići i drugi). Svojevremeno je izlazila i strip revija "Pinokio" i završila se (izašao je 31.broj). Uporedo sa strip revijom "Džermom" izdaje i "Ogi zabavnik"u dva primerka. Tu su takođe zastupljeni stari stripovi i druge zanimljivosti. I mada mnogi sa stane uporno  dobacuju: "Strip je mrtav!", Jerry odgovara: "Živeo strip i živeće još mnogo mnogo godina!"

     Da pomenem i to nešto vrlo bitno u vezi sa ovom temom . U knjizi “ Vek stripa u Srbiji” autor Zdravko Zupan, neprikosnoveni poznavalac i najveći stručnjak iz ove oblasti, između ostalog, kaže: “U srpske novine strip je ušao indirektno-preko dodataka za najmlađe. Prvi takav dodatak uvela je “Politika” 16. Januara 1930. godine. Pokretači dečje strane u “Politici” bili su novinari i književnici Živko Milićević, Živojin Bata Vukadinović i Brana Cvetković.
     Zoran Savković Džeri je rođen  u Kraljevu, 19. 10. 1950. godine,  osnovnu i srednju školu pohađao je u Kraljevu, a završio je Višu pedagošku školu u Beogradu, likovni nastavni smer, i radio je kao likovni pedagog u više osnovnih škola.  Za svoj rad je bio i nagrađen kao najuspešniji likovni pedagog na Dečjem majskom salonu u Kraljevu.

     Jedan je od pionira izrade kraljevačkih murala kojima je oslikao mnoge  gradske, dečje i predškolske ustanove, ali su ti murali danas izbledeli ili nestali dolaskom ove, kako sam ne bez gorčine voli da kaže – naše demokratije. Buntovnik i ekscentrik u duši, po ponašanju i oblačenju, veliki protivnik ondašnjeg režima i čovek koji je, kao takav, platio  ceh zbog svojih stavova, kao i mnoga druga „deca revolucije“, uostalom,  našao je svoj mir u svetu stripa. Još kao dete je svoje prve radove crtao po knjigama i sveskama i zbog toga je dobijao obilate nagrade od svojih roditelja, u vidu pljuski, naravno. Crtao je različite junake iz stripova, a najviše iz „Politikinog zabavnika“, Flaša Gordona, Mikija Mausa, Paju Patka, Carević Miloša, Bima i Buma i mnoge druge. Krišom i mukotrpno je kupovao i sakupljao stripove. Obožavao je Đorđa Lobačeva, Navojeva, Solovjeva i ostale autore. Danas poseduje kolekciju od preko 2.000 stripova.

     Sarađivao je sa svim kraljevačkim medijima, kako na televiziji i radiju tako i u štampi. Karikature i ilustracije objavljivao je u različitim časopisima, a najviše u „Ibarskim novostima“. Godine 2003. u pomenutim novinama redovno je objavljivan  njegov strip kaiš pod naslovom  „Milutin pravedni“. Ilustrovao je više knjiga , a putem stripa je uspostavio više ličnih kontakata sa ljudima iz te branše.

     Osim slikarstvom Džeri se  bavi i glumom, režijom i scenografijom. Osnovao je Teatar „Sunce“ sa kojim već 15 godina učestvuje na republičkim i međunarodnim pozorišnim festivalima, ali mu je strip i dalje najveća ljubav. A dokle sve to može da ide možda najbolje potvrđuje i činjenica da je čak  i nadimak Džeri dobio po strip junaku Džeriju Springu, koji je, svojevremeno, objavljivan u listu „Kekec“.

     Ivan Rajović

     (Štajerske novice, 26.06.2014.godine)

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS

Press: Veseli četvrtak

Dylan Dog #84: Poslednji besmrtnici piše: Giovanni Di Gregorio crta: Nicola Mari 230 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Priredio: Strip vesti

     Ispovest jednog zaljubljenika
     FRANSOA - GZAVIJE DENIO,
     ambasador Republike Francuske u Srbiji

     STRIP

     NOVI KONTINENT

     Zahvaljujem „Zabavniku” što mi je pružio priliku da svoje iskustvo sa svetom stripa, koji je zauzimao važno mesto u životu moje porodice, podelim sa njegovim čitaocima. Stripovi su bili zastupljeni već u biblioteci moje bake, u kojoj su postojali primerci „Bekasine” (stripa koji je prvi put objavljen 1905. godine i koji je opisivao zgode i nezgode jedne pomalo naivne seljančice u Parizu) i „Patka Gedeona” (koji je izlazio u periodu 1923–1939). Čak su nam knjige autora Kristofa, koje su napola tekstualne, a napola u crtežu, i zapravo spadaju u praistoriju stripa, služile kao reference i stalno smo ih navodili, naročito „Naučnika Kosinusa”, „Pešadinca Kamambera” ili „Porodicu Fenujar”. Naučio sam da čitam uz knjige-slikovnice o slončetu Babaru. Takođe se sećam da nam je otac pred spavanje čitao, direktno prevodeći sa engleskog, strip „Lisica i gavran” („Fox and Crow”).

     Moj prvi pravi susret sa stripom desio se na Božić 1960. godine. Imao sam pet godina i znao sam da čitam, pa sam kao poklon dobio poslednji, tek objavljeni album Tintina; bio je to „Tintin na Tibetu”. Još se živo sećam svog utiska iz tog vremena, pripovedačke snage tog albuma, njegove raskošne lepeze osećanja, sugestivnosti crteža, preciznosti opisa; istovetan utisak imam čitajući ga 53 godine kasnije.

     A kada sam imao sreću da među prvim turistima 1997. obiđem Ladak i njegove manastire, sve mi je delovalo tako poznato, zahvaljujući Eržeu, tvorcu stripa. Znao sam čak i sa koje strane se pravilno obilazi oko stupe!

     Majstori belgijske škole stripa, Erže, kao i njegov genijalni pomoćnik Edgar Žakobs, autor „Blejka i Mortimera”, stripu su zaista doneli jednu sasvim novu dimenziju, načinivši ga ne samo izvrsnim sredstvom za bekstvo u svet mašte, nego i odličnim obrazovnim štivom.

     Zatim je nastupilo vreme Gosinijevih stripova. Rene Gosini je u Francuskoj postao poznat zahvaljujući pustolovinama „Malog Nikole” („Petit Nicolas”), koje sjajno odražavaju stvarne situacije; uverio sam se u svu njihovu aktuelnost čitajući ih svojim sinovima; imam četiri dečaka. Gosini je kao scenarista zaista bio decenijama kralj francuskog stripa. Prvi njegov strip koji smo čitali poklonila nam je moja majka.

     Bio je to album iz serije o Taličnom Tomu kojeg je čitao majčin saputnik u vozu i toliko se smejao da je moja majka pozajmila od njega strip, pročitala ga i rešila da nam ga prvom prilikom kupi. Sećam se smeha u kući kada se čitao Talični Tom, ta sjajna humoristička transpozicija sveta Divljeg zapada. Za razliku od pojedinih drugih stripova, ovi nisu nimalo zastareli, iako je crtač, Moris, morao ponekad da se prilagodi nekim novim vremenima, na primer, zamenivši slamkom cigaretu u ustima glavnog junaka.

     Haravno, najveći Gosinijev uspeh je Asteriks, taj tipično francuski, galski junak koji se bori protiv globalizacije oličene u tadašnjem Rimskom carstvu. Uz sjajni Uderzov crtež, Asteriks je doživeo planetarni uspeh. Najbolji je, po mom mišljenju, album koji se zove „Asteriks među Britancima” koji je svojevsrna kombinacija klasičnog stripovskog humora sa transkulturnim referencama/štosovima.

     Upravo sam pročitao i nedavno objavljeni strip „Asteriks u zemlji Pikta”, koji su napisali i nacrtali naslednici Uderza i Gosinija. Gotovo da je bolji od poslednjih albuma navedenog dvojca, što dokazuje da su zaista stvorili trajni obrazac.

     Snage Asteriksa kao moćnog sredstva komunikacije postao sam svestan onog dana kada me je otac, u ono vreme poslanik i predsednik Udruženja Francuska–Kvebek poveo, krajem šezdesetih, u goste kod Gosinija, kome je predložio da napiše epizodu „Asteriksa u Kvebeku”.

     Bio sam tinejdžer i zadivljen ne samo samim Gosinijem, nego i time što sam prisustvovao sastanku na kome su dvojica važnih ljudi razgovarali o novom stripskom projektu. Nažalost, Gosini nije odmah izveo ovu zamisao, nego nekoliko godina kasnije, 1975. godine, objavljivanjem albuma „Asteriks i velika plovidba”.

     Tih godina, ključnu ulogu za strip odigrala su tri stripa „Zabavnika”: „Tintin”, „Spiru” i „Pilot”. Tu su mogli da se pročitaju najbolji stripovi, najpre u nastavcima. Bilo je i odvojenih, zaokruženih priča, kao, na primer, one o Gaši šeprtlji. Ako je Tintin pozitivan junak iz tridesetih i četrdestih godina, a Mortimer obrazac domišljatog, ali i društveno odgovornog naučnika, Gaša je antijunak koji prethodi pobuni šezdesetosmaša. On je dobrica, rasejanko, preteča ekologa, dosetljiv ali nimalo zainteresovan za posao za koji je plaćen. Evo dijaloga između njega i Spirua prilikom njegovog zapošljavanja: – Ko ste vi? – Gaša. – Šta radite ovde? – Čekam. – Šta čekate? – Ne znam… čekam... – Ko vas je poslao? – Rekli su mi da dođem... – Ko? – Ne sećam se... – Da dođete zbog čega? – Da bih radio... – Kako da radite? – Ne znam… zaposlili su me... – Sigurni ste da ovde treba da dođete? – Paa...

     Gaša se takođe bavi pronalazaštvom, pokušavajući da poboljša uslove života i rada svojih savremenika, ali njegovi pronalasci često daju katastrofalne rezultate. Njemu dugujemo prve interference između mobilnog telefona i komandi putničkog aviona. Pre nekoliko godina, Site de sjans (Grad nauke) u Parizu posvetio je Frankenu, tvorcu lika Gaše, izložbu posvećenu Gaši i njegovim izumima. Izložba je obuhvatala makete Gašininih pronalazaka u prirodnoj veličini, poput one kosilice koja kosi travu a zaobilazi bele rade. Izložba je imala velikog uspeha. Gaša je lik koji je mnogo dublji nego što se čini i blizak je čitavoj jednoj generaciji.

     Tada sam bio u završnom razredu gimnazije, imali smo čas filozofije koji nije bio najomiljeniji, a bio nam je utoliko manje zanimljiv što je „padao” baš u vreme nedeljne dostave časopisa „Pilot” oko koga smo se svi otimali: pustolovine junaka Ašila Talona, tj. Ahila Petića („Achille Talon”), od Grega, bile su među najomiljenijim. Ahil Talon je debeljuškasti gizdavac i buržuj koji gaji fine kulturne navike i manire i podsmeva se svojim savremenicima za koje je „Šatobrijan tek plećka kakvoga preživara”1) . To je tekstualni strip, sa mnogo nijansi i suptilosti, koji je teško prevodiv i razumljiv van našeg govornog područja. Jedan od mojih sinova mi je poklonio za Božić sve albume iz jedne serije „Plašta i očnjaka”, o vitezovima koje krasi nešto pomerena vrsta humora i koji vrvi od književnih referenci. Čini mi se da je prilično ohrabrujuće to što strip crpi nadahnuće iz klasične književnosti.

     Među autorima koji su na mene tih godina ostavili naročit utisak bili su Šarlije, sa svojim rodoljubivim i hrabrim „nebeskim vitezovima” Tangijem i Laverdirom koji su sigurno podstakli više njih da izaberu poziv vojnog pilota. Bile su to pre svega čvrsto izgrađene i odlično dokumentovane priče.

     Kasnije sam čitao i albume „Valerijan i Lorelina”, koje svrstavamo u odlične SF stripove nadahnute temom patroliranja kroz vreme. Izuzetno je inventivan, krcat originalnim zamislima i odlično nacrtan.

     Zanimljivo je videti kako se tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka evoluiralo od klasičnog SF stripa koji je oličen u liku Valerijana, disciplinovanog vremensko-prostornog agenta ka „politički korektnijoj” verziji koju otelotvoruje njegova saputnica Lorelina koja s vremenom dobija sve veći značaj. U doba kada je u stripu uz glavnog junaka njegov pratilac i prvi sporedni lik takođe obavezno bio muškog roda (kao Obeliks ili Kapetan Hadok), tako nešto bilo je nezamislivo.

     Da navedem i veoma poetične pustolovine Filemona koji se kreće u psihodeličnom univerzumu, kao kad posle brodoloma dospe na slovo „A” Atlantskog okeana. Nedavno sam pronašao taj album na srpskom jeziku i priznajem da ga koristim kako bih naučio vaš jezik, jer smatram da strip zaista može da bude pravo sredstvo za sticanje znanja, s obzirom na to da lakše pamtimo slike nego tekstove. Naravno, što se Filemona tiče, treba napraviti izbor između korisnih i manje korisnih novih znanja, jer mi reči kao „jednorog” ili „kentaur” neće mnogo koristiti u svetu diplomatije.

     Zaista, obrazovna uloga stripa ne sme da se potcenjuje. Onako kako su freske ili kapiteli u crkvama imali u neko ranije doba svoju obrazovnu ulogu, tako i strip može, po mom mišljenju, danas da bude izvrsno dopunsko nastavno sredstvo. Mislim, na primer, na izvanredne „Priče teče Pavla” Šarlijea, zatim na Žolija, koji je prve stripove sa „Spiruom” objavio od 1950. godine. Međutim, u tome treba misliti na kvalitet i brinuti o obrazovnoj ulozi tog štiva, i zaista sam ožalošćen kad vidim koliko su neka današnja izdanja, pod izgovorom kreativnosti, krcata erotičnim i nasilnim sadržajima koji ne mogu da se ne odraze loše, pogotovo na mlađe čitaoce. S druge strane, strip zaista može da ima pravu obrazovnu ulogu; Francuski institut u Srbiji stoga je odlučio da podrži objavljivanje zbirke strip-albuma na temu Prvog svetskog rata povodom proslave njegove stogodišnjice. U Srbiji ima izvrsnih strip autora i upravo se sada u galeriji Francuskog instituta može pogledati izložba „Život u stripu” Aleksandra Zografa.

     Postoje takođe savremeni stripovi koji su odlična obrazovna sredstva namenjena deci. Nedavno sam video album „Piko Bog,” koji je izvrstan primer takvog stripa.

     Voleo bih da napomenem i one izuzetno kondenzovane stripove koji su na granici političkog crteža, koji se često odigraju u tri ili četiri kvadratića, nekad i u jednom polju, i preko kojih autor često prenosi snažnu, a obično i smešnu poruku. Serija stripova „Peanuts” sa Snupijem i Čarlijem Braunom odličan je primer. Kao ambasador u vašoj zemlji, često treba da makar prelistam, ako već ne mogu da pročitam, vašu štampu: u vašim novinama često nađem crteže koji izvrsno ilustruju i na najbolju način rezimiraju neki politički trenutak.

     Bliže našem dobu, tu je „Mačak” Filipa Gelika koji je izvrstan primer najvećeg učinka uz minimum sredstava. On istovremeno potvrđuje i to da su Belgijanci još uvek najveći majstori stripa. Imam sreću da jedan od tih mastora, Žan Van Am, autor stripa „XIII”, živi u mom komšiluku. On je ne samo genijalni scenarista, nego i sjajan komšija i uživanje je družiti se s njim.

     Da li je strip uticao na moj život? Nesumnjivo, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog vremena koje sam proveo čitajući ih. Takođe, jer strip ostavlja trajne utiske. Tako je Erže stvorio likove koji se nameću čim vam se spomenu prodavac polisa osiguranja, paparaco, rasejani naučnik ili majstor koji nikad ne dolazi. Sigurno nisam usamljen u tome što tome pridajem toliki značaj: u Briselu sam zaključio da se tokom svake večeri u gradu kad-tad pokrene tema stripova.
     Upravo sam u Briselu sreo prave „tintinologe”. Treba reći da iza svoje, naizgled, jednostavnosti, pustolovine malog reportera pružaju više nivoa čitanja, pre svega istorijskih. Eržeovo delo bilo je pod velikim uticajem savremene istorije. Uoči Drugog svetskog rata objavio je „Otokarov skiptar” koji je govorio o aneksiji koja se nadvila nad Sildavijom, balkanskim kraljevstvom, od strane susedne Bordurije na čijem je čelu diktator Mustler (čije je ime kombinacija imena Musolini i Hitler). Posle nemačke okupacije Belgije, Erže je morao da odloži objavljivanje „Tintina u zemlji crnog zlata” zato što je negativac u njemu bio Nemac. Zbog te okupacije bio je primoran da neko vreme pustolovine svojih junaka smešta u potpuno izmišljene svetove, jer je sve što bi imalo neke političke konotacije moglo da bude cenzurisano.

     Sledeća izdanja Tintinovih avantura takođe nose pečat aktuelnosti. Na 16. tabli stripa „Tintin u zemlji crnog zlata” britanski vojnici koji zaustavljaju Tintina zamenjeni su 1971. godine, na zahtev jednog londonskog izdavača, arapskim policajcima.2) Brojni su primeri takvih prepravki zbog nove stvarnosti, s tim da su neki zahtevi za izmene bili odbijeni, kao, na primer, zahtev kineskog izdavača da objavi album pod naslovom „Tintin u kineskom Tibetu”. No, da se vratimo u sadašnje vreme; naveo bih i najbolje delo koje je nedavno posvećeno francuskom ministarstvu spoljnih poslova. Radi se o stripu „Ke d’Orse”3) koji uz vrstan humor i mnogo pronicljivosti prenosi pripremanje čuvenog govora Dominika de Vilpena o Iraku 2003. godine u Savetu bezbednosti. Strip je toliko dobar da su po njemu upravo snimili film. Nije li to najbolja potvrda ove umetnosti koja se često smatra manje vrednom?

     Treba li preporučiti čitanje stripova? Da, u razumnim „dozama”, jer treba pre svega čitati prave knjige. Da, ako su kvalitetni, i u tom smislu ima i „klasika” koji zaslužuju da i danas budu čitani, pre svega zato što su zabavni, ali i zbog toga što su svedoci jednog vremena. Nešto u vezi sa stripom što nikada nije suvišno istaći vezano je za – smeh, i važnost smeha u našem životu. Dobro je smejati se, sa članovima porodice ili sa prijateljima. Ako nam strip u tome pomaže, igra veoma korisnu ulogu u našim životima.

__________
1) Šatobrijan je francuski pisac iz 19. veka, ali i ime jedog jela od goveđeg odreska (često, u Srbiji, ’’za dve osobe’’.) (Prim. prev.)
2) Radnja se događa na Bliskom istoku, čiji je jedan deo (Palestina) bio pod britanskom upravom 1920–1948. godine. Strip je nastao za vreme Drugog svetskog rata.
3) Adresa Ministarstva spoljnih poslova i svima znani „nadimak” ove ustanove.


[Objavljeno: Politikin Zabavnik 3238, Beograd, 28.02.2014.godine]

Pres: Marketprint

Piše: Branislav Miltojević

Two Twins Diverged in the Wood by Lingster

     DeviantART – DIGITALNI BUNAR TREŠA.

     Svakako jedan od najznačajniji događaj u istoriji veb-stripa zbio se na razmeđi dva veka, XX u XXI, i uslovljen je pojavom knjige Reinventing Comics: How Imagination and Technology Are Revolutionizing an Art Form (2000) Skota Meklauda. S druge strane, u svetu digitalnog stripa poznata Šenon Geriti, u tekstu Istorija veb-stripa/The History of Webcomics, ističe kako je Meklaudova knjiga najobuhvatnija studija koja sumira stripsku internet eksploziju/Webcomics Explosion 1.0  a koja se zbila ne tako davne 2000. godine.

     Reakcije na pojavu knjige bile su različite, kako od strane ljubitelja starog, klasičnog, štampanog stripa, tako i različitih - na vebu baziranih stripskih družina. Ali Meklaud je bio u pravu kada je zaključio kako na prelazu dva veka/milenijuma kompjuteri i stripovi postaju dva isprepletena, nerazdvojiva, kompatibilna medija! Jer se danas se digitalni stripovi sve više (o)kreću i izvan razuđenog veb-sveta, prilagođavajući strukturu, izražajnu poetiku - socijalno-društvenim medijima i mobilnim uređajima. Kejt Biton, na primer, prvobitno je stripove radila za blog platformu LiveJournal, ali kada su njeni obožavaoci insistirali da ih prebaci na internet, radovi su, maltene, počeli sami od sebe, poput virusa da se razmnožavaju na vebu, da se šire pa su danas dostupni na LiveJournalu, Tviteru i njenom sajtu - harkavagrant.comu! Paralelno, mnogi autori deo kreativnog vremena provode uz kompjuterske „mašine“ kako bi (re)kreirali što bolje aplikacije za distribuciju stripova na “ajfonu” i drugim mobilnim uređajima. Velika prednost mobilnog prenosa i digitalne produkcije stripova leži u uštedi vremena i novca.

     Umetnički orijentisani društveni mediji kao što je sajt deviantArt ostaju i dalje plodno tlo za razvoj veb-komiksa i mnogih potisnutih, “alternativnih” stripskih treš-poetika. DeviantArt je vremenom postao medijski, mrežni fenomen, jedna od najvećih zajednica ljudi orijentisanih ka vizuelnim umetnostima, i stripu - naravno. Postoji već više od deceniju i po, a zahvaljujući eksploziji socijalnih mreža i tzv. Weba 2.0 prerasla je u sajt sa preko 15 miliona (stalnih) članova koji dnevno dodaju oko 140 hiljada radova. Takođe, osim izlaganja, „autori” preko deviantArta mogu da prodaju svoje radove.

     Međutim, vremenom sajt http://www.deviantart.com/ postaje (pre)opterećen, i kako podvlači Nenad Božidarčević - „haotičnim i prenatrpanim stranicama sa puno linkova. Jednom rečju - bloatware. Forsiranjem koncepta socijalne mreže deviantArt je skoro izgubio svoju prvobitnu namenu, i samim tim oterao mnoge korisnike“.

Argon Zark „uživa“ sve bagodeti interneta još od 1997. godine!

     U ranim danima razvoja veb-stripa, nova forma se menjala i rasla sa razvojem informatičke tehnologije. U trenutku kada su se razvili veb-čitači (web-browser) autori su počeli slobodno da uploaduju i prikazuju svoje manje-više uspešne radove i to bez konkretnog posrednika/distributera. Zahvaljujuću razvoju interneta, ljubitelji digitalnih izdanja mogu 24 sati dnevno da skidaju ili gledaju (pay-to read veb-sajtove kao što su serializer.neti moderntales.com, na primer) omiljene albume - najčešće bez ikakve materijalne nadoknade ili uz minimalnu novčanu apanažu. Najveći broj i danas relevantnih digitalnih naslova nastao je devedesetih, uključujući i već pominjanog Argon Zarka „okačenog“ 1997, koji se najduže zadržao na internetu. Od trenutka kada se sredinom devedesetih (po)javljaju prvi sajtovi koji su prikupljali stripove i okupljali autore, kada su oko veb-stripova počele da se kristališu čvrste zajednica, kada su stvarane jake virtuelne/fandomske družine ortodoksnih zaljubljenika u medij.
A u virtuelnim zajednicama, tvrdi Benedikt Anderson, komunske internet-strukture povezuje/ujedinjuje zajedničko prostorno, kulturno i lingvističko polje delovanja, i ako na internetu, koji strip-autori masovno koriste, ne postoji strogo definisana/omeđena prostorna dimenzija. Virtuelna realnost zarotiranog i stripskog sajber-prostora ne prilagođava se našim tradicionalnim poimanjima zajednice u kojoj pojedinci ostvaruju svakodnevni fizički kontakt. Ali, slobodno, ničim neograničeno i posredovano širenja sadržaja preko interneta i mobilnih uređaja dovela je do procvata fenomena stripskog veb-kolektiva/ webcomics collectiva kao dela radikalnog kulturnog otklona od oficijelne kulture, ili boilje reći, kao sastavnog dela subkulturne akcije.

     Zato sledeći važan korak u evoluciji veb-stripova predstavlja uvođenje hosting servisa. Hosting servisi i veb-portali postaju „stripski provajderi“ koji automatski ažuriraju, apliciraju i distribuiraju/prodaju sve što se danas ručno ili digitalno nacrta, poput deviantArta! Većina sajtova nudi umetnicima mogućnost da formiraju svoje zajednice, da postanu „dobri domaćini“, koji svoja virtuelna „izdanja“ nude besplatno ili uz minimalnu nadoknadu - razvijajući relativno nove oblike aplikacionog merčendajzinga (app-marchedising).  Rečju, digitalno doba, baš kao što to čini s knjigama, prisiljava i migraciju stripa na nove medije. Čitanje stripova na kompjuteru i odnedavno na pametnim telefonima i igračkim konzolama - sve je uobičajnije. Štaviše, prodorom jeftinih i “jakih” mobilnih uređaja knjige su pronašle sasvim nove medijske platforme koje će vremenom delimično zameniti papir!? Iste se (pro)mene već deceniju i po događaju i sa medijem stripa. Zato se i  najveći broj stripskih naslova masovno digitalizuje, transformiše u elektronski medij dok (naj)poznate izdavačke kuće distribuciju i prodaju prilagođavaju aplikativnoj internetskoj mreži i raznim gedžet-dodacima.

Piše: Strip.art.nica Buch

     EVROPA INTEGRAL 1-3

     trda vezava, barva, 144 strani
     cena: 30 eur

     Novo tisočletje. Evropa slavi.

     Žile, bivši vojak, kriminalec, begunec s pogorišča povojnega Balkana, se preko slovensko-italijanske mejo prebija na zahod. Preganja ga policija, Služba državne varnosti, pa tudi moreči duhovi njegove preteklosti.

     Na begu skozi države Združene Evrope se spet zaplete v vrtinec nasilja, ki mu je hotel ubežati.V Nemčiji se končno pridruži bandi svojega strica, a njegove težave se tu šele začnejo. Čarobna Evropa, Evropa miru in blagostanja, o kateri je sanjal, je zanj prav tako nedosegljiva kakor prej. Kot pravi njegov prijatelj Kugla: “Kaj pa si pričakoval? To je njihova Evropa, ne naša”.

     Strip Evropa, balkanski road-movie hitrega tempa in filmske akcije, trdega nasilja in trpkega humorja, je bil v albumski obliki prvič objavljen leta 2003 pri francoski založbi Glenat.

Piše: Zoran Stefanović

     ZENICA OKA OČEVOG

     Grafički roman ĆERKE, po scenariju Meri M. Talbot nacrtao Brajan Talbot; prevela na srpski Vesna Jokanović, „Omnibus“, Beograd, 2013, B-5 format, kolor, 104 strane, ISBN: 978-86-87071-17-9. Izvornik: „Dotter of her Father's Eyes“, 2012.

     Odnos roditelja i deteta je savršeno tempirana budućnost. Bomba je ili blagoslov. U dejstvu je i desetlećima kasnije, uticaće i na sledeća pokoljenja.

     Umetnost to zna, i većinom diskretno zazire od ispitivanja jednog posebno tananog odnosa: ćerki i očeva.

     Zato je dokumentarni grafički roman Ćerke, čedo pripovednog truda Meri Talbot i likovne vizije njenog muža Brajana, retka ptica. A na redak način je izvedena i u odnosu na opuse oba autora, Meri kao akademskog istraživača (Jezik i rod, Medijski diskurs: reprezentacija i interakcija), a Brajana kao svetski poznatog stripara („Sudija Dred“, „Betmen“, „Sendmen“, „Helblejzer“).

     Beogradska kuća „Omnibus“ je strip objavila kao sedmu knjigu u svojoj ediciji „Svetski tragovi“, biblioteci–ljubimici svog urednika Živojina Tamburića, nakon pažljivo odabranih dela Prada, Berijeve, Smola i Brigsa. Knjiga je kolorna, dobro grafički i tehnički predstavljena i u srpskom izdanju, sa formatom idealnim za ovu vrstu priča. Obogaćena je mudrim, informativnim i preciznim predgovorom Pavla Zelića, beogradskog pisca i scenariste mlađe generacije (što se mora čitati nakon samog stripa, da ne biste bili prevremeno iznenađeni).

     Ćerke se temelje na dva pripovedna toka, naizgled nekonvencionalno isprepletana. Prvi je odrastanje same Meri i njen odnos sa otuđenim ocem, koji je kao svetski priznat stručnjak za Džejmsa Džojsa toliko bio uronjen u svoju životnu misiju da je više živeo pored svoje dece nego sa njima. Ovaj tok je i ljupko i bolno precizan, iskren dokument o odrastanju u posleratnoj Britaniji, prilično sličan istočnoj rođaci, socijalističkoj Jugoslaviji.
     Drugi tok je kao kerolovsko ogledalo: boravak Džojsove porodice u međuratnom periodu, prvo u Parizu koji nakon Velikog rata kao središte novog sveta buja od avangardne kolektivne energije, nade i stvaralaštva, a zatim u Londonu, gde se životi i konačno menjaju, naročito za Luciju, Džojsovu kćer. U sasvim tihom drugom planu obe priče oseća se ogromna faktografska utemeljenost, dramski iskorišćena do krajnjih granica unutar postupka koji korespondira sa Džojsovim.

     Krajnji efekat svega ovoga dovodi do retkog iskustva: do tačke gde čitalac, uljuljkan pažljivo vođen pričom poput one u televizijskom dokumentarcu, dobija strujni šok i na poslednjim stranama knjige jasno shvata šta je pročitao. I koje su pouke priče za njega i bližnje — i unazad i unapred.

     Mudar i odmeren likovni pristup Brajana Talbota je pravilno izveo dubinsku nameru pripovedača: opuštenost, dokumentarnost, igre bojama unutar dva ogledalska sveta i njihovih nijansi, doziranost svakog likovnog postupka glatko usklađena sa tonom obe drame.
     Nagrađivanje ove knjige je žiri nagrade „Kosta“ za 2012. obrazložio ovako: „Sjajno urađena dvostruka biografija koja prelazi granice i literature i grafičkog žanra sa izuzetnim efektom. Dragulj od knjige.“

     Ima tu svakovrsne istine. Ali knjigâ, nagradâ i velikih a jeftinih reči je mnogo. A malobrojne su knjige koje ovolikom temeljnošću iznose nevidljive istine i bez nametanja svedoče mudrost kao što to „Ćerke“ rade.

     Delo bračnog para Talbotovih pokazuje i koliko je imperativno važno da pravimo izlete van svojih osnovnih karijera i dnevnih života. Moramo sebi dati oduška u ključnim tačkama egzistencije i u toj katarzi usput vratiti svetu delić teško stečene lične spoznaje.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Zlatko Milenković

     Nisam baš agilan kada treba napisati reč urednika ili neku vest koja se tiče mene i mog rada. A nije da nema šta da se napiše, nije da se ne spremam već par meseci da i ja pustim neko slovo. Međutim, stalno sam u nekoj gužvi sa rokovima i redovno to odlažem. Sada, dok se spremam za put u Kragujevac, kada moji poslodavci par dana ne računaju na mene, složile su se kockice - i nekoliko povoda - da napokon napišem reč urednika, ili ovom prilikom poštenije "Urednikov njuz"... Pa, da ne dužim, idemo redom...

     - Freelancer sam od 1. aprila...
     I nije šala. Zbog simboličnog datuma nisam odmah napisao "reč urednika" tim povodom, a posle se našao mali milion prepreka. Zato o tome pišem sada, tri meseca kasnije. Dakle, otišao sam iz Marketprinta, napustio Stripoteku, dao sam otkaz - narodski rečeno. O razlozima ne bih naširoko, ima ih podosta, nakupilo se. Teške stvari ću ostaviti za neko drugo vreme, kada se sve u glavi složi. Neka bude (kao što u principu i jeste) da mi je trebalo prostora za drugačiji ritam života, put ka ostvarenju nekih sopstvenih planova i ideja... Dvadeset godina radim dva radna vremena, živim na ivici snage i živaca. Odlučio sam se za "radno vreme" gde ću imati bolja finansijska rešenja, i prilike za ostvarenje svojih želja. Otavio sam tamo neke drage ljude, i sjajne saradnike kao što su strip znalcima znani Bane i Sibin, ali isto tako veze nisam pokidao, tako da i dalje neke poslove za maap obavljam honorarno. Eto, to je TO... sada se samostalno bavim letteringom, dizajnom, stripom, ilustracijom i izdavaštvom...

     - Čime se bavim...
     Kao što rekoh, bavim se letteringom, oblikovanjem knjiga, dizajnom, stripom, ilustracijom i pomalo izdavaštvom. Naravno, primarna želja mi je da se bavim stripom autorski i da se izdavaštvom bavim kao hobijem. Put ka ostvarenju tog plana je za mene komplikovan, ali i dalje ostvariv.
     Znajući kojim pravcem ću ići još pre par godina, započeo sam na Facebooku autorski strip serijal "Samo strippp..." i kao posledica toga nastao je strip magazin "Samo strip...". Reč je o samostalnom autorskom izdanju gde, kao što i podnapis objašnjava, objavljujem svoje strip uratke. Okosnicu čini pomenuti "Samo strippp...", uz njega se objavljuju moji kraći stripovi, tekstovi, intervjui sa domaćim autorima i pravilo je da u svakom broju - stripom od četiri strane - predstavljam domaće autore. Prvi broj je izašao 2012. u dvanaestom mesecu. Samo strippp... je crtan u mnogo sporijem ritmu od planiranog, pa je drugi broj došao na red tek u maju mesecu ove godine, pred MaFest (Makarski festival stripa). Međutim, toliko sam bio u poslu i putu, da vest o tome još nisam objavio u SVestima...:(
     Pošto sam postao slobodnjak i planovi oko magazina su se promenili. Plan mi je da ubrzam ritam izlaženja, da u njemu predstavim i druge moje radove. Tako da je ovih dana već izašao i treći broj koji donosi moje antiratne stripove iz devedesetih godina. Koristim priliku da ih reklamiram u okviru ovog priloga, koji je baš zato naslovljen "Urednikov njuz".
     ...četvrti broj će doneti kompletan strip SuperSTATE... peti će doneti nastavak Samo stripppa... i... dalje ćemo videti kuda me život i posao vode... ali je svakako plan da izdanje ide mnogo češće!!!

     - Strip vesti sada...
     Strip vesti će biti ažurnije - mislim da se to moglo primetiti par meseci unazad - biće nezavisne kao što sam uspeo da ih nezavisnim održim i svih ovih godina dok sam bio zaposlen u Marketprintu. Od vas, i vaših priloga, zavisi koliko će biti redovne i zanimljive, što je deo stare priče gde vas podsećam da se svojim prilozima priključite Strip vestima. Razloga za to imate dovoljno. Strip vesti su svoju postojanost dokazale, još malo pa će napuniti 16 godina. Strip vesti su i dalje čitane, brojač kaže da je prošli mesec sajt dnevno posećivalo prosečno 536 ljudi. Uz činjenicu da nisu svi čitaoci "svakodnevni" taj broj je mnogostruko veći. Dobar je to motiv da se aktivirate, napišete koju svoju reč, promovišete dešavanja ili izdanja. Dovoljno je poslati jednu veću sličicu u jpg formatu i tekst u nekom wordovom formatu... i tu ste, pred celim domaćim stripovskim svetom...

     Toliko za sada, kao što rekoh, spremam se za Kragujevac, na Međunarodnu strip konferenciju za koju sam, kao gost, uradio plakat sa akterima Samo stripppa...

Piše: Strip vesti

     Program:

     petak 4. jul - I dan konferencije

     12.00h Obdanište "Poletarac" - Radionicu stripa i ilustracije za najmlađe vodiće strip autor iz Beograda Marko      Somborac
     NARODNA BIBLIOTEKA "VUK KARADŽIĆ"
17.00h - Radionica stripa i ilustracije za sve uzraste, predavač Sabahudin Muranović Muran.
19.00h - Zvanično otvaranje konferencije i uvodna reč organizatora
19.05h - Promocija strip magazina "Samo strip" - govori urednik izdanja Zlatko Milenković
19.20h - Kragujevačka priča - Udruženja Vido i Kaldrmaš, portali Pokazivač i Prvi Prvi Na Skali.
19.40h - Predstavljanje autora - Ivica Stevanović, illustrator i strip autor, Vuk Marković vlasnik izdavačke kuće Komiko, Novi Sad.
20.00h - Predstavljamo festival stripa Herceg Novi - govore organizatori Nikola Ćurčin i Jovan Subotić
20.15h - Predstavljanje autora i promocija knjige "Best of Blic strip"- Marko Somborac
20.45h - Predstavljanje autora i škole stripa "Mebijus" iz Prijepolja - Sabahudin Muranović Muran, illustrator, karikaturista i strip autor u dnevnom listu Danas, moderator Zoran Stefanović
21.15h - Prvi put u Srbiji, upoznavanje sa autorima – Walter Venturi, Leomacs i Marcello Mangiantini. Moderator Zoran Stefanović, prevodilac Sandra Knežević
     Izložbeno prodajna berza stripa će biti otvorena sve vreme od 17.00 do 21.00 Učešće su najavili ugledni izdavači Čarobna Knjiga, Službeni Glasnik, Darkwood, Alan Ford, Komiko, Phoenix Press, System Comics, Makondo i Čudna knjižara. Službeni Glasnik nudi 30% popusta na svoja izdanja, među kojima je i knjiga Marka Somborca "Best of Blic strip". Kupci knjige imaju mogućnost da uz ugodan razgovor dobiju i potpis autora.

     Subota 5. jul - II dan konferencije

     LETNJA BAŠTA DOMA OMLADINE
11.00h - 20 godina striparnice Alan Ford - govori Marko Milenković
11.15h - predstavljamo festival stripa Nifest i Udruženje ljubitelja stripa Branko Plavšić - govori predsednik udruženja Zoran Nikolić
12.00h - prezentacija stripa "Srce nije meso" - govori Srboljub Nikić
12.30h - predstavljanje škole stripa iz Raške i tamošnje strip kolonije
12.45h - predstavljanje udruženja ljubitelja stonostrateških igara na tabli Jataci - govori Marko Marinković
13.00h - 17.00h Aktivna je i dalje berza stripa, pravi se pauza sa promocijama i tribinama
17.00h – 75 godina Politikinog Zabavnika - Zaferino Grasi i Bob Živković
17.30h - Kapetan Nitrat - govori Aleksandar Sotirovski
18.00h - Konstantinovo Raskršće - Dejan Stojiljković, scenarista i Dragan Paunović crtač
18.00h - Festina Lente - Ikigami, Glasnik smrti - govori Jakša, gost iz Kine
18.30h - Stripovski opus Aleksandra Zografa - govore Saša Rakezić i Zoran Stefanović
19.00h - Obeležavanje stogodišnjice Velikog rata - govore  Pavle Zelić, Dragana Stojiljković i Igor Marković, izdavačka kuća System Comics
20.00h - Betmen - 75 godina Mračnog viteza – govori Milan Jovanović, izdavačka kuća Darkwood
20.30h - Naši autori crtaju za Boneli - govore Zoran Stefanović scenarista, strip kritičar i crtači Zoran Tucić, Valdimir Krstić Laci i Stevan Subić
21.00h - Predstavljanje gostiju iz Italije – o svom radu govore Walter Venturi, Leomacs i Marcello Mangiantini  autori izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore
     Organizovano crtanje i potpisivanje autori će upriličiti u periodu od 11.00h do 13.00h i od 17.00h do 19.00h u galeriji Doma omladine Izložbeno prodajna berza stripa će biti otvorena sve vreme od 11.00 do 21.00 Učešće su najavili ugledni izdavači Čarobna Knjiga, Darkwood, Alan Ford, Komiko, Phoenix Press, System Comics, Makondo i Čudna knjižara.

     Nedelja 6. jul - III dan konferencije

     LETNJA BAŠTA DOMA OMLADINE
11.00h - Otvaranje izložbeno prodajne berze stripa - trajanje do zatvaranja konferencije
11.00h - Menjaža sličicama, berza gramofonskih ploča - trajanje do zatvaranja konferencije
11.00h - predstavljamo festival stripa Novosadski strip vikend - govori organizator Jovan Gvero
11.20h - predstavljamo festival stripa Laktaši, Bosna i Hercegovina - govori Goran Ponorac
11.40h - predstavljamo festivale stripa: CRŠ, Zagreb i MaFest, Makarska - govori Danijal Kuzmić
12.00h - exluzivna premijera novih edicija izdavača Veseli četvrtak - govore Dušan Mladenović, Zoran Stefanović i Valter Venturi
12.30h - proglašenje pobedničkog rada na konkursu za kratki strip i dodela plakete Branko Plavšić
12.45h - Dan besplatnog stripa - Svet stripa poklanja stripove
13.00h - zatvaranje konferencije
     Izložbeno prodajna berza stripa će biti otvorena sve vreme od 11.00 do 13.00 Učešće su najavili ugledni izdavači Čarobna Knjiga, Službeni Glasnik, Darkwood, Alan Ford, Komiko, Phoenix Press, System Comics, Makondo i Čudna knjižara.

Press: Omnibus

     PRIČA O JEDNOM LOŠEM PACOVU
     autor: Brajan Talbot
     predgovor: Zoran Penevski
     Edicija: Svetski tragovi #8
     Format: 165x235mm (B5)
     Povez: Tvrdi (šiveno)
     Broj strana: 144 (kolor)
     Godina izdanja: 2014
     ISBN: 978-86-87071-20-9
     Cena: 1.900,00 din

     Brajan Talbot je radio andergraund stripove, naučnu fantastiku i priče o super junacima poput Sudije Dreda i Betmena: Legende o mračnom vitezu, Vertigo izdanja uključujući i Helblejzera, Sendmena i Fejbls, a autor je scenarija i crteža za nekoliko grafičkih novela koje su ovenčane Igl i Ajsner nagradama.

     DRUGI O KNJIZI
     Poetika Brajana Talbota ukorenjena je u stvarnosti, ali ona traži nešto više od toga. On jeste za realizam, ali smatra da je on po sebi nedovoljan da bi opstao, pa mu je zato potreban iskorak ka fantastičnom. Njegove priče psihološki su zasnovane, ali motivisanost junaka delom mora da dođe s one strane stvarnosti. Talbot igra, dakle, na kartu manjkave stvarnosti. Pripovedanje je zato neophodno da bi se naše postojanje upotpunilo. Naše krnje biće nužno je iznova domaštati – to nam nepre-stano napominje Talbot, znajući da Delo podjednako stvaraju autor i kontekst popularne kulture u kojem delo nastaje.
     ZORAN PENEVSKI, scenarista i teoretičar stripa

Press: Veseli četvrtak

Zagor #84: Skiptar Tin Hinan piše: Mauro Boselli crta: Michele Rubini 230 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: M. Stojanović

     Na 16. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 27-29. juna 2014. godine, u konkurenciji od rekordnih 1172 učesnika iz 26 zemlja sa prostora Evrope, Azije, Australije, Severne i Južne Amerike, žiri u sastavu: predsednik žirija Petar Stanimirov (strip crtač i ilustrator), Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade:

     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Marko Nikolić iz Leskovca.
     Diplome za istu kategoriju je dobili su Igor Stojanović iz Leskovca i Armin Ozdić iz Sarajeva u Bosni
     i Hercegovini.

     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Todor Iliev iz Velikog Trnova u Bugarskoj.
     Diplomu za istu kategoriju je dobio je Edin Durmišević iz Sarajeva u Bosni i Hercegovini.

     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobila je Ana Bečendi iz Kluža u Rumuniji.
     Diplomu za istu kategoriju dobili su Ilena Surdukan iz Kluža u Rumuniji i Ana Petrović iz Beograda.

     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Aijlin Ratoiu iz Krajove u Rumuniji.
     Diplomu za istu kategoriju dobio je Ivan Veljković iz Svilajnca.

     Diplomu za najboljeg debitanta dobio je Davor Filipović iz Surdulice.

     Plaketu Nikole Mitrovića Kokana za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola Stripa Nikola Mitrović Kokan, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Svetozar Toza Obradović iz Novog Sada i (posthumo) Miodrag Krstić Profke iz Niša.

     U sastavu smotre održan je konkurs za strip kaiš za jablanički okrug, i žiri u sastavu Nikola Mićević (novinar), Miloš Cvetković (strip crtač) i Marko Stojanović (strip scenarista) nagradio je Katarinu Mičić (katetogija do 10 god), Anđelu Jovanović (kategorija od 10 do 15 godina) i Nikolu Stankovića (katergorija od 15 do 19 god) Iz Leskovca, kao i Željka Petrovića (6 godina) kao najmlađeg učesnika.

     U sklopu manifestacije časopis THINK TANK dodeljuje memorijalnu nagradu Miodrag Veličković Mivela za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista) i Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) dodelio je nagradu Miodrag Veličković Tasosu Anastasiou iz Atine u Grčkoj.

      Takođe u sklopu manifestacije elekstronski časopis za decu AKO MENE PITAŠ ... dodellio je dve ravnopravne nagrade za najboljeg mladog strip autora Anastasiji Pavlović i Krsti Đuraševiću iz Leskovca.

     Striparnica Južni Darkvud iz Niša dodelila je nagradu za realističan pristup stripu Ivanu Stojkoviću iz Čačka.

Piše: Vizant