Press: SKC BG

     12. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
     25 – 28.09.2014. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD
     KONKURS 12. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2014.
     ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2014.

     Adresa za slanje radova:     
     SKC, Srećna Galerija
     MEĐUNARODNI SALON STRIPA
     Kralja Milana 48
     11 000 Beograd, Srbija

     Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat, rad na konkurs šalje poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Autor crteža, kao kandidat, može podneti samo jedan rad u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Tema, žanr i autorski pristup konkursom nisu zadati.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS ZA 12. MEĐUNARODNI SALON STRIPA koja se može preuzeti OVDE ili sa www.skc.rs ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4) 
    Napomena: Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje
• Žiri će pristigle radove selektovati za veliku izložbu i zvanične  nagrade Salona.

    Nagrade:  
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 eura)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju 

Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

Nagrade prijatelja i sponzora Salona

Dodatne informacije:www.skc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
e-mail: srecnagalerija@skc.rs
tel: 011/ 360 20 44

Priredio: SCM

     КОНКУРС ЗА 12-ТИОТ МЕЃУНАРОДЕН САЛОН ЗА СТРИП - ВЕЛЕС 2014

     Пропозиции:
     -Право на учество имаат сите автори од цел свет, без разлика на полот и возраста;
     -Должината на стрипот да биде од 1 до 6 табли, и тоа на А4 формат, (мин.300дпи ако се испраќа по електронски пат). Доколку стрипот е на една страна треба да биде со најмалку  5 сликички
НАПОМЕНА :Доколку стрипот е во боја , препорачливо е истиот да се испрати преку пошта или достави лично.
     -Стриповите нема да бидат вратени, .Со самото испраќање организаторот се стекнува со право да ги објавува и презентира заедно со авторите   во  склоп на промоција на своите активности.
     -Авторите коишто ќе испратат свои стрипови влегуваат во комбинација за обезбедување на пат, сместување и исхрана во текот на 12   Интернационален салон на Стрип „Велес 2014“(средината на октомври)
     -Tемата на стрипот е слободна.Секој автор (билo цртач, туш ,колор ) може да учествува со само еден  стрип; Исклучок има за  сценаристите каде се дозволува да едно лице направи сценарио за повеќе стрипови.
     -Учесниците коишто се во основно образование треба да се насочат кон своите основни училишта заради раширување  на информацијата, организирано пријавување како и избор на тема за цртање.
     -На еден стрип можат да работат повеке автори (притоа да се напише кој што направил: сценарио, молив, туш...)
     -Заедно со стрипот да се испрати лична биографија (име и презиме со фотографија, дата на раѓање адреса, и држава од каде е авторот ,е маил  како и година кога е стрипот нацртан..Исто така на сите  стрипови треба бидат наведени авторите како и називот на стрипот. Пристигнатите стрипови, без овие информации, нема да бидат земени во предвид за награди.
     -Стриповите од македонски автори(со исклучок на сценаристите) треба да бидат на македонски јазик и кирилско писмо.
     -Сите пристигнати стрипови ќе бидат земени во конкуренција за излагање во склоп на
изложбата во склоп на  Салонот на  стрип со реална можност за друг вид на промоција
     -Пристигнатите стрипови ќе бидат разгледани од тричлена интернационална комисија којашто  ќе направи избор и ќе ги предложи следните награди:
     • Прва награда, 200 ЕУ* ''Златен  стрип '',  и диплома за прво место.
     • Втора награда, диплома за второ место.
     • Трета награда,  диплома за трето место.
     • Награда за најдобро сценарио, диплома.
     • Награда за најдобар млад автор до 18 години, диплома.
     • Други специјални награди

     Рокот за испракање е до 15-ти Септември 2014 година,Тие може да се испратат на
     a) Адреса: Стрип Центар на Македонија – Велес (за конкурсот)
         Ул. Васил Горгов, бр.78 ,1400 Велес ,Република Македонија
     б) Или преку Е-маил: comicmk@yahoo.com
         За повеќе информации може да се јавите на телефон 0 766697

     Comic Centre of Macedonia - Veles
     www.comicscenter.mk
     Announces:
     
     OPEN COMPETITION for
     12th Comic Showroom VELES 2014
     Propositions:
     - The competition is open to all comic artists from all over the world.
     - Entries must be 1-6 pages long. If the entry is only one page long it must have at least 5 panels.
     - Entries must be sent in A4 format (21x29,7cm). Please send only quality print copies (300 dpi). The submitted prints will not be returned!
     - No specific theme is set.
     - The storytelling in the comic can be written in any official language.
     - Each visual artist (pencil, inker, colorist or letterer) can take part with only one submission, while each scenarist can enter with more than one submission.
     - The same comic entry can be submitted by more than one artist.
     - Each participant must send: photography, short biography, personal address, telephone, e-mail and additional info of the year when the comic is made. Without this the submission will not be evidenced!
     - All submitted comics will be presented properly and will take part in the official comic showroom in Veles; and will be considered for other possibilities of promotion as stated in the Comic Centre’s policy.
     - With the act of submission the author/s is/are passing the rights of publishing in any form to the Comic Centre of Macedonia.
     - The entries will be reviewed by three member international jury.
     - The jury will give the following awards:
        1st award: “Golden Comic”, 200 EU and Diploma;
        2nd and 3rd award: Diploma;
        Best scenario award: Diploma;
        Award for the youngest author: Diploma;
        Award up to 18 years: Diploma.
     - The deadline for entries is September 15th, 2014.
     - The comics can be sent via postal service or e-mail.
        Postal address: Comic centre of Macedonia
        “For the comic competition”
        Vasil Gjorgov Street 78
        1400 Veles, R Macedonia
        E-mail: comicmk@yahoo.com
        For more info: ++ 389 075 666 979
        www.comicscenter.mk

Piše: Strip vesti

     MEĐUNARODNA STRIP KONFERENCIJA
     “KRAGUJEVAC, 2014.”

     Petu godinu zaredom Kragujevac će biti domaćin brojnim  ljubiteljima, autorima i izdavačima stripova iz celog regiona ex-YU, kao i interesantnim inostranim autorima stripa. Reč je o prestižnoj Međunarodnoj strip konferenciji “Kragujevac,  2014.” koja se ove godine održava od petka 4. jula do nedelje 6. jula u prostorijama Doma omladine i Narodne biblioteke Vuk Karadžić.

     Na dosadašnjim okupljanjima glavne teme su bile afirmacija i promocija savremenih stripskih umetničkih formi i izraza i unapređenje razumevanja ideja i jezika savremene stripske umetnosti, kao i podrška ino-vativnim i eksperimentalnim projektima u stripu. Uz te reference kao i jakom doprinosu decentralizaciji strip-kulture i kulturnoj saradnji u regionu pokroviteljstvo Ministarstva kulture i informisanja ni ove godine nije izostalo čime se manifestacija čvrsto pozicionirala kao jedna od najrelevantniih na nacionalnom nivou.

     Uz veliku berzu stripa, tri besplatne strip radionice za sve uzraste, pet izložbi, posetioci mogu prisustvovati tribinama na kojima će se kritički razmatrati strip-kultura u savremenim društvenim i medijskim okolno-stima na lokalnom, regionalnom i međunarodnom planu. Biće prisutno i preko dvadeset eminentnih autora iz sfere devete umetnosti, veliki broj izdavačkih kuća, striparnica i redakcija strip magazina.

     Ovogodišnja konferencija  je na tragu COMICON-a, velikih svetskih festivala, jer pored stripskih dešavanja posetiocima nudi i druge oblike urbane kulture koji se ogledaju u koncertu mladih rok bendova, gostovanju udruženja stonostrateških igara, podsećanju na slike starog Kragujevca, obilasku muzeja, berzi odavno zaboravljenih gramofonskih ploča i aktuelnoj menjaži sličicama.

     Pobedniku konkursa za kratki strip koji organizuje “Svet stripa”, poslednjeg dana konferencije biće dodeljena plaketa “Branko Plavšić”  dok će nagrada sponzorabiti dodeljena pobedniku konkursa za kratki strip u konkurenciji “Mladi lav”.

     Briga za vizuelni indentitet konferencije je podignuta na viši nivo štampanjem kvalitetnih festivalskih majica, više hiljada reklamnih flajera, kao I nekoliko banera velikih dimenzija.

     Svet stripa kao nosilac projekta, i NVO Millennium kao partner u organizaciji, osim na visokom umetničkom i koncepcijskom kvalitetu, insistiraju i na profesionalnoj realizaciji projekta što bi trebala biti dovoljna preporuka da posetite ovogodišnju strip konferenciju.

     Organizatori očekuju pomoć sponzora koja ne mora biti samo novčana, već i tehnička jer se već godinama suočavaju sa ogromnim poteškoćama koje su i ove godine uslovile nedolazak autora iz Japana i SAD. Nadaju se, u zadnji čas, pomoći gradskih institucija koje svih ovih godina nije bilo, zato je radi razbijanja malera, kako navode  i stavljen grb grada kao jedan od pokrovitelja manifestacije iako do danas nisu dobili zvaničnu potvrdu da grad podržava ovu manifestaciju.

     Napomenimo da je ulaz na sve događaje u okviru konferencije slobodan, i da će poslednjeg dana biti održana akcija “Dan besplatnih stripova” kada će organizatori posetocima podeliti na stotine besplatnih stripova.

Piše: Ilija Bakić

     NEVEROVATNI MUTANT ŽDERAVAC
     „Vulverin 1“; izdavač Čarobna knjiga, 2013.

     U FOKUSU

     Marvel Univerzum čini mnoštvo stvarnosti naseljenih svakovrsnim neverovatnim i zadivljujućim bićima. U svakom novom svetu ona se u nečemu razlikuju od samih sebe iz prethodne stvarnosti. Ova je osobina deo njihove medijske i finansijske vitalnosti i adekvatan odgovor na potrebu „regrutovanja“ novih generacija čitalaca stripova, gledalaca filmova i igrača igrica. Bez stalnih transformacija svi super heroji vremenom bi postajali istrošeni i dosadni. Naravno, menadžeri Marvela i Sten Li, otac fantastičnih super-monstruma, nisu opovrgavali suštinsku šizofreniju svojih proizvoda koja je, kako su serijali starili, razgranavali se i preplitali, toliko rasla da više niko nije mogao da ispiše potpunu i definitivnu biografiju svakog od (bez)brojnih heroja. Ponekad su autori pokušavali da spoje, ma kako to bilo labavo, sve linije života svojih pulena ali se to postupanje, pre ili kasnije (najčešće pre) pokazalo kao zaludna rabota. Stoga su paralelni svemiri postali idealan izgovor za sve nedoslednosti. S druge strane, obzirom na neprestane isporuke strip svezaka na trafike u višedecenijskom periodu te dolazak „novih klinaca“ koji ništa ne znaju o ranijim pričama, periodično se pojavljivala potreba za „evociranje uspomena na herojsku prošlost“ bilo u liku novih epizoda o starim događajima bilo u obliku obimnih knjiga koje preštampavaju stare epizode. Takva je i knjiga o Vulverinu, koja na preko 550 strana (!) sadrži prve 23 epizode njegovog serijala iscrtane ponajviše olovkom legendarnog Džona Bušeme (ponekad uz pomoć isto tako legendarnog Bila Sjenkijeviča), čije razigrane table plene i razgaljuju čitalačku pažnju. Scenaristi i drugi crtači uglavno su funkcionalno-profesionalno odradili svoj deo posla u manufakturnoj industriji korporacijske zabave.

     REČ KRITIKE

     Vulverin (Žderavac) je mlađi lik u Marvel menažeriji: pojavio se 1974. g. kao gost u serijalu Neverovatnog Hulka. Potom je postao član „Iks ljudi“ da bi 1988.g. dobio i svoj serijal sa avanturama manje-više nezavisnim od prethodnih inkarnacija. U svom „samačkom“ životu Vulverin, u civilu Logan, živi u donjem (čitaj, lošem) Madripuru, dalekoistočnoj prestonici kojom vlada princ ali i svakovrsni kriminalci. Znan kao Jednooki ili Zakrpa, Vulverin-Logan skriva svoj pravi identitet jer je potrebno da svi misli kako je mrtav, zajedno „Iks ljudima“. Vulverin je mutant koji se može podičiti dugovečnošću, sposobnošću brzog zarastanja rana, posebno osetljivim čulima; snaga i veština su rezultat napornog vežbanja na koje nimalo ne utiče njegov nezdravi život (pušenje i piće, boravak u zadimljenim kafanama). Žderavčeve kosti su ojačane tajanstvenom metodom a iz nadlanica mu, po potrebi, izbijaju ubojite kandže-sečiva. Kako i zašto je Vulverin takav kakav je obavijeno je tajnom. Zna se da je bio član kanadske ekipe nadljudi „Alfa tim“ pa je prešao u Školu za mlade talente profesora Ksavijera u kojoj se obučavaju mladi mutanti. Vulverin je deo ove družine sa „kratkim fitiljem“ i pripadajućim kostimom, mada je on upadljiv i nemaskiran, sa bizarnom frizurom od dva visoka, ušolika žvrka sa strane lobanje te gustim bakenbardima. Milje sitnih prestupnika, snagatora, prepredenih mutivoda u prljavom gradu bez morala i etike stvoren je za antiheroja koji prvo bije pa pita, brz je na poganom jeziku, nema lepe manire i ne mari za higijenu. Etička prilagodljivost, „neotesanost“ i fizička grubost čine Vulverina herojem koji je, mnogo više od uglađenih kolega mutanata, čedo zapadnjačke dekadencije i lakonske opčinjenosti nasiljem, onostranim i mističnim (ali posmatranim iz fotelja građanskog luksuza druge polovine XX veka). Rečju: za ljubitelje Marvel stripova ovo je obavezno štivo!

     (Objavljeno: „Dnevnik“, Novi Sad, 2014)

Piše: Žika Tamburić

     Na Internet portalu www.modestycomics.com predstavlja-mo uglavnom stripske autore iz regiona i to na engleskom jeziku, kao i njihove knjige koje se mogu kupiti u elektronskom (PDF) ili papirnom izdanju, na engleskom ili srpskom jeziku.

     13. Kay’s Frames (Katini ramovi), 
           Kosta Tadić   
     This is a masterly combination of poetry and tangram puzzles, of modern words and ancient ingenuity. This is a poetic graphic novel by talented Tadic. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ovo je vrhunska kombinacija poezije I tangram sličica, modernih reči i stare genijalnosti. Ovo je poetični grafički roman talentovanog Koste Tadića.)

---

     14. High Noon (Tačno u podne),
           Bam & De Lazare
     This is a masterly drawn graphic novel, based on the classic western movie, implementing ‘a new director’ approach and a power of comics’ page montage, by the dynamic double act of Bam and De Lazare. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ovo je odlično nacrtani grafički roman, baziran na slikama iz klasičnog western filma, primenjujući ‘novi režiserski’ pristup i snagu stripske montaže, crtačkog dueta Božidar-Bam Milojković i Dragan-De Lazare Lazarević.))

---

    15.The Snappy Family (Nervozna
          porodica), Dušan Kastelic
     It is a collection of comic pages by Dusan Kastelic from the late 1990s, where he explores our obsession with computers through colourful characters and the anthropomorphic computer itself. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ovo je kolekcija kratkih priča Dušana Kastelice, nastalih krajem devedesetih godina prošlog veka, gde on istražuje našu opsednutost kompjuterima kroz šarolike karaktere jedne porodice i jednog živog kompjutera.)

---

     16. The Healing Island
            (Otok iscjelitelj), Kostja Ribnik
     A whirlwind story by Kostja Ribnik, but with a clear idea, depicting a meaningful elaboration on choosing a path in life, accomplished with the heart of a promising story teller and the hand of a real draftsman. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Pripovedanje nošeno vetrom Kostje Ribnika, ali sa jasnom idejom da elaborira o izboru životnog puta, ostvareno srcem obećavajućeg pripovedača I rukom dobrog crtača.)

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     BAD BOY
     autor: Mladen Oljača
     predgovor: Živojin Tamburić
     Edicija: Novi prostori #7
     Format: 210x297mm (A4)
     Povez: Polutvrdi (šiveno)
     Broj strana: 92 (CB)
     Godina izdanja: 2014
     ISBN: 978-86-87071-19-3
     Cena: 1.000,00 din

     Ove Oljačine kratke priče nalaze se na pola puta između grotesknog ostvarenja glavnog toka i alternativnog rada. Površno gledano, radi se o pričama koje su humorističke i dosta simpatično nacrtane, ali posle čitanja nećemo biti samo zabavljeni. Duboka satira i sarkazam koji se skoro neosetno provlače kroz priče, kao i totalni obračun sa fizičkim i karakternim crtama arhetipova istorije, stripa i literature, pa i sadašnjeg čoveka, donose jedan mnogo složeniji nivo doživljavanja ovih priča. Zato, pri ponovnom pogledu, može se reći da su ove crnohumorne priče jedno ozbiljno autorsko ostvarenje, gde se odvija sukob sa trivijalnom stvar-nošću i razrešava kroz rezignaciju, ali i jednu malu humorističku osvetu. Autor se obračunava i sveti, bar donekle, svojim crnim humorom, svemu onome što mu je pojelo mladost i uskratilo puni humani razvoj.
     ŽIVOJIN TAMBURIĆ

     Mladen Oljača je rođen 1970. godine i živi i radi kao freelance ilustrator, karikaturista i strip crtač u Novom Sadu. Od 1996. godine, od kako se profesionalno bavi crtanjem, radio je i sarađivao u enkoliko redakcija dnevnih novina, nedeljnih i mesečnih magazina najrazličitijeg profila i kao karikaturista na javnom servisu Radio Televiziji Vojvodine. Takođe, ilustrovao je veći broj knjiga i priručnika najrazličitijeg profila od ljubavne poezije, preko tehničkih brošura, do underground poezije. Poslednjih nekoliko godina inten-zivno se bavi ilustrovanjem knjiga za decu za razne izdavače i autore. Učestvovao je na oko četrdesetak kolektivnih izložbi stripa, ilustracije i karikature na prostorima bivše Jugo-slavije, a imao je i dve samostalne izložbe u Novom Sadu i Kraljevu. Dobio je šest nagrada za strip i ilustraciju, uglavnom u Sloveniji.

Press: Stripburger

     TANJA KOMADINA: FINO KOLO
     posebna izdaje revije Stripburger, zbirka Minimundus
     www.stripburger.org/minimundus
     založil: Forum Ljubljana
     obseg: 64 str., A-, cena: 7 eur

     Album Fino kolo je stripovski prvenec Tanje Komadina, ki je za revijo Stripburger in njene posebne izdaje doslej prispevala krajše stripovske zgodbe. Tokrat je ustvarila daljšo stripovsko zgodbo po literarni predlogi Manke Kremenšek Križman iz zbirke kratkih zgodb Dvoriščna okna (Mladinska knjiga, 2009).

     Psihološka miniatura obravnava otroško željo po objektu fascinacije. Pripoved razodeva posledice samovoljne uresničitve te želje, ko se pričakovanja zaradi spleta okoliščin izjalovijo. Pred bralcem se tako razkrije do srca segajoča zgodba, ki bi se lahko zgodila komur koli. V bralcu prebudi sočutje z glavnim likom, saj je prikazana na nazoren način in brez odvečnega moraliziranja. Kljub temu ohranja poučno noto in se ponaša z dodano vzgojno vrednostjo.

     Tanja Komadina je predstavnica mlajše generacije slovenskih stripovskih avtoric. Študij vizualnih komunikacij je zaključila na Akademiji za likovno umetnost in oblikovanje v Ljubljani, kjer je prejela tudi nagrado Akademije za umetniške dosežke. Živi in dela v Ljubljani.

     Zadnja štiri leta deluje na področju ilustracije in stripa. Kot ilustratorka sodeluje z Založbo Miš in Mladinsko knjigo. Pri njih je za otroke in mladino ilustrirala že več učbenikov in knjig. Redno sodeluje tudi z revijama Ciciban in Cicido. Za njune vzgojno-izobraževalne rubrike in leposlovna besedila prispeva tudi vsebine s pridihom humorja. V svoje risbe, če ji besedilo dopušča, pogosto vključuje elemente stripa.

     Njen strip Ko zorijo jagode (2009) se je uvrstil v antologijo Slovenski klasiki, njen zadnji eksperiment z naslovom Mehanika (2012) pa je objavljen v mednarodni stripovski antologiji Workburger. Strip Fino kolo je njen albumski prvenec.
          Tanja Komadina se je pri ustvarjanju mladinskega stripovskega albuma spopadla z najtežjo nalogo doslej in jo seveda opravila z odliko.
     Čtivo za bralno značko? Brez dvoma.

__________
Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS.

    VESELI ČETVRTAK NEWS

Press: Veseli četvrtak

Zagor odabrane priče #26: Blago Žana Lafita 284 strane • cela epizoda 380 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Press: M. Stojanović

     Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ koja radi pri Leskovač-kom kulturnom centru ima čast da vam uputi poziv na konfe-renciju za štampu koja će se odigrati u potkrovlju Leskovačkog kulturnog centra u četvrtak 26.06.2014. u 12:00h povodom najave održavanje jubilarne 16. Balkanske smotre mladih strip autora sa rekordom u broju učesnika u svetskim okvirima.

     Strip festival Balkanske smotre mladih strip autora, koji postoji od jula 1998. godine, što ga čini i najstarijim strip festivalom među dvadesetak koji danas postoje na prostoru bivše SFRJ, održaće se pošesnaesti put u periodu od 27. do 29. juna 2014. godine. Prema trenutno dostupnim podacima, šesnaestu Balkansku smotru mladih strip autora obeležava i jedan apsolutni rekord. Naime, ovogodišnja smotra ima 1172 učesnika iz 26 zemalja sa 5 kontinenata, što šesnaestu balkansku smotru čini rekorderom u masovnosti kad su u pitanju strip festivali u svetskim okvirima! Prethodna, jubilarna petnaesta Balkanska smotra je sa 654 učesnika leskovački festival pozicionirala kao jedan od najvećih u Evropi, ali je odziv autora između dve smotre porastao gotovo dvostruko, i time nadmašio sve poznate strip festivale širom sveta! Uzučesnike sa prostora Balkana, dakle iz Srbije, Grčke, Makedonije, Slovenije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Crne Gore, ove godine su na konkurs stigli radovi autora iz Holandije, Francuske, Italije, NorveškePortugala, Nemačke, Belgije, Danske, Velike Britanije, kao i iz Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Dominikanske Republike, Urugvaja,  Australije, ali i iz građanskim ratom zahvaćene Sirije.

     Balkanske smotre mladih autora od svih drugih strip festivala u regionu, sem dugog staža i izuzetne masovnosti odziva strip autora širom sveta, izdvaja i to što je u pitanju jedini strip festival u regionu koji ima pedagoški karakter. U Leskovcu se mladim strip autorima dodeljuje nagrade s ciljem da se oni ohrabre u daljem bavljenju devetom umetnošću, te se stoga svake godine nagrađuje najbolji mladi strip crtač, ilustrator, strip scenarista i strip teoretičar Balkana. Balkanske smotre su drugačije od vih drugih festivala i po tome što su usmerene ka boljem povezivanju nacionalnih kulturnih scena balkanskih zemalja i razvijanju saradnje među njima. Na festivalu se dodeljuje i plaketa „Nikola Mitrović Kokan“, najstarija nagrada za doprinos srpskom stripu u zemlji.

     Šesnaetsa balkanska smotra će za tri dana svog trajanja čak dvadeset dešavanje u vidu predavanja, promocija, tribina, otvaranja izložbi i čak dva koncerta! Prisustvovaće joj čak čerdeset eminentnih strip autora iz inostranstva (Francuska, Belgija, Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora i Grčka) i pedeset i šest gostiju iz čitave Srbije. Specijalni gosti su Belgijanac Peter Bolan, organizator najvećih strip festivala na prostoru Francuske i Belgije, Bosanac Milorad Vicanović Maza koji je jedan od najčitanijih strip autora u Francuskoj danas, Rumun Marian Miresku koji je strip scenarista sa osvojenih međunarodnim nagradama i Dražen Kovačević, jedan od najcenjenih srpskih autora u Evropi.

     Sem takmičarske izložbe mladih strip autora Balkana koja je će svečano biti otvorena u galeriji Leskovačkog kulturnog centra 27.6.2014. u 20h, što će ujedno biti i zvanično otvaranje manifestacije, u holu Kulturnog Centra biće otvorena i izložba „Strip portreti“ Sabahudina Muranovića Murana, kao i izložba „Savremeni grčki strip“ u Galeriji Narodnog muzeja 28.6. 2014.u 20h. U pitanju je eksluziva, ovo izložbom se po prvi put van granica Grčke prezentuje nacionalana strip scena ove zemlje u dvadeset prvom veku.

     Organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković i Ivan Stojanović ispred Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“, a suorganizator je Leskovački kulturni centar. Manifestacija se organizuje uz pomoć Ministarstva kulture i informasanja, grada Leskovca i kompanije Actavis.

Press: Strip vesti

Piše: Ilija Bakić

     Prikaz strip albuma „NOVA PANONIJA“
     scenarista Predrag Đurić,
     crtež Frančesko Konte;
     izdavač Rosencrantz, 2014.

     OSTRVA I DALEKE OBALE SLOBODE

     Provereni tandem, scenarista Predrag Đurić i mladi crtač iz Italije Frančesko Konte, posle savremene priče smeštene na ove prostore u albumu „Dan kada je počelo leto“, znatiželjne čitaoce vraćaju u prošlost, u Srednji vek, na daleke i mistične koordinate.

     Narod cara Jovana Nenada, prinuđen da se spasava pred najezdom nevernika, izbegao je sa svoje zemlje, iz Južne Panonije, nameran da nekako stigne do bratske Rusije. Ostrvo u severnim morima, do koga su stigli, trebalo je da bude tek privremeni dom, odmorište na kome će sakupiti snage za put do konačnog odredišta.

     Sudbina je, međutim, htela drugačije pa je usputna stanica postala trajno mesto boravka, nazvano Nova Panonija.

     U teškim vremenima, pod stalnom pretnjom od napada susednih, krvoločnih i nevernih Neneca kao i raznih pljačkaških družina, vlast nad malom, siromašnom zajednicom preuzeo je nemilosrdni i bahati despot koji je uveo surovo pravilo po kome su žene muškarci, dok  muškarci postaju žene u jesenjoj ceremoniji. Starci su proterani u selo prokletih da tamo iščekuju svoju smrt sećajući se nekih boljih vremena. Crkva se oportuno pokorila vlasti koju fizički štiti i moćna garda žena ratnica. Svako suprotstavljanje tiraniji kažnjava se bez milosti kako bi se zatro bilo kakav trag otpora. I, posle više od tri decenije, narod je pokoren i krotak.

     Dva druga, dečaci na pragu momčenja, Leo i Petar, prestrašeni obredom inicijacije i bednim životom koji ih potom očekuje, odlučuju da, uprkos zabranama, pretnjama i opasnostima, pobegnu sa ostrva i potraže sreću na nekim drugim obalama. Prvi pokušaj bega ne uspeva. Nikola, ratnik koji je svojevremeno junački, izgubivši pritom i ruku, branio čast nove otadžbine ali nije zaslužio nikakve povlastice zbog svoje žrtve, pokušava da umiri dečake pozivajući ih na poštovanje pravila.

     Izbor između potpune pokornosti i slobode težak je ali jedino dostojan gordog čoveka potomka slavnih, pravednih vitezova. Sloboda, međutim, traži žrtve...
          Konfrontacija između generacija, između onih koji bi, potvrđujući i čuvajući svoj povlašćeni položaj, da mlade ukalupe prema sopstvenim merilima i dečaka u kojima još nije ugušen prirodni poriv za (samo)odbranom svog tela i slobode ličnosti, neminovna je. Novi krug večite borbe doneće unutrašnje zadovoljstvo i sreću samopotvrđivanja u bekstvu od tiranije, barem jednom od begunaca, mada je i smrt drugog svojevrsni beg iz kaveza budućeg života koji mu je bio namenjen i u kome bi, iako funkcionalnog tela, bio sveden na duhovno mrtvo biće.

     „Nova Panonija“ temelji svoj zaplet na nekolikim prepoznatljivim, gotovo arhetipskim obrascima. Najpre je tu stradanje od moćnog neprijatelja i beg u okrilje velikog, bratskog naroda. Borba i pobede nad onim drugim, slabijim neprijateljima put su ka podizanju poljuljanog samopoštovanja naroda. Izdizanje tirana, međutim, novo je unižavanje koje biva zapečaćeno ultimativnim poniženjem - pristajanjem na lišavanje muškosti kojim se priznaje potpuna, bespogovorna i bezuslovna pokornost. Tako na strani mogućeg otpora sili vlasti ostaju starci, nemoćni i otuda bezopasni, i dečaci, nejaki ili nedovoljno jaki i, svakako, neiskusni. Na sredokraći između slabih i moćne sile je Nikola, čovek hrabar i čestit, ali i pokoran, mada ne potpuno ugušenog osećaja za pravedno. Upravo je on ono zrno koje će prevaliti terazije u korist pobune i pobede. Da li će u Novoj Panoniji, posle bega dečaka, otpočeti pad zlog tirana ostaje neizrečeno, prepušteno čitaočevoj mašti. Upravo kao što je i Leov spas pod znakom pitanja jer je on jednu zlehudu sudbinu zamenio drugom, možda manje mučnom, ali i dalje teškom. Dečak je namenjenu ulogu žrtve zamenio drugom. Da li je moguće govoriti o spasenju, odabiru manjeg od dva zla ili su u pitanju samo nijanse koje ne menjaju suštinu stradanja? Odgovor nije decidno izrečen. No, namera scenariste svakako nije bila ni da priču okonča patetičnim, neubedljivim srećnim krajem. U tom kontekstu možemo iščitavati/gledati i Konteovo odustajanje od uglađenog crteža. Insistiranje na likovnoj nedovršenosti i tehničkoj nepreciznosti, potcrtanoj krhkim kolorom, u funkciji je grube priče koja neće biti „zašećerena“ već će, namerno i opravdano, ostati robusna i zloslutna.

Piše: Simon Vučković

Piše: Žika Tamburić

     Na Internet portalu www.modestycomics.com predstavlja-mo uglavnom stripske autore iz regiona i to na engleskom jeziku, kao i njihove knjige koje se mogu kupiti u elektronskom (PDF) ili papirnom izdanju, na engleskom ili srpskom jeziku.

     9. Paradise Misplaced (izmešteni Raj), Izar Lunaček 
      You will need to employ a bit of effort to delve into the detailed picture stories by Lunacek, but you will be delighted with the richness of narrative and humour. Lunacek perceives God as a bigheaded, manipulative boss, and that is just the beginning of his characterisation of Christian religious icons. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Moraćete da uložite malo napora da istražite detaljne slikovite priše Izara Lunačeka, ali ćete biti oduševljeni bogatstvom naracije i humora. Lunaček predstavlja Boga kao svojeglavog i diktatorskog gazdu i to je samo početak njegove karakterizacije hrišćanskih religioznih likova.)

---

     10. Balkan Comics Connection (Balkanska stripska veza),
            various artists (razni autori)
      This book is a compilation of 24 short comics from the authors from the region of ex-Yugoslavia. The collected works are different in genres and narrative, but they are all genuine artistic achievements. The editor of this collection, Vlado Nik (Nikolovski), is a comics enthusiast and deserves credit for his hard work to collect, translate and publish this book. Available to buy as a paper book in ENGLISH.

     (Ovo je kolekcija 24 kratke priče autora iz regiona bivše Jugoslavije. Sakupljeni radovi su različiti po žanru I načinu pripovedanja, ali su svi kvalitetna umetnička ostvarenja. Urednik ove kolekcije, Vlado-Nik Nikolovski, je stripski entuzijast i zaslužuje pohvale za svoj težak rad da sakupi, prevede i izda ovu knjigu.)

---

    11. Poppy (Trobentica), Matjaž & Jelena Bertoncelj
      It is a collection of short stories about young girl Poppy, by Matjaz and Jelena Bertoncelj, about the beauty and kindness in the children's world. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ovo je kolekcija kratkih priča o devojčici Poppy, Matjaža I Jelene Bertoncelj, o lepoti i ljubaznosti u dečijem svetu.)

---

     12. Short(?) Cuts (Kratki(?) rezovi),
           Sotirovski & Stanojević
     "Captain Nitrate: Short(?) Cuts" is a collection of episodes 3 and 4 of Captain Nitrate who is fighting to save nitrate films and global cultural heritage, drawn by Sotirovski and written by Stanojevic. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

(“Kapetan Nitrat: Kratki(?) rezovi” je kolekcija treće i četvrte epizode o Kapetanu Nitratu, koji se bori da sačuva filmske vrpce, kao i globalno kulturno nasleđe, crtača Aleksandra Sotirovskog i scenariste Borislava Stanojevića.)

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS

Press: Veseli četvrtak

Martin Mistere #28: Čarobni Božić piše: Luigi Mignacco crta: Enrico Bagnoli e Maurizio Gradin 160 strana • cela epizoda 320 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Pres: Stripburger

     SEJEM STRIPOV IN ZINOV,
     DELAVNICE, 
     PREDSTAVITVE NAJNOVEJŠIH STRIPOVSKIH IZDAJ IN POGOVORI Z AVTORJI, 
     ČASTNI GOST IGOR KORDEJ 
     IN KONCERT MARTIN RAMOVEŠ BAND!
          Letošnjo sezono Stripolisa bomo zaključili z drugo izdajo Stripolisfesta, enodnevnega festivala praznovanja stripa. V soboto, 21. junija bomo od poldneva pa vse do poznega večera častili deveto umetnost s celodnevnim programom pred Kinom Šiška in v njem.
     Čez dan boste lahko na stojnicah domačih založnikov brskali po domala vseh v slovenščini dostopnih stripovskih izdajah, na voljo bo kakovosten nabor stripov tujih založnikov, cvetel bo mini strip bazar z rabljenimi izdajami starih klasikov, pridružili pa se nam bodo tudi kreativni samoizdajatelji, ki bodo predstavljali svoje zine.
Vsi mlajši ljubitelji stripa, ki bi želeli spoznati, kako nastane strip, ste že dopoldan lepo vabljeni na Stripburgerjevo mini delavnico stripa, ki jo bo vodil David Krančan. Ustvarjalna delavnica zinov pa vam bo ponudila priložnost, da se preizkusite v pripovedovanju, risanju in ustvarjanju svoje zine zgodbe/ideje. Z vami bosta Leon Zuodar in Tanja Milharčič.
     Na odru na prostem se bodo tekom popoldneva ena za drugo vrstile predstavitve najnovejših publikacij izpod peres Mihe Hančiča, Marka Kocipra, Tanje Komadina, Martina Ramoveša in Iztoka Sitarja.
     Dan bo do vrhunca pripeljal večerni intervju z največjim hrvaškim stripovskim mojstrom, Igorjem Kordejem, nekoč princem jugoslovanskega novega vala v stripu, danes pa uradno najproduktivnejšim strip profesionalcem na svetu in okronanim francoskim vitezom umetnosti.
     Festival bo sklenil Martin Ramoveš Band, ki nam bo odpel svoj najnovejši stripovski album, sočasno izdan tudi v glasbeni obliki.

     PROGRAM:
     10.00 – 13.00, Kamera • STRIPBURGERJEVA MINI DELAVNICA STRIPA: KAKO USTVARITI STRIP?
Revija Stripburger že več kot dve desetletji spodbuja razvoj stripovske ustvarjalnosti in kulture pri nas ter z različnimi stripovskimi delavnicami skrbi za dodatno izobraževanje na tem področju. Vsi mlajši ljubitelji stripa, ki bi želeli spoznati, kako nastane strip, ste lepo vabljeni na dopoldansko mini delavnico stripa, ki jo bo vodil David Krančan. Kratkemu pogovoru o stripu in predstavitvi delovnega procesa bo sledil jam session in izdelava lastnega enostranskega stripa. Za konec bomo pripravili skupinsko razstavo stripov, ustvarjenih na delavnici, ki bo vse do večera ogled na Stripolisfestu.
Delavnica je brezplačna in je namenjena starejšim od 10 let. Število udeležencev je omejeno, obvezne prijave na:burger@mail.ljudmila.org.
VSA MESTA SO ŽAL ŽE ZASEDENA!
     12.00  – 15.00, Kiosk • ZINE DELAVNICA
Vsak zine ima svojo zgodbo/idejo, ki se lahko predstavi na neobičajne načine. Enodnevna ustvarjalna delavnica zinov je zato priložnost, da se preizkusiš v pripovedovanju, risanju, ustvarjanju svoje zine zgodbe/ideje. Ker oblika zinov prenese marsikaj v vizualnem smislu, se zgodbo/idejo lahko predstavi večplastno ali pa jasno in direktno ali pa … Tako je tokratna brezplačna delavnica za vse tiste, ki zine spoštujete in obožujete, hkrati pa bi se radi preizkusili v izzivu, da predstavite in ustvarite svoj zine. Ob tem vam bomo delali družbo in vam pokazali še kakšen “zine” način ustvarjanja.
Z vami bosta Leon Zuodar in Tanja Milharčič. Obvezne prijave na: kiosk@kinosiska.si.
     12.00 – 20.00, letni vrt Kina Šiška • SEJEM STRIPOV IN ZINOV
Osrednji del Stripolisfesta bo predstavljal sejem stripov in zinov, ki bo ponudil pregled domače stripovske bere in novih izdaj. Od poldneva pa vse do večera boste lahko na stojnicah domačih založnikov brskali po domala vseh v slovenščini dostopnih stripovskih izdajah, na voljo bo kakovosten nabor stripov tujih založnikov, cvetel bo stripovski bazar, na katerem bo možno zamenjati, prodati in kupiti rabljene izdaje starih klasikov, pridružili pa se nam bodo tudi kreativni samoizdajatelji, ki bodo predstavljali svoje zine.
Na sejmu se s stripi za male in velike stripoljubce predstavljajo Mladinska knjiga, Cankarjeva založba, Didakta, Stripburger / Forum Ljubljana, Založba Alica, Založba ZRC SAZU, KUD Apokalipsa, Sanje, Komikaze, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta,  Društvo ljubiteljev stripov Stripoholik, Strip.art.nica Buch, Striparna Oblaček, KIOSK Kino Šiška, med avtorji zinov pa boste lahko našli tandem Beli sladoled, Nez Pez, Marka Šajna, kolektiv Freš Treš, Bibo Košmerl, Ajo Sredanović in Nežo Grum, Erika Lauri Kula …
V primeru slabega vremena bo sejem stripov potekal v zgornjem preddverju Kina Šiška.
     16.00 – 17.00, Komuna • SKRIVNOSTI STRIP REŽIJE Z IGORJEM KORDEJEM
Igor Kordej je mojster stripovskega kadriranja, režije in kompozicije strani. Ob štirih popoldne ste tako vsi uka željni risarji kot tudi vsi, ki vas zgolj zanimajo skrivnosti stripovskega komponiranja, vabljeni na poučen sprehod skozi enega od Kordejevih stripov s pojasnili samega mojstra, zakaj se je kje odločil za kak režijski ali grafični prijem.
     17.00 – 19.00, letni vrt Kina Šiška • PREDSTAVITVE NOVIH STRIPOVSKIH IZDAJ IN POGOVORI Z AVTORJI
Na odru pod Šiškino krošnjo se bodo tekom popoldneva ena za drugo zvrstile predstavitve najnovejših stripovskih izdaj izpod peres domačih avtorjev, ki bodo svoje knjige tudi podpisovali. Z nami bodo Miha Hančič, Martin Ramoveš in Tanja Komadina, ki so letos izdali svoje uradne stripovske prvence, z novima albumoma pa se nam bosta predstavila tudi prekaljena mačka domače stripovske scene, Marko Kociper in Iztok Sitar. Z avtorji se bo pogovarjala Pia Nikolič.
V primeru slabega vremena bodo pogovori potekali v zgornjem preddverju Kina Šiška.
     19.30, Komuna • POGOVOR Z IGORJEM KORDEJEM
Glavni gost festivala bo Igor Kordej, tisti sloviti Zagrebčan, ki je v poznih sedemdesetih skupaj z Mirkom Ilićem osnoval novovalovsko stripovsko gibanje Novi kvadrat posvečeno premikanju mej stripovskega jezika in postavljanju novih umetniških standardov v tedanji jugo produkciji. V devetdesetih ga je odneslo čez lužo, kjer je več kot deset let izzival občutljivost bralcev in urednikov pri superherojskem velikanu Marvelu, v začetku novega tisočletja pa je sit novega sveta presedlal k Francozom. Tam je bil le nekaj let nazaj po ducatih zrisanih bestselerjev (Kordej vsako leto na plan stisne osupljivih 300 strani stripa) nagrajen z redom viteza umetnosti, enim najvišjih galskih državnih priznanj za ustvarjalce v kateremkoli mediju. Z avtorjem bo debatiral Izar Lunaček.
     21.00, Komuna • KONCERT MARTIN RAMOVEŠ BAND
Blues, divji country, psihedelični odklopi ter angažirana besedila – v se to v živi izvedbi šestčlanske zasedbe Martin Ramoveš Band, ki predstavlja svoj novi, stripovsko-glasbeni album Nesojeni kavboji. Poleg pesmi z novega albuma skupina pripravlja še več presenečenj (namig: povsem sveže ter aranžmajsko predrugačene starejše skladbe z avtorskega repertoarja).
Zasedba: Martin Ramoveš (vokal, kitara), Marko Petrič (bas, spremljevalni vokal), Luka Drobnič (bobni),
Miha Erič (orglice, spremljevalni vokal), Žiga Lovšin (klaviature), Julijan Erič (solo kitara).
www.martin-ramoves.com

     Vsi dogodki v okviru Stripolisfesta so brezplačni.
     Organizacija Kino Šiška.

Press: Vedis

     Dokumentarac „Vječna stripovska mladost“  
     na  festivalu  u Slovačkoj

     Piše: Ladislav Sever

     U program  20. po redu „The Košice Film Festival“, koji se u tom slovačkom  gradu održava od 18. do 21. lipnja 2014. godine,  uvršten je i dugometražni dokumentarac „Vječna stripovska mladost“ scenariste Veljka Krulčića i redatelja Bernardina Modrića.

     Dokumentarac o više od sedam desetljeća karijere jednog od najdugovječnijih crtača stripova na svijetu, prvi je nacrtao s jedanaest godina, započeo ih je objavljivati u petnaestoj godini života, s čime se i dan-danas, u 84 godini, neumorno bavi, ujedno i autora međunarodnog ugleda,  prikazati će se u programu KFF koji se odnosi na umjetnički dokumentarni i kratkometražni igrani film iz regije od Bugarske do Hrvatske.

     Osim Modrića, ostali redatelji čiji su filmovi uvršteni u program su: Radoj Nikolov (Bugarska) s filmom „Beni i Art“, Goran Trenčovski (Makedonija) s ostvarenjem „Play and Save“, Snježana Lalović (Bosna i Hercegovina)  s filmom „Love“, te filmovi srpskih redatelja - Predraga Bambića  „Albert’s way“, o Albertu Majeru, slavnom snimatelju i oskarovcu koji nije zaboravio svoje traumatično djetinjstvo u nekadašnjoj SFRJ i Sonje Blagojević  „Kosma“.

     S prezentacijom na festivalu u Košicama film BORDO - VJEČNA STRIPOVSKA MLADOST  započinje svoju međunarodnu distribuciju, a prije toga prikazan je na međunarodnim festivalima stripa u Beogradu i Makarskoj.

     Film “Vječna stripovska mladost” je snimljen u produkciji zagrebačkog “Vedisa”, uz financijsku pomoć  nacionalnog filmskog fonda  (HAVC).

Press: Stripburger

     Knjigarna AZIL in Stripburger vabita

     torek, 17. junij, ob 19.00
     Knjigarna Azil, Novi trg, Ljubljana

     RADIO-STRIP-GLASBA

     O součinkovanju radia, stripa in glasbe bodo razpredali Pia Nikolič, Domen Finžar in Martin Ramoveš. Dogodek se navezuje na dve Stripburgerjevi aktualni izdaji, radio-aktiven Stripburger, št. 63, in glasbeni album v stripu, Nesojeni kavboji.

     RADIO IN STRIP!
     Pritisnite na gumb in obrnite stran, na vaša čutila bomo priti-skali iz vseh strani! 
     Radijsko fronto bo odprla Pia Nikolič, pomoč pri kopanju stripovskih jarkov pa bo nudil Domen Finžgar. Skupaj bosta predstavila nenavadno simbiozo dveh nizkoločljivostnih medijev: Radia in Stripa. Povod za to sila zanimivo temo je bila nova številka revije Stripburger, ki se je lotila radijske tematike in ugotovila, da simbioza sploh ni tako
nenavadna. Z radijem so se ukvarjali velikani svetovnega stripa kot so Harvey Pekar, Jessica Abel in Kim Deitch, v radijskem etru pa vse od Slovenije,  Avstralije in še kje potekajo stripovske oddaje.
     Zagotavljamo vam, da po predavanju nikoli več ne boste brali stripov brez glasbene spremljave in radija ne boste več poslušali ob bolščanju v beli zid. Kemija zvoka in podob je preprosto prevelika.
     Pia Nikolič (Radio Študent) in Domen Finžgar (stripavtor in urednik revije Stripburger)


     Martin Ramoveš: NESOJENI KAVBOJI
     glasbeni album v stripu
     www.stripburger.org/o

     Nesojeni kavboji je stripovski prvenec Martina Ramovša in hkrati druga glasbena izdaja benda Martin Ramoveš Band. NESOJENI KAVBOJI prinašajo DESET KRAJŠIH ZGODB, USTRIPLJENIH PESMI S PRILOŽENE ZGOŠČENKE, vsaka pa skozi oči umetnika obravnava neko družbeno anomalijo.
     Z avtorjem se bo o prepletanju glasbe in stripa pogovarjal Domen Finžgar.

     Dogodek je brezplačen, poteka pa s finančno podporo JAK

Piše: Zoran Stefanovići

     In memoriam: Miodrag Krstić (1959–2014)

     SLOVO O JEDINOM PROFKETU

     Ima jedan redak dar koji Bog daje samo nekim umetnicima — da mogu nasmejati i zabaviti ljude, a da pričaju o dubokim i važnim temama. Taj dar dobijaju samo oni koji žele da Čovečanstvo osvešćuju i oplemenjuju, oni koji ne daju da se zaparložimo u duhovnom i drugom ropstvu.
     Miodrag Krstić, naš Profke, bio je od tog retkog, neprocenjivog soja. Čovek koji pričama ozdravljuje i poboljšava ljude.
    Dobro je rekao Branislav Miltojević u Antologiji niškog stripa: „Smeh u njegovom slučaju postaje trijumf svesne i vesele slobode, jer vesela spontanost smešnog čini gipkim karakter i našu inteligenciju.“
      Mnogi od nas su znali, a drugi su dobro slutili, koliko je njegovo delo bilo jedinstven primer talenta, erudicije, duhovitosti i mudrosti, i to na nadmoćan, urođen način. I znali smo da tu postoji sistem, iako je burna istorija našeg doba dugo sprečavala da Miodragove priče budu dostupne i van periodike, u kompletnijem obliku.
Ali se Profke nikad nije predavao entropiji. Sa jedne strane, stvorio je sa drugim velikim Krstićem naše umetnosti, Vladimirom — Lacijem, serijal „Bili Lutalica“, za koji smo rekli da je jedan od najboljih domaćih vesterna ikada, dragulj svoga žanra.
     Sa druge strane, Miodrag je bio i kompletan autor. Čovek koji je naizgled lako 1980–ih i 1990–ih sipao table i table priča koje su pojašnjavale gorku stvarnost svojom slatkom oblogom ili nas zabavljale na jedan klasični način. Jedini je to bio majstor koji je kod Srbalja onih burnih godina spojio crtež, smeh, satiru i političku analizu u saliven i neusiljen lični sistem.
     Nije taj ogromni rad ostao bez odjeka: ponekad je Profketove dubinske analize čitalo stotine hiljada ljudi. Niti je ostao bez duhovnih i esnafskih naslednika: dočekao je Miodrag da vidi novi naraštaj stvaralaca u Nišu, Leskovcu i okolini, odgajen baš na njegovim pričama i baš po najvišim merilima koja je sam Majstor ceo život sprovodio.
     Upravo je jedan dostojni učenik, Marko Stojanović, koji je najviše proučavao i vrednovao Miodragov opus, zajedno sa Vukom Markovićem i kućom „Komiko“ vratio ovog čudnog proleća Profketa na velika vrata u srpsku popularnu kulturu.
     Serijal „Bili lutalica“, delo silnog tandema, došao nam je u plemićkom obliku — kao knjiga vrhunski uređena i napravljena; obogaćena dirljivim Markovim tekstom kojim nas podseća šta je specijalna jedinica Krstića značila nama koji smo odgajani na njihovom štivu i žudeli 30 godina da ga imamo na polici u trajnom obliku — da ga mogu danas i naša deca čitati kad im se prohte. I čitaju ga. Iznova.
     Divni dan promocije „Bilija Lutalice“, 26. aprila 2014, na festivalu „Nifest“, bio je dan kada su Miodrag i Vladimir bili naše zvezde. Zbog promocije njihove knjige smo došli, da se ogrejemo na njihovom, a opet zajedničkom uspehu.
     Bio je to i dan kada je Profke nadmoćno emitovao svoju energiju nama–kolegama u carskom Nišu. Opčinjavao nas je, između ostalog, i zapletom svog najnovijeg dela — romanom „Besni“ o srpskom međuratnom periodu, osinjoj temi koju retki i danas smeju da pipnu. A on je sa erudicijom i hrabrošću proplovio kao hajduk kroz tajnu epohe, i napisani rukopis spremno poslao tamo gde smo mi smatrali da je izdavačka kuća baš njega dostojna.
     Sa velikom brzinom, neoubičajenom za naše rasuto doba, rukopis je pročitan pre koji dan, ali, na žalost, ne i dovoljno brzo da preduhitri čudni kosmički časovnik koji određuje kad će ko otići u borhesovsku biblioteku–radionicu romana i stripova, gde velike duše jedna s drugom ravnopravno razgovaraju.
     Ovo se desilo u trenutku kada smo mi kolege bili uzbuđeni Miodragovim povratkom među nas — snažnim, vedrim i obećavajućim da će nam podariti još hiljade strana štiva, koje samo onaj s posebnim darovima i iskustvom može stvoriti.
     Težak je rez koji sada doživljavamo. Iznenađujući, kao u velikom filmu ili stripu. Profketova duševna sila je sada stabilna na mestu gde je sve, verujem, svetlost, a mi ovdašnji imamo jasan i nemali dug. Da one čestice njegove bogate duše, koje nam je ulio, uredimo kao u plodnom zadružnom vrtu.
     Tamo gde surova istorija i gadura geopolitika nisu blagovremeno davale da se bogati umetnički opusi saberu i objave, baš tamo ćemo mi morati da slamamo otpor materije, da sve ono što je Miodrag stvorio ukoričimo, objavimo, proučimo, vrednujemo.
     Da zbog nas samih to njegovo i nadalje koristimo i gajimo u našem duhovnom sazrevanju (zato nam je, niščima, i pisao), ali i da taj opus stavimo na pravedno mesto, kao vrednost srpske kulture.
     Nema sumnje da će još nerođeni naraštaji iz tih dela razumevati nas današnje bolje nego iz istorijskih udžbenika...
     Profke naš.
     Nijedna crta koju si povukao u slovu ili crtežu nije ostala a da nije odzvonila u nekoj večnosti, čak i kad si pokušavao da nas ubediš da je to samo šala. Mi — tvoji učenici, poštovaoci, duhovni sinovci i sabraća — to najbolje znamo.
     Neka ti Gospod da pokoja plemenitoj duši.

     Zoran Stefanović

     U Beogradu, 13. na 14. jun 2014.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: Žika Tamburić

     Na Internet portalu www.modestycomics.com predstavljamo uglavnom stripske autore iz regiona i to na engleskom jeziku, kao i njihove knjige koje se mogu kupiti u elektronskom (PDF) ili papirnom izdanju, na engleskom ili srpskom jeziku.

     5. Poposhak and Flowers - Cosmic Orphanage (Popošak
         i Cveće – Kosmičko sirotište), Nikolić & Wostok
      This is the sequal to a methaphysical fairy tale of two travellers, Poposhak ad Flowers, for children and adults, by Nikolic and Wostok. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ovo je nastavak metafizičke bajke o dva putnika, Popošku i Cveću, za decu i odrasle, od scenariste Wostoka I crtača Vladana Nikolića.)

---

     6. Akant (Akant), Radivoj Bogičević
     This is a collection of 6 episodes of Akant, drawn by Bogicevic in the 1960s, with classical comics adventures of a young Slavic warrior in the early days when Slavs populated the Balkan Peninsula. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ovo je kolekcija šest prvih epizoda stripa Akant od Bogičevića, urađenih u šezdesetim godinama prošlog veka, sa avanturama mladog slovenskog ratnika u davnim danima kada su Sloveni naseljavali Balkan.)

---

    7. A Colourful Bunch (Šarena družina),
        Gašper Rus
     It is a collection of short stories by Gasper Rus where he observes our contemporary human anxieties and feelings. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ovo je kolekcija kratkih priča Gašpera Rusa gde on promatra naše savremene neuroze i osećanja.)

---

     8. Milestones (Miljokazi),
Ružić & Horvatić
      It is a collection of short stories by Ruzic and Horvatic which take place in different countries and at different time periods, but always with deep interest in people’s motivation to live and act. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ovo je kolekcija kratkih priča crtača Hrvoja Ružića I scenariste Miljenka Horvatića, koje se dešavaju u različitim zemljama i u različitim vremenima, ali uvek sa dubokom zainteresovanošću za ljudsku motivaciju prema životu i delovanju.)

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Pres: Marketprint

    VESELI ČETVRTAK NEWS

Press: Veseli četvrtak

Dylan Dog #83: Zarobljene duše piše: Paola Barbato crta: Angelo Stano 230 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Ilija Bakić

     P.S., B5, 48 strana, mek povez
     Scenario: Predrag Đurić
     Crtež: Marcelo Salaza

      Cena u promotivnom periodu do 2.6.2014. - 450 RSD.
      Poštarina besplatna. Cena u maloprodaji 600 RSD.

     Više informacija možete pronaći na www.rosencrantz.rs,
     kao i na www.facebook.com/pages/Rosencrantz... 
     te putem emaila info@rosencrantz.rs

---

     Prikaz strip albuma
     „P.S.“ izdavač Rosencrantz, 2014.

     PODSEĆANJE I OPOMENA

     Leto samo što nije stiglo a dvojica dečaka žude da se prvi okupaju u jezeru na čijoj obali stoji zlokobni znak upozorenja.

     Uprkos mračnoj istoriji ledene vode oni skaču...

     Jedan da bi iznova, sebi i ostalima, dokazao svoju neustrašivost, drugi da bi osetio kako, ipak, pripada negde i nekome. Čini se da će, uz malo straha i smeha, sve ispasti kako treba...

     Ali, vremena su mračna, ratna a put jezera krenuli su vojnici bez oznaka, grubih lica i pogleda. U koloni je i hladnjača koju, sa teškim teretom, treba potopiti u tamne dubine.

     Ovu tajnu operaciju niko nepozvan ne sme da vidi. Slučajni svedoci moraju biti eliminisani.

    Godinama kasnije, učesnici ove rutinske akcije žive bez previše briga.  Ipak, demoni prošlosti nisu nestali, oni izranjaju iz mirne vode jezera i zovu...

     „P.S.“ je obično-neobična priča o ratu koji se nije dešavao drugima, na nekim nepoznatim, dalekim teritorijama jer se, pre samo par (kratkih) godina, vodio ovde, među nama, u kojem su svi bili potencijalne žrtve, u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu, ma kako ono pitomo izgledalo.

     A sve se to dešavalo u zemlji u kojoj su još uvek, među meštanima seoceta izgubljenog u ravnici, živi oni koji su zapamtili prethodni rat i njegove žrtve. Sećanje na te godine nije izbrisano. I stratišta su ista, iste jame ili duboke vode.

     Ova sudbinska datost, od koje se, kao od kletve, ne može pobeći, obrušiće se na dva nevina, vragolasta dečaka nesposobna da joj se odupru ili umaknu. Jer, usud ima svoje puteve koji ukrštaju žrtve i dželate. Sticaj okolnosti bespovratno je fatalan: s jedne strane su okoreli ljudi koji obavljaju prljave poslove, s druge deca; s jedne strane profesionalci, s druge oni koji još nisu ni zakoračili u život. Jedni jedva da će se obazreti kada im se naredi da ubiju, drugi su žrtve po prirodi stvari.

     U ovakvoj postavci nema bezbolnog izlaza jer ova priča nije u kategoriji ušećerenih žvaka za konzumente korporacijskih proizvoda. Neumoljiva logika prljave rabote koja ne dozvoljava svedoke, a svoje rezultate potapa u duboke vode poništiće dečake, efikasno, uz tek malo oborenih pogleda. A kad se voda jezera umiri, vojnici će nestati i (kratke) godine će proći donoseći zaborav. Bivši bezimeni (para)vojnici nastavljaju svoje živote, manje ili više uspešno, manje ili više izmireni sa sopstvenom prošlošću. Oni su još uvek tu, na tlu koje su gazili u uniformama, sejući užas i smrt. Maska bezobzirnosti nije spala sa njih - možda i zato što je ona njihovo pravo lice koje je rat otkrio, rascepivši obrazinu civilizovanosti iza koje su se krili. Stoga oni mogu, bez zaziranja ili oklevanja, da se propituju za zdravlje i poslovne uspehe, odnosno da žale one koji su, njima nejasno zašto, popustili pred teretom prošlosti.
          No, nije sve tako jednostavno: kapetan, taj nestabilni član ekipe koji se otuđio, odvojio od ljudi, dobiće tajanstveni paket u kome je video kaseta sa snimcima onoga što bi on da zaboravi. Neko je, dakle, bio na mestu zločina i snimao. Ko je taj nezvani svedok-snimatelj koji je vešto izmakao stražama i poterama kojima dečaci nisu? Još jedan profesionalac, veći od svih ostalih?

     Konačno, ko je elegantni gospodin u odelu, civil pretpostavljen kapetanu, ovlašćen da vodi operaciju, koji hladnokrvno razmerava svoju ulogu u (još) jednom ratu u tim divljim zemljama u koje ga šalju na „terenski rad“? Taj brižni otac i nežni muž, uviđavan, uslužan, velikodušan, imućan u bogatom svetu bezbrižnih, razmaženih potrošača ima samo jednu manu - često izbija iz kuće jer ga moćna, tajna služba zove. On je, ponekad, pomalo umoran i željan da bude sam sa sobom a ne u prevrtljivom svetu ali njegove mudre misli traju koliko i dokolica - do poziva u akciju kada se pretvara u efikasnu mašinu koja obavlja zadatak.

     Đurićev scenario poigrava se pravolinijskim sledom događaja na početku i kraju priče što dodatno potcrtva njenu jezovitost. Godinu pre i posle fatalnog događaja, devet godina pre i posle, skokovi su u egzistenciji egzekutora i mučni rezovi za čitaoce koji su, pre samo par stranica, prisustvovali nemilosrdnom ubistvu.

     Naravno, čitalac se ne može otrgnuti saznanjima da sve u ovom albumu ima „original“ u realnosti, da je strip mimezis stvarnosti. Iz dubine sećanja na površinu svesti dižu se priče i novinski članci o hladnjačama punim leševa, o skrivenim masovnim grobnicama, o paravojnim formacijama koje krstare zemljom i ubijaju a da se ne zna ko njima komanduje, o najamnicima, tzv „kurvama rata“, i stranim instruktorima koji za pozamašne dnevnice odrađuju sve za šta im se plati, o video snimcima egzekucija civila koji se prikazuju na privatnim projekcijama i mogu se iznajmiti ispod tezge video klubova. O svemu tome se ili ćuti ili govori tiho, u pola glasa, uz osvrtanje preko ramena jer akteri tih dešavanja su tu negde, među običnim prolaznicima, nezainteresovanim posmatračima... Ovaj nivo priče, koji u stvari izlazi iz nje u čitaočevo okruženje, dodatno je, ionako već uznemirujuću, otežava. No, njena namera i nije bila da zabavi i razonodi već da podseti, opomene, da upozori.

Press: Alan Ford

     U petak 13. juna u knjižari Alan Ford održaće se promocija dva izdanja zagrebačkog Strip-agenta. Pozivamo sve ljubitelje stripa da dođu tog dana na popodnevno druženje sa autorima od 16 h:
     - Mladen Viskić predstavlja svoj „Vodič kroz strip – Panorama & Stripoteka“. To je knjiga-enciklopedija na 230 strana A4 formata sa tvrdim koricama. Po prvi put na jednom mestu možemo videti spisak i sadržaj svakog izašlog broja ova dva kultna strip-magazina. Savršeno referentno izdanje za kolekcionare i one koji to tek žele postati.
     - Štef Bartolić ponovo kod nas! Ovog puta promoviše i potpisuje strip-album Dick Long 2: Novi slučajevi. I naravno – crta...:)

Press: Stripolis

     Festival stripa "Stripolis V” održaće se od 12. do 14. juna 2014. godine u Zrenjaninu.

     Očekuju Vas:
     Mladen Đurović - Strip crtač, ilustrator i akademski slikar – Beograd
     Zefirino Grasi - Urednik "Politikinog Zabavnika" i generalni direktor "A.D. Politika" – Beograd
     Teodor Ajduk - Autor animiranih filmova - Novi Sad
     Sendy Kumalakanta -  autor specijalnih filmskih efekata i mejkap dizajner  – Beograd
     Bojan M. Đukić - Strip autor i teoretičar stripa- Beograd

     Jedinstveni programi se ove godine održavaju na tri lokacije: Kulturni centar Zrenjaniina, Izložbeni salon Istorijskog arhiva i Pozorišni klub "Zeleno zvono".
          Ovom prilikom vam predstavljamo program festivala:

     Četvrtаk 12.06.2014.
19:00 h • Ceremonijа svečаnog otvаrаnjа mаnifestаcije
                 Otvаrаnje izložbe "Pet Godina Stripolisa" koja obuhvata radove svih autora koji su objavili svoje stripove
                 u časopisu Stripolis
                 Crtаči crtаju zа publiku
                 CoputerLand - Zemlja digitalnih čuda - www.computerland.rs
19.30.h • Cosplay
20:00 h • Promocijа petog brojа čаsopisа „Stripolis”
                 Promocijа izdаvаčkih kućа:
                 System comics - www.systemcomics.com
                 Čarobna knjiga - www.carobnaknjiga.rs/strip
                 Besnа Kobilа - besnakobila.co.rs
                 Komiko - www.komiko.rs
                 Rosenkrantz - www.rosencrantz.rs
                 Omnibus - www.omnibus.rs
                 Makondo - www.makondo.rs
                 S.K.C. Novi Sad - www.skcns.org
                 Hol Kulturnog Centrа

     Petаk 13.06.2014.
10:00 h • Mаtine
                 Velikа sаlа kulturnog centrа
                 Rаdionicа stripa sа decom sа posebnim potrebаmа (Školа „Deveti mаj”) - radionicu vodi Bojan M. Đukić
10:30.h • Radionica  za projektovanje maski i mejk-ap efekata za film, T.v. i pozorište - radionicu
                  vodi Sendy Kumalakanta
                 Mala sala Kulturnog centra
17:00 h • “Top 10” – predavanje Zorana Đukanovića, uključenje putem Skyp-a
                 Velikа sаlа Kulturnog centrа
18:00 h • “Klasična animacija u 21. veku ” predavanje Bojan M. Đukić
                 Velika sаlа Kulturnog centrа
20:00 h • Rаzgovor sа  Zefirinom Grasijem urednikom Politikinog Zabavnika i gostim festivаlа
21:30 h • Otvaranje izložbe radova Bojana M. Đukića i razgovor sa autorom
                 Pozorišni klub Zeleno zvono

     Subotа 21.09.2013.
10.00.h. Radionica animiranog filma - radionicu vodi Teodor Ajduk
19:00 h • Otvаrаnje izložbe Mladena Đurovića
                 Izložbeni sаlon istorijskog аrhivа
20:00 h • Rаzgovor sа Mladenom Đurovićem
                 Pozorišni klub Zeleno zvono

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Stripburger

     Marko Kociper: Jazbec in otok mrtvih
     album in razstava
     Posebna izdaja revije Stripburger /
     Zbirka Republika Strip / Izdal Forum Ljubljana
     64 čb str., A4-, 7 eur

     Odprtje razstave: galerija Salsaverde,
Izola, sobota, 14. junij 2014, ob 20.00

     Jazbečevim neverjetnim dogodivščinam še kar ni videti konca!

     Jazbec in otok mrtvih je drugi del trilogije Jazbec in ostali svet. Konec prvega dela je kar klical po nadaljevanju. Jazbec se namreč razočaran zaradi neuspeha, da bi si prilastil čudežno tehnologijo vesoljcev, z repom med nogami umakne v neznano, menda v eno od svojih jazbin, kjer najverjetneje pripravlja maščevanje in veliki comeback.

     Drugi del nam tako postreže z nadaljevanjem njegove zgodbe, v kateri se Jazbec s svojim zvestim kompanjonom Orlom odpravi na prav posebno epsko pustolovščino, na otok mrtvih. Da vse ne bi šlo kot po maslu, se v zgodbi spet pojavijo vesoljci. Eksotične lokacije in slikovita okolja, brhke dekline in pravi desci, neverjetni zapleti in nenadni preobrati, vse skupaj pa začinjeno s ščepcem mitologije, filozofije in še česa – vse to najdete v drugem delu Jazbečevih vratolomnih peripetij.

     Prva slovenska vulgarno-nekorektna saga se torej nadaljuje, Jazbečeve groupice že omedlevajo, feni pa zahtevajo premierni vpogled v zgodbo in risbo ter špekulirajo, ali bo drugi del trilogije vendarle pritegnil pozornost hollywoodskih studijev. Jazbečevanje tako gre naprej, mi pa še dodajamo, da »Jazbec 'ma vas rad!«.

     Branje stripa odsvetujemo osebam, občutljivim na neposrednost, in otrokom, mlajšim od 16 let. Prikazane dogodke so izvedli strokovni profesionalci, ne poskušajte tega doma. Vsi dogodki so baje izmišljeni, vsaka podobnost je zgolj naključna.

     jázbec  -a [bǝc] m (â̑)
     1. čokata žival z dolgim ozkim gobcem, sive barve: jazbec lomi koruzo; spi kot jazbec trdno ♦ lov. jazbeca izkaditi spraviti ga iz brloga z dimom // samec te živali: jazbec in jazbečevka
     2. slabš. čudaški, samotarski moški: le kaj je tega jazbeca prineslo k nam / šalj., kot nagovor glej ga, jazbeca, sploh nas ne poslušaš
     3. evfemizem za preživelo žrtev prometne nezgode in/ali povoženo crkovino: ti si pa res jazbec, da si preživel
     4. alegor. možakar, hrust, desc, pravi moški, prenes. zvezda, car, legenda

     Marko Kociper je slovenskemu stripovskemu občestvu dobro znan po stripih, vedno polnih nenavadnih zgodb in slikovitih likov, ki so ravno prav bizarni in provokativni, da so obenem tudi duhoviti in družbeno kritični. Navdih zanje pogosto najde v vsakdanjem življenju in navadnih ljudeh, za katere se potem izkaže, da so vse drugo kot navadni.

     Kociper se je stripovsko kalil pri Poletu, Delu, Dnevniku, reviji Mladina in še kje, njegovi stripi v knjižni obliki pa redno izhajajo pri naši založbi. Scenarije piše sam ali po literarnih predlogah, v stripovsko obliko je tako doslej spravil prozo Vinka Möderndorferja, poezijo Andreja Rozmana Roze in kratko zgodbo Mihe Mazzinija. Tokrat se je odločil razširiti sago o Jazbecu, za katero so ga navdihnile pripovedke severno ameriških Indijancev, ki jih je odel v sodobno preobleko v značilnem kociprovskem slogu.

     Na razstavi v galeriji Salsaverde v Izoli bo Marko Kociper prikazal izsek iz najnovejših Jazbečevih dogodivščin ter z različnimi likovnimi sredstvi približal vzdušje nenavadne družbe prihodnosti. V proces se je vključil tudi Marko Kovačič, ki je oblikoval male skulpture, spomenike Jazbecu, ki so jih postavili v njemu najbolj naklonjenih časih. Mini spomenik boste lahko nabavili tudi za domov in podrobneje opazovali Jazbečevo veličastnost.

     V Jazbečev svet in dogodivščine nas bo na odprtju vpeljal dr. Savčenko, ki je znan po svojih razkritjih Plastosov, raziskovanju Utopie Porcine, v zadnjem času pa se je razkril kot izjemen poznavalec Jazbečevega življenja, ostalega sveta in otoka mrtvih. V kulinarčni aspekt Jazbečevega sveta pa vas bo popeljala Kaja Avberšek.

Piše: Branislav Miltojević

“A Life to Full”  (Matrix Online) autora Nathana Cipricka

     GAMES + COMICS = GAMICS

     Prošle godine u izdanju Komika pojavila se zanimljiva knjiga Digitalni strip Branislava Miltojevića u kojem autor pokušava da razreši neke aktuelne istorijske teme i teorijske dileme vezana za budućnost razvoja stripa, pre svega, u nas malo zastupljenih digitalnih izdanja “literature u slikama”. Pored ostalog, čitavo poglavlje posvećuje i fenomenu gamicsa, čiju suštinu ukratko pojašanjava za naš sajt!

     On-lajn “art community” (www.renderosity.com/) okuplja mnoge CGI strip-autore i karikaturiste (Computer-generated imagery, CGI - računarski stvorene slike), a posebno je zanimljiv forum posvećen stripu i različitim pravcima njegovog informativno-tehnološkog, IT razvoja. Sajt razlaže/izlaže mnoge varijacije na temu budućnosti CGI izdanja - nekadašnje „literature u slikama“, čiji razvoj, jednim delom - u ovom trenu, prolazi u znaku gamicsa, stripova u potpunosti krojenih od scena i likova iz video-igara i, donekle, posvećenih ne toliko stripskoj, koliko - umetnosti video-igara ili gejming industriji.

     Za sve je „kriv“ strip-projekt Concerned: The Half-life and Death of Gordon Frohman - Christophera C. Livingstona, direktno izveden iz video-igre Half-Life 2. Likovi u stripu su razvijani pomoću danas već čuvenog Garryjevog Moda, alata koji znatno olakšava manipulaciju pri korišćenju izvornog motora/engina Half-Life 2, a stripski okviri su sklopljeni uz pomoć Photoshopa 6. Concerned je u stvari veb-strip, parodija na „pucačinu iz prvog lica“ (FPS), video-igru Half-Life 2, a sastoji se od pucačkog ekrana/ili ekrana igre sa likovima koje „pokreće“ Garry’s Mod, sandbox fizičke igre čija je Source3D “mašina“ korišćena u Half-Lifeu 2. Inače, prvi broj stripa je obelodanjen na Praznik rada 2005. a okončan novembra 2006. godine s ukupno 205 izdanja. Termin je pak skovao Kanađanin Nathan Ciprick, koji vrednosti gamicsa, i njegovu izražajnu poetiku i izvedena značenja, godinama širi na sajtu gamics.com.

“Path to the Force” (Star Wars Galaxies) N. Cipricka

     Ciprick (nam), pored ostalog, nudi jednostavnu definiciju („jednačinu“) pa i način izgovora ove relativno nove stripske forme: gamics za njega - predstavlja združenu i (pre)složenu gaming /igračku i stripsku umetnost u medij stripa/comicsa, ili: Gaming + Comics = (as) One, a izgovora se isto tako lako, (pri)pajanjem dve reči: Game & Icks!

      Za sada jedno jeste sigurno, slično filmskoj mašinimi (machinima), gamics je medij koji spaja svet stripa i video-igara, odnosno predstavlja digitalne stripove re-kreirane pomoću umetnosti video-igre/game-arta. Ali znatno se razlikuje od mašinime, i pored toga što poseduje neke zajedničke elemente! I jedna i druga izražajna forma proizilaze iz sve više vidljivog trenda totalne simulacije - proširene ekspanzijom kompjuterske CGI animacije i tehnologije video-igara. Kao i gamics, sineastička kovanica nastala je spajanjem reči machine i cinema, uz dodatnu asocijaciju na anime (posve zanimljivo - japanske animacije!). Termin je 2000. godine (o)smislio Hugh Hancock, isto tako preko svog mrežnog portala machinima.com (kao i gamics.com, sadrži veliki broj tutorijala, članaka, intervjua, kao i najnoviju listu filmova, ali rađenih u Quake III-softveru) u nameri da odvoji pojam snimanja filmova unutar igara od bilo koje konkretne igre, pa i od dve najznačajnije za  pojavu mašinime - Dooma i Quakea. Zato se mašinima poima kao vrsta animiranog filma realizovana u virtuelnom svetu video-igre, a gamics kao deo animiranog stripa realizovan, isto tako, u virtuelnom svetu video-igre - korišćenjem pokretačkog programa same igre. I jedna i druga vrsta nastaju kao plod reproduktivne tehnologije i kompjuterske reprezentativnosti. Maltene parazitski se razvijaju i opstaju na (srodnom) mediju video-igara i predstavljaju znatno uprošćen, sveden i jeftin oblik digitalne animacije jer se metoda izrade relativno lako savladava i ne iziskuje velike troškove realizacije…

     Videli smo da je Hancock našao inspiraciju u softveru igre Quake, dok je Cipricka inspirisala Star Wars Galaxija; tematski proširen i prošiven svet Star Warsa ali preobražen formom masivne višekorisničke mrežne igre igranja uloga (MMORPG), razvijene u Microsoft Windowsu od strane Sony Online Entertainmenta – a  potom publikovane u LucasArtsu...

“Concerned: The Half-life and Death of Gordon Frohman” - direktno izveden iz video-igre “Half-Life 2”

        „Mene je inspirisala Star Wars galaksija”, priznaje Ciprick. „Samo je trebalo da rešim problem komunikacije između ličnosti. Rešenje je bilo jednostavno. Dodao sam im oblačiće iznad glave baš kao u pravom stripu. Shvatio sam da mogu novim sredstvom da pričam priče, razvijam osoben storytelling. Gamics je posve izazovan, jer nastoji da ispriča nove priče koje tretiraju stari materijal na inoviran način, ali s medijskim respektom pozajmljenog originala”.

     U međuvremenu, kada je 2005. godine predstavljen Concerned: The Half-life and Death of Gordon Frohman, grupa autora je skoro svake nedelje razvijala po (jedan) novi naslov sa zaštitnim znakom gamicsa - od, na primer: izmišljenih avantura britanske arheologinje Lare Croft/ Tomb Raidera, do virtuelne simulacije vožnje/„velike krađe vozila“/ Grand Theft Auto. Tako je akciono-avanturistička stelt igra Tom Clancy’s Splinter Cell poslužila Cipricku za osnov stripa - The Adventures of ’Dave & Steve’, dok je Tomb Raider korišćen za gamics - Tomb Raider Domino Effect, a akcijska avantura Beyond Good & Evil za rad - Good & Evil, dok su The Simpsonsi „pretvoreni“ u - Eat My (Gamics) Shirts itd.

Garry’s Mod pokreće igre i stripove sa likovima iz video igara

          Koliko je stvar postala zanimljiva, svedoči i podatak da su za relativno kratko vreme gejmeri i stripofili iz čak 70 zemalja posetili gamics sajt, a umeđuvremenu postao je i sastavni deo raznih postavki savremene (digitalne) umetnosti. Ali, to je tema koja zaslužuje posebnu pažnju i zaseban prostor!

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: Žika Tamburić

     Na Internet portalu www.modestycomics.com predstavljamo uglavnom stripske autore iz regiona i to na engleskom jeziku, kao i njihove knjige koje se mogu kupiti u elektronskom (PDF) ili papirnom izdanju, na engleskom ili srpskom jeziku.

     1. The Diary of Anna Tank (Dnevnik Ane Tank), Iztok Sitar
     This ruggedly drawn graphic novel by Sitar, tells the emotional story about adolescence and one young girl’s plunge into heroin addiction. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH and Serbian and paper book in Serbian.

     (Ovaj prividno grubo nacrtani grafički roman od Sitara pripoveda emotivnu priču o adolescenciji i utapanju jedne mlade devojke u heroinsku zavisnost.)

---

     2. The Nineties (Devedesete),
      Wostok & Grabowski
     A collection of short stories by Wostok and Grabowski, in which they tried to escape from the harsh reality of the civil war in Yugoslavia in the nineties of the 20th century. Some stories are fairytale-esque, some are fantastical adventures, but they will well intrigue you by some poignant aspects. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH and Serbian and paper book in Serbian.

(Kolekcija kratkih priča Wostoka I Grabowskog u kojima oni pokušavaju da pobegnu iz okrutne realnosti gradjanskog rata u Jugoslaviji u devedesetim godinama prošlog veka. Neke priče su bajkovite, neke su fantastičke avanture, ali će vas veoma zaintrigirati nekim dirljivim elementima.)

---

     3. Bad Boy (Bad Boy), Mladen Oljača
     It is a collection of beautifully drawn black humoured stories, from Oljaca, a peaceful man from Pannonia Valley, provoked by the harsh reality when one country was disintegrated. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ovo je kolekcija lepo nacrtanih, crnohomornih priča od Oljače, mirnog čoveka iz Panonske ravnice, izprovociranog teškom realnošću kada se naša zemlja raspadala.)

---

      4. Poposhak and Flowers - Cosmic Barn (Popošak I Cveće - Kosmička štala), Nikolić & Wostok 
     This is a beautifully drawn and painted fairy tale for children and adults by Nikolic and Wostok. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ovo je divno nacrtana I obojena bajkovita knjiga za decu I odrasle od scenariste Wostoka I crtača Vladana Nikolića.)

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Komiko

     Druga ovogodišnja berza stripa u Novom Sadu održaće se u subotu 7. juna u klubu ФАBRИKA u Kineskoj četvrti, u sklopu manifestacije "U Kini jedu sve, vol. 2". Na berzi će učestvovati više izlagača, kako izdavača tako i privatnih lica, i svi su pozvani da uzmu učešća na berzi.

     Berza počinje od 11.00 časova, a u dva susedna kluba u isto vreme će se održati i berza gramofonskih ploča, knjiga, DVD-a, odeće, nakita...

     U sklopu ove Komiko će proslaviti 5 godina rada uz prigodan koktel - biće raznih pića, alkoholnih i bezalkoholnih, kuva se pasulj u kazanu, biće peciva, slatkiša i drugih delicija.

     Od izdavača učešće su potvrdili: Darkwood, System Comics, Besna Kobila, Čarobna knjiga, Malagma, SKC Novi Sad i Komiko, a dolazi i Strip-knjižara Alan Ford iz Beograda.

     Ivica Stevanović - crta & potpisuje Leševe, Spodobe i ostale selebritije.

     Dobrodošli!

Press: Edge Art

     POSLE SPODOBA I LJUBAZNIH LEŠEVA,
     UNEZVERENIH VEŠTICA I VAMPIRA, VRCAVIH
     KARAKONDŽULA I DOBRODUŠNIH BABA-ROGA,
     DOLAZE NAM U POHODE
     IZGUBLJENI SLUČAJEVI
     (u produkcijskoj simbiozi EDGE ART, KOMIKO i ORFELIN)

     Zbirka lucidnih kratkih stripova, raskošnih ilustracija, kao i narativnih crteža, brižljivo klasifikovanih u debeljuškastu tvrdoukoričenu knjigu od preko stotinak strana – tačnije 112. Pored Ivice Stevanovića, grafičkog izgrednika koji se u ovom slučaju izdaje za kompletnog autora/priređivača, u ovoj knjizi možete naći i tri gostujuća autora:
- Zorana Penevskog – pisca, strip scenaristu, vrsnog poznavaoca grafičkih romana, knjiškog moljca koji u društvu ljubaznih leševa često mesečari flamanskim predelima.
- Dejana Ognjanovića Gula – pisca sa doktorskom titulom u kategoriji košmarnog i jezovitog, filmskog analitičara / forenzičara i blog-aktivistu.
- Marka Šelića Marčela – hip-hop gurua domaće scene, pisca i stihotvorca britkog jezika i paraćinske duhovite naravi.

     PRETPLATA:
I kategorija – KNJIGA + ŽVRLj-POTPIS (na prvoj slobodnoj strani izdanja) = 1100 din
Neograničen broj pretplatnika!
II kategorija – KNJIGA + CRTEŽ (crno-bela kompleksna ilustracija / autentični strip-slučaj na prvoj slobodnoj strani izdanja) = 2100 din
Ograničeno na prvih 15 pretplatnika!
III kategorija – KNJIGA + CRTEŽ (kompleksna ilustracija u boji / autentični strip-slučaj na prvoj slobodnoj strani izdanja) = 2600 din
Ograničeno na prvih 5 pretplatnika!
Teška kategorija – KNJIGA + ŽVRLj-POTPIS (na prvoj slobodnoj strani izdanja)
+ URAMLJENI ORIGINAL = 11600 din
Ograničeno na prvih 10 pretplatnika (sada već 8)!

     Pretplatnicima poslednje kategorije sugerišemo direktno kontaktiranje autora / priređivača
(edgeartbooks@gmail.com, radi detaljnijeg dogovora. Katalog originala u ponudi biće ažuriran u toku pretplatnog perioda.

     Uplate možete vršiti preko specijalno dresiranih golubova i morki, putem uplatnice, direktnom uplatom u Raiffeisen banci ili lično kontaktirajući autora/priređivača, ukoliko želite da izbegnete proviziju pri uplati.

     Ukoliko odaberete uobičajan način uplate, preko uplatnice ili direktno u banci, neophodno je navesti primaoca: Ivica Stevanović, Partizanska 34, Veternik 21203, kao i svrhu doznake: Uplata za knjigu, i to na račun primaoca: 265-0000004227089-35 (Raiffeisen banka)

     Potrebno je da svaki pretplatnik potvrdi narudžbinu mejlom u kom će navesti njegovo ime i prezime, tačnu adresu, kao i ime persone kojoj će knjiga biti posvećena. Sve nedoumice i pitanja, kao i potvrde uplate slati na edgeartbooks@gmail.com

     Napomena: Svi pretplatnici (u skladu sa kategorijom pretplate) biće navedeni u knjizi, a posebno će biti istaknuti oni iz teške kategorije zbog vrlo značajne podrške domaćem autorskom izdavaštvu!

     Pretplata traje od 1. juna do 10. jula, 2014. godine!

     Tehnički podaci knjige:
     - format B5
     - hartija knjižni blok 150gr ofsetna
     - 112 strana (80 u boji, 32 crno/belo/sivo)
     - tvrd povez (lepenka 2,5mm)
     - kapital traka
     - topli big na koricama
     - plastifikacija korica MAT + UV lak

     A šta vam tačno nudi ova neobična strip-knjiga možete pogledati na ovom linku:
     www.darkwood.co.rs/forum/index.php?topic=24791.0

     Živeli!

Press: Strip vesti

Izložba ilustracija za decu: „Zanimacija - ilustracija“
autori: Dobrosav Bob Živković, Vladana Likar-Smiljanić, Biljana Likar-Popović, Maja Veselinović,
  Nikola Dragas, Nina Milenovic Jovanovic, Ana Petrović Toni Zec, Lazar Spasić
Narodni muzej i Foaje Kulturnog centra Pančeva (6-16. jun 2014.)

Press: Veseli četvrtak

Zagor #83: Manituov kovceg piše: Moreno Burattini crta: Gallieno Ferri STRIP U BOJI 230 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Strip.art.nica. Buch

Press

     Ne. Nije meso.

     Srce nije meso... Poezija, mašta, paradoks, dubinsko seciranje.

     Ali i naučna fantastika, i melodrama data na monomitski i netrivijalan način.
     Čitaoca koji ne beži od mentalne pustolovine, novi grafički roman Srboljuba Nikića mora podsetiti na atmosferu koju pamtimo kod Filipa K. Dika. Kroz stil pročišćen do osnovne srži i razrađeno pripovedanje, i naš se stvaralac slobodno igra svetovima koji narastaju oko nas toliko brzo da ih jedva svodimo na opažaje i utiske.

     Nakon upečatljivog debitantskog romana Žiga petokrake, Nikićev rad se ovim potvrdio kao jedno od osveženja stripske scene Srbije u zahuktalom 21. veku. Zaumni dokaz da signalistički metod i u zahtevnijim stripovima besprekorno radi.

     Zoran Stefanović

Piše: Ilija Bakić

     Sa zadovoljstvom vam predstavljamo naš novi album - KRIK Predraga Đurića i Dena Gudfeloua (B5, 48 strana).

     Cena u pretplati do 30.5.2014. - 360 RSD, cena u promotivnom periodu do 12.6.2014. - 450 RSD. Poštarina besplatna. Nakon promotivnog perioda cena za članove Kluba čitalaca biće 540 dinara umanjena za odgovarajuće popuste. Cena u maloprodaji biće 600 RSD. Navedeni iznos treba uplatiti na račun: 340-11007355-60

     Više o strip albumu možete pronaći na 
     www.rosencrantz.rs

     U prilogu je i detaljan prikaz ovog stripa.

---

     Ilija Bakić: Prikaz strip albuma “Krik”,
     scenario: Predrag Đurić, crtež: Den Gudfelou;
     izdavač Rosencrantz, 2014.

     NIKO BITAN

     Zoran je u klopci.
     Opkoljen je sa svih strana. Napred ne može. Nazad ne može.
     Dete mu je bolesno od retke bolesti a lek je skriven iza mnogih, nedostupnih vrata.
     Posao mu zavisi od jednog jedinog ugovora za životno osiguranje u vremenima kada je dočekati sutra ravno premiji.
     Njegov se otac i dalje žestoko i poletno bori u ratu koji država zvanično nije vodila.
     Majka je prepuna gorčine.
     Supruga je bespomoćna.
     Brat upravo kreće lakšim i unosnijim putem kriminala.
     Njegovi drugovi uludo troše svoju mladost koja ističe.
     Moćnici bahato likuju i ucenjuju.
     Običan svet prepun je zluradosti i zlobe.

     Ovo su slike koje svakodnevno gledamo. Lica koja susrećemo. Situacije u kojima učestvujemo. Vreme u kome živimo. Ipak, kada su iscrtane grubim, sirovim crtežom Dena Gudfeloua deluju bezmalo neverovatno, nepojmljivo. Kao da strip stvarnost  nije ista sa onom koje smo deo. Zar smo zaista tako „Ružni, prljavi, zli“, „Poniženi i uvređeni“, „Jadnici“, „Bedni ljudi“?

     Stvarnost će biti neuporedivo neobičnija od mašte, napisao je Artur Klark u predgovoru za svoju legendarnu „Odiseju u svemiru 2001“. Klark svakako nije imao na umu stvarnost jedne male zemlje na početku XXI veka, veka koji je trebao biti doba konačnog očovečenja, savladavanja Prirode, izdizanja iz kolevke planete Zemlje i odlaska u svemir koji će biti sudbina i „konačna granica“ Ljudske vrste. Ipak, Klarka je, još za života, vreme opovrglo i obesmislilo, praktično dokazavši da su njegovi snovi potpuno neosnovani na svetu koji je pred nizom sudbonosnih izazova - od prenaseljenosti, globalnog zagrevanja do nestajanja prirodnih resursa te stalnih pretnji „sukobima civilizacija“.
          O svemu tome u zemlji Srbiji niko - ili malo ko - ne razmišlja jer je pogled ogromne većine uperen u nemilosrdno okruženje u kome se treba izboriti za „hleb svagdanji“. Dilema sa kojom se ustaje, živi i leže je: Kako opstati u košmarnom vrtlogu društva koje se raspada? Kako preživeti dan, kako zanoćiti sit? Čini se da baš nigde nema mesta za sasvim običnog čoveka, za tog „nikog bitnog“ koji nema moćne roditelje, ne prati političke lidere, nije kriminalac - ili su sve pomenute kategorije u stvari samo različita imena za istu pojavu-ljude? U društvu-državi odavno podeljenih uloga i zauzetih pozicija (koje je izigralo i sopstvenu revoluciju) mogućnosti ne postoje, nisu predviđene za one prosečne, ne-pedigrirane. Za takve je i njihova mladost hendikep, čak se čini prvi i najveći, jer su stariji već zauzeli sva mesta, i bolja i lošija pa više nema „životnog prostora“ za sledeće generacije. Društvo se zatvorilo, učaurilo i odbija da prihvati one koji tek stasavaju. Takvi ne mogu da dođu na red, ne mogu da grade i žive svoje živote sve dok su stari na svojim mestima - koja će ostaviti jedino svojim potomcima. Ovaj generacijski rat besni u porodici, u državnim ustanovama, kod privatnih poslodavaca, u bolničkim čekaonicama... Ipak, ako je za utehu, netrpeljivost nije rezervisana samo za mlade; oni su samo zgodni povod ali kad nema njih mržnja će se izliti na bilo koga drugog - komšiju, nepoznatog prolaznika ili nekoga ko čeka u redu. Zlo u ljudima pobedilo je dobrotu, humanost, razumevanje, blagost. Ono se uvuklo u srca svih; retki izuzeci samo su potvrda stravične istine. Zato niko ne mari kad čuje vapaj bližnjeg za pomoć. Zato niko ne pruža ruku pomoći. Zato je ljudskost biser koji je bačen u blato.

     Đurićeva priča o našoj stvarnosti mračna je i bez ikakvih lažiranja. On nema iluzija, ne obećava ništa, ne deklamuje floskule o dolasku spasa i boljih vremena. Njemu je jasno da su nekolike generacije već uništene, da su im životi proćerdani i da se kraj ovim surovim, „smutnim“ vremenima ne nazire. Otuda su i retki trenuci poštenja i dobrote svejevrsna čuda; takvi postupci ravni su onostranom prosvetljenju. A sirovi i surovi događaji traže robusnu sliku svedenu na najnužnije, na skicu, kroki, na urezivanje emocija u lica, na grotesku koja ne mari za likovne principe perspektive i proporcija jer ni svet koji se iscrtava nije skladan i lep. Naprotiv, pre će biti da je, kako je Lem svejevremeno parafrazirao Montenja, ovo „najgori svet od svih - a da drugih i nema“.

Dobacio: Mladen Oljača

    “AKO KANIŠ POBIJEDITI…” I TAKO VEĆ 45 GODINA

     IZVOR: HINA

     Strip "Alan Ford", čiji je prvi broj u Italiji izašao u maju pre 45 godina, odavno je na ovim prostorima stekao kultni status i verne obožavaoce.

     Kao i nekada, njegova britka satira i dalje se redovno citira, čak i među retkima koji ne znaju ko je Grunf ali ne mogu se ne složiti sa njegovim glupavim, a istovremeno logičnim krilaticama, poput one da je "bolje ispasti budala nego iz vlaka". 

     Izjave tog bivšeg pilota i beznadežnog pronalazača legendarne su među ljubiteljima stripa, štampaju se na majicama po uzoru na Grunfa, razmenjuju u razgovorima, “šetaju se” u forumskim potpisima ili se, kao i dijalozi među likovima, pamte, prepričavaju i, premda smo ih mnogo puta čuli, ne gube na duhovitosti. 

     "Tko leti vrijedi, tko vrijedi leti, tko ne leti, ne vrijedi", "Bolje nešto od nečega nego ništa od ničega", "Bolje izdati knjigu nego prijatelja","Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti", "Bolji je nečastan bijeg nego častan poraz" i "Bolje živjeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi", samo su neke od izjava tajnih agenata Grupe TNT koje su se, poput njihovih imena, ukorenile u našem svakodnevnom govoru. 

     U “politički nekorektnom” stilu stripa tako se ponekad neko malog rasta i velikog nosa naziva Bob Rok, mnogi će u svom radnom okruženju prepoznati ponekog Debelog Šefa ili pak Broja 1, koji uz pomoć “male crne knjižice” vuče sve konce, a nema sumnje ni o kakvom je poslovnom dogovoru reč kada se pomenu one Ser Oliverove "Halo Bing, kako brat?" i "Cijena? Prava sitnica". 

     -- Pročitajte i Ako kaniš pobijediti... -- 

     Generacija koja je odrasla uz strip danas verovatno sve bolje razume Jeremijinu jadikovku "boli me sve i još mnogo toga", zna se da kada se za nekog kaže da ima “Superhikov dah” ne znači da miriše kao ljubičice, a jasno je i zašto korumpirani političari podsećaju na svinjolike gradske činovnike iz stripa. 

     Antun Halonja, naučni saradnik sa Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, smatra kako stripovi, iako se doživljavaju bezvrednim i trivijalnim, a njihov jezik manje vrednim, zaslužuju punu pažnju lingvista i stilističkih analiza, naročito kada je reč o klasiku kao što je "Alan Ford". 

     Kod jezičkog izraza stripa, ograničenog prostorom sličice, postoje dve oprečne situacije, jedna u kojoj je vizuelna poruka dominantna, a jezička svedena na minimum, s uzvicima poput "Aaargh!" i druga u kojoj je verbalna poruka vrlo razvijena i dominira nad crtežom, napomenuo je Halonja. 

     U "Alanu Fordu" te su dve situcije vrlo spretno uravnotežene, pa osim simpatičnih likova legendarne Grupe TNT, pamtimo njihove dosetke koje su malo-pomalo ušle u svakodnevni govor, zahvaljujući sjajnomu prevodu Nenada Briksija sa italijanskoga, rekao je Halonja za Hinu.

     MAGNUS, BUNKER I - NENAD BRIKSI

     Priču o nesposobnim tajnim agentima koji gotovo uvek, nekako, ipak pobeđuju u borbi protiv negativaca, osmislio je scenarista Lučano Seki (pseudonim - Maks Bunker), a izgled likovima dao je crtač Roberto Raviola (pseudonim - Magnus). Već i sam njihov potpis, Magnus&Bunker, sinonim je za taj strip. Ipak, među publikom s područja bivše Jugoslavije, gde se strip pojavio tri godine nakon italijanskog prvog izdanja, ravnopravno je i ime Nenada Briksija (Nenad Brixy), prevodioca i pisca kojem je ove godine 30. godišnjica smrti. 

     "Alan Ford" je Briksijevo autorsko jezičko delo, njegov istančan humor i talent sjajnog pisca ključni su kada se govori o uspehu tog stripa, rekao je Nenad Rizvanović, pisac i književni urednik. Briksi je doneo potpuno novi književni jezik koji je ušao duboko u urbanu narodnu kulturu, dirnuvši neku našu populističku crtu, pa "Alana Forda" čitaju čak i oni koji inače uopšte ne čitaju stripove, dodao je. 

     -- Pročitajte i Alan Ford kao metafora -- 
          Režiser Dalibor Matanić kaže da je "genijalni Briksijev prevod dao novi nivo u tumačenja stripa".Najzanimljivije mi je kako je strip zaživeo samo ovde i u Italiji, iako je humorom bio sličan 'pajtonovcima' koji su bili globalno popularni, rekao je Matanić, koji smatra da bi Alana Forda bilo vrlo zahtevno preneti u drugi medij, poput filma, a i "ko bi osim Džona Kliza glumio Ser Olivera?" 

     I direktor festivala "Crtani Romani Šou" Slaven Gorički slaže se da je "Alan Ford" bio prijemčiv zahvajujući Briksijevom prevodu koji je "situaciju prilagodio našem mentalitetu, tadašnjem vremenu i sastavu". Strip je govorio o onome o čemu se drugi nisu usudili, a kako se sastav promenio, ali ne i socijalne razlike između bogatih i siromašnih, čitaju ga nove generacije dok se stari brojevi i dalje dobro prodaju, tvrdi on.

     NIJE VAŽNO SUDJELOVATI, VAŽNO JE POBIJEDITI

     Svojevrsni fenomen tog stripa je u tome što je bio popularan samo u bivšoj Jugoslaviji i Italiji, a iako je slavna cvećara smeštena u Njujork, nikada nije preveden na engleski. U Francuskoj, Brazilu, Danskoj i drugim zemljama nije preživeo više od nekoliko brojeva, dokazavši na svom primeru tačnost poslovice Broja 1 kako "nije važno sudjelovati, važno je pobijediti". 

     Veliki deo zasluga za ovdašnji uspeh pripisuje se hrvatskom prevodu (srpski prevod prošao je neslavno), ali i specifičnostima ovih prostora o čemu je u knjizi "Cvjećarnica u Kući cveća" pisaoLazar Džamić. On kaže kako taj strip nije bio samo satirična kritika kapitalizma, već i svakog korumpiranog i nekompetentnog sistema, a nadrealna farsa koja je u njemu prevladavala ovde je bila prepoznatljivi način života, dok je kroz karaktere glavnih likova, disfunkcionalne diletante koji ipak dočekaju svoj “srećan kraj”, ljudima davao inspiraciju i nadu. 

     -- Pročitajte i Sve o Alan Fordu na jednom mestu -- 

     Za Davora Gobca, pevača grupe Psihomodo Pop, razlozi zbog kojih ih je voleo (i još uvek ih voli) mnogo su jednostavniji, a ljubav prema stripu preneo je i na sina koji ga, u skladu s vremenom, čita na računaru. 

     Kupovali smo 'Alana Forda' zbog specifičnog humora i stalno smo ga citirali u muzičkim krugovima, rekao je Gobac, dodavši da negde još čuva prvih sto brojeva, ali i majicu s Bobom Rokom.

     Iako je to bio satirički i crnohumorni prikaz društva, cenzori zemlje u kojoj ona "Neprijatelj nikada ne spava" kao da se prirodno nadovezuje na fordovsku "Ko spava, nije budan", nisu mogli preći preko nacističkih simbola, koji su stoga nevešto brisani ili precrtavani: jedna je visoko uzdignuta desna ruka čak bila prepravljena da stoji uz telo, a bila je i zabranjena čitava epizoda u kojoj se TNT-ovci nalaze sa Titom. 

     Ljude treba odgajati i obrazovati, a ne zabranjivati im jer tako neke stvari napravite još važnijima nego što zaista jesu, rekao je dizajner Mirko Ilić, dodavši da mu se "Alan Ford" nikada nije sviđao. Kako tvrdi, bio je loše nacrtan i dosadan, i tada je čitao američke “underground” stripove. 

     Ipak mogu razumeti kult tog stripa, možda je uspeo zato što su mu likovi bili u raspadu, baš kao i zemlja u kojoj smo živeli, izjavio je Ilić. 

     Uprkos tome što se država odavno raspala, popularnost stripa i dalje traje, o čemu svedoče domaći internet portali s oglasima, na kojima se pojedini raritetni rani brojevi, bez obzira na to što su izlizani i poderani, nude za ne malu sumu novca, dok talijanski originali dosežu i cenu od stotine evra.

     Mnogobrojni linkovi časopisa koji su se osvrnuli na ovaj veliki jubilej:
     www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2014&mm=05&dd=31&nav_id=855315
     www.pressonline.rs/zabava/kultura/313828/alan-ford-slavi-45-godina.html
     www.slobodnaevropa.org/archive/news/20140531/500/500.html?id=25405688
     www.telegraf.rs/vesti/1096269-alan-ford-slavi-45-godina
     www.dominomagazin.com/article/26171/gradski-zivot/alan-ford-slavi-45-godina
     www.rtk.co.rs/zabava/item/16994-alan-ford-slavi-45-godina
     www.kurir-info.rs/alan-ford-slavi-45-godina-strip-koji-su-voleli-jugosloveni-clanak-1398797
     mondo.rs/a697005/Zabava/Kultura/Alan-Ford-slavi-45.-rodjendan.html
     www.cdm.me/zabava/zanimljivosti/alan-ford-45-godina-kultnog-stripa
     www.seebiz.eu/alan-ford-slavi-45-godina-citati-iz-stripa-i-danas-sveprisutni/ar-88447/
     www.svet.rs/kultura/45-godina-stripa-alan-ford-radnja-se-desava-u-njujorku-a-nikada-nije-preveden-...

     Za "dobacivanje" tekstova i linkova je odgovoran Oljača Mladen... da se zna ko vam je omogućio čitanje svog ovog AF materijala...

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Zoran Đukanović

     ISUSKRSTOVE RANE ILI PASIJA PO ALEMU
     Alem Ćurin - Interview

     Alem Ćurin, Splićanin i posvećenik ostrva Hvara, legendarni ilustrator legendarnog Feral Tribuna. Iza njega je preko hiljadu objavljenih ilustracija u Feralu i sada u tjedniku/nedeljniku Novostima... Strip autor sa samo jednim objavljenim strip albumom i gomilom leševa u ormaru (započetih ili završenih, a neobjavljenih stripova), pisac objavljivanih kratkih priča, nedopisanog romana i fascinantnih eseja o stripu. I veliko је pitanje, u njegovom slučaju, samo u njegovom, da li se sve to nabrojano uopšte može razdvojiti? Ćurin je 2012. objavio krajnje neobičnu knjigu, velikog formata, na tristotinak stranica, pod naslovom Egostriper. U stripskim, novinarskim i književnim krugovima zasuta je pohvalama. Egostripera, kao i njenog pisca nemoguće je žanrovski i medijski definisati. Književni eseji o stripu? Slikovnica? Autobiografska ispovest strip zavisnika? Nostalgična priča o izdavaštvu u Seferejotu šezdesetih godina prošlog veka? Eksperiment s idiolektom Alema Ćurina?

     Jedan prijatelj mi je pre pet-šest godina obratio pažnju da je, od početka svoje karijere, Teofil Pančić govorio kao što je pisao, da je teško primetiti razliku. U obrnutoj proporciji, a on je uvek u obrnutoj proporciji prema svemu, Alem piše gotovo baš kao što usmeno pripoveda.

     Između osobe koju sam intervjuisao i mene postoji krvna povezanost i zato oslovljavamo jedan drugoga sa - Svojto. Krvna zrnca koja nas povezuju su strip. Druga krvna veza je ono što nismo. Nismo nacionalisti. U intervjuju se mešaju originalna imena s transkripcijama, zavisno od toga kako su bila korišćena u različitim delovima SFRJ, ili po Alemovom sećanju.

     Tvoje ilustracije kipte stripskim jezikom. Koliko je to svestan izbor, a koliko ono što psiholozi zovu „prinudna radnja“?
     Zgodilo se igrom poznanstva, prije dvadeset i nešto ljeta, da sam postao novinski ilustrator. Kako sam već tada bio, a i još sam, ustvari „strip-invalid“, daklem bilo me je usitno ili nikako u jugoslavenskom strip prostoru, novinski roto-strojevi rijetko su vrtili moje uratke, rado sam se i objenožno podao toj iznenadnoj roto ponudi, ufajući da ću se tako napokon upisati u novine te, ako i ne baš na stranicama stripa, biti barem u njihovoj blizini. Dijelit ćemo zajedničke štamparske vonje, zagrljeni znojem kolportera i ugrijani podjednakom blizinom tople trafikantice. Kad me već nije išao strip, prihvatio sam se ilustracije.
     U početku su to bile klasične ilustracije; uobičajni likovni komentar teme, no nakon par mjeseci puklo me je, procijedilo je u tuš nešto iz mojih otvorenih strip rana (pet alemâ – pet Isukrstovih rana) te se zaručilo i, na brzinu, vjenčalo s mojim crtežom. Bio je to mali šok za urednike i za moje vjerne prijatelje. Nagovarali su me i uvjeravali isti nek odustanem od takvog pristupa mediju. Za njihovo poimanje ilustracije to je bilo svetogrđe, nešto suvišno i nepotrebno. Ipak su oni odustali, a ne ja, pa tako danas istoimeni ne bi ni povjerovali nijednoj mojoj ilustraciji bez mog vlastitog komentara, pače spomenuti su se u međuvremenu natjecali u kićenju laudama moj ilustrativni rad.
Od tada, pa sve do ovih dana, dvadeset i siću godina, svaka moja ilustracija ima i tekstualni komentar same teme ili vlastitog uratka. Tokom vremena zapišale su i teritorij ilustracije i stripa i političke kolumne.
     Nisam raskinuo sa stripom kako bi se posvetio ilustraciji, kao neki, već sam se mediju ilustracije priklonio kako bi imao za kruh i maslac, da se prehranim  kroz „gladne godine“ van strip branše, nedopuštajući ilustraciji da proždere stripera u meni. Svjesno sam prisilio ilustraciju na prinudni rad, neka bude moj strip na neki drugi način. Dakle – strip, samo drugim sredstvima.

     Okušao si se u žanru zvanom Alem Ćurin, a Predrag Lucić je to što si ti uradio u knjizi  Egostriper i što kulminira u njenom poslednjem poglavlju, nazvao stripovnica. Kako? Zašto? Šta je to zapravo?
     U nijednom se drugom žanru nisam nikada okušao, ni kao crtač, ilustrator ili striper, ni kao pisac, osim u vlastitoimenom žanru. To je nekada davno djelovalo vrlo autistički, bilo je moje proklestvo, ali je danas prepoznato kao jedini žanrovski jezik u kojem me se može naći pa ga se trude i kao takvog razumjeti, dapače već ima i onih koji se trude sa mnom i komunicirati na tom nivou. Uče, doduše sporo, ali uče.
     Apropo stripovnice, baš mi se sviđa taj naziv, nije ni moglo izgledati drugačije. Primarna ideja bila je da to bude knjiga mojih eseja o strip-autorima i nekim strip-dogodovštinama. Nisam pristao, sam sa sobom, da u toj knjizi strip detalj, kadar ili tabla, budu samo nečitke vinjete, kakva je već uhodana užanca (običaj) kod takvih izdanja, pa sam je ilustrirao s velikim kadrovima, cijelom tablom, a našlo se i kompletnih epizoda nekih strip junaka, uglavnom, iz mojega djetinstva. Svemu tome dodao sam i popriličan broj vlastitih ilustriranih komentara, tako da je od korica do korica ispao jedan kompletan autorski projekt koji je u Vjeki Đanišu (urednik Kvadrata, najznačajnijeg časopisa za kritiku i teoriju stripa u regionu – op. Z. Đ.) našao razumnog urednika i izdavača.
                      Svaki esej, pa i moj, je vlastiti privatni doživljaj o nečemu, dakle nikakva opća istina već, nemojmo se lagat, čista laž. Sva umjetnost je individualna, dakle lažna, nastala iz straha, strahopoštovanja ili minulog veselja, i kao takva hoda pored života kao šaptačica nade svakome sudioniku ove doline suza. “Todos es nada!” – Sve je ništa! – kažu Španjolci.  A kad nada postane opće prihvaćena istina, postaje ideologija, religija, politika, kult, obožavanje. Todos es nada!
     Moja jedina nada, od djetinstva do danas, je strip i vlastita slika sebe kao stripera. Slika što me ne napušta sve ove godine. Tako je i ovo moje štivo jedna lažna slika o sebi samome i o strip velikanima i njihovim junacima. Izmaštana i izmišljena, oslonjena na neke životne fakte.
     Istina je da moj otac, kao stari partizan i tvrdi komunista, ne samo da nije volio stripove, već ih je smatrao i ideološkim smećem. I baš njemu da se dogodi da mu vlastiti sin zapusti školovanje kako bi se posvetio stripu i vlastiti život stripu. Nije se nikada pomirio s tim.
     Zato sam ja, u potajici, izmislio drugog oca – Hala Fostera, uvjeren da kod njega imam svo vrijeme ovoga svijeta, te da će me on očinski savjetovati u traženju vlastitih koordinata pomoću tuš-kompasa. Zato i onakav pristup Fosteru.

     Sada se stripovi prodaju kao grafički romani na počasnim mestima u elitnim knjižarama. Tvoja je knjiga, međutim, himna drvenoj trafici i novinskom stripu? I otkud ta fascinacija klasičnim stripskim jezikom?
     A s čime da budem fasciniran nego klasičnim stripovskim jezikom? Drugog jezika i nije bilo kada nas je učilo stripu. Pa zamisli djetinstvo, a i tvoje je slično, ako ne i isto, te ranu mladost, na pravdi ovih junaka: Rip Kirby, Princ Valijant, Rast Rajli, Flash Gordon, Winnetou, Svemirko, Ihtjander (iliti Morski đavo), Tim Tejlor (i Spad), Krcko i Malecki, Lunja i Maza, Čapa i Gru-Gru, Aca i Maca, Bim i Bum, Niki i Viki, Tom i Malo Medvjeđe Srce, Bwana Hardy iz Afričkih pustolovina, Bača izviđač, Fićo, Sjena iz Minulih stoljeća, Herlock Sholmes, Čelična pandža, Pauk, Coco Bill, Tom Njuškalo, Kokošja Noga, Den Deri, Tarzan, Dejvi Kroket, Kapetan Bura, Pukovnik Klifton, Fantom, Larigan, Roj Rank, Kansas Kid, Rej Karson, Cisko Kid, Džoni Hazard, Umpah-Pah, Denis vragolan, Tangi i Laverdil, Den Kuper, Srećko Munja (Talični Tom), Porodica Tarana, Pirat sa Kariba, Karl Viking, Džeri Spring, Dan iz Trojice u mraku, Koraljka i drugovi, Stari Mačak i Polagana Smrt, Zaviša... Ej!
     Knjiga je nostalgična himna namjenjena izvođenju samo na elitnim mjestima u počast vlastitom djetinstvu, ili, bolje reći, nadi djetinstva, kada nismo postavljali pitanja. Himna je to prvoj, drugoj i trećoj petoljetki nakon drugog svjetskog rata, kada je djetinstvo bilo siromašno ali čisto, dok je oko nas bujala nada, neznajući još španjolski jezik. Himna je to roto junacima čije su pasice ili table završavale s NASTAVLJA SE... ili, eventualno, KRAJ EPIZODE... Himna je to tim trima točkicama koje su nam sugerirale priču kojoj nikada nema kraja.

     Geniju Hala Fostera si oprostio što je dugo vrednosno rangirao strip  daleko ispod ilustratorskog posla. Drugom geniju, Andriji Mauroviću koji se više uzdao u svoje slikarstvo, kao da nisi? Nema eseja o Mauroviću u tvojoj knjizi?
     Fosteru sam zamjerio što je stvarno znao biti pizda u odnosu na svoje kolege. Izmišljao je (k’o da mu je malo što je već izmislio Princa Valijanta) svakakve svinjarije kako bi rajcao obožavatelje i okolinu, te su ga ovi “imali rad” ugostiti u svoje vlažne snove.
     Poručio sam mu: “O, genijalna starino, zašto lažeš mažeš i uokolo laprdaš pizdarije?Čemu to, Harolde Rudolfe Fosteru? Vlastitom taštinom, sam si sapunaš dasku i fino propadaš u mojim očima.”
     Drugoj genijalnoj starini nisam zamjerio ništa. Kako? Pa primio me u svoju kuću, kao mladog stripera početnika, na Pantovčaku. Danas grad koji svojata prava nad bardovim imenom, niti ulicom mu se nije odužio. Jebalo se Andriji za to. Ostarjeli se genij bio odavna odrekao vlastite mladosti. Pitao me – pijem li, jebem li, pušim li. Bilo je proljeća 1978. godine – dovukao sam se do Pantovčaka, u namjeri da mu pokažem svoje prve table stripa. Zaustavio sam ga prije toga u gradu i zamolio za randevu. Pristao je. Volio je kad mu pristupaju mladi i prepoznaju ga.
     Na dva pitanja odgovorio sam mu potvrdno. Prije toga je komentirao moj strip i izgadio ga. Kopiraš me, kradeš od mene, rekao je. Ti si još jedan od onih što se hoće ogrebati o mene. Ostao sam bez teksta. Nimalo pedagoškog nije bilo u njegovom obraćanju. Još piješ i jebeš, ti si ološ, dodao je. A kad sam mu rekao kako ne pušim, smirio se te me otpratio s riječima, napokon nešto pametno od tebe mladiću, iako, moram ti to reći, ništa neće biti od tebe.
     Nije me uznemirio negov osoran ton, dapače. Strmopizdio sam se ulicom, pucajući od smijeha. Znao sam da je sve to krinka, sva ta njegova buka i tobož bijes, samo vapaj usamljena čovjeka željnog pažnje. Bio sam ponosan što me je primio u svoj skromni dom koji je sav davao na petrolej i prezrelo povrće. Rekao sam sebi, o da mi je biti jednoga dana kao i on.
     Nisam pisao o njemu. Drugi, značajna imena jugoslavenske strip teorije su potrošili kvintale mašinskih kartica pišući. Meni je draže vedro sjećanje na njega i trudim se tu uspomenu svako malo potpaliti kroz kakav strip-scenarij, tako da je on u mene i strip junak a ne samo genije stripa.

     Već na naslovnoj stranici knjige si napisao „strip ubija“. Zašto?
     Kada sam, 1978. godine, napustio zagrebačku Likovnu akademiju (bio mi je to četvrti neispunjeni indeks do kraja) i vratio se u Split, da bi se potpuno posvetio stripu, otac me je dočeko riječima: Odvest ćeš me u grob! Danas sam uvjeren da se on te svoje prognoze držao do kraja. 1987. godine svratio sam nakratko iz Pariza kući, nek' se okrijepim domaćom spizom kako bi se ojačan vratio natrag, gdje sam već boravio pola godine i gdje me je čekala perspektivna strip karijera. Dok sam bio doma, otac je sklopio oči, blokiravši me apsolutno. Pariz me više nije nikada vidio, a ja sam dugo godina držao strip daleko od sebe. Ta naslovnica nastala na takvom razmišljanju, kada sam se okrenuvši oko sebe, uvidio da su svi moji dragi strip učitelji, uzori i očevi, mnoge mile kolege, odavno, odnedavno ili do malo pokojni. To je svjedočenje onome – Todos es nada! Psovka i hvala, u jednom.

     Dobitnik si nagrade Grand-prix na Salonu stripa 2008. u Beogradu. Šta ti znače strip festivali?
     „Budućnost je samo propuštena sadašnjost.“ Ta mi je rečenica darovala beogradski Grand-prix. Rečeni festivali ne znače ništa ako ih propuštaš. A važni su, važni. Naročito po mentalno zdravlje stripera. Daklem, važno je tamo biti, ponovo sresti pokoju strip legendu, pa i ponekog od svoje izgubljene generacije, te upoznati ovu današnju mladost što harači evropama, amerikama i svijetom, čak i ponekog bjelosvjetskog gosta. Festivali su cehovsko urbano logorovanje. Opuštanje kičme od crtaće daske, od rokova, od urednika. Veselica na kojoj se priča o svemu i svačemu, a najmanje o stripu. Makarski MaFest, najznačajniji strip konvent na ovim prostorima, izgleda da se stvarno ugasio (razgovor je vođen 2013. kad MaFest nije održan). Šteta, neizmjerna šteta. Ne samo zato što mi je bio blizu kuće, već što je bio zauzeo ulogu koju su nekad davno držali Vinkovci, postao je opće jugoslavenskim, čak i širi. Na njemu si mogao susresti stripere od Turske pa sve do Amerike. Bez obzira što mu je nominalno bio pokrovitelj sam predsjednik države, to je pokroviteljstvo, očito, bilo labavo, deklarativno. Jebeš politiku!

     Radio si preko hiljadu političkih ilustracija za političke nedeljnike (Feral, Novosti...) i teatarskih plakata za splitsko pozorište. Tvoje ilustracije su uvek radikalno tumačenje? Kako vidiš razliku u poetici ilustracije između sebe i Mirka Ilića?
     Da, jebeš politiku jer će ona, u suprotnom, sjebati tebe! Zato se u svojim ilustracijama trudim nategnuti je do krajnosti. Pokušavam joj obznanuti da je naprosto prostitutka (neka mi sve prave profi prostitutke svijeta oproste na ovoj paraleli, njih volim i molim) i to zaražena i da nije moj željeni komad mesa. Tako da po njoj štrapam bez prezervativa, kao i po svakoj pornografiji civilizacijskoj današnjoj.
     Neki su me pokušavali proglasiti i pornografom. Ne, dragi moji, pornografija je svako ljudsko djelovanje u cilju izrabljivanja čovjeka po čovjeku ili pak situacija u kojoj je jedinka nemoćna, potpuno bespomoćna, tipa: nacija, država, politika, zastava, korporacija, globalizacija, religija, siromaštvo, bolest, rak, rat, ubojstvo i na kraju smrt; sve ono šta nam krade identitet i imunitet i briše nam sjenu. A moje djelovanje je suprotiva svemu navedenome. Zajebajem, provociram, psujem i rugam se svemu tome. Ja mogu biti erotoman, to da, to potpisujem, no pornograf – nikako!
     Ilić to radi mudro, racionalno, te su njegova grafička rješenja, tehnički i zanatski savršena, pametni saobraćajni znakovi unutar skućenog protestanskog koda pristojnosti. Dok je on protestant, ja sam Mediteran – ja se bunim, protestiram.
     Reci mi nešto o tvojoj pariskoj avanturi, druženju s Enki Bilalom, susretu s Danilom Kišom... kako je došlo do toga da on i Pascale Delpech prevode tvoj strip?
     U Pariz me je odvuklo obećanje jednoga tamošnjeg izdavača. Naivno sam progutao tu bjelosvjetsku udicu, povlačeći svoje radove s izložbe jugoslavenskog stripa, što se trebala održati u Parizu toga ljeta gospodnjega 1986, usprkos protivljenju selektora Darka Glavana, te u živo potražio svoje mjesto među francuskim strip bedrima. Nakon samo tri dana ispostavilo se da je moj domaćin i izdavač umrežen s pariškim podzemljem pa od štampavanja mojeg stripa neće biti ništa. Bilo je, piši kući – propalo!, skupi kufere i curik.
     No nije mi se vraćalo doma podvijena repa tako skoro, te sam odlučio, usprkos nepoznavanju francuskoga jezika, sâm potražiti sreću u tom gradu, za mene, tako rano zgasle svjetlosti.
     Nekako sam došao do telefonskog broja Bilala, predstavio mu se i ugovorio randevu kod njega. Samo trebalo mu je pred oči doći s nečim novim, a ne s radovima koji su me dovukli u Francusku, jer to je bilo previše avangardno i nije, sigurno, bila Enkijeva šalica čaja. Nacrtao sam tako strip Dalmatinac, osam tabli bez teksta, samo s kratkim zaključkom na kraju, jedno šest/sedam rečenica. Uželio sam se da ih vidim na francuskome, te završne rečenice. U telefonskome imeniku pronašao sam Danila Kiša i ništa me nije koštalo pokušati.
     Nakon par telefonskih minuta Kiš je shvatio da nisam neki sitni emigrantski žicar što od njega iska pare, već tražim nešto skroz umobolno – da mi on bude prevoditelj! Rekao sam mu kako imam randevu s Bilalom, čuo je on za Bilala, pa bi htio tih par riječi upisati na francuskom prije što ga sretnem. Na divno čudo pristao je da mu izrecitiram tekst u slušalicu. E, tada se otvorio, čak me i pohvalio te me pitao imam li što protiv da me malčice redigira. Naravski! Što drugo da kažem. A onda je Kiš zaključio razgovor, tako što mi je rekao kako me on neće prevesti. Popizdio sam, još jedna nagazna mina, jebote, poslat ću ga u kurac, majkemi, promislio sam.  Ne, neću vas ja prevesti, nego moja drugarica Pascale Delpech, vratio me je u stvarnost. Tako je i bilo.
     Te sam dane boravio kratkoročno u garsonjeri nekog prijatelja od prijateljevog prijatelja i ovisio njegovoj milosti. A taj nije imao baš neke milosti – odlučio me udaljiti s te adrese. U podne, toga i toga dana, izlaziš odavde, rekao mi je. Odlazak iz garsonjere poklapao se s danom kada mi je Kiš obećao prevod. Završio sam s crtanjem oko pet ujutro. Do osam sam sredio stvari. Nije mi se išlo leći jer još nisam imao prevod. Ipak me je savladao umor, kada me je oko deset iz sna prenuo telefon.
                      Da li je to Alem Ćurin? Ovde Pascale Delpech – na besprijekornome beogradskome javio se prijatni ženski glas s druge strane. Onako bunovan, bio sam šokiran, promislio sam, opet neki zajeb, pa sam poslao u kurac, u materinu, tu Beograđanku, te joj poručio da zajebaje nekoga drugoga i spustio slušalicu. Noramalno, to me je razbudilo. Došlo mi je iz guzice u glavu da bi to stvarno mogla biti Pascale Delpech; živila je u Beogradu i prevodi s srpskoga, zar ne? Jebote, koji sam kreten!, ponavljao sam i lupao glavom o pločice. Uto opet zazvoni telefon, a ja se počmem izvinjavat i prije što sam joj čuo glas. Da, bila je to Pascale, i dok sam joj se izvinjavao sve dolje do metroa i cijelim koritom Seine, ona mi je ispelovala kompletan tekst. Trebalo mi je više od dvadeset minuta da sve to pohvatam. Cijelo je vrijeme bila majčinski strpljiva. Jednom riječi – predivna.
     Enki Bilal me je primio rado, čak sam mu i kućnim prijateljem postao. Osigurao mi je randevue u Dargauda i Futuropolisa, pa sam s Claudeom Moliternijem i Jean-Marcom Thévnetom potpisao predugovore. Pariška priča otegla se punih šest mjeseci i skoknuo sam do Juge, da vidim porodicu, okrijepim se, prije no što se ozbiljnije uhvatim posla. Već sam ispričao kako je ta pariška avantura završila.

     Spoj si vrednosnog obožavanja klasičnog narativnog stripa u svojoj knjizi i istovremeno odbijanja da sam radiš takvu vrstu stripa, kako to miriš u sebi?
     Gdje da radim te stripove, i za koga? Naracija klasičnog stripa je mrtva, kao i sam sindikalni novinski strip. Posljedni veliki sindikalni strip, dakle američki, bio je Calvin & Hobbes Billa Wattersona. Njegovo gašenje poklopilo se lupom zadnjeg čavla o lijes sindikalnog stripa. Ostale su samo nepregledne šume comic-bookve. Poetika te celuloze nije mi nimalo napeta. Sam kažeš da su suvremeni stripovi grafičke novele, oslobođene svega onoga što nas je odgojilo i od nas napravilo stripofile, pače stripomane, kakvi smo danas. No usprkos tome, već sam rekao, vječno sam vjeran tim klasičarima, stalno su mi u mislima i nedaleko mene, pak, odobravajući ili ne, vire mi preko ramena, dok gradim vlastitu strip poetiku. Koja je skroz autorska, a ne sindikalna, niti urednička. Mir je u meni, iako se to, na prvu, ne bi reklo.

     Kažeš na jednom mestu da su snovi, a tvoji stripovi prepuni su snoviđenja, posledica šoka, a ne sreće?
     Da, snovi se rađaju u procjepu koji nastaje kada te premjeste iz prvobitnog kućišta (gdje si prihvato život) na pustopoljinu sistema općeprihvaćenih vrijednosti. Šok nad tom provalijom gnijezdi vječni nemir u tebi, hrani tvoju podsvijest. Ranjen si zavazda. Nisu Njemci blesavi kada za san kažu – traum.
     Svi pioniri su bili svjesni toga. Od Cervantesa, pa do McCaya i Harrimana.
          Kad procijedim sve što je prošlo kroz mene, na mrežici sita ostaju zanavijeke: Princ Valijant, Rip Kirby, Rasti Rajli, Maurovićevi westerni, Mali Nemo i Krazy Kat. Sva moja strip estetika i poetika smiksana je od vjerovanje u dva strip boga (Winsor McCay i George Harriman) i četiri strip sveca (Foster, Raymond, Godwin i Andrija). Sam sâm sebi podigao i zadao visoko ljestvicu koju uzaludno, eto, već godinama pokušavam barem primirisati. Živjeti takav san je prilično šokantno, a sanjati život još je i veća trauma. Sve moje strip priče posljedica su te snene neuhranjenosti.
     Ipak, bez ožiljaka snova, ne dam ništa od sebe.


     (Intervju je objavljen u skraćenom obliku u nedeljniku
     „Vreme“ br. 1162, Beograd, 11. Aprila 2013)

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.