ARHIVA VESTI ZA MAJ - SVIBANJ - MAY, 2014. GODINE
Godina izlaženja: XVI • Uređuje: Zlatko Milenković • email: stripvesti@gmail.com
prethodni mesec - arhiva - sledeći mesec
 EDIT-COMICS U OŠ TENJA |
31.05.2014.
|
Piše: Žaljko Gašić |
||
U osnovnoj školi Tenja, 9. i 10. svibnja 2014. održane su radionice stripa i filma u okviru projekta EDIT–COMICS, koji uz potporu Ministarstva znanosti, obrazovanja i sporta RH realiziraju Udruga ljubitelja stripova StripOs Osijek i Udruga ljubitelja filma RARE Vinkovci.
Do sada su provedene radionice u Gradskom muzeju Vinkovci na Noći muzeja, te OŠ Grigor Vitez u Osijeku. Ovaj vikend bili smo s učenicima OŠ Tenja, a potom 12. i 13. svibnja, učenici OŠ Nikole Tesle Mirkovci imati će priliku naučiti na kreativan način osnove filma i stripa u okviru ovog zanimljivog projekta. Posjetom Arheološkom muzeju u Osijeku dan prije, osnovnoškolci iz Tenje s nastavnicom Silvijom Škobić i muzejskim pedagogom Denisom Detlingom osmislili su ideju za strip, odnosno film. Do kraja mjeseca organizirano je predstavljanje udruge StripoS izložbom u Gradskoj knjižnici Vinkovci, te predstavljanje festivala DORF u caffe bar Voodoo u Osijeku.
Radionice vode Nenad Barinić (StripOS) i Anton Papić i Filip Meštrović (RARE). |
||||
| VESELI ČETVRTAK NEWS |
31.05.2014.
|
Press: Veseli četvrtak |
||||
Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda. Edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veće sličice naslovnih strana možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!! |
||||||
| STRIP: CANE |
31.05.2014.
|
Autor: Goran Milenković |
| KONKURS 12. SALONA STRIPA |
30.05.2014.
|
Press: SKC BG |
|
12. MEĐUNARODNI SALON STRIPA 25 – 28.09.2014. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2014. Adresa za slanje radova: SKC, Srećna Galerija MEĐUNARODNI SALON STRIPA Kralja Milana 48 11 000 Beograd, Srbija Propozicije za učesnike: • Pravo učešća imaju autori svih uzrasta. • Kandidat, rad na konkurs šalje poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese) • Autor crteža, kao kandidat, može podneti samo jedan rad u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata. • Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada. • Tema, žanr i autorski pristup konkursom nisu zadati. • Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...) • Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja. • Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS ZA 12. MEĐUNARODNI SALON STRIPA koja se može preuzeti OVDE ili sa www.skc.rs ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. • Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4) Napomena: Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje • Žiri će pristigle radove selektovati za veliku izložbu i zvanične nagrade Salona. Nagrade: • GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 eura) • Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika • Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika • Nagrada za najbolji scenario (ideju) • Nagrada za najbolji crtež • Specijalna nagrada žirija za inovaciju Takmičari do 15 godina starosti: • MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji) • Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju • Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz • Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora Nagrade prijatelja i sponzora Salona Dodatne informacije:www.skc.rs http://www.facebook.com/comicsfest e-mail: srecnagalerija@skc.rs tel: 011/ 360 20 44 |
|||
| POZIVI NA SARADNJU |
30.05.2014.
|
Priredio: Svet stripa |
|
Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do nedelje, 29. juna 2014. godine, a pravila su sledeća: 1. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta. 2. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika. 3. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova u obimu od 1 table do 8 tabli. Uz radove, autori treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor...), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor...), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela. Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 formatu. Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reviji Kiša. Pored toga, početkom jula biće organizovana izložba odabranih radova na Međunarodnoj strip-konferenciji „Kragujevac, 2014. godine“. Radove slati isključivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com Pobedniku konkursa darivaće se plaketa „Branko Plavšić“. Budžet ovog projekta ograničen je, što znači da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nagradu za pobedu na konkursu, kao ni nadoknadu za objavljivanje u reviji, ali za sve objavljene radove biće obezbeđen autorski primerak, kao i mogućnost stalnog angažmana u reviji. S poštovanjem, SVET STRIPA |
|||
| POZIVI NA SARADNJU |
30.05.2014.
|
Priredio: SCM |
|
Пропозиции: -Право на учество имаат сите автори од цел свет, без разлика на полот и возраста; -Должината на стрипот да биде од 1 до 6 табли, и тоа на А4 формат, (мин.300дпи ако се испраќа по електронски пат). Доколку стрипот е на една страна треба да биде со најмалку 5 сликички НАПОМЕНА :Доколку стрипот е во боја , препорачливо е истиот да се испрати преку пошта или достави лично. -Стриповите нема да бидат вратени, .Со самото испраќање организаторот се стекнува со право да ги објавува и презентира заедно со авторите во склоп на промоција на своите активности. -Авторите коишто ќе испратат свои стрипови влегуваат во комбинација за обезбедување на пат, сместување и исхрана во текот на 12 Интернационален салон на Стрип „Велес 2014“(средината на октомври) -Tемата на стрипот е слободна.Секој автор (билo цртач, туш ,колор ) може да учествува со само еден стрип; Исклучок има за сценаристите каде се дозволува да едно лице направи сценарио за повеќе стрипови. -Учесниците коишто се во основно образование треба да се насочат кон своите основни училишта заради раширување на информацијата, организирано пријавување како и избор на тема за цртање. -На еден стрип можат да работат повеке автори (притоа да се напише кој што направил: сценарио, молив, туш...) -Заедно со стрипот да се испрати лична биографија (име и презиме со фотографија, дата на раѓање адреса, и држава од каде е авторот ,е маил како и година кога е стрипот нацртан..Исто така на сите стрипови треба бидат наведени авторите како и називот на стрипот. Пристигнатите стрипови, без овие информации, нема да бидат земени во предвид за награди. -Стриповите од македонски автори(со исклучок на сценаристите) треба да бидат на македонски јазик и кирилско писмо. -Сите пристигнати стрипови ќе бидат земени во конкуренција за излагање во склоп на изложбата во склоп на Салонот на стрип со реална можност за друг вид на промоција -Пристигнатите стрипови ќе бидат разгледани од тричлена интернационална комисија којашто ќе направи избор и ќе ги предложи следните награди: • Прва награда, 200 ЕУ* ''Златен стрип '', и диплома за прво место. • Втора награда, диплома за второ место. • Трета награда, диплома за трето место. • Награда за најдобро сценарио, диплома. • Награда за најдобар млад автор до 18 години, диплома. • Други специјални награди Рокот за испракање е до 15-ти Септември 2014 година,Тие може да се испратат на a) Адреса: Стрип Центар на Македонија – Велес (за конкурсот) Ул. Васил Горгов, бр.78 ,1400 Велес ,Република Македонија б) Или преку Е-маил: comicmk@yahoo.com За повеќе информации може да се јавите на телефон 0 766697 Comic Centre of Macedonia - Veles www.comicscenter.mk Announces: OPEN COMPETITION for 12th Comic Showroom VELES 2014 Propositions: - The competition is open to all comic artists from all over the world. - Entries must be 1-6 pages long. If the entry is only one page long it must have at least 5 panels. - Entries must be sent in A4 format (21x29,7cm). Please send only quality print copies (300 dpi). The submitted prints will not be returned! - No specific theme is set. - The storytelling in the comic can be written in any official language. - Each visual artist (pencil, inker, colorist or letterer) can take part with only one submission, while each scenarist can enter with more than one submission. - The same comic entry can be submitted by more than one artist. - Each participant must send: photography, short biography, personal address, telephone, e-mail and additional info of the year when the comic is made. Without this the submission will not be evidenced! - All submitted comics will be presented properly and will take part in the official comic showroom in Veles; and will be considered for other possibilities of promotion as stated in the Comic Centre’s policy. - With the act of submission the author/s is/are passing the rights of publishing in any form to the Comic Centre of Macedonia. - The entries will be reviewed by three member international jury. - The jury will give the following awards: 1st award: “Golden Comic”, 200 EU and Diploma; 2nd and 3rd award: Diploma; Best scenario award: Diploma; Award for the youngest author: Diploma; Award up to 18 years: Diploma. - The deadline for entries is September 15th, 2014. - The comics can be sent via postal service or e-mail. Postal address: Comic centre of Macedonia “For the comic competition” Vasil Gjorgov Street 78 1400 Veles, R Macedonia E-mail: comicmk@yahoo.com For more info: ++ 389 075 666 979 www.comicscenter.mk |
|||
| POZIVI NA SARADNJU |
30.05.2014.
|
Piše: Marko Serafimović |
|
Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove godine po šesnaesti put manifestaciju "Balkanska smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 27-29. juna 2014. godine u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra i Narodnog Muzeja u Leskovcu. Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu, čiji će dobitnik biti predsednik tročlanog žirija za dodelu ostalih priznanja. Svi pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija nekoliko strip časopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova. Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, ali oni neće ući u konkurenciju za dodelu nagrada). U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri. Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima. Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu: Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ Leskovački Kulturni Centar Trg Oslobođenja 101 16000 Leskovac najkasnije do 01. juna 2014. godine. Originali su poželjni, ali je moguće slati i kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu balkanska.smotra.stripa@gmail.com gde je moguće dobiti i dodatne infomacije. Blog festivala: http://balkanskasmotra.blogspot.com/ |
|||
| 8. MAFEST |
29.05.2014.
|
Piše: zmcomics |
|
Tradicionalno, s godinom pauze, poslednja sedmica maja mi je rezervisan za Makarski festival stripa MAFEST. Osmo izdanje je došlo nakon jednogodišnje pauze, sveže, bogato i zanimljivo... Puno poznatih autora među specijalnim gostima, lovaca na talente, domaćih autora, fanova... Takođe tradicionalno, napravim veliki foto izveštaj, i postavim ga na Facebook, jer na sajtu je to skoro neizvodljivo... Fotografija ima 341, hronološki su poređane i zbog obima posla nisu ništa posebno retuširane i sređivane pa se kvalitetom i razlikuju... Ali, verujem da vam to neće smetati...;) Eto, to mi je bilo i "opravdanje" što Strip vesti desetak dana unazad nisu bile ažurirane. Od sutra, krećem sa svakodnevnim postavljanjem novih priloga...;) Možete foto izveštaj pogledati na mom ličnom Facebook profilu: www.facebook.com/zlatko.milenkovic/media... ...kao i na Facebook stranici Strip vesti - dostupno vam je čak i ako nemate facebook nalog: www.facebook.com/media/set...
|
|||
| "STRIPOLIS" No. 05. |
16.05.2014.
|
Press: Stripolis |
|
Peti broj časopisa "STRIPOLIS" donosi stripove autora poput Mladena Đurovića i njegov strip "LE PAS". Radove ovog autora dugo niste mogli videti i pravo nam je zadovoljstvoda ga baš mi posle toliko godina predstavljamo u punom svetlu. Nećemo preterati ako kažemo da je strip koji publikujemo na 18 stranica u koloru pravo je malo remek delo. Naravno, ovo je njegovo prvo objavljivanje. Veteran francuskog stripa Edmon Bodoan predstavlja se takođe prvi put našoj publici sa kompletnom pričom pod nazivom "PUT SVETOG JOVANA" na 87 stranica. Osim autora ovih stripova videćete radove Pabla Auladelja, Đuana Kornelja, Emre Orhuna i mnogih drugih koji će vas prijatno iznenaditi. Kao i uvek i ovoga puta objavljujemo autorski tekst našeg poznatog strip publiciste Zorana Đukanovića. Ovoga puta radi se o "TOP 10". Kako to izgleda možete pogledati ovde: Odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku. Otisci kao i povez su odlični. Ukupno ima 164 stranica od kojih su 40 u punom koloru. Format A-4. Cena 600 dinara + p.t.t. troškovi Kontakt telefoni: tel. +381 23 567 853 • mob. +381(0)64332 4 921 • e-mail: djukicbranko@yahoo.com Ovako niskom cenom želimo da budemo svima dostupni, kako bi ovaj projekat videlo što više ljubitela stripa. To je želja i svih autora koji su učestvovali u njemu. Urednik Branko Đukić |
|||
| MEĐU ALTERNATIVNIM SVETOVIM |
16.05.2014.
|
Piše: Ilija Bakić |
|
MEĐU ALTERNATIVNIM SVETOVIMA „Žig petokrake“ Srboljub Nikić; izdavač: Centar za kulturu „Gradac“ Raška U FOKUSU U korpusu strip umetnosti, alternativni, „andergraund“ ili autorski strip su nerazmrsivo povezane kategorije koje se opiru pojedinačnom definisanju. „Andergraund“ strip ima svoje korene u Američkom strip pokretu koji je tokom 1960-tih bio izraz otpora državnoj cenzuri ali i još jedan odraz buntovništva mladih generacija. Alternativni i autorski strip karakteriše otklon od važećih pravila odnosno insistiranje na individualnim interesovanjima, ludizmu, eksperimentima i iskušavanjima granica strip medija. Sve tri kategorije, pak, stoje nasuprot korporativne strip zabave. Na ovdašnjim prostorima alternativni-andergraund- autorski strip sporadično se javlja tokom 1970-tih u radovima pojedinih avangardnih umetnika a tokom 1990-tih, zahvaljujući radovima (umnožavanim pretežno fotokopiranjem i distribuiranim individualno) niza mladih stvaralaca, postaje jedan od stubova strip scene uvažavan kao relevantna pojava i u širem okruženju. Dve decenije kasnije broj ovakvih izdanja vidno je manji pa je pojava „Žiga petokrake“, debitantskog ostvarenja Srboljuba Nikića (1971) prijatno iznenađenja, tim veće što dolazi van centara strip produkcije (demetropolizacija stripa bitna je, kasnije potisnuta, tekovina alternativnog stripa 1990-tih). Ovo delo, pak, kako zapaža recenzent Zoran Stefanović, korespondira, osim sa delovanjem beogradske umetničke strip grupe „Kosmoplovci“ i radovima članova „Vršačkog strip pokreta“ Danila Milošava Wostoka i Borislava Grabovića Grabowskog, i sa iskustvima neoavangardnog pokreta Signalizam, kako po samom duhu tako i vizuelnim izražajnim sredstvima i tehnikama. REČ KRITIKE U podnaslovu „Žiga petokrake“ stoji „Grafički roman“, što je kategorija opšteprihvaćena poslednjih decenija, koja označava umetnički ambicioznija strip ostvarenja spram korporacijskih standarda (u okviru kojih, ipak, egzistira); ovaj termin u slučaju „Žiga...“ može se smatrati i kao svojevrsna provokaciju jer ovo delo ne pripada korporativnom svetu pa nema potrebu da poštuje njihove klasifikacije. „Žig...“ je priča u kojoj paraleno postoje elementi naučne fantastike, društvene satire odnosno fantazmagorijskog odmaka od realnosti. Tako se postupci ludog naučnika-genija koji uspeva da stvori drugačiji život mešaju sa ulaskom u pukotine sveta koje vode u druge realnosti, melanholija i ljubav sa cirkuskim i pozorišnim predstavama, tajne službe sa božanstva, „hodajuće žito“ sa pravim ljudima i sve to dok petokrake blistaju na čelu tvorca i njegovog genetički skovanog čeda. Krajnji rezultat je nelinearno pripovedanje zapleta koji svakako traži svu čitaočevu pažnju i pleni ležernošću koja bez oklevanja slaže raznorodne fantastičke linije. Šarm nekonvencionalne priče ima adekvatni vizuelni oblik u tzv novoprimitivnom crtežu koji insistira na rudimentarnosti oblika, na krokiju umesto studije, bez poštovanja zanatskih principa proporcija, perspektiva ili senčenja. Otuda, na prvi pogled, „Žig...“ liči na crtanku, na skice iz kojih bi mogle da se razviju komplikovanije slike. No, taj utisak je varka autora koji besprekornim likovima pretpostavlja karikature, nesavršene i manjkave ali, i njegovi junaci su upravo takvi, daleko od sterilnog savršenstva, od zaokruženosti ličnosti, od promišljenosti postupanja. Rečju, „Žig petokrake“ je uspela umetnička provokacija, izlet u prostore slobodne improvizacije, poštovanja i izigravanja žanrovskih pravila i ikonografija, uživanja u ludizmu i radosti stvaranja. („Dnevnik“, 2014) |
|||
| INTEGRAL VELIKOG BLEKA |
15.05.2014.
|
Press: Strip vesti |
||
Novo, dugo očekivano, izdanje Velikog Bleka!!! Napokon, na jednom mestu epizode koje je Bane Kerac crtao, na sebi svojstven način, u nastavcima za Strip zabavnik. Integral donosi dve kompletne epizode "Divlja mačka" i "Slomljeno srce", ima 128 strana, štampan je na voluminiziranoja (žućkastoj) hartiji i u tvrdom povezu. Tiraž je mali, svega 500 primeraka, tako da je preporuka da požurite sa kupovinom.... a dok ne obezbedite svoj primerak, zadovoljite se čitanjem pogovora koji vam prenose Strip vesti!!! Tradicija licencnih stripova u produkciji jugo-slovenskih izdavača počela je mnogo ranije nego što se uobičajeno misli. Uglavnom, svi se vezuju za redovno pojavljivanje epizoda Velikog Bleka u Lunovom magnus stripu osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, ta priča je startovala 1978. godine. Svetozar Obradović je iskoristio pauzu koju je dobio odlaskom saradnika Baneta Kerca u JNA da se poveže sa crtačem Brankom Plavšićem. Na inicijativu Sretena Draškovića, urednika u Dnevnikovoj izdavačkoj delatnosti, izabran je Veliki Blek kao eksperiment. Problema za dobijanje licence nije bilo, pošto je ogromna Dnevnikova stripska produkcija gutala sve što se proizvede i već je počela da opterećuje strane partnere. Epizode "Gužva u Bostonu" i "Blago Zelenih Močvara" premijerno su objavljene u Lunovom magnus stripu u martu i aprilu 1978. godine. Prvobitna namera je bila da se povremenim objavljivanjem YU Bleka popune rupe koje bi se eventualno pojavile u produkciji. Ali, odziv publike je prevazišao očekivanja redakcije i uredništvo je, predvođeno Sretenom Draškovićem, preduzelo korake da se domaća produkcija učvrsti i pretvori u redovnu pojavu. U skladu sa tim, unapređen je dotadašnji ugovor sa stranim partnerom tako da je Dnevnikova produkcija tretirana kao ravnopravna produkciji iz Italije i Francuske. Na osnovu toga, Dnevnik je, prvi u tadašnjoj Jugoslaviji, otvorio radno mesto "crtač stripa". Branko Plavšić je primljen u stalni radni odnos i tako postao prvi "zvanični" profesionalac. Redakcija nije gajila iluzije da sa jednim crtačem i jednim honorarnim scenaristom može da izdrži tempo od jedne sveske mesečno. Pripreme za formiranje ekipe su počele tako što su obavljeni razgovori sa skoro svim tada relevantnim crtačima razbacanim kod različitih izdavača. Malo po malo, profilisan je mali, ali odabran tim koji je postao jezgro produkcije. U januaru 1982. godine počele su da izlaze epizode koje su nastale iz pera Svetozara Obradovića, a na hameru Branka Plavšića i Sibina Slavkovića (potpisanog kao S. Žunjević). Kažemo hameru, jer je, po ugledu na Marvel i DC Comics, Dnevnik kupio veliku količinu Schoeller hamera i na njemu bojom koju ne registruje reprokamera odštampao "formular" za crtanje i tako obezbedio da format svih crtača bude uniforman. U toku produkcije, kroz tim YU Bleka su prošli mnogi crtači i scenaristi. Neki sa više, neki sa manje uspeha kod čitalaca, ali to nije uticalo na tempo koji je bio prilično ustaljen. Broj scenarista je bio u velikoj disproporciji sa brojem crtača. Pored Obradovića, scenarija za YU Bleka su pisali Petar Aladžić, Ivan Ilić i M. Milanović. Kao crtači, na Bleku su se izređali mnogi autori, čak i neki koji ni po kakvim kriterijumima ne bi trebali da budu tu, ali pravila produkcije su bila neumoljiva. S druge strane, neki kvalitetniji crtači su prešli na druge projekte i redakcija Dnevnika je imala problema da crtački tim osveži kvalitetnim kadrom. Od onih koji su održavali kvalitet treba istaći Pavela Kozu, Marinka Lebovića, Slavka Pejaka, Miodraga Ivanovića, Ahmeta Muminovića, Ljubomira Filipovskog... I ostali su imali svoje svetle trenutke, ali im je crtež varirao u zavisnosti od "dedlajna" koji su dobili, i često se dešavalo da im epizode imaju samo prihvatljiv nivo.
Prvu epizodu "Divlja mačka" napisao je Toza Obradović kao širi sinopsis, a Kerac je razrađivao temu i dijaloge u skladu sa svojom mesečnom normom i ritmom izlaženja. Pošto nije mogao da zamisli da crta strip bez atraktivnog ženskog lika, Bane je kreirao lik Tigrice od Džajpura. U toj epizodi, Kerac se još i držao nekih nepisanih "pravila" ali su nesporazumi sa lektorima osetljivim na iskakanje iz stereotipa postajali sve češći. Pravo mu budi rečeno, Kerac ih je često i nepotrebno izazivao prepravljajući ionako blesave "psovke" (kape mi dabrove) u još blesavije (kape mi dabrove sa našivenim repom rakuna), a prekomernom upotrebom uličnog jezika ih je posebno izluđivao. Do prekida filma je došlo kada je reč "krampača" zamenjena sa "muškobanja" i Kerac je rešio da sledeću epizodu uradi samo pod uslovom da ima pravo na superviziju finalnog teksta. Zbog Obradovićeve prezauzetosti, Kerac je na sebe preuzeo kompletan scenario i tako dobio priliku da Blekov lik skroz potčini sebi. Prvo što je uradio bilo je to da izbaci Profesora i Rodija iz priče jer je želeo da strip oslobodi elemenata za dečji uzrast. Kompromisno ih je ubacio kao pasivne slušaoce priče o prvim danima Blekovog dolaska na američki kontinent i počeo da gradi lik Bleka suprotan od "dozvoljenog". U epizodi "Slomljeno srce" prvi put su se pojavili krv, scene sa otvoreno prikazanim seksom, žestoka kritika kolonijalnog osvajanja i istrebljivanja indijanaca i vidljivo izbegavanje osnovnih Blekovih tema kao što su patriotizam, kolektivno herojstvo i agresivno moralisanje što je, naravno, zgrozilo konzervativni lektorski tim. Srećom, autoritet iznad njih je bio Drašković koji je imao osećaja za tadašnja savremena kretanja u stripu i koji je tolerisao Kerčeve sitne ispade (prekidače za struju na zidovima i ručne časovnike). Počevši od Male Šape koja je praktično indijanska verzija Kerčeve Cat Claw, preko indijanskog poglavice obrazovanog na Oksfordu i Otava Tea, koji je Kerčev omaž romanima Karla Maja do Poručnika Dedheda kojeg se nijedan horor film ne bi postideo, likovi u epizodi su sve samo ne uobičajen dijapazon nužnih prijatelja i predvidljivih negativaca. One manje "važne" uloge, Kerac je dodelio svojim prijateljima iz redakcije. Posebno mesto zauzima Branko Plavšić u ulozi trapera Brendija od koga je kasnije nastao Keli Brando. Plavšić je vrlo rado tuširao "svoj" lik, dok je Marinko Lebović bio "zadužen" za crtanje životinja (nastavak tradicije crtanja automobila u Kobri). U ovom reprintu je tekst malo osavremenjen da bi se premostilo vreme proteklo od prvog objavljivanja. I, pošto više nema lektora sputanih auto-cenzurom, iskorišćena je prilika da se iz originalnih skriptova povade "psovke" i vrate na svoje mesto. Tužniji deo priče je kvalitet otiska. Posle gašenja Dnevnikove izdavačke delatnosti devedesetih godina, svi originali YU Bleka su potrpani u nekoliko ormana koji su stajali neobezbeđeni u predvorju redakcije. Većina crtača je preuzela svoje originale, ali je Kercu kasno javljeno da se taj materijal nekontrolisano razvlači. Kada je on stigao, njegove dve epizode su već bile ukradene. Divlja mačka je skenirana sa pristojnog otiska iz italijanskog izdanja, ali je za epizodu Slomljeno srce već bilo poteškoća da se nađu primerci Strip zabavnika odštampani na minimalno korektnom nivou. Skeniranje i čišćenje je bio težak posao, ali je zahvaljujući g. Atili Juhasu uspešno obavljen. U svakom slučaju, Veliki Blek Baneta Kerca je deo uzbudljive istorije ex-jugoslovenskog stripa i zato je vredan da bude prezentiran u ovakvom obliku albuma koji objedinjuje razbacane epizode. B. Z. |
||||
| IZLOŽBA: KROZ VEKOVNIKE |
14.05.2014.
|
Piše: System Comics |
 |
||
| NOVO IZDANJE BESNE KOBILE! |
14.05.2014.
|
Press: Besna kobila |
|
U PRETPLATI by Besna kobila Nakon dve godine od prvobitne najave, uspeli smo da naš domaći prvenac pripremimo za ulazak u štampariju i, moram vam reći, mnogo smo ponosni što smo održali obećanje. Peti grafički roman Besne kobile biće, dakle, Korporativni pandemonijum Zorana Penevskog (scenario) i Aleksandra Zolotića (crtež). Reč je o retrofuturističkom grafičkom romanu zasnovanom na postojećoj podeli radnih obaveza u današnjem svetu, u kojem su logoi postali beleg, znak raspoznavanja i sama suština bića onog dela čovečanstva koji se privoleo redu. To je ekspresivna i mračna vizija sveta u kojem su uspon i pad neraskidivo vezani za iluzije koje stvaraju moćnici. Verujemo da je Korporativni pandemonijum takvo delo da bi se njime ponosili i veliki inostrani izdavači: nema sumnje da Zolotićeva vešta slikarska ruka otvara novo poglavlje srpskog stripa. Za prijatelje Besne kobile pretplata traje od 01. maja pa do izlaska knjige iz štampe (+ - 15. jun). Po izlasku iz štampe, naručeni primerak ćemo poslati na adresu kupca (važi samo za Srbiju) a može se organizovati i lično preuzimanje. Pretplatna cena je 1000 RSD. Dovoljno je da popunite opštu uplatnicu, pod uplatilac čitko upišete vaše podatke (i adresu!), pod svrha uplate – pretplata za domaći strip, pod primalac – IP Besna kobila, Branka Pešića 20, 11080 Zemun, pod valuta – RSD, pod iznos – 1000, a pod račun primaoca: 330-4010733-61. U cenu su uračunati i eventualni troškovi poštarine. Na kraju, ne bi bilo zgoreg da nam na naš e-mail info@besnakobila.co.rs potvrdite uplatu i u samom mejlu još jednom, za svaki slučaj, napišete svoju adresu na koju ćemo vam poslati Korporativni pandemonijum. Pretplatnici će uz knjigu dobiti i potpisani print koji će Aleksandar Zolotić uraditi samo za ovu priliku. Evo i tehničkih podataka: Z. Penevski & A. Zolotić KORPORATIVNI PANDEMONIJUM Broj strana: 96 Štampa: duoton Format: B5 Povez: tvrdi Planirani izlazak iz štampe: 15. jun 2014. |
|||
| STRIPOLIS #5 |
11.05.2014.
|
Piše: Branko Đukić |
|
Iz štampe je posle dužih najava konačno izašao peti po redu časopis "STRIPOLIS". Kao i uvek on donosi mnogo noihe ne publikovanih stripova na ovim prostorima, intervju sa domaćim autorom kao i autorske tekstove... Nadamo se da našu vernu publiku, koje je sve više nismo razočarali i da ćemo iz broja u broj sticati nove poklonike ovog časopisa. O detaljima kao što su broj stranica, autori stripova i cena, saznaćete u sledećim "STRIP VESTIMA". Za sada samo toliko. Nastaviće se... |
|||
| POST SCRIPTUM (139) |
11.05.2014.
|
Piše: Zoran Đukanović |
||||||||||||||||||
Sean Gordon Murphy Interview: EKSPRESIVNA SLOBODA POKRETA Sean Gordon Murphy (Šon Gordon Marfi, 1980) je gost na predstojećem MaFestu, festivalu stripa u Makarskoj koji već godinama vodi sjajni Darijo Antunović. To je bio povod, a suštinski razlog je moje već započeto bavljenje impresivnim radom ovog mladog autora. Kažem autora jer njegove snažne crtačke interpretacije obezbeđuju autorski status čak i onda kad radi po scenarijima drugih. Radio si sa scenaristima iz prve lige u domenu stripa, Jasonom Aaronom, Grantom Morrisonom i Scottom Snyderom (sa Snyderom na dva projekta) i kao kompletan autor. Za manje od decenije dosegao si artističku zrelost. Našao si se među visoko traženim DC crtačima razvivši izrazito ekspresivnu kombinaciju realističke i groteskne stilizacije koju karakteriše gustina slobodnih tananih linija. Da li je upravo ova stilizacija jedan od razloga da ne poveravaš tuširanje svojih stripova bilo kome sem sebi? Počeo sam kao tušer svojih olovki jednostavno zato što se ova dva posla odvojeno plaćaju u Americi, na taj način zarađujući više. No, ubrzo sam se zaljubio u četkicu i pero. Uskoro sam bio u stanju da ograničim upotrebu olovke postajući ekspresivniji pri tuširanju. Nikada nisam imao drugog tušera niti nameravam da ga potražim. Učestalo pominješ tri ključna uticaja na tvoj rad - Billa Wattersona, Jorgea Zaffina (1960–2002)i Sergia Toppija, trojicu majstora koji su stilski, međutim, udaljeni jedni od drugih. Možeš li nam objasniti šta ti vidiš i osećaš u njima? “Calvin and Hobbes” su moj omiljeni strip u scenarističkom i crtačkom smislu. Duboko poštujem Wattersona zato što je bio u stanju da crta i karikaturalno i realistički u istom stripu, što nije lako. A sve je radio sam, što me dodatno impresionira. Obožavalac sam Zaffina jer je konstantno istraživao slobodu u pokretu i ekspresivnost uz tešku upotrebu crne, što je za mene beskrajna fascinacija. Prečišćavanje u crtežu je očigledno put za većinu umetnika, Zaffino, međutim, pokazuje da ima toliko puno da se istražuje kada gradite lepotu iz nereda. Opsesija pak s Toppijem je pomalo nalik mojoj naklonosti prema Zaffinu (varujem da je i on bio Toppijev fan), s tom razlikom da je Toppi bio manje zainteresovan za naraciju, a više za ilustraciju, dok je moj fokus na pripovedanju. Imam Toppija na umu dok radim, pokušavajući da svaka stranica ima vlastitu vrednost i kada je posmatrate zasebno.
Delimo ljubav prema “Breaking Bad”. Šta tebe privlači u toj TV seriji? Privlače me savremene priče još više od SF-a, uvek su me interesovali krimići. "Breaking Bad" je remek-delo, a ono što me posebno privlači je da ruši pravila američke televizije, nije serijalizovan na način na koji su to druge serije. Primoravao je gledaoca da čeka mesecima sve dok nove epizode nisu bile gotove, a publika je bila dovoljno odana da im se vraća. Podseća me na čekanje čitalaca stripa na trade paperback knjige, što je promena u odnosu na mesečno sakupljanje naslova. To su čitaoci za kojima tragam, poželjna ciljna grupa. Tvoj lični crtački stil eksplodirao je tokom tvog rada na “Hellblazeru”. Tada si postao to što jesi danas. Jedinu stilsku eksploziju koju mogu da nađem za upoređenje je unutar “Shade, the Changing Man”, gde se eksplozivno oslobodio tadašnji stil Chrisa Bachaloa (od koga se, u međuvremenu, Bachalo znatno udaljio). Takođe, tvoje vladanje kompozicijom stranice zadobilo je punu zrelost već tada, na stranicama “Hellblazera”. Šta se desilo u tom trenutku koji mi se čini toliko odlučujućim? Često me porede sa starim Bachalovim stilom. Nikada, međutim, u to vreme nisam video njegov pređašnji rad, sve dok par godina unazad. Kada sam ga video, pomislih wow, izgleda kao da sam od njega krao! Verujem da smo obojica učili od istih učitelja kao što su Toppi i Sienkiewicz. Ono što je mene nagnalo da se zaputim tom stazom je da sam bio umoran od “kućnog stila” velikih izdavača, tog osnovnog američkog stila koji srećete posvuda u mainstreamu superherojskog stripa. Bio sam prepun želje da počnem da se izražavam pomoću milion različitih tehnika i “Hellblazer” je trenutak kada je brana pukla. Jedan od najimpresivnijih aspekata u tvom radu je tvoje majstorstvo sekvence, kreiranje sekvenci koje se protežu na više stranica. Neke od njih ostaju duboko urezane u čitalačkom pamćenju, kao na primer ona u prologu za grafički roman “Joe the Barbarian”. Reč je o pravom bravadu koji se proteže od scena na groblju, zatim kretenja kroz Joeovu kuću (tokom koga smo zaista mogli da čujemo kišu!), pa sve do ulaska u onostrani svet. Pored toga što si konstruisao čitav tlocrt kuće, šta je bio tvoj pristup u stvaranju ove nezaboravne sekvence na osamnaest stranica koje počinju i završavaju se sa dve duplerice? Svestan sam činjenice da si napisao sjajan esej u pogovoru za “Joea the Barbariana” sabranog u knjigu.
U pogovoru, kad objašnjavaš to opčinjavajuće kretanje kamere kroz kuću Joea Mansona, kažeš da ti je glavni cilj bio postizanje jasnoće. U isto vreme, “tvoja kamera” kreira hipnotičko pripovedanje! Da li ovim možda ovim tvojim rečima daješ da se nasluti odgovor: “ponekad i previše linija... radim tako brzo... hiljadu odluka...”? U čemu je tajna, možeš li da se dotakneš tog čudesnog paradoksa između jasnoće i omamljujućeg u tvom stilu? Postizanje jasnoće je ključ, ali to može biti dosadno. Kada sam siguran da sam jasno postavio prizor, počinjem s iscrtavanjem sve dok se ne drži vizuelni interes. Rizik je ne zaustavititi se pre nego što stvar ode van koontrole. Naravno da ću ponekad otklizati predaleko. Pomaže da se radi na čitavoj stranici kao celini, pre nego zadržavajući fokus na pojedinačnom prizoru. Pomeranje fokusa naokolo pomaže mi da uočim greške i olakšava da odlučim kada je dosta detaljisanja. Varijacije na temu stepenica, čini mi da je motiv koji stalno provejava u tvom radu (“Hellblazer”, “American Vampire - Survival of The Fittest”, “Joe the Barbarian”, “Punk Rock Jesus”, “The Wake”... – jedino ne u “Off Road”). Da li učitavam ili zaista postoji tvoja fascinacija stepenicama, merdevinama koja priziva u sećanje klasične filmove kao što su “The Spiral Staircase”, “Vertigo”? Pozadine su više interesantne kada dodajete mesta gde bi karakteri mogli da odu. Čak i ako karakter ne koristi taj element, volim da dodajem stepenice, vrata, merdevine, stepeništa za evakuaciju u slučaju požara u mnoge od stranica koje kreiram. Crtači stripa imaju sklonost da vide svet kao da je sazdan na jednom nivou. Upravo zato ulažem napor da raslojavanjem horizonta izazovem vizuelni interes kod čitaoca.
Da li je to deo tvoje obuhvatnije vizuelne strategije, neke vrste defamilijarizacije, “oneobičavanja prostora”. Način na koji kreiraš napetost komponujući stanove, sobe, hodnike i stepeništa (takođe scene s vozilima; ljude okružene nagomilanim a napuštenim tehnološkim objektima, arhitekturom)... nije li takvo tretiranje prostora pomalo nalik zatvorima Giovannija Battiste Piranesija ili M. C. Escherovim arhitektonskim zagonetkama? Jeste. Verujem da crtajući na takav način činim mogućim da se uživa u crtežu i priči kada ih iznova čitate, dakle pri čitanju više puta. Kao i u dobrom filmu, volim strip koji u sebi poseduje dovoljno kompleksnosti. Čitalac će otkrivati nove stvari i različite slojeve koje nije video prvi put. Negde oko 2003. godine, ti kao osoba koja je odrasla kao katolik, postaješ ateista. To se odrazilo na tvoj autorski grafički roman “Punk Rock Jesus”. Koliko je on autobiografski? Opisujem ga kao autobiografiju prerušenu u naučnu fantastiku, mada nema nijednog specifičnog događaja direktno preuzetog iz mog života u knjizi. Oblikovao sam svaki karakter kao sredstvo za izražavanje mog osećanja prema životu i religiji. Na primer, Thomas misli više na način na koji sam običavao da mislim (mada nisam bio nasilan); doktor poseduje moju ljubav prema nauci kao zameni za religiju, a mladi klon izražava moju frustraciju koju sam osetio kada sam prestao da budem vernik. U slučaju ponovnog objavljivanja “Punk Rock Jesusa”, da li bi želeo da ga ovaj put vidiš u koloru? Ne, ali ako bi neki izdavač ponudio da ga oboji i objavi na taj način, voleo bih da ga vidim i takvog. Mnogi od mojih čitalaca vole moje crteže u koloru mada sam ja više za crno-bele. Gajim veliko poštovanje prema tvom stavu da merenje uspeha treba da ide sledećim redosledom: sopstveno zadovoljstvo, podrška kritike, prodaja i potom uvažavanje od strane kolega. Ako se vratimo parametru prodaje, da li bi napravio poređenje, koji se tvoj naslov prodavao najbolje? “The Wake” se do sada prodaje najbolje. On je prvi finansijski hit – ostali su se prodavali dobro, ali nisu izazivali podizanje obrva kao što to čini “The Wake”. “Punk Rock Jesus” prodajom nadmašuje “Joe the Barbarian” u nekim zemljama, mada nisam siguran da to važi i za američko tržište. Po prodaji onda dolaze “Hellblazer” i “American Vampire”. Ostali stripovi koje sam radio proteklih godina imali su osrednji uspeh.
Da. Obično ne uživam u hororu. Crtanje monstruma je oduvek bilo teško za mene. Mada je to čudno s obzirom da ispada da sam ukjlučen u mnogo knjiga te vrste u poslednje vreme. Često kažeš kako više voliš naučnu fantastiku avanturističkog tipa od horora. Da li si smatrao da je reč o nesporazumu kad si dobijao učestale ponude da radiš horor stripove zbog intenzivnog korišćenja crne (Zaffinov uticaj?), ili si pak našao “žanrovsko pomirenje” u “The Wake”? Ljudi izgleda izjednačavaju “puno crne” s horrorom. Mada koristim količinu crne uobičajene za evropske standarde, očigledno se ističem u odnosu na američke. Voleo bih da su mi više nudili noir i krimiće proteklih godina, no uvek je postojalo veliko tržište za horor. “Žanrovsko pomirenje” je dosta dobar način da se opiše kako tome pristupam. Na primer, sklon sam da razmišljam o “The Wake” pre kao o naučnoj fantastici nego hororu. To pomaže da kreativno prolazim kroz projekte u kojima bih u suprotnom manje uživao.
Nema puno crtača koji su u stanju da u isto vreme izraze i artificijelno/tehnički i prirodno/pastoralni aspekt stvari. Od “Hellblazera” do “The Wake” ti pokazuješ tu bipolarnu sklonost i sposobnost. OK, malo petparačke psihoanalize, šta je bio uzrok tome u tvom detinjstvu? Odrastao sam u malom gradiću pored jezera, otud moje divljenje prirodi. Ali želeo sam da crtam i tehničke stvari kao najbolji manga crtači. Trudim se da izbegnem da imam Ahilovu petu kad je u pitanju crtačka veština – želim da sam u stanju da se nosim sa svime da se mogu takmičiti s najboljim u branši. Da li ti je poznat rad Dana Barryja na “Flashu Gordonu”, posebno njegov briljantni crtački period između 1951. i 1963? Lepota okeana, vode i podvodnih scena u “The Wake” podseća me na naučnofantastične avanture avanturističkog tipa kakve je Barry bio u stanju da dočara. O, da, volim Dana Barryja. Puno je umetnika iz te generacije bilo u stanju da prikazuje vodu i prirodu. Verovatno bolje no što smo mi danas u stanju. Nisam siguran zašto je tako. Postoji neobičan balans između modernosti i klasičnosti u tvojoj stilizaciji. Takođe između ljutnje i iznenadnosti, s jedne i mira i tišine, s druge strane. Može li se govoriti o tvom crtačkom pristupu kroz upotrebu ovih termina? Jako lepo od tebe da to pominješ! Takva vrsta balansa mi je veoma važna. “Mirno” znači mnogo više kada je suočeno s “nasilnim”, kao što “moderno” znači mnogo više kada je u dijalogu s “starinskim”. Biti dobar u jednom aspektu ovih stvari, a ne i u njemu suprotnom polaritetu čini crtača manje uravnoteženog raspona, što možda dovodi do dodeljivanja tipske uloge, kao kod glumaca. A to je ono što želim da izbegnem. Naglasio si svoju ljubav prema sitnim prizorima s malim akcionim nabojem u sebi. Njih povremeno ugrađuješ u layout stranice. Koja je po tebi njihova funkcija unutar vizuelne naracije i kompozicije table? Za mene, mali ubačeni prizor je vrsta vizuenog polu-takta bubnja. Lep način da se razbije predvidljivost ritma u pesmi. Ako postoji način da se uvede (to je nešto što ću dodati jer scenaristi često nemaju sklonost da razmišljaju kroz “male trenutke”) i ako imam energije, ja ću ga ugraditi u kompoziciju stranice. Crtanje i pisanje u mediju stripa je integralno pripovedanje, simbiotski proces, bez obzira da li to čini jedna osoba ili se događa između dva ljudska bića. Da li imaš moć uživljavanja do tog stepena da bi ignorisao ovu razliku? Da li uvek preferiraš kompletnu autorsku ulogu, poziciju jednog jedinog autora? Najviše volim da sve uradim sam. Kad završim moja sledeća dva projekta tokom 2014. i 2015. godine, planiram ponovo da pišem za sebe jedno duže vreme. Simbiotski proces je nesputaniji kada se sve događa u jednoj osobi. Ja možda nisam tako dobar pisac kao Scott Snyder, ali ono što mi nedostaje u pisanju mogu nadoknaditi crtežom imajući čistiji simbiotski proces u mojoj glavi.
Pažljivo biram ljude u koje imam poverenja. Imao sam problema verujući u grupni rad ranije u prošlosti. Otuda, jedan od ciljeva gradnje karijere bio mi je da opreznije biram sa kim ću se uključiti u grupni rad. Da li si ikada razmišljao da objaviš u knjizi izbor iz eseja koje pišeš za svoj blog na DeviantArt? Verujem da bi neki od čitalaca to jako voleli. Zagovaraš rad na stripu kao posao, a ne kao hobi neshvaćenih umetnika genija. Zašto je za tebe toliko važno da pokažeš stvarni proces koji se odvija “iza zavese”, stvarni proces iza tvog atmosferičnog i emotivnog crteža, želeći da eliminišeš infantilne predstave o stvaranju stripova među početnicima? Imao sam i dosta burnih reakcija na ove eseje, u poslednje vreme ih pišem ređe. Ljudi žele da vide stripove kao paradu, pa kad napišem esej u kome piše da je to biznis, i to težak pri tom, onda neki pomisle da sam negativan. U poslednje vreme pokušavam biti tajanstveniji jer od poklanjanja informacija činim konkurenciju pametnijom. Jedan od razloga da sam se osetio motivisanim da ih pišem je da postoji mnogi umetnici koji govore o stripu kao da je veliki parti, a pri tom su obavezani lošim ugovorima, preopterećeni, nedovoljno plaćeni i nepoštovani su od strane izdavača. Bilo mi je od toga muka da sam morao da kažem nešto.
Na tvom posteru za MaFest nacrtao si na krovu Colu, polarnog medveda iz stripa “Punk Rock Jesus”. U “Joe the Barbarian” uključio si prepoznatljive igračke iz sedamdesetih i osamdesetih. Postoje brojni primeri iz kojih se vidi da je tvoj rad vrlo referencijalan. Koju vrstu zadovoljstva ovo izaziva kod tebe? Dodajem takve stvari jer me zabavlja. Čitava stranica će ispasti bolje ako imam više ličnog ulaganja u predmet. Kada ne crtam po sopstvenom scenariju, obično ću dodati takve stvari bez traženja dozvole. Želiš li još nešto da dodaš? Posle svih ovih iscrpnih pitanja, može ti zvučati kao šala, ali nije. Odlična pitanja! Počastvovan sam količinom istraživanja koje si uradio. Odgovorio sam uglavnom na sve njih i nadam se da odgovori pomažu tvojoj analizi. Hvala opet, i nadam se da ćemo se družiti na MaFestu. :) |
||||||||||||||||||||
| STRIP: INSERTI |
11.05.2014.
|
Autor: Franja Straka |
 Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email. |
| STARENJE REVOLUCIONARA |
10.05.2014.
|
Piše: Ilija Bakić |
||
Prikaz strip albuma „Komunista“ scenariste Predraga Đurića i crtača Majka Galagera; izdavač Rosencrantz, 2013. STARENJE REVOLUCIONARA Strip albuma scenariste Predraga Đurića i crtača Majka Galagera hrabro je nazvan „Komunista“ sa adekvatnom ikonografijom predstavljenom na prednjoj korici - crvena zastava sa simoblima srpa i čekića - odnosno petokrakom sa srpom i čekićem, na zadnjoj korici. Konstatujemo da je reč o hrabrom potezu (bezmalo provokaciji) jer je, u sadašnjem trenutku na ovim prostorima, u pitanju prokažen pojam za šta se može kriviti prošlost ali, delimično, i sveprisutno senzacionalističko pomodarstvo u javnosti iza koga stoje samo floskule. No, Đurićeva se priča ne dotiče proteklih par decenija već se vraća gotovo pun vek u prošlost, u godinu 1921. Jedva tri godine od završetka I svetskog rata u Pečuju, koji je pod okupacijom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u vrelom avgustu proglašava se revolucionarno-narodna Baranjsko-Bajska Srpsko-Mađarska Republika. Na velikom zboru u centru grada za predsednika biva izabran slikar Petar Dobrović, koji odlazi u Beograd da se o Republici dogovori sa premijerom Pašićem. Troje mladih, Aleksandar Štajner, njegova devojka Helena Hajtfogel i zajednički prijatelj Tivadar Kerekeš, poneseni su snagom revolucije, puni optimizma i snova o boljoj budućnosti. Mladost, ljubav, komunizam, bratstvo i jedinstvo naroda, borba protiv kapitalista i terora otuđene vlasti, veliki ideali i strastveni govori izmešani su u neodoljivo romantičnu sadašnjost koja se udiše punim plućima i koja liči na san ili pijastvo. No, buđenje iz te omamljenosti biće brutalno. Hortijeva vojska ulazi u grad, hvata i strelja revolucionare. Troje mladih uspeva da pobegne iz grada. Svesni su da je Republika pala, da su izgubili od moćnog protivnika. Aleksandar i Helena spremni su da nastave borbu, Tivadar, međutim, odustaje i odlazi iz njihovih života. Mladi par odlazi u Sombor da, pod patronatom njegovih roditelja, nastavi život. Aleksandar je i dalje buntovni revolucionar, Helena glumica u pozorištu. Iako su postali roditelji njihove se svakodnevice razilaze, otkrivaju se razlike u njihovim karakterima, brak oscilira od požude do netrpeljivosti. Veliki planovi gube se u svakodnevici. Aleksandar, po zadatku, odlazi u Beč, o kome njegova supruga oduvek sanja. Tamo upada u lavirint partijskih spletki i vrbovanja. Revolucija je, čini se, pretvorena u zadatak birokratske mašine koja je pre svega zainteresovana da eliminiše neistomišljenike u sopstvenim redovima. Povratak u Sombor doneće Aleksandru dvostruko razočarenje: u nevernu suprugu i bivše partijske drugove. Svet se definitivno ruši za ne tako davno mladog i vatrenog revolucionara. Neka druga vremena su došla, drugi ljudi, drugačija, rigidnija mišljenja. A njegova draga je postala neko koga više ne prepoznaje, nezadovoljna žena sa drugim životnim planovima i željama.
Đurićeva priča uspeva da prati višestruke linije, dozvoljavajući i neobične, nesvakidašnje, duhovite epizode kakva je ona u kupeu voza za Beč, kada Aleksandar sreće mlade književnike, Miloša Crnjanskog i Marka Ristića, buduće velikane literature, odnosnaoepizoda sa neuspešnim puštanjem popularne, „buržoaske“ muzike iz Beča, drugovima na partijskom sastanku. Galagerov crtež oscilira između namerno pojednostavljenih slika koje ne poštuju zanatske principe proporcija i perspektiva do kadrova visoke stilizacije i intenzivnog emotivnog naboja. Ova nekozistentnost uklapa se u priču koja prati životni put čoveka koji je bio poneseni revolucionar, pa razočarani, iznevereni i izgubljeni čovek te, konačno, bespomoćna žrtva vojske kojoj je, jednom, kao mlad, umakao ali ga je ona, sustigla i fatalno mu zatvorila krug. Rečju „Komunista“ je složeno, intrigantno, uzbudljivo i potresno umetničko delo. |
||||
| STRIP: CANE |
10.05.2014.
|
Autor: Goran Milenković |
| IZLOŽBA: OCRTAVANJE |
09.05.2014.
|
Press: Dom Omladine Bgd. |
|
IZLOŽBA ILUSTRACIJA I STRIPOVA TIHOMIRA ČELANOVIĆA "OCRTAVANJE" OD SUBOTE, 17. MAJA U 19:00 DO NEDELJE, 25. MAJA 2014. DOB//GALERIJA Izložba će biti otvorena u Noći muzeja, 17. maja u 19:00. Ulaz je slobodan, a Galerija DOB će biti otvorena do 2 sata iza ponoći! U Galeriji Doma omladine Beograda biće izložen izbor ilustracija i stripova koje je Tihomir Čelanović objavljivao kod nas i u svetu od 1994. do danas. Originali, skice i printovi će prikazati put od prvog objavljenog stripa u Finesi preko ilustracija rađenih za izdavače dečijih knjiga, Kreativni centar, Odiseja, Klett, Pčelica i časopisa Politikin zabavnik, Veliko dvorište, pa do strip albuma objavljenih kod nas, Italiji i Francuskoj. Poseban deo selekcije biće posvećen autorskim ilustracijama i fanzinima u kojima je autor devedesetih objavljivao lične stripove. Jedan deo tih stripova objavljen je u albumu Moderna mitologija rađa svakakva čudovišta u izdanju System comics-a koji će takođe biti promovisan. Izložba nosi naziv Ocrtavanje, izraz korišćen da bi opisao neobavezno skiciranje, ali čije se značenje proširilo kada ga je Tihomir Čelanović upotrebio za crtanje uživo na video bimu uz muzičku pratnju, čineći tako svojevrstan audio vizuelni jam session. Tihomir Čelanović je rođen 1977. godine u Beogradu. Sa roditeljima i bratom je živeo u Kotoru do 1995. godine, kada upisuje Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na kojem je diplomirao 2001. godine u klasi profesora Rastka Ćirića. Od prvog objavljenog stripa u Finesi 1994. godine, čiji je urednik bio Dragan Lazarević, do svog diplomskog strip albuma Eudora - Svitanjem počinje zvuk, stekao je dovoljno rutine da svoj prepoznatljiv stil grafičkog kazivanja ponudi široj javnosti zainteresovanoj za strip. Likovi koji nastanjuju njegove priče su strašila koja žele da hodaju, ćerke mračnog gradskog vladara, rokeri tinejdžeri, drvoseča u prepirci s vilinskim bićima, nestašne mačke, muve... Stripove i ilustracije je objavljivao u časopisima: Politikin Zabavnik, Striper, Lavirint, Bager, Zvono, Veliko Dvorište, Patagonija, Grafička Zavera, Strip Presing, Strip Vilajet, Vreme, AARGH! (Češka republika), NONZI (Italija). U oktobru 2000. godine, dobio je prvu nagradu na konkursu La cita 2000 u Torinu, u Italiji. Zbirka kratkih stripova nazvana Kfatoliperazus mu je objavljena 2001. godine u Italiji, u izdanju Medicina Nucleare. Prvi strip album Eudora objavio mu je MAH 2002. godine u Beogradu, a u novembru iste godine Medicina Nucleare ga je objavila u Italiji. Soleil je izdao album Trum et l’oeuf de Tai po scenariju Delphine Rieu u maju 2005. godine, u Francuskoj. Za ilustracije knjige Basne Radomira Putnikovića dobio je nagraduNeven 2007. godine. Izdavačka kuća Septieme choc iz Francuske je u januaru 2008. godine objavila album TAXI, radjen po istoimenom filmu u produkciji Luc Bessona. Kristijan Cvejić je radio scenario, Nikola Vitkovićkolor, a Siniša Banović je na nekoliko tabli radio pozadinu i vozila. Album je predstavljen na festivalu stripa u Angulemu. Kratki strip Boris Bagecki - A ti kao ne znaš? je osvojio prvu nagradu na VIII internacionalnom festivalu stripa u Beogradu održanom u oktobru 2010. Godine 2011. je za izdavača 12Bis (Francuska) uradio album Le Diurne, steam punk horror, po scenariju Erica Corbeyrana, kolor Nikola Vitković. Sredinom 2013. godine, u izdanju System comics-a, objavljuje strip album Moderna mitologija rađa svakakva čudovišta koji sadrži niz kratkih stripova rađenih u imaginarnoj lebdećoj redakciji Kfatoliperazus i galeriju skica i radnih crteža. Pored stripa radio je ilustracije za mnoge dječije knjige, udžbenike i slikovnice (Kreativni centar, Odiseja, Klett, Zavod za udžbenike, Draganić, Pčelica), a 2005. na festivalu animiranog filma Balkanima zajedno sa Andrejem Vojkovićem dobio je nagradu za spot grupe The Books of Knjige. Imao je više samostalnih i grupnih izložbi u Kotoru, Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Angulemu i Parizu. Živi, radi, sanjari i svira u bendu Alhambra u Beogradu... |
|||
| VESELI ČETVRTAK NEWS |
09.05.2014.
|
Press: Veseli četvrtak |
||
|
||||
| 17. CRTANI ROMANI ŠOU |
08.05.2014.
|
Press: CRŠ |
|
17. Međunarodni festival stripa CRTANI ROMANI ŠOU 16.-18. svibnja 2014. Dragi prijatelji, ljubitelji stripa svih generacija, veliko nam je zadovoljstvo najaviti Vam 17. međunarodni festival stripa "Crtani romani šou"! Kako ste mogli primijetiti iz naslova, a i kako je prethodno najavljeno, ovogodišnji će se CRŠ po prvi put održati u proljetnom terminu. Kratka pauza od 6 mjeseci bila je veliki izazov za organizaciju festivala, no želja nam je da uživate u najljepše moguće vrijeme godine, jer je Zagreb prekrasan u svibnju. Također, ove godine festival se događa na jednoj lokaciji, što će zasigurno povećati ugodnost posjeta. A da stvar bude bolja, taj je prostor prekrasni Dom hrvatskih likovnih umjetnika, paviljon dizajniran od strane jednog od najvećih hrvatskih umjetnika, Ivana Meštrovića, popularno zvan "Džamija", smješten na Trgu žrtava fašizma u Zagrebu. Prostor je vrhunski povezan javnim prijevozom, te se nalazi na 5 minuta hoda od centra grada. Ako niste nikad bili unutra, vjerujte, oduševit ćete se. Da sad pređemo na ono bitno, autore. :) Za ovu su godinu potvrđeni: Paolo Eleuteri Serpieri (Druuna), Italija Mislimo da gospodina Serpierija ne treba posebno predstavljati. Zadovoljstvo nam je nastaviti niz dovođenja ključnih talijanskih autora započet Milom Manarom te nastavljen Vittoriom Giardinom, te ugostiti jednog od najvećih talijanskih crtača svih vremena, čovjeka koji u pravilu ne posjećuje strip festivale i radovi su mu popularni diljem svijeta. S obzirom na maestralnost njegovog likovnog stvaralaštva , ovo Vam je ključna prilika da ga vidite i upoznate. Roberto Diso (Mister No, Tex), Italija Ponovno nam se vraća veliki miljenik naše publike. Također, ako ako ga do sada niste imali prilike upoznati, gospodin Diso još uvijek crta i potpisuje, u dobi u kojoj ljudi uglavnom spavaju i gledaju televiziju. :-) Moreno Burattini, Marco Verni i Marcello Mangiantini (Zagor!), Italija Mislimo da za ovu trojicu ne treba posebno predstavljanje, no za svaki slučaj, riječ je o trenutnom glavnom scenaristu Zagora, te dva odlična crtača, Verniju, duhovnom nasljedniku velikog Ferrija, te Mangiantiniju, crtaču kojeg hrvatska publika još nije imala priliku upoznati uživo, no kad vidite njegove radove oduševit ćete se. John McCrea (Hitman, Demon, the Boys), Irska Dugogodišnji suradnih velikog Gartha Ennisa, s kojim je kreirao jednog od najpoznatijih i najboljih DC-ovih "superherojskih" stripova, velikog Hitmana, odnedavno dostupnog u domaćem izdanju, a sad ćete imati priliku upoznati tog zbilja OK tipa, te dobiti od njega potpis i crtež. Dalibor Talajić (Dexter, Deadpool, X-men, uncanny X-force, Hit-Monkey), Hrvatska Naše gore-list, dugogodišnji crtač niza popularnih serijala za Marvel, a od odnedavno crta strip po megapopularnoj seriji Dexter. Darko Kreč (Boduljko i Žbunika", "Kvark" i "Karlek), Hrvatska Vrstan animator i strip crtač, te velik kolekcionar. Didier Pasamonik (urednik, novinar), Francuska Pregovori s još nekim autorima su u tijeku, ako bude kakvih novosti, bit ćete odmah obaviješteni. Naravno, kao i prošlih godina bit će promocija izdanja, tribina, razgovora s gostima i svima dragih crtanja i potpisivanja. Ovog će puta sva događanja biti u Džamiji, a naravno, tamo će biti smješten i sajam stripa. Kao i uvijek, bit će i natječaj za Mlade lavove, te i Cosplay natjecanje, nešto s čijim smo odazivom bili ugodno iznenađeni na prošlom festivalu, pa tako nije bilo dileme da li da to ponovimo. Ovo još nisu sva događanja. Kako je riječ o vrhunskom prostoru, bila bi prava šteta da se ne organiziraju izložbe, tako da će u sklopu festivala biti dvije izložbe. Jedna će biti nešto neviđeno na ovim prostorima, pa čak i u inozemstvu koliko nam je poznato, a tiče se stripa koji je prošao kroz ruke većine strip populacije. Druga će biti posvećena domaćem radu. Više detalja o ove dvije izložbe reći ćemo uskoro, ali vjerujte, biti ćete oduševljeni. Točni detalji koji se tiču plana i programa slijede u narednim danima na www.crs-festival.com |
|||
| IZLOŽBA: PREDRASUDE I MITOVI |
07.05.2014.
|
Press: EU info centre |
Povodom završetka konkursa karikature i stripa , Informacioni centar Evropske unije organizuje izložbu "Predrasude i mitovi: Kako mi vidimo Evropu a kako Evropa vidi nas". Svečano otvaranje izložbe održaće se na dve lokacije: 8.maja 12:00 h u Knez Mihailovoj ulici ispred Francuskog kulturnog centra i 9.maja 15:30 h u Tržnom centru Stadion Voždovac  |
||
| IZBOR IZ ŠTAMPE |
06.05.2014.
|
Priredio: Strip vesti |
|
KULTURA MARX, ENGELS, LENIN, BOG IN ... IZTOK SITAR Max Modic Danes, 23. aprila, bo v Mestni knjižnici Kranj ob 19. uri stekel pogovor z enim izmed najvztrajnejših slovenskih avtorjev stripa Iztokom Sitarjem. Pogovor bo moderiral nič manj zagrizen stripoljub, stripar, filmolog in ilustrator Zoran Smiljanić, ki bo zbrane popeljal skozi opus Iztoka Sitarja, kontroverznega strip avtorja iz Poljanske doline, ki je sila raznovrsten in sega od začetnega avangardnega stripa Sperma in kri prek naključnemu bralcu prijaznih Bučmanovih, fantazijsko erotične Ženske, ki se ljubi z mačkom, družbenopolitičnih Črnih mož, belih kosti, mitske interpretacije Biblije v Zgodbi o Bogu, politične melodrame 4000, vse tja do konceptualnih Glav in najstniške sage Dnevnik Ane Tank. Več>> Tih, vztrajen in trdoživ stripovski avtor Iztok Sitar je leta 1999 zasnoval stripovski cikel Svobodna Slovenija in ga otvoril z zbirko kratkih zgodb Črni možje, bele kosti, posvečeno Petru Kupljeniku, prvemu Slovencu, sežganemu na grmadi, in vsem drugim, ki jih je pobila katoliška cerkev. Sitar si je za moto angažiranega opusa izbral nasvet Frana Levstika mlajšim kolegom, naj pišejo tako, "da se bo Slovenec videl v knjigi kot v ogledalu", pri čemer je pač knjigo nadomestil s stripom. Gre za stripovski venec petdesetih tabel oziroma likov iz psihopatologije slovenske vsakdanjosti, ki svarijo, da pod svetilnikom Evrope nikoli ne bomo največji ali najmočnejši, lahko pa smo najbolj zajebani. Iztok Sitar je namreč neomajni borec proti konzervativnosti, zaplankanosti in zatohlosti ter ob tem tudi avtor odmevne in zdavnaj razprodane Zgodovine slovenskega stripa 1927-2007. »Sicer pa sta bila strip in film že od rojstva večna tekmeca, ki pa vseeno nista mogla eden brez drugega in sta si ves čas izmenjevala (ali bolje rečeno kradla) ideje,« v uvodnem delu omenjene antologije piše Iztok Sitar. V razvitem svetu se je film marsičesa naučil od stripa (in obratno), v slovenskem mikrokozmosu pa stvari niso tako linearne. Podobnost med slovenskim stripom in slovenskim filmom je v tem, da sta v okviru najkomunikativnejših medijskih form pogosto skrajno nekomunikativna, kar se navzven manifestira tako, da avtorji slovenskih stripov in filmov svoje izdelke hvalijo neprimerno bolj kot publika (in kritika), za katero naj bi konec koncev ustvarjali. Razlika je v tem, da slovenski striparji to počnejo za svoj denar, domnevno genialnost slovenskih filmarjev pa neprostovoljno podpiramo vsi davkoplačevalci. In kdo bi bil primernejši za popis slovenske stripovske ustvarjalnosti od avtorja, ki si je upal zrisati neavtorizirano biografijo Boga in jo nato tudi izdati? Zgodovina slovenskega stripa 1927-2007 na velikem formatu prinaša več kot 160 strani poljudnega stripovskega branja, več kot 200 ilustracij, več kot 80 stripovskih ustvarjalcev s podrobnimi stripografijami - ter naslovnico, ki je delo srbskega avtorja, kar naj bi reflektiralo nadnacionalnost publikacije in bržčas tudi to, da smo bili slovenski stripoljubci od pamtiveka odvisni od srbo(hrvaškega) založništva. Po abecedi knjiga pomeni striparje od Žige Aljaža do Mikija Živadinovića, kronološko pa stripe od Zamorčka Bu-ci-bu, prvega slovenskega stripa, ki je šel v nos Mussoliniju, do Strip Bumeranga, po tridesetih letih prve osrednje slovenske stripovske revije, ki na prostem časopisnem trgu že enajsti mesec bije krvavi boj za obstoj. Skrajni čas je bil, da smo slovenski stripoljubi dobili tako knjigo. Čas je tudi, da bi dobili njen dopolnjen ponatis. Ampak kdo ve, ali bi jo sploh kdaj dobili, če bi se Iztokova ljubezen do slovenskega stripa omejila samo na ustvarjanje stripovskih tabel. V Zgodovini slovenskega stripa 1927-2007 najdemo tako rekoč vse, kar smo vedno želeli vedeti o slovenskem stripu, pa nismo imeli kje najti. Objavljeno: Mladina, Ljubljana, 23.04.2014.godine |
|||
| GLASBENI ALBUM V STRIPU |
03.05.2014.
|
Piše: Strip vesti |
|
MARTIN RAMOVEŠ BAND: NESOJENI KAVBOJI glasbeni album v stripu strip + CD posebna izdaje revije Stripburger, zbirka O www.stripburger.org/o založila: Forum Ljubljana in Radio Študent obseg: 80 str. / dolžina: 46:12 min. format: B5 / cena: 12 eur Martin Ramoveš je sin slovečih staršev: gospoda Rokenrola in gospe Vizualne umetnosti. Izjemno je vešč v različnih medijih in umetnostih: zanj sta značilni izrazita avtorska poetika in močna izraznost, ki ju včasih predstavi v stripovski obliki, spet drugič pa jo posreduje skozi roken-rolovsko in bluesovsko glasbo Martin Ramoveš Banda. Leta 2006 je s stripom Moč volje zmagal na Stripburgerjevem natečaju Živel strip! in od tedaj naprej redno prispeva krajše stripe za revijo. Nesojeni kavboji prinašajo deset krajših zgodb, ustrip-ljenih pesmi s priložene zgoščenke, vsaka pa skozi oči umetnika obravnava neko družbeno anomalijo. Zato ne preseneča zanj značilen ekspresiven in grafičen slog risanja, ki bralcu ne prizanaša: Nesojeni kavboji so polni drznih potez, jasno posredovanih sporočil in stripovske montaže, ki deluje. Poleg vizualne ravni je Martin Ramoveš močan tudi v besedilni izraznosti, ki na lirično silovit način soustvarja atmosfero in zgodbe pelje naprej. Izdaja Nesojeni kavboji nam predstavlja celovit ustvarjalni univerzum avtorja z njegovim bendom Martin Ramoveš Band. Energični blues, kantavtorska nabritost in grenki rock, vse to s pridihom trših strun countryja, so koordinate glasbe, ki jo igrajo člani zasedbe Martin Ramoveš Band. Ti so še kot trio z glasbenimi gosti pred dvema letoma izdali ploščo Zvok dežele, dandanes pa muzicirajo kot šestčlanski kolektiv, ki v značilnem avtorskem jeziku združuje bolj prefrigane vložke s še vedno zelo komunikativno in dinamično rock godbo. Obkrožili so že širno slovensko klubovje, sedaj pa se skupaj podajajo tudi med stripovske podobe. V svojem avtorskem ustvarjanju nadaljujejo tradicijo družbenokritičnih not bluesa in rocka ter reflektirajo perspektive konkretnega človeka. V impresijah podajajo njegove aktualne, iz tega prostora in časa vznikle dileme in govorijo kot predstavniki generacije, ki v tem družbenozgodovinskem trenutku nosi največje breme in odgovornost do svojega časa. Blues je pač občutenje, ki ga vedno znova proizvaja veter zgodovine in katerega v tem trenutku hudo suvereno zastopa Martin Ramoveš Band. Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS. |
|||
| IZBOR IZ ŠTAMPE |
03.05.2014.
|
Priredio: Strip vesti |
|
VESTI KULTURA I ZABAVA MAGIČNI TRIM RUKOPIS Dvadesetpetogodišnji Ivan Stojković na prvoj samostalnoj postavci predstavio svoje animacije, ilustracije i stripove Animacija, ilustracija i strip glavna su interesovanja Ivana Stojkovića. U vešto vladanje pomenutim formama, ovaj dvadesetpetogodišnji umetnik uverio je i publiku koja je došla na otvaranje njegove prve samostalne izložbe, u velikoj galeriji Kulturnog centra „Grad”. U zdanju u srcu Savamale, na početku Ulice braće Krsmanović, do nedelje 27. aprila biće predstavljeni Stojkovićevi radovi koji su rezultat njegovog autorskog i komercijalnog bavljenja umetnošću u proteklih nekoliko godina i koji pokazuju da je, iako mlad, već postao prekaljen crtač. – Deo postavke čine radovi nastali na studijama pod mentorstvom mog profesora Rastka Ćirića, a tu su i stripovi rađeni u saradnji sa scenaristom Markom Stojanovićem, ali i s jednim američkim scenaristom, kao i ilustracije za sajtove i razglednice – objašnjava Stojković. Dela su predstavljena u vidu štampanih predložaka, originalnih radova i projekcije. Uz gotovo svako od njih izložen je i propratni materijal koji obuhvata skice, studije, probne radove, uzorke paleta, tekstura i sav ostali materijal koji je nastao u procesu rada. – Na taj način postavka ne samo da predstavlja publici celokupan stvaralački proces i bolje upoznaje gledaoca sa prirodom profesije, već prikazuje dva načina stvaranja. Jedan je usredsređeni, kontrolisani, ciljni i ograničen prohtevima klijenata, a drugi je spontani, nesputani, istraživački usmeren rad – navode organizatori izložbe. I sam Stojković kaže da je na ovaj način hteo da prikaže skice jer su, između ostalog, često „svežije i spontanije” u odnosu na konačnu verziju crteža. Ivan Stojković, rodom iz Prokuplja, diplomirao je na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu, na Odseku grafičkog dizajna i animacije. Izlagao je na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, među kojima je i Međunarodni salon stripa u beogradskom SKC-u. S kratkometražnim autorskim animiranim filmovima predstavio se na festivalima u Zagrebu i Ljubljani, a njegovo prvo ostvarenje u ovom umetničkom izrazu nazvano „Ogledalo” donelo mu je priznanje na međunarodnom festivalu „Balkanima” u Beogradu. Laureat je i nekoliko nagrada za ilustraciju i strip od kojih je najznačajnija priznanje ULUPUDS-a za visok umetnički domet 2012. godine. Živi i radi u Čačku. D. B. Objavljeno: Politika, Beograd, 22.04.2014. |
|||
| STRIP: CANE |
03.05.2014.
|
Autor: Goran Milenković |
| POGLED U RUŠEVINE IDEALA |
02.05.2014.
|
Piše: Ilija Bakić |
||
GODINA RAKA, strip album, 2014. Scenario: Predrag Đurić Crtež: Karla Andrea Lopez Mata i Diego Lopez Mata izdavač: Rosencrantz, Maglić POGLED U RUŠEVINE IDEALA Novo izdanje agilne kuće „Rosencrantz“, strip albuma „Godina Raka“, sada već proverenog scenariste Predraga Đurića i crtačkog tandema Karla Andrea Lopez Mata i Diego Lopez Mata, dozvoljava znatiželjnom čitaocu različita čitanja i tumačenja. Nominalno, u prvom nivou, ovo je priča o Revoluciji koja se desila 5. oktobra 2000. godine, ali je odmah i usahla jer je polet masa i njihova želja za promenama zloupotrebljena od grupa karijerista koji su čekali da prođe prvi talas protesta, pa zauzeli sve važne pozicije vlasti sa kojih i dalje kroje sudbinu običnog naroda, na njegovu štetu, a u svoju korist. U novom rasporedu snaga, koji ne znači i drugačije odnose, već samo promenu lica ljudi u vrhuški, na margine stvarnosti gurnuti su revolucionari koji nisu dovršili Revoluciju, a sadašnja vlast potrudiće se da ne dobiju novu priliku i ponove iskorak. Degradirani i razočarani, oni mogu na kafanskim susretima, uz piće, samo da „evociraju uspomene“ na propušteno i da sa gorčinom komentarišu sadašnju situaciju. No, i od njih takvih, skrajnutih i bespomoćnih, postoji neko ko je u težoj situaciji – pisac Stanislav Aranicki. On je bezmalo bivši čovek, zaboravljeni pisac, zaboravljeni vatreni govornik u danu kada je Revolucija propala. Njega pohode dvostruki demoni – oni sadašnjosti koja ga je izneverila, kako na društvenom tako i ličnom-porodičnom planu, i oni unutrašnji, koji redovno prate stvaraoce i muče ih stalnim preispitivanjima i sumnjama u stvoreno i ono što se, u činu dugog samokažnjavanja, ne stvara. Na drugom, suprotnom kraju stvarnosti je Jovan, mladi umetnik (ako već ne u gladi a ono) u bolesti. U njemu tinjaju primarni porivi i zanosi, želja sa promenom sveta, za boljitkom zajednice, za sopstvenim potvrđivanjem. Talenat koji nosi traži učitelja koji bi mu pomogao da se razvije i ostvari. Sticajem okolnosti ili sudbine starac i mladić srešće se i, ispod koprena loših dana i vremena, prepoznati kao srodne duše. Ovaj dodir neće biti ni lak ni bezbolan. Generacijski jaz produbljen je smutnim vremenima koja su izrodila mlade generacije bez ikakvih vrednosnih sistema – naravno, ako se konzumerizam i imperativni zahtev za konstantnom zabavom ne smatraju vrednostima. Mladi nemaju ni volje ni interesa da gledaju iza sebe, u prošlost, dok su im pogledi u budućnost zamućeni ispraznim reklamnim spotovima. Jovan je u tom okruženju jednako izolovan kao i pisac među šačicom ogorčenih saboraca i ogromnom, nemom većinom otupelih robova. Neuklapanje u generaciju, međutim, nije sva muka navaljena na mladića. Fatalna bolest medicini nepoznatog porekla – možda zato što je materijalizovana zla kob prošlosti - oduzima mu vreme i snagu sve dok konačno ne pobedi. Izneveren od svog tela, od devojke i druga, Jovan se ispunio samo u stvaralaštu, u stripu koji radi po piščevom scenariju.
Taj je rad zalog novog buđenja bivšeg čoveka, umuklog Aranickog. On sada ima zašto da se ponovo oglasi, ima dug koji treba da oduži, treba da ispravi jednu nepravdu. Za početak će se izmiriti sa zanemarivanom, odbeglom ćerkom, a potom krenuti u tešku misiju objavljivanja stripa. „Godina Raka“ može se iščitavati kao priča o Idealima i njihovoj izdaji. Priča o revoluciji koju su iskoristili i prevarili spletkaroši i kalkulanti koji sada vladaju. O revolucionarima gurnutim na marginu jednog materijalno i duhovno siromašnog društva. Priča o piscu, više gladnom nego sitom, nepriznatom, prećutkivanom i njegovom govoru koji je trebalo da povede mase u pobedu velikih Ideala. O mladiću u kome tinjaju zanos i vera, ali koga, izjeda fatalna bolest. Priča o razorenim porodicama, smeni generacija, o mladosti bez nade i njenom potonuću u ispraznost, o gorkim istinama i jednom kriku bunta usred beznađa i apatije. Konačno, ovo je i sociološki portret vremena u kome rane prošlih, ratnih stradanja nisu izlečene, već gurnute u zapećak. Zbog toga, kao i zbog propasti države, bujanja bezakonja, podlosti i surovosti, stradanje se nastavlja – sada strada nova generacija koju melju čeljusti nedovršenih promena, ostaci starih režima na koje su se nastavili novi moćnici. Otuda je ovo priča koja se desila, dešava se i, na žalost, dešavaće se sve dok su primitivnost, vulgarnost, duhovna i materijalna beda osnovni parametri društva. „Godina Raka“ iscrtana je delikatnim linijama mladih meksičkih umetnika Karle Andree Lopez Mate i Diega Lopez Mate. Tananost oblika i njihova krhka prozračnost, insistiranje na detaljima koji izrastaju u dirljive slike, kontrapunkt su mučnim događajima, teškim pričama o propasti Nade. Rečju, „Godina Raka“ predstavlja se kao uspela knjiga, za dela 9. umetnosti neuobičajene širine i složenosti. |
||||
