Press: Grrr! Program

     Kulturni centar Pančeva i Saša Rakezić priređuju novo izdanje dešavanja pod nazivom GRRR!Program, u subotu 2. novembra, u prostoru Elektrika (Radomira Putnika 7, Pančevo), sa početkom u 19h. Povodom monografije koja objavljue sabrane epizode stripa o Dikanu (tačnije, epizode iz godišta 1969-1971), u izdanju beogradske kuće Everest Media, Lazo Sredanović će govoriti o radu na ovom stripu.

     Dikan je izlazio na stranicama Politikinog zabavnika, tokom godina kada je ovaj list bio štampan u tiražima koji su dostizali nekoliko stotina hiljada primeraka. Bio je to strip o dvojici Slovena koji (kao izvidnica, pred kasniju seobu) lutaju prostorima Balkana, u šestom veku, dok su u kasnijim epizodama likovi bili transponovani i u daleku prošlost, kao i u buduće vreme. U nekim od storija su predstavljene ličnosti iz jugoslovenske popularne kulture tog vremena, kao glumci Miodrag Petrović-Čkalja i Pavle Vujisić, tv voditelj Mića Orlović, i drugi.

     Strip o Dikanu je bio jedna od svega nekoliko kreacija srpskog stripa koja je dosegla nivo popularnog fenomena, pojavljivao se na reklamama, bio maskota Beogadskog maratona, čak je objavljena i poštanska markica s njegovim likom.

Press: Vizant

     Kultura

     Megunarodna prezentacija

     IZLOŽBA NA STRIP KONEKCII VO KRUŠEVO

     29-ti Oktomvri vo 18.30č. vo izložbenata sala vo Domot na kulturata vo Kruševo ke bide otvoren 15-ti internacionalen strip salon. Stripovi od nad 30 zemji: Italija, Francija, SAD, Brazil, Turcija. Poseben akcent e staven na Balkanskiot strip. Publikuvani se 24 poštenski kartički  stripovi so angažirani aktuelni tematiki.Izložbata ke bide pomestena i vo drugi gradovi. Organizator e Fabrika 9 i Centarot za vizuelni umetnosti "VIZANT".

     www.vizant.org.mk

Piše: Rosencrantz

     Iz ugla prosečnog čitaoca stripa u Srbiji, a on danas ima oko 40 godina, muškarac je, srednje do dobro situiran, porodičan čovek, sredina pretposlednje decenije XX veka predstavljala je period kada je domaći strip doživeo svoj vrhunac. Brojni strip magazini i strip sveske prodavali su se tada u desetinama, pa i stotinama hiljada primeraka. Međutim, kada je kultni (gledan iz današnjeg ugla posmatranja) YU strip prestao da izlazi, nakon što se 1987. godine pojavio poslednji, 85. broj, domaći strip našao se na vrlo strmoj nizbrdici. Istina, tada to nije ni približno tako izgledalo. Naprotiv – tokom naredne četiri godine domaći strip autori imali su više posla nego ikad. Razlog su bila dva licencna stripa na kojima je bio angažovan veliki broj domaćih autora – Veliki Blek, koji se pojavljivao u strip edicijama novosadskog „Dnevnika“ i Tarzan, strip iz istoimene edicije opet novosadskog „Forum-marketprinta“. I dok je Veliki Blek ostajao u zacrtanim okvirima, Tarzan, prvenstveno zaslugama nosioca čitavog ovog projekta i jednog od najznačajnijih srednjeevropskih  strip autora Branislava Kerca, nekag manje, a nekad drastično, iskakao je iz do tada već prilično stereotipne pozicije. I zapravo, ova dva stripa, uz još jedan potpuno domaći, ali kratkotrajan projekat – Lun kralj ponoći, čine najveći opus domaćeg stripa u poslednje tri decenije XX veka. Popularni, komercijalni, ponekad nadprosečni, ipak su najčešće bili više ili manje zanatski dobro urađeni stripovi, bez pokušaja da ostave ozbiljniji trag u  domaćoj kulturi i sasvim daleko od onoga što je taj 85. broj YU stripa doneo (spomenimo samo neka imena nekih autora iz tog poslednjeg broja: Janjetov, Nenadov, Kordej, Devlić, Perović...).
A onda – slede gotovo dve decenije koje je domaći strip provodio praktično u ilegali – tek poneki malotiražni i teško dostupni (polu)fanzin, neko nenametljivo i samim tim teško uočljivo strip-albumsko izdanje sjajnih stripova koje smo premijerno čitali upravo tih 1980-ih...

     Početkom novog milenijuma prvo stidljivo, a onda sve intenzivnije i sve profesionalnije, strip je počeo da se vraća u Srbiju. Malo je mesta tu bilo za domaći strip, posebno onaj premijerni. Domaći autori, barem većina njih, ili su u međuvremenu počeli da rade za američke ili francuske izdavače industrijskog stripa ili su olovku i tuš zamenili nekih drugim oruđima, koja su im omogućavala egzistenciju. A onda, 2012. godine pojavio se, potpuno neočekivano, izdavač prvenstveno okrenut objavljivanjem stripova domaćih autora. Reč je o ROSENCRANTZ-u, izdavaču iz okoline Novog Sada, nekadašnjeg centra jugoslovenskog i srpskog stripa. Nakon tri reprizna albuma u  2012. godine, ROSENCRANTZ je  ambiciozno zakoračio u 2013. godinu, objavljujući šest strip albuma, koje su kompletno delo domaćih autora, ili nastali kroz saradnju domaćih i svetskih autora. Jedan od njih je i album Dan kad je počelo leto, scenariste Predraga Đurića i Sicilijanca Frančeska Kontea.

     Dan kad je počelo leto je atipičan strip album. Već po samom formatu, koji se ne može svrstati ni u francusko-belgijski A4, ni u američki B5 format, nalazi se negde između dva vodeća trenda. Interesantno grafičko rešenje, koje uključuje veoma lepe klapne i privlačne korice, delo je danas možda najprestižnijih (i najtraženijih) dizajnera Predraga Ivanovića i Borivoja Grbića.

     Ono što vidimo već na koricama zapravo je uvod u priču koju ćemo pratiti na 46 crno-belih strip tabli. Dva mladića, tek nešto  više od dečaka, u opuštenoj atmosferi vojvođanske varošice, u vreme kad je ona najlepša, kada proleće prelazi u leto. Ajs, jedan od dvojice glavnih junaka, sedeći na klupi pored korzoa, blago je nagnut nazad, oslonjen na jednu ruku, sa drugom ispruženom u vis i pozadi. On žmuri, sa slušalicama na ušima i cigaretom u ruci. Sasvim je u skladu sa idiličnom atmosferom koja ga okružuje. Pored njega je Krivi, drugi junak priče, pomalo pognut, čak možda i plašljiv. Svuda oko njih je ta tiha varošica, sa svojom kaldrmom, lipama, sporim prolaznicima koji nigde ne žure.

     Ko su Ajs i Krivi? Dva gotovo šesnaestogodinjaka, Krešimir Bogdan i Vuk Razumenić, koje niko više ne oslovljava po imenu osim roditelja. Frančesko Konte opredelio se za izuzetno interesantan pristup prikazujući Ajsa i Krivog gotovo identičnima i na taj način nam kazujući da, s jedne strane, to mogu biti bilo koja dva tinejdžera, bilo gde, onako kako ih ponekad vršnjaci, a po pravilu odrasli vide, krajnje stereotipno i površno, a sa druge strane terajući nas da na dvodimenzionalnoj slici uočavamo suptilne detalje koji nam ukazuju na ključne razlike dvojice mladića – njihov karakter, njihove strahove, komplekse, socijalne razlike. Te ne olako prepoznatljive nijanse predstavljaju i jednu od najvećih vrednosti ovog stripa, ali vrednosti ipak rezervisane samo za one koji se neće zadovoljiti površnim isčitavanjem ove strip-novele.

     Predrag Đurić nam priča priču koja je smeštena u jedan dan dvojice glavnih junaka i koji počinje provokativnim, odlučnim i u isto vreme strogim pogledom vrane, koja budi Krivog, udarajući kljunom na njegov prozor. Slede kratke i, reklo bi se, tipične dnevne dogodovštine dvojice mladića – oni pomažu usamljenom starcu, odlaze na kupanje na obližnji kanal, igraju partiju uličnog basketa, nevešto se udvaraju devojkama, koje ih pozivaju na večernju žurku. Međutim, kroz ovu naočigled naivnu fabulu, probijaju, nekad i do momenta da „iziritiraju“ čitaoca, dva motiva: nasilje i privid slobode.

     Od sukoba sa nasilnicima u parku, preko vrlo slikovite (i gotovo akustične) scene kada kamion ostavlja mladiće u oblaku prašine, preko Ajsovog sukoba sa majčinim ljubavnikom, nasilje je prisutno u celom stripu. Ono je, ipak, samo retko u prvom planu. Mnogo češće ga samo naslućujemo kroz Ajsovu nesigurnost, potisnutu agresiju, samosažaljevanje... I tu isplivava ključna razlika između Ajsa i Krivog. Krivi je sve ono šta Ajs nije – uravnotežen, inteligentan, oprezan, sa sjajnim odnosom sa svojim dobrostojećim ocem. Samim tim Krivi nam je i manje zanimljiv, previše je dobar za naš ukus. No, poslednje strane stripa će nas zato dodatno iznenaditi.

     Privid slobode u stripu Dan kad je počeo leto je mnogo manje vidljiv od motiva nasilja. Teško će ga razumeti rođeni Beograđanin. Ali, zato svako ko je živeo u provinciji gotovo nesvesno će osećati dah te provincije u svakoj uličici, iza svakog ćoška kojeg je nacrtao Frančesko Konte. Pogled prolaznika, obavezan pozdrav, poznavanje svakoga. Predrag Đurić ovaj motiv dodatno pojačava likom „prolaznika“, čoveka kojeg srećemo tokom celog stripa, najčešće kao nemog i nezainteresovanog prolaznika, ali i nekog ko znatiželjno posmatra Ajsa i Krivog, pa se čak i meša u njihov sukog na sportskom terenu, kao neki „deus ex machina“. Ne treba da iznenadi saznanje pred kraj  stripa da se radi o policajcu u civilu. A možda i ne?

     Interesantan je i lik doktora Pantelije Panajotovića, „bivšeg doktora, bivšeg poslanika i pomalo pesnika“, osobe „od ranije poznate policiji“. Autori su kroz ovu minijaturu vrlo efikasno uspeli da dočaraju lik provincijskog intelektualca, nesposobnog da se odvoji od sredine kojoj, očigledno, nikad nije bio potreban.

     Poseban značaj za priču imaju i Ajsova majka, nezaposlena (suprug joj je u zatvoru), koja egzistenciju za sebe i sina obezbeđuje podajući se primitivnom kamiondžiji kojeg uvek oslovljava sa „gospodin Miroslav“, kao i otac Krivog, uspešan biznismen koga nikad nema kog kuće.

     Da se vratimo  na početak teksta: dok su domaćim stripom krajem XX veka dominirali licencni junaci iz džungle, američkog rata za nezavisnost ili londonski milioneri – borci za pravdu, preporod domaćeg stripa u XXI veku doveo je do usmerenosti ka domaćim temama. Međutim, i Družina Dardaneli Pavla Zelića i Vekovnici Marka Stojanovića i Konstantinovo raskršće Dejana Stojiljkovića pokazuju svoju usmerenost na pseudoistoriju, takođe popularan žanr i u širim razmerama. Dan kada je počelo leto, kao i drugi strip albumi u izdanju ROSENCRANTZ-a, donose nam nešto sasvim novo – univerzalne priče smeštene u veoma lokalni savremeni milje.

     Retki su, ako ih je uopšte i bilo slučajevi da je svetski autor radio strip po scenariju našeg domaćeg autora (a mnogo je suprotnih primera). Frančesko Konte, koji je diplomirao na Akademiji  lepih umetnosti u Palermu, gde  od 2001. godine predaje grafičku umetnost u Institutu za umetnost, a između ostalog je ilustrovao i Danteov Pakao, uspeo je da na krajnje originalan način dočara svet izmaštan od strane srpskog strip scenariste i pisca (autor romana Kohabitacija). Dan kada je počelo leto nije obična priča o odrastanju. Dan kada je počelo leto nije ni običan strip. Radi se o delu koje će od vas zahtevati da čitate (i gledate) između redova/strip slika. Udahnite duboko i uživajte!

     (Tekst objavljen u Magazinu za promociju čitanja Bookvar: www.bookvar.rs)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Ilija Bakić

Naslovna strana slovenaočkog izdanja najnovijeg albuma Asterix-a

     Svet stripa uzdrmala je nova vest koja bi se vrlo lako mogla nazvati senzacionalnom - danas, tačnije 24. oktobra u knjižare stiže novi, 35. po redu, album stripa „Asteriks“ kao prvi koji nije uradio niko od originalnih tvoraca – Rene Gošini i Alberta Uderco. Naravno, bolje obavešteni ljubitelji znaju da je crtač Uderco (rođ. 1927) pre gotovo dve godine najavio da prestaje sa radom na stripu koji je proslavio njega i scenaristu Gošinija (rođ. 1926); Uderco samostalno crta „Asteriksa“ od Gošinijeve smrti, sada već davne 1977. godine. Ljubitelji avantura prgavog mališe Asteriksa i krupnog ljubitelja pečenih veprova Obeliksa, sa pratećom bulumetnom Gala, obaveznim Rimljanima i ostalim, sporednim akterima (sa sve nesretnim gusarima), prihvatili su Udercov rad kao prirodan nastavak stvaralačkog tandema koji je, sticajem okolnosti, spao na jedno slovo. Ali, promena koja će uskoro ugledati svetlost dana ipak je drastična, bez obzira što novopečeni autori, scenaristi Žan Iv-Feri (Jean Yves-Ferri) i crtač Didije Konrad (Didier Conrad) uživaju punu podršku vremešnog Uderca. Jer, ovim se potezom dira u jednu od ikona stripa koja je bila više od „priča u slikama“ - simbol očuvanja autorskog evropskog posleratnog stripa pred najezdom američkog korporativnog stripa. Generacije su odrastale sa ovim stripom, smejući se i učeći ponešto iz istorije, geografije ali i savremenih političkih dešavanja.

     „Asteriks“ se prvi put pojavio 1959.g. i u prvih pola veka svog postojanja osvojio najveći deo sveta, postajući klasik 9. umetnosti i jedna od ikona XX veka. Procenjuje se da je prodato između 350 i 400 miliona albuma ovog stripa prevedenog na više od 100 jezika. „Asteriks“ je na svoj osvajački pohod krenuo iz takođe legendarnog magazina „Pilot“ kao dete dva nadahnuta autora koji su uspeli da se savršeno dopunjuju od početne avanture. Svako od njih imao je već iskustva u stripu (Uderco je crtao pilotski serijal „Tangi i Laverdier“, Gosini je pisac scenarija za „Taličnog Toma“, „Iznoguda“) a i njihov zajednički rad, strip „Umpah Pah“ (1958-1962), bio je lepo primljen od čitalaca. „Asteriks“ je, pak, bio savršeni pogodak. Okvir priče danas je svima znan - Rimljani su osvojili čitavu Evropu osim jednog malog sela u Galiji; stanovnici tog sela, mada ne gaje uvek lepe dobrosusedske emocije i manire, u jednom su složni - po svaku brane svoju slobodu u čemu im pomaže i čarobni napitak koji im sprema njihov druid. Nominalni heroji priče su brkati mališa sa šlemom ukrašenim krilima i dobrodušni debeljko koji je, kao mali, upao u kazan sa čarobnim napitkom tako da mu taj stimulans više nije potreban pre tuča sa Rimljanima ili drugim nevaljalcima, odnosno kada nosi stećke ili preduzima druge junačke radove. Ovaj dvojac po potrebi lunja svetom, uglavnom Evropom ali i širim antičkim svetom, upoznaje lokalne običaje i deli pravdu. Broj epizodista u serijalu impozantan je i dostiže, kažu oni koji vole da broje i slažu podatke, 400 likova! No, koliko god da su likovi brojni svi su prepoznatljivi i ubedljivi što je uspeh kako vrcavog scenariste tako i delikatnog crtača. Mnogi teoretičari ukazuju na izuzetan osećaj za građenje priče i balansiranje tenzijama, odnosno vanredan humor koji je u rasponu od gega do složenih komedija karaktera pa i apsurda. Gali su često u situaciji da ne razumeju svoje goste ili domaćine (kada su oni u nekoj poseti), baš kao ni osvajače Rimljane ali se ova kulturološka razlikovanja pojavljuju i kao izvor smešnih situacija ali i razlog za druženje i izmirenje. Ono što se danas često određuje kao „pozitivan stav“ i „multikulturalnost“ konstanta je avantura Asteriksa i Obeliksa.

     Autori stripa nisu mogli (ali nisu ni želeli) da odole iskušenjima trenutka pa su u ovom stripu gostovali junaci-epizodisti koji su likom podsećali na aktuelne političare, glumce ili zabavljače iz šou biznisa; u ponekim epizodana ismevane su i karikirane aktuelne društvene i političke situacije u Francuskoj (i širom Evrope), što je dodatno razgaljivalo čitaoce. No, oni sa drugih kontinenata nisu razumevali ove finese ali su uživali u sjajnoj osnovnoj priči; i danas, više od pola veka kasnije, strip priče jednako su sveže i živahne mada su mnoge nijanse zapleta zaboravljene (osim ako ih neko ne objasni, što se dešava u luksuznim izdanjim albuma opremljenim obimnim predgovorima i fusnotama). Rečju, „Asteriks“ je strip koji je izdržao ispit vremena i postao klasik žanra i opšte kulture. Njegovoj popularnosti pomogli su i kratko i dugometražni crtani filmovi koji uglavnom nisu izneverili duh stripa; igrani filmovi nisu bilo tako ubedljivi ali su imali svoju publiku.

     Dakle, kad se sve uzme u obzir, nije čudo što se album „Asteriks u zemlji Pikta“ koji je kompletno delo novih autora očekuje sa pomešanima emocijama (mada se čini da strah i zebnja pretežu u odnosu na ljubopitljivost). Naravno, ni evropski strip nije imun na „prebacivanje“ popularnih junaka od originalnih autora do sasvim novih (američki strip ovu varijantu koristi bez ikakvih pardona). Rezultati ovih poduhvata različiti su - npr. „Avanture Spirua i Fantazija“ (sa legendarnim Marsupilamijem) u prvoj, Žižeovoj, inkarnaciji nisu bile popularne kao one koje je kasnije radio Frankvin dok se potonje verzije koje je radilo nekoliko autora nisu proslavile; drugačiji je slučaj sa novim autorima stripa „Blejk i Mortimer“ Van Hameom i Benoitom (originalni autor je Edgar Jakobs) koji su umeli da iznenade domišljatošću. Kako god bilo da bilo, novi Asteriks stiže; svim znatiželjnicima, kako onima koji znaju „pravog“ Asteriksa tako i onima koji će tek upoznati ovog junaka, ostaje da ga pročitaju/razgledaju i donesu sud o njegovim (ne)kvalitetima.

     (2013)

Piše: Žika Strip

     KRUGOVI NA VODI
     (Devedesete, Wostok i Grabowski)

     U knjizi Devedesete (“Omnibus”, Beograd, 2012.) sakupljene su neke grafičke priče Wostoka i Grabowskog (W&G) nastale u devedesetim godinama prošlog veka.

     Wostok je jednom prilikom rekao da namerava da napiše i pojasni šta je ko od njih dvojice autora crtao ili pisao u ovim pričama, ali možda nam to i nije potrebno. Mi smo ovaj tandem već doživeli i prihvatili kao jedno telo sa dve glave (kao što su neka bića u njihovim pričama). U principu, radi se o autorima koji su bili udruženi i dosledni na svom umetničkom putu da tragaju za sopstvenim pojašnjenjem sveta, da upijaju uticaje života i to pretvaraju u vizuelne priče, bez prihvatanja uobičajenog diktata da one treba da budu prihvatljive za šire čitalačke krugove. Verovatno zato svrstavamo W&G u “podzemne” ili “avangardne” autore, a u stvari se radi jednostavno o osobenim i talentovanim stvaraocima.

     Jedan od pristupa za analizu i razumevanje njihovih radova je da se pođe od stava da njihove priče imaju površinsko, odnosno pojavno značenje, kao i podpovršinska, odnosno suptilna značenja, uticaje i razmišljanja, koji izlaze na površini kao nešto što možemo da percipiramo.

    Sam naslov Devedesete ukazuje (na površini) da se radi o pričama iz devedesetih godina, ali one ne obrađuju ništa aktuelno ili konkretno iz tog perioda. Medutim, sve ono što je tada uticalo ne svest ljudi, pa i svest W&G, nalazi se ispod površine i transformisano izlazi na površinu u njihovim pričama. To su godine kada se u gradjanskom ratu raspadala država u kojoj su bili rodjeni, postojala zabrana avionskih letova, nije bilo benzina na pumpama, prazne police u samoposlugama, politička propaganda u medijima,  dnevna inflacija od nekoliko desetina procenata, ali i nestanak strip izdavaštva, kao i sveukupna dekadencija moralnog i kulturnog u društvu.

Rastopljeni satovi Salvador-a Dali-ja (Priča o Jockuru)

     W&G se u tom periodu beznađa okreću svom umetničkom stvaranju u kome pokušavaju da se udalje od onoga što ih okružuje i osmisle neke fiktivne junake koji borave u nekim drugačijim svetovima, imaju neke druge avanture i koriste se zdravim humorom, sarkazmom i satirom da u njemu opstanu. Ispod površine, kao podsticaji za ova umetnička dela, ostaju, samo privremeno potisnuti ili zamaskirani, kompleksni uticaji stvarnog života. Dakle, to su njihovi “krugovi na vodi“ koji kao i stvarni krugovi u prirodi nastaju usled nekog unutrasnjeg i/ili spoljašnjeg podsticaja.

     Očigledni su mnogi umetnički uticaji na stvaralački napor W&G. Pre svega to su neki drugi autori stripova (Jim Woodring, Zograf), neki likovni umetnici (snažna asocijacija na rastopljene satove Salvadora Dali-ja u Priči o Jockuru), neki književnici (Borges, Kafka, Buzzati), kao i film, kako rasponom odgledanih filmova (Kozara, Sutjeska, Neretva, Dumbo, Grease, Stalker, Solaris – video kasete na polici iz priče Crno sunce), tako i sveukupnim pogledom na filmsku umetnost (egzistencijalistički filmovi, noir filmovi).

Groteskna stilizacija i... (Popošak i Cveće)

     U crtačkom pogledu, kod W&G se radi o stripovima groteskne stilizacije, sa malo ili nimalo pozadine i sa jakim kontrastima crnih i belih površina za dočaravanje željene atmosfere. Ovakav ekonimični pristup u crtanju omogućava autorima da nas brzo vode kroz svoj narativni sadržaj, da se ne zadržavamo previše na detaljima crteža i da grabimo ka poenti koja može biti satirična, fantastična ili apsurdna.

    U narativnom pogledu, grafičke priče W&G pokrivaju veoma različite i intrigantne teme. Neke od njihovih tema nisu čak ni zastupljene u ovoj knjizi, kao što su, na primer, parodije, uglavnom lascivne, na poznate stripske junake (Miki, Paja, Zagor, ...) ili klaustrofobične priče (Luna, po knjizi Prvi ljudi na Mesecu, Jules-a Verne-a). Ove teme zaslužuju posebnu pažnju i, nadamo se, posebnu knjigu u budućnosti.

    U knjizi Devedesete, vizuelni svetovi W&G donose mnogo drugih neobičnih tema koje se mogu grupisati, mada ima i prožimanja, u bajkovite, satirične, monstrumske i apsurdne priče.  

... kontrasti crnih i belih površina (Billy)

    Pre svega tu su bajkovite priče.

     Ovde se radi o karakterima koji žive u svetu fantazije i imaju fantaziju kao avanturu. Oni obično nastupaju kao neobični tandemi (kao i sami autori). Na primer, Popošak, devojčica od dve godine sa revolverom, i Cveće, pas koji govori (Popošak i Cveće), ili Grr, dečak, i Woo, takodje dečak ali sa kosom i odećom devojčice (Crno Sunce, Iznutra). Kod ovih priča zbunjuje nedostatak zaokruženosti naracije, ali zato postoji veoma neobična, prisna, bajkovita atmosfera i izuzetno korišćenje reči i jezika u smislu postizanja komičnog efekta, kao i ismejavanja nekih oveštalih medijskih kovanica. Na primer, “Mećava je besnela svom snagom tačno 1 minut i 16 sekundi!” ili “Meni se zvezda Denebola nalazi u konjukciji sa Suncem u natalnom horoskopu i puno me opterećuje!” ili “Velika blizina crnog Sunca učini da se i tama u našim dušama zgusnu...”. A ispod površine ove pojavne naracije, nalazi se potreba autora da se opuste i zabavljaju u nekim drugim, slobodnijim, fantazijskim okruženjima.

     Zatim su tu satirične price.

     To su izuzetno nadahnute minijaturne celine koje izbijaju na površinu nošene paradoksima i glupostima koji su bili sastavni deo bitisanja u Srbiji u devedesetim godinama (Priča o Jockuru, Om, Oh Love, Snajper, The One Who Loughs to Himself).

Karakteri satiričnog odnosa u porodici (Om)

     U priči Bily, glavni junak je siledžija koji prebija sve oko sebe, uključujući i sopstvenu devojku i roditelje, pri čemu sve vreme on veruje (a tobože i narator koji pripoveda) da je on oličenje ljudskosti i pravde: “Osećanje pravde je ubrzo prešlo na njegove noge i završilo na glavama nitkova koji su se nemoćno, kao pogažene zmije, uvijali oko okovanih čizama heroja”, ili “Otac ga je za svaku sitnicu tukao, u početku kaišem i bičem, a kasnije toljagom. Da ga je puštao da pravi greške, od njega bi danas bila bitanga.” Ova priča o nasilju koja je predstavljeno kao borba za pravdu je parafraza stvarnosti u kojoj su mediji interpretirali događaje, vođeni političkim motivima, sasvim suprotno od onoga kakvi su oni stvarno bili. 

     U satiri Donjeprčilovački masakr motornom testerom, na površini je očigledno oslikavanje autorskog odnosa prema poznatom filmu strave (The Texas Chain Saw Massacre, 1974), ali i prema holivudskim filmovima u celini. Glavni junak je Gale, “varoško dete koje voli da grli bandere”. Njegov sugrađanin Džon (Vejn) je ljut na elektrodistribuciju jer nije bilo struje za vreme krsne slave njegovog očuha Garija (Kupera), pa počinje da seče bandere motornom testerom. Tako poseče i Galete koji se nadje u raju, gde nastavlja da traži bandere. Tu sreće jednog sabesednika (bez majice a sa kačketom) koji je po malo i filozof: “Mi (u raju) i oni (u paklu) imamo veoma liberalna shvatanja, a nikako ne možemo nauditi jedni drugima jer smo i onako mrtvi.” Podsticaj ispod površine za ovu priču su bile redovne restrikcije struje, koje ne samo da su otežavale funkcionisanje nego su bile i ponižavajuće za ljude jedne, do nedavno, razvijene države. 

Junak isečen na tri dela motornom testerom nalazi se u raju Donjeprčilo-vački masakr motornom testerom)

     U priči Idemo dalje, glavni protagonista je Dule, “veoma romantična osoba koja je sve slobodno vreme poklanjala čitanju ljubavnih romana”. Dule zatim počinje i da piše ljubavne romane, što mu donosi uspeh i slavu i puno ljubavnih avantura sa ženama. Kada shvati da ga ove avanture ne zadovoljavaju i da mu je “mašta razvijenija od čula”, on se pomiri sa sudbinom i postaje otac porodice sa petoro dece. Ovde se verovatno radi o rezigniranosti autora da je neizbežno pomiriti se sa sudbinom, ali mogu bar na kratko da pobegnu od nje, pa čak i da se našale sa njom, kroz svoje stripove.

     Dalje imamo monstrumske price.

     One su naseljene čudnim bićima iz svetova fantazije i fantastike (The Leader of Men, Srećna Nova deco).

     Ovde se verovatno radi o prepoznavanju autora da su oni drugačijeg senzibiliteta od većine oko njih, pa njihova analiza kako tu situaciju rešiti izbija na površinu kao priče o monstrumima. Neki od monstruma samo traže svoju sreću, kao spodoba u priči Loneliness, koja biva odbijena od svih plemena jer nije identična sa njima, ali kada izvrši samoubistvo biva prihvaćena u svetu duhova jer tu nema podvajanja. Ili u priči Godliness, jedno biće sa dve glave biva odbačeno zbog različitosti iz svog plemena, ali nalazi sreću u plemenu koje ima dvoglavog idola, sve do trenutka kada grom pocepa idola na dve polovine i onda ga pripadnici i ovog plemena ponovo proteravaju.

Dvoglavo biće biva proterano zbog svoje različitosti (Godliness)

     Dvoglava bića su inače vizuelna karakteristika koja se ponavlja u pričama W&G. Verovatno se tu radi o njihovoj sopstvenoj životnoj suprotnosti od singularnosti – zajednički stvaralački rad, zajednički život u istom okruženju i zajedničko kretanje u dva sveta (u jednom žive, a drugi izmišljaju).  

     U ovoj knjizi imamo i apsurdne price.

     I ovde kao glavne protagoniste imamo neobične tandeme - Aaron, čovek, i Zlopogleđa, mačak naoružan bazukom po imenu Dušegupka (Zid za Aarona) ili ludi doktor i dvoglavi bolničar (Peti prizor).

Doktor i dvoglavi bolničar u priči apsurda (Peti prizor)

     Šta se nalazi ispod površine ovog pojavnog obrasca nije lako otkriti. Potreba autora da naprave pomak od stvarnosti uspešno je sprovedena u pričama sa drugim temama, tako da je ovo verovatno još jedna varijanta iste težnje. Neke dodatne motive, koji sigurno postoje, teško je definisati, ali neka nam posluži i ova rečenica samih autora: “Nemojte u ovoj priči tražiti smisao, jer ako ga i ima, ni autori ga nisu svesni.” (Donjeprčilovački masakr motornom testerom).


     Žika Tamburić, stripski kritičar i urednik
     Beograd/London, januar, 2013.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Strip vesti

DETALJNE INFORMACIJE NA ZVANIČNOM SAJTU FESTIVALA:
crs-festival.com

Piše: Saša Paprić

     U četvrtak, 24. listopada 2013., s početkom u 19,00 sati u Virovitici, u caffeu galeriji Boom, (Stjepana Radića 17), održati će se promocija novih izdanja Udruge StripOs. Virovitičani i njihovi gosti imati će priliku saznati više o čak 4 nova izdanja.
     Ovogodišnji kapitalni projekt je svakako bio priprema i izdavanje stripa i knjige „Velika glad u plemenu Gula Gula“. Strip album „Velika glad u plemenu Gula Gula“ se sastoji od stripa i romana. Strip je nacrtao Andrija Maurović, a roman, kao i scenarij, napisao je Franjo Martin Fuis, tako da su u ovom izdanju objedinjeni. Uz strip i roman nalazi se i opširan tekst Rudija Aljinovića naslovljen „Fuis i Maurović – mornari na pučini fantazije“ te tekstovi Mladena Hanzlovskyog i Aleksandra Vojinovića.
          Nadalje, Nenad Barinić će predstaviti svoj novi strip-album „Tri panja na otoku sreće“, što je ujedno i nastavak odličnog „Idemo na Dunav“ kojeg je također izdala Udruga StripOs. Nenad Barinić na 76 stranica crta nastavak dogodovština skupine ribolovaca na obalama Dunava.
     Zatim, Pajo Pakšu će predstaviti svoju treću zbirku kratkih priča indikativno naslovljenu „Balkanske niskobudžetne treš priče“ koja pored priča sadrži i dva stripa koje je Pajo nacrtao tijekom 24-satnog crtanja stripa u Osijeku. Ako volite Bukowskog, Pajine priče su idealna nadgradnja.
     Također, biti će predstavljen i strip-album Marka Dješke, naslovljen „Posljednji fan“, satirična priča o rušenju idola. Obzirom kako je Dješka opravdano odsutan, strip-album će predstaviti članovi redakcije Udruge StripOs.

     Virovitica je idealno mjesto za prvu promociju navedenih izdanja obzirom na značaj koji zauzima na karti domaćeg stripa, pa stoga posjetite promociju i bolje se upoznajte s tim što Slavonci crtaju i pišu, odnosno izdaju.

     Organizatori:
     Caffe bar BOOM Virovitica
     Udruga ljubitelja stripova StripOs Osijek

Press: Strip vesti

     U toku ove nedelje konstituisano je "privremeno utočište" za sve one koje nisu zaboravili da čitaju, a štampane knjige još uvek nisu zamenili za ubrojčana sokoćala (digatilna mobilna apatura široke primenljivosti prema novoserbskom govoru), i koji knjigu vole više neg' 'leba. Da, u toku je 58. Sajam knjiga, te u skladu s tim evo nekoliko informacija.
     Prema dosadašnjim pokazateljima (prikupljenim na brojnim knjižno-stripskim manifestacijama) ispostavilo se da nekoliko generacija mladih koje su odrasle na nedovoljno brzo cenzurisanom bukvaru, razvilo specifičan pasionirani ukus i naklonost prema radovima i crtežima grafičkog zaverenika Stevanovića. Pomenuti Bukvar je preko skaradnih ilustracija poput preterano grotesknih baba, Vuka sa predugom jezičinom, kao i Sv Save, šeretskog namigivača, iskrivio percepciju mladih i ozbiljno narušio njihov sistem estetskih vrednosti. Ovaj grafički izgrednik i ilustrator ne samo da nije odgovarao za svoja nedela, već i dalje nesmetano stvara likovne nepodopštine. Poslednja u nizu ovih nepodobština jeste autorizovana ubrojčana (digitalna) grafika namenjena najmlađoj publici...
          Stevanovićevo pogubno delovanje na publiku omladinskog karaktera biće prisutno na ovogodišnjem sajmu knjiga i to putem crtanja posveta svim kupcima njegovih autorskih izdanja, u sledećim danima i terminima:

     PETAK 25.10
     Štand Komiko (Hala 1 Beogradskog sajma) od 12h do 15h
     Štand Orfelin (Hala 1 Beogradskog sajma) od 15 do 17h

     SUBOTA 26.10
     Štand Komiko (Hala 1 Beogradskog sajma) od 12h do 15h
     Štand Orfelin (Hala 1 Beogradskog sajma) od 15 do 17h

     Pre negoli iščeznete sa sajma, iskoristite priliku i svratite do Orfelinovog štanda i upoznajte se sa "Izčezlim" – staro-novom knjigom, sada poslednjom u nizu četvorotomne Srpske mitologija...
A' da, tu je i nezaobilazno Sport Bili torbiče sa raritenim autorskim izdanjima, čije zalihe su već pri kraju (to međutim, ne važi za treće izdanje "Leševa")...

Hvala na pažnji i vidimo se na sajmu...
Autorska zadruga knjižno-stripolike proviniencije EDGE ART / KOMIKO / ORFELIN

Press: System Comics

     Ovo su novi naslovi koji ce se pojaviti na sajmu knjiga od 20 do 27. oktobra u Beogradu. Štand System Comicsa je u Hali 4, na istom mestu gde je bio i protekle tri godine. Sve cene naših izdanja biće niže za 30 do 50 posto, a pojedina oštećena izdanja prodavaće se po ceni sniženoj i do 80%. Na pomenute popuste pri kupovini kompleta (Korigans, Sky Doll, Inkal, Mladost Džona Difula, Reptors, Bič Božji) kupci ce dobijati po jedan album gratis.
     Dobro dosli

Press: Rosencrtantzi

     ROSENCRANTZ vas poziva da nas posetite na pred-stojećem Sajmu knjiga u Beogradu, od 20-27.10.2013. godine!

     Nalazimo se u parteru Hale 1 (odmah ispod stepe-ništa za galeriju). Tokom sajma ROSENCRANTZ-ova izdanja možete nabaviti uz popust od 40-60%!
     Kako je štand ROSENCRANTZ-a poznat kao mesto dobre volje i optimizma (za koji je odgovoran Toza Obradović), očekuje se da i ove godine bude stecište i brojnih drugih strip autora.

     Na štadu se i ove godine za vas brinu strip autori u ulozi domaćina - Milan i Darko

     Prateći programi:
     Utorak, 22.10. od 10-18h • Nenad Cvitičanin, autor albuma Begunac crta za vas i potpisuje album.
     Sreda, 23.10. od 14-18h • Dragan Lazarević, autor albuma Avanture u gradu svetlosti takođe crta i potpisuje.
     Četvrtak, 24.10. od 14-18h • Petar Aladžić, scenarista albuma Večernja akcija samo potpisuje, ne crta.
     Petak, 25.10. od 15-18h • Katarina Zlatić, tušerka albuma Poslednja stanica crta i potpusije album.
     Petak, 25.10. od 18.30-19h • Strip sala Sajma - promocija izdavačke kuće ROSENCRANTZ.
                                                          Učestvuju Svetozar Obradović, Katarina Zlatić i Predrag Đurić
     Subota,26.10 od 11-19h • Nikola Maslovara, autor albuma Detektiv Lakonogić crta, piše i potpisuje.

Press: Malagma Comics

     Izdavač: Malagma comics
     Datum izdavanja: 01. okt 2013.
     Scenario: Goran Ugarčina
     Crtež: Goran Ugarčina
     52 strana

     Izdavačka kuća Malagma comics objavila je prvo izdanje 3D stripa na srpskom jeziku. U pitanju je roman "Gradske priče" koji potpisuje autor Goran Ugarčina, koji je publici po prvi put predstavljen na Salonu stripa u Beogradu pre nekoliko dana.Sudeći po onome što smo do sada videli, radi se o jednoj urbanoj, izazovnoj i pomalo proviokativnoj priči. Ugarčina je inače u svetu rok muzike poznatiji kao Ugo, nekadašnji bubnjar grupe kultne rokenrol grupe „Bjesovi“.
          Album ima 52 strane od kojih je 48 strana stripa. Tvrdi povez, kolor, format B5. Uz svaki kupljeni primerak deliće se i posebne 3D naočare za čitanje stripa.

      [Happynovisad]

      U prodaju je u Darkwood-u i Alan Fordu po ceni od 1000 din.

Press: Strip vesti

     PONEDELJAK 21.10.2013.
13h OTVARANJE IZLOŽBE STRIP SALE: Bojan Milojević - Asterian
14h Milan Tašić crta za najmlađe

     UTORAK 22.10.2013.
14h Milan Tašić crta za najmlađe
15h PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: Veseli četvrtak, govori Dušan Mladenović, urednik
16h PREDAVANJE: Damjan Jugović Spajić, student antropologije - V versus Anonymous: ideološke razlike između
        stripa i stvarnosti
17:30h PREDAVANJE: Zoran Penevski, strip-scenarista i teoretičar - Treća dimenzija stripa: Ware, Fawkes, Katchor

     SREDA 23.10.2013.
14h Milan Tašić crta za najmlađe
15h PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: Darkwood, govori urednik Milan Jovanović
16h PREDAVANJE: Vesna Perić, dramaturg - Prisutnost odsutnog: koloriti Marjan Satrapi u crno-belom grafičkom
        romanu i filmskim adaptacijama (Persepolis; Chicken with Plums)
17:30 PROMOCIJA: Ratovi Vrsta, govore: Dejan Đoković Dekara, urednik izdavačke kuće Lavirint,
           Darko Macan, scenarista, Vuja Radovanović, crtač

     ČETVRTAK 24.10.2013.
14h Milan Tašić crta za najmlađe
15h PREDAVANJE: Aleksandar Nešić, strip-teoretičar - Prelaz iz XIX u XX vek u stripu
16h PREDAVANJE: Nenad Filipović, MA filozofije - Transmetropoliten i filozofija tehnologije: (Ne)podnošljivi uticaj
        tehnološkog razvitka u Gradu ili Kako sam naučio da prestanem da brinem i kupio kuću na pustoj planini
17:30h PREDAVANJE: Aleksandra Nikšić, novinarka - Zašto je svetu potreban Spajder: Transmetropoliten kao
              vodič za novinarstvo budućnosti

     PETAK 25.10.2013.
14h Milan Tašić crta za najmlađe
15h PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: OMNIBUS, govori Dejan Vlaškalić, urednik
16h PREDAVANJE: Gavrilo Petrović, novinar - Maska, palica, muda: superherojska autopoetika Marka Milara
17:30h PREDAVANJE: Isidora Vlasak, potpredsednica društva za promociju japanske pop-kulture "Sakurabana",
              Bojan Vukadinović, predsednik društva za promociju japanske pop-kulture
              "Sakurabana" - Smrt pred vratima: Ikigami
18:30h PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: Rosencrantz

     SUBOTA 26.10.2013.
12h PREDAVANJE: Aleksandar Nešić, strip-teoretičar: Jezik stripa - kratko putovanje kroz devetu umetnost
13h PREDSTAVLJANJE Udruženje Svet Stripa iz Kragujevca, govori Nebojša Vesović, predsednik Udruženja
        ljubitelja devete umetnosti Svet stripa i glavni urednik revije Kiša
14h PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: SiriusProduction promocija: "Brodolomnik sa ostrva A", govore Vasilije Krstić,
        prevodilac, Predrag Velinović, glavni urednik i Pavle Zelić, književnik i strip-scenarista
15h PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: System Comics: promocija Beskrvni II - gost: Stevan Subić, crtač /
        Projekat VENUS - Operacija Berlin, gost: strip-autor Branko Tarabić
16h COSPLAY takmičenje ŽIRI: Aleksa Gajić, strip-autor, Isidora Vlasak, podpredsednica udruženja za promoviju
        japanske pop-kulture "Sakurabana", Marko Šelić - Marčelo, muzičar, književnik, urednik "Veselog četvrtka"
        www.facebook.com/ events/574713265929591/
17:30h PREDAVANJE: Srđan Tunić, istoričar umetnosti - Prošireno polje stripa Alekse Gajića
18:30h PREDSTAVLJANE IZDAVAČA: BESNA KOBILA, govori Goran Lakićević, urednik

     NEDELJA 27.10.2013.
13h Milan Tašić crta za najmlađe
15h PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: Phoenix Press, govori Ana Marija Zaklan, PR
16h ZATVARANJE STRIP SALE

Piše: Ilija Bakić

     VALERI MRAKA - Izložba „Crni strip“,
     Likovno bijenale mladih, Vršac, 1996.

     Mada se najčešće podrazumeva (i ne zapaža) crno, crna (ne)boja, odsustvo boja, trajni deo/pratilac strip crteža, oponent beloj, ume, u rukama majstora, ne samo da obznani svoje postojanje već i da izbori sopstvenu egzistenciju koja ima posebne zakone i pravila. U takvom obrtu svakodnevni prizori, senke ili čak puke mrlje počinju da žive i pulsiraju, dišu, grade jedan magični i magijski crni lavirint u koji se ugrađene arhetipske slike. Zrači iz tog mraka mnogo nagoveštaja, slutnji.
     Čipke senki razapetih oko beline ili gromada crnog u sudaru sa svetlom uokviruju svaki pokret, mrznu ga više no što to može „obični“ crtež, stežu u nepopustljive kandže.
     Oko posmatrača klizi niz linije dodira, „linije loma“ (Dušica Pavkov), čvrste linije tog fronta, „crno-bele podele“, tone i isplivava i ponovo tone, sve bliže opijenosti igrom u kojoj ono dotad znano biva oneobičeno i iznova novo, čisto, sveže i obećavajuće. U toj začudnosti i radosti otkrivanja skidanjem vela sa svakidašnjeg, reči i priče bivaju puni značenja, otežaju od poruka.
     Crno nas tada vodi ka novom nivou doživljaja, ka novoj osećajnosti.

     *

     Multimedijalna izložba „Crni strip“ predstavlja radove Aleksandra Zografa, Wostoka, Grabowskog, značajnog dela nadolazećeg talasa novog JU stripa 90-tih, odnosno likovne umetnice Vesne Tokin.

     **

     Aleksandar Zograf – Saša Rakezić (u „civilnom“ životu), prisutan na ovdašnjoj strip sceni već više od deceniju, promoviše duh otvorenosti novom u 9. umetnosti. Zahvaljujući svojoj upornosti Rakezić je uspeo da preskoči ovdašnje tradicionalizme i da zaroni u široku alternativu svetskog stripa koja kao mreže subkulturne zavere obavija zemljinu kuglu. U nadolazećoj globalnoj osećajnosti Rakezićevi stripovi prepoznati su kao autentične vrednosti. 1994. „Fantagraphic Book“ objavljuju njegov album „Život pod sankcijama“ a od ove godine za istog izdavača (najvećeg svetskog izdavača alternativnog stripa) crta strip sveske pod naslovom „Psihonaut“.
     Tematski raspon Rakezićevih stripova kreće se od priča o stvarnosti do priča o snovima. Njegov crtež prepoznatljiv je, oštar, precizan, krt.
     Bavljenje stvarnošću podrazumeva stripove inspirisane detinjstvom (u kojima struji duh iskrenog dečačkog oduševljenja), alegorije na temu ustrojstva sveta (iz vizure odraslog) a kulminira već pomenutim „Životom pod sankcijama“ u kome, baveći se vremenom građanskog rada u Jugoslaviji, autor ubedljivo, bez politikantskih i nacionalističkih balasta, secira stvarnost haosa, zapanjujuće vreme sloma epoha u životu jedne zemlje i običnih ljudi.
     „Visual Reports“ (predstavljeni na izložbi) objavljeni su u američkom magazinu „Reflex“, nastavak su beleženje svakodnevnog trajanja koje se otkriva u svoj svojoj oneobičenosti, opterećenosti mitskim, balastom kolektivno nesvesnog. Crna (ne)boja ovih crteža, tek ponegde izgrebana žiletom, ne bi li se pustilo malo svetla u mrak, okvir je i lik beznađa o kome govori.
     Traganja za snovima nose u Rakezićevom dosadašnjem opusu liniju nesputanog, razigranog i višeznačnog. Stanje hipnagogičkog sna (svesnog sna) omogućava mu da direktno preslikava svoje vizije u kojima se mnoštvo bizarnih likova (od junaka crtanih filmova, dinosaurusa do oživljenih predmeta) nalazi u fascinantnim i neobičnim situacijama. Crno ovih stripova (ovog podžanra koga Rakezić hrabro istražuje) (ne)boja je mistike i tajni, ponekad strašnih ponekad punih radosti.

     ***

     Wostok – Danilo Milošev (u „civilnom“ životu) široj strip javnosti poznat je od 1992.g. i pojave strip albuma „Istina o Jozeefu K. i Gregoru Samsi“, nakon koga slede brojni stripovi objavljeni po publikacijama u zemlji i svetu. Jedan je od osnivača strip magazina „Patagonija“ i najaktivnijih stvaralaca u Vršačkom strip pokretu. U sopstvenoj režiji objavljuje „Podzemni žurnal – Krpelj“ koji donosi stripove u rasponu od čistog andergraunda do eksperimenata u mediju. Svoju izuzetnu produktivnost i šarenilo tematskih usmerenja krije iza brojnih pseudonima (osim Wostok) kakvi su Mediokritet, Deda ilija...
     Dosadašnji opus može se sagledavati kao kretanje u dva pravca, ka andergraundu i groteski.
     Andergraund segment najčešće potpisuje Mediokritet i čine ga moralno subverzivni, cinični, raskalašni stripovi na sve zabranjene ili neprilične teme, od seksa do defekacije i ostalih fizioloških nužda, te zlurado ismejavanje strip konvencija i junaka kakvi su Mandrak, Rip Kirbi, Zagor, Blek, Teks. Milošev je u ovom liku stvorio sopstvenu, specifčnu ikonografiju sačinjenu od seksističkih i mazohističkih pribora, tehnika i fetiša pomešanih sa fenomenima masovne kulture rok muzike, filma, mode. Crtež u ovim stripovima namerno je grub, primitivan a crna (ne)boja ovde asocira na tabu, na podsvesne želje, pobude i snove.
     Apsurd, teskoba, paradoks odlikuju segment koji uslovno nazvasmo grotesknim (iako groteske ima i u prethodnom segmentu). Za ove radove karakterističan je kultivisaniji stil rada koji svakako svoj razlog ima i u literarnim predlošcima kakvu su Franc Kafka ili mladi srpski pisac Nabor Devolac (nastavljac tradicija Kafke i Harmsa). Priča „Prorezi na krinki“ sa ove izložbe dobar je primer za Wostokov postupak. Izbor priče (J. Lorraina) dozvoljava autoru da se maksimalno poigrava maskama, izveštačenošću, tajanstvom atmosfere, senkama, značenjima postupaka, i tako kroz strip provlači tešku atmosferu usuda. Crna u priči (i sličnima, odnosno onima koje ismejavaju ljudsku duuhovnu bedu) je potpuna, ona je crnost fatalnosti strašne tajne.

     ****

     Strip „Luna“ tandema Wostok-Grabowski (Grabowski – vršački strip autor sklon kraćim radovima bizarnih tema), predstavljen kao slobodna parafraza proslavljenog stripa „Put na Mesec“ Valtera Nojgebauera, pojavljuje se kao rad koji „ne liči“ ni na jednog od svojih tvoraca tj. ni na jedan njihov samostalan rad. Priča pleni slojom lepršavošću, poigravanjem nekim od opštih mesta SF žanra ali i uplivom razgaljujućeg apsurda u avanturu. Vizuelna atraktivnost postignuta je kjaroskuro postupkom koji, uz umešnu montažu prizora i tabli, podržava bizarnost dešavanja. Sudari svetla i tame ovde su u funkciji začudnosti i likovnosti. Crno u „Luni“ je plemenitog kova, namenjeno čulnom uživanju.

     *****

     Video rad Vesne Tokin koji prati ovu izložbu insistira na pokretu, igri i preplitanju senki, mnogostrukom povećavanju tenzija koje nedefinisani likovi bude kod posmatrača. Utisci polaze od zbunjenosti, intrigiranosti i kreću ka mučnini i klaustrofobiji.
     U sadejstvu sa celokupnom postavkom izložbe – podrumom, hladnoćom i vlagom koji biju iz zidova, raskomadanim stripovima razbacanim po ovoj pozornici-instalaciji (aktivnu ulogu u postavljanju-organizovanju izložbe imao je slikar Ž. Grozdanić Gera), video rad sa pripadajućom aparaturom za prikazivanje pojavljuje se kao dodatna intervencija u prostoru, novi nivo, vid egzistencije čitavog izlaganja. Posetioci-posmatrači (koji samom svojom pojavom takođe učestvuju u postavci, oni su tela u prostoru, zauzimaju ga, osvajaju, oblikuju) prisustvuju kompleksnom umetničkom dešavanju koje otkriva neke nove puteve istraživanja i izražavanja ideja kako u likovnoj tako i u strip umetnosti.

     (1996)

Priredio: Strip.art.nica. Buch

     KULTURA

     SKLEPNO DEJANJE STRIPOVSKEGA DEKALOGA

     Izšel je slovenski prevod tretjega dela francoske stripov-ske uspešnice Dekalog, pri kateri je sodeloval tudi Mladinin ilustrator Tomaž Lavrič

     Max Modic

     Danes ob 19. uri bo v Strip.Art.Nici Buch predstavitev prevoda tretje knjige spektakularnega stripovskega seriala Dekalog, katerega integralna verzija je začela pred dvema letoma izhajati v slovenščini. Predstavitve se bo udeležil tudi Tomaž Lavrič, legenda sodobnega slovenskega stripa in eden od risarjev Dekaloga, ki se v Franciji uvršča med najuspešnejše stripovske stvaritve zadnjih let.
     Tretja knjiga Dekaloga prinaša zadnji dve 'zapovedi', torej IX. in X., magični realizem stripovskega seriala pa na svojevrsten način zaključi XI. 'zapoved' v obliki izgubljenih opomb k mitu in zgodbi o Nahiku, ki prinaša nov stripovski prispevek Tomaža Lavriča.
      Utrdimo snov za neposvečene in tiste, ki ste zamudili začetek. Leta 2001 je v Franciji začel izhajati monumentalni stripovski serial Dekalog, ki je v svetu devete umetnosti povzročil enak prepih, kot ga je med literarno srenjo povzročilo Ime rože. Pa še osrednji junak in morilec v Dekalogu sta bila ista – knjiga, namreč.
     Dekalog, ki ga je zasnoval francoski scenarist Franck Giroud, je namreč pomenil svojevrstno prelomnico v tradicionalnem frankofonskem pojmovanju stripovskih serij, ki so ponavadi timsko delo enega scenarista in enega risarja, dolžina zgodbe oziroma število nadaljevanj pa je odvisno izključno od zanimanja ciljnega občinstva.
     Giroud je ta koncept obrnil na glavo in si Dekalog zamislil kot konceptualno celoto desetih zaključenih in samostojnih zgodb izpod peresa istega scenarista in v likovni izvedbi desetih različnih risarjev, pri čemer vseh deset epizod povezuje skupna rdeča nit: Nahik, skrivnostna knjiga, ki je ohranjena v enem samem izvodu, se kot družinska zapuščina neznanega izvora prenaša iz roda v rod, iz generacije v generacijo, in se izkaže kot usodna za vsakogar, ki jo prebere.
     Nahik, knjigo zamolčanih resnic, naj bi pred več kot dvema stoletjema odkrili v Egiptu, temelji pa na desetih zapovedih, ki jih je prerok v puščavi napisal na kameljo lopatico. Na doslej neznanih desetih zapovedih, katerih ekumensko izročilo bi, kot ugotovi katoliški duhovnik v četrti epizodi Prisega, prav posebej okrepilo mir in pahnilo v pozabo vsa stara verska nasprotja, saj postavlja pod vprašaj najbolj radikalne vidike korana. Kaj je dejansko Nahik, bibliofilski zaklad, politični instrument ali sveta knjiga, nikoli ne izvemo, saj tisti, ki spoznajo njegovo vsebino, ne preživijo. Okej, delček velike resnice vendarle spoznamo, ampak šele na koncu - oziroma na začetku, saj Giroudov serial poteka v obrnjenem kronološkem redu. Dekalog I z naslovom Rokopis in podnaslovom 'Ne ubijaj' se začne v sedanjosti, z vsako naslednjo epizodo pa se pomikamo dlje v preteklost, vse do samega začetka, do Zadnje sure, kot je naslov Dekaloga X.
     Dekalog poleg lekarniško natehtane zmesi ezoterike, mistike, akcije, avanture, detektivke in psevdozgodovine odlikuje še dodana vrednost v obliki polemičnih družbenih, verskih, političnih ter zgodovinskih vprašanj in tematik, ki jih med vrsticami odpira vsaka epizda posebej, najbolj očitno drugi del s podnaslovom Fatva, ki izpostavlja problem (muslimanskega) radikalizma v multikulturni skupnosti, ter že omenjeni četrti del Prisega, ki se dotakne vatikanske kolaboracije s fašizmom in korenin sovraštva med zmagovalci in poraženci druge svetovne vojne v Jugoslaviji.
     Vseh deset albumov je v Franciji izšlo med letoma 2001 in 2003, Dekalog pa je navkljub ubijalskemu tempu izhajanja postal ena najbolj priljubljenih in najbolje prodajanih stripovskih serij vseh časov, saj so ga ljubitelji stripa pokupili v skupni nakladi, ki krepko presega poldrugi milijon izvodov.
     Tisto, kar je pri vsem skupaj najbolj zanimivo, pa je, da je k nastanku francoskega stripovskega fenomena v najmanj desetih odstotkih pripomogel tudi slovenski stripovski avtor, in sicer Tomaž Lavrič, ki je mojstrsko zrisal Dekalog IV z naslovom Prisega in podnaslovom 'Ne prisegaj po krivem'. Gre za epizodo, ki se, kot rečeno, začne v bivši Jugoslaviji, kjer vojna nekdanje prijatelje razdeli na zmagovalce in poražence, konča pa v Rimu, od koder sodelavci okupatorja s posredovanjem Vatikana bežijo v Argentino.
     Dekalog je po desetletju čakanja leta 2011 začel izhajati tudi v slovenskem prevodu, in sicer v sodelovanju Aleksandra Buha, lastnika edine slovenske striparnice Strip.Art.Nica Buch, ter Francoskega inštituta Charles Nodier. Knjiga s prvimi štirimi poglavji Dekaloga je brez dvoma predstavljala bržčas največji in najbolj ambiciozen zalogaj na področju slovenskega stripovskega založništva.
     V drugi zbirki štirih albumov z interpretacijami zapovedi 'Odpuščaj svojim sovražnikom', 'Spoštuj očeta in mater', 'Ne varaj tistih, ki te imajo radi' in 'Bodi milosrčen do šibkih, revnih in ubogih v duhu' postane dogajanje bolj strnjeno, kontinuiteta bolj izpostavljena, sorodstvene vezi protagonistov in njihovih usod bolj poudarjene, dodana vrednost v obliki polemičnih socialno zgodovinskih vprašanj pa še izrazitejša. Pripovedi so vmeščene v Berlin leta 1922, sedem let po genocidu v Armeniji; v surovo družbeno razslojenost New Yorka leta 1902; med karbonarje, ki se leta 1822 v Parizu borijo za nacionalne in liberalne cilje; in v Francijo leta 1813, v obdobje razsula Napoleonove vojske. Posebej zanimiv je VIII. album z naslovom Nahik, saj predstavlja osrednjo zgodbo, iz katere se je nato razvejal serial Dekalog. »Ta album je v bistvu začetek celotne sage,« pravi Franck Giroud. »Sprva naj bi bil to edini strip ('one shot', kot rečemo v našem poklicu), šele kasneje so nastali potomci, ki danes sestavljajo Dekalog.«
     Giroud si je Dekalog zamislil kot konceptualno celoto desetih zaključenih zgodb izpod peresa enega scenarista in v grafični podobi desetih različnih risarjev, pri čemer poudarja, da se navkljub navidezni strukturni podobnosti ni navdihoval pri istoimenem filmskem ciklu poljskega cineasta Krzysztofa Kieslowskega.
     Rdeča nit Giroudovega Dekaloga je Nahik, skrivnostna knjiga neznanega izvora, ohranjena v enem samem izvodu. Bibliofilski zaklad? Politični instrument? Morda nova sveta knjiga? Razkritje sledi pravkar izdanem tretjem delu Dekalog IX-XI in sicer v desetem delu z naslovom Zadnja sura, ki se odvija v Medini leta 652, dvajset let po smrti preroka Mohameda. Torej čisto na koncu? Ne, čisto na začetku. Dekalog namreč teče v obrnjenem kronološkem redu, z vsako naslednjo epizodo se pomikamo dlje v preteklost, bliže resnici, ki pa ne pomeni nujno odrešitve.

     [Objavljeno: Mladina. Ljubljana, 17.10.2013. godine]

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Marketprint

     Ove godine tokom sajma, ispratite izuzetne popuste na pojedinacna izdanja kao i akcije popusta na pakete i komplete Marketprinta.

     POPUNITE VASU KOLEKCIJU BROJEVIMA KOJI VAM FALE PO EXTRA POVOLJNOJ CENI, ILI KUPITE KOMPLETE, ILI PAKETE PO JOS POVOLJNIJIM USLOVIMA, ZA VAS ILI KAO PRIGODAN POKLON PRIJATELJIMA!!!

     Komanca, XIII I Bernard Prins - 180 dinara komad – ili kupite paket Komanca 1, 2 I 5do 11 za 900 dinara!!!
     Paket B. Prins 2-14 za 1300 dinara, ili 2-15 za 1500 dinara
     Akvablu, Tocak, Aster Blistok, Fol I Bernard Prins broj15 - hc kolor po 250 dinara komad, ili paket navedenih stripova za 950 dinara!!!
     XIII KOMPLET 1-19 1.900 dinara!!!
     Petar Pan 1-6 490 dinara komad, ili komplet ovog sjajnog serijala za 1900 dinara!!!
     Kosmicki putnici 350 dinara komad, ili komplet 10 albuma za 2900 dinara!!!
     Dzipsi 490 dinara komad, ili komplet 5 albuma u koloru za 1900 dinara!!!
     Ratnici sa Akbara 490 dinara komad, ili komplet 4 albuma u koloru za 1500 dinara!!!
     Tornjevi Boa Moria 1-14 450 dinara komad ili komplet svih 14 brojeva za 3900 dinara!!!
     Krejzi Ket 450 dinara, Hauard Blejk 350 dinara, Do visina Olimpa 450 dinara, Vam 900 dinara, Bili the Pljuc 650 dinara , ili kupite paket navedenih 5 albuma za samo 1500 dinara!!!
     Bluberi 1100 dinara komad, ili komplet Bluberija 1-6 za samo 5900dinara!!!
     Princ Valijant 17-19 meki uvez 900 dinara po komadu
     Princ Valijant 17-19 tvrdi uvez 1500 dinara po komadu
     Vam 900 dinara
     Paket od tri Valijanta meki uvez 17-19 uz koji ide poklon album Vam za 2500 dinara, ili uz paket Valijanta 17-19 umesto Vama, mozete izabrati bilo koji drugi od pojedinacnih albuma – Do visina Olimpa, Hauard Blejk, Krejzi Ket, B. Prins 15, Bili the Pljuc, Fol, Tocak, Akvablu, Aster Blistok.
     Paket od tri Valijanta tvrdi uvez 17-19 uz koji ide poklon album Vam za 3500 dinara, ili uz paket Valijanta 17-19 umesto Vama, mozete izabrati bilo koji drugi od pojedinacnih albuma – Do visina Olimpa, Hauard Blejk, Krejzi Ket, B. Prins 15, Bili the Pljuc, Fol, Tocak, Akvablu, Aster Blistok.

Press: Strip.art.nica Buch

     Vabimo vas na predstavitev in podpisovanje novih strip albumov:
     - 17. okt. 2013 ob 19:00: Dekalog IX-XI - gost Tomaž Lavrič
     - 24. okt. 2013 ob 19:00: Meksikajnarji 4 - gosta Zoran Smiljanić in Marijan Pušavec
     - 07. nov. 2013 ob 19:00: Miki Muster 10 - gost Miki Muster

Piše: Ilija Bakić

     SLIKE IZ POLU-SNA
     „Hypnagogic Review“ broj 5, 2001.

     Konstantno traganje za novim vizurama, slojevima i horizontima stvarnosti koja ga (nas) okružuje odlika je stvaralaštva Saše Rakezića, poznatijeg pod pseudominom Aleksandar Zograf. Bilo da analizira ratna i poratna dešavanja ili poseže za detinjim doživljajima, on otkriva iskliznuća u apsurd ili drugačije realnosti, ostajući veran mediju stripa. Najdublji prodor u novo Zograf ostvaruje u traganju za hipnagogijskim halucinacijama. Reč je o vizijama, slikama i rečenicama koje doživljava u fazi polu-sna, u koju svako od nas ulazi kada tone u san ili se budi. No, najveći broj ljudi ne koncentriše se na ove pojave ili ih jednostavno zaboravlja. Zograf, koji još od 1987.g. praktikuje tehniku „lucidnog snevanja“, pamti svoje snohvatice i pretače ih u crteže ili kratke stripove, uspevajući tako da sačuva deo svog bića izražen u snoviđenjima. Kako sam kaže, hipnagogijske vizije pomažu mu da uhvati veliki vihor kreacije koji neprestano stvara fantomske slike u nekom delu uma. „Izvlačenje tih kreacija na svetlo dana-realnosti“ otkriva čitaocima niz bizarnih bića i situacija, kao i sasvim apstraktne kompozicije. Njihova nesputanost sasvim je u duhu nadrealizma u kome su fantazmi oslobođeni kontrole uma smatrani za najvrednija umetnička dela, i što je najpotpunije ostvareno u slikarstvu, dok su se u literaturi idealu najviše približili tzv. „automatski tekstovi“. Zograf je svojim zaumnim hipnagogijskim vizijama učinio novi korak na tom cilju. Crtežima su dodate i zvučne halicijacije koje je autor „čuo“ u polu-snu, u obliku rečenica kakve su: „Sam protiv svih ptica“, „Glas drveta“, „Tvoj alter ego te poziva na čašu piva“, „Ako ne postojimo ovde gde smo, možda uopšte ne postojimo“...

     Zograf je svoje hipnagogijske slike objavljivao u brojnim domaćim i stranim strip izdanjima a od 1998.g. publikuje ih i u sopstvenom izdanju „Hypnagogic Review“, koje distribuira kroz knjižare širom sveta. Novi, peti broj revije čine crteži iz polu-sna i desetak audio vizija nastalih u periodu od 1991.g. do januara ove godine i koji su novi dokaz intrigantnosti i zavodljivosti slobodne imaginacija.

     (2001)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

     PRIČE TAJANSTVA I MAŠTE - Dino Batalja
     „Makondo“, 2013
     Tvrd povez, A4,
     214 strana, crno-belo sa mestimičnim kolorom

     Piše: Dejan Ognjanović

     Ako volite vrhunski horor i fantastiku, i ako biste ove godine morali (tj. mogli) da sebi kupite samo jedan strip album objavljen na srpskom, onda dileme nema – to bi trebalo da bude baš ovaj: PRIČE TAJANSTVA I MAŠTE Dina Batalje (Dino Battaglia, 1923-1983).

     Istina, ovo je vrlo "loša" godina za štednju na tom planu, jer do Sajma knjiga treba da izađu najmanje još 3-4 apsolutno must-have strip albuma sa mojim najsočnijim pečatom preporuke (na nekima sam i ja nešto malo radio, ali to nije glavni razlog za pohvalu i preporuku). Drugim rečima, ovo je ODLIČNA godina za ljubitelje stripa u Srbiji, jer će moći da u njedra prigrle neke spektakularno fenomenalne albume. Ali, o drugima – uskoro.

     Ono što ovo konkretno izdanje čini još izuzetnijim u odnosu na druge pretendente za titulu Naj-Horor Strip Album Godine jeste činjenica da autor ne dolazi sa anglosaksonskog jezičkog područja, i da stoga ne možete (vi koji baratate engleskim – a danas to valjda znači veliku većinu mlade i stripočitajuće populacije) tek tako otići na Bookdepository ili neko slično mesto i sebi naručiti isto to, na engleskom. Zapravo, italijanski (i svetski!) majstor Batalja je, kako izgleda, sudeći po mom pokušaju pretrage, jezivo odsutan na engleskom govornom području, barem što se tiče trenutne ponude na Amazonu i Bookdepository. Ovo srpsko izdanje (by Makondo, edicija Kerber) vam je ne samo jedina, nego zaista najbolja uopšte moguća opcija. Evo zašto!

     Pre svega, Batalja je ime poznato sladokuscima, ali nije ni slavno ni brendirano kao neka druga (američanska i engleska), pa će stoga mnogima ovde verovatno biti pravcato otkrovenje videti da nešto ovako genijalno postoji već decenijama. Nekolicina stripova iz ovog izbora (3-4 njih) objavljivana je u strip magazinima kod nas, tokom 1980-ih, ali velika većina sada se pojavljuje po prvi put, i to na visokokvalitetnom papiru koji jedini može da prenese sve finese i divote Bataljinog suptilnog crtačkog stila.

     Dakle, umesto da samo preuzme sa engleskog već postojeći album, Makondo je načinio dodatni napor i preveo sa italijanskog (vrlo kvalitetno, dodao bih) nešto uistinu raritetno, a visoko kvalitetno. Ja, kao laik za strane jezike koji nisu engleski (i nešto malo francuski) zaista posebno cenim kad neko ovde objavi nešto što niti je izvorno na engleskom, niti se može naći u engleskom prevodu.

     Zatim, ovi stripovi predstavljeni su na vrhunski način: celokupan tretman, od papira i štampe do grafičke obrade, dizajna, formata, tvrdoće korica, mirisa, osećaja dok ga držite u rukama... sve je tačno onako kako to ovaj sadržaj zaslužuje. Znači, napravljeno da traje i da se s uživanjem gustira decenijama.

     Na kraju, ali nikako najmanje važno, moram da posebno pohvalim Makondo zbog tendencije da svoja izdanja obavezno prate originalnim, specijalno naručenim, ekskluzivnim pogovorima od strane vrhunskih stručnjaka. Većina to ne radi: objave goli strip album ili grafičku novelu, a vi posle, ako vam se to svidelo, guglajte i istražujte ko šta kad kako zašto i čemu sve to. Makondo čini napor da svoje čitaoce ne samo zabavi nego i edukuje, da pruži nešto extra.

     Takav je slučaj i ovde: na skoro 15 strana velikog formata vrhunski strip-stručnjak, Zoran Đukanović, ispisuje esej "Dino Batalja, majstor peščanih satova koji sipe" koji je uživanje čitati, ne samo zbog informacija i fakata, nego i zbog istančanih uvida, obilja citata i referenci i poređenja koji omogućavaju sagledavanje Bataljinog značaja iz što više uglova (uključujući tu i njegovo prisustvo u domaćim izdanjima, i uticaj na domaće autore). Ovaj esej je pravi šlag na ionako bogatu tortu i on savršeno zaokružuje ovih 214 strana sadržaja koji, ako znate šta valja, sebi morate priuštiti.

     Pomenuh li sadržaj? Eh, da: krajnje je vreme da se navede šta sve ima u ovom izdanju. Stripovi su podeljeni u tri celine, a osim naslova (koji su svi odreda adaptacije književnih dela, klasika fantastike i horora) naveden je i autor originalnog predloška, godina prvog objavljivanja stripa i stranice u ovom albumu, kako biste imali bolju ideju o dužini svakog od ovih bisera.

     PRIČE TAJANSTVA I MAŠTE - Dino Batalja

     SADRŽAJ

     KNJIGA 1: Nemački romantičari
     str. 5: Olimpija (Ernest Teodor Amadeus Hofman), 1970.
     str. 13: Napuštena kuća (Ernest Teodor Amadeus Hofman), 1970.
     str. 24: Petar Šlemil (Adalbert fon Šamiso), 1983.
     str. 45: Vojcek (Georg Bihner), 1974.

     KNJIGA 2: Golem i druge povesti
     str. 65: Pakost Đavolova (srednjovekovna hronika), 1969.
     str. 69: Totentanz (Mrtvački ples), 1970.
     str. 77: Golem, 1971.
     str. 91: Pogodba, 1974.
     str. 98: Neobični slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda (Robert Luis Stivenson), 1974.
     str. 113: Posveta Lavkraftu, 1970.

     KNJIGA 3: Priče Edgara Alana Poa
     str. 127: Neobična pustolovina Hansa Pfala, 1981.
     str. 140: Gospa Ligeja, 1969.
     str. 148: Pad kuće Ašerovih, 1969.
     str. 157: Hop-Frog (Skočižabac), 1971
     str. 166: Maska crvene smrti, 1972.
     str. 173: Kralj Kuga, 1968.
     str. 181: Opklada (ili Nikad se ne kladite u glavu s Đavolom), 1972.
     str. 190: Metoda doktora Katrana i profesora Perjea, 1973.

     str. 201-214: Zoran Đukanović: "Dino Batalja, majstor peščanih satova koji sipe"

     Ne treba biti veliki ekspert za književnost fantastike i strave pa da vam je i letimičnim pogledom na ovaj sadržaj jasno da ćete retko gde još na jednom mestu, između jednih te istih korica, naći ovoliko klasičnih autora i dela: Po, Lavkraft, Hofman, Stivenson... Adaptacije, omaži, vrlo slobodne reimaginacije, kondenzacije... Jednostavno rečeno: jedan od najvećih majstora strip-crteža ikada obrađuje neke od najvećih majstora i dela književnosti strave. I sve to na jednom mestu! Ako stvarno postoji "Too much of a good thing", onda je to ovaj album, tj. ono što je u njemu: 200 strana strip-savršenstva, prvorazrednog artworka, čiste umetnosti grafičkog izraza.

     Bataljin minuciozni sitan vez... Detaljne šrafure... Sfumato i drugi slični efekti... Tanke a precizne linije... Sve to zajedno majstorski gradi atmosferu začudnog, bliskosti onostranog, nematerijalnog, senovitog, dvosmislenog... Vredi naglasiti da on verno i dostojanstveno prenosi duh klasičnih književnih dela, bez njihove vulgarizacije, što, avaj, prečesto biva čak i kod najvećih majstora (iz anglosaksonske sfere), npr. kod Korbena...

     PRIČE TAJANSTVA I MAŠTE je naslov koji je do sada kod nas već bio povezivan sa nekim kapitalnim delima horora: baš ta fraza često se lepila za zbirke Poovih priča kod nas, a zatim je pod istim tim naslovom TV Beograd 1973. godine plasirala 4 TV filma mračne fantastike i strave, među njima i kultnu LEPTIRICU. To je, takođe, podnaslov časopisa OMAJA.

     Očigledno, to je fraza koja služi kao zgodan sinonim onima koji žele da izbegnu prokazane, sumnjive, "inferiorne" termine kakvi su "horor", "strava i užas" itsl. No, pod ovim ili bilo kojim drugim nazivom, ostaje nesumnjiva činjenica da se ovde radi o vrhunskom strip izrazu nekih od ključnih klasika strave, u prvorazrednoj obradi i više nego dostojanstvenoj opremi, pa prema tome... dileme nema: ako volite stravu nešto staromodniju, klasičnu, gotsku, književnu, intelektualnu i duhovnu a ne (samo) visceralnu, ako volite atmosferu i sugestiju više od prosutih creva i perverzija, ako želite da provedete nebrojene časove diveći se i uživajući u izvanrednim crtežima ruševnih zgrada, kućerina i zamkova, gustih mračnih šuma, grobnica, prelepih i fatalnih žena, i ponekog kostura ili sablasti te čudovišta što se pretežno skrivaju u senkama... onda su ove PRIČE TAJANSTVA I MAŠTE definitivno prava stvar za vas!

     Tiraž ovog kapitalnog dela je samo 500 primeraka (!!!), pa zato ne oklevajte i ne kenjkajte se previše, nego nabavljajte ovo dok ima – najbolje direktno od izdavača.

     Ako vam nisu bile dovoljne ni moje reči, ni sve ove slike okolo, na sajtu Makonda možete videti čitavu jednu epizodu, i to baš OMAŽ LAVKRAFTU.

     Da budem iskren, konkretni omaž nije baš vrhunski primer Bataljinih adaptacija: iako odlično crtan, kao i sve ostalo u albumu, ovaj strip svodi "Senku nad Insmutom" na povod za jednu ne naročito duhovitu pošalicu (koja, čak i kao takva, nema blage veze s Lavkraftom). Što još više čudi, ni arhitektura priobalnog mesta ni ikonografija nisu baš najprikladniji tom ambijentu, niti duhu Lavkrafta uopšte. No, dobro, barem su ljudi-ribe prikladno jezivi... Ako se s Lavkraftom tek polovično snašao, kod Poa se Batalja iskupio i dao jedan od najpribližnijih vizuelnih ekvivalenata Poove proze, i to ne samo stravične, nego i groteskne i crnohumorističke.

     Isto to važi i za nemačke romantičare i gotičare: iako Lavkraft nije bio naivan kada je tvrdio da latinske rase nemaju ni približno takav osećaj za mrak, jezu i stravu kao što ga imaju nordijske rase, može se reći da je Italijan Batalja uspeo, ako ne da stvori ex nihilo (kao originalne storije) a ono barem da adaptira, i adaptacijama pronikne u duh germanskog misticizma i stravičnosti ispoljenih u nekim klasičnim pričama, romanima i dramama.

     Ne držite me baš za reč, ali koliko sam mogao da vidim, Bataljini hororični stripovi u inostranstvu nikada nisu svi objavljeni na jednom mestu, u jednom albumu, nego GOLEM ovde, E. A. Po onde, itsl. Ako je tako, onda poseban aplauz za to što Makondo nije išao opcijom cepkanja na, recimo, tri albuma od po 60-ak stranica, nego je SVE ovo lepo smestio u jedno mega-monolitno izdanje.

     Ovaj album je poslastica za prave sladokusce i stoga nema dileme: Gulov Pečat Preporuke je najmanje što mogu da mu dam.

______________
Dejan Ognjanović je rođen u Nišu, 1973. godine. Radio je kao asistent za američku književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu (1999-2009). Magistrirao je 2009. na Edgaru Alanu Pou. Doktorirao na temu poetika književnosti strave ("Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti") 2012. godine. Objavljuje književne i filmske eseje i kritike.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Komiko

Press: Veseli četvrtak

Zagor Odabrane Priče #23: Čarobnjak Kandraks piše: Guido Nolitta crta: Gallieno Ferri 414 strana - 460 dinara.

Zagor #75:  Sahranjeni užas piše:Jacopo Rauch crta: Mauro Laurenti

Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Press: СЦМ-CCM

     МЕГУНАРОДЕН САЛОН НА СТРИП „ВЕЛЕС 2013“

     РЕКОРДНИ 164 СТРИПА
     На мегународниот конкурс за стрип којшто е во склоп на 11тиот Меѓународен салон на стрип „Велес 2013“ поднесени се рекордни 164 стрипа од сите континенти. Истат бројка ке беше и поголема доколку стрип авторите (со исклучок на сценаристите) не беа ограничени да пријават само по еден стрип. Поголем број од пријавените стрипови ке бидат изложени на самиот салон кој ке се одржи од 18 до 20 Октомври во Велес Според Стрип центарот на Македонија со седиште во Велес големата бројка се должи пред се на засилената интернационална стрип соработка .Освен традиционалниот интерес од балканските простори се откриваат и нови стрип сцени (оваа година тоа е случај пред се со Иран, Русија, Украина, Виетнам и тн...) но и се интензивира соработката и со училиштата, а засилено работи и Стрип училиштето во Велес. Исто така многу радува податокот за откривање на нови стрип имиња од македонската стрип сцена коишто заслужуваат поголема афирмација и внимание ,дел од нив ке присуствуваат на самиот салон и остварат контакти со присутните гости од други земји.
     Од Стрип центарот од Велес нагласуваат дека при донесување на наградите , жирито го имал во предвид исклучиво квалитетот на поднесените дела, ослободен од секакви клучеви по географски или друг основ. Меѓу наградените има и македонски автори, сосема заслужено, што е уште една потврда за континуираниот развој на на македонскиот стрип.

• 1 Награда „ЗЛАТЕН СТРИП “ Даниел Атанасов(Бугарија) за стрипот „БОНЗАИ“
• 2. Награда Бранко Тарабиќ (Нови Сад), Дејан Седлан (Нови Сад) и Марко Стојановиќ (Лесковац)з а стрипот „БЛАГОСЛОВ“
• 3. Награда Франциско Малдонадо(Шпанија) - цртеж Предраг Ѓуриќ (Војводина, Србија) -сценарио и Златко Миленковиќ (Војводина, Србија) – туш и колор за стрипот „Разгледница из Сарајева“
• Специјална награда од страна на Стрип центар на Македонија –Велес на
Иван Стојановиќ Фики и Марко Стојановиќ(обајцата од Лесковац,Србија) за стрипот „Апокалипса“
• Специјална награда од страна на Стрип центар на Македонија –Велес на
Јован Укропина (Белград,Србија)и Марко Стојановиќ(Лесковац, Србија) за стрипот „ ТИХИ ДУНАВ“
• Награда за сценарио се доделува на Марко Стојановиќ од Лесковац, Србија
• Награда за млади категории се доделува на Лазе Слабев од Велес за стрипот „СИТЕ МОИ ЖИВОТНИ“
• Награда за најдобар автор до 18 г се доделува на Бојана Милчевска од Велес, Македонија
За стрипот „МУДРЕЦОТ ШТО НЕ ЈА РАЗБИРА ЖЕНАТА“
• Награда за дебитантски стрип се доделува на Јoвана Велинова од Штип, Македонија за стрипот „REQUEIM FOR REDEDEMPTION”
• Награда за уметнички израз се доделува на Елиса де Соуса-цртеж (Португалија) и Александар Стеванов-сценарио (Македонија) за стрипот ”The Man who fell in Love on 48th Street” / Човекот што се вљуби на 48-мата улица
• Специјална награда за најмлад учесник од странство се доделува на Марко Миладиновиќ од Лесковац, Србија
• Специјални признанија за соработка во овој проект
   - ОУ„Рајко Жинзифов“ с Оризари, Велес
   - училиште за стрип „Никола Митровиќ Кокан“ од Лесковац, Србија

     Наградените стрипови ке имаат приоритетно место во новиот број на ревијата КРЕАТОР ,а планирани се и изложби во други градови.

• 1 award "Golden Comic" („ЗЛАТЕН СТРИП“) - Daniel Atanasov (Bulgaria) for the comic “BONZAI”
• 2 award - Branko Tarabic, Dejan Sedlan, Marko Stojanovic ("Blessing" - Благослов)
• 3 award - Francisco Maldonado (Spain) - drawing, Predrag Đurić (Novi Sad) - script and Zlatko Milenković (Novi sad) - inking & coloring ("Postcard from Sarajevo" - Разгледница из Сарајева)
• Special award from the Comic Centre of Macedonia - Veles - Ivan Stojanovic Fiki and Marko Stojanovic ("Apocalypse" - Апокалипса)
• Special award from the Comic Centre of Macedonia\Veles - Jovan Ukropina and Marko Stojanovic ("Silent Dunav" - Тихи Дунав)
• Award for scenario - Marko Stojanovic from Leskovac, Serbia
• Awards for youth categories - Laze Slabev from Veles ("All of my animals" - Сите мои животни)
• Award for best author up to 18 years - Bojana Milcevska from Veles, Macedonia ("The wiseman that didn't understand the woman" - Мудрецот што не ја разбира жената)
• Award for best debutant comic - Jovana Velinova from Stip, Macedonia ("Requiem for redemption")
• Award for artistic expression - Elisa de Sousa – drawing (Portugal) - and Aleksandar Stevanov - scenario (Macedonia) for the comic “The Man who fell in Love on 48th Street”
• Special award for youngest participant from foreign country - Marko Miladinovic from Leskovac, Serbia
• Special recognition for collaboration:
     -Comic school “Nikola Mitrovic Kokan” from Leskovac, Serbia
     -Municipal primary school "Rajko Zinzifov" Veles
     -Municipal primary school " Johann Heinrich Pestalozzi " Skopje

     www.comicscenter.mk

Piše: Ilija Bakić

     IZA NALIČJA JEDNOG SLOMA
     Strip album „Devedesete“ Wostok i Grabowski;
     izdavač „Omnibus“, Beograd 2012.

     Strip album jednostavno ali, kako se to vrlo brzo ispo-stavlja, i efektno nazvan „Devedesete“ vraća čitaoce sa malo dužim pamćenjem u (ne)slavna vremena na ovim prosto-rima, u period krvavog raspada dotadašnje socijalističke zajednice, ratova koji (ni)su vođeni, sankcija i izolacije od ostatka „civilizovanog“ sveta. To je trenutak sloma svih dotadašnjih sistema vrednosti, traganja i (ne)snalaženja u novonastalom haosu, bujanja svakovrsnih ideja i pokreta, (navodno) konstruktivnih ili destruktivnih, nazadno-reakcio-narnih ili (kvazi) naprednih. Između uzdizanja nepojamnih talasa propadanja, paradoskalno, ipak su se podizali i talasi(ći) novog. Jedan od takvih noviteta je i alternativni, andergraund ili autorski strip koji su na svojim ramenima poneli i do danas doneli brojni autori. U početku težišta ovog neformalnog strip pokreta bili su A. Zograf u Pančevu i nekolicina autora okupljenih oko vršačkog magazina „Patagonija“, među kojima su najagilniji bili (i najduže ostali na sceni) Wostok i Grabowski. Našavši se na brisanom prostoru, bez obaveze da se obaziru na tradiciju i okruženje, mladi strip autori tragali su za sopstvenim glasom i sopstvenom linijom, za vizurama iz kojih će sagledavati svakovrsne teme ali i same granice strip medija. Ovakva je sloboda rezultirala, iz današnje pozicije gledano, bezmalo neverovatnim brojem raznorodnih priča/stripova, koji ni malo ne liče na prethodne. Nepresušna energija eksperimentisanja, želja za iskušavanjem sopstvenih snaga, talenta i domišljatosti, neobaveznost prema bilo kakvoj javnosti ili autoritetu urednika (jer su radovi najčešće objavljivani u samizdat fanzinima, bez ikakvih očekivanja zarade), pokazali su se kao prava kombinacija za nastajanje vrednih stripova; čak se i u radovima koji deluju nedovršeno/neuspešno oseća dah radosti stvaranja i „osvajanja slobode“. Naravno, pre ili kasnije, nekoliki su autori zastali i odustali od daljeg kreativnog rada, priklanjali se „tradicionalnijim“ strip formama ili potpuno nestajali iz stripa.

     „Devedesete“ na 150 strana donose deo onoga što je tada mladi tandem Wostok/Grabowski napisao/nacrtao u par godina intenzivne saradnje. Znatiželjne čitaoce ovog albuma svakako će, ponajpre, intrigirati stepen pozitivne destrukcije ustaljenih šablona u stripovima. Čini se da autorima ništa nije sveto, ni jedna velika ideja ili tradicija. Oni nemaju milosti prema bajkama i alegorijskim pričama, baš kao što ne prezaju od karikiranja žanrovskih modela; ništa u ovim stripovima ne može se i ne sme podrazumevati ili olako shvatati. Početak serijala o devojčici Popošak i psu Cveće jednako je (neočekivano) brutalan (sahrana majke) koliko je nastavak, u stvari uvod u apsurdistički koloplet lišen standardnih linija uzrok-posledica. Sličnu destrukciju nose i dva nastavka vragolija derana Woo i Grr; to svakako nije klasični dečiji strip iako su mu deca junaci već strip za decu nekog novog, iščašenog vremena i sveta. Ta specifična uvrnuta osećajnost, koja ima drugačije vrednosti (ili ih uopšte nema, mada je i nepostojanje reda vrednosti - vrednost), nastavlja da se otkriva u ostalim segmentima albuma, u različitim niovima stilizacije: one za korak-dva izmeštene od realističnog („Donjeprčilovački masakr testerom!“, „Priča o Jockuru“, „Idemo dalje“, „Biti ili ne biti“, „Snajper“, „Srećna nova deco“), sledeće koje se odmiču još dalje („Billy, borac za pravdu“, storije o Aaronu) sve do potpunog odmaka u metafiziku („The Leader of Man“, „Loneliness“, „Godliness“ - koje su, uz „Om“ i „Oh, love!“, „Haiku“ - radikalni eksperimenti sa čistom vizuelnom naracijom, bez opterećenja rečima). U tom kolopletu bizarnog i oneobičenog, otkriva se jedna zanimljivost - iako žive i stvaraju u doba rata, hiperinflacije, propasti države i (do)tadašnjeg načina života, autori se direktno uopšte ne bave svojim okruženjem, ništa od buke i besa sa ulica i frontova ne dolazi na njihove table. Ali, sve doživljeno prelama se u njima i izlazi u obliku rušilačkih priča koje nemaju milosti prema tradiciji (jer se ova urušila sama od sebe), koje se ne osećaju obavezne prema tzv dobrom ukusu, hipokriziji morala i didaktike. Jer, čemu sve te fame o Velikim Istinama kad je svet, navodno na njima temeljen, neslavno pao u prašinu? No, ovakvo tumačenje i doživljaj imaće jedino savremenici Wostoka i Grabowskog; sledeće generacije biće oslobođene istorijskog nanosa i u potpunosti zavedene strip igrarijama umetnika. „Devedesete“ su, dakle, bezuslovno osuđene da, stigavši iz Prošlosti, žive u Sadašnjosti i dolazećoj Budućnosti.

     („Kvartal“ br 20/21, 2013)

Press: Strip vesti

Piše: Vladimir Palibrk

     Termin "Graphic Journalism" se poslednjih godina razvio kao naziv za širok spektar stripovskih i grafičkih narativa koji se uglavnom bave dokumentarnom ili fikcijskom interpretacijom stvarnosti u konfliktnim/post-konfliktnim područjima, raznim istorijskim događajima, marginalnim društvenim grupama, ali i jednostavnom i neopterećenom svakodnevnicom.
          Sa ciljem da podrži razvoj ovakvih narativa u sredini u kojoj je realnost zabavnija od najmaštovitije fikcije, Udruženje za razvoj kulture "Elektrika" ima čast da vas pozove na učešće u RADIONICI IZ GRAFIČKOG ŽURNALIZMA koja će se održati u Pančevu od 21. do 27. oktobra 2013. godine. Kroz višednevni program sačinjen od predavanja, praktičnih vežbi i istraživačkih aktivnosti, polaznici će steći osnove za dalje sticanje znanja i praksu u oblasti grafičkog žurnalizma.

     Učešće na radionici je besplatno, a prijave sa imenom, prezimenom i primerima dosadašnjih svojih radova možete poslati na vladimir.palibrk@gmail.com.

     Projekat je realizovan u okviru inicijative Risha Project, podržane od strane Grada Pančevo i Gete Instituta.

Press: Strip vesti

     Filimon: Brodolomnik sa ostrva "A",
     Klasik francuskog stripa prvi put kod nas,
     autor: Fred,
     izdavač: Sirius Production, 2013.
     Učestvuju: Pavle Zelić, Predrag Velinović i Vasilije Krstić.

     Utorak 8. oktobar - 18h
     Francuski institut, Knez Mihailova 31

     Fred, francuski strip autor grčkog porekla, čije je pravo ime Oton Aristides, jedan je od vodećih predstavnika francusko-belgijske škole. Ovaj crtač i scenarista uneo je brojne novine u strip stvaralaštvo i uticao na čitave generacije autora. Među pregršt priznanja koja su mu dodeljena, izdvaja se prestižna Velika nagrada grada Angulema za životno delo.

     Njegovo glavno ostvarenje, serijal o Filimonu, jeste skup poetičnih strip priča, koje najvećim delom opisuju putovanja glavnog junaka na slova reči "Atlantski okean" koja postaju fantazmagorična ostrva puna nesvakidašnjih bića i pojava, gde više ne važe zakoni fizike i "zdrava", ovozemaljska logika i gde smo prepušteni vladavini apsurda.

     Kuća Sirius Production, u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji, odaje počast velikom autoru i, objavljivanjem ovog prvog albuma u srpskom prevodu, domaćoj publici predstavlja raskošan talenat jednog stvaraoca poreklom sa Balkana, čiji nam se duh i senzibilitet čine bliskim.

Piše: Neven Misaljević

     "False Memories"
     Autor: Andreas Brandal
     Stripnjak - Graphic Book edition 003
     Sarajevo, (BiH)
     Septembar/ rujan 2013.
     58 stranica crno-bijelo, format A5,
     meki uvez heftano.
     Ograničen tiraž od 50 primjeraka, prvo izdanje.

     Andreas Brandal je ilustrator i također Noise / Sludge / Doom Metal muzičar iz Bergena, Norveška. Novi Stripnjakov strip album, po prvi put do sad, predstavlja zaokružen rad ovoga umjetnika u jednoj "strip formi" jer većinu njegovih grafičkih radova, koji su se do sada mogli vidjeti, su omoti za mnoga underground muzička izdanja i često su na tim omotima nacrtani neki bizarni kukci, mašine i čudni likovi životinjica i ljudi. U ovom stripu pod nazivom "False Memories" Brandal istražuje i oslikava atmosferu izgrađenu od raznih tih "likova" spajajući ih u nadrealnu narativnu formu koja često odvede u neočekivane grafičke apstrakcije i brutalan, crni humor. Kroz čitav strip se provlači osjećaj kako upravo promatramo neki lucidni san u prvom licu ili izgubljene uspomene koje djeluju kao naše, poznate ali i iskrivljene, karikaturalne i grafički usavršene. Strip je sastavljen od pet poglavlja i izuzev njihovih naziva (na norveškom i engleskom) u čitavim ovim "grafičkim uspomenama" nema ni jedne riječi, stoga priča dobija još nadrealniji comic-timelinei uvlači hipnotizirajući kontrastnim crno-bijelim crtežima urađenih sa pedantnom predanošću detaljima. Linije su čiste, repetativne, detaljno stvaraju sjene i podloge, ponekad gusto i solidno zacrnjene a ponekad "isflekane" da se vidi svaki potez, nerjetko polu-istrošenim flomasterom. Paneli često "cure" do ivica papira  (kao u mangama) i dinamično se izmjenjuju u strukturama na pojedinačnim tablama ponekad bivajući gusto nabijeni a ponekad minimalistično razbacani po čitavoj stranici u potpuno drukčijem pristupu linijskoj formi.
          Njegov rad možete pratiti na web stranici: andreasbrandal.com/

     "False Memories" je treće izdanje Stripnjaka, "small press" izdavaštva iz Sarajeva posvećenog grafičkim perverzijama, stripovima i grafičkim esejima.

     Više detalja i pregled prvog poglavlja i katalog na: stripnjak.zvukovina.com/

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Strip vesti

Aleksa Gajić u petak 4. oktobra u 19 časova, u galeriji O3ON
otvara svoju samostalnu izlozbu.

U pitanju je eksperimentalan pristup stripu, strip objekti , i prosireno polje stripa.
Kamencici, blokčići, bočice, granje i sve ostalo na čemu se može nacrtati strip.
Ova nesvakidašnja izložba može se posetiti do 20. Oktobra .

Press: Strip vesti

     Na ovogodišnjem Salonu stripa, svetlost dana je ugle-dalo novo izdanje Besne Kobile:

     IBIKUS
     autor: Pascal Rabaté
     530 strana, crno belo, tvrdi povez, B5 formata

     Privju:
     www.scribd.com/doc/.../IBIKUS-Paskal-Rabate...

     „Ali ko je taj što je odeven po poslednjoj modi? Ko će progutati sad evo ovu ostrigu? Ko se uspentrao na visinu preko brda leševa? Ko je nekorisnu i gadnu bubu, buba-švabu, preobratio u valutu? Ja, i jedino ja. Dozvolite da se predstavim: Semjon Ivanovič Njevzorov, sjajna ličnost, kralj života“.

     Romanu Doživljaji Njevzorova ili Ibikus ruskog književ-nika Alekseja Tolstoja izgleda je bilo suđeno da doživi sudbinu svog glavnog junaka. Vrtoglav uspeh a potom pad, pad u zaborav dugačak skoro pola veka. Ispostavilo se da je roman, baš kao i Njevzorov, neuništiv: dižući se iz pepela, odmah stremi ka vrhu i uspehu. I niko mu ništa ne može, čak ni pisac koji se u jednom trenutku na kraju knjige premišlja da li da ga ubije. Samo, kako ubiti onog koji je po sopstvenom priznanju „kralj života“? Ljudima ovog vremena lik Njezvorova je dobro poznat: sitni službenik, malograđanin do same svoje srži, onaj kojem se tek uz čašicu, u kafanskom dimu, otvaraju neke perspektive. I pored toga ubeđen je da ga čeka neobičan život jer mu je, jednom prilikom, ciganska gatara predskazala da će, kada svet zadesi veliko zlo, on postati čuven i bogat. Predskazanje će se obistiniti jer glavni junak neće prezati ni od čega kako bi se popeo na društvenoj lestvici i utolio svoju glad za uspehom, ženama, drogom i bogatstvom.

     I, da Paskal Rabate nije, jednog dana na buvljoj pijaci, greškom kupio ovaj roman (bilo je mnogo tih Tolstoja!) ko zna da li bi danas slovio za jednog od najvećih savremenih autora francuskog stripa. Poduhvat je bio više nego smeo: autor, u kojeg su do tada verovali samo njegovi izdavači, odlučuje da zaboravljeni ruski roman pretoči u grafički roman Ibikus, u četiri toma koja će izlaziti od 1998. do 2001, a čija je integralna verzija objavljena 2005. kada je njegov talenat već uveliko prepoznala i kritika i publika, i kada je za njega pobrao brojne značajne nagrade.

     Paskal Rabate (rođen 1961) crtač stripa, ilustrator, scenarista i, u poslednje vreme, filmski režiser, zanimljiv je i po sposobnosti da, u svojim stripovima, kameleonski menja stil, prilagođavajući ga kako sam kaže „potrazi za formom koja će odgovarati suštini dela“. Ibikus, grafički roman od preko 500 tabli rađen je tehnikom laviranog, ekspresionističkog crteža koju autor nije koristio u svojim ranijim stripovima.

Press: Veseli četvrtak

Martin Mystère #25: Nož Bouvi piše: Alfredo Castelli crta: Paolo Ongaro Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!