Priredio: Z. Đukanović

     INTERVJU: ALEM ĆURIN

     NOVOG BEVANDERMANA MOGU SPONZORIRATI SAMO HVARSKI VINARI

     Autor: Leo Nikolić

     Alem Ćurin, stripaš i ilustrator kojeg znamo po sjajnim radovima za splitski tjednik Feral Tribune, ove godine potpisuje seriju izvrsnih plakata načinjenih za Splitsko ljeto, a najavljuje i nastavak svog stripa 'Bevanderman' čekajući odaziv sponzora. Jedini koje prihvaća su - hvarski vinari
          Upravo uspješno završeno 59. splitsko ljeto ostat će zapamćeno kao nastavak novog trenda u splitskom HNK ili i zbog povratka opere na Peristil nakon pauze. Ovogodišnju manifestaciju obilježio je i povratak pravog teatarskog plakata u HNK.
     Velika tradicija kazališnih plakata u Splitu, u kojoj se, između ostalih, uspješno iskazao niz autora, primjerice Boris Bućan, u posljednjem je desetljeću bila zanemarena, pa stoga vrijedi u prvi plan staviti deset plakata koje je ove godine za 59. splitsko ljeto izradio ilustrator i autor stripa Alem Ćurin.
     To je izuzetno konzistentna serija plakata u kojoj je Ćurin odmjereno spojio plakat, ilustraciju i strip te uspješno uspostavio dijalog s teatarskim djelom koje prezentira, što u kulturnoj javnosti nije prošlo nezapaženo. Teško je izdvojiti jedan od tih plakata, svaki je definitivno zaokružena likovna i teatarska priča. To je bio i povod za razgovor za tportal s autorom plakata Alemom Ćurinom.

     Kada ste prvi put počeli suradnju s HNK Split?
     Bilo je to Splitskog ljeta gospodnjeg 1991, kada me je ondašnji dobar prijatelj i bivši urednik u Logosa, a tada u najnovijoj roli intendanta HNK Split, Ivo Sanader, pozvao da radim plakate za recentno Splitsko ljeto. Ljeto je bilo ispraćeno plotunima i uz zvukove sirena. Ja sam ostao i u sezoni te sam, uz Maria Brzića, bio zadužen za vizualni identitet nekoliko kazališnih sezona i ljeta. Sanader je otišao, zamijenio ga je Rade Perković koji mi je, unatoč tome što je znao da sam feralovac, dao slobodne ruke u kreaciji svojih ideja. Kad je Radu naslijedila Mani Gotovac, pomislio sam, evo napokon mojih! No ta je rođena manipulatorica držala do teatarskog plakata koliko do potrošenih uložaka, pak je dala posla poslušnom izvršitelju njezine vlastite promocije. Kažem, Mani je uništila teatarski plakat u splitskom HNK, pače - potpisujem. Srozala ga je toliko da je postao nepotrebni artikl u splitskoj kulturi u ovom mileniju. To sam iskusio na vlastitoj koži ove dane. Rekli su mi: 'A ti si radio ovoljetne plakate?' Nismo išli za tim, ma tko to više gleda. Kroz zadnjih petnaest godina, fond autorskog pristupa teatarskome plakatu zatrt je fontom i fotkama preuzetim s interneta ili slično, u kombinaciji s nemuštim palamuđenjem fotošopom.

     Strip, novinska ilustracija i kazališni plakati su različiti mediji, na tvojim plaktima su vidljivi svi ti utjecaji, kako uspjevate to objediniti i koji plakat iz ove serije možeš izdvojiti?
     To vam je tako kad je nalijevač katrana, vozač valjka i traser, u sva tri rečena medija, jedna te ista osoba. Samo se, po crtačima bijelih štrafti u asfaltu i znakova pored puta, razlikujem u svakome od ta tri medija kojima se bavim.
     Ne bih izdvajao ni jedan plakat posebno. Svi su oni tražili jednak napor i angažman sivih stanica unutar asfalta. To što se razlikuju u rukopisu, nebitno je, glavni je rezultat - povratak autentičnog autorskog teatarskog plakata na pročelje HNK Split i na ulice Splita. Je se volin hvalit, a?! Pa naravski, kad me neće nitko drugi. Ha! Ha!

     Koliko ste ih izradili za ovogodišnje Splitsko ljeto?
     Ukupno deset. Najavni, pet premijernih, pa jedan za sve koncerte, isto jedan kolektivni za baletne izvedbe na Sustipanu te jedan za Tribine. E da, i još sam samoinicijativno, van ugovora, napravio plakat za Nabucca. Propaganda je imala suludu ideju da Splitsko ljeto zatvore s lanjskim plakatom, lanjskim dizajnom, jer je lani bilo kao premijerno izvođenje ovakvog Nabucca pa ne treba sad tu iznova nešto izvodit'. E ne'š majci, ovo Ljeto je moje ljeto i nema mjesta drugim idejama na plakatnim mjestima, osim mojih. Tako je i bilo.

     Jeste li razgovarali i surađivali s autorima premijera Splitskog ljeta pri izradi plakata i hoćete li nastaviti suradnju s HNK Split?
     Taman posla! Pa nisam ja lik ka s liste! Ne pripadam autorskom timu priredbe, već sam autor plakata Splitskog ljeta. Samostalan koliko mogu i hoću biti. Bilo je pokušaja, nije da ih nije bilo, gdje su mi neki režiseri dolazili sa svojim primjedbama, pače gotovim rješenjima, bunili se glasno da ne žele moje čitanje njihovih ideja. Nisu imali pojma da mene i ne zanima njihovo čitanje teksta i njihov pristup materiji, već samo vlastito viđenje. Međutim, moram ovdje istaknuti maestra Tonča Bilića, ujedno i intendanta, koji je stvari presjekao rekavši - Ćurin je autor plakata, a vi predstave, svak neka se brine za svoje.
     Jedino čemu se nisam uspio othrvati su sponzori. Ta nezajažljiva, bezobrazna, bahata i bogata bagra. Samozvani i samoproglašeni stupovi društva, pa tako i kulture. Držali su da su, za siću love koja će im, nota bene, bit odbijena od poreza, važniji skoro od naslova priredbe, te su jadni poslušnici svako moje rješenje slali njima na blagoslov. Ma vidi, bogati! Na mojoj majici piše, parafrazirajući Tita - SPONZOR NOĆAS MORA PASTI! Toga ću se čvrsto držati i dalje jer mi izazivaju alergiju, kao i svi paraziti.
     Hoću li nastaviti suradnju i u sezoni s HNK Split, vidjet ćemo. Odgovor je - možda.

     Koji su problemi bili pred vama i koliko je vidljiv utjecaj stripa planiran?
     Već sam napomenuo da nisam slijedio redateljsko iščitavanje materije - radije sam se priklonio vlastitoj interpretaciji istog. I zato što su plakati morali biti zgotovljeni i petnaest dana prije festivala. Oboružao sam se svekolikom literaturom i informacijama, normalnim (knjige) i nenormalnim (internet), za svaki pojedini naslov. Smatram da je dovoljno iskustva u mojoj guzici da mogu sam iznaći pravo rješenje na zadanu problematiku i da je moj odgovor - uglavnom točan.
     Ima utjecaja stripa, i to izravnog, nego. Na plakatu za Suppeovu operu 'Povratak mornara' pojavljuje se Corto Malteze. Plakat za Pommertovu dramu 'To dijete' ima veze s mojim stripom 'Majke mi!' koji obrađuje istu tematiku, samo još surovije. Plakat za Wagnerovog 'Ukletog Holandeza' kao da je iz mojeg najnovijeg stripa Elem, na kojem upravo radim. Ima toga još. Gotovo mi se u svakom plakatu 'potkrala' pokoja strip ješka.

     Uz redovne aktivnosti ilustratora u Novostima, što još pripremate i na čemu radite?
     Pišem i crtam. Pripremam malo više nego obilniju knjigu stripa. Rečeni 'Elem'. Moram je zgotoviti do proljeća, tako da iziđe nagodinu, pošto moj izdavač upravo žica lovu od Ministarstva u obrani svoje izdavačke politike za sljedeću godinu, a i ja sam na njegovom spisku stupova obrane, pa moram opravdati vlastito i njegovo iščekivanje budućnosti.

     Kada možemo očekivati nastavak 'Bevandermana'?
     Kad se spomene nastavak 'Bevandermana', prvo se sjetim sponzora. Prva knjižica je bila samizdat, sponzori su, doli jedan obećani, mukom (lovom) zamukli. A to su jedini sponzori koje prihvaćam - vinari hvarski. Ako se ovoga puta dogovorimo i budemo li se obostrano držali obećanja, oni lovu (a ne karton vina kao prošli put) za čisto tehničke stvari, štampa i priprema, honorar moj nebitan, a ja 'Bevandermana' - bit će i nastavka. Inače, u 'Elemu' se pojavljuje 'Bevanderman' kao jedan od desetak ravnopravnih i bitnih likova. Tako je to, tetovirao mi se na strip koži i više ne mogu bez njega.

     [Objavljeno: tportal.hr, 18.08.2013. godine]

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: KG3

     PROGRAM
     Međunarodne strip konferencije
     "Kragujevac, godine treće"

     Petak 30.avgust 2013.   
     Obdanište Neven
12.00 - Čas crtanja za decu predškolskog uzrasta - radionicu vodi Srđan Stamenković Srle (ilustrator Politikinog Zabavnika)
U okviru radionice biće postavljene izložbe: magazin Munja i strip junak Zuzuko Zdravka Zupana. Povod: 40 godina od pojavljivanja prve table Zuzuka i 10 godina izlaženja magazina za decu Munja
     STUDENTSKI KULTURNI CENTAR Art caffe galerija
Radoja Domanovića 12,  Kragujevac
17.00 - Neformalni početak konferencije - okupljanje, registracija učesnika i otvaranje berze stripa
17.05 - Besplatna strip radionica - predavač Vlada Vesović (pedagog, ilustrator, urednik)
19.00 - Zvaničan početak konferencije, promocija programa i predstavljanje gostiju
19.05 - Predstavljamo izložbu ilustracija i stripova Tihomira Čelanovića i premijerno predstavljamo strip "Moderna mitologija rađa svakakva čudovišta" u izdanju System Comicsa
19.25 - Predstavljamo udruženje Drugi ugao iz Sarajeva i izdanje Agarti Comicsa "Zbirka radova bosanskohercegovačkih strip autora" - govori Haris Varajić (strip-crtač)
19.45 - Slovo o izložbi "Nastaviće se..." - Zoran Tucić (predsednik USUS-a, strip autor), Pavle Zelić (pisac, scenarista; autor srpskog stripskog bestselera Družina Dardaneli)
20.05 - Stripovi Roberta Kramba u izdanju Komika "Muke sa ženama" - Vuk Marković
20.30 - Promocija stripa Dikan - govore Boban Knežević (izdavač) i Zoran Stefanović (pisac, scenarista, dramaturg)
21.00 - Paolo Bisi i Alesandro Binjamini, crtači u SBE
     Moderator na tribinama je Zlatko Milenković (Strip vesti, Marketprint)
22.00 - Šumadijska radna akcija: Crtaj opušteno! (do fajronta)!
00.00 - Noćni klub GETO - Otvaranje izložbe ilustracija Predraga Ikonića urađenih za kragujevački bend Propaganda 117. Izložbu će otvoriti Aleksandar Sretenović, frontmen benda.

     Subota 31. avgust 2013.
     Zastavina bašta - Kosovska, Kragujevac
10.00 - Otvaranje berze stripa, crtači potpisuju i crtaju za fanove
10.05 - Predstavljanje ljubitelja stonostrateških i igara na tabli „Jataci“ - govori Darko Stojanović
10.30 - Predstavljanje
10.50 - Predstavljanje
11.00 - Predstavljanje
11.30 - Predstavljanje
3D street art, Košarka u hali "Park", strateški dvoboji na stolovima, dodela gajbi piva pobednicima tipovanja na forumu www.svetstripa.net
14.55 - Najava programa - Vlada Paunović i Nebojša Vesović 
15.00 - Munja i Zuzuko - govore autor Zdravko Zupan i Zoran Stefanović
15.15 - ZERB Opsada Beograda! Stevan Đaković (crtač) Radomir Miljojković (scenarista)
15.30 - Arkona - Zoran Nikolić, promocija prvog broja Natana Nevera
15.45 - Padora - Milan Puhar, promocija stripova Kasidi, Secret i Dr Morg
16.00 - Malagma - Ilija Mirović, promocija Brendona i knjige Decenija crnogorskog stripa autora Simona Vučkovića i Ilije Mirovića
16.30 - Rosenkranc - Predrag Đurić, Svetozar Obradović, Nenad Cvjetičanin, Nikola Maslovara Masli
17.00 - Phoenix Press - Ana Marija Zaklan, Goran Zečević
17.30 - Makondo - Bojan Bosnić, Zoran Stefanović
18.00 - Veseli četvrtak - Dušan Mladenović
18.30 - Omnibus - Žika Tamburić, Dejan Vlaškalić
19.00 - System - Igor Marković
19.30 - Komiko - Vuk Marković
20.00 - Darkwood - Milan Jovanović, Marko Marković
20.30 - TRIBINA: Paolo Bizi i Alessandro Bignamini
     Moderator tribina Vlada Paunović.
22.00 - BUENA VISTA - STAR WARS PARTY VOL. 3 - žurka za pamćenje

     Nedelja 1. septembar 2013.
     Dom omladine - Branka Radičevića 1
Jutarnja kafa sa autorima i izdavačima na jezeru Bubanj
10.00 Dom Omladine: Berza stripa + izložba fotografija Miloša Ignjatovića sa prošlogodišnje konferencije
10.00 Dom Omladine, letnja bašta: Ugodni razgovori sa gostima + potpisivanje i crtanje
11.00 Dom Omladine, letnja bašta: Predstavljanje revije Kiša
11.00 Dom Omladine, letnja bašta: Akcija za mlade lavove: "Crtaj i osvoji" (stripove, naravno)
11.00 Dom Omladine, letnja bašta: FREE COMICS BOOK DAY - BESPLATNI STRIPOVI
11.30 Dom Omladine, letnja bašta: Predstavljanje izdavača
12.00 Dom Omladine, letnja bašta: Predstavljanje izdavača
12.45 Dom Omladine, letnja bašta: Proglašenje najboljeg rada sa Konkursa za kratki strip u konkurenciji do 15 godina i dodela nagrade sponzora izdavačke kuće Veseli četvrtak
13.00 Dom Omladine, letnja bašta: Svečano proglašenje najboljeg rada sa Konkursa za kratki strip i dodela plakete Branko Plavšić
13.30 Dom Omladine, letnja bašta: Zatvaranje konferencije

     (Međunarodna strip konferencija zadržava pravo izmene i dopune programa)

Piše: Ilija Bakić

     PRVI DOLAZAK CRNIH SLIKA – DRUGI DEO
     „Istina o Jozefu K. i Gregoru Samsi“
     Wostok/Minik, izdavač DOV, 1992.

    Prvine vezane uz misterioznog scenaristu i crtača stripova zvanog Wostok nižu se jedna za drugom. Tek što smo preturili letošnju dvostruko prvu izložbu u Domu omladine (prvu njegovu i prvu takvu u Vršcu) a pojavila se i sveska sa njegovim stripovima (pomalo pretenciozno nazvana strip album), ponovo dvostruko prva:
     1. prva sveska njegovih radova, i
     2. prva takva objavljena u Vršcu.
     Što bi se reklo: Prava gomila prvenaca.
     U vreme potpune praznine u izdavanju tzv. art stripa (a i ostalih vrsta stripa), pojava Wostokovih radova, za koju su zaslužni entuzijazam autora i B. Babića, direktora DOV-a, dokazuje da su mladi umetnici rešili da zaobiđu zaglibljene mamute državnog izdavaštva i krenu tradicijom alternative. Wostokovo pojavljivanje u izdanju koje je fotokopirano u malom broju primeraka i dostupno samo istomišljenicima seća na priče o zlatnim danima andergraund stripa u svetu, 1960-tih i 1970-tih, kada su se stripovi kopirali, slali poštom, delili ili lepili po metroima stvarajući, bez obzira na neujednačenost kvaliteta, jednu novu osećajnost i kulturnu klimu. (Neka vrsta potvrde ovih reči je i pojavljivanje izdanja „Klasici andergraund stripa“ firme „Šund“ dd.)
     Naslovni strip sveske „Istina o Jezefu K. i Gregoru Samsi“ rađen jeprema priči Š. Minika koji je, inspirisan F. Kafkom, zapleo sudbine G. Samse, Jozefa K. i geometra K. u klupko apsurda i užasa noćne more. Wostokov crtež, statičan na stilizovanoj pozadini, savršeno odgovara groteski situacije, hladnoći i grču buba i pajaca, bezglasnom kriku zaklanog, šetačima sa ronilačkim maskama i žabi u čaši sa vodom. Prizori sulude lutkarske predstave ljuto se urezuju u svest.
     „Careva poruka“, strip rađen po priči F. Kafke, izneverava začudnost i oneobičensot sveta na slikama – što je osnovna vrlina Wostokovog rada. Ipak, poneki crtež se otrgao i svojom snagom potvrđuje da je u pitanju samo trenutna slabost crtačeva.
     Sjajni crtež „Lagum“, propraćen rečima F. Kafke, vraća nas na Wostokov put jedinstva karikaturalnog i realističkog.
     Minijatura „Grožđe za Aarona“, Wostokovo kompletan autorski rad (i scenario i crtež), nastavlja traganja za tajnom apsurda.
     Fotokopiranja stripa – kao posledica skromnih finansija izdavača – izrodilo je ovog puta neočekivano pozitivan rezultat. Gromade jednako crne u sukobu sa belinama, odsustvo tanke linije valera, dali su novu snagu crtežu, dignutom sada na nivo prizora obasjanog sablasnim munjama koje jasno odeljuju površine, zasecaju granice. Čipke crno belih tačaka u senkama zbunjuju oko koje u njima nalazi brojne nagoveštaje koje reči nad crtežom kriju što, po sebi,  svedoči o dobro izbalansiranom odnosu crteža i teksta, inače pravoj retkosti za strip rađen po prozi. Jer, po pravilu, u takvim slučajevima ili reč prevlada pa na kraju ostaje ilustracija priče ili crtež uguši tekst pa to više nije strip nego crtanka.
     Wostok, pak, ovaj problem elegantno rešava zauzdavajući oba medija (pa tako nema ni balončića ni onomatopeja ni linija koje treba da sugerišu pokret), ostvarujući krhku ravnotežu saradnje reči i linije. I u tome se naziru odlike potencijalnog majstora.
     A ono što nam je sada ponuđeno, po skromnom mišljenju autora ovih redova, više je nego dobro a obećava i bolje.

     („Košava“ br. 4,1992)

---

     ČIPKE SENKI
     „Istina o Jozefu K. i Gregoru Samsi“
     Wostok/Minik,
     izdavač Dom omladine Vršac, 1992.

     Početkom novembra ove godine pojavila se, u izdanju Doma omladine Vršac, strip sveska crtača i scenariste Wostoka čije radove smo imali priliku upoznati na izložbi u okviru letošnjih muzičkih igrarija. Tako se broj prvenaca vezanih za osobu skrivenu iza misterioznog pseudonima uvećao posle njegove prve izložbe, prve izložbe stripa u Vršcu i za prvo izdavanje stripa u Vršcu.
     Svesku otvara naslovna „Istina o Jozefu K. i Gregoru Samsi“ rađena po priči Š. Minika koji zapliće sudbine ključnih ličnosti iz dela Franca Kafke u mračno klupko užasa i apsurda. Grotesknost situacije našla je dostojnog partnera u Wostokovim crtežima iz kojih bije hladnoća i grč sveta naseljenog bubama i pajacima, bespomoćnicima, šetačima sa ronilačkim maskama i žabom u čaši za vodu kraj postelje.
     Strip „Careva poruka“, rađen po priči F. Kafke, drastično smanjuje – uz časne izuzetke ponekih crteža – osećaj, nazovimo ga, oneobičavanja, oličenog u jedinstvenoj mešavini karikaturalnog i realističkog gledanja na svet.
     Na poslednjim stranicama nalazimo zanimljiv crtež naslovljen kao „Lagum“ i propraćen citatom iz dela F. Kafke, i minijaturu „Grožđe za Aarona“ – kompletan autorski rad Wostokov,  koja ostaje na najboljem tragu „Istine o Jozefu ...“
     Fotokopiranje kao način umnožavanja stripa i neminovna posledica skromne finansijske podrške ovom izdanju entuzijasta, daje potpuno neočekivane rezultate. Ravnopravnost crnog i belog, odsustvo valera iz čega proizilaze brojne čipke senki, zlokobnih i uznemirujućih, potpuno se poklapaju sa već pominjanom jezom oneobičavanja, gradeći, u svom zbiru, celovita (sa tek ponekim propustom koji možemo pripisati neiskustvu) i uverljiva dela autora koji obećava.

     („Vršačka kula“, 1992)

Press: Veseli četvrtak

Mister No #47:  Cena izdaje piše: Luigi Mignacco crta: Domenico & Stefano Di Vitto Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Priredio: Z. Đukanović

     STRIP KOJI SU SVI POTKRADALI

     Piše: Svetlana Slapšak

     Aster Blistok, kozmičke lutalice

     Glavni junak francuskog stripa koji se pojavio 1974. u saradnji Kristijana Godara (tekst) i Hulia Ribere (crtež) zvao se Aksl Munšajn: Aster Blistok je prevod koji se pojavio u jugoslovenskom prevodu stripa 1977, prvo u Eks Almanahu, a zatim u Stripoteci. Kozmičke lutalice (Les vagabonds des limbes) je približniji prevod drugog dela naslova: ime junaka je lep primer potpuno slobodnog i uspelog prevoda. U svakome slučaju, to je bio jedan od vrlo popularnih stripova podžanra koji se obično naziva space opera, svemirska opera, i koji uključuje avanturu, ljubavni zaplet, i političko-ideološku pozadinu.

     Naučno-fantastični strip je američki predratni veteran, koji se brzo povezao sa stripovima o super-junacima, i ostao u toj niši sve do dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata. Već od pedesetih godina je imao sledbenike u japanskim stripovima. Evropski stripovi, pre svega francusko-belgijski, pojavili su se – ako izuzmemo dugo trajajućeg i intelektualno ne baš mnogo zahtevnog Tentena – u doba kada je misao postala važna, a svet mnogo zapleteniji od podele dobri momci – zli momci. Komplikovani naučno-fantastični strip ranog razdoblja nove orijentacije bio je Brodlomnici vremena, autora Pola Žijona i Žan-Klod Foresta, iz 1964. Uključivao je vremenske skokove, raspad civilizacije, apokaliptičke promene, junakinja je nosila kostime vrlo slične trenutnoj modi. Nije mi bio posebno privlačan, jer je glavni junak suviše ličio na Čarltona Hestona. Skoro deset godina posle Astera Blistoka, pojavio se verovatno najuticajniji strip u ovome žanru, The incal autora Alehandra Jodorovskog, sa Mebiusom (pseudonim za Žana Žirua), 1981; crtanje je docnije preuzeo Zoran Janjetov. Jodorovski je za svoj strip izmislio i poseban jezik. Posle pojave filma Peti element režisera Lika Besona (1997), Jodorovsky i Mebius su tužili režisera za plagijat, i izgubili proces.

     Aster Blistok je tako ostao manje primećena, temeljna stripovska vrednost, koja je uticala na mnogo širi krug popularne kulture. Strip je izlazio sve do 2003, dakle skoro tri decenije, i nije se bitno menjao. Svaka epizoda počinje nekom vrstom enciklopedijske jedinice – opisa određene kulture, sa pojedinim ilustracijama. Specifičnost ove naučno-fantastične proze su termini odnosno neologizmi kojima se opredeljuju vrste, pojave, mašine: skoro svi termini su sastavljeni od grčkih i latinskih elemenata, dakle po modelu naučne terminologije svih nauka i sve do danas. Epizode su povezane u priču, a čitalac je opomenut na razvoj radnje napomenama o događajima u prethodnim epizodama. Glavni junak je nekada bio najviši pregovarač moćnog interplanetarnog saveza – Gilde, ali je izgubio položaj, i luta kao izgnanik, tražeći, između misija koje dobija, ženu koja je izgubljena u drugome svetu: taj svet bi trebalo da je svet snova, ali ponajviše liči na savremenu depresivnu zemaljsku realnost. Plovi na brodu koji je za njega sagradio njegov izgubljeni otac (još jedan cilj stalnog traganja), i koji može sve, jer se prilagođava svom kapetanu. Na brodu je posada androida, koje je otac stvorio za sina još u njegovoj mladosti: na čelu im je genijalni naučnik-android. Posada je sposobna za sve i obnovljiva, ali ne mogu biti agresivni, što Blistoka stavlja u mnoge dodatne opasnosti. Uz Blistoka je Maski (Muskie), docnije Maski (Musky), dete moćnog eternautskog princa, koje već stotinama godina živi u uzrastu od trinaest godina, i odlučuje se za konačni pol i smrtnost tek kada nađe osobu sa kojom želi da stari – s tim što njen otac raspolaže većim brojem kopija, zaustavljenih u različitim uzrastima. Prva Maski se odlučila da postane žensko i da stari sa Blistokom, ali su je ugrabili posle prvih ljubavnih noći i odveli je u onaj drugi strašni svet, gde će dobiti dete koje će promeniti sudbinu sveta… Posle nje je eternautski princ dao Blistoku drugu u redu, koju očekuje ista odluka. Traženje osobe, odnosno sećanja, a ne nekog predmeta ili cilja, daje stripu ogromne mogućnosti tematske raznolikosti. Većina svetova koje Blistok posećuje su apokaliptični, ili zasnovani na lažnoj utopiji, prevarama, skrivenom užasu, patnjama većine: ukratko, različite varijante terminalnog kapitalizma koji već uveliko živimo. Junak je hladan, pesimističan i zatvoren u sebe, i njegove se emocije oslobađaju tek kada je u stanju indukovanog sna, kada traži svoju voljenu. Odeven je kao stripovski heroj, uvek isto, u kombinaciji renesansni princ – Superman. Maski, koja postepeno postaje isto što i žena iz snova, Šimer, nosi odeću koja izobličava i uništava svaki nagoveštaj ženskoga tela: ona naprosto mora biti gola da bi se videlo da je žena. Erotika je važan deo stripa, uz dva druga ključna tematska elementa: melanholija i ironija. Kombinacija je možda jedini mogućni lek u suočavanju sa oblicima sveta sa kojim se dvoje junaka sreću: kompulzivna laž i maskiranje (svet u kojem ljudi gaje žive maske koje im srastu sa licem), kocka, prevara, glad, izopštenost, bolesti, reklame kao glavni oblik svake laži, svi oblici nasilja, ropstva i pokoravanja, eksploatacija slabih. U jednoj od epizoda, oveća gusenica sa hipnotičkim moćima utiče na svet holivudskih studija: glumci se počinju ponašati kao likovi, i sledi krvavo nasilje u svim filmski zastupljenim istorijskim oblicima. Crtež Ribere jasno pravi razliku: Blistok, njegovi androidi i muški likovi su crtani u tvrdim kontrastnim crno-belim oblicima, ženska tela su najčešće bez kontrasta, crtana tankim linijama, izrazito dvo-dimenzionalna. Što se neobičnih bića tiče, tu su stvari pomešane. A upravo ova bića, koja naseljavaju strip u sasvim neverovatnom broju i raznovrsnosti, su ono što je uticalo na druge stvaraoce. Ako prelistate neki od stripova o Asteru Blistoku i zatim pogledate Zvezdane ratove (prvi film je išao 1977), postaće vam jasno otkuda možda sva ona neobićna bića koja govore neobičnim jezicima: u stripu izmenjuju neobične znake, u filmu zvuke. Naravno da nije reč samo o ovome stripu, već i o globalnom uticaju stripa na film. No ponovo, kada prelistamo Blistoka i zatim ponovo pogledamo Mad Maxa i Blade Runner, ne možemo se oteti utisku koliko sličnosti ima između starijeg stripa i docnijih filmskih hitova.

     Ono što izvesno nije moglo biti “ukradeno”, i zbog čega itekako ima smisla vratiti se Asteru Blistoku, jeste izuzetno retoričko i stilsko bogatstvo jezika ovoga stripa. Za razliku od striktnije kalamburske tradicije stripa o Asteriksu, koja je uvek zasnovana na prepoznavanju kulturnih stereotipa, retorika stripa o Blistoku je zapleteno samo-referentna, inovativna, i istovremeno se poigrava sa starim jezičkim oblicima, sve tamo do filozofa osamnaestog veka. Poređenja radi, Jodino (prvi put u filmu Carstvo uzvraća udarac, 1980) prevrtanje reda reči u engleskoj rečenici je prava dečija igra u poređenju sa retoričkim postupcima stripa o Blistoku. Sem vizualnog, glavni kontrast između glavnog junaka i Maski je u tome što on govori malo, racionalno i egzistencijalistički žalosno, dok ona psuje kao kočijaš i daje jasne strukturalističke analize.

     Već zbog užasa doba koje je strip u velikoj meri pravilno predvideo, vredi se vratiti ovom lepom primeru stripovskog kvaliteta.

     Peščanik.net, 14.08.2013.

Piše: Vlada Paunović

     MEĐUNARODNA STRIP KONFERENCIJA
     “Kragujevac, godine treće”

     Međunarodna strip konferencija “Kragujevac go-dine treće”, održaće se od 30 avgusta do 01. sep-tembra, 2013. u Kragujevcu, u organizaciji NVO “MillenniuM” i Udruženja ljubitelja devete umetnosti “Svet stripa” i uz prisustvo velikog broja ljubitelja, autora i izdavača stripova. Pokrovitelj manifestacije je Ministarstvo kulture Republike Srbije. I ove godine očekuje nas bogat i raznovrstan program, upozna-vanje sa aktuelnim i budućim izdanjima, te druženje sa strip autorima iz zemlje i inostranstva.

     Nažalost, “specijalni gost – strip junak” – popularni Mister NO (videti plakat u prilogu) je, “saznavši” od organizatora da je teško dobijena budžetska podrška ove neprofitne manifestacije od šireg značaja, stigla i ove godine jedino od Ministarstva kulture, samo “nadleteo” Kragujevac i otišao svojim avionom “pajperom” do Beograda, gde je uobičajenim pilotskim pozdravom “mahanjem krilima aviona” pozdravio nacionalne kulturne stratege, koji jedini danas očigledno imaju sluha za ovaj vid umetnosti. 

     Uprkos tome, puno je razloga da prisustvujete ovogodišnjoj konferenciji:

     • Rekordan broj izdavačkih kuća, striparnica i redakcija strip-magazina koje će predstaviti svoja izdanja, na jednom strip-festivalu u Srbiji. To su “Darkwood”, “Veseli četvrtak”, “Marketprint”, “Komiko”, “System Comics”, “Phoenih Press”, “Alan Ford”, “Omnibus”, “Makondo”, “Beli Put”, “Lavirint”, “Rosencrantz”, “Malagma”, “Znak Sagite”, “Strip Pressing”, “Padora”, “Arkona”, “Klub obožavalaca stripa”, “Dagda”, “Gradac” i “Svet stripa”. 
     • Specijalni gosti konferencije su crtači italijanskih strip-serijala Mister No, Zagor, Grejstorm, Dylan Dog - Paolo Bizi i Alesandro Binjamini.
     • Kao i prošlih godina, moći ćete da uživate u predstavljanjima i izlaganjima naših autora i strip-poslenika. 
Lista gostiju: Vladimir Vesović (pedagog, ilustrator, urednik), Zdravko Zupan (stripski autor, istoričar, izdavač), Zlatko Milenković (osnivač i urednik “Strip Vesti”), Zoran Stefanović (pisac, scenarista, dramaturg), Tihomir Čelanović (stripski autor, crtač), Sloba Jović (vlasnik izdavačke kuće “Darkwood”), Milan Jovanović (“Darkwood”), Haris Varajić (stripski autor, crtač), Ana Marija Zaklan (“Phoenix Press”), Vuk Marković (vlasnik izdavačke kuće “Komiko”), Predrag Đurić (vlasnik izdavačke kuće “Rosencrantz”, scenarista), Milivoj Kostić (multimedijalni umetnik), Svetozar Obradović (scenarista), Žika Tamburić (“Omnibus”), Boban Knežević (izdavač), Dejan Vlaškalić (“Omnibus”), Dušan Mladenović (urednik, “Veseli četvrtak”), Sandra Knežević (strip prevodilac), Stevan Đaković (crtač stripa ZERB “Opsada Beograda!”), Radomir Miljojković (scenarista stripa ZERB “Opsada Beograda!”), Pavle Zelić (pisac, scenarista, kritičar), Mirko Čolak (strip-crtač - Conan, Punisher, Red Skull...), Vladimir Popov (kolorista), Zoran Tucić (predstavnik USUS-a, stripski autor), Marko Stojanović (scenarista, urednik, “Vekovnici”, “Strip Pressing”), Marko Milenković (striparnica “Alan Ford”), Miroslav Marić (pedagog, scenarista, stripski autor), Goran Zečević (“Phoenix Press”), Marko Marković (“Darkwood”), Igor Marković (“System Comics”), Bojan Bosnić (vlasnik izdavačke kuće “Makondo”), Ilija Mirović (vlasnik izdavačke kuće “Malagma”), Milan Puhar (vlasnik izdavačke kuće “Padora”), Zoran Nikolić (vlasnik izdavačke kuće “Arkona”), Miša Sekulić (“Klub obožavalaca stripa”), Srdjan Stamenkovic Srle (illustrator, “Politikin Zabavnik”)… 
     Gosti iznenađenja se podrazumevaju.
          • Besplatna strip radionica za sve uzraste koju će, sada već tradicionalno, voditi Vlada Vesović.
     • Posetioci će moći da pogledaju čak osam izložbi: Izložba tabli stripa i ilustracija Tihomira Čelanovića, Izložba tabli stripa “Dikan” Laza Sredanovića, Izložba tabli stripa i naslovnica magazina “Munja” Zdravka Zupana, Izložba ilustracija Predraga Ikonića urađenih u saradnji sa kragujevačkim bendom Propaganda 117, Izložba ilustracija za naslovne strana revije “Kiša”, Izložba tabli stripa “Zuzuko” Zdravka Zupana, Izložba fotografija sa prošle konferencije "Kragujevac, godine druge" kragujevačkog fotografa Miloša Ignjatovića i Izložba radova pristiglih na konkurs za kratki strip.
     • Iz Banja Luke dolazi Zoran Pejić, predstavnik Udruženja “Deveta Dimenzija” i redakcije strip magazina “Parabellum”.
     • Iz Sarajeva na konferenciju dolazi Haris Varajić, koji će, pored svog autorskog opusa, predstaviti Udruženje “Drugi ugao” i izdavačku kuću “Agarti Comics”.
     • “Street art” će raditi Milivoj Kostić na prostoru “Zastavine bašte”.
     • Pobedniku konkursa za kratki strip, koji organizuje “Svet stripa”, poslednjeg dana konferencije biće dodeljena plaketa “Branko Plavšić”.
     • Pobedniku konkursa za kratki strip u konkurenciji “Mladi lav”, koji organizuje “Svet stripa”, biće poslednjeg dana konferencije dodeljena nagrada sponzora “Veseli četvrtak”.
     • Poslednjeg dana konferencije biće organizovan “Free comics book day” na kome će posetiocima biti poklonjen veliki broj stripova.
     • Od “ne-stripskih” tema najavljujemo gostovanje Darka Stojanovića ispred Udruženja “Jataci” iz Kragujevca (ljubitelja Warhammer-a) i Aleksandra Sretenovića frontmena kragujevačkog benda Propaganda 117. 
     • Velika berza stripa biće organizovana u sledećim terminima i na ovim lokacijama:
        Petak 30. avgust, 2013: STUDENTSKI KULTURNI CENTAR (17.00 - 21.30)
        Subota 31. avgust, 2013: ZASTAVINA BAŠTA (10.00 - 21.30)
        Nedelja 01. septembar, 2013: DOM OMLADINE (10.00 - 13.00) 

     Organizatori: NVO “MillenniuM” i Udruženje ljubitelja devete umetnosti “Svet stripa”, Kragujevac.
     Pokrovitelj: Ministarstvo kulture Republike Srbije.

     Ulaz na sve događaje u okviru konferencije je slobodan.

     INFO: www.millennium.org.rs i www.svetstripa.org.rs.
     Kontakt: Nebojša “Ultras” Vesović (0621307685) i Vlada “Mister NO” Paunović (063620697).

     Adrese: 
     STUDENTSKI KULTURNI CENTAR, Radoja Domanovića 12, Kragujevac
     ZASTAVINA BAŠTA, Kosovska, Kragujevac
     DOM OMLADINE, Branka Radicevića 1, Kragujevac

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: B.Đ. & Z.M.

     U martu mesecu je B. Đorđević ovaj intervju uradio na Večernje Novosti i preneli su ga mnogi mediji, pa i SVesti, ali... ovog puta smo zahvaljujući Geri i autoru priloga dobili kompletan intervju, koji se razlikuje od objavljenog poprilično jer je bio srezan zbog, recimo, novinske forme... A, pošto se od onda još dosta stvari dogodilo, pridodao sam par pitanja vezanih za završetak rada na Đangu, kao i o drugim stripovima koje Gera radi, ili će tek raditi, tako da je sada ovako kompletan, i sa dodatnim pitanjima potpuniji, informativniji i donosi par ekskluziviteta...

     Kako je došlo do saradnje sa Tarantinom, da li ste se i kada upoznali?
     Došlo je do saradnje 2009. kada me je nazvao Rob Vilson iz “Plejboja” i ponudio saradnju na kratkom strip isečku iz scenarija filma “Prokletnici”, rekavši da Kventin ceni moj rad. Ja nisam znao to za njega, znao sam za Samjuel Džeksona, jer je na nekom tok-šou izjavio da voli “Scalped”, moj serijal rađen tokom skoro sedam godina za DC/Warner Bros.
     Prihvatio sam naravno, i to je prvo objavljeno ekskluzivno za “Plejboj” pa onda u “DVD Special edition”.
     Radimo sada i na kompletnoj knjizi po scenariju “Đangova Osveta”, opet po njegovom zahtevu da radi sa mnom, i ne, još se nismo upoznali. Komuniciramo mejlovima preko mog editora (DC/Warner Bros.) i njegovog producenta (Redži Hadlin). Kada to kažem, ljudi malo zastanu, ali je to potpuno u redu. Mi ćemo se družiti kad se završi posao na knjizi. Užasno se mnogo radi, verujte da nikom na pamet ne pada da okreće to na zezanje. Mejlovi koje razmenjujemo su jako precizni, nešto uobičajene kurtoazije ali nema zabave, ja sam za stolom minimum 12 sati dnevno. Kada se bude promovisao strip u završenom albumu, sve će biti opuštenije.
     Trenutno radim na mesečnim epizodama, ide super, prvi tiraž je potpuno rasprodat, štampa se drugi. Na kraju će biti kompletirano u knjigu forme strip/grafička novela, i tada ćemo sve propušteno od druženja nadoknaditi.

     Da li se i u čemu razlikuju njegovi filmski i stripski scenariji za „Prokletnike“ i „Đangovu osvetu“?
     Najočiglednija razlika je u tome što sam za “Prokletnike” radio samo jednu scenu od 6 strana stripa, a “Đango” ide u kompletan album sa najmanje 120 strana. Strip će imati oko četvrtinu više materijala od filma. U celinu te vrste ja moram ući sa drugačijim pristupom. Ja radim prvu, originalnu verziju scenarija za film, sa dosta scena koje u film nisu ušle. A za “Prokletnike” ja kompletan senario nisam video.
To su dve teme koje je obradjivao isti čovek, to je sve. Drugačije je vođena priča, različite su ideje kraja. Sam stil je prepoznatljiv u oba, dugi dijalozi, sa specifično njegovim šarmom. Izvrstan scenario, jedino što mi adaptacija sa filmskog na strip dosta vremena nekad pokupi.

     Koliko često se dogovarate?
     U “Đangu” Kventin mi je dao zeleno svetlo na bukvalno svaki predlog. To je počelo ranije, 2009. još dok sam radio na “Prokletnicima” ja sam počeo da menjam ono što je on opisivao u scenariju, pa je došlo do zategnutosti sa Rob Vilsonom, koji je bio editor, koji treba da pravda te stvari Kventinu. Ni na moj argument da ja ne menjam ni reč dijaloga već izvođenje, Vilson se nije smirivao, i ja uradim skice kompletnih tabli do kraja. Tarantino je na to rekao “pustite čoveka da radi” i od tada do današnjeg dana, radim po sopstvenom kriterijumu. Potpuna podrška sa njegove strane.

     Koliko je on u strip fazonu?
     On verovatno poznaje strip, ako je to ono što vas zanima. Mogu samo dati moje mišljenje, da je kod njega u pitanju neka specificna mešavina raznih jakih uticaja iz mladosti u svim segmentima kojih se on dotiče. Meni to odgovara, jer ozbiljno shvatanje svog obrazovanja je uvek dobro. Gde-god, i kako-god se ono odvijalo.

     U kojoj meri su film i strip bliske umetnosti?
     Zavisi sa koje strane se gleda, ali je jasno da su u velikom srodstvu. Po vokaciji ja više naginjem stripu, pruža veću mogućnost uživanja. Film ima zvuk, ali nema likovnost. Potrebni su vam tek Tarkovski, Roselini, Kurosava, ljudi takvih visina da biste uopšte uhvatili najbitniju notu, a to je tačka posmatranja života, stav, a ne samo protok događaja. Daklem, u filmu imate to konstantno nestajanje predhodne slike i pojavu nove, i to vam stvara utisak života, skup momenata koji teku, više hipnotiše nego što uvlači, potrebno je posebno majstorstvo vladanja tempom. Posebno komplikuje činjenica da se film radi sa užasno mnogo ljudi. Autorstvo je tu dosta diskutabilno.
     A u stripu, sem činjenice da je skoro sve neposrednije, postoji dosta specifična mogućnost zaustavljanja nad nečim. Specifična jer se radi o priči koju treba pratiti bez ograničenja na vreme. Tu onda mnogo očiglednije i jasnije igra ulogu grafizam, kompozicija, dramaturgija, sve što film ne može da zaustavi. Film čak ima problem da često isuvise liči na život da bi se do vas probila njegova umetnost. A u vrhunskom stripu po njegovoj prirodi lakše iznosite stav. Često sam video ljude da jednostavno zastanu nad nečim na nekoj izložbi, ni sami ne znaju zašto, kao da ih udari nešto, a tabla je bez nasilja, samo crtež.
     Naravno, govorim samo o vrednim primerima. Dosta kompleksna tema, kao sto vidite.

     Srbija ima dugu tradiciju stripa, jake i mnogobrojne strip autore koji uspešno rade u svetu, ali u Srbiji su oni nepoznati i strip se ovde ne tretira kao ozbiljna umetnost. Kako to objašnjavate?
     Znate kako, pojedince smo uvek imali,  samo pogledajte Bobana Savića Geta, jednostavno fantastično šta taj čovek radi, svaki put kad otvorim njegov blog zaustavi mi dah nekim novim crtežom. Ali takav čovek nije dokaz nacionalnog talenta, već svog ličnog. Vrhunske autore uvek na prste brojite, jedino što u Francuskoj na prste obe ruke.
     Opšte uzevši, uprkos brojkama koje lično smatram previše proizvoljnim, Srbija jednostavno nema mnogobrojne autore, to zaista ne mogu reći. Ona ima uglavnom jako veliki broj ljubitelja stripa koji dobro crtaju. Potencijal. To je prelepo, zaista me čini srećnim, ali je jako daleko od ičega sem da obećava. Masovnost amatera nije dokaz scene, a oni nemaju tržišnu mogućnost da postanu profesionalci. Isključivo su nivoi profesionalnosti i tržišta dokaz. Jedina provera. Mene prosto u depresiju baci posle nekog razgovora sa mladima, koliko ni oni, ni njihovi uslovno rečeno profesori, ne znaju šta profesionalizam u stvari podrazumeva. Fali taj veliki, možda najvažniji korak ka življenju svog posla. Tek se tu vidi ko je kog značaja. Neko do juče dobar bude maksimum prosečan. Taj korak sve odlučuje, a kod nas ga još nema na horizontu. Bez te mogućnosti možemo imati još duplo veće brojke, naprosto ništa neće značiti. One jednostavno nemaju izražen i jasan kriterijum za procenu.
     Ekonomski bum, oporavak je tema. On je mnogo važniji za strip scenu; da ljudi bolje žive, da žele da se zabave na kvalitetan način, da sa zabavom nešto i razumeju. Ne u kafanu na alkohol, već kod kuće sa kolekcijom, dobrom muzikom. Videli biste i porast kvalitetnih albuma koji se kupuju, i kvalitetnih klubova sa živom muzikom. Posećene, a bez bančenja.
     Prava briga je zašto ljudi kao Geto, Janjetov, Pahek, daklem autoriteti svoga posla, ne mogu da žive od stripa, barem na Balkanu, ako ne samo u Srbiji.

     Kako prolaze strip autori u Španiji, može li od tog posla da se živi?
     Ja već mnogo godina ne radim za Špance, tu samo živim, a objavljujem preko američkog izdavača. Takođe kriza. Španija je sama upropastila svoj market, međutim nije slično nama, mi market nikada nismo imali, to je uglavnom pogrešno korišćenje termina kod nas. To je posebna tema.
     Ja mislim da generalno uzevši, ne samo Španci - svi se nalaze u nekoj vrsti tranzicija sa nacionalnih na svetsko tržište. I onda veći to nešto lakše podnose. Odatle i volja da se filmovi stripuju, oni budu ipak neka garancija. Uglavnom tako nešto bude pogrešno producirano, sem “Đanga”, to je dobar način da se ponudi film u stripu, jer naravno, Tarantino ne koči ničiju kreativnost, naprotiv, podržava je. Shvata značaj talenta na bilo kojoj strani.
     Granice tržišta svakim danom znače sve manje, internet je sve to razbio, i dosta je naporna borba podele tržišta koje odjednom obuhvata više no ikad, a niko nije jos uvek spreman za učestvovanje u takvom krvotoku, jer ga jednostavno može progutati neki obični, naoko nevačan kompromis. Nacionalno je premalo, a svetsko preveliko jer još uvek nije organizovano na zdrav način.
     Za autore, pogotovu nepoznate, izvanredan momenat da se nametnu, ali se to po difoltu malo plaća. Daklem, “amaterski talenti” najgore prolaze: ili brzo otpadaju ili postaju robovi. Svi izdavači se plaše reskira, a svi su svesni da moraju da ga naprave. I tu se šansa nalazi i za jedne i za druge.
     I izdavači i autori bi da imaju neku garanciju, a to ne postoji, postoji samo trud. Kompleksna tema. Kao i uvek, to će promeniti neko mlad, ko nema pardona, već ima ideju. Ja mladima uvek kažem budite ozbiljni i to je sve.

     Vole li Španci strip kao i mi?
     Verovatno isto, ali imaju mnogo veću kupovnu moć, i neuporedivo veću ponudu sa neuporedivo dužim stažom strip knjižara. U Španiji ljudi imaju svoje kolekcije stripova kao nešto potpuno normalno, kao što imaju CD-je muzike. Ovde je to i dalje neuobičajeno.

     Šta danas najbolje prolazi kod evropske a šta kod američke publike?
     Sa profesionalne strane, ja ne razmišljam o prođi, nije mi to posao, ja uvek pokušavam da se bavim samo kvalitetom svog dela posla. Dosadašnje iskustvo je da to svima treba. Jednostavno, niko se ne žali ako je dobro. A koliko prolazi, zaista ostavljam ljudima iz izdavaštva, koji se komercijalnim delom i bave. To vam je kao lajt šou na koncertu. On mora biti u službi vaše svirke, a ne vaša svirka u službi svetla. Odmah vidite ko to meša.

     Da li se Vaši stripovi objavljuju na srpskom?
     Za sada samo jedan, album - “Pod svetlošću senke” rađen za francuski Glénat. Na žalost, već četvrtu godinu beogradski “System Comics” pregovara sa DC/Warnerom o pravima za “Scalped”, serijom u kojoj sam daleko najviše dao i po kojoj sam se pročuo na svetskoj sceni.

     Kako ste izabrali umetničko ime, pod kojim radite?
     To je nadimak, iz ranog detinjstva, nije umetničko ime. Zalepilo se kad sam bio klinac, i ostalo, kako to kod nas često biva. Mene i majka zove Gera. Posle odprilike deset godina života napolju, kad sam video da ja više sigurno nisam turista već tu živim, promenio sam način pisanja na “r.m. Guéra” jer su zaista izgovarali svuda sa toliko teškoće, da je više zvučalo kao Dart Vejder nego kao Gera. Sa dodatkom jednog “u” svi izgovaraju ispravno, i francuzi, i španci i amerikanci, prosto neverovatno, iako su im pravopisi različiti. Neobično.

---

      Za kraj, u ime Strip vesti, par pitanja koja nisu postavljena, par informacija sa vremenskim odmakom u odnosu nadatum kada je ovaj intervju rađen:

     Đango se privodi kraju, obim posla se povećao, morali su delom da upadnu saradnicu u rad na ovom stripu. Sada dok verovatno "šaraš" poslednju svesku, kada vidiš urađeno, kakve su ti konačne impresije?
     Dok ovo pišem, “Đango” je završen pre desetak dana...
     Impresije su izmešane, moram reći tako. Naporan rad koji nije bio baš najbolje organizovan, prekasna revizija veoma obimnog scenarija je rezultovala povećanjem obima posla, i to za duplo. Od planiranih 120 strana za kolekciju, prešli smo dobrano 200.
     Ipak značajno iskustvo. Bezrazložno teže nego je trebalo da bude, tim pre što mi je pomerio ostale datume za druge izdavače, što je moglo dosta lako rezultovati mojim ostavljanjem projekta. Međutim uradilo je veliki posao za mene lično, u smislu pristupa publike mom radu. Mnogo veći efekat nego da sam Supermena radio tri godine. Eto, to bi bio neki rezime.

     Malo se tokom intervjua pričalo o drugim projektima na kojima radiš. Dužan si francuskim čitaocima neke svoje stripove - neke nove, a neke i stare?
     Da, radim za ‘Delcourt’ album edicije “Jour J” (Dan D), o događajima koji su menjali istoriju. Ja radim “Najezdu sa Stepe” o Mongolskim osvajanjima evropskih prostora. Avanturistički scenario, sa baš dobrom pričom o varljivom pojmu junastva.
     Dalje spremam najverovatnije za “Urban Comics” koji izdaju “Scalped” u Francuskoj, moj serijal o Smoki Džou, bluz gitaristi dvadesetih godina. To je odavno zrela ideja i više od pola prvog albuma sam već napisao. Zamisao je završiti priču u pet ili možda četiri albuma, zavisi od razrade zapleta, njegovom nadovezivanju.
     I ostaje moja velika želja da završim piratski serijal o Hauard Blejku. O tome se priča, ali to uključuje i reizdavanje prvog albuma i neke izmene u broju strana i scenariju. Dosta zavisi od vremena i otvorenosti uslova, ne mogu više od toga reći.
     To je što se tiče evropskih izdanja, a sa Jason Aaronom najesen počinjem grafičku novelu, dosta specijalne teme i mogu reći, totalno neočekivanog žanra. Kad mi je Jason rekao ideju, u hodu me zaustavio.
     Biće verovatno i kraći izlet u Marvelovog “Tor”-a, ponovo sa Jasonom. I tako...
     Ono što je meni užasno bitno je vremenska disciplina, a projekata ima.
     Radiš naslovne strane za Marvel, nove naslovne za francusko izdanje Scalped-a, radio si i druge ilustracije, postere po narudžbi. Koliko ti je to teret, a koliko odušak od rada na samom stripu?
Jako mi prijaju, razbiju rutinu dana, osveže inspiraciju, ali se ne bih odlučivao na duže, na seriju naslovnih. Sad skoro sam uradio samo prvu “Sinova Anarhije” i neću dalje. Kad pređu u seriju nisu vise odušak. S vremena na vreme su super.

     Kada spomenuh ilustracije, setih se jednog niza koji si radio za španskog izdavača, njihov nacionalni junak, preteča Zoroa. Ne beše li ideja da se to sakupi u jedinstvenu knjigu?
     Jeste, to je “El Coyote” Jose Mayoqui-a za koji sam uradio 92 naslovne, ali ima dva problema. Ljudi koji su to vodili u Planeti DeAgostini su – jedan u drugoj firmi, a drugi u penziji. Ideja stoji, ali je dosta bitan momenat kada će se predstaviti. Scalped u Španiji jako dobro ide, ne može nigde da se nađe, ali je od prve knjige do sada promenio tri izdavača, što je dosta komplikovana i retka okolnost za doštampavanje. DeAgostioni su kupili prava od Paninija, a ECC od DeAgostinija. Sa ECC-om sam imao odlične kontakte, kod njih na štandu sam potpisivao, i u planu je tvrd povez Scalped-a za sledeću godinu, sa mojim naslovkama (koje već izlaze u Francuskoj). Kada se to bude reizdalo, biće dobar momenat za moje western ilustracije u kompilaciji. Mislim da ćemo tokom sledeće godine znati.
     Ali biće ove godine izložba mojih western radova u ovogodišnjem festivalu u Lucci, od kraja oktobra do kraja decembra, pa će se imati utisak retrospektive, jer ću tu dosta El Coyote-a izložiti.

     Ono što me je u razgovoru najviše iznenadilo, prijatno, to je činjenica da ćemo čitati (pre englezi nego mi, al' tako to ide) Sudiju Dreda kog si ti nacrtao. Kako je došlo do toga, i ima li nade da toga bude više od jedne priča?
     Hvala. To budu jednostavnije stvari nego što se čini, kontaktirao me je scenarista Dredd-a Rob Williams, predložio saradnju, meni se scenario dopao, i on je završio sve sa Matt Smith-om, editorom 2000AD za koje to radim. Smith je dosta fleksibilno reagovao na pomeranja datuma zbog “Đanga” i upravo radim na Dredd-u sada.
     Nije isključeno da će toga biti još, ali je zaista komplikovan faktor vremena. Ja sam nekako mnogo godina čekao, pa se sad sve slilo odjednom, i teško je uklopiti zaista.

     O domaćem stripu je u prethodnom intervjuu bilo dosta reči, i iskrenih odgovora sa tvoje strane. Kako vidiš svetsku scenu, Ili da pojednostavim, šta bi i koga istakao, preporučio, kao dobar primer, uzor domaćim autorima? Nije uvek u ovom globalnom moru lako naći sve vredno, pa je korisno razmenjivati informacije sa kolegama o tome koga su "pronašli" kako bi se proširili vidici.
     Preporučujem od sveg srca Rafael Grampa-u iz Brazila, za američko tržište radi, to je jednostavno superbno. Zatim, što se čitanja tiče, davno se nisam tako dobro proveo kao čitajuci “Stray Bullets” David Laphama. Crtež je veoma prosečan, ali sa svakom novom storijom vam nepovratno pod kožu ulazi. Neobičan šarm. Toplo preporučujem.
     Dalje je jako zanimljiv Benjamin Flao, koji radi albume sa Dabich-em za francusko tržište. Zatim Jason Latour je jako dobar, on je radio flash-back sekvence za “Đanga”, on izvrsno i piše i crta, što ja uvek volim, i s njim imam neku specifičnu vezu, jako mi odgovara to što radi, naćićemo se sledeće godine, dogovorili smo se, i nešto možda ispadne iz toga.
     Ali je i dalje za mene crtački najuzbudnjivije ono što radi Denis Bodart. To je jednostavno fenomenalno. Cenimo se na daljinu, on voli Scalped, i upoznaću ga sad novembra u Andenne, imam neko potpisivanje u knjižari, baš jedva čekam da mu stisnem ruku. To što on radi je prosto rečeno vanserijski po svakom kriterijumu. Jako mi je puno značilo kad sam čuo da on ceni moj rad.
     A da povezemo temu sa Srbijom, znaš kako, uvek ima interesantnog. To u stvari nikada ne fali, samo je u pitanju stanje tržišta, koliko šta ispliva da se vidi. Kako rekoh ranije, sada je odličan momenat da se ponudi nešto dobro, jako, kompletno, nešto za šta je vredelo čekati priliku i čuvati u srcu. Ako se prezentuje kako valja, ova kriza garantuje da se ozbiljno sasluša ozbiljan predlog. Ja sam uvek optimističan ako neko kvalitet poseduje. Problem su sami ljudi. Izdavač snosi odgovornost prepoznavanja pravog potencijala onog što se nudi, ali je užasno važna, možda presudnija nego što se misli zrelost ili nezrelost autora da adekvatno shvati svoju ponudu i situaciju. I trezvenost i pravovremenost su deo talenta.
     John Lee Hooker lepo kaže “ako je u njemu, mora da izađe”. Videćemo.

Press: Veseli četvrtak

Dylan Dog #73:  Opasne veze piše: Pasquale Ruju crta: Corrado Roi Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Priredio: Strip vesti

     KULTURA

     MAESTRO DEVETE UMETNOSTI

     Časopis „Gradac” posvetio je poslednji broj stvara-laštvu Andrije Maurovića koji je obeležio čitavu epohu jugoslovenskog stripa

     Kao što je svaki broj čačanskog časopisa „Gradac” posvećen neobičnim kreativcima, tako i ovaj novi otkriva stvaralaštvo Andrije Maurovića (29. mart 1901. Muo, Boka Kotorska – 2. septembar 1981. Zagreb), čoveka koji je obeležio čitavu epohu jugoslovenskog stripa, a posebno zagrebačku školu. Maurović je klasik, koji je filmski kadrirao crteže (uživao je u vesternima), i vizuelizovao čak i svoje pornografske maštarije u devetoj umetnosti. U Gradcu su objedinjeni tekstovi Zdravka Zupana, Slavka Draginčića, Rudija Aljinovića, Vere Horvat-Pintarić, Ranka Munitića, Bogdana Tirnanića, Veljka Krulčića, Ješe Denegrija, Stanka Lasića, Slobodana Šijana, Vase Pavkovića i drugih.

     – Tematski, po mestu i sadržaju radnje, Maurovićevi stripovi, najčešće raspredaju priče o događajima iz davnih vremena, sa Divljeg zapada, sa dalekih mora, a zaleću se i u budućnost naučne fantastike… Iza žanrovske i narativne faktografije Maurović, u stvari, iznosi priče o mnogim ljudskim nastojanjima, o čovekovim borbama ne samo sa drugima, sa okolinom, nego pre svega sa samim sobom i u samom sebi. Maurovićev svet jeste svet u kojem se vodi neprestana bitka između zlih i dobrih sila…, mišljenje je Ješe Denegrija.

     Stvaralački put Andrije Maurovića počinje dvadesetih godina 20. veka u Zagrebu, gde je upisao Likovnu akademiju, sa preporukom Ivana Meštrovića, ali školovanje nije završio zbog toga što je kod nekih profesora izazvao negodovanje radeći različite grafičke poslove. Iako nije postao akademski slikar, Maurovićev talenat svejedno se ispoljio u svoj raskoši. „Crta plakate za Litografiju Rožankovski, zidne slike za kuhinje, ilustruje knjige, crta karikature, sarađuje kao ilustrator u listovima ’Koprive’, ’Novosti’, ’Kulisa’, ’Smilje’, ’Ženski svijet’. U tom periodu radio je gotovo svu grafičku opremu u Zagrebu i za kratko vreme postao najbolje plaćeni primenjeni umetnik”. Godine 1935. Maurović je za zagrebački dnevni list „Novosti” uradio svoj prvi avanturistički strip „Vjerenica mača”, a zatim i naučnofantastične stripove „Podzemna carica” i „Ljubavnica s Marsa”, scenarija, po književnim predlošcima, Krešimira Kovačića.

     Godine 1936. za „Novosti” je crtao vestern stripove „Trojica u mraku” i „Sedma žrtva”, zatim i stripove „Gospodar zlatnih bregova”, „Sablast zelenih močvara”, pa u zasebnim sveskama „Poslednju pustolovinu Staroga Mačka”, po scenariju Franje M. Fuisa, reportera „Novosti”, jednog od najpoznatijih zagrebačkih novinara tridesetih godina. Sa Fuisom je pokrenuo „Miki strip”, 1938. godine priredio je prvu samostalnu izložbu slika „More i mornari” u knjižari „Kugli” u Zagrebu, i nastavio da neumorno stvara žanrovski raznolike stripove. Slikar i strip autor uvek su bili ukršteni u njegovoj ličnosti.

     – Bio sam vrlo živ dečak, pravi vrag. Sve me je zanimalo, bio sam svugde gde se nešto događalo. To je, mislim, veliki dar sudbine, ta radoznalost, želja da se sve vidi, da se u svemu sudeluje. Bez toga, čini mi se, ne bih ni postao slikar… pre sveštenik – jedan je od komentara Maurovića uz njegovu nacrtanu autobiografiju.

     Na početku rata ustaške vlasti dva puta su ga hapsile, u to vreme crtao je stripove nacionalnog, pustolovnog i istorijskog žanra, a 1944. u avgustu odlazi u partizane i uključuje se u rad u umetničkom odeljenju Zavnoha. Posle rata pored stripova crtao je propagandne plakate, razglednice…Od 1956. do 1960. godine stalni je ilustrator u vojnom ilustrovanom listu „Front” iz Beograda, a radi i ilustracije za biblioteku „Lastavica” Narodne prosvjete, biblioteku „Džepna knjiga” iz Sarajeva, kao i džepnu biblioteku „Orbis” iz Beograda. Početkom šezdesetih godina 20. veka u „Mladom zadrugaru” objavljuje prvi kolor strip „Ukleti brod”, a u „Večernjem listu” „Gričku vješticu”, po M. J. Zagorki.

     Krajem šezdesetih za „Plavi vjesnik” sa Rudijem Aljinovićem objavio je i dve epizode stripa „Povratak Starog Mačka” posle čega prestaje da radi na stripu, da bi se 1970. vratio slikarstvu. Izložba stripova Andrije Maurovića u Galeriji Nova u Zagrebu, upriličena je 1976. sa studijama Vere Horvat-Pintarić i Mladena Hanzlovskog.

     Poznavaoci su u Mauroviću videli autora stripa koji nikada nije bio žanrovski opredeljen, koji je bio toliko svestran da je Rudi Aljinović napisao: „Živeti u Hrvatskoj tridesetih i četrdesetih godina 20. veka značilo je živeti s Maurovićem.” U stripu je ostao blizu četiri decenije, njegove ilustracije u dečjim slikovnicama „mnogim mališanima predstavljale su ulazak u svet likovnog”, mnogo je uradio na području novinske slikovne priče, domaćice su njegovim „zidnim slikama” ukrašavale kuhinje, bogati su od njega naručivali platna velikih formata, dok je „za svoju dušu slikao marine i žanr-prizore iz primorskog života”.

     Maurović je jednom izjavio da je i sam proživljavao drame svojih junaka, a na pitanje da li bi, da se ponovo rodi, proživeo isti život, odgovorio je neočekivano: „Možda ću vas razočarati, ali voleo bih da se nikada nisam ni rodio. Buda kaže da je bolje ne inkarnirati se u telo na ovom svetu…”.

     Marina Vulićević

     [Objavljeno: Politika, Beograd 19.08.2013. godine]

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Komiko

     PROMOCIJA NOVOG KRAMBA
     U NOVOM SADU, 23. 8. 2013.

     U petak 23. avgusta 2013. godine u 19 časova u klubu Crna ovca (Kralja Aleksandra 10, pasaž preko puta "Trčike") u Novom Sadu, održaće se promocija nove knjige Stripova Roberta Kramba - MUKE SA ŽENAMA. Na promociji će o stvaralaštvu Roberta Kramba i samoj govoriti naš proslavljeni autor Aleksandar Zograf, a očekuje se i dolazak drugih naših poznatih autora poput Dejana Nenadova, Zorana Tucića, Sibina Slavkovića,  Zdravka Zupana, Đorđa Milovića i drugih.
     Knjiga će se moći kupiti po promotivnoj ceni od 800 dinara, a i druga izdanja kuće Komiko biće na popustu.
Dobrodošli!

---

     Robert Kramb: MUKE SA ŽENAMA
     Strana: 112
     Štampa: crno-belo
     Povez: tvrdi (sa omotom)
     Tiraž: 750 primeraka
     Cena: 950 din

     Opis:
     "Moja lična opsesija zamamnim ženama utiče na to kako neki ljudi gledaju na moj rad.
     Neki kažu da se igram ozbiljnim stvarima. Da sam povredio mnoge. Verovatno je tako. Neke ljude moj rad lično pogađa. Onaj perverzni deo moje ličnosti nalazi užitak u svemu tome. Onde me mogu mrzeti i osećati opravdani gnev zbog svega toga, a ja ću za to vreme sve na čistac... Ne znam. Čudno je to. Ne znam zašto to radim. Možda bi trebalo da prestanem. Možda je opasno po moje zdravlje. Neko će nekada hteti da mi naudi zbog tih stvari koje crtam. Ponekad razmišljam o tome."

     Četvrta knjiga u ediciji odabranih stripova Roberta Kramba, "Muke sa ženama", bavi se večitom inspiracijom rodonačelnika andergraunda, opsesijom koja ga proganja od najranijeg detinjstva do dana današnjeg. Žene, krupne i snažne, dominantne i nedostižne, vodile su ga od očajanja do opijenosti, od idolopoklonstva do mizoginije, ushićenja do ravnodušnosti. I natrag. I tako u krug. U ovoj knjizi objavljene su storije nastale od 1973. do 1994. i većinom se premijerno pojavljuju na srpskom jeziku. Ilustracije i crteži u knjizi su iz autorovih beležnica i nastale su od 1965. do danas, zaključno sa crtežima koje je Robert Kramb uradio prilikom posete Srbiji u septembru 2012. godine.

Priredio: SVesti

     Aleksandar Zograf:
     OD SNA DO BUVLJE PIJACE

     Piše: Mića Vujičić

     Fond „Todor Manojlović“ dodelio je prošle godine nagradu za moderni umetnički senzibilitet poznatom strip autoru Aleksandru Zografu. U obrazloženju žirija navedeno je da Zografovo delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stva-ralaštvom Todora Manojlovića (Zrenjanin, 1883-1968), književnika, likovnog kritičara, dramskog pisca, teore-tičara… Zrenjaninska Gradska narodna biblioteka obja-vila je tim povodom Zografovu novu knjigu „Dvaput naopačke“, u kojoj se nalaze stripovi objavljivani u nedeljniku Vreme od 2009. do 2011. godine.

     Da li možete da zamislite Todora Manojlovića kao junaka svog stripa?
     Todor Manojlović bio je jedan od avangardista, modernizatora u našoj sredini, čovek zainteresovan za različite umetničke discipline, i drago mi je da sam dobio nagradu koja nosi njegovo ime. Pored toga, on je živeo u Banatu, u kome i sam živim, pa mogu da zamislim kako ljudi iz tog područja misle, kako doživljavaju svet. Inače, u svojim stripovima često prikazujem realne ličnosti, ponekad poznanike, ljude koje sam ovim ili onim povodom sreo, a nekada sam crtao i likove iz prošlih vremena, ljude koji nisu bili moji savremenici. Verujem da je strip ubedljiv ako se zaniva na realnosti, na iskustvima ili možda razmišljanjima stvarnih ljudi. Ne znam kako bi izgledalo kada bi se Todor Manojlović zatekao u jednom od mojih stripova, ali verujem da bi se on tamo dobro osećao.

     Ilustrovanje snova 

     Pesnik i dramski pisac Jovan Hristić opisao je u svojoj knjizi „Terasa na dva mora“ kako jede smokve sa Todorom Manojlovićem na jednom festivalu, i kaže mu: „Čika Tošo, hajde, recite nam nešto iz Dantea!“ Već stari Manojlović počinje da recituje drhtavim glasom delove iz Pakla, petnaesto pevanje, gledajući u pučinu, sve dok ne ostane bez glasa… 
     Mislim da je zanimljivo kako su ljudi nekada sa ozbiljnošću i posvećenošću doživljavali svet. Jedan od motiva u mojim stripovima, pogotovo u storijama koje izlaze u listu Vreme, jeste prošlost, naročito prošlost ljudi sa ovih prostora. Ne iz nekakvih romantičarskih razloga, već zato što ovdašnje ljude lako mogu da razumem i doživim. Pronađem neki novinski članak iz dvadesetih ili tridesetih godina, neku potpuno zaboravljenu priču ili zapis, i to pretvorim u strip. Danas su ljudi okrenuti ka instant dostignućima, a početkom dvadesetog veka sve je bilo sporije, ali temeljnije. Bilo je uobičajeno da posvetite svoje vreme nekom tako maglovitom cilju i naučite da naizust recitujete poeziju koju ste smatrali vrednom.

     U bibliografiji Todora Manojlovića bitna je reč san. Na neki način, san povezuje vaše svetove… 
     Još tokom osamdesetih i devedesetih krenuo sam da ilustrujem neke od zanimljivih snova.  Zatim sam otkrio da postoje i drugi autori koji su došli na sličnu ideju, potpuno nezavisno jedni od drugih. Godine 1998. pojavila se antologija stripova inspirisanih snovima Flock of Dreamers. Zajedno sa američkim strip crtačem Bobom Kathmanom bio sam urednik ovog izdanja koje je objavila (danas nepostojeća) izdavaćka kuća Kitchen Sink Press. Bio je to prilično zanimljiv poduhvat, uživao sam skupljajući sav taj materijal. Ja sam sa posebnom pažnjom istraživao vizije iz polusna, hipnagogičke halucinacije. Čitav jedan unutrašnji univerzum koji sam otkrivao sa uzbuđenjem i radošću.

     Svet sna često zameni nered buvljaka?
Na buvljoj pijaci, baš kao u snu, ne postoje unapred zacrtana pravila. U prodavnicama, roba je poređana i strukturisana, katalogizirana. Vi unapred znate da želite da kupite cipele broj 43, crne boje. Na buvljaku tih pravila nema, nikada ne znate šta možete da pronađete, i u tome je glavni gušt, to maglovito osećanje koje nalikuje na neomeđenost i nepredvidivost koji vladaju u snovima. Zatim, sve to pretvarati u stripove, nije li to zabavno?

     Crtanje po kuhinjama

      Koja je najzanimljivija stvar koju ste našli na buvljaku?
     Možda – fragment vinčanske figurine. Kupio sam ga od nekog čoveka koji je tvrdio da ga je pronašao u svom selu, u Istočnoj Srbiji. Glava i ruke nisu sačuvani, ali je moguće nazreti da je u pitanju torzo trudne žene. Fantastično je da takav predmet, star možda sedam ili osam hiljada godina, pronađete na buvljaku. Često dodirujem figurinu, okrećem je. Tako nešto nije moguće doživeti u muzeju.

     U vašim pričama nalazimo crno-bele fotografije, zaboravljene albume, spomenare, isečke iz starih novina, razglednice, retke knjige, poput „Žura moje žene“… Često zamišljam kako izgleda Zografov radni sto…
     Radni sto koristim samo radi crtanja – moja tehnika je „klasična“, u smislu da crtam tušem na papiru, sve to nije mnogo drugačije od načina rada strip crtača od pre sto godina. Razlika je što kolorišem uz pomoć Photoshopa, dakle koristim kompjuter da bih crtežu pridodao boju. Sobe u mom stanu prepune su nalaza sa buvljih pijaca, razume se. To je jedna od glavnih inspiracija za stripove, ali to je takođe izvor velikog zadovoljstva. Mnogo toga nikada ne bude obrađeno u mojim stripovima. Recimo, skoro sam kupio ukoričene dečije slikovnice, uglavnom objavljene u Rusiji dvadesetih godina, predivno ilustrovane… Jedna je čak iz vremena pre 1917.

     Da li i dalje crtate u kuhinji? Kada ste malopre rekli kuhinja, sudopera, Kitchen Sink, setio sam se rečenice filmskog kritičara koji je filmove Majka Lija nazvao realizmom kuhinjske sudopere.
     Krajem devedesetih sam u vlastitoj kuhinji osnovao strip radionicu, u kojoj su se svake subote okupljali strip crtači i kreativci različite provenijencije. To je bilo iz nužde – jednostavno nije bilo mesta gde bismo se okupljali, bilo je to „uradi-sam“ rešenje da se ipak nekako organizujemo, umesto da pasivno očekujemo pomoć, ili pak da očajavamo i proklinjemo sudbinu. Kuhinjski prostor je već bio tu, zajedno sa velikim stolom (koji je u međuvremenu uklonjen), i mi smo to iskoristili da bi crtali stripove, diskutovali, i kasnije kreirali fanzine i organizovali izložbe, sve pod nazivom Kuhinja. Zanimljivo je da je u Austriji, po uzoru na naš koncept, organizovano nekoliko strip grupa koje su funkcionisale u kuhinjama.

     [Objavljeno: Novosti 711, www.novossti.com, 03.08.2013.godine]

Piše: Miran Stihović

     Prije sedamdeset godina humoristički tjednik „Kerem-puh“, uz „Vjesnik u srijedu“, bio je daleko najtiražniji tjedni list u Hrvatskoj, s nakladom koja je prelazila 100 tisuća primjeraka.

     Te 1953. godine jedan od glavnih tržišnih, ali i uređivač-kih aduta „Kerempuha“ bio je strip ŠPILJO I GOLJO – PRETHISTORIJSKI LJUDI.

     Strip je izlazio nešto manje od pola godine, iz tjedna u tjedan, ali je nakon toga gotovo pao u zaborav. Malo tko ga je uopće i spominjao. Na svjetlo dana ponovno je nakratko izišao 1986. godine kada je bio izložen na velikoj retrospektivnoj izložbi „Strip u Hrvatskoj 1867. – 1985.“ u zagrebačkom Muzejskom prostoru.

     Najveća zanimljivost koja je pratila strip ŠPILJO I GOLJO – PRETHISTORIJSKI LJUDI je bio podatak o njegovom crtaču, Dušanu Vukotiću, našem budućem oskarovcu (za crtić „Surogat“).  Ali, očito ni ta činjenica nije potakla nakladnike, niti povjesničare i estetičare stripa da se malo detaljnije „pozabave“ ovim ostvarenjem, makar kao svojevrsnim kuriozitetom u opusu genijalnog umjetnika animiranog filma, koji je u svijetu dobio više od 150 nagrada i priznanja.

     Sada se Udruga „Art 9“ za popularizaciju i očuvanje baštine hrvatskog stripa odlučila za reizdanje,  zapravo slobodno se može reći za prevrednovanje ŠPILJE I GOLJE – PRETHISTORIJSKIH LJUDI.

     U luksuznoj knjizi, s ovitkom, u tvrdom uvezu, opsega osamdesetak stranica objavljen je ne samo Vukotićev strip, za kojeg je scenarij pisao Božidar Stošić, nego i dva eseja, izbor Vudovih strip-karikatura iz „Kerempuha“ nastalih između 1951. i 1955. godine... što sve zajedno skupljeno na jednom mjestu daje sasvim drugi pogled i reference ne samo na ovaj strip, nego i na tadašnju produkciju domaćeg stripa.

     ŠPILJO I GOLJO – PRETHISTORIJSKI LJUDI su naprosto intrigantan, pametan, duhovit, inovativan i modernistički strip, u likovnom i dramaturškom pogledu, pa uistinu djeluje nevjerojatno da je dosad sakupljao prašinu u novinskim arhivama. Tim prije što je i ovaj strip (uz karikature i reklamne filmove) na neki način anticipirao buduću Vudovu stvaralačku karijeru svjetskih razmjera.

     Veljko Krulčić je napisao esej „Vukotić prije Vukotića ili nepoznati dragulj hrvatskog stripa pedesetih“, u kojem među ostalim navodi  da „izlet Dušana Vukotića u umjetnost stripovnog izražavanja nije bio slučajan, niti je do njega došlo zbog neke vrste „redakcijske narudžbe“, nego stoga što je Vud jednostavno volio – strip“, te „da Špiljo i Goljo – prethistorijski ljudi predstavljaju nepobitan dokaz da naša zemlja sredinom XX stoljeća u stripu nije kaskala za svijetom“, odnosno da „njegov crtač očito nije imao sindrom provincijske sredine“.

     Tomislav Čegir je svoj esej naslovio „Špiljo i Goljo – značaj i uspostava vrijednosti“, kojeg je zaključio konstatacijom da se radi o „zaboravljenom biseru koji ne odražava samo mogućnosti stvaralaštva Duška Vukotića,  nego i proširuje horizonte domaćeg stripa tog razdoblja“, te da je „u mnogočemu relevantan i danas“.

     Posebnu dragocjenost ovoj knjizi daje tekst kojeg je svojedobno napisao sam Dušan Vukotić „Hvala stripu!“, a koji je pronađen  u njegovoj ostavštini, a o kojoj se nesebično brine umjetnikova supruga Lila Andres Vukotić.

     Spomenar knjigu ŠPILJO i GOLJO – PRETHISTORIJSKI LJUDI pripremio je i uredio Veljko Krulčić.

     Opširnije o knjizi na www.art9.hr.

Piše: Ilija Bakić

     POSLEDNJI ROMANTIČNI PUSTOLOV
     Časopis „Gradac“ 134-135, Čačak, 2000

     Nastavljajući iscrtavanje mape duhovnosti
     XX veka, časopis „Gradac“, nakon izuzetnog
      „Rečnika imaginarnih mesta“, u broju 134-135,
     predstavlja maga 9. umetnosti Huga Prata i
     njegovo remek-delo „Korto Malteze“

     Sadržaj časopisa čine ogledi, prikazi i komentari stručnjaka te veliki intervju sa Pratom, uz brojne ilustracije i nekoliko strip tabli. Kroz to višestruko ogledalo pred čitaocima se grade dva lika, dve biografije, čas jasno odeljene čas nerazmrsivo prepletene. Ta dva čoveka u jednom ili jedan u dvojici su sam Hugo Prat i Korto Malteze.

    Hugo Euđenijo Prat rođen je 15.6.1927.g, na obali ravenskog lida, blizu Riminija, od oca pristalice Musolinija i majke naklonjene ezoterijskim učenjima, kao potomak dveju starih porodica. Detinjstvo provodi u Veneciji, živeći u kući sa mnoštvom soba. Majka ga do pete godine oblači kao devojčicu, šest meseci ide u školu za mentalno zaostale, član je lokalne družine mangupa, oduševljen Homerom, keltskim legen-dama i američkim stripovima. Godine 1937. mališan se seli u Abicijiju (Etiopija) i pohađa školu u Vilađi Litoriju, druži se sa domorocima, uči amharski, upoznaje žene, čita avanturističke romane i stripove, posebno Kanifove „Teri i pirati“ što u njemu budi želju da i sam počne da crta. Po očevoj želji postaje pripadnik kolonijalne policije, zarobljavaju ga i vraćaju u Italiju, u vojnu školu. Nemački SS hapsi ga 1944.g. ali on beži i priključuje se saveznicima. Aprila 1945.g. ulazi, obučen kao Škot, u blindiranom kanadskom automobilu u Veneciju. Krajem iste godine, po demobilizaciji, počinje Pratova crtačka karijera – pridružuje se „Venecijanskoj grupi“ mladih crtača i scenarista koja izdaje svoj strip list. Pratov „As pik“ privlači pažnju argentinskih izdavača i on 1949. putuje u Buenos Aires, gde vodi boemski život, lovi veprove, putuje, svira u orkestrima za igru, upoznaje kolege, prijateljuje sa Dizijem Gilespijem, čita latinoameričke pisce. U Veneciju se vraća 1953.g., ženi se jugoslovenkom Guki Vogerer (sa kojom ima dvoje dece). Već 1954.g. se vraća u Argentinu, sledeće godine upoznaje Gizelu Dester a 1959. odlazi u London. Crta hiljade strip tabli, serijale „Džangl men“, „Narednik Kirk“, „Erni Pajk“, predaje crtanje; 1959. počinje i sam da piše scenarije za „En i Den“ (kasnije „Ana iz džungle“). Zbog krize u strip izdavaštvu, nakon ženidbe sa An Fronje (sa kojom će izroditi dvoje dece), 1962.g. se vraća u Italiju. Sledećih pet godina radi ilustracije, stripove po tuđim scenarijima, putuje u Brazil, živi sa crncima Baije, dobija ćerku sa jednom meleskinjom, putuje u Amazoniju, živi 20 dana sa Savantes indijncima (jedan od rezultata tog boravka je i sin). Upoznaje 1967.g. Florenca Ivandija sa kojim pokreće reviju „Narednik Kirk“ u kojoj objavljuje stripove iz argentinskog perioda. U reviji se juna 1967.g. pojavljuje prvih 9 tabli „Balade o slanom moru“ u kojoj je jedan od junaka Korto Malteze. Krajem 1969.g. revija propada a Prat uspostavlja kontakte sa francuskim izdavačima. U vozu Đenova-Pariz odlučuje da ponovo „aktivira“ Korta kao zasebnog junaka. Prva epizoda „Tristran Bantam“ izlazi 1970.g. u „Pif-gadget“; za sledeće tri godine Prat će nacrtati i objaviti 21 epizodu od po 20 strana. Zahvaljujući nespornom kvalitetu stripa ali i konstantnom izlaženju u velikom tiražu Korto i Prat postaju poznati  široj publici. Strip albumi imaju velike tiraže i pojavljuju se širom sveta. Prat radi i na drugim serijalima („Pustinjske škorpije“), nezavisne priče („Jezuita Džo“, „Čovek sa Kariba“, „Zapadno od Raja“, „Koto Zulu“...), sarađuje sa drugim autorima (piše scenario za „Indijansko leto“ 1984.g. koji crta Manara), mnogo putuje, seli se u Pariz a potom u Granvou kraj Lozane, ulazi u rečnike i enciklopedije i dela drugih autora (Manara ga crta kao H. P. „mjstora pustolovine“ u jednoj epizodi Đuzepe Bergmana). Prijatelj je mnogih zanimljivih ljudi: maharadža od Hajderabada i car Hajle Selasije pozivaju ga da im dođe u goste na neodređeno vremee. Prat umire 20.8.1995.g.

     Poslednji romantični heroj

     Korto Malteze je rođen 10.6.1887.g. u La Valeti, Malta, od oca bitanskog mornara i majke ciganke. Odrasta na Gibraltaru i u Kordobi La Valeti. U Bokserskom ustanku u Kini, 1900.g, uništava jedan top. (Po nekim biografima 1893.g. je upoznao Džozefa Konrada.) Početkom 1904.g. isplovljava iz La Valete, pristaje u Egipat, potom putuje na Daleki Istok, u Mandžuriju gde se vodi rusko-japanski rat. Tu upoznaje Džeka Londona i mladog dezertera Raspućina, sa kojima odlazi za Afriku, u potrazi za Solomonovim rudnicima. Umesto u Afriku stiže u Argentinu i u Patagoniji upoznaje Buč Kasidija, Sandens Kida i Etu Plejs. Dalja putovanja vode Korta u Italiju, gde, u Ankoni, sreće mladog noćnog portira Džugašvilija (Staljina), nazad u Argentinu, gde upoznaje Judžina O’Nila, do Marseja, Tunisa, Atine, Nju Orleansa, Indije, Kine; susreće Džona Rida, Pančo Vilju, gubi kapetansku dozvolu i postaje gusar. Dana 31.10.1913.g. pobunjena posada baca ga u more kod Solomonovih ostrva odakle ga, sutradan, spašava Raspućin – tako započinje „Balada o slanom moru“. Korto i Raspućin plove Pacifikom i razdvajaju se u Panami. Korto, 1916.g, u društvu profesora Štajnera i mladog Tristana Bantama, luta Južnom Amerikom, kroz džungle, revolucije, kolonije, sreće Vankiju Stivenson i Esmeraldu. Korto odlazi u Evropu gde besni I svetski rat, u Veneciju, sreće Hemingveja, bori se za nezavisnost Irske, prisustvuje padu Crvenog barona, stiže u Afriku, pa do Hong Konga, Šangaja, granice Mandžurije, Mongolije i Sibira, biva ranjen tokom uništavanja oklopnog voza generala Janga. U Veneciju se vraća 1921.g, kreće za Rodos, traga za blagom Aleksandra Velikog, nalazi Raspućina sa kojim je svedok smrti Enver Paše, u blizini Dušanbea. Slrde putovanja u Beunos Aires, Švajcarsku, gde se druži sa Hermanom Heseom, 1924. i 1925. traga sa Raspućinom za Atlantidom, nestaje na 10 godina da bi 1936.g. uzeo učešće u Španskom građanskom ratu gde mu se gubi trag jer, kako kaže Prat, taj rat je bio „poslednja romantična avantura“ posle koje dolazi mehanizovani svet proračunatosti.
     Hugo i Korto (za)jedno

     (Ne)postojanje Korto Maltezea skriveno je višestrukim zametanjem tragova. Prat navodi da je podatke o Kortu crpao iz nekoliko izvora, čak i iz Raspućinovih memoara. Simptomatično je da je Prat još na početku serijala znao sudbine glavnih junaka i postavio ih u vezu sa sopstvenom. Najmanje dva čoveka bila su znana i Kortu i Pratu – Pratov deda Euđenijo Đenaro, čiju pesmu Korto citira i pisac Henri de Manfred, koja je Prat upoznao u detinjstvu. Mistifikacija ili ne, nije pitanje koje muči Prata, on sam kaže da je od Borhesa naučio kako da istinu ispriča kao laž.
Za mnoštvo proučavalaca i obožavalaca Korto i Prat zaista jesu poslednji romantični pustolovi XX veka. Oni putuju kroz svetove istkane od ratova i mitova, strasti i magije, golih ambicija i straćenih života, opsesija i tragedija. Čini se da sukob sa brutalnim ustrojstvom okruženja mora na junaka (i umetnika) koji nije super-men da navuče masku cinizma kao zaštitu ideala od razočarenja. Tu masku nosili su i tvrdo kuvani detektivi Hemeta i Čendlera, a i Korto, mada se najčešće kreće van ljudskih gradova-mravinjaka, praktikuje taj manir posrednosti i udaljenosti. Naravno, kad se uveri da se sa idealima ne koketira, on je spreman da pomogne u njihovom ostvarenju. Kada je postalo izvesno da ideali više ne „prolaze“ Maltežanin je nestao. Kortova velika prednost je i njegova stalna uloga došljaka, stranca koji se tek upoznaje sa lokalnim dešavanjima te može biti po strani. Zbog ove neprilagođenosti on je blizak čitaocu kome avantura svakako nije redovan doživljaj iz svakodnevnog života. Ako zatreba Korto će brzo preuzeti inicijativu i kontrolu nad dešavanjima, što svojom visprenošću, odvažnošću i obrazovanjem, što refleksima, snagom i sigurnom rukom  (za pesničenje ili pucanje).

     Istorija se pojavljuje kao alibi za bezbrojna putovanja, zaplete i zamke. Prat je majstorski koristio sva znanja arheologije, antropologije, mitologije, da začini avanturu i verodostojnim podacima i onima za koje se ne može tvrditi da su tačni ali ni da su netačni. Iza svakog stripa koji je uradio stoji mnoštvo pročitanih knjiga (čak 50 samo za „Indijansko leto“) ali, naravno, sve nije, niti može biti, zapisano a u tim šupljinama su rajevi za avanture. Ponosan na svoju biblioteku od 30.000 knjiga, koju je vukao sa sobom  kroz sve selidbe, te na svoju kulturu bibliotekarstva, ovaj, kako sam kaže „autor crtane književnosti“ voleo je da priča priče nastale iz 8 sekundi inspiracije i 8 sati rada i traganja dnevno, i u crtačkom delu svog rada je bio precizan i rafiniran. Priznavao je uticaj Miltona Kanifa, svog ranog uzora, ali je izrastao u samosvojnog autora koji vlada iskustvima klasičnog slikarstva, orijentalnog crteža, prerafaelita... i spreman je da svoje umeće demonstrira slikarskim bravurama koje, međutim, ne odvlače pažnju sa samog stripa. Prat je bio svestan svog mesta među savremenim strip umetnicima, svojih zasluga za uzdizanje stripa do akademskih krugova. Kao i njegov junak Korto i on je prema počastima imao laku distancu. No, njegovo delo je ostavilo neizbrisiv trag u istoriji 9. umetnosti a Korto Malteze je izrastao u simbol pustolova iz poslednjih decenija XX veka u kojima se još moglo verovati da će svet, jednom, postati dobro mesto za život ljudi koji su spoznali da postoji nešto više od pukog životinjskog trajanja.

     (2000)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Vladimir Šagadin

     Ovih dana naš medijski prostor obišla je vijest da je Igor Kordej primio najviše francusko odlikovanje za kulturu - odličje Vitez reda umjetnosti i književnosti za ukupan doprinos umjetnosti i širenju kulture u Francuskoj i svijetu. Lijepo je to priznanje za Igora Kordeja, najboljeg pripovjedača u stripu kojeg smo ikada imali, no isto tako to priznanje nije slučajno. Kordejev strip "Jesen", koji je nastao u kooperaciji sa Nenadom Mikalačkim Đangom uvršten je u popis kulturnih dobara Francuske još krajem osamdesetih, a Igor Kordej je i autor čiji se albumi dobro prodaju na najjačem europskom tržištu stripova. Primjerice, početkom iduće godine planirana je svečana proslava milijunitog prodanog primjerka strip serijala "Tajne povijesti", kojeg Kordej za "Delcourt" radi od 2005. godine. Naposlijetku, priznanje Igoru Kordeju dolazi iz kulture koja je u stanju ispratiti dugačke i bogate karijere i časno ih vrednovati. Naravno, Igor Kordej jest vitez stripa u svijetu, samo su mu Francuzi to doista svečano rekli. A mi nismo, jer je to kod nas - tako. Daleko od toga da ovaj tekst ima ambiciju ispravljati kolektivne nepravde zanemarivanja umjetnika koji rade dobro i kontinuirano, ali proglašenje Igora Kordeja vitezom sjajna je prilika da se ispriča sjajna priča o - Texas Kidu. Što je i tko je Texas Kid? Polako. Priču valja početi od početka.

     Za Igora Kordeja publika je prvi put čula u vrijeme kultnog "Novog kvadrata", strip grupacije koja je od stripaša stvorila rok zvijezde. Poklopivši se s glazbenim Novim valom, Novi kvadrat je redfinirao tadašnji odnos prema stripu i u fokus vratio domaće autore. Naravno, Novi kvadrat je bio upravo onakav kakav je trebao biti - mladalački pretenciozan, povremeno hermetičan, ali u realizaciji ideje i korištenju stripa kao medija bili su genijalni. Kordej je u "Novom kvadratu" najviše surađivao s Mirkom Ilićem kao scenaristom, koji će se kasnije odlučiti za ilustraciju i dizajn. Interesantan podatak kojemu treba pridodati i suradnju s Nenadom Mikalačkim - Đangom, s kojim je stvarao prije nego će se otisnuti u svijet. Kordej je i sa Ilićem i sa Đangom stvarao sjajne stripove, o tome nema spora, no valja obratiti pažnju na tretiranje strip-table kroz prizmu dizajna, a u službi pripovijedanja. Ono što je Kordej tada započeo, nastavio je kroz cijeli život - uvijek i iznova pronaći još bolji i još efektniji način (dizajn) kojim će bolje ispričati priču. U jednom tekstu, Darko Macan navodi da mu je Kordej jednom prilikom otkrio da koristi, sve skupa, nekih dvadeset i pet "trikova" u stvaranju. Kad napišem "trikovi", pod tim mislim na svijest o tome kako istaknuti vrline, a skriti mane bez da itko primijeti nakanu. Dakle, Kordej ima dvadeset i pet trikova. Profesionalcu u strip-svijetu, znači čovjeku koji živi od stripa i crtanja potrebno je - pet, šest za solidnu karijeru. Ali, ovdje ne govorimo o "solidnim" karijerama, već o Kordeju, vitezu.

     Kordej je profesionalac postao još u Jugoslaviji, a ne kao većina stripaša - nakon što se otisnu u inozmestvo. Zahvaljujući novosadskom "Marketprintu", Kordej je postao prvi, službeno zaposleni crtač stripova u Jugoslaviji. Imao je normu koju je morao nacrtati (8 tabli mjesečno), a imao je sreću da je imao i pravog urednika Tozu Tomića. Kordej je tako nacrtao "Vama", po romanu Rumunja Colina "Priče iz Vamlanda", fantasy koji je objavljen i postao popularan u bivšoj državi, nakon čega je objavljen i u Francuskoj. Kordej se, uz "Vam" i spomenutu "Jesen" otisnuo u svijet. Živio je u Francuskoj i Danskoj, potom je prešao Atlantik i živio u Kanadi, odakle je radio za moćne američke izdavače "Marvel", "Dc" i "Dark Horse" na serijalima X-Men, Tarzan i Star Wars... Onog trenutka kad su Marvel i ostali prešli u franšiznu i korporativnu fazu, za Kordeja više nije bilo mjesta. Njegova neukroćena crta i stil nisu bili po volji američkim urednicima, što se donekle i poklapa s trenutkom gdje se u američkom stripu počelo više insistirati uniformnosti i slatkoći, nauštrb autorstva i, ako hoćete, gorčine, tog neizostavnog sastojka svakog europskog umjetnika. U praksi to je značilo, recimo, da bi ženskim likovima prekrivali gaćice i grudnjak što nije bilo "politički korektno"(?!). Marvel je dosta grubo raskinuo suradnju, a satisfakciju je razočarani Kordej pronašao kod Francuza koji su ga znali cijeniti kao samosvojnog autora. Vrativiši se doma, Kordej je iz ateljea na Črnomercu Francuzima zadao pakleni tempo. Dok su ostali crtači godišnje radili dva, najviše tri albuma, Kordej je isporučivao - sedam ili osam. Naravno, ne spuštajući nivo izvedbe i prateći standard zahtjevnog francuskog stripa. Radilo se o bilo kojem povijesnom razdoblju, o uniformi ili oružju, izgledu kuća i odjeći, Kordej bi uvijek prolazio kroz temeljito istraživanje svih detalja za crtanje albuma. Školovana europska strip publika ne prašta, tako se i sam Kordej jednom prilikom požalio na vlastitu grešku - francuskim vojnicima nacrtao je čuturice s vodom kakve su imali njemački vojnici. Toliko o detaljima.

     Crtanje stripova prijegoran je i samotan posao. Većinu vremena čovjek provodi nagnut nad crtaći stol, uglavnom sam sa sobom, i strip je još uvijek, barem u Kordejevom slučaju, organski uzgojena biljka. Vidi se to u Kordejevim tablama koje radi za Francuze. Dinamika priče, režija kadrova, osjećaj za detalj - sastavni su dio Kordejeve magije koji je zasigurno postao jedan od najboljih stripaša na svijetu. Što je oduvijek želio i biti. Najbolji crtač stripova na svijetu.

     Međutim, ekonomska kriza je prije nekoliko godina udarila i na francusko tržište stripa. Naravno, Kordej je imao posla, ali na stalnim serijalima. Nove strip serije u Francuskoj se nisu otvarale, a gladni Kordej morao je smjesta nahraniti strip zvijer u sebi. I tada je u fokus došao "Texas Kid, moj brat", davno započeti strip po istoimenoj knjizi Darka Macana koji je zapeo na 24 stranici u donjoj ladici i čekao pogodan trenutak. A pogodan trenutak je bila upravo ekonomska kriza. Kordej je donio poprilično jednostavnu odluku - nastavit će s crtanjem Texas Kida, a objavljivat će ga besplatno, na internetu, na hrvatskom francuskom i engleskom jeziku. Nevjerojatna lakoća stvaranja stripa, zar ne!?

     I tako je, Igor Kordej, onaj poznati i prznati Igor Kordej, jedan od najboljih stripaša na svijetu počeo objavljivati stranice stripa, redovno, oko 8 mjesečno, na internet stranici ww.activatecomix.com (lako ćete ga naći, na naslovnici je) gdje se objavljuju stripovi koji uglavnom traže izdavača. Znači, Kordej je u maniri kakvog gladnog klinca, besplatno počeo stavljati sjajan strip kojeg svatko može pročitati, a autor u njemu neviđeno gušta, i doista je nestvaran prizor da tako dobrog autora možemo čitati u nastavcima, na internetu. Besplatno. I dok svi čekaju idealne uvjete da naprave svoje životno djelo, i dok se svi neprekidno skanjuju u potrazi za idealnim uvjetima, Kordej pokazuje kako zapravo stvari stoje i zašto su najbolji - upravo to, najbolji. Jer, evidentno je nakon 108 objavljenih stranica "Texas Kid, moj brat" bit će klasik, remek djelo nulte kategorije. Kordej planira stati na 216 stranici i trenutno se nalazi na polovini onog što će u budućnosti biti shvaćeno kao "podvučena crta" pod hrvatski strip. "Texas Kid" je, zapravo, toliko dobar da bi podhitno trebali ostaviti ovaj tekst i pohitati na internet (ili barem nabaviti Strip Reviju u kojoj naknadno izlaze stranice stripa). U "Texas Kidu" priča obuhvaća razdoblje od prije 2. svj. rata pa do budućnosti, a Kordej je cijeli strip napravio o stripu i naprosto je čudesan, pitak i narativno epski u izvedbi.

     Nekako pravedno, ali i nadrealno zvuči, ali hrvatski strip će svoj prvi, pravi graphic novel, to jest, roman u stripu dobiti od Igora Kordeja po knjizi Darka Macana. Prvi hrvatski graphic novel bit će nacrtan besplatno i isto tako objavljen. Toliko o ljubavi.

     Strip je umjetnost pričanja, a umjetnost nije sport pa da kažemo tko je najbolji na svijetu. Ali, kad sve uračunate u obzir i smanjite potragu sa svijeta na Hrvatsku, Kordej je naš najveći strip-pripovjedač. Citirat ću Macana, Maurović nije jer je svoj talent nosio kao križ, nije ni Biuković jer je prerano umro, nije ni Žeželj, zbog hermetičnosti paradigme. Kad se gleda kombinacija znanja, umijeća, truda i strasti, Kordeju nema ravnog.

     Zbog svega toga, Kordej je zaista vitez stripa. Svoj život posvetio je stripu, ne prestajući ga voljeti. I otuda ide i Kordejev poučak: samo mrkli rad, rad i rad, servirano uz mozak s jajima. Dovoljno je ispričati anegdotu iz Budimpešte gdje su stripaši, među kojima je bio i Kordej, spazili prekrasan detalj na obližnjim spomenicima: konji su imali kacige s jelenskim rogovima na glavi i detalj je bio, priznat ćete, impresivan. Kordej je, tiho, više za sebe (iako su ga čuli), kroz zube procijedio sasvim iskreno: "Kako se ja toga nisam sjetio!?" Toliko o najboljima.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

     UREDNIKOVANJE....
     Nije bilo Strip vesti... Šta reći, osim da mi preostaje da se izvinim zbog neažurnosti, pogotovo u onim slučajevi-ma kada je datum objavljivanja priloga bio bitan. Bio sam u velikoj gužvi, kao i obično, plus sam se malo posvetio crtanju, i SVesti su platile cenu. Doduše, nije bilo puno ni dešavanja, pa je to nekako proletelo i meni. Ipak je par, tajmingom, bitnih stvari promaklo. Da bi takve situacije sprečili molio bih kada mi šaljete priloge kojima je važno objavljivanje na vreme, da mi u naslovu poruke napišete HITNO...
     I naravno, kada mi šaljete priloge, uvek je najbolje da to bude spakovano u DOC formatu i da bude priložena sličica, ili dve, većeg formata od onog koji treba da bude na net-u, kako bih to lakše prilagodio potrebama sajta... takvo slanje mi je od velike korisi, ubrzava mi rad, što umanjuje rizik da se ponavljaju ovakve pauze... skidanje priloga sa sajta ili neke verzije html-a ili rss-a... mi oduzima često previše vremena da očistim prilog od programskih kodova... pa , kada sam u gužvi, imam dobar izgovor da ne radim sajt...:(
     Naravno, nakon petnaest godina, Strip vesti neće stati, ali da bi bile ažurnije i bogatije potrebno je i vi da se uključite u rad, svojim prilozima, informacijama, vestima, linkovima... slobodno se piključite, ima prostora za sve autore, za sve škole stripa, izdavače, kritičare i teotičare... naravno, dobrodošli su i kratki stripovi...
     Valja podsetiti da su STRIP VESTI sa PETNAESTOGODIŠNJIM životnim vekom najstariji internet sajt i online časopis posvećen stripu na našem prostoru!!!
     Budite deo Strip vesti i vi...

     Zlatko Milenković

Piše: Srboljub Nikić

Piše: Stripburger

     STRIPBURGER NA STRIPTEMBRU V AMSTERDAMU!

     V ponedeljek, 19. avgusta 2013 se v Amsterdamu v Pakhuis de Zwijger odpira razstava tiskanih del iz produkcije Stripburgerja. Na ogled bodo naslovnice in plakati različnih avtorjev z mednarodnega področja, med njimi dela Marka Kocipra, Andreja Štularja, Jakoba Klemenčiča, Mateja Kocjana Koca...

     Razstava je napoved festivala Striptember, ki se bo pričel 1. septembra s Small Press Summitom v Buurtboerderij West-Ons Vermogen. Na Small Pressu bo tudi predstavitev revije Stripburger, potekala pa bo tudi projekcija animacij avtorjev, ki sodelujejo s Stripburgerjem. Na ogled bo animirani film Stripburger v gibanju Borisa Dolenca, ki je nastal po stripih objavljenih v Stripburgerju, in animirani filmi Mateja Lavrenčiča. 

     Animacije bodo na ogled tudi 3. septembra v Pakhuis de Zwijger, kjer bo potekal pogovor s Kajo Avberšek, stripovsko avtorico, in Tanjo Skale, izvršno urednico revije. Naslednji dan bo v okviru programa Evropske kulturne platforme Striptember Amsterdam v Italijanskem kulturnem inštitutu v Amsterdamu se ena predstavitev Stripburgerja in projekcija animacij.

Press: SKC NS

     7. NOVOSADSKI STRIP VIKEND
         VOJVOĐANSKI STRIP FESTIVAL

     Sedmi novosadski strip vikend biće otvoren u petak 13. septembra u nadi da datum i mesto (SKCNS Fabrika) ovim magičnim brojem mogu najaviti bolje dana ovdašnjeg stripa. U izdavačkoj ekspanziji, autorskom raznolikošću i svepri-sutnijim stripom u umetničkoj javnosti došli smo u situaciju da je sve dozvoljeno ali i teško ostvarivo. Naime, paradoks da nikada nije bilo više izdavača, luksuznih izdanja, eksklu-zivnih knjižara i festivala a sa druge strane previše neizve-snosti i straha, dovode nas u situaciju da se zamislimo: “Da li se to ponavljaju devedesete!?”. Na ovogodišnjem sedmom Novosadskom strip vikendu posvetićemo se baš proble-mima stripa i junacima koji ne pristaju na moguće već traže i stvaraju više, bolje i neverovatnije...

     Na 7. Novosadskom strip vikendu učestvuju između
     ostalih i sledeći autori:
     Igor Kordej, Igor Hofbauer (Zagreb) – izložbe
     Željko Pahek, Darko Perović (Španija, Beograd) - izložbe
     Nenad Mikalački Đango (Amsterdam, Beograd) - razgovor s autorom
     Autor i teoretičar Bojam M. Đukić (Holandija, Beograd) - predavanje
     Gosti: Novo Doba - Beograd, Stripos - Osijek…
     Škola stripa: Vlada Vesović - radionica

      Jovan Gvero urednik festivala

---

     Postovani,

     Pozivamo vas na 7. Novosadski strip vikend koji će se održati 13. i 14. septembra u klubu Fabrika (bul; Despota Stefana 5. Novi Sad) . Molimo vas ako želite da predstavite vaša izdanja ili učestvujete na berzi stripa (učešće je besplatno), svoje učešće prijavite do 25. 08. 2013. Godine.

     Srdačno
     Jovan Gvero

     SKC NOVI SAD, Dr Ilije Đuričića 3, 21000 Novi Sad • 00381.21.6350.744 • skcns.org_skcns@sezampro.rs

Piše: Strip.art.nica Buch

     Znam da ovo kasnim, ali barem da postoji info da je promocija održana, i da vas podseti da kupite novo strip izdanje...;)

     Spoštovani!

     Vabimo vas na otvoritev razstave stripov Izarja Lunačka
     v KUD France Prešeren v torek, 6. avgusta, ob 20. uri.

     Če boste imeli s seboj 15 eur, bo to ravno dovolj za njegov novi strip Metamorphose antropomorphice, za malce nižjo ceno, 11 eur, si boste lahko privoščili njegov drugi novi album, Izgubljeni raj, za oba skupaj pa boste odšteli 23 eur.
     Za mokroto bo baje poskrbljeno.
     Se vidimo!?

     Aleksander Buh
     www.stripi.si

     Metamorphose antropomorphice - prvi strip s slovenskimi podnapisi
     Metamorphose antropomorphice so napeta kriminalka v treh delih o italijansko govorečih diznijevskih racah z lulčki. Glavni junak je mali mafijec Bruno Vecchi, strip pa ga spremlja skozi tri poglavja. V prvem poglavju sledimo Brunu skozi zadnji dan in pol njegovega življenja, na koncu katerega obleži pod streli francoske mačke; drugo poglavje pripoveduje o njegovem kratkem obisku naše dežele več let pred smrtjo, kjer zaradi dekleta pride v konflikt z lokalnimi Lakotniki; tretje poglavje pa zgodbo dopolni s pripovedjo o njegovem otroštvu in družini, kjer se koščki sestavljanke končno zložijo skupaj in je njegova smrt pojasnjena. Ali pač ne?

Press: Komikaze

Press: Veseli četvrtak

Zagor #73: Žute senke piše: Moreno Burattini crta: Marco Verni

Dylan Dog Super Book #24: 126 strana.

Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Strip vesti

     BREAKING NEWS:

     KORDEJ VITEZ!!!

     Pre par nedelja Francusko ministarstvo kulture je Igora Kordeja imenovalo Vitezom reda umetnosti i kul-ture. Odličje je Kordeju dodeljeno za ukupni doprinos umetnosti i širenju kulture u Francuskoj i na interna-cionalnom planu.

     Šta reći o ovom uspehu kada znamo da mu društvo čine, između ostalih, Connery, McCartny i Bono...

     Službena proslava će biti na jesen.

     Do tada mu neslužbeno: ČESTITAMO!!!!...

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Ilija Bakić

     ZAJEDNO ILI PROTIV - ALI UVEK ZA PARE
     Popularni heroju u združenim akcijama

     Nedavno objavljena vest, potekla sa velikog strip festivala u San Dijegu, da su u toku pripreme za snimanje filma „Supermen protiv Betmena“ uzburkala je Internet forume koji se bave stripom i filmom. Dodatak raspravi bila je naknadna informacija iz „Verner bros“ kompanije da još uvek nije konačno definisano ime filma jer je u opciji i varijanta „Betmen protiv Supermena“; takođe je potrđeno da će likovi oba heroja biti građeni prema klasičnim, prvobitnim pričama a ne onima koje su naknadno iskonstruisane. Na forumima se vode teške i celomudrene rasprave o tome ko bi, u takvom sukobu, koga razlupao i namlatio, čije su sposobnosti i oružja bolja, ko je pametniji i snalažljiviji, ko je veća „kul faca“. Mangupsko-dečačka prepucavanja puna štosova vrcaju iz forumskih postova koji sustižu jedan drugi. Čini se da je prednost na strani Betmena verovatno jer je ovaj „lik“ popularniji od Supermena kome je rejting počeo da raste tek posle skorašnje premijere filma „Čovek od čelika“. Inače Nadčovek i Šišmiščovek već su se sreli (i kao rivali i kao saradnici) u strip seriji „Supermen/Betmen“ koja izlazi od 2003.g. do danas  (i koja nastavlja tradiciju serije „Najbolji svetski stripovi“ koja je izlazila od 1941- do 1986. i u kojoj su i Supermen i Betmen imali svoje nezavisne sveske); seriju „Supermen/Betmen“ pratilo je i nekoliko crtanih filmova inspirisanih pojedinim strip epizodama.

     Kako bilo da bilo, vest je uzbunila ljubitelje filma i stripa i bacila malo svetla na jednu od pojava u svetu zabavne umetnosti – spajanje različitih heroja i njihove udružene avanture. Kad se pomenu zajedničke herojske pustolovine većina konzumenata odmah pomisli na Marvelove specijalitete, od raznih „Američkih liga za pravdu“ (ili liga pravednika?), „Avendžera“, te raznih četvorki i mutanata. Oni sa malo dužim pamćenjem (ili većim brojem godina) setiće se slične ligaške ujdurme - „Lige izuzetnih džentlmena“, najpre u strip A. Mura a potom i u filmskoj verziji. Oni sa još dužim gledalačkim stažom setiće se filmova „Drakula protiv Frankenštajna“ s početka 1970-tih, kao i crno-belih „Abot i Kostelo sreću Frankenštajna“ (ali i Drakulu). Čitaoci se prisećaju romana „Anno Dracula“ Kima Njumena u kome su se skupili i Drakula i Šerlok Holms i još poneki popularni junak; svojevremeno se pomenuti Holms i sam sreo sa pomenutim Drakulom u jednoj od veselih filmskih igrarija. Kao kuriozum pomenimo i da je nepriznata legenda jugo-krimića Milan Nikolić u romanu „Obračun na obali“ (1958) spojio svog junaka inspektora Malina sa svetski poznatim inspektorom Megreom kome je tata Žorž Simenon. Na evropskom strip tlu saradnje heroja takođe postoje - u više epizoda sreli su se detektivi nemogućeg i onostranog Marti Misterija i Dilan Dog. Na Divljem zapadu sreli su se junaci serijala "Magični vetar" i Teks Viler, preteča svih špageti filmskih vesterna. Susreta, saradnje ili nadmetanja popularnih junaka, naravno, ima još - pomenuti su navedeni samo primera radi. Obrazac je, dakle, jednostavan: imate na raspolaganju par heroja koji su postali slavni, imaju svoju redovnu publiku i obožavaoce; u nekom treutku neko (scenarista, pisac i kogod sasvim treći) pomisli kako bi bilo isplativo spojiti dva-tri-ili više popularnih junaka i baciti ih u zajedničku avanturu koju će pratiti ljubitelji svih pojedinačnih heroja - a kad je publika velika i zarada bi trebala da bude takva. Da bi ideja bila realizovana potrebno je da je prihvate bosovi jedne ili više kompanija (u zavisnosti od toga ko drži autorska prava na heroje). Sudeći po grupisanosti zajedničkih projekata izgleda da su retke kolaboracije van kompanije, što će reći da sve ostaje u kući pa se Marveloci druže sa svojima, DC-jevci sa svojima, odnosno Bonelijevci među sobom (tj. Magični vetar i Teks). Izuzetaka svakako ima; na primer pre par godina sreli su se i lepo družili (i pobedili nevaljalce) Tarzan i Betmen u par strip svezaka koje je crtao Igor Kordej. Lakoća sa kojom Alan Mur ili Njumen spajaju svoje junake posledica je isticanja autorskih prava na njih; Nikolić je, pak, dobio dozvolu da pozajmi Megrea.
                      Kad se razreše tehnikalije može se prionuti na posao i tu počinju pravi problemi: kako profilisane likove spojiti, manje ili više nasilno, a da se ne vide šavovi tog krpljenja i da iz svega ispadne smislena priča koja, opet, mora da bude zabavna i prija publici. Rezultati zajedničkih radova uglavnom su mršavi i neubedljivi - posebno na planu stripova o super herojima (koji su ionako tanka kategorija). Čim se među te nadljude umešaju oni sa više krvi i mesa i rezultati su bolji kao u „Ligi izuzetnih džentlmena“, susretima Martija i Dilana. Literarni dometi Njumena visoki su i respektabilni. Nikolićevi nesporni pomaci u jugo-krimićima nažalost i dalje su nepoznati široj javnosti. Ako se, ipak, traži nesporni šampion u literarnom spajanju popularnih junaka onda je to Filip Hoze Farmer (1918-2009) čija je opčinjenost sveopštim kulturnim tradicijama proizvela „The Wold Newton Universe“ u kome je on spojio i upleo heroje iz svih epoha ljudske istorije. Farmerove knjige i tekstovi o Tarzanu, Doku Sevidžu, Fileasu Fogu, Šerloku Holmsu, Džeku Trboseku, Džonu Karteru sa Marsa, Džemsu Bondu, Supermenu direktno razvijaju „Wold Newton Family“ seriju/univerzum u kome ravnopravno učestvuju stvarni heroji i oni iz knjiga, filmove, stripova, a serija romana „Svet reke“ doprinos je toj imaginarnoj istoriji ljudske vrste.

     Ipak, kad se u obzir uzmu sve prednosti spajanja popularnih junaka, ostaje pitanje zašto takvih pokušaja nema više. Zašto tim putem nisu krenuli pisci koji su imali nekoliko atraktivnih heroja npr. Agata Kristi? Verovatno je u pitanju nevoljnost da se preteruje u eksperimentisanju sa proverenim proizvodima (i proizvede slaba knjiga) ali i izostanak ultimativne obaveze da se profit konstantno povećava što je, pak, imperativ postojanja kompanija (mada i među njima ima umerenih ali i onih bezobzirnih). Ne treba smetnuti s uma i da je ciljna grupa drugačija - stripove i filmove troše pretežno mlade generacija kojima se svašta može uvaliti i podvaliti jer uvek imaju volje i vremena za bilo kakve (pa i nikakve) novotarije. Njima je važno da su slike šarene i brze i da ne postavljaju nezgodna pitanja. I, možda najvažnije od svega - mladi lako zaboravljaju loš proizvod i odmah hrle ka onom još novijem.

     (2013)

Press: Veseli četvrtak

Zagor specijal #23: Ples duhova piše: Mirko Perniola crta: Marcello Mangiantini Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!