Press: Stripburger

Strip Core/Forum Ljubljana, Zavod za umetniško in kulturno produkcijo, Metelkova 6, 1000 Ljubljana
core@mail.ljudmila.org, 031 401 556, www.stripburger.org

     Odprtje: torek, 30. julij 2013, ob 20.00

     Poletje v stripu z različnimi projekti prikazuje raznolike likovne, grafične in pripovedne smernice v sodobnem evropskem stripu, ki izhajajo iz med seboj popolnoma različnih kulturnih miljejev. Program se navezuje tudi na aktualne domače stripovske izdaje.
     Otvoritvena razstava festivala Zadnjega Trnfesta? je pripadla mladi francoski ustvarjalki Zoé Thouron, ki na duhovit način obravnava floro in favno svojega vsakdana, likovno pa združuje elemente stripa, karikature in ilustracije. Predstavitev ustvarjalnosti Zoé Thouron je plod sodelovanja s kulturnim centrom MJC Lillebonne iz Nancyja, ki je lansko leto v svoji stripovski galeriji gostil razstavo Stripburgerja, v tiskarskih ateljejih pa Jakoba Klemenčiča, Davida Krančana in Mateja Stupico, ki so tam med drugim ustvarili sitotiskano knjižico Golaž/Gullage. 
     Ob odprtju festivala bo v klubski sobi na ogled tudi razstava stripov mlajšega stripovskega avtorja in likovnega pedagoga Mihe Hančiča, ki se podpisuje kot miha ha. Nekaj njegovih stripov ste lahko zasledili v Stripburgerju, sicer pa je miha ha aktiven tudi na spletu, na skejt rampi in razstavnih prizoriščih.
     Matej Kocjan Koco in Izar Lunaček bosta na samostojnih razstavah predstavila svoje nove stripovske albume. Koco bo skozi razstavo prikazal proces nastajanja albuma Skrivnostni svet elementov. Razvoj sodobne kemije v stripu, ki je izšel maja in bo ob razstavi doživel tudi 1. ponatis. Izar Lunaček bo na razstavi Babilon predstavil kar dve izdaji: Založeni raj je nekakšna svetopisemska commedia dell’arte v stripu, ki je najprej izhajala kot tedenski spletni strip, zdaj pa je v razširjeni obliki zbrana v knjigi, ki bo izšla pri Stripburgerju oz. Forumu Ljubljana; Metamorphose antropomorphice pa je napeta kriminalka v treh delih o italijansko govorečih diznijevskih racah z lulčki, ki jo bo objavila založba Buch oz. StripArtnica Buch.
     Zadnja razstava Nordavind! je posvečena sodobni norveški stripovski produkciji. Več o stripu na Norveškem lahko izveste tudi v najnovejši, 61. številki revije Stripburger. Pogovarjali in džemali boste lahko skupaj z dvema mlajšima predstavnikoma norveških striparjev, Ingo H. Sætre in Martinom Ernestenom. Predstavitev norveške stripovske scene je tudi plod večletnega sodelovanja z avtorji in norveško stripovsko založbo No Comprendo Press.

     URNIK:
     • Zoe Thouron: Zoelandija, razstava, 30. julij–5. avgust 2013
     • miha ha: Ena zgodba z lisičko, razstava, 30. julij–31. avgust 2013
     • Izar Lunaček: Babilon, razstava, 6.–12. avgust 2013
     • Mala Stripburgerjeva stripdelavnica, mentor: Andrej Štular, 10. in 11. avgust 2013
     • Matej Kocjan Koco: Skrivnostni svet elementov, razstava, 13.–19. avgust 2013
     • Nordavind! (Severnik), razstava, 20.–31. avgust 2013
     • Severni veter v stripu, pogovor, vodi: Bojan Albahari, 21. avgust 2013
     • Stripovski jam session, 21. avgust 2013

     KUD France Prešeren je odprt vsak dan od 11. do 24. ure.

     Program so omogočili: Ministrstvo za kulturo, MOL, Norveška ambasada, JAK RS, Norla
     Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana
     Koprodukcija: KUD France Prešeren, MJC Lillebonne

---

     Zoé Thouron: Zoelandija
    zoethouron.blogspot.com
     Odprtje: torek, 30. julij 2013, ob 20.00

     Zoé Thouron (Nancy, 1989) je leta 2011 zaključila študij 'podobe in naracije' na ESAL Épinal-Metz. Po študiju je začela aktivno objavljati v časopisih in revijah. Sočasno se je soočala z indiferentnostjo založniškega sveta, od katerega je le redko prejela kakšen odgovor. Med čakanjem na kakšne znake življenja je neutrudno risala, risala in risala. Najbolj jo je navduševalo risati 'neumne' živali v različnih vsakdanjih situacijah. Zamrznjenje vsakdanjih situacij z risbo je za avtorico stvar iskrenosti. S sliko stremi prikazati duh gibanja in lik v njegovi značilni pozi. Kljub rabi barv je njeno glavno izrazno sredstvo linija.
     Sprehaja se med ilustracijo in stripom, nekatera njena dela segajo tudi na področje novinarstva ali likovnega poročanja. Leta 2010 je dva meseca sledila arheologom na terenskem delu: raziskovanju bivšega taborišča iz II. svetovne vojne. V svoji stripovski reportaži skozi didaktične risbe opisuje njihovo delo. Leto kasneje je podoben projekt realizirala v časopisni redakciji. Sledila je vsem korakom ustvarjanja časopisa, raziskovala način dela novinarjev in kdo le-ti sploh so. Potem se je zopet vrnila k 'neumnim' psom in galebom, ki se ji še vedno zdijo najbolj zanimivi.
     Na tokratni razstavi si bomo lahko ogledali dela, ki so najbolj značilna za avtoričino ustvarjanje, prikazujejo njen risarski duh, ustvarjalni postopek in teme.
     Razstava v Galeriji KUD France Prešeren bo na ogled do 5. avgusta 2013.
     V sodelovanju z MJC Lillebonne.


     miha ha: Ena zgodba z lisičko
     whitevalleys.blogspot.com
     Odprtje: torek, 30. julij 2013, ob 20.00

     Miha Hančič, ki se podpisuje z miha ha, je mlajši stripovski avtor, ilustrator, likovni pedagog in skejter. S stripovsko knjižico Obisk je diplomiral na Pedagoški fakulteti v Ljubljani. Samostojno je razstavljal v MC Kotlovnica v Kamniku in Lični hiši v Ajdovščini, dve njegovi deli sta bili uvrščeni na lanski Bienale slovenske ilustracije, sodeloval pa je še pri projektu Naslednji k tabli!, ki sta ga sproducirala Stripburger in CUK Kino Šiška. Stripe objavlja v Stripburgerju, v reviji Spika in v reviji študentov računalništva in informatike. Sodeluje tudi pri razstavnem projektu Poslednja vžigalica latvijske stripovske revije Kuš!, ki bo novembra letos na ogled v CUK Kino Šiška.
     V svojem ustvarjanju se osredotoča na posamezna občutja, ki jih skozi zgodbo poskuša vzbuditi tudi v bralcu. Glavni lik njegovega stripa Obisk je veličasten, prijazen in tih velikan, ki zaradi svoje velikosti nekako ločeno, rahlo odtujeno, predvsem pa neopaženo prebiva med nami. Avtor svoj navdih črpa tudi iz okolice in tako je Kamnik s svojo arhitekturo postal del zgodbe. Zgodbo, ki je v dveh delih, združujejo prav posebni prehodi: 'haiku' stripi. Skoraj poetični vložki so postavljeni v pripoved kot mejniki oziroma razgledne točke, ob katerih se bralec ustavi in vsrkava 'razgled'.
     miha ha se, ko ni na skejtu (njegove vratolomije si lahko ogledate na Youtubu pod mihancic), najbolje počuti v družbi svinčnikov in črnih barvic. Z njimi ustvarja tihe lirične risarske pripovedi, ki razkrivajo njegove domišljijski in miselni svet.
     Nadejamo se, da bo v začetku prihodnjega leta pri Stripburgerju izšel tudi prvi 'legalni' ministrip Mihe Hančiča.
     Razstava v Klubski sobi bo na ogled do 31. avgusta 2013.


     Izar Lunaček: Babilon
     www.paradisemisplaced.si
     Odprtje: torek, 6. avgust 2013, ob 20.00

     Izar Lunaček je filozof, ki je za javnost razkril, da je med študijem skoraj vsak dan risal nagce, stripar, ilustrator, kmalu tudi diplomirani slikar. Pred leti je zaradi ilustracije otroške slikanice veljal za 'otroško senzacijo'. Slovenske novice so pet let objavljale njegove stripovske Minije, za najstniško revijo Pil pa v rubriki Seksikon še vedno redno razmišlja o spolnosti in sorodnih zadevah. Pravi, da rad negoduje. To lahko potrdijo tudi drugi.
     Na tokratni razstavi v KUD France Prešeren, kjer se je pojavljal že večkrat, bo Lunaček s svojo babilonsko razstavo prikazal preplet različnih likovnih pristopov, načine obravnave preteklosti ter etično širino, hkrati pa predstavil dela iz dveh še vročih izdaj, Založenega raja in Metamorphose antropomo-rphice.
     Založeni raj je tedenski strip, ki smo si ga lahko vsako nedeljo zjutraj prebrali na internetni strani
www.paradisemisplaced.si.
     Dogajanje je postavljeno v svetopisemski paradiž pred padcem človeka. Založeni raj, ki naj bi ga sicer ustvaril Anonymus Gosh, Lunaček pa zgolj uredil, je nekakšna svetopisemska commedia dell’arte v stripu, v kateri klasična delitev vlog znotraj izbranega settinga poraja nove vrste zapletov in humornih situacij. Razgledan bralec bo znal ceniti tu in tam posejane bisere v obliki raznoraznih (pop)kulturnih referenc, obdelanih na za uradne eksegete mitoloških tekstov ne dovolj spoštljiv način. Liki in njihovi značaji, ki so glavni stebri tega stripa, se pogumno upirajo splošno sprejetim predstavam o njih, zato so vedno nekonvencionalni in nepredvidljivi.
     Opozorilo uredništva: branje stripa ne bo nadomestilo biblične in/ali konfesionalne vzgoje, pri vašem otroku pa lahko sproži akutno in kronično stanje nadpovprečne uporabe razuma. Za versko škodo ne odgovarjamo. Dozirati po potrebi, praviloma enkrat tedensko.
     (Stripburger/Forum Ljubljana, 100 str., trda vezava, čb, 11 eur) 
     Metamorphose antropomorphice so napeta kriminalka v treh delih o italijansko govorečih diznijevskih racah z lulčki. Glavni junak je mali mafijec Bruno Vecchi, strip pa ga spremlja skozi tri poglavja. V prvem poglavju sledimo Brunu skozi zadnji dan in pol njegovega življenja, na koncu katerega obleži pod streli francoske mačke; drugo poglavje pripoveduje o njegovem kratkem obisku naše dežele več let pred smrtjo, kjer zaradi dekleta pride v konflikt z lokalnimi Lakotniki; tretje poglavje pa zgodbo dopolni s pripovedjo o njegovem otroštvu in družini, kjer se koščki sestavljanke končno zložijo skupaj in je njegova smrt pojasnjena. Ali pač?
(založba Buch, 72 str., trda vezava, čb, 16 eur)
     Razstava v Galeriji KUD France Prešeren bo na ogled do 12. avgusta 2013.


     Mala Stripburgerjeva stripdelavnica
     mentor: Andrej Štular
     sobota, 10. avgust in nedelja, 11. avgust 2013, od 12. do 15. ure

     KUDov Mali atelje in Stripburger sta združila moči in tokrat za starejše od 8 let pripravljata Malo Stripburgerjevo stripdelavnico. Na kratki dvodnevni delavnici bo mentor, stripavtor Andrej Štular, skozi pogovor udeležence spoznal z medijem stripa. Sledil bo prikaz delovnega procesa, iskanje idej in predlog za kratke stripe. Po pregledu nastalih predlog in idej ter individualni analizi se bo začelo z izdelavo kratkih stripov. Namen delavnice je seznaniti udeležence z osnovami stripovskega ustvarjanja in možnostmi, ki jih ponuja stripovski medij, ter izvedba vsaj enega samostojnega kratkega stripa.
     Delavnica je brezplačna. Število mest je omejeno, prijave zbiramo na tadeja@kud-fp.si ali na 070 727 521.

     Matej Kocjan Koco: Skrivnostni svet elementov
     www.ljudmila.org/stripcore/rs
     Odprtje: torek, 13. julij 2013, ob 20.00

     Matej Kocjan Koco je stripovski avtor in likovni pedagog, kar napeljuje na misel, da je njegova poklicna deformacija zaslužna za to, da se je odločil ustvariti poučno stripovsko branje. Njegov zadnji strip namreč ni samo gola zabava ali likovno-literarni žanr, ampak je lahko tudi uporabno in koristno pedagoško orodje. Mnogi dobro poznamo stripe in ilustracije Boža Kosa iz prenekaterega slovenskega naravoslovnega učbenika. Ker se strip nahaja na stičišču risane podobe in pisane besede, je najučinkovitejši pripomoček za karseda plastično in nazorno prikazovanje česar koli že, tudi tistih reči, ki že skoraj po definiciji nočejo v mlade razgrete glave.
     Zato je Kocov Skrivnostni svet elementov dobrodošla popestritev učnega in poučnega gradiva za osnovnošolce in srednješolce. Ni mišljena kot nadomestek za uradno delovno gradivo, je pa odlično bralno dopolnilo za vse, ki jih zanima še kaj več, kot piše v učbeniku. Prav tako bo branje Skrivnostnega sveta elementov pomagalo tudi tistim, ki jim je kemija bolj španska vas, da bi na morda drugačen način dojeli osnovne principe in zakonitosti kemije ter snovi, ki nas obdajajo.
     Strip je zasnovan na knjigi Povesti o elementih avtorja I. Nečajeva (r. Jakob Salomonovič Pan, 1906–1941), ki je bila prvič objavljena v Rusiji leta 1940. Skrivnostni svet elementov ni zgolj povest o elementih, ampak predvsem o tem, kako in zakaj so jih odkrili. Je povest o razvoju sodobne kemije, hkrati pa o kemikih ter drugih znanstvenikih, s pomočjo katerih skušamo razumeti ta svet. Brez njihovih odkritij tudi naše sodobno življenje ne bi bilo takšno, kot je. Skrivnostni svet elementov lahko beremo kot zabavno pripoved, s katero lahko vsak učitelj naravoslovja približa kemijo svojim učencem, dijakom, študentom ... Obenem pa je tudi precej več: je hvalnica in spomenik človeškemu Razumu, ki se trudi spoznavati in dojeti svet okoli sebe. Doba razsvetljenstva torej še ni minila, zdi se, da je le obtičala v bonaci, Skrivnostni svet elementov pa je nov in svež veter v njena jadra.
(Stripburger/Forum Ljubljana, 112 str., čb, april 2013, 9 eur)
     Na razstavi bo avtor prikazal različne faze nastajanja tega stripa in na ta način gledalcu približal proces nastajanja stripovske pripovedi.
     Razstava v Galeriji KUD France Prešeren bo na ogled do 19. avgusta 2013.


     Nordavind! (Severnik), 20. – 31. avgust 2013
     sodobni norveški strip, razstava, pogovor, jam session
     www.stripburger.org
     Odprtje: torek, 20. julij 2013, ob 20.00

     Stripburger opozarja na severni veter, ki bo v poletno Ljubljano prinesel osvežitev in obilo severnjaškega duha. Zadnja številka Stripburgerja #61 je namreč posvečena norveškemu stripu, enemu od paradnih konjev kulturne industrije iz dežele Vikingov, smučarjev in black-metalcev. Gre za razvito in živahno stripovsko žarišče, kjer raznolikih in izvirnih avtorjev ne manjka.
     Na razstavi boste spoznali pisano druščino iz krogov neodvisnih založb Jippi in No Comprendo Press ter kolektiva Dongery, kamor spada tudi Stripburgerjev stari znanec Bendik Kaltenborn. Ti nori Skandinavci so znani po nevsakdanjih zgodbah, utrganih likih, absurdnem humorju in grotesknih podobah življenja na Severu. Na ogled bodo dela nekaterih starih mačkov norveškega stripa, ki so deležni velike pozornosti tudi s strani mednarodne stripovske srenje. Med njimi naj omenimo Jasona, v ZDA in Franciji zagotovo najbolj čislanega norveškega stripavtorja, Christopherja Nielsena, ki velja za legendo underground stripa na Norveškem, ter Larsa Fiskeja, čigar album Matjemanija lahko od lanskega leta beremo tudi v slovenščini.
     Sodelujoči avtorji: Martin Ernstsen, Anna Fiske, Lars Fiske, Sindre W. Goksøyr, Jason, Bendik Kaltenborn, Kristoffer Kjølberg, Christopher Nielsen in Inga H. Sætre.
     Na Trnfestu bosta norveške stripovske barve v živo zastopala Martin Ernstsen in Inga H. Sætre, predstavnika mlajše garde norveških striparjev, katerih raznolika in izvirna dela kažejo, da je sodobni norveški strip v boljši kondiciji kot kdajkoli prej. Spremljevalni program bo obsegal pogovor z ustvarjalcema in stripovski jam session.
     Inga H. Sætre (1978) se poleg stripa in ilustracije ukvarja tudi z animacijo. Svoje stripe redno objavlja v različnih časopisih, za roman v stripu Fallteknikk pa je leta 2011 prejela literarno nagrado norveškega ministrstva za kulturo.
     Martin Ernstsen (1982) je risar stripov in ilustrator, ki je pri založbi Jippi objavil že sedem stripovskih albumov. Trenutno živi in ustvarja v Berlinu ter končuje svojo prvo slikanico za otroke.


     SPREMLJEVALNI PROGRAM
     sreda, 21. avgust 2013, od 19. ure dalje

     Severni veter v stripu – pogovor s prisotnima avtorjema o norveškem stripu in trendih v sodobnem svetovnem stripu, vodi: Bojan Albahari, ob 19.00
     Stripovski jam session – rišite stripe skupaj z norveškimi gosti in domačimi avtorji, ob 20.00

     Napovedi:
     Stripburger na Striptembru v Amsterdamu, avgust-september 2013
     Pozor, delo!, Muzej premogovništva Velenje, oktober-november 2013
     Poslednja vžigalica (produkcija: Kuš!), CUK Kino Šiška, 25. nov. 2012

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Vedis

     Nova  Maurovićeva  knjiga

     MRTVAČKA TROJKA

     S velikim senzacionalnim romanom u slikama „Mrtvačka trojka“, ostvarenjem scena-riste Franje Fuisa (1908. – 1943.) i crtača Andrije Maurovića (1901. – 1981.), objavlji-vanim u nastavcima 1941. godine na stranicama dnevnog lista „Novosti“, završilo je razdoblje u kojem je hrvatski strip, takoreći, iz svoje pionirske faze preko noći izrastao u proizvod europske i svjetske vrijednosti, a ujedno se definitivno ukorijenio u domaćoj kulturi i sredini uopće.

     „Mrtvačka trojka“ nastavak je njihove prethodne uspješnice „Brod bez kompasa“.

     Jednako „Brodu bez kompasa“, i u slučaju „Mrtvačke trojke“ u pitanju je adaptacija istoimene Fuisove novele koja je svoje objavljivanje imala u tjedniku „Mickey strip“ 1938. godine.

     Koliku je pak recepcijsku i tiražnu važnost strip „Mrtvačka trojka“ (sa svojim neobičnim i pitoresknim junacima kapetanom Sunkom, lutalicom Johnom i kuharom Li-Wo­ngom) imao za redakciju „Novosti“ i njezinog izdavača „Jugoštampa“, ne kazuje nam samo brojnost i kontinuitet najava koje su prethodile početku izlaženja, nego i način na koji je prezentiran start samog stripa - prvi nastavak objavljen je na cijeloj stranici lista, što se prije toga nikad nije dogodilo.

     „Mrtvačka trojka“ se u „Novostima“ pojavljivala svakodnevno, do posljednjeg mirnodopskog broja (6. travnja 1941.), a izašla je još jednom (13. travnja) u „Hrvatskim novostima“...

     Ukupan objavljeni opseg „Mrtvačke trojke“ je 97 nastavaka, odnosno 196 pasica.

     Do ove knjige, to je bilo jedino izlaženje MRTVAČKE TROJKE koja, ne­ovisno o tome što nije završena, nesumnjivo ima status amblematskog ostvarenja domaćeg stripa klasičnog razdoblja. I još jedna potvrda da produkcija Andrije Maurovića, sa stranica „Novosti“, izvan svake sumnje predstavlja jedno od najdragocjenijih i najvrijednijih poglavlja u njegovom sveukupnom stvaralaštvu.
          Osim samog stripa, knjiga donosi kompletan roman „Mrtvačka trojka“ i predstavlja Franju Fuisa kao sjajnog spisatelja, s ilustracijama akademskog slikara Ferde Bisa.

     Knjigu je za tisak priredio i uredio Veljko Krulčić (koji je i autor tekstualnih priloga), dok je strip retuširala i obradila Tihana Tadić.

     Opseg – 152 stranice, tvrdi uvez, sedmi naslov u ediciji „Maurović“.


     Opširnije na www.vedis.hr

Press: Veseli četvrtak

Dylan Dog #72: Životni put piše: Alessandro Bilotta crta: Giovanni Freghieri Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Pavle Zelić

     Za generacije starije od osamdeset i nekog godišta, strip ostaje večita tema, deo kolektivnog sećanja i snažna asocijacija na neka lepša i bezbrižnija vremena. Onaj ko nikada nije čitao Zagora i Bleka Stenu, Alana Forda i Dilana Doga, Poručnika Bluberija i Princa Valijanta, Paju Patka i Hogara, Mikijev i Politikin zabavnik – taj skoro kao da nije bio dete. Najzad, strip je imao i još jednu ključnu ulogu, jer dok su bezbrojna deca upravo na stripu sricale prva slova, učila su da zavole i samu pisanu reč.

     Bivša Jugoslavija bila je specifično tržište za strip. Uloga najnekomunističkije zemlje istočnog bloka pogodovala je prodoru raznih kulturnih uticaja, a strip je prednjačio u tome. Velike strip scene kao američka, francusko-belgijska, italijanska ili japanska teško dozvoljavaju prodor stranih stripova, ali su zato naši čitaoci bili povlašćeni da uživaju u onom najboljem što je svaka od njih imala da ponudi. Na kraju, ipak je naš prvi novinski strip objavljen u Politici još davne 1934. – šest kaiševa Detektiva X-9 Aleksandra Rejmonda i Dešajela Hemeta, po čemu se svrstavamo među prve zemlje koje su ispratile rađanje modernog stripa uopšte.

     I to važi i dan danas, mada u nešto manjem obimu. Jer, zahvaljujući pre svega entuzijastičnim izdavačima koji često idu nasuprot poslovne logike i dalje uspevamo da na srpskom jeziku čitamo sam vrh svetske strip produkcije. Važno je i da se u okviru te ponude kombinuju visok umetnički nivo i komercijalnu atraktivnost sa idejom da se privuku neki sasvim novi i drugačiji čitaoci svih generacija.

    Važan je stav da autentičan domaći strip tu mora da ima svoje mesto. Više i nije vest da se naši strip autori, a posebno crtači, visoko kotiraju na inostranoj berzi rada u ovoj specijalnosti. U samoj Srbiji, nestankom komercijalne isplativosti u prvi plan je pak izbila alternativa, koja je takođe prepoznata i priznata daleko van naših granica. I sve više, autori koji su se izgrađivali radeći u inostranstvu žele da objave nešto u matici, a takođe, i u samoj Srbiji nastaju i potpuno nova ostvarenja, pa čak i celi serijali stripova u svim oblicima i formatima.

     Ipak, institucionalna podrška je verovatno ključ opstanka stripa i dobro je znati da se upravo sada u Srbiji kroz Ministarstvo kulture i mnoge druge domaće i strane institucije (studentske kulturne centre, domove kulture, strane kulturne centre, galerije…) na vrlo aktivan način podržava strip koji ima sve više manifestacija, izložbi i izdanja. Naročito su mediji voljni da pišu o našem stripu i domaćim umetnicima, i jedan od rezultata spontane kampanje koja se pravi u javnosti u korist stripa je i činjenica da se on ponovo nalazi i na listi za otkup za biblioteke u Srbiji, a enciklopedija „Stripovi koje smo voleli” je osvojila najznačajniju nagradu u izdavaštvu, odnosno proglašena je za izdavački poduhvat godine na beogradskom Sajmu knjiga.

     Strip postaje deo kulturne politike, način da jednu umetničku granu u kojoj imamo zaista konkretne rezultate u svetu dodatno istaknemo i iskoristimo za odgajanje i promociju novih umetnika i same scene, i naposletku, dodatno isticanje naše zemlje na kulturnoj mapi sveta.

     U poslednje vreme su brojnije i ozbiljne analize na temu stripa, kritike, eseji, pa čak i naučni radovi koji se objavljuju u prestižnim i specijalizovanim časopisima i na internet portalima. Ponovo imamo i dipolomske radove iz teorije umetnosti i istorije stripa, kao i same stripove sa kojim diplomiraju ilustratori. I najmlađi mogu da nauče da zavole strip stvarajući ga u strip školama i radionicama. Njegovi ljubitelji pak imaju sve više prilika da se druže međusobno i sa našim i svetskim strip zvezdama na festivalima širom Srbije, dok se sama scena profiliše kroz brojne konkurse a međunarodna saradnja razvija do nivoa koji prevazilaze čak i SFRJ.

     Konačno, nedavno osnovano Udruženje stripskih umetnika Srbije je tu da obezbedi da se prava tih novih umetnika ali i njihovih starijih kolega grade i štite u godinama koje dolaze.

     Ipak, jasno je da strip nema ono mesto kakvo je imao nekad. Više spoljnjih faktora je doprinelo tome i vreme se ne može vratiti unazad, ali to ne znači da ova, odavno priznata “deveta umetnost” ne može da dostigne i veći i drugačiji cilj od onog nekadašnjeg.

     I za one koji su prestali da ga čitaju posle puberteta, i za nas koji ga čitamo i dalje, strip je nešto posebno. Izaziva one gorko-slatke emocije koje nas vraćaju u doba kada je sve bilo jednostavnije. Trebalo bi pružiti i nekim novim klincima šansu da osete tako nešto, još uvek nije kasno za to.


     Preuzeto sa: laguna.rs

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: SKC BGD

Press: Svet stripa

     Konkurs za kratki strip

     Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do nedelje 25. avgusta, a pravila su sledeća:
1. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza.
2. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
3. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavis-no od radova starijih učesnika.
4. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova.
5. Priče moraju biti kompletne, a radovi mogu biti iz 2011, 2012. ili 2013. godine, u obimu od 1 table do 8 tabli.
6. Stripovi koji su nagrađivani na drugim konkursima, a poslati su i na ovaj konkurs – neće biti žirirani.
7. Uz radove, autori treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor…), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.
8. Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 for-matu.

     Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reviji Kiša broj 9. Pored toga biće organizovana i izložba svih pristiglih radova na Međunarodnoj strip konferenciji "Kragujevac, godine treće".

     Radove slati isključivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com.
Na istu adresu možete da nam se obratite i ukoliko budete imali bilo kakvih pitanja.

     Pobedniku konkursa darivaće se plaketa Branko Plavšić.

     Budžet ovog projekta je ograničen, što znači da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nagradu za pobedu na konkursu, kao ni za objavljivanje u Kiši, ali za sve objavljene radove biće obezbeđen autorski primerak, a postoji i mogućnost stalnog angažmana u reviji.

     S poštovanjem,

     SVET STRIPA

Piše: Strip vesti

Sajt koji redovno objavljuje radove domaćih - ex yu - autora prevedene na engleski jezik.
Cilj sajta je da se promovišu radovi naših autora, i da se pomogne njihovom osvajanju tržišta
engleskog govornog područja... Do sada je predstavljeno 16 autora, a uskoro se mogu očekivati,
kako novi radovi, tako i novi autori. Trud koji zaslužuje veliku pažnju i podršku...
Na sajtu Strip vesti ćete redovno u imati link (levo) ka ovo sajtu:
www.modestycomics.com

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Miran Stihović

     Franjo Fuis:
     VELIKA GLAD U PLEMENU GULA-GULA (roman)

     Žurnalistička legenda par excellence Franjo Fuis (1908 – 1943) je najplodnije, najpopularnije, pa i najbriljatnije ime zagre-bačkog  novinarstva u desetljeću koje je prethodilo Drugome svjetskome ratu. 

     Legendarni Fra-Ma-Fu, pseudonim kojim je Fuis najčešće po-tpisivao svoje uratke, bio je naglašeno svestrani čovjek i svestrani novinar! Pisao je reportaže, crtice, putopise, feljtone, intervjue, strip scenarije, novele, pjesme,  čak i dramske tekstove i filmske scenarije.

     Bujne mašte, izuzetan stilist, kojem lakoća, čitkost i uvjerljivost nije izblijedjela niti do danas, s izraženom socijalnom notom i emotivnim, pa i „ljevičarskim“ pristupom protagonistima kojima se bavio ili koje je sam stvorio u svojoj mašti - bio je omiljen kod publike raznih generacija. Redakcijska objava „Piše Fra-Ma-Fu“ sama po sebi predstavljala je siguran mamac za čitatelje.     

     Ove, 2013. navršava se  105. godišnjica  rođenja  i 70. godišnjice njegove smrti, pa ga je udruga za očuvanje baštine i popularizaciju hrvatskog stripa „Art 9“ iz Zagreba odlučila  po prvi put predstaviti i kao književnika! Zapravo, kao spisatelja avanturističkih romana. Utoliko prije, što su Fra-Ma-Fuovi romani  kasnije pretočeni u stripove, u remek-djela devete umjetnosti koja su simbiozom fabule, scenarija, crteža i strip-režije (za ovo potonje zasluge prije svega pripadaju Andriji Mauroviću) predstavljala kreativni vrhunac ondašnje europske produkcije.

     Odnosno, ideja je nakladnika da  ovim stripofilskim i kulturološkim projektom pred današnju publiku iznese i promovira onaj segment Fuisova stvaralaštva koji je više-manje ostao zaboravljen, pa i neotkriven, te slijedom toga je  i – nepoznat! 

     Objavljivanjem u formi knjige „Velike gladi u plemenu Gula-Gula“, što je ujedno i prvo ukoričavanje nekog Fuisovog romana u zasebnu cjelinu, „Art 9“ skromno, no i simbolički obilježava i 75. godišnjicu početka izlaženja tjednika „Mickey Strip“ – jednog od najvažnijih i najbolje uređivanih strip-projekata pionirskog razdoblja hrvatskog, ali i stripa na širim geografskim cjelinama.

     Franjo Fuis je bio inicijator, pokretač, dioničar i urednik „Mickey Stripa“. Njegov izvorni pustolovno-egzotični roman u nastavcima „Velika glad u plemenu Gula-Gula“ koji je startao u prvom broju bio je nema sumnje među redakcijsko-izdavačkim adutima novog tog zabavnog lista.

     Dvije godine kasnije „Velika glad u plemenu Gula-Gula“ je adaptirana u dnevni strip u nastavcima. Fuis je, dakako, napisao scenarija, dok je crtač Andrija Maurović – isti onaj likovni umjetnik čije su ilustracije (ukupno njih trideset, a sve su objavljene u knjizi) popratile premijerno izlaženje romana u „Mickey Stripu“, makar nigdje nije bio potpisan. Sumnji u atribuciju autora ilustracija nema, kao što je savršeno jasno da iza kolor naslovnice „Mickey Stripa“ s motivom iz romana (koju je, nakladnik. nota bene, iskoristio za cover izdanja) stoji isto Maurović!

     U knjizi opsega 192 strane, u tvrdom uvezu, Veljko Krulčić je napisao opširnu studiju „Franjo Fuis – najbolji scenarist klasičnog razdoblja hrvatskog stripa, ali i sjajan spisatelj“, u kojem otkriva čitav niz novih i dosad nepoznatih detalja iz života i stvaralaštva Fra-Ma-Fua, uključujući i autorstvo pojedinih strip-scenarija. Krulčić zaključuje: „Franjo Fuis definitivno je najvažniji i najbolji hrvatski strip scenarista u njegovom pionirskom i klasičnom razdoblju, od 1935. do 1945. godine“.

     Kraćim tekstom kao ilustrator u knjizi predstavljen je i Andrija Maurović.

     Redakturu izvornog Fuisova teksta romana „Velika glad u plemenu Gula-Gula“ napravila je Marina Barišić, a za likovnu opremu bila je zadužena Tihana Tadić.

     Maloprodajna cijena knjige „Velika glad u plemenu Gula-Gula“ je 120,00 kn (16 eura), a može se nabaviti u striparnicama ili direktno kod nakladnika www.art9.hr.

Press: Strip vesti

U Kvadratu, kolumni Vjeka Đaniša, koja je prenela intervju sa Alemom Ćurinom spominjao se i teatarski plakat.
Eto, ispalo je, u međuvremenu, da je Alem radio vizuelni identitet ovogodišnjeg Splitskog ljeta (ljetni teatarski festival) pa ovog puta predstavljamo Alemove najnovije plakate, da se bolje upoznamo i sa tom njegovom autorskom stranom:


Veće sličice ovih plakata možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Press: Veseli četvrtak

Zagor #72: Povratak Diging Bila piše: Moreno Burattini crta: Marco Verni

Zagor Odabrane priče #22:  Povratak Supermajka piše: Alfredo Castelli crta: Gallieno Ferri 324 strana.

Dylan Dog #20 kolekcionarsko izdanje

Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com

Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Ilija Bakić

     DEVETA UMETNOST U GETU – Strip u Jugoslaviji 1995.

    Godina u kojoj je obeležena 60-togodišnjica domaćeg stripa u Srbiji ostaće zapamćena po entuzijazmu malobrojnih i apatiji ostalih što, u krajnjem slučaju, odražava nedefinisano mesto 9. umetnosti u ovdašnjem kulturnom miljeu. Strip ostaje prepušten ćudima tržišta (nerazvijenog i skučenog, sa siromašnim kupcima), nepomagan i nepredviđan u okvirnim planovima kulturne politike. No, uprkos tome, promene – na bolje – dešavaju se: stasavaju novi strip autori svežeg senzibiliteta i beleže uspehe u zemlji i svetu (makar su neki, npr A. Zograf, poznatiji u inostranstvu nego ovde), pojavljuju se nova izdanja. Mada izolovan u geto, strip opstaje. Teško, mučno, uz velike opasnosti da nestane.

     Slavlja

     Da domaći strip ima dugu i bogatu tradiciji podsetila nas je izložba „60 godina stripa u Srbiji“, održana u okviru XXXII Likovnih susreta u Subotici. Autor izložbe Slobodan Ivkov (zapaženi stvaralac i teoretičar stripa) uložio je vanredan trud da prikupi, klasifikuje i predstavi svo blago domaćeg stripa iz proteklih decenija, počev od 1935.g. kada je u „Ilustrovanoj nedelji“ objavljen prvi strip-kaiš „Avantura detektiva Hari Vilksa“ iz pera Vlaste Velkića. Ivkovljev napor je značajniji i kulturološki vredniji kad se ima u vidu da je u pitanju pionirski poduhvat u ovoj oblasti (izuzmu li se poneki parcijalni pokušaji obrade strip istorije). Katalog koji prati izložbu svakako će još dugo biti izvor podataka o autorima i dešavanjima na domaćoj strip sceni koja je bila itekako raznovrsna i kvlaitetna.

     Nekih 20-tak dana pre Subotičke izložbe (koja je tokom godine preseljena u Novi Sad), dakle početkom februara 1995.g. u Kragujevcu je otvoren Prvi godišnji salon stripa, kao dokaz da je strip na ovim prostorima živ i u usponu. Na Salonu, koji je kao urednik programa vodio Đorđe Milosavljević (i sam uspešan strip autor) dodeljene su nagrade za strip album (Milosavljeviću i Jovanoviću za album „Kalokagarti“), strip inovaciju (Zoranu Tuciću i Danilu Miloševu) odnosno pohvale zaslužnim autorima i izdavačima.

     Niz cehovskih proslava (svakako važnih za strip kulturu) nastavljen je septembra u Gornjem Milanovcu na Drugim danima stripa, na kojima je, uz prigodne izložbe i razgovore obeleženo 40 godina stripa u izdanjima „Dečjih novina“.

     Strip na ulici

     Svaki poznavalac stripa zna da je prva linija borbe za pridobijanje mladih ljubitelja 9. umetnosti i dalje na uličnim kioscima štampe, mada se vremena ubrzano menjaju i sveske šarenih korica sa pričama u slikama gube svoju raniju atraktivnost koju nasleđuju video i kompjuterske igre (shodno tome i profil konzumenata se menja – sve je veći udeo starijih čitalaca). Ipak, zahvaljujući medijskoj pogodnosti (strip i dalje možete čitati praktično na svakom osvetljenom mestu što za elektronske zabave, za sada, ne važi) ulični kiosci i dalje su značajni za priliv nove strip publike. U ovdašnjim uslovima međutim, ulična prodaja ima sve manju ulogu jer broj izdanja koja idu na kioske neprestano opada. Opravdanja za ovakvo stanje su brojna: od visoke cene „jeftine“ roto hartije, loše organizovane distribucije koja automatski umanjuje dostupnost stripova potencijalnim kupcima – što vodi do slabe prodaje, uz koju ide i kašnjenje pristizanja novca od prodaje izdavačima i nepokrivanja ni osnovnih troškova štampe novog broja i – posle 3-4 broja izdanje se gasi. Konačni rezultat je definitivni nestanak strip publikacija u kioscima. Takvu sudbinu doživeli su: strip magazini „Finesa“ (okrenut prevashodno domaćem humorističkom stripu), „Balon“ (koji nije stigao da jasno izgradi svoj profil), te „Free“ (objavljivao je kompletne epizode stranih stripova) odnosno „Totem“ (strip album u punom koloru takođe sa stranim stripovima).

     Tako je strip ponovo (kao i 1993.g. i u prvoj polovini 1994.g.) nestao sa ulica. Tek su poslednji meseci 1995.g. doneli ponovne pokušaje kraljevačkog privatnog izdavača „Maverick“ (sa popularnim „Alan Fordom“); usledilo je zatim izdanje „Luxor strip“ kao domaća verzija Marvel super heroja i, pred sam kraj godine, početak repriziranja „Asteriksa“ (u obliku kolor strip albuma sa cenom većom no što je za kioske normalno) u izdanju Politike.

     U ovakvoj, ne naročito povoljnoj situaciji, treba neizostavno pohvaliti jedno izdanje koje cele godine konstantno objavljuje stripove. U pitanju je „Politikin zabavnik“ koji, čak i uz slab otisak i sklonost prema ’krojenju’ tj. skraćivanju (istina sve manju) stripova, zaslužuje pažnju jer je u 1995.g. objavio  veoma kvalitetne stripove iz tzv Francuske škole. „Zabavnik“, na žalost, ostaje izuzetak koji potvrđuje pravilo nestanka stipa sa ulica.

     Strip u knjižarama

     9. umetnost se u knjižarama pojavljuje u dva oblika: kao magazin i kao album.

     Dva strip magazina različitih koncepcija pojavila su se po dva puta u 1995.g. Strip magazin „Tron“ (izdavač „Bata“, Beograd), okrenut klasičnijem konceptu 9. umetnosti, u brojevima 8 i 9 donosi nove radove stalnih saradnika (Gera, Ivana Filipović, Milosavljević, Brada, Stankovski, Redžić i dr.) uz dodatak stripova svetski poznatih autora (Moebius, Breccia, Franquin, Watterson). Kako to konstatuje Dragan Savić, urednik, magazin je kompromis između onoga što je moguće postići i onoga što bi se želelo, kako po pitanju finansiranja izdanja tako i izbora i kvaliteta priloga sa domaće scene koja se još uvek konstituiše (posle velikog rastura autora početkom 90-tih).
     „Patagonija“ je strip magazin okrenut alternativnom stripu koji (za razliku od onog klasičnog) poslednjih godina beleži značajan uspon i razvoj odnosno uspehe kako u zemlji tako i svetu. Autori novog senzibiliteta, eksperimentu naklonjenog, uspešno se predstavljaju u Evropi i Americi. Nekolicina njih (Zograf, Redža, Wostok, Lola, Grabowski...) učestvovala je na međunarodnim strip konkursima „Signed by War“, „Formaline“, „Anti Nazi“, „Eko-strip“, odnosno objavljivala radove u izdanjima kakva su slovenački „Stripburger“. „Patagonija“ je od andergraund izdanja prerasla u ’regularno’ štampano i distribuiranu publikaciju otvorenu za sve vrste novih ideja u 9. umetnosti. Jezgro saradnika ovog magazina čine autori Vršačkog strip pokreta (Wostok, Lola, Grabowski, Genevra-Odin, Jozef Škoda, Atma) a svojim radovima su zastupljeni i A. Zograf, Redža, Stojanović, Cvetković i drugi. Međunarodna povezanost alternativi naklonjenih autora i čitalaca omogućila je da svoje radove u „Patagoniji“ objave i slavna imena kakava su Martin, Woodring, Ruiters te Ambre, Doucet i dr. I na ovaj način je potvrđen jedinstven fluid između umetnika koje, ma koliko bili različiti u pojedinačnim izrazima, spaja ideja o nužnosti razvoja stripa.
     Slična interesovanja za alternativni strip nalazimo i u „Tripu“ koji se drugi put pojavio kao tematska celina niške „Gradine“. „Trip“ uređuje Bane Miltojević, dobar poznavalac andergraund stripa.
     Od strip albuma stranih autora najveću pažnju nesporno zaslužuje „Priča o Veneciji“ Huga Prata (preminulog u leto 1995.g.). U pitanju je još jedna avantura poslednjeg romantičnog heroja Korto Maltežanina, koji ponovo pokušava da razreši neku od drevnih tajni skrivenih iza prašine vekova, magije i mistike.
                                          Strip albumi domaćih autora retkost su u 90-tim. A domaći strip album u boji nije se pojavio u ovoj deceniji sve do objavljivanja „Trećeg argumenta“ Zorana Stefanovića (scenario) i Zorana Tucića (srtež). No, na stranu ovaj kuriozum, u pitanju je vanredno dobro uobličen rad u svim segmentima, što je zalog kvalitetnog stripa. Stefanović se poduhvatio teškog zadatka da tri priče Milorada Pavića prevede u drugi medij i uspeo da to učini tako da strip verzija ne bude opterećena literarnim predloškom (te ne bude puka ilustracija literature). Strip funkcioniše potpuno samostalno, ima sopstveni tok i ritam i zatvara se, poslednjom tablom, u kompletno delo. Svedenost Tucićeve linije i fino kontrolisanje boje prate tenziju zahtevnih priča. U svakom slučaju, u pitanju je rad koji vraća veru u kvalitete domaćeg stripa i otkriva velike stvaralačke potencijale svojih autora. Nedovoljna medijska pažnja (nesrazmerna vrednosti stripa) koju je album privukao dokaz je nužnosti agresivnije marketinške akcije izdavača (koja je ovog puta izostala).
     „Dečje novine“ su, u sklopu pominjane proslave jubileja stripa u svojim izdanjima, objavile album „Tri života“ Konstantina Kuznjecova, jednog od autora koji su stvorili i uzdigli srpski strip. I ovaj album je dokaz vrednosti tradicije koja je nedovoljno predstavljena i poznata (na našu štetu i sramotu).
Kao zanimljiv poduhvat pomenimo i album-zbirku kratkih stripova „Sve je to ljudski (ili možda nije?)“ Zlatka Milenkovića. Mladi umetnik opredeljen je za karikaturalni strip na političke teme uz poneki metaforički izlet koji otkriva njegov stvarni talenat.


     Ostala izdanja i mediji

     Strip se pojavljuje i u krajnje neobičnim pakovanjima kakvo je npr. „AUT! – zidni strip magazin“   u izdanju Pokreta za mir Pančeva. Drugi po redu „AUT!“ okupio je 6 autora iz celog sveta (Italija, SAD, Engleska, Francuska, Slovenija, Jugoslavija – A. Zograf) koji iscrtavaju svoje vizije društveno-državnog terora nad pojedincem. U pitanju je interesantan i uspeo eksperiment. „AUT!“ je štampan na plakat formatu te bi prvenstveno trebao biti lepljen po zidovima na javnim mestima.

    Priče u slikama pojavljuju se i kao sastavni deo knjiga („U vozu za Diznilend“ izdanje SKC), omota ploča (Leo fon Punkenstain za ploču „El orga“), časopisa („Vreme dece“, „Vreme zabave“ za po nekoliko tabli koje valjda treba da začine sadržaj).

     Tekstovi o stripu i dalje su retkost. Beležimo one u „Književnoj reči“, „Košavi“, „Vajevskoj književnoj radionici“, „Sveskama“, „Vremenu“, „Četvrtom talasu“. Posebno skrećemo pažnju na članke u novosadskom „Dnevniku“ gde čuveni V. Fumeti redovno prati tekuća strip izdanja.

     Zaključak

     Umesto bilo kakvog zaključka konstatujmo da je 1995.g. počela slavljima iza kojih su sledili sušni meseci uz retka strip radovanja a zatim se ponešto, stidljivo promenilo. Šta će biti dalje niko ne može da predvidi. Ostaje nam nada da će priče u slikama nastaviti da žive da bi proslavile barem svoju stogodišnjicu u Srbiji.

Piše: Zoran Stefanović

     SLOVO T U JEDNOM KRUGU:
     O Zoranu Tuciću, čoveku koji je promenio način
     na koji gledamo stvari

     Obrazloženje dodeljivanja Memorijalne plakete „Nikola Mitrović — Kokan“ za doprinos srpskom stripu Zoranu Tuciću, Leskovac 2013.

     Simbol iz naslova, slovo T u krugu, zadatak je kojim ćemo se naknadno pozabaviti. Prvo ćemo se podsetiti koliko je čovek iza ovog potpisa čudan dokaz ne samo uronjenosti srpskog stripa u svetski, već i u lokalnu i svetsku kulturu, civilizaciju, estetiku ili misao.

     Zoran Tucić — stripar, arhitekta, neumorni delatnik duha — rođen je u Šapcu 30. oktobra 1961. godine, od oca Milivoja i majke Leposave. Od ranog detinjstva u mačvanskom selu Petlovači, preko odrastanja i gimnazijskih dana u Loznici i studija arhitekture u Beogradu, Tucić je ratnički (nije metafora) krčio stazu prema mestu gde je strip univerzum za sebe, moćno duševno sredstvo (ponovo, nije metafora).
Autor ne krije da je crpeo uticaje gde god je neku silu osećao. Od Bonelija i drugih klasika detinjstva, preko velikana modernog stripa, pa do najširih vanstripskih prostora. Ali mi sa strane, vidimo i da je, kroz filtere prozorljive ličnosti, sve to dalo novu sintezu. I to ne samo estetsku, već pomalo i društvenu.

     Vremeplovom iz renesanse

     Tucić je debitovao u stripu 1979. u izdanjima „Dečjih novina“, jedne od ključnih kuća srpske kulture 20. veka, gde je i započeo profesionalni rad 1983. godine, pretežno pod uredničkom palicom vidovitog Momčila Rajina.

     U toj deceniji se pojavljuju dva Tucićeva serijala koje danas ocenjujemo kao dragulje stripa ovih prostora — kastanedinski vestern „Vorloh“ (1984–1985, 2011–) i futurofantastička distopija „Niti snova o moći“ (1986), u saradnji sa scenaristima Ljuanom Kokom i Aleksandrom Timotijevićem. Serijali su još u vreme objavljivanja bili prihvaćeni kao uzbudljivi i inovativni, u mnogim elementima majstorski i duboko produhovljeni. Vreme im samo dodaje na kultnom statusu, stavljajući ih na pravično mesto u našem opštem stvaralaštvu.

     Svakovrsno isijavanje oba serijala je tada uticalo i na pokolenje rođeno krajem 1960–ih i početkom 1970–ih, čitalaca u tinejdžerskim godinama. Mnogi su ove uticaje kasnije poneli u svoje buduće umetničke profesije, ne samo u stripu.

     U ratnim 1990–im, Tucić pravi još jedan pomak u našoj kulturi, interpretirajući delo svetskog velikana Milorada Pavića, u konceptualnom albumu o Balkanu pod nazivom „Treći argument“ (1995), po scenarističkom tumačenju potpisnika ovih redova. Osim lepog čitalačkog i kritičkog vrednovanja u srpskoj kulturi, strip je imao i masovnu međunarodnu recepciju, zahvaljujući objavljivanju i na stranicama američkog Hevi Metal Magazina.

     I u 21. veku autor se sa strašću bavi stripom, između ostalog obnavljajući i „Vorloha“. Nastavlja da istražuje granice stripa u svakom pogledu: likovnom, pripovednom, filozofskom — ali ne bežeći čistunski od omiljenih žanrovskih oblika i najšire komunikacije sa čitaocima.

     Osim Jugoslavije i njenih naslednica, stripove je do sada objavljivao i u Nemačkoj, Holandiji, Sjedinjenim Američkim Državama i na Kipru, uz podrazumevajuće pauze koje su ratovi nakon pada Berlinskog zida doneli Jugoistočnoj Evropi i našem naraštaju. Danas je Tucić plodni autor, radeći, između ostalog, po scenarijima legendarnog Đanfranka Manfredija za italijanskog i evropskog giganta „Serđo Boneli Editore“ — dakle, baš za kuću na čijem je štivu u detinjstvu odrastao.

     Naglasimo i da profesionalnu temeljnost, stvaralački žar i intelektualni zamah naš kolega daje i u područjima koje ljubitelji stripa ređe prate. Kako je samo poučno videti metafizički naboj kojim odiše arhitektonski projekat za međunarodni konkurs „Novi egipatski muzej, Giza, Kairo“ ili empatiju kojom je rekonstruisan srednjovekovni manastir Moračnik na Skadarskom jezeru. Ili dnevnu posvećenost, kojom prilazi spomenicima u ulozi arhitekte–konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, dakle, u ataru gde leži pupak evropske civilizacije na ušću Save u Dunav. Isto važi i za poslove koje je obavljao kao dizajner, ilustrator ili animator za ugledne ustanove.

     „Ratniku je sve sredstvo“, rekao bi Musaši, a mi sitnijim slovima dodajemo da se zbog nečega ovaj fenomen po pravilu uvek nalazi u ljudima koji spajaju arhitekturu i strip.

     Umeće sabornosti

     Ovoliki zamasi jednog pojedinca moraju biti poja-šnjeni i jednom ličnom osobinom: trajnom potrebom za sabornošću, silom koja se slobodno stvara samo iz plemenitih međuljudskih veza.

     Lepi primer ovoga je umetnička grupa „Bauhaus 7“ — koju je Tucić 1981. začeo sa Vujadinom Radovanovićem i Radetom Tovladijcem, a kasnije im se pridružio i Saša Živković — a koja je ostavila pečat u jugoslovenskoj pop–kulturi, naročito u stripu. Fino sadejstvo i osnivača i desetina ljudi oko njih živi na dnevnom nivou već više od trideset godina, bez obzira na to da li su plodovi označeni grupnim potpisom ili ne, i bez obzira na to da li se radi o stripu, arhitekturi, dizajnu, filmu ili nekom drugom obliku stvaranja.

      Ovo Tucićevo urođeno razumevanje značaja sabor-nosti, veština ugađanja majušnih kosmičkih niti, po-kazala se i kao činilac od određenog značaja za opštu srpsku kulturu. U trenutku kada smo krajem 2008, osnivali Udruženje stripskih umetnika Srbije, od ključne važnosti bilo je premišljanje ko je kadar dostojno poneti breme prvog poglavice rasutog stripskog plemena.

     Kao predsednik Inicijativnog odbora USUS–a, a zatim i kao predsednik Udruženja od 2010. do danas, Zoran Tucić — naš Tucko — misionario je u skoro svaki kutak Srbije gde stripari deluju. Nije dozvolio da ičiji trud, delo ili pristup ostanu otuđeni, zalečivao je svaki decenijski ožiljak ili nesporazum. Ličnim primerom i znanjem pokazao je da su mogućnosti ipak neomeđene, bez obzira na to koje su nam godine ili socijalni status.

     I danas smo tu gde smo. Stripska scena Srbije je jedna od najživljih u regionalnoj kulturi, neobično puna dobrog raspoloženja, a par stotina života i desetine karijera ušlo je u potpuno novo razdoblje. Za istim stolom danas zatičete i osnovca i doajena, u žaru stvaranja ili promišljanja svoje ljubljene umetničke forme. Zahvaljujući ovoj sinergiji, Udruženje je pod Tucićevim vođstvom za kratko vreme zapljusnulo srpsku kulturu desetinama poduhvata, neretko kapitalnih: izložbama praćenim temeljnim katalozima, živim programima, učešćem u važnim izdanjima, podrškom udruženjima, školama, festivalima i izdavačima. Mora se naglasiti i veliki trud USUS-a na ravnomernom razvoju (tzv. „debeogradizacija“), zatim precizna kulturna politika koja vodi računa o tome da srpski strip bude u matici sopstvene kulture (jezički standardi, akademska utemeljenost itd), a tu je i gajenje dobrih veza sa svim susedskim scenama, sa svešću da usitnjenost ne pomaže razvoju stripa...

     Ovo ognjište sada zrači i van stripa — privlačeći ljude iz filma, pozorišta, muzike, književnosti, arheologije i drugih disciplina koje žude za samoobnavljanjem. I čini se da je u taj novi plemenski duh dosta projektovano i iz karaktera onog koji je prvi među jednakima: spoj umetnosti, zanata, obrazovanja, dostojanstva, ali i iskonske ljubavi prema spoznaji, slobodi, svemiru i ljudima.

     Nije to mala stvar. U vremenima kada deluje da je lakše prepustiti se Mraku, tu su i ljudi koji su mirni oganj, znak da Svetlosti ima više nego dovoljno za sve nas.

     Sada, sa ovim zaključkom tihujmo. Promišljajmo i van prigodnog povoda šta sve simbolički i filozofski zaista znači jedno T u jednom Krugu.

Piše: Rosencrantz

     ROSENCRANTZ
     objavljuje konkurs za strip esej. 

     Propozicije:
1. Sadržaj eseja treba da bude prikaz ili kritički osvrt na jedno od ROSENCRANTZ-ovih izdanja iz 2013. godine
2. Esej treba ba bude dug 3-5 stranica kucanog teksta (Times New Roman 12pt, dvostruki prored, margine 2,5 cm)
3. Eseje slati na adresu info@rosencrantz.rs do 15. septembra 2013. godine
4. Najboljim prispelim radovima biće dodeljene nagrade:
- prva nagrada u visini od 100 EUR
- druga nagrada u visini od 50 EUR
- treća nagrada u visini od 25 EUR
- deset četvrtih nagrada - ROSENCRANTZ-ova izdanja
5. Nagrade će biti dodeljene na Salonu stripa u Beogradu
6. U slučaju prispeća malog broja radova organizazor konkursa zadržava pravo da pojedine nagrade ne dodeli.
7. Broj eseja po učesniku je neograničen i svaki može ući u izbor za nagrade.
8. Dodatne informacije se mogu dobiti na adresi info@rosentantz.rs
9. Svi eseji za koje se proceni da zadovoljavaju, biće objavljeni na sajtu www.rosencrantz.rs i na strip forumima. 
10. Učesnici konkursa dužni su da na kraju eseja unesu napomenu: 
Ovaj tekst je licenciran pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija. http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/rs/

     Usput vas obaveštavamo da ROSENCRANTZ-ova izdanja možete poručiti od izdavača do 1. avgusta i nakon 25. avgusta (zbog letnje pauze usled zasluženog odmora )

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Zoran Stefanović

     U vestern filmu nosio bi beli šešir:
     ZNAČAJ LAZE SREDANOVIĆA ZA SRPSKI STRIP U 21. VEKU

     Obrazloženje dodeljivanja Memorijalne plakete „Nikola Mitrović — Kokan“ za doprinos srpskom stripu Lazi Sredanoviću, Leskovac 2013.

     Uvod: tajna uspešnog plemena

     Često razmišljam o jednoj usputnoj opasci kolege Dragana Lazarevića. Naime, učinilo mu se, povodom Udruženja stripskih umetnika Srbije, da je stvar zdrava kada je video „koliko to društvo poštuje svoje starije“.

     Iza ovog se krije krupnija stvar. U današnjoj srpskoj kulturi, stripska scena jeste posebna, jer je neobično duboko vezana za korene. Iako tu nema neke mistifikacije ili konzervativizma, poštovanje veterana u našem stripu neretko se graniči sa obožavanjem.

  Ovo možda odslikava mudrosnu zrelost, kako ličnu, tako i kolektivnu, esnafsku. Gajimo kult, jer iza poštovanja veterana stoji više od naše nostalgije ili pristojnosti: doajeni su, između ostalog, i dokaz prirodne selekcije u stripu. Učitelji. Veliki majstori. Primerom pokazuju da ćemo i mi sami ostvariti misiju, ako uravnotežimo snage u častan, stvaralački, domaćinski i duhovno zdrav život, a ne samo opus. I da ćemo samo tako — celoviti — dati čitaocima zdravu energiju, koju će decenijama crpeti iz naših tabli.

    Lepi primer ove pouke je i redovna plima radosti kada se Lazo Sredanović negde pojavi — na promocijama, izložbama, radionicama ili internim druženjima.

     Ovo prevazilazi činjenicu da je skoro pola stoleća „Dikan“ najomiljeniji serijal srpskog stripa, jer još nešto izbija iz njegovog skromnog crtača. Lična aura deluje, pokreće razne generacije.

     Čovek za duge staze

     Iza ličnosti, stoji i neobično plodna biografija. Lazo Sredanović je rođen u Nikšiću 19. septembra 1939. godine, od oca Đorđija, Nikšićanina, i majke Danice, rođene Krivokapić, u Ouklandu, Kalifornija. Porodica se nakon Oslobođenja preseljava u Vojvodinu, u Sentu, gde se surova stvarnost prvih posleratnih dana, nemirnih i oskudnih, spojila sa polaskom dečaka u osnovnu školu, u kojoj mu je draga učiteljica Dušanka Bijelić bila „Bog, sve na svetu“, a Jovan Jovanović — Zmaj „najveći čovek, nešto nestvarno“.

     Ipak, porodica se posle 1948. ponovo preseljava, ovog puta u Boku, u Herceg–Novi, grad Lazine mladosti i mesto sudbinskih usmeravanja, koja će ga kasnije odvesti u Beograd, kao grad sazrevanja i celokupne karijere. Danas Laza, iako u formalnoj penziji, kao plodni umetnik i domaćin vreme provodi ispunjeno, između prestonice i kuće koju je sam gradio u Krašićima kraj Tivta.

     Sredanović je od detinjstva bio zaljubljen u strip i crtani film, naročito diznijevske stilizacije, što je za decu koja su odrastala u nama nepojamno teškim ratnim i posleratnim vremenima bio dar sa neba. Prvi strip je još kao učenik objavio 1950–ih u cetinjskom listu Titov pionir i od tada njegova radna posvećenost ovoj umetnosti ne prestaje.

     Sredanović pripada i prvom pokolenju u našem stripu u kojem je umetničko školovanje bilo iole redovnija pojava, jer se od sredine 19. veka retko dešavalo da se akademski umetnici posvete ovom poslu. Sam Lazo je učio od najboljih: prvo je 1960. završio uglednu Umjetničku školu u Herceg–Novom, da bi zatim u Beogradu upisao odsek grafike na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mihaila Petrova, gde je 1965. i diplomirao.

     Za srednju školu u Novome vezano je i drugo sudbinsko usmeravanje: naime, Lazo je tu upoznao i Milanku, devojku iz Beograda, sklonu dizajnu tekstila i slikarstvu. Sa njom je proveo bračni vek u duhovnom saglasju koje je samo po sebi veliki životni primer.

     Studentsku oskudicu u Beogradu mladi umetnički par je nadoknađivao radom uz učenje, što se nastavilo i posle diplomiranja. Sredanović se posvećeno borio za svaku egzistencijalnu priliku: kako za iscrpljujuće oslikavanje panoa Beogradskog sajma, tako i za skromno plaćene stripiće i karikature u listu Ferijalac, po scenarijima Petra Marša.

     Ovoliko požrtvovanje i osećaj odgovornosti nisu ostali neprimećeni: dobio je ponudu za stabilno zaposlenje i to u ustanovi koja traži vrh znanja i odgovornosti. Tek 1990–ih, kada se autor penzionisao, javnost je saznala da je tvorac omiljenog „Dikana“ vodio dvostruki život: decenijama je bio načelnik štamparije u Institutu bezbednosti, glavnoj ustanovi te vrste u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

     Ovo je možda jedinstven profesionalni slučaj u svetskom stripu. Sve nam sad deluje kao priča o superheroju, koji tajni život i većinu snage posvećuje tome da milioni ljudi žive bolje, bezbednije i slobodnije nego mi danas, a da javni život vodi kao omiljeni i bezazleni autor smešnih avantura.

     Razmislimo koliko je snage i britke volje bilo potrebno Sredanoviću u razdoblju 1969–1983, kada je svaka od stotina tabli „Dikana“ bila rađena isključivo u kratkim predasima, otkinuta od sna i porodičnih obaveza, uključujući i gajenje dva deteta.

     Ima nečeg istinski zadivljujućeg u ovom rezultatu, kada upoređujemo sa znatno komfornijim načinom na koji su slični serijali kod nas i u svetu rađeni.

     „Dikan“, svetionik i pokretač scene

     Srećom, Bog stripa se osmehnuo na trud onog koji je u strip ušao nadahnut Diznijevim genijem. Od nastanka 1969. godine, „Dikan“ je u svesti čitalaca više simbolizovao opšti duh Politikinog Zabavnika, nego bilo koji Diznijev strip. Popularnost i uticaj ovog serijala danas uzimamo zdravo za gotovo, ali verujemo da će se ovaj slučaj, koji je odavno nadišao stripske okvire, tek istraživati.

     Kultni strip je podstaknut zamišlju Nikole Lekića, a doživeo je razne mene po scenarijima Ninoslava Šibalića, Milenka Matickog, Branka Đurice, Lekića, Slobodana Ivkova i samog Sredanovića. Mora se imati na umu i da je serijal podlegao i hirovitim preokretima „otvorene ljubavne veze“ koju kuća „Politika“ ima sa domaćim stripom već decenijama. Srećom, u nekim vremenima glavni urednici su bili ljudi od vizije — na početku Lekić, a u naše vreme i Zefirino Grasi, koji je ovaj strip četiri puta premijerno vratio pred čitaoce, ne dajući da ijedna decenija prođe bez smeha sa Starim Slovenima.

     Druga srećna okolnost koja je „Dikana“ napravila važnim činiocem srpskog i jugoslovenskog stripa i u 21. veku jeste Sredanovićev karakter — koji se ne zbunjuje situacijom, ne zazire od velikih zadataka i sistematično ih radi. Da se razumemo, autor bi zasluživao sva najviša esnafska priznanja, čak i da nije povukao nijednu crtu posle prve faze „Dikana“ (epizoda „Dikan i pretnja sa Oriona“, 1983). Međutim, Lazo je u još dva ključna perioda elegantno i odlučno dao javni impuls, znak da svi idemo dalje. Jednom je to bilo obnavljanje serijala 1993–1994, dakle, baš u vreme ratnog raspada Jugoslavije, a drugi od 2004. do danas, kada međunarodni kapital nemilice razara i živote i ekonomije i strip. U najnovijem dobu, Lazo nam još nešto neočekivano predočava: sopstveni dar za pripovedanje, koji se naročito ogleda u ličnosnom humoru, karakterima, miljeu i finim detaljima.

     Sa sabiranjem Dikana u knjigama od ove 2013. godine, ali i drugim srodnim projektima, možemo bezbedno sračunati da je ovaj strip jedan od motora i današnje scene. Svi reagujemo na ovog junaka, i sami podstaknuti, shvatajući da je Dikan itekako sposoban da i dalje bude opšta esnafska avangarda.

     Odakle takva moć u jednom bezazlenom projektu industrije zabave? Da li je to Dikan arhetip? Praobrasci su u ljudskoj psihi obično večni, samo se preobražavaju u skladu sa potrebama živih ljudi svake epohe, često u obličju nevine razonode. Mi u junaka ruse kose, dakle, učitavamo nešto dublje iz sebe, očekujemo od njega da nešto za nas iznese novim silama.

     Radom na „Dikanu“, i kad su nebeske prilike zgodne i kad nisu, Lazo Sredanović nam svedoči da nema mirovine, nema granice. Neke profesije se prosto ne penzionišu, naročito ako su od duhovne važnosti. Pustolovina se nastavlja, a „Dikan“ je deo dana koji tek dolaze.

     Karikatura, kao strip u jednoj slici i prava istina

     Ali, čak i priča o samom autoru uvek ima ono „nastaviće se“, što se vidi i po radu u karikaturi.

     Smatramo da je baš ova delatnost važna naglašavanja, povodom večnog utiska da su zbog svoje poslovične dobrodušnosti autori stripova, u stvari, naivni, detinjasti, nesposobni da shvate širu „društvenu realnost“. Reč je o nesporazumu, jer je prava istina da su stripari najčešće svesno odabrali da u životu zadrže određene ideale, ali da je njihova obaveštenost, analitičnost i deduktivnost često na nivou vrhunskih sociologa. To se naročito vidi kada se bave satirom.

     Tako se i Sredanović u već zrelom delu svoje umetničke karijere vrlo lako posvetio novoj formi, socijalnoj karikaturi, najubojitijem oruđu kojim likovna umetnost objašnjava ljude i pojave. Rezultat Lazinog „stripa u jednoj slici“ je, u najmanju ruku, blistav. Od 1998, pod njegovim perom i najsloženije ljudske, društvene i geopolitičke pojave postaju jasne kao dan.

     Kakvo je to određivanje srži situacije u letu! Slepac spokojno misli o suncu, dok videći ljudi oko njega imaju samo mrak u mislima... Srbin hoda po užetu, balansirajući albanskom i gej zastavom... Nevesta umesto bidermajera deverušama dobacuje mobilni... Srpski seljak ore po njivi čije su brazde pune srednjovekovnog oružja... Đavo daljinskim upravljačem usmerava automobile i vozače po putu... Balavi dalekoistočni diktator sa noše startuje rakete... Đavo prekriva oči Justiciji... Bombarderi na aeromitingu formacijski prave englesku reč „mir“... Republike bivše Jugoslavije kao arhipelag pustih ostrva... Baja Patak sa sefom beži od cunamija pobunjenog gladnog čovečanstva...

     Iz ovih karikatura vidimo moralnost i sociološku inteligenciju autora. Crtežima on cementira istine koje će o našem vremenu svedočiti sledećim pokolenjima, preciznije nego kupusine „naučnih“ i „stručnih“ tomova, poštenije nego svetska buka i bes medija (sve odreda namerno zamagljeno, da se poenta stvarnosti ne bi videla).

     Ova Sredanovićeva delatnost je i lepi impuls koji strip uzvratno daje karikaturi, u srodničkom odnosu koji vekovima traje između dva polja. Lazin karikaturalni opus je primećen na nacionalnom i regionalnom nivou, naročito zahvaljujući dnevnikuPolitika, ali je i međunarodno viđen i nagrađivan, kao znak da ove brze analize imaju sveopštu vrednost ničim posredovane Istine.

     Bilo bi lepo videti te karikature sabrane u monografiju. Verovatno bismo time i dodatno progledali.

     Ličnost–uzor

     Možemo zaključiti da je od detinjstva do danas, Lazo Sredanović u veliki poredak stavljao najdublje osobine i potrebe svoje ličnosti, moralno nasleđe poneseno iz kuće, stalno školovanje i obrazovanje, naporna iskustva svih svojih profesija, iskušenja svih životnih okolnosti i epoha...

     Nikad nije odustao, nije se žalio. Nije se sakrivao iza izgovora ili objektivnosti viših sila, iako je ceo život imao zadatke za petoricu, a ne za pojedinca. I sve uz osmeh i duhovitost... Veru, marljivost, skromnost. Oseća se tu isklesavanje karaktera kao iz udžbenika, primer zaokružene ličnosti, model na koji se čovek može i mora ugledati.

     Pokušavajući da razumemo sve ono gde je Sredanović zaslužio da mu odamo profesionalno poštovanje, mi najednom shvatamo da su ova razmišljanja nama, a ne njemu na korist. I da se ne radi o počasti zbog stotina lepih tabli stripa. Iz ovog primera mi drugi učimo da kao gospoda i dame zaista možemo biti ono što smo zamislili i da dostojanstveno, duhovito i stabilno odgovorimo na svaki izazov koji nam i život (ta telenovela!) i svaki esnafski zadatak pružaju.

     Postoji razlog zašto u vestern filmovima bele šešire nose samo neki likovi. Oni koji sa sobom donose red i smisao.

Press

    U okviru projekta Nomad, u petak, 12. jula 2013. godine, u 18 časova, na uglu ulica Knez Mihailove i Vuka Karadžića, održaće se tribina pod nazivom „Strip i književnost“. Domaćini prve tribine su Pavle Zelić, književnik i strip scenarista i Dragan Paunović, strip autor.

     Kao neposredna ilustracija za razumevanje prožimanja stripa i književnosti poslužiće predstavljanje izdanja „Družina Dardaneli“, čiji su autori Paunović i Zelić, u izdanju System comicsa kao i knjiga Pavla Zelića „Peščana hronika“, koja je nedavno izašla u izdanju Lagune.
                      Projekat Nomad okuplja izdavačke kuće, kulturne centre, pisce, profesore i najširu publiku sa ciljem podizanja čitalačke svesti kod nas. Osnovno pitanje koje Nomad postavlja je: Kako nastaje knjiga? Odgovor na ovo naizgled lako pitanje svi zainteresovani mogu dobiti  prisustvom na nekoj od mnogobrojnih radionica i tribina koje se organizuju svakodnevno, u centru grada, preko puta zgrade SANU-a.

     Vikend je rezerisan za najmlađe, kojima su namenjene radionice ilustracije i škole stripa, dok se radnim danima predstavljaju izdavačke kuće i održavaju tribine („Novinarstvo i književnost“, „Osnovi dramaturgije“, „Prevođenje kao umetnička kategorija“, „Knjiga u nastajanju“, „Predlog za prevod“...).

     Sve radionice su besplatne i namenjene su svima.

Piše: Strip.art.nica. Buch

     Spoštovani!

     Izšli sta 2. in 3. knjiga stripa Herlock Sholmes legendarnega risarja stripov Julesa Radilovića.
     Kljub spoštljivim letom nas bo Jules obiskal in nam predstavil svoje delo in kupcem knjigo tudi podpisal.
     Opozorilo: knjigi sta v hrvaščini!

     Vabljeni v sredo, 10.07.2013, ob 19:00 uri.

     Strip.art.nica Buch
     Cesta v mestni log 55, Ljubljana
     www.stripi.si

     ...................................

     Julio Radilović - Jules

     Po odmevni razstavi v Mestni knjižnici Ljubljana pred tremi leti, zopet gostimo legendo Jugoslovanskega stripa, Julesa Radilovića.
     Svoj prvi strip je objavil leta 1952, delal je na risanem filmu in na Hrvaškem je priznan kot največji še živeči strip avtor.
     Ko sem nekoč vprašal Julesa, koliko ur dnevno je risal se je zasmejal, “Po 22 ur dnevno, dokler me živčni zlom ni prisilil, da upočasnim. Še vedno pa včasih vstanem ob 4. zjutraj in rišem. Ja, delat je treba!”
     Ko sem prebiral 21 številko hrvaškega časopisa za strip, Kvadrat, ki je v celoti, na 134 straneh posvečen največjemu hrvaškemu strip avtorju Julesu, sem si rekel. “o mater, ti Hrvati imajo pa res smolo s Slovenci”.
     Zakaj “o mater”?
     Julesova mama je bila Slovenka.
     Iz Kamnika.
     In tako je Jules tudi naš!
     Oče pa je bil dalmatinec iz okolice Omiša. Po Julesovem pripo-vedovanju, deloholik.
     Gostinec, hotelir in popotnik.
     Kot tak je že pred prvo svetovno vojno z bratom odšel v Ameriko, da se prepriča, kako je tam.
     Pa mu ni bilo preveč všeč, zato se je vrnil in v Trstu odprl hotel. Ni mu bilo po godu, posel je preselil v avstrijski Gradec. Tudi tam ni bilo po njegovi volji, pa se je preselil v Celje, kjer je našel toliko časa, da se je zaljubil in poročil. Rodil se mu je prvi sin, Julesov starejši brat Vjekoslav, odšel v Maribor, kjer se je rodil Jules, iz Maribora v Ljubljano, kjer se mu je rodila hči in od tam v Zagreb, kjer se je dokončno ustalil.
     Jules pravi, da je bilo zanimivo.
     Prva 3 leta otroštva je preživel v Mariboru, naslednjih 7 pa v Ljubljani, kjer je najprej raziskoval Svetega Petra cesto, potem pa ga je bilo polno v Stiški ulici.
     Stanovali pa so, kje drugje kot, v hotelu.
     Hotel Tratnik se je imenoval.
     Občasno pa so skočili na Bled, kjer je mama podedovala vilo Vrtomir.
     “Kdo ve, če še stoji”?, se sprašuje Jules.
     Je pa oče iz Amerike prinesel dve veliki ljubezni, film in strip.
     Ob obilici dela sta mu bila kino in stripi, ki mu jih je brat tedensko pošljal iz Amerike, sprostitev.
     Seveda je v kino s seboj jemal oba sinova, pa tudi stripe sta smela pregledovati.
     Tako je svojo ljubezen prenesel naprej, starejši sin je pisal pesmi in novele, risal risanke, mlajši pa je celo svoje življenje posvetil stripom.
     “Tudi Milka Bambiča, ki ga slovenci priznavate za avtorja prvega slovenskega stripa, sem spoznal” se smeji Jules, “ko sva prejela nagrado Andrija Maurović, ki jo je podeljeval Klub devete umetnosti iz Ljubljane”.
     Ko sem ga vprašal, če ve, da je Bambič narisal logo Tri srca za Radensko, mi je odvrnil, da zanimivo, on pa je narisal slike, ki visijo v pivnici Haler v Podčetrtku. Njegova pokojna žena, Zdenka, je bila iz družine Hohnjec in je bila lastnikova sestrična.
     “Bo res treba iti v pivnico Haler preveriti, če slike še visijo”.
     Jules se je strinjal!
     Saj pravim, da je tudi naš!
     Aja, zakaj nisem nič pisal o njegovih stripih?
     Napisal sem, da ga imajo Hrvati za največjega še živečega avtorja stripov.
     Kaj naj potem sploh pišem?
     Pridite na predstavitev Herlock Sholmesa, si jih oglejte in mu sezite v roko.
     Videli boste, to bo posebno doživetje!

     Aleksander Buh
     www.stripi.si

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

    DEVETA UMJETNOST

     Igor Kordej:
     NITKO ME TAKO NE PALI KAO JA SAM SEBE

     Igor Kordej uvijek je dobar povod. Da ga se čita, da se priča o onome što crta, izlaže, priprema i govori. Ne mora, ne znam, imati retrospektivnu izložbu kao što upravo u ovom trenutku ima u Vukovaru, ili pojaviti se na vratima galerije ili knjižnice, kao što se pojavi u zagrebačkoj Booksi ili u hvarskom Dalmacijalandu... Ma, ne mora započeti ni novi strip-serijal, kao što će za svog francuskog izdavača i započeti krajem godine. Kordej je jednostavno tema. Ali pravo pitanje jest - kako sve to stiže pobogu?
     Prati Vas glas radoholičara koji radi po deset i više sati dnevno; koji izbaci više albuma u godinu dana...
     - ... točnije, 5 do 6 godišnje.

     Jeste li ikad u toj hiperprodukciji osjetili “neprijatelja” svoje umjetnosti, ili ih stekli?
     - Znam vrlo dobro da sam mnogim crtačima u Francuskoj (i šire) trn u oku, jer sam u zadnjh osam godina pomaknuo standarde produkcije što se tiče i kvantitete i kvalitete - prosječan francuski crtač, a i većina njihovih kolega u Europi urade prosječno jedan do dva albuma godišnje.

     Što biste nam rekli o svojem odnosu prema žanru; što osjećate kao najbliže Vašem autorskom senzibilitetu? Je li se taj odnos mijenjao na Vašem formativnom putu?
     - Za razliku od početaka moje karijere, kad sam bio veliki fan fantastike, posljednjih petnaestak godina sam isključivo poklonik odlične, energične priče, ma kojem žanru pripadala. Jedino me dobra priča može inspirirati da dam sve od sebe. Isto tako, dobra priča je ta koja prodaje projekt, bilo da se radi o stripu, beletristici, teatru ili filmu.

     U svakoj vašoj stvaralačkoj fazi, od “Vama” do “Texas Kida” može se prepoznati jedan izgrađen odnos prema tjelesnom elementu, ima tu i fetišiziranih kadrova rekli bismo...
     - ...mislite možda na lijepa ženska stopala i guze?

     Pa da, između ostalog. Naravno, tradicija stripa nije imuna, niti može biti; od Maurovića preko Moebiusa do Manare iscrtali su se cijeli zemljovidi seksualnosti... Tko je Vama najpoticajnji crtač tijela i tjelesnog?
     - Ja sam sebi. Ono na što se ja palim, što se seksualnosti tiče, mislim da jedino sam mogu najbolje nacrtati. Manara, Serpieri i mnogi drugi crtači erotike mi idu na jetra jer su previše eksplicitni i previše tretiraju ženu i žensko tijelo samo kao seksualni objekt. Ipak je, barem za mene, još uvijek najerotičnije ono što se tek naslućuje, ono što nije potpuno, kao pri ginekološkom pregledu, izloženo promatraču.

     Sindrom stada

     Što mislite je li danas strip, s obzirom na internet i u odnosu na strip prije polovice 80-ih, izgubio nešto od potencijala koji je imao u emotivnom sazrijevanju tinejdžera?
     - Svakako da je izgubio. Za razliku od stripa, koji ipak zahtijeva izvjestan intelektualni napor – na internetu se sve pruža kao na pladnju, bez prevelikog sudjelovanja sive materije, od igrica preko pornića, do virtualnih izjava ljubavi ili izljeva mržnje. Danas se više ne morate upuštati ni u kakvu akciju ili konfrontiranje uživo – prerušeni u avatare možete napisati najgnusnije stvari i izvući dupe nekažnjeni. Svjedoci smo moronizacije novih generacija, ali to nije njihova krivnja – upravljački sistemi širom svijeta namjenski zatupljuju mase još od početka 80-ih, od jaslica nadalje, da bi ih učinili što poslušnijim subjektima, što pitomijim ovcama-konzumentima, pružajući im zado-voljavanje primarnih sebičnih potreba i smanjivanje osobne odgovornosti. Jednostavno – sindrom stada.

     Radili ste u najrazličitijim stvaralačkim ambijentima, od domaćeg terena do SAD-a, Kanade, i danas radite za francuski Delcourt... Što je ta migracijska dinamika podrazumijevala za vas kao profesionalnog strip-crtača?
     - Uvjerila me u ono što sam tek instinktivno osjećao u počecima karijere – da, zbog velike konkurencije i vječno turbulentnog tržišta, mogu opstati u tom poslu jedino ako se trudim da budem najbolji, kako u pogledu zanatskog umijeća, tako u pogledu kvalitete i kvantitete.

     Svake godine radim više...

     Isto tako sam bio u mogućnosti upoznati i primjenjivati narazličitije “škole” i pristupe, od američke, preko japanske do franko-belgijske, što je pridonijelo tome da ih ja sve miješam u neki moj amalgam i, nadam se uspješno, primjenjujem u svom pristupu stripu.

     Kad Vam je bilo najbolje raditi strip... pretpostavljam da to nije danas kad tiskane forme globalno trpe?
     - Svakako prije rata, prije 90-ih. Ne radi se toliko o vladavini interneta koliko o imploziji svjetskog kapitalizma. Prije je za proporcionalno manje rada zarada bila veća, pa je bilo i više opuštenosti i slobodnog vremena. Zbog globalne ekonomske situacije zadnjih 20 i nešto godina, raznoraznih kriza, recesija i ratova, došlo je do smanjenja tržišta, samim tim i zadržavanja cijene stripa na nivou od prije 20 i više godina. Znači, svake godine se nalazim u situaciji da sve više i više radim za otprilke isti ili čak manji godišnji prihod. Proporcionalno se smanjuje gušt i prerasta u goli fajt za opstanak.

     Do prošle godine imali smo MaFest u Makarskoj, na kojem ste i sami gostovali. Festival je ugašen unatoč izvrsnim gostima i činjenici da je plijenio pažnju gostiju i medija... Kako biste protumačili odnos lokalnih sredina u Hrvatskoj prema devetoj umjetnosti?
     - Jedan djed rekao mi je davno, još dok sam bio klinac, otprilike: “Sinek, kad je sranje u zemlji, harmonika ide u kut.” Znači, kultura i umjetnost postaju zadnje rupe na svirali. U mladoj državi koja se rodila u ratu, vladajuća elita ispuzala je niotkuda kao štakori kad mačka ode, i ostvarila inicijalni kapital zahvaljujući samo kratkoročnoj promućurnosti koja se u nas zove “u se, na se i poda se”, čitaj – ratnim profiterstvom, te krenula u još žešći “power trip”, jer hej, bit bog bar n kratko je najveća droga s koje nema skidanja, organiziranom i umreženom pljačkom i silovanjem vlastite države i naroda. Ta ista “elita” kreira kratkoročne zakone i pravila isključivo u svoju kratkoročnu korist. Tek nakon takvog perioda, koji je neizbježan, dolazi do stvaranja praktičnijih zakona za dugoročnije funkcioniranje takozvane pravne države, ako od nje išta ostane, jer lopine na kraju ipak shvate da kravu koju bezočno muzu treba bar minimalno hraniti i pojiti da bi davala mlijeko. Tako je uvijek bilo, u bilo kojoj zemlji i u bilo kojem režimu. S tim da je razlika između Hrvatske i, recimo, Sjeverne Amerike u tome što je ova potonja nastala prije dvjesto godina, ogrometna zemlja s ogrometnim prirodnim i inim resursima, pa je uvelike uspjela preživjeti.

     Tko preživi, pričat će

     Tamo su sve velike obitelji, poput Rotschilda, Guggenheima, Rockefellera, Vanderbilta itd., inicijalno stvorivši bogatstvo otimanjem zemlje, genocidom i ratnim profiterstvom, zadnjih stotinjak godina postale velikim pokroviteljima kulture, ne zato što je ljube već zato što im se donacije za kulturu i kupovina umjetnina zakonski tretiraju kao velike porezne olakšice. Bit će tako i kod nas, oporezivat će se napokon dobit od trgovanja dionicama, nekretninama i igara na sreću, kultura i umjetnost će opet cvasti pod velikim donatorima, ali tek možda našim unucima. Tko preživi, pričat će...

Kad se ‘Mi mrtvi’ probudimo Pored “Tajne povijesti” za Francuze i “Texas Kida” na webu, što u narednom vremenu može očekivati široka Kordejeva sljedba? - Vijest još vruća i predobra: ovih dana je definitivno, od strane mojeg stalnog izdavača Delcourt, odobren projekt “Mi mrtvi”, serijal od, za početak, četiri albuma, koji ću započeti krajem ove godine s Darkom Macanom, najvećim strip-scenaristom u regiji i šire. Jako me veseli što se Darko aktivirao nakon desetogodišnje pauze, nastale kao reakcija na grozan tretman i naprasno Marvelovo ukinuće odličnog serijala “Soldier X” na kojem smo zajedno radili početkom prošlog desetljeća. Osim toga ovo je, nakon osam godina mojeg rada u Delcourtu, prvi odobreni serijal sa scenaristom čije pisanje stvarno volim i iza kojeg stojim sto posto.

     JAKOV KOSANOVIĆ

     [Objavljeno: Slobodna Dalmacija, Split 02.07.2013.godine]

Piše: Ilija Bakić

     (NE)STALNI STRIP
     Strip u 2000.g. u Jugoslaviji

     Okruglo-ćoškasta JU 2000-ta imala je, među bezbroj ostalih, i svoje strip lice, vrlo šaroliko i promenjivo. Bez pretenzija da sagledamo sve njegove izraze i raspoloženja, skrećemo pažnju na nekoliko tendencija i mena.

     PERIODIKA
    „Stripoteka“ je izlazila čitavu godinu, svakog meseca što je itekakav uspeh za magazin koji se više puta gasio i uskrsavao. Redovnost daje šansu novim stripoljupcima da se naviknu na stalnost ovog štiva i njegovu dostupnost, što će reći „ako mi se ovaj broj nije dopao – možda će sledeći“ (jer će ga biti za mesec dana). Za ovakve dileme „Stripoteka“ je pružala prilično materijala obzirom da je koncepcija „štrpnimo iz okeana stripa malo odavde – malo odande, malo od starog malo od novog“ (normalno, uvek u granicama mejnstrima).
     Svakog petka izlazio je „Politikin zabavnik“ i na svoj tihi ali uporni način gajio strip, od Bluberija do Fantoma, preko francusko-belgijskih junaka. Za to je zaslužio gigantski plus za decenijsku upornost, dodatni plus je zbog stripova u boji a minuse dobija jer je priča u slikama sve manje (ceo list je poprilično utanjio) te zato što je boja prečesto mrljava, beži od crteža, muti ga. Ipak, ovdašnji ljubitelji 9. umetnosti uvek jednim okom prate „Zabavnik“.
     Kad smo već kod „Politike“ pomenimo da je prestao da izlazi „Talični Tom“, tako da obećanje o najvećem strip poduhvatu ostade neispunjeno (ni „Asteriks“ nije završen, nisu objavljene epizode koje je Uderco nacrtao i napisao sam). Poslednji brojevi „Taličnog“, nespornog strip klasika, tehnički su izgledali vrlo jadno: pretanke korice, loše separisane boje koje mrljaju crtež i beže od linija.
     Najveće iznenađenje za stripoholičare bio je „Bumerang“ koji se pojavio, nenadano, na kioscima. Prvi broj bio je u znaku domaćeg alternativnog i (previše) početničkog stripa, drugi je doneo deo Kerčeve „Ket Klou“, najavljujući ozbiljnije poduhvate. Trećeg broja još nema a kad će... Nadamo se da će se ipak pojaviti i uspeti da razvije svoje potencijale (posebno jer „Stripoteka“ ne neguje domaći strip pa je to mesto upražnjeno).
     „Striper“ – mada se ovo  izdanje, koje sadrži „ekstremni“ alternativni JU strip, izdvaja od prethodn pomenutih, pripada im jer je izvedeno po mejnstrim standardima (štampa plus kolor korice), zbog čega, pak, odskače od tehnički skromnih, fotokopirnaih alternativnih izdanja. „Striper“ objavljuje radove kako proverenih tako i mladih alternativaca i dokazuje da ova scena aktivno i kvalitetno živi.

     ALBUMI
     Strip albumi odavno su naši retki ali dragi gosti. „Stripoteka“ je 2000-te pokrenula serije albuma sa starim epizodama „Komanče“ i „Bernarda Prinsa“, obe samo u crno-beloj varijanti, a kao izuzetak pojavio se kolorni „Petar Pan“.
     „L.O.M.“ je izbacio kolekciju Krambovih kratkih stripova (crno-belih), kao i najređu od svih strip album priča – album domaćeg autora A. Zografa.
    „Književna reč“ je kao dodatak broju 511 objavila, na kvalitetnom papiru, drugu epizodu „Čuvara zaboravljenog vremena“ Radovanovića i Marića, kao prijatno iznenađenje za koje možemo poželeti da postaje uobičajeno.
     Uzdanice domaće publike, tako, i dalje su piratska izdanja albuma. Uz već redovne nove albume „Torpeda“, erotskog Manare te „Astera Blistoka“ i „Džeremaje“, pojavila su se i prva dva roma serijala „Torgal“. Vrlo zapaženi su i albumi Enki Bilala, Mebijusova religijsko-seksistička fantazija „Anđeoska krila“, te poslednji strip Huga Prata (neko se dosetio da ga skine sa Interneta, prevede i štampa). Kako je to jednom rečeno – možda ove rabote nisu po zakonu ali prijaju svakom ljubitelju stripa.

     ALTERNATIVNI STRIP
     Ova scena gura po svom: bez vezivanja za institucije, osim povremene saradnje sa njima ako je u pitanju neki projekat ili izložba, sa punim osloncem na sopstvene snage, stvaralačke i finansijske, i na međusbno druženje i pomoć. Otuda se i u 2000-toj alternativa oglašavala izdanjima (od „Krpelja“ do „Pernatih prijatelja“) i malotiražnim izdanjima (kakva je Kulturbuntova „Kuhinja“, zborni i potom privi broj časopisa). Pomenuti „Striper“ u ovom okruženju tek je izuzetak što potvrđuje pravilo. Individualnost i eksperiment do granica medija i hermetičnosti, ostaju glavne odlike ovog stripa na čijoj sceni je primetno stasavanje nove generacije koja se učila na radovima domaćih andergraund autora sa početka 90-tih. Ovaj trend se mogao zapaziti i na izložbi „Kraj epizode“ (Beograd, galerija SULUJ). Zabeležimo i učešće domaćih autora na konkursu „Strip o haikuu“ slovenačkog časopsia „Apokalipsa“.

     VIRTUELNI STRIP
     Sem do sada pominjanog realno-papirnog stripa već nekoliko godina sve važniji deo JU strip scene je virtuelni strip. Reč je o nekoliko veb sajtova, sa prezentacijama radova pojedinih autora koji su, na žalost, poprilično nesigurni tj. brzo nastaju i nestaju. Od sajtova koji su trajniji izdvajaju se Strip segment, sa istorijsko-teorijskim sadržajima i esejima, na sajtu Srpske kulture „Rastko“ i ažurne i agilne Strip vesti Zlatka Milenkovića. Virtuelni svemir je i najbolji način da se stekne uvid u tekuća svetska strip dešavanja i produkciju, nedostupnu u papirnoj varijanti.

     FINALE
     Pre no zaključimo ovja pogled unazad, pomenimo i važna dešavanja kakva su strip škola Vlade Vesovića, sa svojim telentovanim polaznicima, knjižaru „Beopolis“ kao mesto okupljanja autora i izvor zanimljivih inicijativa i projekata, uspeh stripa „Točak“ Kovačević-Vesović-Skrobonja na međunarodnom konkursu francuske kuće „Glenat“; ovi prokjekti uz mnoštvo započetih koji će se realizovati u narednom periodu, upotpunjuju pokrete na JU strip sceni u 2000-toj. U ponečemu je ova godina bila bolja od ranijih ali i slabija, neke šanse su propuštene a druge se otvaraju. Hoće li se i ostvariti ostaje da vidimo.

     (2001)

Piše: M. Stojanović

     Na 15. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 28-30. juna 2013. godine, u konkurenciji od 654 četiri učesnika iz 22 dve zemlje sa prostora Evrope, Australije, Severne i Južne Amerike, žiri u sastavu: predsednik žirija Zoran Tucić (strip crtač i ilustrator), Petar Stanimirov (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović  (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade: 
     - Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Ivan Stojković iz Čačka. 
     - Diplome za istu kategoriju je dobili su Marko Dješka iz Osjeka u Hrvatskoj i Jana Adamović iz Beograda. 
     - Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Boris Bakliža iz Kragujevca. 
     - Diplomu za istu kategoriju je dobio je Todor Iliev iz Velikog Tarnava u Bugarskoj. 
     - Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobio je Aljoša Tomić iz Doboja
       u Bosni i Hercegovini.
     - Diplomu za istu kategoriju dobili su Josip Sršen iz Zagreba u Hrvatskoj i Konstantinos Sklaventis
       iz Leftakisa u Grčkoj. 
     - Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Milutin Pavićević iz Podgorice
       u Crnoj Gori. 
     - Diplomu za istu kategoriju dobio je Aleksandar Teokarević iz Leskovca. 
     - Diplome za najboljeg debitanta dobili su Aleksandar Nikolić iz Leskovca i Lazar Nikolić iz Pirota. 
     - Plaketu Nikole Mitrovića Kokana za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola Stripa Nikola Mitrović Kokan,  ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Lazo Sredanović iz Tivta i Zoran Tucić iz Loznice.
                      U sastavu smotre održan je konkurs za strip kaiš za jablanički okrug, i žiri u sastavu Nikola Mićević (novinar), Srđan Nikolić Peka (strip crtač) i Marko Stojanović (strip scenarista) nagradio je Katarinu Mičić (katetogija do 10 god), Leu Stanković (kategorija od 10 do 15 godina) i Stefana Stankovića (katergorija od 15 do 19 god) Iz Leskovca.
     U sklopu manifestacije časopis THINK TANK dodeljuje memorijalnu nagradu Miodrag Veličković Mivela za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista) i Pread Stanković (strip teoretičar i književnik) dodelio je nagradu Miodrag Veličković Mivel Sabahudinu Muranoviću Muranu iz Prijepolja za njegove satirične strip kaiševe u dnevnom listu Danas. 

     Takođe u sklopu manifestacije elekstronski časopis za decu AKO MENE PITAŠ ... dodeljuje nagradu za najboljeg mladog strip autora Jovani Pavlović iz Leskovca.

      Striparnica Južni Darkvud iz Niša dodelila je dve ravnopravne nagrade Marku Nikoliću i Danku Dikiću iz Leskovca.

Press: Veseli četvrtak

Martin Mystere #24: Meteori piše: Pasquale Ruju crta: Sergio Tuis Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!