Press: SKC BGD

Press: Svet stripa

     Konkurs za kratki strip

     Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do nedelje 25. avgusta, a pravila su sledeća:
1. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza.
2. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
3. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavis-no od radova starijih učesnika.
4. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova.
5. Priče moraju biti kompletne, a radovi mogu biti iz 2011, 2012. ili 2013. godine, u obimu od 1 table do 8 tabli.
6. Stripovi koji su nagrađivani na drugim konkursima, a poslati su i na ovaj konkurs – neće biti žirirani.
7. Uz radove, autori treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor…), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.
8. Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 for-matu.

     Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reviji Kiša broj 9. Pored toga biće organizovana i izložba svih pristiglih radova na Međunarodnoj strip konferenciji "Kragujevac, godine treće".

     Radove slati isključivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com.
Na istu adresu možete da nam se obratite i ukoliko budete imali bilo kakvih pitanja.

     Pobedniku konkursa darivaće se plaketa Branko Plavšić.

     Budžet ovog projekta je ograničen, što znači da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nagradu za pobedu na konkursu, kao ni za objavljivanje u Kiši, ali za sve objavljene radove biće obezbeđen autorski primerak, a postoji i mogućnost stalnog angažmana u reviji.

     S poštovanjem,

     SVET STRIPA

Piše: Svet stripa

     Obaveštavamo javnost da je promenjen termin održavanja međunarodne strip konferencije "Kragujevac godine treće"!
     Do promene termina je došlo usled trenutne nemogućnosti da se ispoštuju brojni finansijski troškovi i izdaci koji prate jednu ovakvu manifestaciju.
     Svima je verovatno poznato da ova tradicionalna manifestacija svoj sadašnji status (dovođenje velikog broja autora iz zemlje, okruženja i Evrope) osim aktivnosti našeg udruženja, duguje nevelikoj, ali presudnoj, pomoći Ministarstva kulture Republike Srbije, kao i kragujevačkoj NVO "MillenniuM". Ove godine, međutim, zbog poznatih problema sa finansiranjem kulturnih sadržaja, priliv novca će kasniti taman toliko da održavanje konferencije u prvobitnom terminu učini nemogućim, ili da nas primora da napravimo kompromis i neke planirane aktivnosti ne održimo u cilju smanjenja troškova. Kako se taj deo problema posebno reflektuje na kvalitet (pa čak i nemogućnost da se obezbedi za sve) smeštaja i hrane za 64 prijavljena gosta iz drugih gradova i inostranstva ostaje nam da konstatujemo da takva vrsta kompromisa nije ono što želimo da ponudimo našim gostima i posetiocima konferencije.
     Nije prvi put -poslednji jos manje- da se u organizaciji suočavamo sa sličnim problemima. I proteklih godina je, neposredno pred početak konferencije, finansijska situacija bivala dramatičnom, ali se uz požrtvovanost organizatora iz Sveta stripa i Millenniuma, i dozu sreće - uvek završavala hepiendom. Jasno nam je da ovakvi problemi prate i druge domaće manifestacije koje su domaćini brojnim gostima iz drugih gradova, da su postali nezaobilazan činalac na nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije i da se na njih mora uvek računati. Međutim, ovoga puta nagomilane teškoće jednostavno nije moguće zaobići, te je odlaganje ostalo jedina razumna -iako poslednja- opcija.
     Novi termin je:
     petak 30. 08. 2013. STUDENTSKI KULTURNI CENTAR
     subota 31. 08. 2013. ZASTAVINA BAŠTA
     nedelja 01. 09. 2013. DOM OMLADINE

     Ova odluka povlači za sobom promenu termina za slanje radova na Konkurs za kratki strip. Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do nedelje 25. avgusta. Pristigao je veliki broj kvalitetnih stripova i već sada slobodno možemo reći da je velika konkurencija za najbolji rad i nagradu - plaketu Branko Plavšić. Sve radove ćemo izložiti na konferenciji, a plaketa Brano Plavšić biće uručena u nedelju 1. septembra.

     Ovom prilikom upućujemo javno izvinjenje svim strip autorima, izdavačima, kao i ostalim gostima i članovima udruženja Svet stripa zbog ovakvog razvoja događaja, uz nadu da smo kod njih stekli dovoljno kredibiliteta za poverenje i podršku ovoj odluci.

     Vaš Svet stripa

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Zoran Stefanović

     JA, MOJ NEUMRLI BLIZANAC
     I SVET NA POSTAVU IZVRNUT
     O grafičkom romanu „Žig petokrake“ Srboljuba Nikića

          „Neko nas je doveo ovamo,
          spasitelj ili dželat, Milutine.“

     Debitantski grafički roman Srboljuba Nikića Žig peto-krake predstavlja dobrodošli i dvostruki izazov. Prvi izazov je od mentalne vrste i leži u neobično slojevitom unutrašnjem svetu samog dela. Drugi je potreba da se ovaj strip ispravno smesti u okvir srpske kulture, koja se danas grči i preobražava kao zmaj/zmija u sopstvenom ognju.
     U likovnoj ravni, Nikić je sklon ekspresivnom, na momente brutalističkom grafičkom izrazu, koji nije namenjen da vam odmah zabavi pažnju zanatskom uglačanošću, ali koji ima nešto duboko istančano u eteričnim i satiričnim obličjima.
     U pripovednoj ravni, Nikićeva duga forma (roman, bez sumnje) koristi melodramu, politički triler i naučnu fantastiku. Ali, spoljni izraz priče nije konvencionalno žanrovski, već duboko pesnički, namerno nadrealan, psihodeličan, naizgled somnabulan... Autor ovako predstavlja svoje likove: „Reči čoveka sa zvezdom bile su automatske, bez spoznaje značenja izrečenog“. A ipak, iza lirizma i prividne razdrobljenosti, pripovest o uzavrelom neopaganizmu našeg doba nenadano se završava u mističkom predačkom poretku. Dakle, poredak postoji, koliko god ga mi lično ne osvestili.
     Pri ponovljenim, analitičkim čitanjima, Žig petokrake se pokazuje kao precizno i uzglobljeno delo, stvaralački ogled koji zaslužuje pažnju javnosti.
     Koja će to čitalačka javnost biti? Verovatno ne masovna, ali zasigurno višestruka, neslomljena, neotupela i istančana. Ona koja ne zazire od ogledanja da u zrcalu vidi pravo nam lice, sve sa maskama koje ga prekrivaju.

          *

          „Rođen si da po tuđim mislima prebiraš. Izgubi prst svog dara,
          kažnjen da na rubu ekumene karavane gostiš i usmeravaš.“

     Za stripsku publiku će, naravno, biti zanimljivo da vidi u kojoj meri autor doprinosi jakom mestu koje srpski strip planetarno ima i u eksperimentalnom, avangardnom i autorskom smislu. Ovo je tradicija započeta sredinom 1970–ih, razbuktana u omladinskoj štampi osamdesetih, da bi sledeći naraštaj u devedesetim izveo naš alternativni strip na svetsku scenu. Nikić se ovoj plejadi pridružuje kao ravnopravni, zreli saborac.
     Ljubitelji pesništva — koje u našem vremenu opet postaje relevantni duhovni izraz — odmah će se odazvati na poetski ton i lepi jezik Nikićevih dijaloga, dok će znalci u njegovoj stripskoj scenaristici videti i odbleske moderne pozorišne dramaturgije i uživati možda baš kao da su pred scenom boravili. I zahtevniji ljubitelji domaće prozne fantastike, ako su skloni eksperimentu, naći će ovde nešto za sebe, uprkos neobičnosti forme.
     Nabrajajući sve višestrukosti stripa Žig petokrake, mi otkrivamo da Nikićev eksperiment nije biljka osuđena u pustinji, već da se prilično direktno uglavljuje u jedan širi, već postojeći duhovni ekosistem, i to u najvitalniji deo našeg modernog stvaralaštva, kroz barem dva magistralna toka.
     Prvi tok je signalizam, jedini srpski neoavangardni pokret koji je u našem dobu od planetarnog značaja i koji, nakon pola veka, danas deluje kao jedno od najjačih ognjišta srpske kulture — kako preko svog osnivača Miroljuba Todorovića, tako i njegovih saputnika: Slobodana Škerovića, Ilije Bakića i drugih. U svakom sloju kod Srboljuba Nikića mi nalazimo estetske, simboličke, filozofske i stohastičke elemente koje možemo bez oklevanja nazvati signalističkim.
     Drugi magistralni pravac sa kojim Nikić korespondira — i koji je više unuk signalizmu, no što je zasebna pojava — jeste opus beogradske umetničke grupe „Kosmoplovci“. To se naročito odnosi na neke stripove Radovana Popovića, Lazara Bodrože, Danijela Savovića ili Ivana Grubanova.
     Određene veze vidimo sa valjevskim krugom oko nekadašnje grupe „Crni kreč“, tačnije pesničko–likovnim radovima Dejana Bogojevića i Milivoja Kostića, dok preko Bakićevih vršačkih veza stižemo i do tamošnjeg kruga, naročito do veze sa delom stripskog opusa Danila Miloševa i Borislava Grabovića.

          *

          „Sve ste videli, poštovana publiko, al' moje božansko oko vidi više.
          Ovde večeras prođe kreatura što izgled čoveka ima, a biljka jeste.
          Nešto što nijednom svetu ne pripada. Tvorevina ljudske gordosti.“

     Sa Radosavom Borisa Stanića i sada sa Nikićevim stripom ulazimo, izgleda, u doba drugačijih grafičkih novela — onih vezanih za maticu sopstvene kulture i realno okruženje. Novi autori stvarnost ne promatraju iz samoizgnaničkih kula od slonovače i ne podležu samosažaljivo bilo kakvom sindromu „izgubljene generacije“.
     Ako smo već pomenuli i ovaj sociološki faktor, u slučaju Nikića je uputno napraviti i mentalnu zabelešku o ključnom doprinosu koji lekari daju srpskoj kulturi, i to na način koji predstavlja metodsko seciranje, istovremeno i spolja i iznutra. Od desetina lekara koji su i kulturni delatnici, setimo se samo najočiglednijih primera u našoj svakodnevici: tu je Brana Dimitrijević u istraživanju prošlosti, njenom pretumačenju, pa i u dramaturgiji i prozi; Špiro Radulović kao svetsko ime u socijalnoj karikaturi; Adrijan Sarajlija u naučnoj fantastici, ili odskora Predrag Đurić i u prozi i stripskoj scenaristici... Ovo je određeni fenomen naše stvaralačke sociologije, zasigurno vredan daljeg proučavanja.
     Druga mentalna zabeleška bi morala da se odnosi i na grad u kojem je Nikićev roman objavljen. Izdavanjem knjige Žig petokrake, i to u okviru ugledne kulturne ustanove, Centra za kulturu „Gradac“, dovršava se tiho, ali ubedljivo postavljanje grada Raške na mapu srpskog i jugoslovenskog stripa. U Raškoj već godinama uspešno deluju i umetnik/aktivista Goran Trajković, kao i ceo Klub likovnih umetnika „Raška škola“, a tu je i sedište časopisa za više naraštaja, Ras komik. Dakle, imamo još jedan grad u kojem se neumorno stvara, poučava, izlaže i objavljuje. Ako ovom pribrojimo i talente koje ima i Novi Pazar, Kraljevo i, već tradicionalno, Užice, pouka je da će kritika glavnog toka morati pažljivije da prati dalji razvoj potpuno novog, sada već oblikovanog, stripskog mikroregiona — Jugozapadne Srbije.

          *

          „Ubijeni vaskrsavaju, strašila govore, moj otac je stvorio biće
          od pšeničnih i humanih gena tragajući za savršenstvom.
          Tragajući za načinom sa serijsku proizvodnju vojnika po narudžbini
           vrha bivše Jugoslavije. Naučna fantastika.“

     Srž Nikićevog psihodeličnog trilera/melodrame je zajednički pokušaj oslobađanja Milutina (jednog od dva preživela blizanca iz naučnih eksperimenata Titove Jugoslavije) i Zore (kćeri ludog državnog naučnika) od okova (pseudo)porekla, lažnih identiteta, svih manipulacija sistema i nametnute stvarnosti. Holivudskom uzvišenošću Nikić ih opisuje: „On, bosansko siroče s petokrakom, žigom iz logora, na čelu i ona, dete sa Dedinja, bili su nepobediv par.“
     Iz naučnofantastičnog okvira i postmodernog izraza, roman se, uprkos zazivanju demona nauke, paradoksalno završava — izlaženjem na nebo više, susretom sa neosvešćenom nutrinom iz starosrpskog/staroslovenskog sabožja. Koju li je poruku to Srboljub Nikić doneo iz drugih sfera?
     Odgovor se da uvideti, ako stvari gledamo duhovnijim okom. Kao u onom Jungovom snu u kojem je on silazio u podrume prošlosti, do kolektivnog nesvesnog, tako u stripu Žig petokrake istovremeno vidimo sve dimenzije današnje razdrobljene srpske psihe. A sve one sada žude da se u jednom drevnijom vitalizmu opet uzglobe u jedinstven sistem.
     Strašan je taj naš grč, kako vidimo po navodima iz Nikićevog stripa koji definišu postitoistički prostor, vreme i ljude:
          „Ja, Kupalo, konferansije pozorišta 'Damar’, gde igraju Navi,
          Svirci i poneka lukava vila, pozdravljam gazdu Devetku, čoveka
          koji uteče iz usta Crnoboga čiju glad zatvara kažiprstom, upravnika
          ovog zdanja na razmeđu svetova — zdanja u čijim temeljima tamu
          kovitla Crna rupa.“
     ili
          „Ja dovrših započeto. Pronađoh i uništih bića stvorena a ne rođena.
          Eksperiment koji čovekoliko biće podiže i pogled mu na nebo
          okrenu da bogovima stremi prekinut je.“

     Nikićev usputni motiv o ženskoj torbici sa eksplozivom u Kinoteci, zbog koje će nitro–filmovi goreti, pokazuje nam možda da jedan deo tradicije ne vidimo dobro. Iz toga logično sledi da nam neviđenje pravi balast u voljnom i dnevnom delovanju i da smo svi mi siročad iz Bosne sa petokrakom na čelu, braća neumrlih blizanaca.
     Ova vrsta podvojenosti, naravno, nije specifična samo za srpsku svest. U vremenu raznih stvarnosti — virtuelnih, posredovanih, tumačenih, — ona stvarnost koju shvatamo kao sržnu ostaje potpuno neraskrinkana. Ovu istinu sada zna celo čovečanstvo. (A da se stvarnost promenila, to i glavni mediji, te sluge sablasnih korporacija priznaju.)
     Znatniji umovi našeg vremena već su pokušali da razumeju i razreše modernu šizofrenost sveta — Vladeta Jerotić, Milorad Pavić ili već pomenuti Todorović i Škerović — ali svi znamo da tumačenje sebe i naša nova kolektivna individuacija tek treba da se dese. Kao da je i Nikićev grafički roman hrabri znak, najava ovih procesa koji su već u toku.
     U zbiru, jasno je da svi mi hodamo među Milutinima i Zorama, pokušavajući da shvatimo koji je od blizanaca preživeo i da li smo to mi sami. Nije laka pozicija? Nikad nije ni bila. Ali, sam Nikić lakonski ukazuje: Ko sledi osećanja može da menja svet; ili Sitnice, prah prošlosti; ili Doći će bolja vremena za ljubav kad podzemlje iskorači! ili najvažnije — Sve se rastavlja, sve se ponovo sastavlja.
     Na kraju, jedino što možemo jeste da, zajedno sa stvaraocem, izreknemo formulu za krajnje rešenje, potpuno mističko i dostojno duhovnog ratnika — a to je ponovno stvaranje sopstvene stvarnosti:
          „Čuvarka Kapije svetova vas čeka. Uzmite olovku.
          Ako budete vešti otvoriće vam vrata, vrata strasti.“ •


Beleška: Zoran Stefanović je scenarista, dramski pisac i kritičar.
Član je Upravnog odbora Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Press: Veseli četvrtak

Dylan Dog #71: Mater Morbi piše: Roberto Recchioni crta: Massimo Carnevale Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Ilija Bakić

     OSMEH PREPOZNAVANJA MLADALAČKE LUDOSTI

     „Mačak Fric“ epizoda „Fukara Fric“,
     Robert Kramb, izdavač Šund, d. d. 1991.

     Pravo ni od kuda banu u naše krajeve, u ediciji „Klasici andergraund stripa, br. 1“, u sveščici čudnog oblika (sa po jednim kaišem sličica na strani), niko drugi do Mačak Fric, tj. gospodin Mačak za koga smo uglavnom samo čuli da postoji a retko ga, ili nikako, zaista viđali, pogotovo ne u kompletnim epizodama.

     A momak je onaj stariji brat Feliksa, Toma i silnih dlakavih Dizni lepotana, čije se ime iz pristojnosti ne pominje na porodičnim skupovima. I to ne zato što su svi ostali mačori fini. Ne, jer ima u mačijem strip svetu i-ha-haj zlih, nevaljalih i skitanju sklonih, sa sve slomljenim repom, mačkova. Problem sa Fricom je što ovaj ni malo ne mari za moralna merenja prethodnika jer živi u jednom drugačijem svetu – svetu andergraunda čije su granice: mladost-hipi pokret-droga-rok’n’rol-seksualna revolucija-buntovništvo sa/bez razloga-megapolis Zapadne civilizacije. Svi oni koji nisu unutar tih granica su matori kapitalisti, rasisti i masovne ubice pameti.

     Andergraund strip, koga je Fric proizvod, parče je  sveopšteg pokreta mladih, jasno uobličenog 1960-tih, koji je jedini pravi nastavljač populističko-prosvetiteljske filozofije razapete između večnih polova snobizma i militarističkog elitizma i isto takvog militarizma gluposti ljudskog roda. U okviru ove gomile andergraund strip je duboka rupa u kojoj su svakojaki tipovi, počev od amatera, pacera ili ozbiljnih stvaralaca do otkačenjaka, debila i bezveznjaka koji svoje radove, crteže i fleke i žvrljotine šalju poštom istomišljenicima, štampaju ih o sopstvenom trošku u malotiražnim sveščicama ili, barem, lepe po zidovima metroa pridružujući se sveopštem kriku obznane svog postojanja i svoje pobune protiv sveta koji pripada drugima.
          U skladu sa ovom svešću o neprijateljstvu države prema svom narodu, što su, slavne ’68, grmele - ponavljajući preuređene stare parole Bratstvo-Jednakost-Sloboda – sveukupne demonstracije uključiv i one u državama koje su propovedale da su dobre, najbolje na svetu jer vole svoje podanike, zbog kojih će, kao dokaz svoje ljubavi, i odumreti, tigrasti Fric se povinuje proklamovanoj nužnosti subverzije na svim nivoima državnog aparata i socijalnu pomoć za nezaposlene troši na lake droge, ne radi i moli Boga da mu se to ne desi. Kupajući se u lagodnosti trenutka, dovoljno mlad (lud?) da ne misli ni o čemu, dozvoljava sebi lenjost, uživa u odsustvu bilo kakvih obaveza i lakom menjanju partnerki (što i priliči jednom mačo mačoru) i, zabavljen velikim rečima, pristupa anarhističko-revolucionarnoj grupi zbog koje će završiti u zatvoru (jer akcije velikog prevrata, zbog izdaje, propadaju i, naravno, sistem ostaje da živi), da bi, na kraju epizode, izbavljen i opet od žene izbačen na ulicu u zagrljaju mokrog brata lakim korakom iz ove, nastale 1968, otišao u novu epizodu.

     Robert Kramb, korektno vladajući perom, crta karikaturalni strip i čitavu menažeriju (mačke, svinje policajce, kobilu, zeca i, kao izuzetak koji potvrđuje pravilo, čovekolikog anarhistu), kao strip nasleđe koga se ne odriče (mada Fric ne lovi miševe jer to nije njegov stil), smešta među zgrade grada našeg sveta, sa sve psovkama.

     Nikakvih crtačkih egzibicija nema u stripu jer težište je na propovedi o životu i priklučenijima Frica koji, s nihilizmom u džepovima, ne zna šta hoće „al to oće odma“ i „živi brzo da bi umro mlad i bio lep leš“. Čitanje njegovih dogodovština izmamiće vam, bez obzira na danas već prežvakane šablone (koji to onda nisu još bili) osmeh prepoznavanja mladalačke ludosti.

     A ni to nije malo.

     (1992)

Press: LKC

     PROGRAM MANIFESTACIJE XV BALKANSKA
     SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA

     28.06.2013.
16h Promocija izdanja osiječke udruge „Stripos“
17h Ekskluzivna premijera integralnog izdanja stripa „Dikan“
18h Predavanje Mišela Difrana „Francusko-beglijski strip očima insajdera“
19h „Treća generacija jugoslovenskih strip autora-nekad i sad“, javni intervju sa Igorom Kordejom i Zoranom Tucićem
19:30h Otvaranje strip berze u holu Leskovačkog kulturnog centra
20h Otvaranje izložbe mladih strip crtača Balkana u galeriji Leskovačkog kulturnog centra, dodela nagrade za doprinos srpskom stripu i dodela nagrade Miodrag Veličković Mivel za satiričan strip
21h Koncert rumunskih strip autora Adrijana Barbua i Ane Beczendi

     29.06.2013.
12h Predstavljanje novosadskog izdavača „Rosencrantz“, beogradskog izdavača „System Comics“, niškog izdavača „Ankona“ i skopskog izdavača „Strip Kvadrat“
13h Predavanje „Savremeni tokovi frankofonog stripa“ Čabe Kopeckog i tribina „Zanimanje strip crtač na francusko-belgijskom strip tržištu i kako ga steći“,
14h Promocija albuma „Kapetan Nitrat“ i internacionalne edicije „Pegaz 21“
17h Promocija bugarskog projekta „Iznad Duge“
18h Promocija šestog albuma serijala „Vekovnici“
19h Promocija 13. broja magazina „Strip Pressing“ i predstavljanje niške striparnice „Južni Darkvud“
20h Otvaranje izložbe „Makedonski strip danas“ u galeriji Narodnog muzeja i dodela memorijalnih nagrada „Nikola Mitrović Kokan“ nagrađenim autorima
21h Predavanje „Makedonski strip danas“ Nikole Temkova
22h Projekcija animiranog filma „BonZai“ Daniela Atanasova i projekcija nagrađenih ostvarenja sa festivala animiranog filma u Banja Luci

     30.06.2013.
12h Promocija makedonskog izdanja „Ficizam“
13h Prezentacija mariborske udruge EPEKA i Maribora – evropskog središta mladih za 2013. godinu
14h Predavanje Valie Kapadai i Pavlosa Pavlidisa „Grčki strip – juče, danas, sutra“
15h Predstavljanje aktivnosti strip radionice rumunskog autora Adrijana Barbua
18h Svečano zatvaranje manifestacije, dodela zahvalnica učesnicima i dodela nagrade „Mlade velike nade“ za najboljeg mladoh učesnika smotre u galeriji Leskovačkog kulturnog centra

     Sve vreme trajanja manifestacije u prostorijama Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ u potkrovlju Leskovačkog kulturnog centra radiće strip radionica. Svi programi, ukoliko nije drugačije navedeno, odigravaće se u potkrovlju Leskovačkog kulturnog centra

Press: Stripforum

Udruga prijatelja stripa STRIPFORUM poziva Vas na ugodno druženje i
predstavljanje svoje nove dvije strip-knjige (HERLOCK SHOLMES knjiga 2 i knjiga 3),
sa autorom - Julesom Radilovićem u Novinarskom domu 27.lipnja 2013 u 19:00.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Zagor #71: Smrtonosni izazov piše: Luigi Mignacco crta: Marcello Mangiantini

Zagor #21 kolekcionarsko izdanje: knjiga ima 328 strana.

Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Press: USUS

     POZIVAMO VAS
     na redovnu godišnju skupštinu
     UDRUŽENJA STRIPSKIH UMETNIKA SRBIJE

     Beograd, Studentski kulturni centar, Velika sala
     23. jun 2013. (nedelja) u 12 časova

        Dnevni red:
     - Izveštaj o radu Udruženja 2012-2013.
     - Izbor novih organa
     - In memoriam: Novica Đukić, Petar Radičević, Ratomir Petrović i Miodrag Marković
     - Predstavljanje novih izdanja u kojima je udruženje učestvovalo: Sredanović i drugi, integral "Dikan 1" ("Everest
       Medija", Beograd, 2013) i Srboljub Nikić, "Žig petokrake" (Kulturni centar "Gradac", Raška, 2013)
     - Razno

Piše: Vjekoslav Đaniš

      ALEM ĆURIN INTERVIEW - EGOSTRIPER 11

     ■ Nakon izlaska „Egostripera“ rekao si mi da više nećeš pisati jer si sve napisao. Ali u ovom razgovoru smo već spomenuli tvoj roman u nastajanju!? Kako ćeš ga završiti ako više ne pišeš, a ako ga ipak napišeš, hoće li on biti bogato ilustriran, onako kako se knjige više ne rade!?
     – O stripu sam svoje napisao. Kad napišeš štivo o ćaći, gotovo je.
     No i dalje pišem kratke priče, pače i specijalno priče iz kojih može nastati strip. Imam tako jednu malu ali moćnu zbirku priča, Jastrebova koljena se kliče, od toga bi se dala napraviti lijepa serija kratkih stripova. Odvaljeno skroz naskroz.
     Tako i spomenuti roman. Kada sam ga svojevremeno predložio određenom izdavaču, pao je dogovor da ga i ilustriram, kao knjige koje više ne izlaze, kao knjige koje sam čitao u djetinjstvu. Ali pošto rečeni izdavač nije dobio potporu ministarstva za moj rukopis, digao je ruke od mene. E vi izdavači.

     ■ Kad je Egostriper bio prelomljen i spreman za tisak uhvatila me panika kako to sve isfinancirati ali sad moram priznati da sam ponosan na ovu knjigu i nadam se da je to i početak naše buduće plodne suradnje. I kao što se nekad govorilo: idemo u nove radne pobjede! Slažeš li se?
     – Mene nije uhvatila panika već nervoza što je tebe, i druge, uhvatila rečena panika, više blokada. Da sam imao kombajn, sve vas pretvorim u brašno ili tako nešto što već ide pod ruku s kombajnom, majke mi.
     Srećom nisam ga imao a vas je prošla panika, odblokirali ste se, i knjiga je izišla. Što se mene tiče, ja sam plodan, no treba mi partner za nove radne pobjede. Ti i ne izgledaš loš!

     ■ Nije da ti laskam ali ti moram reći. Čuo sam nedavno da si ti najbolji pisac među stripašima a ja bih dodao i najbolji crtač među piscima! Što si ti u stvari?
     – Eto ga na. Lipo je to čut. (Malo dalmatinskog jezika ne škodi.)
     Pa, čini mi se da sam ti to već rekao – Onaj Koji Piše U Slikama I Crta U Pričama. Ipak sam ja klasična, Fosterova škola, škola preljepih crteža i prekrasnog teksta. Treba samo to uravnotežiti u medij stripa. Oni koji su čitali oba Conga, prvoga i drugoga, već su to krstili kao literaturu u slikama.
     Mislim da ću se toga držati i u najnovijem projektu, te se nadam kako neću razočarati ni kao pisac ni kao crtač. Međutim, tko zna, vidit ćemo – to i ne zavisi potpuno od mene. 

     ■ I sad je došao trenutak za ono što smo više puta spomenuli ali nismo dovršili. Uskoro bi trebao izaći tvoj prvi album radnog naziva Veslo' ti ne veslo' od kojeg ovdje u Kvadratu objavljujemo prvih 12 tabli. Je li riječ o još jednom stripu iz ormara koji se u zadnje vrijeme, ako smijem primijetiti, nekako diskretno počeo otvarati i izbacivati po koju kost. Je li i on također dio nostalgije i reminescencije ili nešto potpuno novo?
     – Kosti su na izlazu. Samo čekaju da im odredim didaskalije, nabacim mesa te postavim mizanscenu, pak da zaveslaju u roto prostoru. Da se ne ponavljam, vrijeme je da starim po vlatitom scenariju.
                      Taj je Veslač, ajmo ga zasada tako zvati, jedan od tih kostobolja što me žuljaju, željni zraka, mora, vjetra. Ništa ti kod mene nije novo, i sve je novo. Svih tridesetak godina pišem i pokušavam iscrtati jednu te istu priču. A ova je, u jednome dijelu, baš naglašeno vezana uz sam medij stripa, pojavom raznih strip likova i autora.
     U njoj je, možebitno, definicija mene kao strip pripadnika. Ono šta ja sâm sigurno znam, kao i moji prijatelji, ali je vrijeme da i rekreativno nevjernim tomama začepim gubicu. Da dokažem spomenutima, kako piše u jednom kadru moga stripa The Dodo is coming (nedovršenog, naravski) – „Ćurin fuit hic!“. Vrijeme je da ptica Dodo pokaže kako je i za let kodirana. Svi su pozvani. Normalno, na agente, svih fela, zastava i službi, ne računam. Nisu moj bićerin (čašica) aerokonjaka.
     Ovaj koloplet priča čini jednu cjelinu, jedan crtani i pisani roto oraganizam, umočen u more sve do iza horizonta, horizonta kojeg je većina aktera stripa već prešla.
     Nema tu nostalgije, to je već obrađeno u štivu, al ima sjete zbog nedostajanja – sjećanje na face svakorazne zapisane u mojoj memoriji. To su bitni stupovi moje privezanosti za strip obalu, jedna privatna strip lučka kapetanija, bez koje ne bi isposlovao matrikulu da brodim ovim tuš morem. Bez njih – ovo bi bila čista mòra!

     ■ Nestajanjem Ferala s kioska ostao si bez posla i to ne za kratko vrijeme. Nedavno si počeo surađivati s tjednikom Novosti u kojem nastavljaš nizanje sjajnih ilustracija. Kako je uopće došlo do ovog angažmana i zar te nije nitko htio od tiražnijih magazina?
    – Svi s kojima sam imao kratkotrajnu suradnju, a nisu crkli sami od sebe, na pravdi boga, rekli su mi – tebe se ne može kontrolirati! Nakon toga me više nisu zvali za svoj stol, na šalicu poslovnog čaja.
     Nakon gašenja Ferala, 2008., bilo je trnovito, a kao profesionalni samostalni ilustrator morao sam ispuniti minimalnu kvotu godišnje zarade, kako bi zadržao status i privilegije koje on nosi. Nije mi se krajem pedesetih ljeta, šeste decenije, jebote, počimalo iznova.
                          Išao sam uokolo, iskajući tko će moje ilustracije staviti u jednu knjigu, među korice. Monografija se računa, nosi socijalno i dalje u okviru statusa, a bila je moguća, bilo je materijala. No oni koji su bili zainteresirani, nisu vidjeli računicu, jebala ih računica, smatrali su da nakon Ferala i ja sam sâm passé, te koga još to interesira. Da imaš strip, pak da napravimo album, e to bi moglo, iako i to pod teško, tko tebe zna kao stripera, a i takle su te godine, rekli su i povukli se.
     Odnikud su se nezvane javile Novosti, meni dotad nepoznat list, u samoj sudačkoj nadoknadi glede statusa, te sam u njemu, evo, treću godinu. I dobro mi je. To su danas u Hrvatskoj jedine novine koje imaju kritički stav i spram pozicije i opozicije. Mali Feral, u malome, al' bitnome.

     ■ Sa šezdeset i nešto objavit ćeš prvi album, hoćeš li tada prestati crtati jer, eto, ukoričio si se, ili će to biti samo početak pražnjenja onog tvog nesretnog ormara?
     – Šta si mi komedičan, kad mi spominješ godine. Hvala ti na informaciji, bez tebe ne bi znao koliko mi je. Nego, je li ti znaš, koliko je imao Godwin kada je započeo Rustyja? 58! A svoj je zenit postigao tek sa 65!!! Samo zato što više nije morao raditi uokolo po ilustratorskom bauštelu, nego se skroz naskroz posvetio samo stripu.
     Prema tome – dabome.
     Vrijeme mi je odbaciti svakolike druge zanimacije, stisnuti lijevak interesa i posvetiti se samo pisanju i crtanju. Do 65-te imam još vremena.

     ■ Svakom razgovoru pa i ovom našem jednom mora doći kraj. Doduše, mogli bi mi ovako u nedogled ali mislim da si puno toga rekao i predstavio se odabranoj strip publici na pravi način. Što bi još dodao za kraj ovog razgovora?
     – Ne volim krajeve, iako i sam živim na samome kraju svijeta. Ispred mene su jedino more i horizont.
     Možda baš zato što ne volim krajeve, svaki kraj izazove neku novu bol i prazninu, nisam dovršio nijedan svoj veći strip projekt. Možda. Tko će ga znati.
     Meni je ostalo od djetinjstva ono NASTAVIT ĆE SE... ili KRAJ EPIZODE...
          U to doba nije bilo stvarnoga kraja; sve što je započelo – trajalo je. Ili traje još, u meni. I trajat će, i trajat ću, sve do horizonta, u nekim svojim epizodama. Nadam se, tiskanim.

     Split – Stari Grad, studenoga 2012.

     (Kraj)


(Interview je originalno objavljen pod naslovom:
Alem Ćurin - Strip kao višak života,
„Kvadrat“ br. 26, Bizovac, studenoga/novembra 2012)

Press: Žikišon blog

     Na današnji dan, 17. juna 2013. godine, navršilo se pune tri godine od smrti Zorana Matića Mazosa, paraćinskog karikaturiste i satiričara, koji je skoro ceo svoj radni vek radio na promovisanju humorističkih i satiričnih formi, kako rečima tako i crtežima – karikaturom i stripom, kao i štampanim i elektronskim časopisima i raznim književnim i strip izdanjima.

     Zahvaljujući Mazosu jedan isti takav pregalac i iz istog mesta – Paraćina, ali iz drugog vremena, tačnije iz prve polovine 20. veka, Živojin Pavlović Žikišon nije pao u zaborav, a u njegovu čast osnovao je Satiričnu pozornicu Žikišon koja je bila posvećena pisanoj reči i Satiričnu radionicu Žikišon koja je promovisala karikaturu i strip. Tim povodom raspisivao je konkurse, a konkurs koji prethodi Satiričnoj pozornici Žikišon i sama manifestacija nastavljeni su i posle njegove smrti, sada u organizaciji Književno-umetničke asocijacije „Artija“ iz Paraćina.
          Povodom trogodišnjice smrti i u znak sećanja na Mazosa predstavljamo dve strip table humorističkog stripa „Kulturko“ koje su prvi i jedini put objavljene u dva izdanja tadašnjeg fanzina „KultURA!“ 2005. godine kada je strip i nastao, a na ideju Vladice Milenkovića, urednika pomenutog fanzina i dugogodišnjeg Mazosovog saradnika.

Piše: Stripburger

     ZADNJA VŽIGALICA V GRAZU
     Forum Stadtpark, Graz, Avstrija
     odprtje: 21. 6. 2013 ob 19.00

     Kaj se zgodi, ko ni finančnih sredstev za razstavo, ti pa bi rad vseeno ustvaril nekaj pomembnega, s težo?

     To vprašanje je bilo vodilo za razstavo, ki jo kurira latvijska strip revija kuš! K sodelovanju so povabili ilustratorje in stripavtorje, da iz skoraj nič ustvarijo nekaj velikega. Na papirček cca. 0,00166m2 so morali narisati interpretacijo »zadnje vžigalice«. Zbirko umetniških del je moč shraniti v nekaj škatlic za vžigalice.

     Razstava je duhovit komentar na oh-tako-grozno finančno krizo in lov na iskanje preživetvenih strategij umetniških razstav. Začetke projekta sega v jesen 2009, in zbirka danes šteje 336 del, tako mednarodno velecenjenih kot manj znanih avtorjev iz 52 različnih držav.

     Na razstavi sodelujejo tudi slovenski avtorji: Andrej Štular, David Krančan, Gašper Rus, Kaja Avberšek, Matej Stupica, Matej Lavrenčič, Marko Kociper, Leon Zoudar, Miha Hančič, Petra Preželj in Jakob Klemenčič.

     Razstava bo na ogled do 20. 7.2013 

     Razstavo si bomo novembra lahko ogledali v CUK Kino Šiška.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     Izložba radova koji su učestvovali na takmičenju stripa pod nazivom ,,Moj, tvoj, naš svet’’, a čiji su tvorci deca i mladi iz Nemačke škole Beograd, škole stripa ,,Đorđe Lobačev’’, ,,Tehnoarta’’ i Centra za integraciju mladih (CIM), održaće se od 10. do 19. juna u Informacionom centru Evropske Unije (u holu Doma omladine Beograda).
     Radovi na izložbi proizvod su takmičenja stripa koje je pokrenuo Centar za kulturnu akciju „OKO NAS”  u cilju podsticanja razumevanja, poštovanja i tolerancije među ljudima i različitim kulturama. Mladi, raznog uzrasta i obrazovnog nivoa, imali su priliku da se tokom četiri meseca upoznaju i druže na zajedničkim radionicama i da saznaju nešto više o svetu stripa.
     U osmišljavanju rada na temu interkulturalnosti pomogli su im Radmila Gošović i Branislava Pokrajac, facilitatorke za interkulturne programe i Vladimir Vesović, likovni umetnik (stripar, ilustrator, scenarista). Mladi su podstaknuti na razmišljanje o pojavi različitih kultura, učili su o razvijanju scenarija na kome svaki strip počiva,  predstavljanju karaktera, upoznavali su se sa raznim umetnicima i njihovim iskustvima.
     Nakon glasanja u kom su mogli da učestvuju svi preko fejsbuk stranice ,,OKO NAS’’ i Informacionog centra Evropske unije od 1. do 28. aprila, kao i glasanja našeg stručnog žirija, na svečanom otvaranju izložbe 10.juna, biće proglašeni pobednici i dodeljene nagrade.
     „OKO NAS“ je neprofitabilna organizacija osnovana 2011. godine u Beogradu s ciljem da se iniciraju i realizuju projekti na polju interkulturnog dijaloga, boljeg razumevanja i delovanja ljudi različitih kultura u raznim oblastima života. Osnivači Udruženja su žene sa „Balkan-Background“-a, koje su, živeći  i radeći u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Srbiji, same praktikovale interkulturni dijalog i tako stekle potrebno znanje za interkulturnu kompetentnost. Rad Udruženja je bez političke, religiozne ili neke druge povezanosti i bazira se na pravilnom shvatanju različitosti i istovetnosti kultura u duhu poštovanja i tolerancije.
        Projekat ,,Moj, tvoj, naš svet’’ podržali su Hemofarm Fondacija, Velexfarm, Info centar Evropske unije i Izdavačka kuća ,,Pčelica’’, a ako i vi želite da ga podržite, kontaktirajte nas na sajtu: www.okonas.org.rs.

Press: Komiko

     Poštovani čitaoci, 

     sa velikim ponosom i zadovoljstvom obaveštavamo Vas da od 10. juna 2013. godine pokrećemo pretplatu za naše novo izdanje na kom već dugo radimo, omnibus Danijela Žeželja, knjigu koja obuhvata prva njegova četiri strip albuma - Ritam srca, Sun City, Sophia & Rex.
     Ova četiri možda i najpoznatija grafička romana Daniela Žeželja, jednog od najcenjenijih savremenih autora strip sa ovih prostora koji danas živi i radi u Bruklinu u Njujorku, objavljena su u malim tiražima u albumima mekih korica pre dvadesetak godina i danas su prava retkost.
     Iz tog razloga, naše je zadovoljstvo još veće što smo us-peli da napravimo ovaj projekat gde će sva ćetiri prva Žeže-ljeva bisera biti objavljena u reprezentativnom, definitivnom formatu, u jednoj knjizi, na 256 strana, velikog formata i u tvrdom povezu.
     Ova jedinstvena knjiga biće objavljena u ograničenom tiražu i neće ići u našu redovnu distributivnu mrežu po knjižarama, već će se po objavljivanju moći nabaviti isključivo putem pretplate i u striparnicama Darkwood u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i Alan Ford na Novom Beogradu.

     Knjiga u pretplati košta 1800 dinara, i u tu cenu je uraču-nata i dostava kao i, što je već tradicija, i jedan poseban poklon za sve naše pretplatnike.
     Pretplatu možete izvršiti na račun ID Komika 2502060000245780-39, po modelu na linku ispod:
     http://img221.imageshack.us/img221/5448/pretplata.jpg

     Srdačni pozdravi,

     Vaš Komiko

Press: Stripburger

     STRIPBURGER #61 :::
     Blok se je tokrat razširil na sosesko!

     maj 2013, 96 str., 2,5 €
     naslovnica: Bendik Kaltenborn

     Nova številka Stripburgerja je zares nekaj posebnega. Aha, pa smo spet tam. Zakaj pa tokrat, boste rekli? Ker Stripburger še nikoli v svoji dolgoletni zgodovini ni bil tako barvit! Kar je res, je res. Pred vami je natisnjen dokaz.

     Namesto standardnih osmih barvnih strani, jih je tokrat kar triintrideset! Razlog za to je norveški blok, ki predstavlja razvito in očitno barvito stripovsko žarišče, kjer dobrih striparjev ne manjka. Med njimi so tako stari kot novi znanci naše revije: Jason, Bendik Kaltenborn, Lars Fiske, Kristoffer Kjølberg, Christopher Nielsen, Anna Fiske, Inga H. Sætre, Sindre W. Goksøyr in Martin Ernstsen.

     Pomesti smo torej morali ostale stripovske prispevke v naslednjo številko in pustiti prostor severu. Blok se je razširil na sosesko in temu primerno dolg je informativni tekst o norveški stripovski sceni, ki ga je spisala novinarka in prevajalka Erle Marie Sørheim.

     A ne skrbite, naše mesto je kljub temu še vedno multinacionalno: slovensko bero nosita Martin Ramoveš in David Krančan, britansko zastavo vihti Alex Potts, švedsko/nemško navezo zastopa naš stari znanec Lars Sjunnesson z že tretjim delom mini serije o barabi Åkeju.

     Poplavi v mestu dobrih stripov so podlegli tudi teksti. Teh je manj, nadaljuje se teoretična rubrika Raz, dva, strip!, v čast nam je bilo intervjuvati norveškega stripovskega nomada Jasona.

     Za nameček je tu, kot vedno še domačijsko-svetovljanski venček recenzij, ki so ga spletli naši redni recenzenti Ana Bogataj, Gašper Rus in Koco.

     Barvit pozdrav!

Piše: Vjekoslav Đaniš

      ALEM ĆURIN INTERVIEW - EGOSTRIPER 10

     ■ Tvoji stripovi su uglavnom izlazili u tiskovinama koje su bile nedostupne običnim čitaćima stripova pa si unatoč godinama i brojnim neobjavljenim ali i objavljenim tablama ostao gotovo nepoznat među tom publikom. Stjecajem okolnosti ili igrom sudbine, časopisi koji bi objavili tvoje stripove ubrzo bi se ugasili, jedan od njih je i Skipper News!? Tamo su i u nastavcima objavljivao „Baladu o suvome moru“!?
     – Da, tako ispada. Većinom su to bili časopisi za kulturu ili, pak, zbirke priča gdje bi znao ubaciti svoj strip. A ovaj kojeg spominješ, Skipper News, bio je namjenski časopis, na engleskom jeziku. Dijelio se uglavnom stranim turistima, bio je distribuiran po kruzerima preko turističkih agencija. Kako je kod nas ljeto kako kome, list se ugasio nakon samo tri broja. Zašto i kako? Nemam pojma. Četvrta tabla ostala je na suho, u stilu naslova.
     Nikad više ni glasa ni daha od izdavača i glavnog urednika, Joška Radića i Rene Bakalovića, od kojih je ovaj prvi moj stari prijatelj, te mi se zato i obratio neka mu ponudim svoj strip, onako malčice puknut po mome, samo da je tema more.
     Nije trebalo dvaput nagovorati ribu u more, pa sam se uhvatio i nanovo počeo crtati „Boladu o suvome moru“, prvi nastavak o glavonji Congu što je izašao u drugome Torpedu, no kako je to baš neprevediv naslov, preinačili smo ga u Baladu...
     Na nepredviđeno brzom kraju balade, shvatio sam da je sve bilo besplatno, naime ostao sam bez celera jer me isti nisu nikada našli, a kamoli potražili.

     ■ Porijeklom si s Hvara, a kao da si rođen na njemu, uvijek mu se vraćaš. Čak i u tvojim stripovima, tvoji junaci koriste lokalni jezik, vraćaš se korjenima. Svjež primjer je „Bevanderman“ koji je izašao prošle godine. Ali izgleda da je opet riječ o jednokratnom poduhvatu!?
     – „Fak levonda – drink bevonda!“, uzviknuo je starogrojski (Stari Grad na Hvaru – op. A.) šaljivđija i ljubitelj vinske kapljice, pred mojim najavnim plakatom filma o Levandermanu, jelšanskom kostimiranom junaku. Ideja je pala u mah. Stari Grad uzvraća udarac Jelsi, tako što će stvoriti svog kostimiranog strip junaka – Bevandermana. Lika niklog s prvim trsom vinove loze, što su je stari Grci zasadili u polju drevnog Farosa, te se provlači kroz vjekove u raznim oblicima do danas. Živi vječno odkad je loze i trajat će isto toliko. Tako je zamišljeno.
     No život ne pita za mišljenje. Dok sam na svojoj crtačkoj dasci risao prvu veliku epizodu o Bevandermanu, stigla je vijest kako je glavni akter, onaj šaljivđija od dobre kapljice, dobri duh Staroga Grada, Sibe Mićo Silić, po čijem liku i tijelu je stvoren Bevanderman, nažalost umro.
     Nije mi bilo druge, već sam prekinuo rad na velikoj epizodi i uhvatio se manje, koja će biti zgotovljena na vrijeme i prezentirana u noći posvećenoj Sibetu Bevandermanu. Završio sam je u mjesec dana, no kako su obećani sponzori izostali, sve sam go vinar, i to bogat, izdao sam taj mali album, više singlicu, kao samizdat. Nažalost, Sibe je zašao pod ploču da bi ja ušao, napokon, u korice.
     Ove su godine, svi se pravdajući restrikcijom, krizom, što li, nanovo odbili financirati taj započeti poduži projekt i time onemogućili nastavak priče o Bevandermanu. Bogami, od ove godine grlim i ja restrikciju, pa se držim one Ostapa Bendera, „ideje moje – benzin vaš“, ne može više besplatno ništa. Kasno je za ljubav.
     A što se tiče posla, pregovarat ću ove zime sa starogradskom općinom neka bude jedan od financijera te opet pokušati udobrovoljiti vinare. Ipak je taj strip projekt reklama i za sam gradić Stari Grad, a o vinarima da i ne govorim. Ufam se da će Bevanderman projahati na svom žutom biciklu kroz bar još dvije knjižice.
     Da, vraćam se otoku, pravdajući se i tješeći kako moje korjene oplahuje samo more, što u biti i jeste istina. No ta je priča iz stripa za kraj ovoga razgovora, kako smo se dogovorili..
     Kažeš da Beavanderman koristi lokalni jezik. A kojim drugim jezikom da odsviram taj otočki blues i jazz?

     ■ Prebacimo se u današnje vrijeme. Spomenuo si da zadnjih dvadeset godina ilustrirane knjige nisu u modi. Valjda si zato odlučio napraviti svoju, kako je Lucić lijepo nazvao, stripovnicu „Egostriper“. Početna ideja je bila napraviti knjižicu džepnog formata, u okviru biblioteke Machu Picchu, s kompilacijom tvojih eseja o stripu koji su do tada bili razbacani po raznim novinama i časopisima, između ostalog i u Kvadratu. Za neupućene, ispričaj kako je knjižica prerasla u bogato ilustriranu stripovnicu velikog formata?
     – Valjda si shvatio da nisam od džepnog izdanja (hahaha...!). Ne možeš mene zbiti u zadate limite. Nisam ja za format kuharice, više ti dođem kao huriccan.
    Kod mene je ideja samo sjeme, kapisla, kako bi se ono reklo, a ne nešto što je završno i zadato te definirano. To je korjen iz kojega buja, dok djelo, u ovom slučaju knjiga eseja o stripu, cvjeta. Nikad unapred ne znam odrediti, ovo će biti toliko i toliko, strip će imati toliko i toliko strana, jok, već se prepustim da me kreativna bujica ponese (najčešće raznese – hahaha...!).
     Zato mi je smetala zamisao da u rečenoj knjizi likovni dio bude samo vinjeta, nečitka pasica ili kadar, načisto da se zadovolji forma, kao što je uobičajeno u takvim esejističkim tiskovinama, već sam poželio da strip bude integralni i, što je bitno, podjednako čitljivi dio knjige, možda i važniji od mojih reminescencija na tamo zadane strip naslove. To je knjiga o stripu pa kako da ga u njoj ne bude, pogotovo onih meni jako bitnih klasika, onih istih za koje sam inbazdan (prišiven) već više od pedeset godina, a većini stripoljubaca nepoznatih. Zato su u njoj kompletne epizode E. T. Coelhovog „Davyja Crocketta“ i F. Godwinovog „Rusty Rileya“ iz Kekeca, ili desetak tabli neponovljive G. Herrimanove „Krazy Kat“ ili pak veličanstvenog W. McCayovog „Malog Nema“. Nema se gdje s tim sresti današnja strip publika te sve ovo vjerojatno ima priliku vidjeti po prvi put, ali, zasigurno, i posljednji put.
     Htio sam ovom knjigom pokazati, kako pričama, jer sve su to priče ustvari o meni, tako i izborom stripova i ilustracija, zašto pripadam stripu, pak i zašto sam sâm strip sâm – bez obzira što drugi o tome mislili. Sam izbor naslova striparnice – Egostriper, govori tome u prilog.
     Pusti, ne mogu ja sad govoriti o svojoj knjizi. Tek da sam više nego zadovoljan njome. Da smo napravili jako dobar posao. To da, i to da sam ovom knjigom počastio samoga sebe, slaveći sam strip, kao višak vlastitog života.

     ■ Naslovnica za knjigu „Egostriper“ nastala je ranije nego smo i pomišljali na knjigu i na neki način tvoja je posveta strip autorima koji su nas napustili!?
     – Svako prijevozno sredstvo, u garantnom listu, ima rubriku kojom se oslobađa krivnje ako ubije svog vozača, suvozača, putnika ili nosača prtljage. Šverceri nisu ubrojivi na toj listi putnika.
     Tako i strip, mislim, kao prijevoz. Primijetio si, tamo gore piše egida – strip ubija!
     Oni koji se švercaju u i kroz strip, te nebitne gubice, su pošteđene takve sudbine. Oni samo muzu radnu i zanesenu snagu na pravdi stripa, pa peru svoja dlakava jaja u nekakvom plastičnom bazenu, štopajući odvod, dok marva krivi kičmu nad crtačkom daskom.
     Biti profesinalnim crtačem ili autorom stripa je ubitačan posao. Taj ego manijak, zvan profesionalni strip, je nemilosrdna i pogrebna industrija, gotovo porno. Svjedokom sam, a bit će i meni svjedoka, kako su svi moji uzori, učitelji, svi dragi i obožavani striperi odavno, odnedavno, a i do malo mrtvi.
     Spisak je, u ovih pedeset i koliko godina, enorman, naročito se u zadnjih par godina okitio imenima kapitalcima. Frazetta, Spisak je, u ovih pedeset i koliko godina... kapitalcima. Frazetta, Jeffrey Catherine Jones, Al Williamson, Moebius, Kubert, Toppi, Beker... ostaje samo psovka.
     Kako zaustaviti niz?
     Ne znam odgovor na to pitanje, ali se samoj nemilosrdnoj činjenici, zvanoj život stripera, pišam u čašu gdje čuva zube. Nemojte piti iz moje čaše!

     ■ Posebno za ovu knjigu nacrtao si i jedan strip pod nazivom „Četvrtak“. Čini mi se dosta opuštenije crtan i nekako se grafički razlikuje od tvojih ilustracija, kao da i crtežom sugeriraš nostalgiju za prošlim vremenom!?
     – Knjigu otvaraju tri table Četvrtaka koje prikazuju proljeće i ljeto, prosto, čisto i jednostavno, na pravdi djetinjstva i mojedobno dječjih stvarnih heroja – strip ju-naka. Četvrta i zadnja tabla (a od koliko tabli da bude strip zvan Četvrtak, nego od četiri) zatvara knjigu i predstavlja jesen, s dosta samoironije, priprostu prolaznost o kiši, kapanju i prostati, naprosto opušteno pomirenje s vlasti-tom sudbinom. Nikakav bunt, art, čak ni krik jer je cirkl, krug, ciklus zatvoren. Samo naklon i zahvala stripovima kojima sam bio svjedokom, pred zastorom (možda popi-šanim) što se spušta.
     Cijela je knjiga uzdizanje nostalgije, pa je i stripić kojeg spominješ, reminescencija nad, ne tako davnom, boljom prošlošću. To je meko ukoričeni papir koji priča o nedostajanju.

     ■ Prava poslastica i izvanredan završetak je zadnji prilog u „Egostriperu“ naslovljen „Val i Vjetar“, bogato ilustriran na nekih sedamdeset stranica a posvećen nikom drugom nego velikom Hal Fosteru. Uz pohvale kompletnoj knjizi, za „Val i Vjetar“, naša poznata književnica Nada Gašić kaže da je trebao biti samostalno ukoričen kao novela ili roman!? Samo ti i ja znamo da je on trebao biti u nešto skromnijoj verziji objavljen u Kvadratu ali je u nastajanju prerastao u nešto sasvim drugo. Možda je ipak trebao biti roman!?
     – Eda, zamolio si me godinu dana ranije da ti napišem nešto o Haroldu Hal Fosteru, za Kvadrat. Pravo da ti rečem, uhvatila me je muka, nikako nisam znao kako početi, kako se postaviti da uhvatim malo vjetra u jedra zadane teme. Muka mi je bila i zato jer je to trebao biti obračun s ocem, s Fosterom, strip-ocem, koji mi svih ovih strip godina čuči na ramenima i ne da mi mira. Strpljivo čeka da vrisnem il' svisnem. Izbor je moj.
          Godinu dana kasnije, jedan drugar iz otočkog ljetnog djetinjstva podsjetio me je da su me tada zvali Vitar. To sam zgodno povezao s tim što su Foster i moj nono, otac od matere, rođeni istoga dana iste godine, gotovo „blizanci“, s tim što je njegov pravi brat blizanac nestao tokom prvog svjetskog rata u prostranstvima kanadske tajge. Možda se i sreo s Fosterom, u to doba, zašto ne.
     Tako sam imao okidač koji mi je zapalio maštu te skromna verzija nije dolazila u obzir (hahaha...!).
Lipa moja Nada Gašić, ona mene puno voli, kano pisca i ilustratora, pa joj se čini da je sve to sjajno. Volim i ja nju, naravski.
     Novela, ili roman – sam za sebe? Ne znam ti odgovor na to, al' da sam se pošteno odužio Fosteru, u to sam siguran. A i zaslužio je. Di neće.

     (nastavit će se)



(Interview je originalno objavljen pod naslovom:
Alem Ćurin - Strip kao višak života,
„Kvadrat“ br. 26, Bizovac, studenoga/novembra 2012)

Press: Veseli četvrtak

Mister No #38: Kolorado Bel piše: Mauro Boselli crta: Alfonso Font Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Press: Drugi ugao

     ZBiRKA od 10. juna na svim kioscima

     Izdavačka kuća “Agarthi Comics” iz Sarajeva, u saradnji s udruženjem “Drugi ugao”, predstavlja prvu antologiju bosansko-hercegovačkog stripa zanimljivog naslova ZBiRKA.

     Radi se o prvom takvom izdanju koje okuplja 27 bh. strip autora i autorica u jednoj knjizi. Objavljeni stripovi su pristigli 2012. godine na konkurs udruženja “Drugi ugao” na temu “Život koji živim”, te na nagradno takmičenje za najbolju strip pasicu Red Bull Stripoteka.

     Knjiga ima 134 stranice ispunjene stripovima sljedećih autora i autorica: Ervina Muftić, Haris Varajić, Velid Agović, Milivoj Kostić, Mirza Latifović, Admir Delić, Aida Fazlić, Damir Ruvić, Esmir Prlja, Enis Čišić, Saša Perić, Nina Međedović, Maja Međedović, Irina Bošnjak, Kostja Ribnik, Ella Gal, Kemal Konaković, Vedad Šabanadžović, Merima Orman, Filip Andronik, Miroslav Slipčević, Zdravko Cvjetković, Sara Lerota, Alen Ibrelić, Senad Mavrić, Dženis Avdić i Ensar Hadžić

     Urednik izdanja je Emir Pašanović, naslovnicu je ilustrirao Zdravko Cvjetković, a prelom i dizajn logoa je uradio Mirza Latifović.

     Svi zainteresovani ovo izdanje mogu kupiti u strip knji-žari Agarthi Comics u Sarajevu (Mula Mustafe Bašeskije 63) ili naručiti svoj primjerak putem web shopa
www.stripovi.ba.

      Stripovi će se pojaviti u toku naredne sedmice na bolje opremljenim kioscima širom Bosne i Hercegovine po cijeni od 7 KM.

_____
Više informacija možete dobiti
na telefon +387 (0)63 157 500

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Veseli četvrtak

Mister No #46: Makao piše: Luigi Mignacco crta: Marco Soldi Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Zdravko Zupan

     PREMINUO RATOMIR PETROVIĆ RACA

     Strip scena u Srbiji ostala je bez još jednog poznatog crtača - Ratomira Petrovića  Race. Otišao je kao što je i živeo, tiho i nenametljivo, i zato ova tužna vest  stiže  sa velikim zakašnjenjem. Raca je, naime, preminuo 11. marta prošle godine u 71. godini života. Sahranjen je u krugu porodice na beogradskom groblju Orlovača.

     Ratomir Petrović Raca rođen je 16. februaraa 1942. godine u Gračanici na Kosovu. Pohađao je Srednju školu za primenjenu umetnost u Peći. Crtanjem stripova počeo je da se bavi u ranoj mladosti, a pažnju javnosti na sebe je prvi put skrenuo 1963. godine učestvujući na strip konkursu Plavog vjesnika. Negovao je kako realistički tako i karikaturalni stil. Samostalno i kao član strip grupe Beogradski krug 2 učestvovao je na mnogim izložbama stripa u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.
          Prve stripove publikovao je tokom 60-tih godina u prištinskim dnevnim listovima na albanskom i srpskom jeziku Rilindja i Jedinstvo. U Rilindji je objavio naučno fantastični strip  “Metana”, jedan krimić pod naslovom Kidnapimi i pomorski strip iz NOB-a Bijt e Detit. Godine 1969. Raca i scenarista Dimitrije Šućin realizovali su za kratkotrajnu edicija Rilindje, ABC strip, stripove Hakmarresi, Tradhetari, Kurtha, Eranda i Alma.

     U Jedinstvu, dnevnom listu na srpskom jeziku obradio je poznate bajke i narodne pripovetke Toma Palčić, Biberče i Ero s onoga svijeta; pored toga nacrtao je jedan naučnofantastični strip Izlet u svemir, kao i nekoliko stripova iz NOB-a prema svojim scenarijima: Odred smelih, Bombaš Marko, Zadatak je izvršen, Napad na Rajlovac, Heroji piloti i dr.

     Godine 1967. postaje stalni saradnik Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca. Asistirao je Desimiru Žižoviću Buinu na nekoliko desetina svezaka stripa o Mirku i Slavku u ediciju Nikad robom. U svojoj dugogodišnjoj karijeri sarađivao je sa raznim scenaristima, a ponekad se i sam oprobao na tom polju. Prema scenarijima  Lea Korelca radio je na serijalu iz NOB-a VOS; sa scenaristom Bobanom  Kneževićem objavio je nekoliko epizoda naučnofantastičnog serijala Jason u Vjesnikovom RS magazinu, odnosno Našem stripu; u Našem stripu mu je odštampan i strip Stravični let (autor scenarija Bojan M. Đukić); pored toga za Vjesnik je u saradnji sa bratom Georgijem Petrovićem nacrtao preko hiljadu tabli licencnog stripa Tom i Džeri; u Kekecu je po scenariju Dragoljuba Dragana Savića objavio vestern Maršal Dover, a po scenariju Cirila Galea istorijski strip Pustolovine viteza Goražda. Krajem devedesetih sarađivao je u zabavniko Vrelo u kome je objavio karikaturalni strip Saša, Raša i Gaša i strip o devojčici poznavaocu borilačkih veština Sanja Karate. Pored pomenutih izdanja stripovi su mu izlazili i u Dečjim novinama, Juniorskom strip albumu, Frontu, Vidicima i drugim listovima.

Piše: Saša Paprić

    Još jedna najava: KORDEJ U VUKOVARU

     Udruga StripOs, Ministarstvo kulture RH i javna ustanova u kulturi Hrvatski dom Vukovar organiziraju izložbu stripova i ilustracija Igora Kordeja. Otvorenje je u petak 7. lipnja 2013. s početkom u 19,00 sati. Postav će biti dostupan sve do 22. lipnja 2013. Za neupućene, Igor Kordej rođen je u Zagrebu 1957. godine, te velikoj konkurenciji unatoč, slovi za vodećeg domaćeg strip-autora. Startao je unutar strip-grupe Novi Kvadrat koja je s radom počela 1977. godine, a u tom strip-thanku su također bili Mirko Ilić, Radovan Devlić, Joško Marušić, Krešimir Zimonić, Ivan Puljak, Nikola Konstantinović, Krešimir Skozert i Ninoslav Kunc. Karijera se kreće uzlaznom putanjom te se stripovi i ilustracije Igora Kordeja objavljuju u Europi, SAD-u, Kanadi i Južnoj Americi. Proboj na tržište SAD-a kulminira radom za Marvel, DC Comics i Dark Horse Comics.

     Nakon zasićenja s dehumaniziranim američkim izdavačima, 2007., diže sidro iz „Novog svijeta“ i vraća se u Zagreb te ubrzo počinje raditi za francuske izdavače. Ali ne za Les Humanoïdes Associés, već za Delcourt i to serijale „Tajna povijest“, „Srce bitaka“, „Kelti“ i „Taras Buljba“.

     Uz to, aktivni je sudionik domaće strip-scene pa tako sudjeluje na strip-festivalima kao glavni gost, ali i posjetitelj, te se s vremena na vrijeme odazove na postavljanje svojih radova u vidu izložbe. Tako i ovaj put, u Vukovaru, publika će imati priliku vidjeti svojevrsni retrospektivni presjek radova od sredine 70-ih godina prošlog stoljeća naovamo, od najstarijih, preko radova nastalih tijekom ratnih 90-ih godina, pa do nekih najrecentnijih. 

     A od recentnijih stripova Igora Kordeja valja izdvojiti serijal „Teksas Kid“ koji izlazi u odličnoj zagrebačkoj „Strip reviji“ gdje je Kordej član uredništva. Također, serijal se može pratiti na engleskom, francuskom i hrvatskom putem portala Activate comix. Što je vrlo pohvalan pristup. Serijal je strip-adaptacija izvorne priče Darka Macana, objavljene u zbirci „Teksas Kid (i još neka moja braća)“. Knjiga se također može pročitati putem portala Elektroničke knjige. Pa tako pohvala i za Macana.

     Može se zaključiti kako su radovi Igora Kordeja više nego dostupni, elektronski, papirnato, a bome i kroz izložbe. Što se tiče papirnatih izdanja knjižnice imaju dobru ponudu Kordejevih strip-albuma ali i u strip-knjižarama te, ukoliko je distinkcija potrebna - „običnim“ knjižarama može se naći štošta za kupiti.
          Što se tiče preporuka, iako nije izgledno da će biti nastavljen, prvi dio „Tarasa Buljbe“ je definitivno prava stvar za pročitati. Sam književni predložak u kojem se radnja vrti oko ratobornih Kozaka kojima, netom nakon što su se jedva obranili od mongolskih hordi, prijeti ekspanzionizam tadašnjeg poljskog kraljevstva. Kada Kordej crta stepu čitatelj ima dojam kao da je i sam tamo, dakle dio priče. Alternativno, prije tri godine je izašao strip-album biblioteke Kvadrat „Kordej&Django u Zoni Sumraka“ što je isto još jedan praznik za oči. 

     Valja spomenuti kako će i sam autor skoknuti do Vukovara na otvorenje pa će publika imati priliku i osobno upoznati, iako je nezahvalno kategorizirati s pridjevom „naj“, ali ipak sudeći prema tekstu „Dvadeset i pet Kordejevih trikova“ Darka Macana, najboljeg hrvatskog crtača stripova, ikad! Uzevši, kako piše Macan, a u suglasju s Iztokom Sitarom: „Kad se gleda kombinacija znanja, umijeća, truda i strasti nema mu ravnog.“

     Je li tomu tako? Čitatelj može svoje mišljenja izgraditi i putem ovih nekoliko fotografija izložbe koje je za potrebe ovog teksta fotografirao vukovarski strip-crtač Nenad Barinić. No ipak, bilo bi najbolje doći u Vukovar na otvorenje, koje Vukovarsko pivo, a zatim, priča se, ima i neka utakmica ali to je manje bitno kada su tu stripovi. Vidimo se u Vukovaru...

Press: Crna ovca

     PROMOCIJA STRIPA I KNJIGE U CRNOJ OVCI.

     U četvrtak 6 juna u 19 časova (Crna Ovca, Kralja Aleksandra 10/I sprat) imamo čast da po prvi put pred-stavimo novosađanima strip ZERB Opsada Beograda! Autori su pisac Radomir Miljojković a strip je nacrtao Stevan Đaković. Izdavač je Prometej Novi Sad.

     Tema ovog dela je smeštena u doba Austrijsko Tur-skih ratova krajem 18 veka gde je uloga srpskih šajkaša u oslobođenju Beograda od Turaka predstavljena na jedan veoma zanimljiv i upečatljiv način dosledan istorij-skim izvorima.

     Nakon promocije stripa predstavićemo i knjigu Šajkaški bataljon autora Stevana Slavnića koja je poslužila kao istorijska potpora nastanku stripa.

     DOBRODOŠLI

Piše: Vjekoslav Đaniš

     ALEM ĆURIN INTERVIEW - EGOSTRIPER 9

    ■ Uz poznate svjetske strip autore često spominješ i našeg Maurovića. Čak si započeo i nekoliko stripova tematski vezanih za njegove poznate junake. Riječ je o stripovima Deveti život Staroga Mačka i Polagana smrt Staroga Mačka. Koliko znam, Maurovića si upoznao i osobno!?
    – Andrija je također samostojeće čudo, a i, po sebi samome, samo čuđenje u svijetu (svjetskog) stripa. Najveći talent, ujedno i autor, jer njegov je virtuozni rukopis refleks neponovljivog genija medija, bez obzira što je cijeli život bio najamnik, a možda baš i zato, mrzio je medij što je od njega učinio netamneću zvijezdu, on koji je bio i drugo ime samog medija na svim ovdašnjim prostorima.
    Prosipao je svoj talenat po hameru misleći više, u to vrijeme, na seks, opijate i tulumarenje, nego na sam strip, iako je svoje odradio na vrijeme, pa čak i ranije od ugovorenih rokova.
     Moj naklon je do poda samoga.
     Pitao me pijem li, jebem li, pušim li. Bilo je proljeća 1978. godine – dovukao sam se do Pantovčaka, u namjeri da mu pokažem svoje table PPS-a. Zaustavio sam ga prije toga u gradu i zamolio za randevu. Pristao je. Volio je kad mu pristupaju mladi, prepoznaju ga i pitaju za savjet.
     Na prva dva pitanja odgovorio sam mu potvrdno. Prije toga je komentirao Pučane i ogadio ih. Kopiraš me, kradeš od mene, rekao je. Ti si još jedan od onih što se hoće ogrebsti o mene, a bit će i ti želiš ukrasti koji moj strip original kao i ovi Ilići, Kunci ili kako se sve zovu, nastavio je. Ostao sam zabezeknut. Nimalo pedagoškog nije bilo u njegovom obraćanju. Još piješ i jebeš, ti si ološ, dodao je. A kad sam mu rekao kako ne pušim, smirio se te me otpratio s riječima, napokon nešto pametno od tebe mladiću, iako, moram ti to reći, ništa neće biti od tebe.
     Nije me uznemirio njegov osoran ton, dapače. Strmopizdio sam se ulicom, pucajući od smijeha. Znao sam da je sve to krinka, sva ta njegova buka i tobož bijes, samo vapaj usamljena čovjeka željnog pažnje. Bio sam ponosan što me je primio u svoj skromni dom koji je sav davao na petrolej i prezrelo povrće. Rekao sam sebi, o da mi je biti jednoga dana kao i on.
     Da su me toga dana primili on i Foster i Raymond i Godwin te me ogadili u kvartetu, otrpio bi sve to, počašćen njihovom blizinom, no ne bi nimalo takla njihova prodika, nasmijao bi im se te ih poslao u kurac, jureći niz vlastitu strip padinu. Što ti je mladost.
                      Samo veliki pustolov vedrine, kao što je bio Fra-Ma-Fu, može nadjenuti svom liku ime Polagana Smrt, možda najveselijem i najduhovitijem liku u povijesti stripa s ovih prostora. To ime je čista zajebancija jednog velikog zajebanta, kakav je bio Franjo Fuis. Vani, ma i kod drugih autora domaćih, takvim imenom bi krstili obaveznog negativca, a ne lika s kojim su se inficirale i identificirale generacije ljubitelja stripa ovdašnjih. Uvijek sam ga više volio nego Staroga Mačka.
     Nekako mi je došlo da sam napravim posljednju pustolovinu Staroga Mačka, bez obzira što se njegova zadnja Fuis/Maurović epizoda baš tako zvala (mi smo je znali kao Tvrđavu smrti, po Lykosovom reprintu iz 1962. godine). Onako na svoj način.
     Pofalilo mi je njegovo završno jahanje ka horizontu, zamišljeno kao stapanje lika i zamišljene crte. Pa sam to podijelio u dvije epizode. U prvoj, Deveti život Staroga Mačka, Old Micky stvarno biva zatočen u tvrđavi smrti, lažno optužen za pedofiliju i ćedomorstvo. Njegov drugar, Polagana Smrt, izjedan je sumnjom jer nije načistu da li je stari jarac baš skroz naskroz nevin, no ipak ga uspijeva osloboditi pod vješalima, uz puno šore i šege i pucanja, te odlaze iz priče bez da pravi krivci budu pronađeni i kažnjeni, tako pitanje krivice ostaje otvoreno, pače javlja se i sumnja da je naš junak bio optužen ne samo na pravdi Boga.
     U tom bijegu iz zatvora, Stari Mačak prošao je neozlijeđen, dok je pjesnik ranjen.
     U Polaganoj smrti Staroga Mačka, Old Micky vuče ranjenog prijatelja na improviziranoj indijanskoj ležaljci, prikačenoj za Tulipana (pjesnikov konj, za one koji ne znaju), kroz bespuća prerije, izbjegavajući potjeru. Njihov odnos vrlo je zategnut; jedan drugom ne vjeruju te se međusobno optužuju. Usprkos tome Stari Mačak pokušava ispuniti želju pjesnika na samrti, nek' bude pokopan na specijalnome mjestu, i tu doznajemo pravi identitet Polagane Smrti i zašto se njegov konj zove kako se zove. Međutim, kada Tulipan nastrada od zmije, njihovom zajedničkom putovanju dođe kraj. Malo zatim i Polagana Smrt se pridruži svome konju da zajedno jašu Vječnim lovištima. Old Micky nastavlja sam, natovaren jednom čudnom vrećom. I kad se je već oslobodio potjere, iz nigdine ukazuje se Andrija s Penelopom (pjesnikova papiga – op. A.) na ramenu i ... E, neću reći kraj. Neka to ostane moja mala tajna, možda to realiziram jednoga dana.
    Čista je floskula da je Andrija crtao Staroga Mačka po liku svojem u dalekoj budućnosti, kada i on jednom bude star. Taman posla. Maurović nije volio svoje strip junake – smatrao je da su mu oni uništili (štafelajsku) slikarsku karijeru. Pred kraj života naprosto ih je mrzio, pa se s takvim mislima javlja u nekim mojim strip pričama. A ima ih više.

     ■ Iako si rekao da si završio s Francuzima, ipak im se stalno vraćaš. 2002. radiš probne table stripa Sniper za Delcourt, po scenariju Gorana Škrobonje. Kako je došlo do ovog projekta, o kakvoj je tematici riječ i zašto nije prošao?
     – Krivo si informiran, oni se vraćaju meni. Jedino sam se jednom samoinicijativno javio u Mosquito, pošto oni objavljuju već gotove priče, i to uglavnom cb, te sam se ponadao. Svi ovi drugi kontakti krenuli su s francuske strane.
     Sve je započelo 12. 4., e sad, da li 2002. ili 2003., malo mi je teže s ove distance biti toliko precizan, ali da je bio 12. travnja, znam sto posto, jer pamtim sve datume iz djetinjstva, a taj je jako bitan i urezan mi je u dječje pamćenje zauvijek, pošto se toga datuma Gagarin uspeo do najviše točke dokle je do tada stigla ljudska guzica. O sretnom poklapanju datuma sam razmišljao na sastanku u, sad već bivšem, hotelu Split, očekujući, valjda, i vlastito lansiranje put strip svemira.
     Toga dana bili su, naime, pozvane sve raspoložive splitske strip snage na druženje s dvoje Delcourtovih agenata, u toj, danas nepostojećoj, zgradi. Skupilo se nas petnaestak – Boris Talijančić, Nikola Listeš, Siniša Ercegovac, Damir Ercegović, Damir Žitko, ja i još desetak mladića. Izgledali smo kao na regrutnom pregledu, čekajući da nam, francuski lovci na talente po bivšoj Jugi, udijele pomazanje i blagoslov našem strip talentu.
     To dvoje, vrhunskih svećenika francuskog i nedostižnog nam stripa, bili su Csaba Kopeczky i Thomas Ragon.
     Dva lika što će mi se ukazivati slijedećih osam godina, u različitim intervalima, izbjegavajući jedan drugoga, svaki put u drugačijoj ulozi i s drugačijim „spasenjem“ po moju izgubljenu, neodlučnu i prestrašenu strip dušu, kako su me oni vidili. Pun mi je ku'a' tih „spasitelja“ i tesara mojeg talenta još od 1977., kada mi je profesor s ALU, onaj što nije voli stripove, rekao, primili smo vas kao komad sirovog drva kako bi od vašeg dara istesali lijepi komad namještaja, dok nam vi vraćate tako što svoj skromni talent lijepite uz tamonekibožemesačuvaj strip, umjesto da se prepustite „čistoj“ umjetnosti.
    „Podignite visoko krovnu gredu, tesari“ – zapisano je na jednome mjestu, a ja dodajem, tesari svih fela, stripa i umjetnosti, jer u meni je prostora i previše.
     Nego da se vratim na moj prvi dogovor s Csabom. Uredno sam odradio te četiri probne table Snipera (Snajpera), po predlošku Gorana Škrobonje. Bio je to fragment iz njegove priče Negdje u daljini grmljavina, iz zbirke Šilom u čelo. Riječ je o srpskom snajperisti u Sarajevu, na sami pravoslavni Božić, '93. godine. Kratko, a jako.
     Csaba je odgovorio da se tako više ne crtaju stripovi, da je moj pristup preklasičan (a di si sada, Vjeko?) te to ne prolazi u modernom svijetu stripa za kojim žude francuski konzumenti. I još je predložio da će me ON voditi, učiti kako se danas crta strip, ako dozvolim. Iz čiste zajebancije, ali i znatiželje da vidim dokle može ići debelokožni bezobrazluk samozaljubljenih urednika, izdavača, scenarista, a ovom prilikom, i agenta, odgovorio sam potvrdno. Nakon tog mog maila – muk. Prošla je i koja godina dok mi se Csaba Kopeczky nije opet ukazao, ali ovaj put s novom „idejom“.

     ■ A da čujemo i o tom novom Csabinom ukazivanju i o novoj „ideji“!?
     – Negdje u proljeće 2008. javio mi se s prijedlogom neka se uhvatim rada na stripu Le Souffle du Vent (Dah vjetra). Izdavačima je palo na pamet da istoimeni uspješni balet Stéphane Anière i Martina Le Bretona prebace u medij stripa. Zaposlili su na scenariju Érica Corbeyrana, a Csaba se sjetio mene. Kako i zašto, ne'am pojma. U svakome slučaju, ne zašto što je dobra duša. Okej, napravim probne crteže par glavnih aktera – prođe to u redu. Scenarista je zadovoljan pa mi pošalju da napravim dvije kao uvodne, ali probne table. Napravim i to. Napravim i pošaljem Csabi...i...
          Uzalud sam čekao emajliranog poštara da zakuca na moj virtualni po-box. Poštar s povratnim informacijama nikada nije stigao na moju adresu. Po starome dobrome običaju – Csaba zasere, al' ne potegne vodu.
     Ujesen iste godine, kada sam osvojio grand-prix u Beogradu, ljubazni domaćini su me obavijestili da je među gostima salona i Csaba Kopeczky. Misleći da sam glavna faca te fešte, zaletio sam se pa naglas pred njima komentirao lik i djelo Csabe. Oni su me u čudu gledali. U mojim riječima nisu prepoznali Csabu, njihovog Csabu, spasitelja svekolikih strip talenata s ovih prostora. Stvarno, predamnom, kada smo se sreli, nije stajao onaj isti opušteno zapušteni Csaba, iz sada nepostojećeg hotela, mora biti da je zbrisao s izbrisanom zgradom, već uglađeni biznismen, keramičkog osmjeha i neizostavne cigare. Fanucci kao da je izgubio na visini i bijelo odijelo zamijenio s jeans oblekom, al' ipak je to bio Fanucci, opći dobrotvor. Nije bilo šanse da ga dočekam na stepeništu i uz prigušeno svjetlo mu postavim par obaveznih pitanja koje vape odgovor, a da time ne uvrijedim domaćine. Morao sam odgoditi za neki drugi teren, pa sam mu prepustio da on bude glavna faca, a ne ja.

     (nastavit će se)


(Interview je originalno objavljen pod naslovom:
Alem Ćurin - Strip kao višak života,
„Kvadrat“ br. 26, Bizovac, studenoga/novembra 2012)

Press: StripOs

Piše: Stripburger

     DVE BREZPLAČNI STRIPBURGERJEVI DELAVNICI
     www.stripburger.org

    1.
     Mini Stripburgerjeva stripdelavnica
     O'živela književnost, GALERIJA ŠKUC, Stari trg 21, Ljubljana,
     pon., 17. in torek, 18. junij 2013, 18.30-20.30
     Mentorja: Andrej Štular, David Krančan

     Na kratki dvodnevni delavnici bosta mentorja, stripavtorja Andrej Štular in David Krančan, skozi pogovor udeležence spoznala z medijem stripa. Sledil bo prikaz delovnega procesa, iskanje idej in predlog za kratke stripe. Po pregledu nastalih predlog in idej ter individualni analizi se bo začelo z izdelavo kratkih stripov. Namen delavnice je udeležence spoznati z osnovami stripovskega ustvarjanja in z možnostmi, ki jih ponuja ustvarjanje stripov in izvedba vsaj enega samostojnega kratkega stripa.

     Delavnica je brezplačna. Število mest je omejeno, prijave zbiramo na info@skuc.org
     ali na 01 430 35 30, 01 421 31 42

     2.
     POLETNA STRIPBURGERJEVA STRIPDELAVNICA
     Poletje v MGLC, Mednarodni grafični in likovni center, Pod turnom 3, Ljubljana
     torek, 9. julij 2013: 10.00 – 18.00 (vmes pavza za kosilo)
     sr., 10. julij 2013: 10.00 – 18.00 (vmes pavza za kosilo)
     Mentorja: Andrej Štular, David Krančan

    Dvodnevne Stripburgerjeve delavnice so namenjene začetnikom in nudijo celovit vpogled v stripovsko ustvarjalnost.
     Pod geslom »od zgodovine stripa, jam sessiona do lastnega mini stripa v dveh dneh« bo delavnica obsegala:
     1. DAN: predavanje o stripu in njegovih značilnostih (likovnost, jezik, razvoj - od njegovega rojstva v 19. st. in njegovih predhodnikov t. i. protostripov, do današnjega avtorskega stripa, grafičnega romana in mini albuma); predstavitev delovnega procesa, ki ga strip zahteva: izdelava zgodbe ali dramaturgija, njena vizualizacija, skica, postavitev na stran in izdelava končne različice v črno beli verziji; predstavitev možnosti uporabe sodobnih grafičnih medijev v stripu: od možnosti uporabe sivin, rastrov, barv in končne priprave za tisk; izvedbo jam sessiona, kjer udeleženci izdelajo med seboj improvizirane zgodbe; navodila za domov: skicirati (oblikovati) svojo samostojno zgodbo za mini album;
    2. DAN: pregled nastalih predlog ali idej, individualna analiza in določitev končne oblike za črno belo izvedbo; dokončane stripe natisnemo kot samostojne mini albume, ki jih bo prejel vsak od udeležencev.