Press: Bulevar Book

Press: Predrag Đurić

Press: Grrr! Program

Press: Strip vesti

Piše: Zoran Đukanović

Piše: Ilija Bakić

     Ilija Bakić nas svojim ranije pisanim tekstovima podseća:

     NOVA POTVRDA KVALITETA
     Strip magazin „Tron“ br. 6,
     izdavač „Orbis“ Beograd, 1994.

     Šesti broj strip magazina „Tron“ još jedna je potvrda valjanosti uređivačke koncepcije koju redakcija izgrađuje od prvog broja a glavni urednik Dragan Savić u Uvodnoj reči definiše na sledeći način: „... redakcija teži ka visoko profesionalnom odnosu prema strip kulturi i umetnosti...“ i „posvećuje pažnju obrazovanju mladih koji bi želeli da se jednog dana pojave na stranicama naših izdanja kao strip autori.“
     U skladu sa ovakvom idejom „Tron 6“ predstavlja skup izuzetno kvalitetnih stripova, pre svega mladih domaćih autora te već renomiranih stranaca uz brojne vesti iz celog strip-sveta.
     Broj otvara tragikomična storija „U potrazi za razuzdanim“ koju je po scenariju proslavljenog Abulija nacrtao Darko Perović. Briljantnoj minijaturi o slepcu Tabaniću i bogalju Vidiću po crnohumornom senzibilitetu bliska je priča „Sve kreature, i velike i male“ tandema Oskaribar (scenario) i R. M. Gera (crtež). Priču o medicinskoj sestri diktatoru maestralno nosi Gerina linija.
     Humor je crta koja se provlači i kroz stripove „Svindl“ i „Uvertira“. Dve početne epizode serijala „Svindl“, scenariste Đorđa Milosavljevića i crtača Miroljuba Milutinovića – Brade predstavljaju nam dvojicu lopova gubitnika u Beogradu 1939.g. koji se kreću između svetova sitnih  kriminalaca sa ulice i onih krupnijih zavaljenih u fotelje, i veoma sličnih onima što ih pominju i današnje novine. „Uvertira“ Ivane Filipović pokazuje da od nje, sudeći po ovom prvom objavljenom stripu, možemo očekivati zanimljive i duhovite radove.
     „Posle pedeset godina: Nastavak“ Trošića i Jovanovića zanimljiv je i za ovdašnje uslove redak spoj stripa i poezije (u ovom slučaju T. S. Eliota).
     U odeljku naslovljenom „Media Tron“ predstavljen je Joe Kubert, autor prisutan na strip sceni od 1940-tih. U razgovoru koji je sa njim vodio Nikola Aćin, Kubert priča o svojim počecima, sopstvenom radu i pogledima na strip kao zanat i umetnost. Kao potvrda njegovih reči objavljene su skice  koje je radio za strip „Tor“ odnosno jedna epizoda tog serijala. Ovakvo predstavljanje stvaralaca osim informativne ima i onu već pomenutu obrazovnu funkciju.
     Ostatak sadržaja ispunjavaju pretposlednji nastavak Moebiusove „Hermetičke garaže“ (kojim se objavljivanje ovog istorijski značajnog stripa polako privodi kraju) i 3 table Wattersonovog stripa „Kalvin i Hobs“ koji pleni fascinantnom mešavinom sveta dečije mašte i trivijalne stvarnosti. U pitanju je zaista remek-delo tzv. porodičnog stripa.
     „Tron 6“ je potvrda da ponovo, posle dugo vremena, imamo izuzetan strip magazin pred sobom.

     (1994)


     STARI I NOVI CIKLUSI
     Strip magazin „Tron“ br. 7,
     izdavač „Orbis“ Beograd, 1994.

     Najnoviji broj Strip magazina „Tron“, po rečima urednika Dragana Savića „zaokružuje prvi ciklus u dosadašnjem izlaženju naše, trenutno, jedine specijalizovane strip revije“. Ovo se, pre svega, odnosi na završetak objavljivanja Moebiusove „Hermetičke garaže“, stripa koji je, uprkos svom značaju tek sada, 15 godina po završetku prve verzije rađene za francusku strip reviju „Metal Hurlant“, predstavljen domaćoj publici koja napokon može da uživa u Moebiusovoj blistavoj igrariji apsurda, čiste inspiracije i vrhunskog crtačkog umeća. „Tron“ je ovim svojim potezom ispunio značajnu kulturološku prazninu na ovdašnjim prostorima za šta zaslužuje sve čestitke.
     Druga značajka novog broja „Trona“ je da sadrži čak 2 serijala odnosno nastavke serijala započetih u prošlim brojevima, čime ova za strip bitna kategorija stvaralaštva nalazi mesto i na našoj novos strip sceni. Nova epizoda serijala scenariste Oskaribara i crtača Gere, pod naslovom „Ninja knjigovođa“, kao i prošla „Sve kreature, i velike i male“, sa crnohumornim otklonom nastavlja da gradi priče o netipičnim ubicama. Kuriozum je da u svom najnovijem broju američki strip magazin „Heavy Metal“ (koji važi i za jedan od najprestižnijih u čitavom svetu) upravo objavljuje prvu epizodu ovog serijala. Tako je „Tron“ uspeo da isprednjači i na svetskoj sceni. Drugi serijal „Svindl“ scenariste Đorđa Milosavljevića i crtača Miroljuba Milutinovića – Brade, nastavak je priče o nespretnim predratnim kriminalcima koji, pred početak rata, beže vozom iz zemlje u nove avanture, na radost nestrpljivih čitalaca.
     I priča „Bubbleboy“ Vladimira Stankovskog mogla bi se, takođe, smatrati svojevrsnim serijalom obzirom da se kreće u okvirima jednog posebnog sveta sa razrađenom ikonografijom. Stankovski je autor sa čijim doprinosom domaćem stripu svakako treba računati.
     „Otkud Spilbergu onoliki živi dinosaurusi?“ Bojana Redžića vesela je ali i cinična priča, crtana prepoznatljivim karikaturalnim načinom, o kontinuitetu jednostavnih ali važnih pitanja o dostojanstvu. „Želim, želim, želim...“ Ivane Filipović (debitantkinje iz prošlog broja), uz blagu feminističku notu, takođe rešava dileme višesmislenosti postupanja. Sličan, feministički odgovor daje i strip „Ostavi poruku“ Abulija i Darka.
     „Oklop“ scenariste Đorđa Milosavljevića i crtača Eugena Slavika mistična je priča sa horor završetkom (u maniru  klasične „Zone sumraka“). I „Anobium“ scenariste Nicka Cuti-ja i crtača Alexa Toth-a slične je atmosfere kojoj je dodata i blago moralizatorska nota zaslužene kazne za bahatost.
     „Tron“ u skladu sa svojom tradicijom i namerom da zainteresovanima ponudi nove informacije i izgrađuje više standarde kako kod čitalaca tako i kod autora, donosi intervju sa Simonom Bisley-em, crtačem koji se proslavio stripovima prepunim nasilja u kojima je šepure mišićave kreature. Popularni Biz, pak, veoma trezveno procenjuje svoj rad i radove savremenika odnosno prethodnika koje poštuje ali i odnos umetnosti i posla tj. strip biznisa.
     I na kraju, iako je strip na početku „Trona“, kao šlag na torti, pomenimo Wattersonove „Kalvina i Hobsa“ koji na samo 8 sličica otkriva fantazije malih školaraca, čija se sadržina ne menja iz generacije u generaciju. Ista je situacija sa interesovanjem za strip – i ono postoji u svakom novom naraštaju mladih (i onih koji to ostaju). Pitanje je ko će i kako, koliko kvalitetno to interesovanje zadovoljiti. U ovom trenutku, ovde, „Tron“ taj zadatak u potpunosti ispunjava.

     (1994)

Piše: Irena Jukić Pranjić

     U srijedu 19. prosinca 2012. godine u 19:30 u klubu Velvet (Dežmanov prolaz br. 9) na svečanoj promociji biti će  predstavljen kalendar Tvrtke Markoja koji je za svoju temu odabrao strip-stvaralaštvo žena.

     Tvrtka Markoja, koja posljednjih godina kroz art-kalendare promovira umjetnike/ice  u Hrvatskoj, prepoznala je i izdvojila kao vrijedno upravo stvaralaštvo žena na polju stripa.

     Tako je višegodišnji projekt popularizacije umjetnica stripa, koji sam počela kroz uređivanje antologije «Ženski strip na Balkanu» (Fibra 2010) i realizirala kroz brojne izložbe, promocije, okrugle stolove i tekstove, doživio svojevrsni vrhunac plasirajući se kao prestižan kulturni proizvod čiji je značaj širi od onog koji je do sada imao unutar kruga poznavatelja i ljubitelja stripa.
          Ovaj kalendar potvrđuje kako su se sa margine društvenog prihvaćanja u sam centar pomjerile dvije kategorije umjetničkog stvaralaštva koje se ranije doživljavalo sa rezervom:  kao prvo - stvaralaštvo žena uspjelo izboriti se za poziciju u kojoj je javnost vrednuje kao pozitivno i uspješno, i drugo – strip je prestao biti shvaćan kao jeftin i površan sadržaj te drži čvrst status umjetničke forme izražavanja.

     Ovaj kalendar stoga na odličan način obilježava vrijeme u kojem se nalazi – ne samo brojevima kalnendarija, već i odabirom teme koju predstavlja.

     U kalendaru će na dvanaest stranica biti predstavljen rad dvanaest autorica stripa koje su odabrane između njih tridesetak koliko ih trenutno uspješno djeluju u regiji: Nine Bunjevac, Maje Veselinović, Dunje Janović, Sonje Gašperov, Sare Divjak, Ivane Pipal, Magde Dulčić, Irene Jukić Pranjić, Bojane Dimitrovski, Ivane Filipović, Ivane Guljašević i Helene Janečić.

     Kalendar sadrži i kratke biografije ovih umjetnica, te tekst uvodnika koji je napisao teoretičar stripa Bojan Krištofić nazivajući autorice «istinskim junakinjama domaćeg stripa», nadovezujući se tako na ideju dizajnerskog tima – Božidarke Brnas i Tomislava Kraljevića da autorice prikažu kao heroine čija je super-moć njihov talent. Zbog toga kalendar nosi laskavo ime «Wonder Women».

     više informacija na
     irenajukicpranjic.blogspot.com/...

Press: Art9

Naslovnica knjige o kultnom uredniku Mladenu Bjažiću

     Nova knjiga: STRIPAŠ IZ SJENE (o Mladenu Bjažiću)

     Mladen Bjažić (1924) kao urednik “Pionirske zastave”, “Pionira” i “Petka”, odnosno producent sveski “Snježana i sedam patuljaka”, “Izgubljeni svijet”, “Patuljak Nosko” i “Pinokio” uvodio je strip ranih 50-ih godina XX. stoljeća u novo, socijalističko društvo. Kao urednik legendarnog “Plavog vjesnika” dao je nemjerljiv doprinos pozicioniranju Zagreba (i Hrvatske) kao jedne od tadašnjih europskih strip-metropola. U prvoj polovici 60-ih godina pisao je scenarije za najpopularniji dječji strip tog razdoblja “Mendo Mendović”. Tek pola stoljeća kasnije Mladen Bjažić je doživio da se njegov doprinos na području devete umjetnosti konačno valorizirao i priznao, otuda i nagrada za životno djelo  “Andrija Maurović”.

     Otuda i knjiga STRIPAŠ IZ SJENE, prva te vrste u nas.

     Iz sadržaja:
     Veljko Krulčić: Logističar iz “sjene”
     Božidar Trkulja: “Stripom sam se zarazio u bolnici” (intervju)
     Bordo: „Uvijek me je primao s osmjehom na licu“
     Žarko Beker: „Urednik velikog srca i dobre duše“
     Oto Reisinger: „Bjažiću je bilo stalo da mi strip bude dobar“
     Ivica Bednjanec: „Nije tražio da crtam partizane“
     Jules: „Kao uredniku trebao mu je domaći strip, s domaćim
     likovima i domaćom radnjom“
     Mladen Bjažić – nevidljivi klasik hrvatskog stripa (izložba,
     Šibenik 2010.)
     Darko Kreč: „Venliko vam hvanla!“
     Vesna Dovniković: „Mendo Mendović i ja“
     Danko Oblak: “Priča o Vuletu, gorljivom čitaču stripa”
     Ljerka Krelius: „350.000 dinara za strip“
     Mirjana Buljan: „Dijete – čitalac“
     Mladen Bjažić: „O novinama za djecu“
     Nikola Miličević: „Još nešto o dječjoj štampi“
     Mladen Bjažić: „Iskoristimo strip!“
     Srđa Milić: “Suvremena štampa u novoj školi” (intervju)
     Oproštaj Mladena Bjažića s čitateljima “Plavca”
     Stripografija Mladena Bjažića Stripografija Mladena Bjažića
     Bjažić - Dovniković: “Tajanstveni dvorac” (epizoda stripa „Mendo Mendović“)
     Kazalo

Mladen Bjažić, Fadil Hadžić, Veljko Krulčić i Borivoj Dovniković - Zagreb, 14. svibnja 2009.

          Iz sadržaja posebno želimo skrenuti pažnju na „otkrića“ priređivača knjige Veljka Krulčića (iz studije HRVATSKI STRIP PEDESETIH): novelu „Priča o Vuletu, gorljivom čitaču stripa“ - antistripovskom pamfletu par excellence - književnika Danka Oblaka, koja je u dva nastavka objavljena u dječjem listu „Pionir“ u proljeće 1949, te na pogromaški napad novinarke Ljerke Krelius na strip objavljenog na stranicama partijskog glasila „Naprijed“ 1952. godine. To su dosad apsolutno nepoznate epizodu u povijesnom razvoju stripa u Hrvatskoj i tadašnjoj Jugoslaviji.

     Ukratko, „Stripaš iz sjene“ je knjiga o Mladenu Bjažiću, ali i o borbi za strip u socijalizmu krajem 40-ih i početkom 50-ih godina.

     Tvrdi uvez, 144 stranice, cijena 120 kn. U striparnicama, knjižarama i kod izdavača.

     Nakladnik „Art 9“, www.art9.hr.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Stripburger

     Stripburger 58, dec. 2012, 96 str., 2,5 eur

     Stripburger številka 58 je že na poti do vaše najbližje knjigarne.

     Oseminpetdeseti Stripburger ponuja tako edinstven nabor avtorjev, besedil in dodatnih poslastic, da se zdi, da jih boste le stežka prebavili še v tem letu.

     Že uvodnik je tokrat nekoliko drugačen, saj ga je napisal gostujoči avtor Dakota McFadzean (CA). Njegovo raz-mišljanje o pomenu stripov v odraščanju nas pripravi na njegovo delo The Best Donald. Morda ni navada, da se stripe razlaga, a tu se zdi, da je to storjeno na skrajno nevsiljiv način, bolj kot razlaga pa besedilo dopolnjuje sicer odlično stripovsko pripoved.

     Racmana Jako iz revije, s svojim bizarno bolanim stripom, s katerim ogledalo postavlja naši izprijeni družbi, prežene Lars Sjunnesson (SE). Sicer stari znanec revije, ki ga še bolje spoznamo skozi intervju. Lars Sjunnesson je prispeval tudi ilustracijo za ovitek Stripburgerja.

     Sledi mu debitantka Kayla Escobedo (US) z duhovitim enostranskim stripom. Goran Dačev (Makedonija) je s svojim stripom Blatni ljudje spodbudil uredništvo, da je v reviji odprlo novo rubriko Pismo avtorju in Dačevu napisalo pismo oz. spisalo dvostransko analizo tega stripa.

     Martin Ramoveš (SI) znova in znova dokazuje, da je presneto spreten tako z besedami, kot tudi z risbo in svojo, zdaj že skoraj tradicionalno zadnjo stran, dopolnjuje z neradostno lirično pesnitvijo na šestih straneh. Slovensko čast rešuje tudi Gašper Rus (SI) z enostranskim avtobiografskim stripom.

     Barvni spekter revije tokrat sestavljajo tri valovanja z Martom (ES), Petrom Kuperjem (US) in Alexom Schubertom (US). Stripburger čestitke ob diplomi izreka souredniku in avtorju Davidu Krančanu (SI), katerih stripov že (pre)dolgo nismo brali v reviji, zato pa tokrat postreže kar z dvema in ju povrh vsega podkrepi z izčrpnima analizama. Nina Bunjevac nas pozdravlja iz Kanade, od tam pa prihaja tudi druga intervjujanka revije, vsestranska Julie Doucet (CA), s katero smo se pogovarjali spričo slovenske izdaje Moj newyorški dnevnik in njene razstave na mednarodnem festivalu animiranega filma Animateka. Vedno prisrčni Akinori Oishi (JP) in Janek Koza (PL) nam mahata vsak na svojega spreada. Stripburger tokrat zaključuje Indonezijec Rakmad Dwi Septian (ID), ki bralcem najprej na kratko predstavi indonezijski underground strip, nato pa nas s svojim dolgometražnim sanjskim stripom povede v svet, ki ga moramo Evropejci še dodobra odkriti.

     Z notranjo opremo sta se tokrat ukvarjala McFadzean in Dace Sietina (LVA/NL).

     Stripburger z mero stripovske teorije, razkrivanjem novih stripovskih žarišč in prekaljenih stripovskih mačkov skrbi, da vam približuje aktualne, kakovostne izvirne stripovske dosežke, hkrati pa intenzivno pogleduje tudi za novimi možnostmi obravnave tega medija, ki ga vendarle ljubimo.

     Vizualni material za za novinarje je na
     www.ljudmila.org/stripcore/press/sb58

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Strip Core

     Vabljeni na pogovor ob izidu prevoda stripovske klasike Vojna v jarkih francoskega avtorja Tardija, ki bo v pone-deljek, 17. decembra ob 18. uri v knjigarni Azil (Novi trg 2, Ljubljana).

    V pogovoru bosta sodelovala zgodovinarka dr. Petra Svoljsak in stripovski avtor Gasper Rus. Pogovor bo moderiral Ciril Oberstar.

     Tardi je z Vojno v jarkih vsekakor uspel ustvariti eno izmed pripovedno in likovno najprepricljivejših kritik prve svetovne vojne. V seriji tragicnih zgodb o posameznikih, ki so se znasli v vojni, orisuje obup, njihovo trpljenje v jarkih ter zeljo po prezivetju in vrnitvi domov. Vojna v jarkih je enkraten prikaz necloveške  brutalnosti, nicvrednosti cloveških zivljenj v vojni, politicnega izrabljanja patriotizma in nesmiselnosti vojne.


     TARDI: Vojna v jarkih, 1914-1918
     prevedla: Suzana Koncut in Gašper Rus
     založila: Stripburger/Forum Ljubljana in Založba ZRC
     okt. 2012, A4-, 124 str., 15 eur
     www.ljudmila.org/stripcore/ambasada

     Stripburger je v svojih stripovskih zbornikih razkrival aktualne družbene teme: od ekologije, nacizma, seksualnosti, hendikepiranosti, norosti do vojne. Tokratna izdaja, album Vojna v jarkih priznanega francoskega avtorja TARDIJA, za katero je Stripburger oz. Forum Ljubljana združil moči z Založbo ZRC, obravnava vedno perečo temo, vojno.

     Stripovska klasika Vojna v jarkih razkriva pravi obraz vojne vseh vojn. Njen avtor, Francoz Tardi, raziskovalec 1. svetovne vojne, v seriji tragičnih zgodb o posameznikih, ki so se znašli v vojni, v jarkih, orisuje njihov obup, trpljenje ter edino željo, željo po preživetju in vrnitvi domov. Vojna v jarkih je enkraten prikaz nečloveške brutalnosti, ničvrednosti človeških življenj  v vojni, vzrokov za vojno, političnega izrabljanja patriotizma in nesmiselnosti vojne. Tardi je strip ustvaril na podlagi dokumentarnega fotogradiva, zato je risba še toliko bolj natančna in prepričljiva, odlikuje pa se tudi po svojstvenem kadriranju in sivih tonih. Za Vojno v jarkih je Tardi prejel več nagrad in nominacij.
     Tardi (1946, Valence, Francija) je svoje prve kratke stripe objavil leta 1969 v reviji Pilote. Kmalu za tem se je posvetil daljšim oblikam, romanom v stripu. V letu 1976 je belgijska založba Editions Casterman, pri kateri je izšla tudi Vojna v jarkih, izdala prvo knjigo njegove prelomne 9-delne stripovske serije Adèle Blank-Sec. Po stripu iz te serije Le Labyrinthe Infernal (2007) je francoski režiser in producent Luc Besson leta 2010 posnel film Pustolovščine Adèle Blanc-Sec (orig. Les Aventures extraordinaires d'Adèle Blanc-Sec). Tardi je ustvaril preko 30 stripovskih knjig, med katerimi je večina posvečena I. svetovni vojni. Nasploh je vojna tema, ki je Tardija ustvarjalno povsem okupirala, o njej vedno znova razmišlja in pripoveduje. Kot pove že francosko poimenovanje la grande guerre, ima I. svetovna vojna posebno srhljiv predznak, hkrati pa se Tardija tudi osebno dotika, saj je največ o njej izvedel od neposrednega udeleženca – svojega deda.  Tardi podpisuje tudi serijo detektivskih stripov in kriminalk ter stripov drugih žanrov. Za svoje delo je prejel številne nagrade, med njimi leta 1985 Grand Prize na mednarodnem festivalu v Angoulêmeu.

_________________________________________
Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS. Izdano s podporo Programa pomoči pri izdaji knjig Valentin Vodnik, ki ga izvaja Francoski inštitut v Sloveniji - Francoski inštitut Charles Nodier iz Ljubljane. Medijski partner Časopisno podjetje Mladina d.d.

Press: Strip vesti

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Marjan Milanov

    U niškom klubu „Raskršće“ će se u četvrtak, 13.12.2012, u 20:30 sasvim prigodno, odigrati promocija trinaestog broja časopisa Strip Pressing. U prisustvu ljudi iz niškog strip i leskovačkog strip miljea poput Vladimir Krstića Lacija, Miodraga Krstića Profketa, Dušana Cvetkovića, Nadice Stojanović, Zlatibora Stankovića, Marjana Milanova, Danka Dikića, Vladimira Vukašinovića, Predraga Stamenkovića, Gorana Stankovića i Aleksandra Anđelkovića, kao i niškog kulturnog establišmenta (Zoran Pešić Sigma, Branislav Janković, Željko Mitić, Dalibor Popović Pop i Dejan N. Kostić), novi broj Strip Pressinga će predstaviti urednik izdanja Marko Stojanović, niški književnik i strip scenarista Dejan Stoijilković i novinar i strip scenarista Velibor Velja Petković.

    Trinaesti broj Strip Pressinga sa naslovnicom Ivice Steva-novića na svojih 100 strana donosi intervjue sa Leonidom Pilipovićem, Džejsonom Eronom, Miljenkom Horvatićem, Viorealom Piligrasom i Aleksom Gajićem, kao i tekstove Zorana Stefanovića, Zdravka Zupana, Bojan M. Đukića, Gorana Markovića, Uroša Smiljanića, Milutina Pavićevića, Nikole Milićevića, Dalibora Đorđevića, Aleksandra Teokarevića i Pavla Zelića. Najnoviji Strip Pressing donosi takođe stripove Dalibora Talajića, Dražena Kovačevića, Rajka Miloševića Gere,  Milorada Vicanovića Maze, Mihajla Dimitrievskog The Miče, Tonija Fejzule, Leonida Pilipovića, Roberta Solanovića Boba, Bobana Savića Geta, Adriana Barbua, Tihomira Čelanovića, Borisa Klisuskog, Predraga Ikonića, Alekse Gajića, Vladimira Brajevića, Filipa Andronika, Emira Durmiševića, Maria Vrandenčića, Miljenka Horvatića, Tasosa Zafereidisa, Petrosa Kristuliasa, Mirka Zulića, Dušana Cvetkovića, Slaviše Ševerta i drugih. Biće dostupan u svim bolje orpemljenim striparnicama i knjžarama od sredine meseca, a moguće je novi broj naručiti i poštom.

Piše: Zoran Đukanović

     ŽIG SUDBINE - PRIPOVEDANJE ISTORIJE
     7 sokolovih života Andre Juillard & Patrick Cothias

     U drugoj polovini sedamdesetih, dva su autora stripa s francuskog govornog područja Jacques Tardi i Francois Bourgeon počeli da se ozbiljnije bave istorijom. Tardi se u Avanturama Adele Blanc-Sec minuciozno usredsredio na prve decenije dvadesetog veka, dok je Burgeon u Nošenim vetrom smelo pripovedački ušao u poslednje decenije osamnaestog veka. Sredina osamdesetih godina donela je dva nova poklona istorijske imaginacije: Tornjeve Boa-Morija Hermanna, slobodnije locirane u viteško doba, i Žig sudbine (ili, ako hoćete naslov bliži originalu, Sedam sokolovih života, uostalom seriju sačinjava sedam albuma) crtan od strane Andre Juillarda po scenarijima Patricka Cothiasa. Žig sudbine sasvim je precizno lociran u prvih nekoliko decenija sedamnaestog veka.

     Naravno da je i pre ovog "istorijskog buma" bilo sjajnih istorijskih i pseudoistorijskih stripova. Bitno je, međutim, da su ovi došli nakon revolucije pobunjenog stripa sedamdesetih koji je sa sobom doneo raznolika iskustva radikalne politizacije, nasilja i naglašene seksulnosti. I ništa nakon toga više nije moglo biti "isto". Povratak klasičnoj istorijskoj naraciji u sebi je sadržao poprilično izgubljenu nevinost. Zato ćemo u Žigu sudbine sretati ono što teško da bismo sreli u Princu Valijantu ili Belom konjaniku para Liliane i Freda Funckena (super stari čitaoci od pedeset i više godina mogli su ga čitati u "Kekecu"). Naravno da je ovo težak pripovedački izazov i pitanje je koliko su potonji razvoji serijala Tornjevi Boa-Morija i Žig sudbine mogli da se nose sa njim na duži ili vrlo dugi rok. Neki kažu da su veliki rok bendovi i serijali u stripu oni koji znaju kada treba da se završe. U svakom slučaju pre nego što se inicijalni naboj istroši.

     Kao primer "drugosti" pripovedačkog pristupa uzmimo recimo lik prvog kralja sa kojim započinje Žig sudbine. Anti-ideološki i hedonistički princip života Anrija IV vodi ga ka nezagriženom shvatanju religije i politike. Njega opsesija ženskom puti kao da ga spasava od drugih opsesija vremena u kome živi. No, u tome je usamljen. Njegova okolina duboko je uronjena u ideološke himere tadašnje Francuske ili, još češće, obilato se služi tim himerama za postizanje vlastitih, sasvim nehimeričnih ciljeva. Hipokrizija i ideologija, vera i manipulacija oduvek su bili savršeni saveznici. Tipovi ideoloških epoha, kao da Žig sudbine došaptava u naše politikom namučene čitalačke uši, razlikuju se samo po nejednakim proporcijama između vere i manipulacije. Obmanutost i prihvaćena laž uvek su bile veoma složena, mutna mešavina.

Žig sudbine je serija koja se čita sa pravim čitalačkim žarom. Cothias gradi bogati lavirint koincidencija, ogledanja okolnosti jednih u drugima. Gradeći u Žigu sudbine svojevrstan "ciklus prokletstva", on istorijske činjenice dopunjava poetskim mitotvorstvom. U jednom segmentu svog pripovedačkog postupka on koketira s humorom dečijeg stripa, a piše tragediju. Šta je Cothias hteo da ispriča ovom pričom? Uveo jednu krajne zanimljivu premisu u pripovedanje - kontrolisanje sudbine nekih od protagonista od strane zagonetnog lika koji je istovremeno svojevrstan narator. Ovaj zagonetni postupak Cothias obogaćuje poznavanjem i neobičnim portretisanjem ženske psihologije, no to će tek ostatak serije pokazati. Time govori mnogo više nego mnoštvo stripova koji sadrže ženski lik u svome naslovu. Njegovi dijalozi povremeno poprimaju gustinu istinskog ljudskog susreta. Što je još zanimljivije, neki od likova su u stanju da daju opis, izgovore savršene portrete drugih likova. Obilje pitoresknih epizodista iz pozadine takođe daju dubinu pripovedačkom reljefu.

     Sve ovo, međutim, bilo bi tek interesantan sce-naristički predložak da nije sjajnog Juillardovog crteža koji u sebi objedinjava "čistu liniju" francusko-belgijske provenijencije s bogatim ose-ćajem za detalj. Prvim albumima Žiga sudbine vladaju mekoća i staloženost Juillardove linije. Ovaj autor ima zavidno razvijen osećaj za prostor, odnos velikog i malog, ali nije majstor senki. Kada se pojavljuju, kod njega su senke pre dizajn nego dublje osmišljena igra s vlastitom logikom. Tokom razvoja serije Juillard mekoću crteža postepeno počinje da gubi. Možda ga je težnja perfekcionizmu crteža odvela od senki a kasnije, delimično, i od mekoće? Svet senki nije savršeni svet. Senke su narušavanje svetlosti, savršenstva bistro osunčanog dana. Kjaroskuro, protivrečni odnosi svetlosti i tame, složenost logike svetlosnog prelamanja, kao da nisu mogli da nađu svoje mesto u svetu vizuelne perfekcije Juillardovog portretisanja ružnoće i lepote sedamnaestog veka. Perfekcionizam može da vodi ka statičnosti. Izostanak senki neminovno vodi ka gubitku plastičnosti kod crtača realističke provenijencije. I pored sve minucioznosti, odlazak u drugi ikonografski svet (među indijance), u drugom ciklusu ove serije naslovljenom Lepršavopero, nije uspeo da prikrije izvestan osećaj papirnatosti likova.

     Žig sudbine ima i svoj pred-ciklus Crvena maska koji je 1980. objavljen u magazinu "Pif" a sredinom osamdesetih ga je "Glenat" objavio u tri albuma. I pored svih početničkih nesavršenosti, pred-ciklus već u prvom albumu donosi većinu motiva i neke od glavnih karaktera. Kasnije, u Žigu sudbine Cothias će se vraćati na svoje početne pripovedačke motive i osvetljavati u drugačijem svetlu, redefinisati ih. S druge strane, bez obzira na mnoge neveštine u crtežu, već se pomalja Juillardova crtačka snaga pri crtanju životinja, mačevalačkim partijama, postavljanju perspektiva, osećaju za pokret i pitoreskno prikazivanje fizionomija epizodista, dakle mnogi od elemenata zbog kojih volimo Žig sudbine. Nakon Crvene maske, a pre Žiga sudbine, Juillard je sa scenaristom Jacques Martinom radio na tri epizode serije Arno. Sa scenaristom Jeanom Ollivierom objavio je album Pljačkašizlata. Govoriti o Juillardovim poznijim i od strane evropske i američke publike cenjenim samostalnim radovima u ovako kratkom tekstu teško da ima mesta, o tome možda nekom drugom prilikom.

     („Stripoteka“ br. 959, Novi Sad, jul 2001)

Press: Strip vesti

Press: Art9

     Poštovane kolege i prijatelji,

     Žarko Beker dobitnik je nagrade za životno djelo „Andrija Maurović“ za izniman doprinos hrvatskom stripu u 2012. godini.

     Stručni žiri Udruge za očuvanje baštine i popularizaciju hrvatskog stripa „Art 9“, kojim je predsjedao Nedeljko Dragić, odluku da se Bekeru dodijeli  nagrada donio je u travnju ove godine, nekoliko tjedana prije nego što je Žarko nažalost i iznenada otišao u „bolja sjećanja“.

     Nagrada će se posthumno dodijeliti u utorak, 11. prosin-ca 2012. u knjižari „Booksa“ (Martićeva 14) s početkom u 19 h u okviru strip-tribine Matka Vladanovića „Žarko Beker: Lakoća baršunastog poteza“, na kojoj će sudjelovati Dušan Gačić, Veljko Krulčić i Želimir Kosović.

     Ukoliko ste u mogućnosti, biti će nam zadovoljstvo da i Vi svojim dolaskom - jos jednom svi zajedno odamo pocast velikanu ŽARKU BEKERU.


     NAPOMENA
     Nagradu „Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa sufinancira (u sklopu javnih potreba u kulturi)  Grad Zagreb – Gradski ured za obrazovanje, kulturu i šport.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Fibra

Piše: Zoran Đukanović

Priredio: Mladen Oljača

     STRIP SCENA SRBIJE PREDSTAVLJENA U BEČU

     Poslednjeg vikenda novembra u Beču je održana promocija srpske strip scene "Comics Aus Serbien". Na poziv KUD Junion, udruženja iz prestonice Austrije, delegacija Studentskog kulturnog centra Novog Sada (pokretača i organizatora Novosadskog strip festivala) bila je gost u Klubu slovenačkih studenata, gde je predstavljena bogata izdavačka delatnost ove ustanove, a strip crtač i ilustrator Nenad Gucunja prezentovao je zainteresovanima rad sa digitalnom olovkom i tablom za crtanje.

     Gostima je bilo zanimljivo da vide kako jedan strip crtač to radi uz pomoć Wacom tableta i digitalne olovke umesto rukom. Koje su prednosti i mane što je danas sve digitalizovano?
     - Prednosti digitalnog načina rada sa tabletom je, po meni, mnogostruka. Pored toga što je osetljiv na pritisak olovke, nema potrebe za nabavljanjem materijala za crtanje, kojeg kod nas nema u izobilju. Osim toga čistiji je, brži i lakši za transport. U digitalnom svetu možeš raditi sa količinom detalja (zum) koje “analogne” tehnike ne mogu da dozvole, tu je i uvek popularni “undo” koji poziva prethodno stanje crteža ako ste nešto zabrljali ili vam se ne sviđa, potom rad sa “slojevima” (lejers), izbor i vrste četkica, promenljivost četkica i papira, korekcije boja, podešavanje kontrasta, mogućnost čuvanja višebrojnih kopija trenutnog crteža i još mnogo toga…Mana bi bila to što ne postoji fizički rad (koji možeš držati u rukama, sem ako se ne odštampa), fine teksture i nepredvidivost medija sa kojim radiš, razne nesavršenosti, osećaj frikcije papira i boje, uglja, grafita, tuša. Mana je i to što ne možeš da ga zgužvaš, pojedeš i počneš sa radom ispočetka, što predstavlja posebno olakšanje pri stresnom tempu.

     Učestvovali ste na Novosadskom strip festivalu u organizaciji SKCNS. Kakvo vam je mišljenje o srpskoj strip sceni i da li bi istakli nekog crtača?
     - Moram priznati da ne znam mnogo o srpskoj strip sceni, sem nekog mejnstrima pa i andergraund autora na koje naletim tu i tamo. Mislim da postoji problem jer se scena nedovoljno promoviše i plasira mladima. Mada, kako smo tu gde jesmo, ne čudi me da je strip scena trenutno u užasnom stanju. Od strip crtača spomenuo bih Leonida Pilipovića, Ivicu Stevanovića, Petra Meseldžiju, Zorana Janjetova, Dražena Kovačevića i Aleksu Gajića. Ima ih previše da bih ih sve nabrojao.

     Da li sam strip ima budućnost kod nas?
     - Ne vidim da će se bilo šta značajnije promeniti. Uvek će biti autora koji će se isticati, onih koji će naći priliku negde van ovih granica. Drugi će mukotrpno raditi, dok će treći uživati bez imalo truda. Imamo hordu talenata koji propadaju ovde. Nisu krivi oni, već društvo i okruženje koje je nemilosrdno prema bilo kakvom stvaralaštvu i drugačijem načinu izražavanja. Imam utisak da je naš strip odavno našao boravište u podzemlju, a eventualna pojavljivanja u sivoj svakodnevici su prava retkost. Strip autore bi trebalo zaštititi zakonom kao egzotičnu životinjsku vrstu, a potom im obezbediti i rezervat. Biti strip autor u Srbiji znači težak život i konstantnu borbu za opstanak, gubitak volje, kose i vremena. Izgleda da je vreme da okrenemo novi list.

     Revitalizacija stripa
     Sagledavanje strip scene Srbije i regiona nije moguće bez ukupnih sociološko-ekonomsko kulturnih (ne)prilika. Nestanak stripa sa kioska, razjedinjenost tržišta, insistiranje “jezičkih čistunaca” na uniformisanom pismu i niz drugih nekomercijalnih razloga uticao je da scena krajem devedesetih gotovo nestane. Opstanak „Stripoteke“, „Politikinog zabavnika“, te vitalnost alternativne i fanzin scene dali su veštačko disanje kojim se preživelo do danas. Obnavljanje festivala, pojava novih izdavača i, pre svega, uspeh naših crtača u inostranstvu, revitalizuje strip kao normalnu umetničku disciplinu. Novi autori, standardizovanje izdanja i češće pojavljivanje stripa na ozbiljnim kolektivnim izložbama, definitivno je vratilo strip na mesto koje zaslužuje. Studentski kulturni centar Novi Sad izdavaštvom, strip manifestacijama i učešćem na dešavanjima u okruženju etablirao se kao kuća  promocije stripa koji istražuje na scenariju, formi i crtežu i pokušava devetu umetnost da približi vremenu u kojem nastaje.

     Jovan Gvero

     [Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad 03.12.2012. godine]

Press: Vedis

     Započelo se s realizacijom važnog kulturološkog i strip projekta MUZEJA ANDRIJE MAUROVIĆA, prvim takvim projektom u Hrvatskoj i u bivšoj Jugoslaviji.

     Muzej će biti dvojezičan, odnosno imati će i svoju englesku verziju pod nazivom- ANDRIJA MAUROVIĆ MUSEUM. 
          Radi se o virtualnom, e-muzeju, s idejom da se na jednom mjestu predstavi cjelinu stvaralaštva najgenijalnijeg hrvatskog crtača stripova (s iznimnim mjestom u svjetskoj povijesti devete umjetnosti) i velikog imena hrvatske likovne umjetnosti uopće.

     Muzej nije koncipiran na način da će prezentirati samo Maurovićevu ostvaštinu u stripu, nego će u svom osnovnom fundusu ravnopravno mjesto imati i umjetnikovo stvaralaštvo na području slikarstva, kolor ilustracija, crno-bijelih ilustracija, karikatura, plakata (političkih, filmskih, turističkih...) itd.

     Muzej će biti i mjesto na kojem će se posjetitelji iz zemlje (naravno, i oni iz inozemstva) moći upoznati s vrlo rijetkim, pa i nepoznatim dijelovima Maurovićevog bogatog i raznolikog opusa.

     Osim toga, sastavni dio MUZEJA ANDRIJE MAUROVIĆA činiti će memorabilija, foto-dokumentacija, arhiva, bio-bibliografije, kao i drugi dokumentacijski fondovi i zapisi vezani za dotičnog genijalca.

     Najkraće, MUZEJ ANDRIJE MAUROVIĆA prikupljati će, obrađivati i prezentirati građu vezanu za lik i djelo Andrije Maurovića (1901 - 1981).

     Muzej će se moći posjetiti klikom na www.muzejandrijemaurovica.com ili www.andrijamaurovicmuseum.com. 

     Trenutno je dostupna samo uvodna stranica Muzeja.

     Start MUZEJA ANDRIJE MAUROVIĆA, čiji je idejni tvorac nakladnik, povjesničar i publicist Veljko Krulčić, planira se tijekom 2013. godine.

Piše: Ilija Bakić

          GODINA USPONA PODZEMLJA 1993.

          Nova 1993.g. stripu (kao, uostalom, ni ostalima) nije puno obećavala. Gotovo sve strip publikacije
          prestale su da izlaze još 1992.g. Čak su i dogovečna „Dnevnikova“ izdanja („Zlatna serija“,
          „Lunov Magnus Strip“, „Marti Misterija“, „Dilan Dog“) nestala. Činilo se da za devetu umetnost
          više nema mesta u Jugoslaviji

     Pregled događanja na Jugo-strip sceni u 1993.g. otkriva ispod, u odnosu na 1980-te, nespornog siromaštva i neka nova, ohrabrujuća kretanja, kretanja koja se dešavaju u okviru dve (nazovimo ih tako) škole stripa: klasičarske i podzemne tj. andergraund.

     KLASIČARI

     Samo dve strip publikacije uspele su da iz 1992.g. uskoče u 1993.g. Jedna je „Politikin zabavnik“ a druga strip magazin „Tron“.
     Ma kolike primedbe imali na izbor stripova u „PZ“, činjenica je da je ovaj list, objavljujući svakog petka 20-tak strana stripa, pošteno branio (u okviru svoje u naslovu obznanjene koncepcije - zabavnik) čast priča u slikama. Dopadali nam se ili ne Fantom i Modesti Blejz, uz poneki reprint ili novog junaka (kakav je npr. Mikelucijev Marsel Labrim), ne možemo poreći da ih je barem bilo – što je za 1993. i te kakav uspeh. Doda li se rečenom da je „PZ“ objavio i sjajnog Jakovitovog „Koko Bila“ (o Bluberiju da i ne govorimo), sva gunđanja na njegov račun mogu se tumačiti samo kao čista zloba.
      Strip magazin „Tron“ započeo je svoju avanturu krajem 1992.g. obećavajući da će postati prvoklasni događaj ovdašnje strip scene. Osnovna ideja „Trona“ - da donosi radove najmlađe generacije domaćih autora i njihovih starijih kolega koje već stiču slavu u inostranstvu - pravi je pogodak. Stripovi objavljeni u „Tronu“ dokazali su da u Jugoslaviji stasavaju novi autori kojima treba dati šansu (a koja im godinama unazad nije pružana). Ukoliko opstane – što mu od srca želimo – „Tron“ će svakako postati temelj novog poleta domaćeg stripa.
     Za „Tron“ je vezan još jedan bitan strip događaj. Naime, na stranicama ovog magazina pojavljuje se i epohalni Moebijusov strip „Hermetička garaža“. Iako njegovo ovdašnje objavljivanje kasni gotovo 20 godina, remek-delo apsurda i poigravanja žanrovima i medijem nije izgubilo ništa od svoje atraktivnosti i prefinjenosti.
     I dok je „Tron“ uspeo da prebrodi višemesečnu krizu posle 4. broja pa se oktobra pojavio, ipak, i peti broj, jedan drugi strip magazin „Balon“, nije stigao dalje od drugog broja. Uprkos nameri da objavljuje domaće stripova u slabijoj štampi na novinskom papiru (što je, valjda, trebalo da ga učini jeftinijim) „Balon“ je, na žalost, jednostavno nestao. Ali, 1993. godina će se pamtiti po tome što su u njoj najbolje ideje najlakše propadale.

     PODZEMNI STRIP

     Činjenica da je andergraund strip odavno izborio svoje mesto u svetu devete umetnosti, te da se više ne umnožava i prodaje tajno i pod pretnjom zabrane odnosno kažnjavanja za vređanje morala, već da se o njemu javno, autoritativno i sa uvažavanje raspravlja, nije imala nikakav uticaj na tretiranje ovog i ovakvog stripa u Jugoslaviji gde je andergraund strip i dalje bezbrižno prećutkivan. A, kako kaže parola: Čega nema u novinama – nije se ni desilo.
     Ipak, nekolicina mladih umetnika otkrila je andergraund strip i počela da stvara pod njegovim uticajem. Njihov rad bio je osuđen na nerazumevanje i izolaciju, čak i ako bi ti isti autori postali poznati i cenjeni u svetu, kao što je slučaj sa Aleksandrom Zografom.
     Ali, kako to već biva, stvari su počele da se kreću. I to upravo u 1993. godini.
     Po svim pravilima konspiracije andergraund umetnici (ovog puta ’andergraund’ treba shvatiti ne samo kao stilsku odrednicu već i u onom prvobitnom značenju, kao podzemni, tajni način rada i delovanja) okupili su se i počeli da sarađuju. Prvi zajednički projekat bio je „Patagonija“, katalog za izložbu stripa u izdanju Doma omladine Vršac. Ova sveščica sa radovima Grabovskog, Babića, Ljubanovića, Wostoka, Genevre i Mučibabića, imala je, uprkos minimalnom tiražu (51 primerak) izuzetan odjek u javnosti i, što je možda i važnije, među strip stvaraocima. Informacije su počele da se razmenjuju, mreža zainteresovanih se proširila. Rezultat tog poleta je pojava „Krpelja, podzemnog žurnala“, prave pravcate andergraund publikacije koja se umnožava kad se ima para a rastura (samo odabranima) poštom ili ličnom dostavom. Na isti način je objavljena i samostalna strip sveska Wostoka „Prorezi na krinki“.
     Dešavanja u podzemlju inicirala su i jedan ’javni’ projekat. U časopisu „Gradina“ 1-4 objavljen je poseban temat pod naslovom „Trip“ u kome su objavljeni andergraund stripovi Wostoka, Zografa, Redžića, Milutinovića i Ristića.
     Još jedno ’legalno’ izdanje andergraud stripa zaslužuje da bude pomenuto. U pitanju su 4 sveščice sa odabranim stripovima Roberta Kramba (izdanje „Šund“ dd) kojima je našoj publici malo detaljnije predstavljen rad ovog klasika američkog i svetskog andergraund stripa.
     Tako je 1993.  bila godina proboja barijera predrasuda. Oformljeno je malo ali aktivno bratstvo autora, različitih individualnosti i rukopisa, koji se kreću u rasponu od klasičnog, otkačenog subverzivnog provociranja tzv dobrog ukusa do ispitivanja samih granica strip medija, bratstva od koga možemo očekivati nove radove i projekte. Istome se nadamo i od autora okupljenih oko „Trona“.
     A možda će nam nova 1994. prirediti i neka potpuno neočekivana prijatna iznenađenja – u sličicama.

     (1994)

Piše: Marjan Milanov

     U organizaciji Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ i Narodnog muzeja u Leskovcu , 4. decembra 2012. godine u 19h u Galeriji Narodnog muzeja biće otvorena izložba "Pet godina serijala ’Vekovnici’", posvećena jubileju ovog domaćeg strip serijala. Izložbu, koja je pre Leskovca bila postavljena i u Zaječaru od 1. do 16. novembra, otvoriće niški književnik Dejan Stojiljković („Konstantinovo raskršće“, „Duge noći, crne zastave“).

     Uz prisustvo tvorca serijala, scenariste Marka Stoja-novića, otvaranju će prisustvovati i crtači iz Leskovca i Niša koji su učestovali na „Vekovnicima“: Srđan Nikolić Peka, Marko Nikolić, Ivan Stojanović Fiki, Vladimir Krstić Laci i drugi. Izložba obuhvata blizu dve stotinu tabli i ilustracija balkanske crtačke elite koju sačinjava preko šezdeset strip autora iz Srbije, Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Makedonije i Crne Gore posve-ćenih serijalima "Vekovnici" i "Beskrvni".

     Serijal „Vekovnici“, koji je počeo svoj život na stranama „Politikinog Zabavnika“ i nastavio ga u formi albuma izdavača „System Comics“ objavljivan u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Rumuniji. Stripovi iz serijala „Vekovnici“ osvojili su petnaestak domaćih i inostranih nagrada, među kojima se ističu nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog stripa na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2008. godine, Grand Prix Međunarodnog salona stripa u Velesu 2009. godine i nagrada Stripoteke 2011. godine. Nulti album „Vekovnika“, Bajka i druge istine, dobio je nagradu za najbolje domaće strip izdanje za 2010. godinu na Osmom međunarodnom salonu stripa u Beogradu. Izložba će biti postavljena 14 dana u Galeriji Narodnog muzeja.

Piše: Strip Core

     V pon., 3. decembra se v KINODVORU v Ljubljani pricne ze 9. edicija mednarodnega festivala Animateka. Letosnji rezidencni umetnik je kanadska strip avtorica JULIE DOUCET, ki je prispevala celostno podobo letosnje Animateke. Julie Doucet, ki se festival zal ne bo mogla udeleziti, bo pustila pecat letosnji Animateki tudi z razstavo v Kindvorovi galeriji. Julie Doucet velja za najbolj vplivno avtorico sodobnega avtorskega stripa in revija Stripburger je letos izdala njen stripalbum Moj njujorski dnevnik.
          Animateka se iz Ljubljane seli v MARIBOR. Tam bo gostujoci stripovski avtor Norvezan LARS FISKE. Na razstavi, katere odprtje bo v pon., 10. dec. bo 19. uri, bodo na ogled stripi iz dveh njegovih projektov Matjemanija in Herr Merz. Trilogijo Matjemanija bo kot album izdala revija Stripburger, strip pa je prevedel Darko Cuden. 11. dec. se bo o albumu in norveski stripovski sceni z avtorjem in predstavnikom zalozbe No Comprendo Press pogovarjal Igor Prassel. Vec o stripalbumu in razstavi v priponki!

---

     Julie Doucet: Moj newyorški dnevnik
     avtobiografski roman v stripu, zbirka Ambasada Strip #11
     www.ljudmila.org/stripcore/ambasada
     marec 2012, barvna naslovnica, 105 čb str., A4-, 12 eur

     Julie Doucet je kanadska striparka in prejemnica nagrade Harvey za najboljšega novega avtorja/avtorico. Njena stripovska pot se je začela po končani akademiji s samostojnim ustvarjanjem kontroverznega fotokopiranega zina Dirty Plotte, širšo stripovsko sceno pa je nase opozorila s stripi v Crumbovi reviji Weirdo. Julie Doucet velja za najbolj vplivno avtorico sodobnega stripa.
     Moj newyorški dnevnik je njeno prvo daljše delo, v katerem opisuje in orisuje svoje zgode in nezgode v New Yorku, kamor se je preselila po končanem študiju v Montrealu.
     Najprej spoznamo začetke njenega oblikovanja kot umetnice na likovni akademiji in njene nerodne poskuse socializacije ter odnosov z moškimi. Bralec dobi občutek, da nenehno hodi po robu ‘normalnega’, saj se zdi, kot da prav privlači samo neke čudake, neprilagojence in druge posebneže.
     Življenje pri njenem newyorškem fantu je polno vzponov in padcev, sloge in nesporazumov, kar nanjo ne vpliva vedno najbolje. Doucetova nam skozi stripovski dnevnik svojega bivanja v New Yorku razgrne svoje življenje v tistem obdobju, in to včasih prav boleče iskreno. Prav nič se ne sramuje svojih hedonističnih ekscesov, spolnosti, popivanja, zadevanja in drugih elementov boemskega življenja. Tako tudi zvemo mnoge podrobnosti, ki jih v uradnih biografijah ni mogoče najti, v delu pa srečamo tudi nekatere akterje takratne newyorške stripovske scene. Konec koncev je to vendarle dnevnik, sočno branje za vse tiste, ki jih nadvse zanima podroben vpogled v intimo avtorice, in Julie pri tem prav nič ne skopari. Stripovski voajerji in opravljivke bodo cedili sline nad vsebino njenega razgaljanja, poznavalci pa bodo cenili njen prepoznaven slog in način, kako je ustripila relativno pomemben izsek svojega življenja. Povedano po Joycevsko, gre za zanimiv stripovski ‘umetnikov mladostni portret’.

     Prevedel: Bojan Albahari

---

     Lars Fiske
     striprazstava, album in pogovor
     mednarodni festival animiranega filma Animateka,
     Kino Udarnik, Maribor

     ODPRTJE RAZSTAVE: pon., 10. december 2012, ob 19.00
     Razstava bo na ogled do 16. decembra 2012.

     Predstavitev knjige, pogovor z avtorjem Larsom Fiskejem in stripovskim založnikom Espenom Holtestaulom iz No Comprendo Press, tor., 11. december 2012, ob 20.00
     Razstava Larsa Fiskeja, priznanega norveškega strip avtorja, bo prikazala dve njegovi deli, ki vsaka iz svojega vidika govorita o umetnosti in življenju.
     Matjemanija je fikcija, satira o pesniškem, umetniškem in intelektualnem svetu. Prikazuje navdahnjenega pesnika Matjeja, njegov ustvarjalni razvoj in avtorski boj. Poleg humorja je glavna značilnost stripa tudi avtorjev izviren likovni stil, ekspresionistični psiho-kubizem. Album Matjemanija je avtor ustvarjal od druge polovice 90-ih. Trilogija je leta 2010 izšla v samostojni knjigi pri norveški založbi No Comprendo Press, v slovenščini jo bo izdala revija Stripburger. V slovenščino je strip prevedel Darko Čuden. Lars Fiske je za prvo poglavje te stripovske knjige na Norveškem leta 1997 prejel zlato medaljo.
     Drugi del razstave bo prikazal Fiskejevo najnovejše delo Herr Merz, biografijo nemškega dadaista, Kurta Schwittersa. Razstava bo razkrila tudi dva različna avtorjeva likovna pristopa, bolj realističnega in izrazito stiliziranega.

     Lars Fiske: Matjemanija, 96 str., 10 eur

     Projekt so omogočili:
     Javna agencija za knjigo RS, NORLA, Norveška ambasada

Piše: Strip vesti

     "Od periodu od 15.12 do 16.12.2012. u Kraljevu, u Kulturnom centru EVERGREEN - Kraljevo, se organizuje dvodnevna berza stripova.
     Iznajmljivanje standa je: simbolicnih 200,00 dinara dnevno, da pokrijemo grejanje prostorije koju iznajmljujemo. Put, hranu i smestaj snose izlagaci/promoteri starog stripa/novih strip izdanja.
     U slucaju da ste zainteresovani, imate neke ideje oko organizacije i promocije stripa, ili rada na radionici stripa, kao i da zelite da se pojavite u novom strip izdanju BESTIJA, javite se na mejl: creatiw@live.com ili na mobilni: 063/751-83-06. Zoran - KREATIVNA RADIONICA - Kraljevo."

Press: Strip vesti

     U sredu 5. decembra, sa početkom u 19h, u Kući Đure Jakšića (Skadarska 36 ) će biti održana beogradska promocija nove knjige stripova Aleksandra Zografa – “Dvaput naopačke“.

     Na predstavljanju će, pored autora, govoriti i Vladimir Arsenić.

     Objavljivanje knjige je deo nagrade “Todor Manojlović”, koja je ove godine dodeljena Saši Rakeziću alijas Aleksandru Zografu.

     “Dvaput naopačke” je četvrta po redu kolekcija Zografovih stripova prvobitno objavljenih u listu Vreme, koja ovaj put sabira storije nastale od jula 2009. do februara 2011. Organizatori ovog dešavanja su UK Parobrod, Fond Todor Manojlović i Gradska narodna biblioteka Žarko Zrenjanin iz Zrenjanina.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh