Piše: Davor Dramikanin

     ИЗВЕСТУВАЊЕ:

     БЕСПЛАТНА СТРИП ШКОЛА ЗА СРЕДНОШКОЛЦИ

     Почнувајќи од оваа сабота, и секоја наредна сабота во 12:00 часот, во просториите на галерија „Ко-Ра“ (дом на градежници) ќе започне стрип школата за средношколци, во организација на здружението за промовирање на стрип културата „Макстрипови“, под покровителство на град Скопје.
     Школата е наменета за ученици од средните училишта и е бесплатна.
     Стрип школата ќе се одржува во наредните 12 викенди.
     Предавачи се стрип авторите Здравко Гиров и Давор Драмиќанин, додека предавањата ќе бидат збогатени со многу гости-предавачи, професионалци во сродни медиуми на стрипот: цртачи, илустратори, сценаристи, аниматори, режисери и тн.
     Целата активност ќе заврши со групна изложба на младите таленти и промотивен број на стрип магазинот „Синдром“ во кој ќе бидат споделени делата на македонските стрип цртачи.
     За повеќе информации, контактирајте не на
     ddavor2002@yahoo.com  078/420-283 или посетете
     го сајтот www.makstrip.com.mk

Piše: Zoran Đukanović

Bili Holidej - Darkwoodovo izdanje

     PUTOVANJE U NAJLEPŠE KRUGOVE PAKLA
     Munjoz i Sampajo ovaj put zaista među nama

     Kada je u “Poletu” 1978. godine Igor Kordej, najmlađi član grupe “Novi kvadrat” koja je izazvala revoluciju u domaćem mediju stripa, u ulozi urednika objavio dve epizode stripa Alack Sinner crtača Joséa Muñoza i scenariste Carlosa Sampaya, svi pobornici stripske revolucije su (smo) pomislili kako je to sjajan urednički potez. Niko nije mogao da sanja da će se na njihove stripove, nakon tog milog događaja, čekati sledećih trideset četiri godine! Ovu grotesknu situaciju, ravnu stripskim groteskama tog autorskog dvojca, odlučili su da okončaju dva važna izdavača, beogradski Darkwood i zagrebačka Fibra objavljujući lavovski deo njihovog genijalnog opusa. Darkwood je upravo objavio dva albuma, njihovo najznačajnije delo Joe’s Bar (Bar kod Džoa) i Billie Holiday (Bili Holidej), a Fibra se upravo sprema da objavi serijal Alack Sinner u vidu četiri obimne knjige (integrala).

     Rano remek-delo Igora Kordeja Jeste li vidjeli djevočice?, pa i obimniji Stranac, po načinu tuširanja i nanošenja senki nezamislivi su bez prisustva Muñozovog crtačkog splina. Uticaj ovog crtačkog genija na ključne autorske figure medija stripa je neizmeran, od italijanske grupe Volvoline (čiji je član bio i amerikanac Charles Burns), preko Mattottija, Igorta, Barua... pa sve do Blacksada crtača Juanja Guarnida. Mnogo koga je dodirnuo dodirom pera anđela - nekog kroz crnu koja guta; nekog je naterao da razmišlja o istom, ali  u koloru; nekog da se oslobađa stega u potezu... Omiljen, duboko poštovan  i uzor među kolegama, onima koji su u stanju da prepoznaju smelost, crtačko majstorstvo i metacrtačke, egzistencijalne domete njegove izražajnosti. Možda ne bi bilo ni podmakle Milazzove redukcije u crtežu Kena Parkera da nije bilo ovakvog radikalnog oslobađanja poteza Muñozove ruke? Od realizma do apstrakcije, veliki je prostor pokrio. Dug put je Muñoz prešao lavovski hrabrim, a ipak melanholičnim korakom.

     U opusu Muñoza i Sampaya sve je povezano i sve je evolutivno, a centralna figura je sam Alack Sinner, policajac, pa privatni detektiv, pa taksista, pa... Kažem centralna, a upravo udaljavanje od koncepta junaka kao centralne figure u stripu je sama srž pomenute evolucije. A ona, evolucija, se dašavala brzinom revolucije, i nije bila samo crtačka nego pre svega egzistencijalna. Pored svog, već znanog,  žanrovskog i crtačkog majstorstva, mediju stripa se na horizontu ukazala nepodnošljiva težina postojanja. Sve tabu teme desničarske Amerike, svi oblici osetljivosti i diskriminacije, pojave drugosti i Drugoga na našem sociajlnom hrizontu, u Baru kod Džoa gotovo su nabrojani kao u katalogu za freak show. Gotovo do granice da bismo pomislili da bi mogao odnekud da nastupi vonj političke korektnosti, ali to se nikad ne događa. Naprotiv, čitavo osećanje sveta Muñoza i Sampaya prethodi epohi političke korektnosti, postoji negde mimo, na velikoj udaljenosti do trajnog razmimoilaženja.
          U evoluciji Alacka Sinnera počinjemo da prisustvujemo borbi za dominaciju između karaktera, odnosno lika, i priče. Prikazati osobne probleme ljudi, naše, vaše, tvoje čitaoče. “Osoba predstavlja nešto više od konteksta koji je okružuje”, kaže Muñoz.

     Huga Pratta i Alberta Brecciu Muñoz smatra svojim učiteljima, ne samo zbog formativnog uticaja kroz direktno poznanstvo i šegrtovanje u njegovim studentskim danima, nego zato što je taj uticaj ostao ključnim do dana današnjeg. Naravno, kroz Pratta ali i direktno, uticaj Miltona Caniffa i Noela Sicklessa je fundamentalan. Ova dva stripska majstora senke uvela su chiaroscuro u medijski jezik stripa na velika vrata.  A, iz aspekta stripske priče, i Sampayo i Muñoz kao jak uticaj navode Hectora Oesterhelda, velikana južnoameričkog stripa, ne samo iz pijeteta nego iz jačine njegovog uticaja koji se i te kako može videti i u Prattovom delu, mada ga Pratt nije mnogo voleo pominjati.

     Kakvo osećanje iznošenosti, istrošenosti u svetovima Muñoza i Sampaya, a da se ni u jednom trenutku ne zapadne u najopasniju stranputicu - manirizam patnje. Da li je Bili Holidej spada u najbolja dela opusa? Ne, samo zato što ima još boljih njihovih stripova, ali je reč o sjajnom, nezaobilaznom grafičkom romanu na svega četrdeset devet stranica. U pogovoru Nepobedivi zvuk svinga za Fantagraphicsovo izdanje pesnik, romanopisac i džez kritičar Stanley Crouch kaže da je tužna i, po osećaju nekih tumača, mazohistička i samouništavajuća sudbina ove tragično talentovane žene, crnkinje, često bila korišćena za proizvodnju rasnog, sociološkog, psihoanalitičkog i feminističkog diskursa sentimentalizma i tim diskursima svojstvenog pojednostavljenja slike onoga o čemu govore. Walace Stevens (1879-1955), američki pesnik, jednom je napisao da sentimentalizam nije forma izražavanja osećanja nego u stvari poraz osećanja, neautentični višak.

Bar kod Džoa - Darkwoodovo izdanje

     Da li je grafički roman Billie Holiday imalo podlegao ovom iskušenju? Nasuprot nekim kritikama upućenih Sampayu za scenario, narativno preplitanje je ovde u stvari maestralno. Upravo potpriča o Rufusu čini ovo Sampayovo i Muñozovo delo u punoj meri motivaciono opravdanim i kompleksnim. Kako lik Rufusa to čini  u priči? Tako što se u njemu spajaju svet ponižavanja, ali na kraju i prihvatanja Billie kao ljudskog bića i kao umetnika. To i stoji na njenom nadgrobnom spomeniku, samo jedna reč koja jedina daje neophodnu, ovaj put netoksičnu kap iskupljenja i priznanja – umetnik. BillieHoliday je priča o najkrhkijoj stvari na svetu, ljudskom dostojanstvu u našem nepodnošljivo ambivalentnom univerzumu.

     „Bili Holidej je dobila šansu. Imala je više novca od bilo koje crnkinje u Sjedinjenim Američkim Državama. Nosila je dijamante, krzna. Ostaje nam u sećanju njen smeh, smeh deteta i razmažene žene, inteligentne i neobuzdane... Imala je više života. Više istovremenih, ukrštenih života, izmešanih, kao niti prediva, s mnogo zadovoljstava nepojmljivih drugima, sa onim smehom koji postoji uprkos tome što krije smrt, i tim očajnim ukusom za muškarce koji na kraju postaje poguban, sa energijom da živi sve te skrupulozne i haotične živote. S pogubnim kapacitetom da ih živi istovremeno i ispreplitano, sa svim nedostacima i nepodnošljivim ranama. Umrla je sa 44 godine.”

     „Ledi Dej, talenat za pogrešne izbore koji neminovno vode u propast, upoznala je najodvratnije i najpoganije ljude. Želela je da ih voli. A oni su je tukli i zlostavljali...Učinili su joj sve što su mogli. Silovali su je onoliko puta koliko je to moguće uraditi nekome a ne ubiti ga. Boravila je u svim ustanovama namenjenim zatvaranju ludaka i delinkvenata – crnaca takođe, koji su često, ako malo bolje pogledamo, kombinacija i jednog i drugog. Nabavljali su joj prah zadovoljstva i smrti, koji su joj potom tražili po džepovima kako bi je osudili na robiju.“

     „Lestera Janga, će nazvati „Pres” (predsednik), dok će on njoj dati nadimak Ledi Dej, s kojim će uzleteli, bez znanja sveta, u tajnu i čudnu ljubav, svima neshvatljivu, paralelan delirijum rezervisan samo za njih, van zajednice, mimo ljudske gluposti i vulgarnosti.“

     „I uzgred, to omogućava vešto izbegavanje pravog, neodrživog pitanja: kakav je tačno bio njen smeh u toj neprekidnoj agoniji? Kakvo je njeno zadovoljstvo s tom pozadinom? Iz kog izvora se crpla ta energija koja je stvorila džez u ovim rupama smrti kojima se teži?“ Izvor ovih ekstenzivnih ali važnih citata je Francis Marmande, francuski muzičar i novinar u sjajnom predgovoru Billie Holiday: Don’t Explain, koji prenosi upravo izašlo Darkwoodovo izdanje.
          Pojavljivanje Alacka Sinnera u Billie Holiday nimalo nije iznuđeno, naprotiv, njemu je mesto u ovoj diskretnoj pripovedačkoj igri labavog ukrštanja, gotovo nedodirivanja. Tri su takva momenta: susret/nesusret novinskog urednika (koji produkuje simplicistički narativ o Billie) i Rufusa; Sinnerov sat koga on vidi na fotografiji u novinama koje saopštavaju vest o smrti velike pevačice; Rufusov i Alackov kratki razgovor koji ne završi nikakvom katarzom spajanja elemenata u priči. Jedini spoj je pomenuta reč na spomeniku.

     Još, po mom uverenju, jače od ove sjajne stripske biografije, Bar kod Džoa je strip zderane kože, dok čitamo vidimo krvne sudove kako pulsiraju, srce kako kuca, nerve kako se granaju.

     Da li je sve patnja i trpljenje? Zagledajte se u Muñozove crteže. Uživanje u crtačkom majstorstvu nije ga uzalud učinilo artist’s artist. Ono ne ispunjava samo divljenjem nego istinskom srećom kako neko tako majstorski, genijalno izvlači unutrašnje portrete i pretače ih u redukovanu liniju – ovaj crtački psihoanalitičar je ekspresionizam par excellence, u njegovoj crtačkoj ruci su se oslobađaju tradicije nemačkog nemog ekspresionističkog filma koliko i u jednom drugom geniju, Andriji Mauroviću, ali i tradicije nemačkog i norveškog ekpresionističkog slikarstva, Edvarda Muncha,  Egona Schielea, Ernsta Ludwiga Kirchnera, Franza Marca i, naravno, Georgea Grosza.


     („Vreme“, Beograd, 25. 11. 2012)

     P.P.S. Ako vam se učini da u ovom tekstu skakućem sa originalnih imena na njihove transkribovane oblike i nazad, ne vara vas osećaj i nije vam popustila pažnja. To je uslovljeno kontekstom, nekad citiram domaći prevod, a nekad govorim o delu kao takvom i tad koristim originalna imena i naslove.

Priredio: SVesti

     ZAČITAVANJE: 'Vučine: Nasljednik'

     Svijet Vučina brutalan je, ali i zavodljiv, tužan, ali i urnebesno smiješan, pomaknut i neobično privlačan.

     Sonja Gašperov, Vučine: Nasljednik (Nakladnička kuća 2x2, 2012.)

     Domaći strip je, nastavljam misao koju je stripolog Matko Vladanović započeo prije otprilike 500 dana pišući o prvim Vučinama, otprilike nešto kao Jeti. Živi svjedoci kunu se: "Vidjeli smo ga, jesmo majke mi", ali malo tko im vjeruje. Da, ma dobro, neka ga, tapšamo te unezvijerene i nepouzdane svjedoke po leđima, neka nama našeg Jetija, daleko mu lijepa kuća. Vrlo slično je i s hrvatskim stripom: nezanemariv broj ljudi javlja se iz dana u dan tvrdeći ne samo da su vidjeli domaći strip, nego da su ga čak držali u rukama, prelistavali, čitali!

     Razigrana mašta vidi svašta, smije se kulturna zajednica (onaj njen priznati, vidljivi dio), da postoji nešto kao domaći strip, pa valjda bi ga svi vidjeli.
          U međuvremenu Sonja Gašperov, poznatija pod umjetničkim imenom Sonječka, jednako kao što je Gordon Matthew Thomas Sumner svima bolje znan kao Sting, izdala je i dvaput u dva dana u Zagrebu predstavila drugi album iz serijalaVučine. Prvo u Booksi, a odmah potom i u Tvornici, na ovogodišnjem CRŠ-u, i oba puta vidjelo ju je više ljudi nego što ih je bilo one otužne noći u Maksimiru kad je Dinamo izgubio od PSG-a.

     Vučine: Nasljednik (nakladnička kuća 2X2, Zagreb, 2012) i Sonječka došli su iz dalekog nam i prijateljskog Splita i učinili pravu malu turneju po Zagrebu. Na premijeri, u Booksi, tražilo se sjedalo više, bez šale, mnoge književne promocije i predstavljanja mogu samo sanjati o takvoj posjeti. Što ne treba čuditi, u Zagrebu smo, naime, jako izbirljivi kad je u pitanju domaći proizvod. Houllebecq je Houllebecq, Franzen je Franzen, Cecelia Ahern itekako je Cecelia Ahern, to može, dođu čak i ovi s televizije, dovuku kamere i rasvjetu, ali domaći proizvod – no way, José. Nekako nam to ne zvuči uvjerljivo – Hrvati i kultura, ma hajte, molim vas.

     Zašto je to tako? Kako su Vučine bez nekih velikih najava uspjele privući ljude? Dio odgovora mogao bi ležati u tome što Vučine možda (ne možda, nego definitivno) jesu domaća panceta ili domaći pršut, ali izgledaju kao najfinije stranjske delicije. Nakon uvertire Od kolijevke do groba i nasljednika Nasljednika, jasno je i slijepcu da Vučine jesu marka za izvoz. Na razini ideje apsolutno ih možemo usporediti s Trondheimovim serijalom Zekanove hvalevrijedne pustolovine (ali samo s najboljim albumima, jer ove slabije 'Zekane', 'Vučine' će, neka mi ne zamjere znalci, pojesti za doručak i pitati jel ima repete, a što i jest u skladu s Vučjom nezasitnom prirodom), a u samoj izvedbi opasno se približavaju ovdje već opjevanom djelu Svagdanja borba (Manu Larcenet).

     "Dugo već razmišljam o smrti", piše pripovjedna Vučina, "Puno duže nego o životu."

     Postoji li savršena smrt? Ovo pitanje progoni Vučinu jednako kao jezivi prizori iz djetinjstva. Ako je život nešto što trpiš, kao što je trpjela njegova majka, je li onda smrt nagrada? Opsjednut, Vučina će život iskoristiti za planiranje, smišljanje što kreativnijeg puta do savršene smrti.

     U nastupnom albumu Od kolijevke do groba Vučine se bave svim onim što se Vuku događa na tom putu, odnosno – životom. Nasljednik je velika potraga za savršenom smrću, a u trećem albumu, naslovljenom Urlak, na kojem Sonječka upravo radi, Vučine odlaze s onu stranu života i smrti – ravno u vječnost.

     Svijet Vučina brutalan je, ali i zavodljiv, tužan, ali i urnebesno smiješan, pomaknut i neobično privlačan, poželite se družiti s tim nacrtanim likovima, usprkos tome što znate da je to nemoguće, jer Vučine baš i ne drže puno do ljudi.

     Sonja Gašperov Sonječka akademska je slikarica, autorica zbirke priča Cyber Zoo (Algoritam, Zagreb, 2008) i tvorac, majka i otac Vučina, strip serijala koji je na najboljem putu da, prije ili kasnije, postane jedan od naših prepoznatljivih kulturnih proizvoda u bijelom svijetu.

     Vučine su već sad brand i samo je pitanje vremena kad će krenuti na svjetsku turneju (Wolves World Tour).

     U vremenu dok izdavaštvo pleše na rubu ponora, a vuk je vuku čovjek, možda je naivno vjerovati u takvo što, predviđati uspjeh bilo čega, ali Vučine su u dva koraka prerasle ovu našu šumu i to je fakat.

     Važna napomena: Zbog osobito uznemirujućih prizora Vučine: Nasljednik nisu štivo za mlađe od 18 godina!

     F.B.


     [Objavljeno: Booksa.hr, 21.11.2012.godine]

Press: Strip vesti

     Izložba Škole stripa Tivat

     Škola stripa u Tivtu postoji od januara 2012. god. Pokrenuta je u skolopu aktivnosti Udruženja strip autora Crne Gore i Centra za kulturu Tivat. Predavači su Ozren Miždalo i Simon Vučković koji su i selektori izložbe koja će biti otvorena 29. novembra 2012. god. u 19.00 časova u foajeu Centra za Kulturu Tivat.

     Izlažu: Aleksa Vuksanović, Goran Miladinović, Petar Đukić, Petar Klakor, Filip Kažić, Nikola Novović, Mina Stanišić, Tanja Stanišić, Sonja Matijević, Mirjana Eraković, Pavle Nedeljkov, Aleksandar Kordić, Dimitrije Mladenović, Fjodor Kvaša, Anastasija Kankaraš, Renata Vuksanović, Svetozar Radanović, Nikolina Simeunović, Damir Duraković, Čedomir Kosovac, Balša Rajković i Katarina Višić.

     Sponzori izložbe su Turistička organizacija Kotor i Turistička organizacija Tivat. Simon Vučković

Press: Komiko

Press: Strip vesti

Press: N. Milutinović

     Poštovani/e članovi i članice,

     Ovim putem vas pozivamo na još jedan u nizu programa pod nazivom Strip kutak koji će ovog puta biti posvećen jednom od najpoznatijih strip, a kasnije i filmskih, junaka današnjice - Tarzanu.

     U utorak 27. novembra sa početkom u 19. časova publici će biti predstavljen strip Tarzan u izdanju izda-vačke kuće Darkwood iz Beograda. Gosti govornici biće Sara Bujak, PR Darkwood-a i Vuk Popadić, likovni urednik izdanja. Program će voditi, urednik Strip kutka, Dušan Majkić.

     Svi fanovi kralja džungle imaće priliku da se upoznaju sa strip avanturama koje su potpisali jedni od najvećih crtača devete umetnosti Harold Foster i Bern Hogart. Takođe, osvrnućemo se i na domaću, ex-YU strip produkciju koja je osamdesetih godina prošlog veka bila jedna od najkvalitetnijih, a Trazan, koji ove godine puni 100 godina, najzapaženiji strip junak iz njihove produkcije.

     Nadamo se da ćete nam se pridružiti!

     Srdačan pozdrav!
     Američki kutak Novi Sad

Press: Elektrika

     IZLOŽBA ILUSTRACIJA I STRIPOVA INSPIRISANIH
     RUSKOM AVANGARDNOM KNJIŽEVNOŠĆU
     Četvrtak, 22. Novembar 2012, 20h
     Izložbeni prostor Elektrika, Radomira Putnika 7, Pančevo

     Imamo čast da vas pozovemo na otvaranje izložbe radova pripremljenih za novo strip izdanje Udruženja za razvoj kulture “Elektrika”. U pitanju su stripovi koji obrađuju jedan broj tekstova iz opusa ruske avangardne književnosti sa početka XX veka, kao i nekolicine ranih vesnika ovog stilskog konteksta. Na tematskom potezu od crnohumornog apsurda, preko misticizma i kosmologija do futuristički orjentisane društvene angažovanosti, tekstovi iz perioda ruske avangarde pokazali su se kao vrlo inspirativni za strip autore kako sa domaće tako i sa šire evropske scene. Na skoro 280 tabli stripova, koliko broji ova kolekcija, naćićete reference na tekstove Danila Harmsa, Andreja Belog, Aleksandra Vvedenskog, Osipa Mandeljštama, Vladimira Majakovskog, Velimira Hlebnjikova, Alekseja Remizova, Vasilija Rozanova, Leonida Andrejeva, Jevgenija Zamjatina, Nikolaja Zabolockog i Vasilija Kamenskog. Na otvaranju izložbe biće prisutni i Arianna Vairo (Italija), Agnieszka Piksa (Poljska), i nova zvezda međunarodne stripovske mreže Shaltmira (Litvanija), a ceremonija će biti upotpunjena muzičkim nastupom bendova STUTTGART ONLINE (Beograd) i ENDORFIN (Pančevo).

     Kurator izložbe je Vladimir Palibrk, a autori ovog opusa su:
     ARIANNA VAIRO /Italija/
     AGNIESZKA PIKSA /Poljska/
     ADRIANA FALUB /Rumunija/
     ALEKSANDAR ZOGRAF /Srbija/
     ALEKSEJ NIKITIN /Rusija/
     ANDREJ ŠTULAR /Slovenija/
     ANDREJ BUNUŠEVAC /Srbija/
     ATTILA STARK /Madjarska/
     BORIS PRAMATAROV /Bugarska/
     BORIS STANIĆ /Srbija/
     BURAIQC DES MERDES /Srbija/
     CHARLOTTE KLAAS /Austrija/Nemačka/
     CRISTIAN PRANDEA,MIRCEA POP,GEORGE ROMAIN /Rumunija/
     DAMIR PAVIĆ SEPTIC /Srbija/
     DANIEL BUENO /Brazil/
     DANILO MILOŠEV WOSTOK /Srbija/ feat. Sanja S. & PEKI
     DZAIZKU /Srbija/
     GERALD AUCLIN /Francuska/
     GORAN DAČEV /Makedonija/
     GMAZ GAZ /Hrvatska/
     HELENA KLAKOČAR /Hrvatska-Holandija/
     IGOR HOFBAUER /Hrvatska/
     IGOR LAZIN /Madjarska/Srbija/
     INGRIDA PICUKANE /Letonija/
     IVANA VERESKI /Srbija-Slovačka/
     KATIE WOZNICKI /Srbija-USA/
     MATEJ KOCJAN /Slovenija/
     MILAN PAVLOVIĆ Mr Stocca /Srbija-Kanada/
     ALEKSANDAR OPAČIĆ /Srbija/
     RADOVAN POPOVIĆ-STUDIOSTRIP /Srbija/
     SHALTMIRA /Litvanija/
     SANDRA MILANOVIĆ /Srbija/
     STRIP IT CREW
     VLADAN NIKOLIĆ /Srbija/
     VUK PALIBRK /Srbija/

     Projekat je realizovan uz finansijsku pomoć Grada Pančeva i Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije.

Press: Rosencrantz

     TRI ALBUMA ROSENCRANTZ-a DOBIJATE ZA UKUPNO 899 DINARA!!!

     Povodom predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika, ROSENCRANTZ svim članovima Kluba čitalaca nudi izuzetne pogodnosti za kupovinu.
          Album Dragana Lazarevića i Lazara Odanovića „Avanture u Gradu svetlosti“ možete dobiti ukoliko do 30. novembra uplatite na račun ROSENCRANTZ-a 299 dinara (plus poštarina 66 dinara)! Preostali iznos od 300 dinara potrebno je uplatiti do 31. decembra 2012. godine.

     Prvi antifašistički strip u Srbiji „Večernja akcija“ autora Baneta Kerca, Branka Plavšića i drugih možete dobiti ukoliko do 30. novembra uplatite na račun ROSENCRANTZ-a 299 dinara (plus poštarina 66 dinara)! Preostali iznos od 300 dinara potrebno je uplatiti do 31. decembra 2012. godine.

     Najprodavaniji album Salona stripa u Beogradu „Esmeralda i druge priče“ Petra Meseldžije i Dušana Vukojeva možete dobiti ukoliko do 30. novembra uplatite na račun ROSENCRANTZ-a 399 dinara (plus poštarina 66 dinara)! Preostali iznos od 400 dinara potrebno je uplatiti do 31. decembra 2012. godine.

     Sva tri albuma možete dobiti nakon uplate 899 dinara (plus poštarina 82,50 dinara) na račun ROSENCRANTZ-a do 30 novembra. Preostali iznos od 999 dinara potrebno je uplatiti do 31. decembra 2012. godine.

     Albume možete poručiti putem adrese: info@rosencraantz.rs ili preko sajta www.rosencrantz.rs

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Strip vesti

     Spodobe i leševi - ukadrirani, uramljeni i zastakljeni!

     Poštovani ljubitelji zaumnog, onostranog, makabrijanskog...

     Osetite se pozvanim da zavirite u Onosvet spodobnog i grotesknog! Uhvatite se u kolo sa ljubaznim leševima, i dopustite karakondžulama i vešticama da vas zajašu i nagnaju da prihvatite prognana bića koja su našla utočište u ilustracijama i stripovima likovnog izgrednika Stevanovića. Spodobe i leševi, veštice i vampiri željno vas iščekuju u utorak (20.11. 2012.) naveče, u 19h, u Kulturnom centru Novoga Sada –  Tribina mladih. 
          Ovu galeriju kreatura Ivice Stevanovića, otvoriće pisac, scenarista, vanserijski pregalac grafičko-novelske skripture – Zoran Penevski (ukoliko ne bude sprečen od strane viših paranormalnih sila. A ako se to desi, postoji mogućnost njegove astralne projekcije u okviru galerijskog prostora Tribine mladih)! Tim povodom biće upriličena prodaja digitalnih autorizovanih printova pomenutog ilustratora kao i prodaja autorskih izdanja gde je likovni stvaralac kreativno delovao – Ljubazni leševi, Leksikon Likovnih Legija, Gnusobno-Spodobni slučajevi, ili udesi, Prognana bića, Buntovnici i O biljkama, životinjama i predelima. Uz svaki kupljeni primerak neke od pomenutih knjiga ovaj likovni vinovnik poklanja vam po jednu digitalnu grafiku malog formata (tiraž je ograničen - ne oklevajte predugo)!
          Posetioci će ovom prilikom moći da vide originalne predloške, detaljne skice, lavirane crteže koji su stvarani u proteklih petnaestak godina. Ova čudnovata i brižljivo probrana zbirka crteža i ilustracija odraz je patološke nadrealnosti kojom je autor inficiran već duže vreme.
     Ne bojte se! Leševi nisu pravi, samo tako izgledaju! I vrlo su ljubazni...

     PS. Za posetioce koji su po profesiji forenzičari pripremili smo akciju „Forenzičaru, oleši se!“ – strana žestoka pića po vrlo pristupačnim cenama! Za ostale smrtnike – besplatan galerijski šank domaćih tekućina.

     Živeli!

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Strip vesti

     Dom kulture Kačarevo, po drugi put organizuje Festival humora i satire pod nazivom Žaoka.

     U petak 23. novembra održaće se program festivala koji će početi čitanjem aforizama za školski uzrast u O.Š: Žarko Zrenjanin Kačarevo sa početkom u 16 časova.

     Zatim sledi otvaranje izožbe karikatura Nikole Dragaša, karikaturiste iz Pančeva, u Svečanoj sali, a početak je zakazan za 18 časova.

     Posle otvaranja izložbe u 19 časova počeće čitanje aforizama i satire učesnika festivala: Aleksandar Baljak, Slobodan Simić, Aleksandar Čotrić, Bojan Ljubenović, Bojan Rajević, Srđan Dinčić i Zoran T. Popović.

     U toku večeri svoj nastup će imati i Srđan Dinčić kao Stand up Tačku.

     Dobrodošli Ste da se nasmejemo zajedno.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Strip vesti

Press: Strip vesti

     A na Interliberu:

     Dragi stripoljupci,
     Kao nastavak izvrsne suradnje koja je ostvarena u okviru Festivala Hrvatske u Francuskoj Croatie,la voici, Ministarstvo kulture Republike Hrvatske pozvalo je Francusku Republiku da se kao zemlja gost predstavi kroz devetu umjetnost na Interliberu 2012.U subotu 17.11 organizirani su okrugli stolovi između francuskih izdavača i urednika i hrvatskih umjetnika i izdavača, dok će štand po nazivom: Izložba francuskog stripa biti otvoren od samog službenog otvaranja Interlibera te ste pozvani posjetiti ga te vidjeti i prolistati francuske stripove koje će biti na izložbi.
     Popis hrvatskih crtača koji će sudjelovati u jutarnjem dijelu programa (razgovor s urednicima od 9.30 do 11.00 te okrugli stol od 11.00 do 12.30 ) bit će vrlo uskoro.
     Pozivaju se strip crtači i ostali likovni umjetnici koji žele razgovarati s urednicima francuskih izdavačkih kuća (Dargaud, Delcourt, Futurpolis, Actes Sud, Glenat, Humanoides) da se jave na slaven.goricki@gmail.com te da sa svojim portfoliima i mapama dođu u subotu 17.11 na Interliber, paviljon 6, štand 6c. 

Program
INTERLIBER- Francuska, zemlja gost

PETAK 16. studenoga
18:00 prijem s fr. izdavačima

SUBOTA 17. studenoga
9:30 – 11:00 susreti sa strip umjetnicima (autorski kutak)
11:00 – 12.30 okrugli stol: Strip u Francuskoj (pozornica)
Moderator: Marko Fančović
- Povijest francuskog stripa i osvrt na današnje trendove - Sylvain Coissard /Gallimard, Futuropolis, Paquet/
- Strip kao umjetnička forma – Grégoire Seguin /Delcourt/ 
- Suradnja kulturnih institucija i strip umjetnika –Thomas Gabison /Actes Sud/
12.30 – 13.15 susreti sa strip umjetnicima (autorski kutak)
15:00 – 16:30 okrugli stol: Tržište stripa u Francuskoj i svijetu (pozornica)
Moderator: Adam Nadvegi
- Kako održati umjetnički nivo u odnosu na zakone tržišta – Bruno Lecigne /Humanoïdes/ 
- Marketinški razvoj i licenciranje- Olivier Galli /Glenat/
- Proboj stripa u inozemstvo – Emilie Vedis /Dargaud/
16:30 – 17:30 susret s izdavačima (uz kavu i kolače)

     Dragi prijatelji,

     izdavačka kuća Fibra i ove će godine imati svoj štand na Zagrebačkom sajmu knjiga – Interliberu, koji će se održati od 13. do 18.11.2012. No, za razliku od prijašnjih godina, ovaj smo put smješteni u 5. paviljonu, na štandu 5d. Na sva će naša izdanja važiti prigodni sajamski popust od 20%, s izuzetkom kompleta „Moebius: Metalne godine“, koji će se moći kupiti po cijeni od 500 kn. Osim toga, ove smo godine u mogućnosti omogućiti vam kartično plaćanje (MasterCard, Visa, Maestro), što je bio jedan od vaših najčešćih upita prijašnjih godina. Ali ni to nije sve:) Pripremili smo i prigodni, slavljenički katalog povodom našeg jubilarnog dvjestotog izdanja, kao i poklon-strip za svakog kupca. Sve u svemu, pregršt razloga da nas posjetite!

     Kako je broj naših izdanja mnogo veći od prostora koji imamo na raspolaganju, vjerojatno nećemo biti u mogućnosti izložiti sve naše naslove na štandu. Ukoliko želite biti sigurni da će vas neko starije izdanje koje želite kupiti čekati na štandu, molimo vas da nam se javite dan ranije na info@fibra.hr.

     Veselimo se vašem dolasku!

---

     Izdavačka kuća Libellus, kao što smo i najavili, imat će svoj štand i na ovogodišnjem Interliberu koji će se u Zagrebu održati od 08.-13.11.2011., a moći ćete nas pronaći u paviljonu 6 - štand 2b, odnosno od glavnog ulaza drugi štand desno, dakle na istom mjestu kao i prošle godine.

Tim povodom premijerno vas očekuje 6 naših novih izdanja koje smo već najavili: 
Riđobradi 13 - Riđobradi pristiže u pomoć
Riđobradi 14 - Pirat bez lica
Tex, knjiga 45 - Tornado
Martin Mystere almanah, 9. knjiga
Priče iz baze Drugdje, 7. knjiga
Nathan Never, 42. knjiga

Interliber cijene navedenih izdanja možete pronaći u ovom popisu, skupa s drugim izdanjima koja su još
uvijek u posebnoj ponudi. Ovih 12 izdanja nije moguće uključiti i kombinirati u druge akcije već se mogu
kupiti isključivo po ovdje navedenim, popularnim cijenama: POSEBNA PONUDA

PONUDA KOMPLETA
Osim toga, i ovaj put pripremili smo limitiranu količinu određenih kompleta koji će se moći po posebnoj cijeni kupiti tijekom trajanja Interlibera. 
Od svakog kompleta u ponudi je po 10 paketa, a ponuda vrijedi do isteka te količine, dakle po starom dobrom pravilu: "tko prvi djevojci, njegova djevojka".

Više informacija i dodatnih ponuda na sledećoj adresi:
www.libellus.hr/forum/default.aspx?g=posts&t=159

---

     Mentor na Interliberu
     By darkomacan

     Kako nas smak svijeta ne bi dočekao s punim skladištem, Mentor će šezdesetak (ili stotinjak?) svojih izdanja (sf, znanost, proza, poezija, STRIPOVI i časopisi) prodavati po skupih 10 kuna/komad. Znam da svi vi, kao prokušani znalci, već imate cijeli naš katalog, ali nu kako se možete opskrbiti jeftinim a neupitno kvalitetnim Božićnim poklonima!

     Ne morate čak ni sitniš ponijeti: uzmite više knjiga pa ćemo prihvatiti krupniš.

     Paviljon 6, štand 3A (krajnje desno, kod prvih vrata).

Press

     U atmosferi moćnih i melankoličnih kadrova Sara Divjak kroz strip crta vrlo dojmljive i emocijom nabijene priče. Priče su to o ljudskoj samoći, ali bez predvidljive gorčine. Nakon što pročitate Sarine stripove, sjetit ćete se da je život još uvijek toplo mjesto, a porazi su samo nužna vrata u mirnije krajeve.
     DERMATILLOMANIA je prvi strip album kojim se predstavlja mlada Sara Divjak. Album se sastoji od šest priča koje su rađene različitim tehnikama.
     Sara Divjak je rođena u prosincu 1990. godine. Studira na Akademiji likovnih umjetnosti i upravo je završila preddiplomski studij pri odsjeku za animirani film i nove medije. Objavila je nekoliko stripova u tisku i na webu, a ovo joj je prvi strip album.
     izdavač 2x2
     DERMATILLOMANIA, Sara Divjak 72 stranice, tvrdi uvez cijena 80 kuna
     Ovih dana u prodaji u strip-knjižarama u Zagrebu.

     Sonja Gašperov
     VUČINE
     cijena 70 kuna
     LIVECRTANJE Sonje Gasperov u subotu 13h, paviljon 6 (štand Mentor i2x2)

Piše: Zoran Đukanović

     NEZAVRŠENI GRAFIČKI ROMAN
     Aster Blistok

     Pre dvadeset šest godina, završavajući tekst "Strategija opsene" (Stripoteka br. 871, 3.6.1986) napisao sam da se Julio Ribera ne može smatrati crtačkim majstorom u klasičnom smislu. Anatomske neveštine i česte nedoslednosti njegovog crteža više su no očiglene. Bez obzira na to, njegovo "proizvođenje svetova" već decenijama pleni svojim šarmom. U čemu je tajna? On je uspeo da uhvati dušu spejs-opere u onome što je u njoj najvitalnije. Kovitlanjem vrednog i nevrednog, "džaranjem" po smeću trivijanog iz koga uspeva istovremeno da izvuče i romantizam i parodiju. Ono što je Ken Parker postigao poigravajući se sa žanrom vesterna, a Dilan Dog s hororom, Aster Blistok je svojim istraživačkim eskapizmom to ostvario u domenu spejs-opere.

Žuta hipnotička

          Poslednji pasus pomenutog teksta upozoravao je na zatvorenost strukture i otuda pojačanu opasnost trošenja ovog serijala. U čemu je "strukturalna razlika" između prvih 7-8 epizoda i ostatka ove podugačke serije (ukupno trideset jedan album)? Nukleus priče imao je dve mogućnosti: da se završi i postane dovršena naracija, remek-delo grafičkog romana na nekih četristotinak stranica ili da se upusti u (u načelu) beskrajno trajanje serijala. Izabravši drugu opciju, ili možda pokušavajući da održi nemogući kompromis između te dve opcije, mnoga isprva sveža, provokativna i potpuno inovatorska rešenja morala su da postanu reciklirajući, beskrajno odlažući motivi. Trošenju serijala do u lošu (na kraju dosadnu) beskonačnost možemo se suprotstaviti uvođenjem evolucije u serijal. Balans između ponavljanja i novine je tajna koja održava svežinu ma kog albumskog serijala.

Šetnja vrtovima sna

     Aster Blistok je jedno od "najteleološkijih" dela unutar medijskog horizonta stripa, najusmereniji je ka ispunjenju svog na početku naslućenog smisla. Termin "teleologija", naravno, nikako ne treba mešati s teologijom (zavirivanje u svaki bolji rečnik ili enciklopediju brzo će odagnati dilemu), mada postoji i jedan album ("Vrhovni alhemičar") zaista posvećen pitanjima Boga. Problem je samo da jaka teleološka postavka gura Astera Blistoka u grafički roman, a autori su odlučili da ga pretoče, razvuku u strukturu otvorenog serijala.

     Šta se to tako specijalno promenilo u odnosu na prve epizode? Pa, specifična gustina pripovedanja. Nije da nema i dalje sjajnih pripovedačkih rešenja, reč je samo o tome da su ona u prvim epizodama dosezala kritičnu masu nečega potpuno izuzetnog u svetu stripa što se može porediti sa prvim susretom sa Kortom Maltezeom, Kenom Parkerom, stripom Watchmen ili pak Sandmanom. A takvi se susreti ne zaboravljaju. Nakon razređivanja specifične gustine Astera Blistoka, u ovo je mnogo teže retrospektivno poverovati. No, tim pre je važno da se ne zaboravi. U ovakvim slučajevima potrebno je mentalno odvojiti početnu vrednost od kasnijeg razređenog opstanka dugogodišnjeg serijala, naglašavanjem "poetološkog preloma" (iako je reč o regresivnoj evoluciji u kojoj izostaje sam "trenutak" preloma) koji postoji između njih u vrednosnom smislu. Reciklirajući serijali imaju zanimljivo otupljujuće dejstvo na čula, uspevaju čak da odgaje specifičnu vrstu publike čiji se senzibilitet zasniva upravo na nesposobnosti da prepozna ključnu razliku između inicijalnog naboja i naknadne rutine.

     I pored svega rečenog, u Asteru Blistoku u bilo kom trenutku njegove evolucije naćićemo dovoljno ludog, budalastog i sasvim ozbiljnog u tom ludilu da shvatimo ili, valjda uz nešto manje čitalačkog napora, makar naslutimo značajnost sveta Astera Blistoka u odnosu na druge stripske svetove. Scenarista Christian Godard nam je razbio mnoge čitalačke navike. Navike da junaci moraju biti ono što sami misle da jesu. Oni se menjaju i ono što je bilo vredno u njima neće nužno i opstati, kao uostalom i u ljubavima ili prijateljstvima u našem čitalačkom svetu. Zanimljivo je da je upravo taj naš svet, iz perspektive stripa Aster Blistok, viđen kao onostrani svet mrtvih iz koga se niko ne vraća. Ironične i parodične reference upućene našem svetu deo su Godardovog pripovedačkog repertoara.

Kupanje u snovima

     Još jedna stvar važna da se ne zaboravi je da upravo Asteru Blistoku dugujemo jedno od najranijih osećanja bliskosti sa virtuelnim svetom i to u doba kad većina njegovih čitalaca uopšte nisu pred svojim nosevima imali kompjutere. Setimo se, strip se pojavio 1975. a u Jugoslaviji 1977. godine. U samom stripu kompjuteri se pominju, ali nekako usput, kao uostalom u većini spejs-opera, jer su one kvazitehnološke po svojoj prirodi. Aster nam je prvi dočarao svet virtuelnosti gde stvari uvek izgledaju na granici privida. Virtuelnost u ovom stripu je poništavala, čak učinila irelevantnom razliku između "prirodnog" i "veštačkog".

     Ribera (ni u kom slučaju) nije Ivo Milazzo (crtač Kena Parkera) koji je svoj talent pronašao u umetnosti redukcije do genijalnih krokija. Riberi su potrebni mnogo duže vreme i inspiracija za dočaravanje sveta barokne gustine u Asteru Blistoku. I za snove, i za svetove u rasulu, potrebno bi mu bilo više vremena no što mu dopuštaju godišnji ili još češći ritam izdavanja albuma i vlastite crtačke snage (ne zaboravimo, Riberi je u krajem serijala bilo sedamdeset pet godina, a šezdeset sedam kada je, recimo, crtao šesnaesti album; uostalom nije svako Andrija Maurović, za to nije dovoljno "kupati se petroleumom" pod stare dane). Epizode koje su nam još priređivale posebnija iznenađenja Riberinom ekscentričnom vizuelnom magijom završavaju se negde sa trinaestim albumom. Od tada jednostavno nastupa postepeno pražnjenje i vizuelna stagnacija. Tim pre, gospodine Ribera, beskrajno hvala za bizarnu kreativnu lavinu u prvih osam albuma. Malo koji današnji  čitalac može shvatiti kakvu je novinu Aster Blistok predstavljao sredinom sedamdesetih i malo ko mi je tada priredio takvo zadovoljstvo i uzbuđenje u čitanju, koje mi se čini jednostavno nedopustivo zaboraviti.

Kad je umorni Bog rekao

          Ako je neka uteha, na globalnom medijskom horizontu stripa u međuvremenu su se pojavili ikonografski svetovi koji "obnavljaju" vizuelno bogatstvo koje nam je svojevremeno Ribera ponudio. Dva serijala, oba vođena scenarističkom rukom Alana Moora, "nadoknađuju" ono što je posustalo u Riberinom crtežu. Jedan je Promethea (Prometeja) - crtež J. H. Williams i Mick Gray, a drugi Top 10 (Najboljih deset) - crtež Gene Ha, uz stalnu pomoć layouta Zandera Cannona. Dok Promethea sjajno sledi trag Riberinih snoviđenja (deleći takođe i neujednačenosti njegovog crteža), Top 10 nam nadoknađuje potrebu za susretom sa gradskim slamovima prepunih truleži, fizičkog i socijalnog raspadanja, i svakojakih čudaka. Oba stripa se jednako problematično mogu povezivati sa SF žanrom koliko i Aster Blistok. Sva tri su tipični rezultati žanrovskog prerušavanja, da bi pripovedali svako svoju priču. Možda je ipak najsrodniji ukupnom duhu pripovesti Astera Blistoka strip Nexus (scenarista Mike Baron, crtač Steve Rude). Izdavačka avantura Nexusa ravna je spejs-operetskim avanturama u njemu samom, no o tome možda neki drugi put. Za znatiželjne samo sugestija, i u Nexusu srešćete ne samo "Boga" nego i mnoge Asteru pripadajuće kosmičke dileme. I tu će nas povremeno zapanjiti saltomortala iz stereotipa u autentičnost, trenuci kada ležernost i somnabulnost spejs-opere prelaze u radikalni istraživački "eskapizam", onaj koji grotesku vraća realnom istorijskom vremenu i ljudskoj psihologiji. Najbolji ukoričeni album Nexusa je svakako "Alien Justice", a što se tiče crteža, pa zamislite spoj najboljih svojstava crteža Russa Manninga u Tarzanu sa Riberinim crtežom dok je još bio svež i inovatorski.


     (prvo objavljivanje: Stripoteka br. 962, Novi Sad, oktobar 2001)

Press: Strip.art.nica Buch

     Dick Long

     V dobrih desetih letih, kar je v hrvaškem Playboyu izhajal kultni strip Dick Long, se je nabralo za štiri 108 stranske albume nagajivega kriminalno-erotičnega stripa.
     V njem nam Dick Long odgovori na vsa vprašanja, ki si jih ne upamo postaviti niti svojim mamam, okrca pa tudi risarja, češ, da pretirava z dolžino, po kateri ga cenijo ženske, "Kdo pa ima, lepo vas prosim, tolikšen nos?" se sprašuje.

     Drage moje, priporočljivo novoletno darilo za vašega ljubega... garantirano boste imele nekaj dni miru pred njim... hm, ali pa bo še bolj vroče?!

     Gospodje,  obvezen nakup za vas... mogoče v stripu dobite idejo s katero si popestrite in zabelite praznike v dvoje.

     Predstavitev in podpisovanje prvega od štirih albumov Dick Longa bo v torek, 20. novembra ob 19:00 uri, v Strip.art.nici Buch - www.stripi.si .

     Z nami bodo avtor Štef Bartolić, scenarist Darko Macan, založnik Bernard Radovčić, mogoče pa boste srečali tudi Dicka.

     Na ogled bo razstava originalov.

     Ob nakupu vas bomo počastili z Dickovo priljubljeno pijačo (glej naslovnico v priponki) in jedjo, ki smo jo po njemu poimenovali Hot Dick ali Long Dog.

     Vabljeni!

     Opomba: Strip je v hrvaščini!

Press: Žarko Milićević

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: Enver Muratović

     Radosna vest za sve iskrene zaljubljenika u devetu umetnost stiže iz Prijepolja. Naime, u gradu na Limu, u četvrtak, 11. oktobra 2012. godine počela je sa radom Škola stripa, ilustracije, karikature i animacije „Moebius“ koju vode karikaturista i strip autor Sabahudin Muranović – MURAN i Mihajilo Moračanin Morača. Koordinatori na projektu su Safir Muranović i Milosav Ostoić.

     - Prvi susret sa zainteresovanima za ove oblasti umetnosti protekao je u prijatnom ćaskanju i međusobnom upoznavanju polaznika, a prema sferama interesovanja su oformljene i sekcije. Dvadeset polaznika za početak, a nadamo se još većem broju obzirom da je upis još uvek u toku, svedoci su kako je naš grad uvek bio i ostao grad umetničke duše i druženja. Ako se uzme u obzir da ove oblasti umetnosti i nisu nešto značajnije prezentovane u našem gradu, ovaj broj, sa tendencijom rasta, je više nego dobar. – iznio je prve utiske na svom Facebook profilu Muranović.

     Ovo nije prvi ovakav projekat Muranovićev. On je i prošle godine, u saradnji sa Kancelarijom za mlade pokrenuo prvu sezonu škole stripa u kojoj je bilo dvanaest polaznika od kojih su neki danas na likovnoj akademiji i na studijama arhitekture, što mu je, kao mentoru, posebno drago.

     - Dotaći srca mladih i usmeriti ih na pravi put – neizmerno je zadovoljstvo. Ovim putem pozivam sve zainteresovane, bez obzira na pol i godine, da nam se pridruže. Škola ce trajati tri meseca, nakon čega će biti odabrani i izloženi radovi svih polaznika u prijepoljskom Domu kulture. Škola stripa „MOEBIUS“ trajaće tri meseca a nastava se odvija dva puta sedmično, po 60 minuta, ponedeljkom i četvrtkom. Dođite da se druzimo, jer jedino vreme uloženo u učenje i rad nije bačeno i izgubljeno vreme! – kazao je Sabahudin Muranović i dodao da je njegova Škola stripa već ugovorila saradnju sa beogradskom školom stripa „Đorđe Lobačev“ koju uspešno vodi Vladimir Vesović. Takođe se planira Vesovićevo gostovanje u Prijepolju prilikom kojeg bi on održao nekoliko predavanja o stripu.

     Kao i svaki dobar projekat, i ovaj ima za cilj da se poveže sa istomišljenicima na prostoru ex Jugoslavije, sa bosanskim i hrvatskim školama stripa.
     Najuspešniji radovi polaznika ove škole stripa biće najpre izloženi prijepoljskoj publici, a potom i u gradovima u okruženju, kako bi se na najbolji način promovisali i polaznici i voditelji ovog pionirskog projekta u ovom delu Srbije.

     Bitno je napomenuti da Sabahudin Muranović – MURAN već duži period, veoma uspešno i nadahnuto, zasmejava čitaoce dnevnog lista „Danas“, na čijim stranama svakodnevno objavljuje kaiševe stripa u kojem, potezima istinskog majstora, kritikuje svakodnevne pojave u našem društvu. Takođe, Muranović je autor desetak izložbi stripa i karikature u Srbiji i okruženju.

Sabahudin Muranović - Muran
Tel. 065-61-64-784

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Komiko

     U subotu 10. novembra u 19 sati u klubu Crna ovca (Kralja Aleksandra 10, pasaž preko puta Trčike) održaće se promocija nova dva strip albuma u izdanju Komika.
     O psihološkom hororu Fotofobija govoriće autor Nikola Vitković, dok će o Palomaru Beta Hernandeza govoriti Vuk Marković, urednik i prevodilac.
     Nikola Vitković će potpisivati svoju knjigu i crtati za fanove, a oba naslova, kao i druge ovogodišnje Komikove knjige moći će da se kupe po promotivnim cenama.

     Promotivna cena Fotofobije je 600 dinara, a Novih priča iz starog Palomara 700 dinara.

Press: Strip vesti

Priredio: Stripburger

     ŽIVEL STRIP 13

     MLADINSKI NATEČAJ ZA STRIP IN ANIMACIJO

     Združenje Vivacomix in Stripburger iz Ljubljane v ok-viru dogodka VIVA I FUMETTI – ŽIVEL STRIP razpisujeta nagradni tekmovalni natečaj za strip in animacijo.

     Natečaj podpirajo Občina Udine, Visionario - center za vizualne umetnosti, Ministrstvo za izobraževanje, znanost, kulturo in šport, revije Ciciban, Cicido, Pil in Plus ter Mednarodni festival animiranega filma Animateka iz Ljubljane in Trubarjeva hiša literature.
     Na natečaj se lahko prijavijo šolarji in dijaki iz dežele Furlanije-Julijske krajine in iz Slovenije.

     Natečaj je razdeljen v dve kategoriji:
      a) strip, b) animacija.

     PRAVILNIK

     1) Tema razpisa:
     a - Radovan s planeta Beta odkriva prebivalce planeta
          Zemlja in njihov značaj
     b - Mimmo Balocco se igra s tvojimi igračami.
          Kaj se zgodi?
          Glavna junaka zgodb naj bosta Radovan, ki ga je
           zrisal Matjaž Schmidt in/ali Mimmo Balocco
          avtorja Roberta la Forgivavia.
     c - prosta tema
     2) Prijavljena dela so lahko
     a - stripovske zgodbe, narisane v poljubni tehniki (vključno z računalnikom), formata A3,
          poljubnega števila strani.
     b - animacije, izvedene v klasični ali računalniški tehniki.
     3) Šolarji in dijaki se lahko na razpis prijavijo samostojno ali v skupini.
     4) DOSTAVA: Dela morajo biti oddana po pošti skupaj z izpolnjeno prijavnico (za slovenske šolarje) na naslov: Stripburger, Forum Ljubljana, Metelkova 6, SI-1000 Ljubljana, Slovenija
     5) URNIK: Dela morajo prispeti do naslovnika do četrtka, 14. marca 2013.
     6) Žirija v sestavi: avtor Roberto La Forgia, Katerina Mirović (Stripburger), Igor Prassel (Animateka), prof. Paola Bristot (predsednica Vivacomixa), ter, se bo sestala 23. marca in izbrala nagrajence.
     7) NAGRADE:
     - STRIP: Podeljene bodo 3 nagrade za zmagovalce v kategoriji stripov, in sicer 3 darilni boni v vrednosti
       100 evrov.
     - ANIMACIJA: Avtorji nagrajenih animacij se bodo decembra 2013 udeležili mednarodnega festivala animiranega
       filma Animateka v Ljubljani.
     Udeleženci natečaja se z izpolnjeno prijavnico strinjajo, da se lahko njihova dela uporabijo v promocijske namene. S prijavo na natečaj animiranega filma udeleženci dovoljujejo objavo svojega dela na promocijskem DVD-ju.
     Vsak udeleženec bo za sodelovanje prejel nagrado. Nagrade bodo podeljene ob odprtju razstave stripov udeležencev.
     8) RAZSTAVA avtorjev likov natečaja, Matjaža Schmidta in Roberta La Forgie bo na ogled v Galeriji Šivčeva hiša v Radovljici. Odprtje bo 8. marca ob 18. uri.
     V Vidmu bo razstava na ogled od 8. do 28. februarja v kulturnem centru Visionario.

     RAZSTAVA STRIPOV udeležencev natečaja bo 29. marca 2013 ob 17. uri v Trubarjevi hiši literature, Stritarjeva ul. 7, Ljubljana. Ob odprtju si boste lahko ogledali tudi Animatekin program animiranih filmov Slon. Podelitev nagrad v Vidmu bo potekala v četrtek, 23. maja ob 10.30, v kulturnem centru Visionario. Po podelitvi bodo sledili animirani filmi iz programa AnimaKIDS festivala Piccolo Festival dell'Animazione (Mali festival animacije).

     Za informacije se zainteresirani obrnite na:
     Stripburger / Forum Ljubljana
     core@mail.ljudmila.org, 01 2319662, 031 401556
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/

     Matjaž Schmidt, slovenski akademski slikar in ilustrator (Ljubljana, 1948-2010) je že od rane mladosti ustvarjal risane junake in jim z risbo pričaral različne karakterje. S tem, ko jih je ustvarjal, je tudi sam doživljal, kar so doživljali njegovi junaki. Že med študijem je ilustriral za časopise in knjige, po študiju slikarstva pa se je popolnoma posvetil ilustraciji in stripu za otroke in mladino. Ilustriranje in ustvarjanje stripovskih zgodb v domačem ateljeju z ženo Jelko Godec Schmidt je bilo zanj tako odgovorno delo kot hobi hkrati. Ustvarjal je v različnih tehnikah, ki ji je pogosto tudi kombiniral in tako prikazoval besedo v sliki. Ustvarjalno je raziskoval možnosti za odslikanje besed in ubesedenje slik, odkrival je izrabljene pomene besed in jih menjal z novimi, ki jih je tudi sam šele odkrival. Iskrivo raziskovanje ga je, kot nekoč zapiše, napeljalo, »da se čedalje manj upiram kukanju v sosedov lonec. V svojem početju se počutim odprtega, napol svobodnega in skoraj drznega.«
     Ilustriral je preko sto knjig in slikanic ter redno sodeloval z revijami Cicido, Ciciban in Pil. V zadnjih letih je bil zaposlen predvsem z risanjem stripov.
     Je dobitnik številnih priznanj, mdr. je za Slovenske pravljice (in ena nemška) v stripu leta 2010 prejel nagrado za izvirno slovensko slikanico Združenja knjižnih založnikov, leta 2009 pa Levstikovo nagrado za življenjsko delo. Žirija je zapisala: »Za vsako pravljico, zgodbo, pesem ali članek ima svoj slikarski odgovor.«
     Radovan s planeta Beta je glavni junak stripov, ki so najprej izhajali v reviji Kurirček, leta 1987 pa so pri založbi Borec izšli v knjigi. Lansko leto smo jih pri Stripburgerju združili z zgodbami o Erlšpiku, prišleku s planeta Beta v knjigo Obisk s planeta Beta.

     Radovan Kelširp, bitje s planeta Beta, pristane na planetu Zemlja. Z otroci, s katerimi se spoprijatelji, raziskuje življenje na našem planetu. V druženju z otroki spoznava navade, vrednote in občutke ljudi. Radovan odkriva napake ljudi: sebičnost, preračunljivost, pohlep, prezir do drugačnih in ugotavlja, da zemljani pravo vrednost nečesa spoznajo šele, ko tistega ni več. Otrokom razkriva skrivnosti prijateljstva, jih uči dobrote in solidarnosti, prijazno in na duhovit način jih spodbuja k tolerantnosti do drugačnih in k skrbi za naravo.

     Roberto La Forgia (sacchettidipatatine.blogspot.com) se je rodil leta 1983 v Trevisu. Mladost je preživel med Barijčani v Apuliji, od tam pa se je potem vrnil v rojstno mesto, kjer je soustvarjal oglaševalske kampanje za Rai.tv, Fineco, Citroen, Alice in druge blagovne znamke.
     Leta 2007 je vodil projekt Gli intrusi (Vsiljivci), raziskavo o pokrajini mesta Bari, ki jo je opravila skupina mladih italijanskih stripovskih avtorjev. Ta projekt je nato izšel v knjižni obliki pri založbi Coconino press.
     Kot ilustrator je sodeloval tudi pri revijah, kot je Lo straniero (Tujec) in Black, ter z založniki, kot so Rizzoli, Orecchio Acerbo in Baldini Castoldi Dalai.
     Leta 2008 je ustanovil videoprodukcijsko hišo Littlepills, kjer se je mojstril tudi kot igralec in režiser. Urejal je revijo PDF Mosso in redno objavljal v tedniku Il Male izdajatelja Vauro e Vincino.
     Leta 2012 je pri Coconino press – Fandango ( v Franciji pri Les Édition Atrabile) izdal roman v stripu Il signore dei colori (Gospodar barv).
     Trenutno živi in dela v Vareseju.

     Mimmo Balocco je lik, ki ga je Roberto La Forgia ustvaril posebej za natečaj Živel strip. Mimmo je stara lesena igrača, ki ima vse dele, glavo, roke, telo in noge, povezane z vrvicami. Cel se lahko premika na vse možne načine. Mimmo je oblečen v rdečo jopico, belo srajco in okrog vratu nosi metuljčka. Zgleda podoben zlobnemu škratu, vendar ima samo hudomušen izraz na obrazu. Dobiš ga za darilo za rojstni dan, cel dan se z njim igraš, zvečer pa ga postaviš k ostalim igračam. Kaj pa se potem zgodi?

     Vizualni material za novinarje je na
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press/

Piše: Žika Strip

     „Nagrada za kratku grafičku priču“, London, novembar 2012

     U Londonu se trenutno održava festival stripa „Komika 2012” (Comica 2012), koji uređuje Pol Gravet (Paul Gravett), poznati engleski istoričar i kritičar stripa, gost našeg beogradskog „Salona stripa” 2011. godine i pisac predgovora za leksikon „Stripovi koje smo voleli” („Omnibus”, 2011).

     Festival „Komika 2012” trajaće tokom novembra i decembra i sastojaće se od niza izložbi, intervjua sa autorima i susreta sa izdavačima. Biće i veoma popularno druženje sa autorima koji uživo crtaju za publiku i koja to prati na velikom ekranu, a radovi se onda prodaju na kraju dana putem aukcije i novac ide u dobrotvorne svrhe. Više o programu festivala može se naći na:
     www.comicafestival.com/index.php/festival/program12/

Nagradjeni rad Stivena Kolinsa iz 2010. godine u kome se crtež prostire kroz kvadrate preko cele dve stranice.

          Osim svega ovoga, festival ima, vec šestu godinu za redom, i zvanično takmičenje – „Nagrada za kratku grafičku priču” (Graphic Short Story Prize). Potrebno je poslati do četiri strane stripa na engleskom jeziku, a tema je sasvim slobodna. Ovo nagradno takmičenje inicira poređenje sa sličnim konkursom na našem „Salonu stripa”, pri čemu nemamo čega da se postidimo. Na naš konkurs je ove godine stiglo 259 radova iz 29 zemalja, a na londonski konkurs je stiglo oko 200 radova samo iz Velike Britanije. Naša glavna nagrada je 1000 EUR, a londonska je 1000 GBP.

Pobednički rad 2012. godine sa suptilnom pričom o odrastanju.

     “Nagrada za kratku grafičku priču” dodeljena je ove godine od strane žirija koji je bio u sledećem sastavu – Den Frenklin (Dan Franklin), urednik u izdavačkoj kući “Džonatan Kejp” (Jonathan Cape) koja je engleska firma svetskog izdavača “Rendom Haus” (Random House), Rejčel Kuk (Rachel Cooke), urednik kulture u dnevnim novinama “Obzerver” (The Observer), Pol Gravet, direktor festivala “Komika”, i Hana Beri (Hannah Berry), mlada, ali afirmisana umetnica, čiji je izuzetni stripski triler “Briten i Brulajtli” objavljen i kod nas (“Omnibus”, 2012).

     Značaj ove nagrade je kako u afirmaciji novih autora pred širom publikom (veći broj radova će biti objavljen u “Obzerveru” i na vebu), tako i u mogućnosti izdavača i urednika da procene sposobnosti manje ili više poznatih autora kroz vrlo zahtevnu formu – kratku priču na limitiranom broju strana.

     Pobednik ovog takmičenja 2010. godine, Stiven Kolins (Stephen Collins), sada radi na nedeljnom stripu za dnevne novine “Gardian” (The Gardian) i priprema grafički roman za “Kejp”. Stiven u svom radu dozvoljava priči i crtežu da se šire preko cele stranice tako da, na primer, obrisi ljudskih tela postaju pejzaži i obrnuto. Dobra strana takmičenja je i u tome što pobednik ne može više da učestvuje, tako da se priča da su mnogi umetnici odahnuli kada je “zastrašujuće dobri” Stiven pobedio.

Korben Uilkin, autor koji je nagrađen ove godine.

          Pobednica prošle godine je bila Izabel Grinberg (Isabel Greenberg) sa radom “Ljubav u vrlo hladnoj klimi” (Love in a Very Cold Climate) u kome se govori o nemogućnosti dvoje mladih ljudi da se dodirnu i vole na Arktiku zbog zagonetnih magnetnih sila. Izabela sada radi na grafičkim romanima za “Kejp” i “Top Šelf” (Top Shelf Productions).

     Ovogodišnji pobednik takmičenja je Korben Uilkin (Corban Wilkin), skromni umetnik iz Kolčestera (Colchester), koji je izjavio da će mu nagrada pomoći da plati zaostalu kiriju za iznajmljeni stan, ali i za nove boje i četkice da nastavi sa radom na stripovima. Njegov rad “Ne mogu...” (But I Can‘t...) dopao se žiriju zbog crtačke veštine, upotrebe boja i sposobnosti da ispriča kompleksnu priču na samo četiri strane o druženju, odrastanju i udaljavanju dve devojčice koje su bile opsesivno zainteresovane za NLO (neiden-tifikovane leteće objekte).

Piše: Miran Stihović

     Kinertov strip “Čuvaj se senjske ruke” u formi knjige

     Piše: Miran Stihović

     Relativno je malo poznato kako se jedan od najvećih hrvatskih likovnih umjetnika druge polovice prošlog stoljeća, Albert Kinert (r. 1919. u Vinkovcima, a preminuo 1987. u Zagrebu) u mladosti, tijekom studija na Likovnoj akademiji, bavio i stripom.

     Neki od razloga što je taj dio Kinertova opusa ostao nekako po strani vjerojatno leži u tome što je on nastao najvećim dijelom za vrijeme Nezavisne Države Hrvatske, te u kratkom razdoblju nakon što je Komunistička partija pobijedila u ratu i preuzela vlast u Jugoslaviji; te što Kinert svoje stripove nije potpisivao ili bi se koristio pseudonimom “Toma Božić” (Božić je bilo djevojačko prezime njegove supruge Smilje).

     Bilo kako bilo, nedavno je u izdanju Udruge za očuvanje baštine i popularizacije hrvatskog stripa “Art 9” iz Zagreba izašla luksuzna knjiga stripa (s ovitkom) “Čuvaj se senjske ruke”.

     Osim samog stripa „Čuvaj se senjske ruke“, koji je u nastavcima izlazio u zagrebačkom slikovnom polumjesečniku „Pokret“ od ljeta 1944. do proljeća 1945. godine, knjiga je obogaćena dvjema studijama. “Albert Kinert – nesuđeni klasik hrvatskog stripa” naslov je studije Veljka Krulčića, ujedno urednika izdanja, dok je Tomislav Čegir napisao studiju pod naslovom “Kinertova interpretacija Šenoina romana ili zagubljena stavka u kontinuitetu domaćeg stripa”.

     Krulčić tako navodi: „Za vrijeme Drugoga svjetskog rata, Hrvatska je bila među rijetkim europskim državama u kojima je izvorno domaće strip-stvaralaštvo doživjelo svoju kreativnu eksploziju, što je bilo popraćeno obljubljenošću kod najšire publike. Uz postojeće afirmirane autore, redakcije su bile u potrazi za novim imenima. Jedan od onih koji se prihvatio crtanja stripova i takoreći preko noći morao savladavati „tajne zanata“, bio je i 25-godišnji Albert Kinert.

     Njegovo bavljenje stripom potrajalo je svega dvije kalendarske godine, ali se - neovisno o tome - pretvorilo u dragocjen dobitak za domaći strip i popularnu kulturu toga razdoblja. Da se kojim slučajem Kinert nastavio profesionalno baviti stripom, danas bismo o njemu vjerojatno (ili sasvim sigurno) pisali kao o „autentičnom klasiku“.

     Iznimno brz i radišan autor, dojmljivog i likovno bogatog crteža, konzistentan u crtačkom izričaju i vizualu stripovnih tabli, podjednako uvjerljiv u nizu tema i žanrova kojima se bavio, Albert Kinert je 1944/45. ostvario strip-opus u „Pokretu“, „Zabavniku“ i „Kerempuhu“, kojeg tek očekuje sistematska, cjelovita i kvalitetna rasčlamba.

     No, ne sumnjamo da će „Čuvaj se senjske ruke“, koji se sada nakon skoro sedam desetljeća izvlači iz naftalina, biti jedan od umjetnikovih strip vrhunaca.“ – ističe Veljko Krulčić.
          Spomenimo kako je u knjizi kao zaseban prilog objavljena i kompletna Kinertova stripografija, koja sveukupno broji jedanaest ostvarenja, od kojih mnogi nisu doživjeli svoj završetak.

     Scenarist stripa „Čuvaj se senjske ruke“ nije naveden, ali pretpostavlja se da je to djelo Branka Ožegovića, urednika „Pokreta“.

     Albert KINERT je prvi stripaš koji je crtački „oživio“ sukob Juriše Orlovića i senjskih uskoka protiv Mlečana. Naime, povijesni roman Augusta Šenoe „Čuvaj se senjske ruke“ iz 1875. godine, koji tematizira taj događaj iz uskočke i nacionalne povijesti početkom XVII stoljeća, najadaptiraniji je naslov iz fundusa hrvatske književnosti u medij stripa. Sveukupno postoje četiri dovršene „strip-verzije“ Šenoinog romana (tu su još one od Andrije Maurovića, Đorđa Lobačeva i Mladena Trnskog), te još dva stripa „Čuvaj se senjske ruke“ koja su bila započeta, ali su nažalost ostala nedovršena.

     Maloprodajna cijena knjige je 100,00 kn (odnosno 14 eura), a može se nabaviti u striparnicama ili upitom na art9.udruga@gmail.com.

Press: Strip.art.nica Buch

Press: Salon stripa

     Salon stripa
     Vinkovci 2012

     Otvorenje Salona i dodjela priznanja
     – četvrtak 08. 11. 2012.
     Izložba je otvorena 10 dana.

     Radionice, predavanja, promocije knjiga i časopisa
     i projekcije animiranih filmova:
     od četvrtka 08. do nedjelje 11. 11. 2012.

     Lokacije:
     Galerija Slavko Kopač
     Kazalište Joza Ivakić
     Gradska Knjižnica

     Organizator:
     Umjetnička organizacija Anima i Grad Vinkovci

     Umjetnički direktor:
     Krešimir Zimonić

     Organizacijski odbor:
     Ivica Belamarić, Dubravko Mataković, Matija Pisačić,
     Zdenko Rečić, Toni Šarić, Krešimir Zimonić

---

     Program

     Četvrtak 08. 11.
Galerija Slavko Kopač
20 h. Otvorenje Salona i dodjela nagrada

Izložbene cjeline:
Nagrada za životno djelo - Borivoj Dovniković Bordo
Grand Prix – Darko Macan
Mladi autor – Marko Dješka
Strip i animirani film
Ženski strip na Balkanu
Strip na internetu

     Petak 09. 11.
10-12h Posjet crtača osnovnim školama • Jednosatne radionice "Kako nastaje strip"
      Gradska knjižnica
12h - Okrugli stol
16 h- Promocije knjiga i magazina, potpisivanje i crtanje
      Kazalište
17.30h - dugometražni film "Lavandermen"
19h - Borivoj Dovniković Bordo – predstavljanje i razgovor
20 h - Strip i animirani film – Retrospektiva 1

     Subota 10. 11.
      Gradska knjižnica
10-13h - Promocije knjiga, potpisivanje i crtanje
16h - Darko Macan – predstavljanje i razgovor
17h - Slavonski strip crtači - predstavljanje i razgovor
     Kazalište
18h - Animirani filmovi za djecu Ivane Guljašević
19h - Autori stripova i animiranih filmova – predstavljanje i razgovor
20h - Strip i animirani film – Retrospektiva 2

     Nedjelja 11. 11.
     Kazalište
18h - Dugometražni animirani film za djecu "Inspektor Martin i banda puževa"
19.30 - Autori animiranih filmova i stripova
20h - Novi animirani filmovi

     Radionice
     Četrvrtak 08. - nedjelja 11. 11.
"Od stripa do animiranog filma" – voditelj Matija Pisačić
     Petak 09. 11.
Posjet crtača osnovnim školama - Jednosatne radionice "Kako nastaje strip"
Darko Macan, Matija Pisačić, Marko Dješka, Nenad Barinić...
     Petak 09. - nedjelja 11. 11.
Slikanje strip murala na zidovima - Miroslav Sekulić

---

     STRIP I ANIMIRANI FILM

     Retrospektiva 1
VELIKI MITING • Glavni crtač i likovna režija: Walter Neugebauer • Sadržajna režija i gagovi: Norbert Neugebauer
Crtači faza: Vladimir Delač, Borivoj Dovniković, Ico Voljevica • Redakcija Kerempuh, 1951.
ZNATIŽELJA • Borivoj Dovniković-Bordo • Zagreb film, 1966.
DNEVNIK • Nedeljko Dragić • Zagreb film, 1974.
ALBUM • Krešimir Zimonić • Zagreb film, 1983.
PUTOVANJE GOSPODINA ELIOTA • Boris Matas • Zagreb film, 1986.
UTAKMICA • Scenarij, crtež, animacija, režija: Krešimir Zimonić • Crtež i animacija: Stanko Bešlić, Milan Trenc, Helena Klakočar, Magda Dulčić, Rolando Peharec • Zagreb film, 1987.
UZBUDLJIVA LJUBAVNA PRIČA • Borivoj Dovniković-Bordo • Zagreb film, 1989.
VELIKI PROVOD • Milan Trenc • Zagreb film, 1990.

     Retrospektiva 2
AD ASTRA • Crtež i režija: Edvin Biuković • Animacija: Štef Bartolić, Goran Sudžuka • Scenografija: Esad Ribić
HRT i Zagreb film, 1991.
ČAKAJ ME • Producent i redatelj: Krešimir Zimonić • Crtež i animacija: Ninoslav Kunc, Josip Zanki, Dražen Žarković, Miroslav Zubović, Magda Dulčić, Darko Perović • Luna film, 1992.
PARANOJA • Goran Sudžuka • Zagreb film, 1992.
MLADIĆ S RUŽAMA • Magda Dulčić • Zagreb film,1995.
DAVNE KIŠE • Ljubica Heidler • Zagreb film, 2000.
SLOŽENI PREDOSJEĆAJ • Dušan Gačić • Zagreb film, 2003.
KUĆICA U KROŠNJI • Darko Kreč • Ars animata, 2005.
OKO • Režija: Krešimir Zimonić • Crtež i animacija: Helena Klakočar, Irena Jukić Pranjić, Magda Dulčić, Zvonko Todorovski, Dušan Gačić, Miroslav Nemet, Franjo Anžlovar, Vladimir Končar • Divlje oko, 2006.
TRANSOPTIC • Branko Farac • Ars Animata, 2007.
FANTASTIČNA ODISEJA DOKTORA ZODIJAKA • Matija Pisačić • Hrvatski filmski savez, 2008.

     Novi filmovi
ZLATKA (trailer) • Krešimir Zimonić • Zagreb film i Anima
RUDIJEV LEKSIKON - DIKTATURA • Nedeljko Dragić • Zagreb film, 2009.
GREGOR • Petra Zlonoga • ALU, 2010.
ORNAMENT DUŠE • Irena Jukić Pranjić • Zagreb film, 2011.
JEŠKA • Dinko Kumanović • Ater i Zagreb film, 2011.
MI • Midhat Ajanović • Saga Production Sarajevo i Zagreb film, 2012.
BO-TUOV BUBANJ • Ivana Guljašević • Igubuka i Školska knjiga, 2012.
ZAŠTO SLONOVI • Marko Meštrović • Kreativni sindikat i Zagreb film, 2012.
CIGLA • Dubravko Mataković • Zagreb film, 2012.
SOTONIN SIN • Marko Dješka • ALU, 2012.

     Izbor filmova za djecu Ivane Guljašević
Školska knjiga i Igubuka
INSPEKTOR MARTIN I BANDA PUŽEVA • Dugometražni animirani film • Igor Lepčin, ATER studio 2011.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Strip vesti

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Strip.art.nica Buch

Piše: Strip Core

     SVETA JEZA
     besedilo: Vinko Möderndorfer
     strip, objekti, instalacije: Lenka Đorojević, Neža Jurman, Marko Kociper, Marko A. Kovačič, Rok Mohar, Matej Stupica, Andrej Štular
     glas in zvok: Miha Zadnikar, RV Maček, Arnold Marko, Rok Kušlan, Rainer Franci

     ODPRTJE RAZSTAVE:
     sreda, 7. novembra 2012 ob 20. uri, Galerija Alkatraz,Ljubljana
     »Tistemu, ki nima nič, je treba vzeti tudi to! Tisti, ki ima vse, naj ima še več! To sta gesli minulih dveh desetletij. Dvajset let!! Moji lubi Slovenci!!«

     Razstava Sveta jeza je zasnovana na pesmi v prozi Sveta jeza. Pridiga, ki jo je Vinko Möderndorfer spisal novembra 2010 za Sobotno prilogo dnevnika Delo.
     Sveta jeza je literarno-vizualna kritika sodobne slovenske družbe, oblastniških struktur in pohlepnosti. Sveta jeza je študija aktualnega stanja stvari, konkretnih socialnih in političnih razmer, je zgodba o padcu moralnih in etičnih vrednot in poziv k združevanju za prostost sveta.

     Sodelujoči avtorji so vsak na lasten način, z lastnim avtorskim pristopom in tehniko, vizualno in/ali zvočno interpretirali in nadgradili Möderndorferjevo Sveto jezo.

     Pesem v prozi je Marko Kociper, strip avtor, preobrazil v stripovsko pripoved in vizualno še dodatno začinil literarno že tako sočen prikaz družbenega stanja. Stripovski album Sveta jeza na 32 straneh povzame in interpretira Möderndorferjevo pridigo. V vlogi pripovedovalca, pridigarja, nastopa Jazbec, s katerim smo se že dodobra spoznali v prejšnjih Kociprovih stripih. Dinamiko pripovedi v sivih tonih je tokrat soustvarjajo celostranske ilustracije, album pa je v Kociprovem stilu prežet s satiro.

     Objekt multimedijskih umetnikov, Marka Kovačič in Andreja Štularja, prikazuje sodobno družbeno situacijo, skozi katero se zrcali preteklost. Skulptura Neže Jurman, absolventke kiparstva, opozarja na položaj kulturne produkcije, skulptura Roka Moharja pa problematizira delo. Tudi Matej Stupica, absolvent ALU, s svojo instalacijo Cikel Prekernih, sestavljeno iz Rogovih koles, mehaniziranih v ciklično konstrukcijo, izpostavlja problematiko (prekernega) dela in z njim povezanega socialnega položaja in bivanja. Inštalacija s svojo cikličnim gibanjem pooseblja vlogo prekernega »delavstva« in cikličnost sistema, ki danes z jutri povezuje v negotovosti. Lenka Đorojević bo v prostorsko inštalacijo vpela svoja razmišljanja o absurdnem konfliktu, golem življenju, mikrosužnjih, kulturnem objektu in političnem subjektu, praznem prostoru znotraj turbokapitalističnega umetniškega dela.

     Sveto jezo so v zvočno podobo prenesli: Miha Zadnikar, RV Maček, Arnold Marko, Rok Kušlan in Rainer Franci.

      Za prostost sveta!
     Vsaka podoba z resničnostjo je zgolj resnična!
     ------------------------------------------------------------------
     Vizualni material za novinarje je na
     www.ljudmila.org/stripcore/press/sveta_jeza/

Press: Stripburger

Stripburger na Švedskem

Stripburger v tisku/Stripburger in print,
festival Altcom 2012: No Borders, Cafe Simpan, Malmö, Švedska
9. – 30. november 2012

Na skrajnem jugu Švedske, v Malmöu, se letos odvija stripovski festival Altcom 2012: No Borders. Festival se tokrat poleg švedskih avtorjev osredotoča na stripovske scene iz Portugalske, Srbije, Hrvaške in Slovenije. Slovenske barve bo zastopala revija Stripburger, ki v zimsko okolje pošilja svoja urednika in stripovska avtorja: Kajo Avberšek in Domna Finžgarja. Slednja bosta v razstavnem prostoru Cafe Simpan pripravila in osmega novembra otvorila razstavo Stripburgerjevih tiskovin: Stripburger in print.

Razstava  bo zasnovana kot pregled Stripburgerjevih podvigov izven ustaljenih offset grafik, revija se namreč redno spogleduje tudi s sitotiskom in drugimi oblikami tiska. Na ogled bodo tako posterji projekta Pozdravi iz Striponije(koprodukcija MGLC), ki bodo obiskovalce turistično popeljali po raznoliki pokrajini stripa; edinstven pregled Stripburgerjevih začetnih Svinjsko dobrih 18 let v obliki Ljubilejnika, zbornika – letopisa visokotiskanih ilustracij, ki so nastajale v sodelovanju s Studiem tipoRenesansa, pa grafična gostovanja treh slovenskih avtorjev (David Krančan, Jakob Klemenčič, Matej Stupica) v francoskem Nancyu (koprodukcija MCJ Lillebonne), kjer so skuhali Gullage. Naboru novejših projektov se bodo pridružili še didaktični sitotiskani pripomoček za sestavljanje zgodb – Stripble (koprodukcija MGLC), pa medene panjske končnice iz projekta Honey Talks, razstava stripburgerjevih naslovnic in za konec že skoraj pozabljena a nič manj zanimiva projekta, sitotiskani Burger Faces in kolecija mini stripovskih knjižic Miniburger.

Z razstavo skuša Stripburger prikazati predvsem raznolike možnosti uporabe različnih grafičnih tehnik. Od velikih formatov, pozabljenih načinov tiskanja in embalaže. Obiskovalec bo tako skozi množico idej lahko sledil razvoju in raznolikosti produkcije revije Stripburger.

Pregled bo vključeval dela tako domačih kot tujih avtorjev, ki so sodelovali z revijo. Razstavljali bodo: Andrej Štular, Matej de Cecco, David Krančan, Jakob Klemenčič, Matej Stupica, Gašper Rus, Marko Kociper, Kaja Avberšek, Matej Lavrenčič, Saša Kerkoš, Domen Finžgar (SI), Bendik Kaltenborn (NO), Andrea Bruno (IT), Jyrki Heikkinen(FI), Mateusz Skutnik (PL), Matei Branea (IT), Filipe Abranches (PT), Pakito Bolino (FR), Stephane Blanquet (FR), Attak (DE), Danijel Žeželj (HR/USA) in mnogi drugi!

Razstavo si bo možno ogledati do 30. novembra.

Pres: Marketprint

Press: Strip vesti

Petak 2. novembar 2012. • Art Kafe Galerija SKC-a Kragujevac • početak u 19.00

     Program:

- Izložba Udruženja ljubitelja devete umetnosti Svet stripa
U galeriji SKC-a biće izložene ilustracije svih autora koji su sarađivali sa udruženjem: Darko Perović, Mihailo Dimitrovski TheMico, Džovito Nučio, Fabio Ćeloni, Branislav Kerac, Aleksa Gajić, Petar Meseldžija, Zoran Janjetov, Marko Somborac i Mirko Čolak.

- Tribina: Muzej stripa u Srbiji
Potreba-Mogućnosti-Prepreke
Govori: Milivoj Kostić
Razgovor i informacije oko mogućnosti osnivanja takve vrste muzeja kod nas. Primer dobre prakse, Muzej stripa u Briselu, Belgija - vođenje kroz postavku i način organizacije.

- Predstavljanje izdavačke kuće Darkwood, Beograd
Govori: Sara Bujak
Nova izdanja, prvenstveno stripovi francusko-belgijske škole, zaokupljaju pažnju ljubitelja stripa širom regiona. Kragujevačka publika biće u prilici da direktno od izdavača dobije dodatne informacije o planovima ove ambiciozne izdavačke kuće.

- Predstavljanje kragujevačke revije Kiša
Govore: Nebojša Vesović i Milan Jovanović
Biće govora o do sada objavljenim brojevima i premijerno predstavljen broj 6.

- Promocija stripa “Čuvari zaboravljenog vremena”
Govore: Miroslav Marić i Vuja Radovanović (za sada nije siguran Vujin dolazak)
Kultni domaći strip serijal je objedinjen u jednoj knjizi koju će predstaviti scenarista Miroslav Marić.
Ako sve bude u redu i Vuja dođe u Kragujevac, biće organizovano potpisivanje albuma, uz prigodne ilustracije.

- Najava akcije street–art u Kragujevcu
Naš gost Milivoj Kostić će predstaviti ovaj novi vid vizuelne umetnosti, čiju realizaciju očekujemo sledeće godine na Međunarodnoj strip konferenciji “Kragujevac, godine treće”. 

- Konkurs za kragujevački kratki strip 2012.
Naziv teme: “Slike budućnosti. Ljudi iz gradova”
Opis: Novo vreme za ljude iz gradova. Bolja, srećnija ili postapokaliptična budućnost?
Rad može biti delo jednog ili više autora, a jedan autor može predati više radova.
Priče moraju biti kompletne, u obimu od 1 do 8 tabli.
Uz radove autori treba da pošalju i lične podatke ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor), lične podatke svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor..), ime i prezime, datum i mesto rođenja, naziv škole koju pohađa, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada i tehnika.
Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 formatu.
Po okončanju konkursa biće organizovana i izložba svih pristiglih radova, a najbolji radovi nagrađeni.
Radove obavezno slati u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300dpi i većoj, na adresu stripkonferencija@gmail.com
Na istu adresu možete da nam se obratite i povodom bilo kakvih pitanja koja budete imali

Kategorije: osnovna i srednja škola.
Učesnici: isključivo polaznici kragujevačkih škola.
Tri najbolja stripa u obe kategorije biće nagrađena.

- Svet stripa pokreće školu stripa u Kragujevcu
Budući polaznici škole bi trebalo da se prijave preko mejla: stripkonferencija@gmail.com ili telefonom na  064 130 76 85. Od broja prijavljenih će zavisiti i cena časova. Termin održavanja škole stripa bi bio svake subote od 10.00 do 16.00 časova. Školu će voditi profesionalni crtači stripa. Više informacija možete dobiti na licu mesta.

- Prodajna izložba izdavačke kuće Darkwood
Od 18.30 pa do kraja tribine bićete u mogućnosti da kupite sva Darkwoodova izdanja, reviju Kiša i da pogledate postavljenu izložbu.

     Pogledajte ko je sve najavio dolazak 
     www.facebook.com/events/474895242533341/ 

     Čekamo vas.

Piše: Zoran Đukanović