Piše: Marjan Milanov

     U organizaciji Centra za Kulturu grada Zaječara, 1. novembra 2012. godine u 18h u Memorijalu "Nikola Pašić" biće otvorena izložba "Pet godina Vekovnika", posvećena jubileju ovog domaćeg strip serijala. Izložbu će otvoriti Dejan Sotirović, istoričar umetnosti, a samom otvaranju, sem tvorca serijala Marka Stojanovića, prisustvovaće i strip autori iz Zaječara angažovani u radu na "Vekovnicima", Dragan Stokić Rajački i Bojan Vukić.

     Izložba obuhvata više od stotinu tabli i ilustracija preko šezdeset strip autora iz Srbije, Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Makedonije i Crne Gore posvećenih serijalima "Vekovnici" i "Beskrvni".

     Izložba će biti postavljena od 1. do 16. novembra 2012. godine.

Press: Stripnjak Comics

     Prvo izdanje "Stripnjak - Graphic Books Edition"
     "Culture Of Living (a Graphic Essay)"
     Tekst: Šefik Tatlić 
     Ilustracije: Neven Misaljević 
     Engleski jezik, 44 stranice, A5 B&W, kolor naslovnica

     Stripnjak Comics (BiH/Norway) predstavlja svoje prvo izdanje "Culture of Living a Graphic Essay", grafički esej koji su sastavili Neven Misaljević i Šefik Tatlić. Culture of Living (Kultura življenja) na 44 stranice u crno-bijeloj tehnici se bavi kritikom modernog procesa proizvodnje i kulturi kao obliku pripitomljavanja sa utjecajem na svakodnevni život. Ovaj grafički esej je u principu "slikovnica za odrasle" gdje grubi crteži Nevena Misaljevića (pola-strip jezikom, pola-ilustrativno) djelomično prate tekst/esej Šefika Tatlića ali istovremeno pričaju paralelnu priču sa isječcima iz svakodnevnog života gdje su ustvari svi likovi raspadajući, gadni zombiji i većina njih su nagi i umazani raznim tekućinama. Scene se odvijaju na ulicama Sarajava i tu možemo takođe vidjeti mnogo "dokumentarističkih" pejzaža sarajevske arhitekture, tramvajskih stajališta i unutrašnjosti domova. Time se kao suptilno sugeriše i alternativni naslov ovoga izdanja "Culture of Living... Dead".
     "Culture of Living" može se nabaviti u Sarajevu u knjižari Agharti Comics, Mula Mustafe Bašeskije 63 ili naručiti na Stripnjak sajtu stripnjak.zvukovina.com/

     Isječak iz teksta sa uvodne stranice (prevod):
     Kultura, kultura življenja, kultura konzumacije, kulturni aktivizam, kultura komuniciranja samo su neke od sintagmi koje danas obilježavaju dobar dio društvenih praksi i javne komunikacije. Kultura viđena kao ideologija nije nov koncept, ali evolucija kulture u primarni proizvodni sektor "kasnog" kapitalizma prilično je zanimljiva.
     Pišući o kulturi kao sredstvu pripitomljavanja Franck Lepage prisjeća se obilježavanja obljetnice Revolucije u Francuskoj 1989. Tada je, navodi Lepage, održan defile pod nazivom Planetarna plemena tijekom kojeg je predstavljen svaki narod. No, prema zamisli stručnjaka za reklame Jean-Pole Goudea, nije predstavljen nekim simbolom njegovih političkih osvajanja, stečene emancipacije ili dominacije koju trpi, nego svojim anegdotalnim i stereotipnim "kulturnim" obilježjem - goli Afrikanci s bubnjevima, Englezi pod kišom i slično.
     Isječke i neke od stranica ovoga izdanja, kao i kolekciju onlajn kratkih stripova Nevena Misaljevića, možete vidjeti na stripnjak.blogspot.com/p/comics.html i nevenmisaljevic.com/

Press: Strip vesti

     Sonja Gasperov podseća, poziva, na 24 satno crtanje stripa kopiram i prenosim njenu poruku:

     24-SATNO CRTANJE STRIPA.
     AKO SE JOŠ NISTE PRIJAVILI POŽURITE!
     ROK ZA PRIJAVE SRIJEDA (31.10.) do 20 sati.

     24 satno potvrđeno za Zagreb, Osijek i Split. 
     U Splitu ce biti subota 03. na nedjelju 04. 11. u Info Zoni. 

     Idemo s prijavama:
• ZAGREB - qstrip@gmail.com - stavi te "24 sata" u subject line
• OSIJEK - stripos@gmail.com - stavite "24 sata" u subject line
• SPLIT - sonja.gasperov@gmail.com - stavite "24 sata" u
   subject line

     Ne znate li što je 24-satno crtanje stripa, pogledajte na stranici
     www.24satnocrtanjestripa.com/

Press

     Šavovi
     naziv originala: Stitches
     autor: Dejvid Smol

     pogovor 1: Vladimir Šagadin
     pogovor 2: Miroslav Cmuk

     Format: 165x235mm (B5)
     Povez: Polutvrdi (šiveno)
     Broj strana: 344 (color)
     Godina izdanja: 2012
     ISBN: 978-86-87071-13-1
     Cena: 2.150,00 din

     www.omnibus.rs/strip/savovi.htm

     Dejvid Smol (David Small, 1945-) je višestruko nagrađivani američki strip crtač i ilustrator dečjih knjiga. Njegove ilustracije pojavljuju se u magazinima Njujorker (New Yorker) i Njujork Tajms (New York Times). Dejvid i njegova supruga, pisac Sara Stjuart (Sarah Stewart), žive u Mičigenu (Michigan).
     U grafičkom romanu Šavovi (Stitches, 2009), Smol opisuje svoje detinjstvo ispresecano bolestima, preko ranog tinejdžerskog doba u kome je zadobio rak i izgubio moć govora, do doba od 16 godina kada je odlučio da napusti roditeljsku kuću, nošen samo nadom da će promeniti svoj život i postati umetnik.

     DRUGI O KNJIZI

     Dejvid Smol je, sa ovim inovativnim radom, podigao umetnost grafičkog romana do novih kreativnih visina.
     STEN LI (Stan Lee), pisac stripova

     Dejvid Smol nam poklanja misaoni i uzbudljivi dar - grafički roman koji izgleda kao film a čita se kao pesma… Mi znamo da smo u rukama majstora.
     ŽIL FAJFER (Jules Feiffer), karikaturista

     Dejvid Smol nas divno podseća na ludo naučno doba 50-ih godina. Smol je nevino jagnje, osetljivi dečak, uhvaćen u situaciju noćne more. Delikatno prikazujući govor tela i izraze lica, Šavovi postaju, u Smolovim sposobnim rukama, snažna priča, emocinalno ispunjena autobiografija.
     ROBERT KRAMB (Robert Crumb), strip autor

     Ne sjećam se kad sam zadnji put vidio toliko nijansi sive boje, a koje su toliko savršeno dozirane u kadrovima gdje teatarski postavljaju scenografiju nikad ne statirajući. Onaj bljesak rendgenskog aparata doista osjetite, gotovo da čujete širenje radijacijskih zraka.
     VLADIMIR ŠAGADIN, strip kritičar

     Da, hrabrost je stvarati djelo o vlastitim deformacijama, nepopravljivim pogreškama roditelja i ludim rođacima, autobiografska djela su materijalni oblik slabo vidljivih ožiljaka, ali i prijeko potrebni šav što drži memoarsku ranu pod nadzorom.
     MIROSLAV CMUK, strip kritičar

Press: Fibra

Slika govori više od reči, najnovije izdanje Fibre.
www.fibra.hr

Press

Press

Press

Press: Vedis

     Vukotićev strip „ŠPILJO I GOLJO“ na izložbi

     U utorak, 23. listopada 2012. s početkom u 19.30 h u Banja Luci se otvara spomenar izložbe „DUŠANU VUKOTIĆU, S LJUBAVLJU I POŠTOVANJEM“.
     U organizaciji FENIX ART-a, Asocijacije za vizuelne umjetnosti (iz Banja Luka) i VEDIS-a (iz Zagreb) ova izložba i Vukotićeva retrospektiva (sedam filmova) organiziraju se povodom velikog jubileja - 50. godišnjice Oscara za film „Surogat“.
     Izložba ima namjeru da predstavi punoću i cjelinu stvaralaštva Dušana Vukotića, genija koji je doista 24 sati dnevno živio za film i za umjetnost i najnagrađivanijeg umjetnika s ovih prostora u svijetu. Dakle, osim umjetnikovog animirano-filmskog opusa, predstaviti će se i njegov manje poznat, no, nesumljivo vrijedan i važan opus kao karikaturiste, ilustratora, dizajnera, teoretičara animacije, ali i crtača stripova.
     Primjerice, izložiti će se Vukotićev danas zaboravljeni, svojedobno popularan, a s estetičkog stajališta ingeniozan modernistički strip „Špiljo i Goljo, prethistorijski ljudi“ iz ranih 50-ih godina prošlog stoljeća. Objavljivan je u humorističkom tjedniku „Kerempuh“.
          Ovaj strip se tijekom 2013. godine planira po prvi put izdati u zasebnoj knjizi.
Isto tako, posjetitelji izlozbe će moći vidjeti i izbor iz Vukotićevih strip-gegova, odnosno strip-karikatura koje su ovom prigodom izvučene iz „naftalina“.
     Kustos izložbe „DUŠAN VUKOTIĆ, S LJUBAVLJU I POŠTOVANJEM“ i autor popratnih tekstova u (dvojezičnom) katalogu, te izbornik Vukotićeve retrospektive je Veljko Krulčić.
     Inače, ova je izložba postavljena u okviru Međunarodnog festivala animiranog filma „Banja Luka 2012“, a može se razgledati zaključno s 28. listopadom u izložbenom prostoru Dječijeg pozorišta Republike Srpske.

Press

     PONEDELJAK 22.10.2012
16h: SVEČANO OTVARANJE IZLOŽBE UDRUŽENJA STRIPSKIH UMETNIKA SRBIJE Govore: Zoran Stefanović, dramaturg i teoretičar stripa, Zoran Tucić, predsednik USUS-a, Bora Grbić, strip-autor
17:00: PREDAVANJE - dr Dejan Ognjanović, pisac, filmski i književni kritičar – Slike Neiskazivog: Lavkraft u stripu

     UTORAK 23.10.2012
15:30 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA – OMNIBUS
16:00 STRIP-SUSRET – Željko Pahek, strip-autor

     SREDA 24.10.2012
15:00 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA – FIBRA (Hrvatska)
16:00 PREDAVANJE - Zoran Penevski, pisac – Ponos stripa (LGBT i autorski strip)
17:00 REČ O DELU – Čuvari izgubljenog vremena (DARKWOOD), govori Zoran Stefanović, dramaturg i teoretičar stripa
18:00 PREDAVANJE: Aleksandar Nešić "Kreša", učenik Filološke gimnazije - Srednji vek u stripu

     ČETVRTAK 25.10.2012
15:00 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: SHLITZ COMICS
16:00 PREDAVANJE - Sandra Damnjanović, istoričarka umetnosti - (be)smisao umetnosti: Vizuelna naracija traganja za smislom u Gejmenovom i Mekinovom "Od signala do šuma"
17:00 DEČJA RADIONICA – Milan Tašić, ilustrator crta strip-junake najmlađim posetiocima Sajma knjiga.
18:00 PREDAVANJE – Zoran Đukanović, strip-kritičar - O hladnoći ljubavi, samoći i samilosti: Nina Bunjevac, strip priče "Hladna kao led"
19:00 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: PHOENIX PRESS

     PETAK 26.10.2012
15:00 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA – MARKETPRINT
15:30 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA – DARKWOOD
16:00 PREDAVANJE Nenad Filipović, MA filozofije - U susret krvavoj završnici: etički problemi i (ne)moral Enisovih "Momaka"
17:00 PREDAVANJE Isidora Vlasak, potpredsednica društva za promociju japanske pop-kulture "Sakurabana" - Imaginarna Amerika: "Propovednik" Garta Enisa naspram "Banana Fish" Akimi Jošide
18:00 STRIP-SUSRET: Konstantinovo Raskršće, sada i ubuduće govore Dejan Stojiljković, književnik i strip-scenarista, Dragan Paunović, strip-autor
18:30 TRIBINA: Magijske neizvesnosti akvarela i pastelnih boja: Migelančo Prado, "Tangente" - "Manuel Montano" - "Trag kredom" Učesnici: Zoran Đukanović, strip-kritičar, Vasa Pavković, pisac i kritičar, Zoran Penevski, pisac i teoretičar stripa, Dejan Vlaškalić, izdavač
19:00 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: BESNA KOBILA

     SUBOTA 27.10.2012
14:30 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: UDRUŽENJE “SVET STRIPA”
15:00 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: KOMIKO
15:30 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: ROSENCRANTZ
16:00 REČ O DELU: Miroslavljevo Jevanđelje, govori Danilo Milošev Wostok, strip-autor
17:00 PREDAVANJE: Anika Jugović Spajić, antropološkinja - LGBT u superherojskom stripu
18:00 PREDAVANJE: Zoran Đukanović, strip-kritičar - Putovanje u najlepše krugove pakla: Munjoz & Sampajo, "Bar kod Džoa" i "Bili Holidej"
19:00 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: MAKONDO
19:30 PROMOCIJA: Biblioteka “Liga izuzetnih džentlmena” - Čudan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda

     NEDELJA 28.10.2012
15:00 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: SYSTEM COMICS
15:30 PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: VESELI ČETVRTAK
16:00 PREDAVANJE Aleksandar Mićić, strip-kritičar i Pavle Zelić, pisac i strip-scenarista - Gebels bi bio ponosan: indoktrinacija i propaganda u stripu
17:00 PREDAVANJE Vuk Marković, istoričar stripa – JASON I ASTRONAUTI ili univerzalni jezik stripa

Piše: Saša Paprić

     Još od Petra Hektorovića i njegovog „Ribanja i ribarskog prigovaranja“ (1566.) pa do Walta Disneyja i njegovoga animiranog filma „No hunting“ (1958.) ribolov i lov su predmetom umjetničke inspiracije. U maniri Maxa Bunkera iz najboljih dana, Nenad Barinić donosi svoj autoironični i satirični pogled ribolova na vodama istoka Hrvatske. Naravno, ne počiva sva radnja na humoru i satiri - niz praktičnih savjeta glede ribolova samo nosi koprenu humoristične forme, tako će pažljiviji čitatelj moći zaista i primijeniti nešto ribolovnog umijeća koje je prikazano. Autor je uspješno spojio gore navedena tri pristupa u svoj osobni, te kroz crtež i priču jasno potvrdio da suvereno vlada medijem stripa, a i još ponekim stvarima. Nadalje, spojivši pak svoje pozive (inspektor krim. policije, profesionalni ribič, strip-autor), Nenad je ovim strip-albumom upotrijebio uspješnu stvaralačku formulu koja kaže da autori trebaju obrađivati teme s kojima su upoznati.

     Način građenja karakterizacije likova počiva na potenciranju tipično muških i tipično ženskih stereotipnih navada, tako da žena svija gnijezdo, a muško odlazi u lov – iz čega proizlazi sukob potreban za radnju. U tom kontekstu, odmah na početku, čitatelju se daju zanimljivi, a opet primjenjivi savjeti poput hodanja unatrag prilikom bijega iz bračne postelje. Naime, ako hodate unatrag prilikom bijega smjer kretanja, a samim time i dojam, lagano možete promijeniti pa će zapravo izgledati da se vraćate u postelju. Naravno, ovaj je trik isključivo u službi satire.

     Način kadriranja se može podijeliti u dvije skupine: prvu polovinu strip-albuma čine nizovi manjih i zgusnutih kadrova - javlja se oko 20 kadrova po tabli da bi se razvojem radnje i uporabom pejzaža broj kadrova postupno ustalio na brojci do 10 kadrova po tabli. Crtež je dobrim dijelom karikaturalan, ali kod crtačkog je elementa bitno istaknuti i podvodne kadrove. Ribolovac je zapravo uglavnom vizualno odsječen od ribe i tu se krije dodatna vrijednost ovog strip-albuma: u dinamičnim kadrovima žara borbe čovjeka i prirode. Tako možemo vidjeti kadrove u kojima je jasno izražena predatorska odlika ribljih vrsta. Također, ribolovne su lokacije još jedna prilika da Nenad pokaže svoje poznavanje terena kroz crtež. Imamo prilike vidjeti ribolovne lokacije poput Vučedola, Dunava i Dunavca, Vuke kod Vukovara, Erduta (tko nije zapeo autom u erdutskom surduku, po mogućnosti pri povratku s pecanja, još uz to ribolovna družina na optimumu od pet-šet osječkih, automobil sasvim neprikladan za uspon kroz blato surduka, pomoć u vidu mještanina koji je isto na optimumu – litra bijelog, litra mineralne, ali voljan svojim IMT Ferbusonom povuć' kola da dečki iz grada ne ostanu u blatu, e taj ne zna što je avantura, sve pod geslom „komarci k'o šišmiši, obadi k'o rode“).

     Radnja je smještena, kao u onoj staroj kineskoj: „Dabogda živio u zanimljiva vremena!“. Ratne posljedice jasno su vidljive pa ovaj strip-album služi i kao podsjetnik na određeno vremensko razdoblje kada je krajolik uvelike bio naružen bodljikavim žicama, fasadama s rupama od metaka, oznakama UN-a, zatim kadar s tablom grada Vukovara koja je izrešetana i išarana natpisom Вуковар, a i pokoji zalutali čele zna banuti iz šume.

     Likovi koji nose radnju, a koje osim opsesije ribolovom vežu i ponešto komplicirani kumski odnosi, određeni su svojom karikaturalnošću, ali osim te odrednice svaki je nositelj još jednog elementa vezanog uz radnju. Tako lik kuma Gote, Zagorac iz Novog Marofa, koji nije upoznat s vodama istoka Hrvatske odlično služi kako bi se čitatelju prikazao jedan predivan dio Hrvatske iz vizure pecaroša, dok autokarikaturalni lik kuma Bandara ima svrhu ribolovnog savjetodavca. Humoristički pristup kod kuma Gote označen je usporedbom čega sve nema u njegovom kraju, Novom Marofu i matičnoj rijeci Bednji (najduža rijeka koja cijelim tokom prolazi kroz RH), dok je kod kuma Bandara ponavljajući element „tamo preko je Srbija“. Ove situacije kada kum Gota uspoređuje dva kraja ili kada kum Bandar objašnjava da je „preko Srbija“ služe kao poveznica između dijelova radnji tako da nema dijelova s uvjetno rečeno „praznim hodom“. Radnja kulminira sukobom spolova, kada žemske, dobro naoružane i dotjerane, uz povik: „Ljepotice, pokret!“ krenu u potjeru za našim junacima koji su zapostavili svoje bračne dužnosti i otišli u ribolov. A pri ribolovu se događaju i oklade pa je prisutna i ona česta o šišanju na ćelavo i neizbježno brojanje ulova što kod onih manje sretnih i spretnih često izaziva frustracije. Idila biva prekinuta upadom žena („Čemu nasilje draga, čemu nasilje? Žene, čemu egzekucije, čemu nasilje?“), a muške i njihov pohod na Dunav spašava nitko drugi nego jake snage MUP-a. U ovom dijelu autoironija dostiže jedan od svojih vrhunaca, naime biva izrečen niz viceva na račun policije, pa osim standardnih, u obraćanju s ravnim tabanima, naziva poput žandar, papan, pandur i drot, imamo promišljanje jednog od pripadnika riječne ophodnje MUP-a RH: „Lijepo je meni ćaća rekao, sine nemoj u policiju, nosi vreće! A ja nisam htio!“

     Onomatopejski zvuci neizostavan su, ali zahvalan element svakog stripa pa tako i Idemo na Dunav! obiluje njima. Tu je cijela galaksija povika, udaraca, fijuka, zvukova vezanih uz vodu, zveketa, hroptaja, pucnjeva - sve u svemu širok dijapazon koji obogaćuje priču. Za svaki slučaj, ako kome ustreba, evo nekih koji se pojavljuju: aaaaaaa, aha!, ajoooj,  arhhhh, arghhhh, banzai, bam, blam,  boum, bouć,  buć, bzzzzzzz, dleng, dong, dum,  gngn, glub, glglglglglglgl, gut, glu… glu…, gnh, gr!, fijuuu, fijuuuswiiiissss, frut, hik hik, klo klo, jao, klik-klak, klik-klik, kokokoda, krash, kraš, mm…, mljac, ninuninu, oink, pling, plong, plung, plop, pljes, pljus, puf puf puf, putputput, rumble, skreeek, srpžž, swiiiiiisssss, špljocšprrršfrrpljoc, tatarata, ting, tling, tump, tok, tras, ug, ugh, ungh, vrooar, zvec, zvoc, zdrm,  žbam…

     Ali to nije sve, kao što kažu u tv-prodaji, strip-album Idemo na Dunav! oplemenjen je i nizom ilustracija i karikatura te je time autor zaokružio, kako ribolovnu, tako i crtačku cjelinu.

Press

     You Tube link za video
     verziju stripa "Premotavanje"

     Ovo je projekat mladog umetnika iz Beograda, Srbija. To je zapravo papirna traka duzine 7m a visine 7cm.  Crtez je uradjen kombinacijom drvenih bojica, air brush-a i bele tempere. Posto je traka namotana na dve  osovine, postavljena je u drvenu kutiju sa dugmicima za premotavanje. Kao sto Gajic voli da kaze, ovo je  strip na jednoj slici (posto nema vertikalnih razmaka izmedju slika), koju je potrebno premotavati da bi se  procitala. Zato je strip i nazvan "Premotavanje", a prica je takodje o premotavanju celog zivota kroz niz  flashback-ova.
     Ovaj strip artefakt je takodje adaptiran i za Stripoteku, na cetiri strane od kojih svaka ima pet slajfni. Gajic  je dobio i glavnu nagradu na Beogradskom salonu stripa 2012. za ovaj , neki bi rekli: ready made, neki  asamblaz, ili instalaciju. Ova video verzija je napravljena da bi stvorila utisak gledanja prave kutije, i kako  izgleda kad zaista vrtite dugmice.
     Muzika koja je ubacena u film je: Nocturno Opus N°2 - Frederic Chopin
     aleksagajic.blogspot.com/

     Video većeg formata možete pogledati prelaskom na You Tube stranicu!!!

Press

     Izlozba "Zidni strip art" je projekat koji je realizovan u septembru mesecu 2012.godine u Banatskom Novom Selu.Ovu izlozbu u otvorenom prostoru je realizovao Alternativni kulturni klub (AKK) uz pomoc Doma kulture, neformalnog udruzenja gradjana "Banatski trougao", Team Paint - molersko farbarski radovi i ponekih clanova i prijatelja AKK-a iz Banatsko Novog Sela...preko konkursa za kulturu Gradske Uprave Pancevo za 2012.godinu... Svoje radove u boji velicine 120 x 260 cm na veliki domski zid izlozili su : Boris Stanic, Nikola Dragas i Palov Livius Mr.Spiral iz Panceva, Bozidar Golubovic Krle, Ivan Grozny Chuki, Jovic Zoran Letac iz Banatskog Novog Sela...
     Za bogat nedeljini radni rucak - pasulj i sve sto ide pride, bio je zaduzen drug Nixa, dok je za koordinatora projekta bio zaduzen J.Z.Letac... Muzika u pozadini: Le Tigre des platanes - Antchi qondjo (Tuluz, Francuska)...

     Video većeg formata možete pogledati prelaskom na You Tube stranicu!!!

Press: System comics

Press: CRŠ

     Dragi stripoljubci, došlo je i to doba godine!

     Dani su sve kraći, sunca je sve manje, no ne treba očajavati, jer će vam međunarodni festival stripa Crtani romani šou dati potrebnu dozu dopamina. Sada već tradicionalni, 15. po redu festival održati će se od 26. do 28 listopada, kao i svake godine, na vrlo privlačnim lokacijama po Zagrebu.

     Putevi će vas voditi od kina Europe, gdje ćete moći besplatno pogledati oba nastavka Iron Man-a, preko Talijanskog instituta, Francuske medijateke i Galerije Svijet stripa, gdje ćete moći uživati u vrhunskim izložbama devete umjetnosti, pa do Tvornice kulture gdje ćete moći naći brda stripova.

     Naravno, kakav bi to bio CRŠ kada posjetitelji ne bi mogli susresti neke od najboljih autora u industriji? Tako će ove godine noge po festivalu rastegnuti David Lloyd, Enrique Breccia, Zoran Janjetov, Robert Solanović Bob, Adi Granov, Darko Perović, Predrag Ivanović, Milko Peko, Giovanni Bruzzo... + gost iznenađenja!

     A tek popratnih sadržaja? Promocije najnovijih domaćih izdanja biti će na pretek, razgovora gostiju s publiko biti će toliko da se bojimo za njihove glasnice, a i grčevi prstiju su mogući koliko će crtanja i potpisivanja biti. Za malo ozbiljnije promišljanje o stripovima tu su tribine i okrugli stolovi, kao i radionice, a svi će se počastiti i pokojim stripom na danu besplatnih stripova.

     Nismo zaboravili niti na najmlađe! Nagradom "Mladi lav" okruniti će se dva najbolja rada na temu "Smak svijeta", a za koju se mogu natjecati svi mladi do 15. godine starosti. Naravno svaki trud cijenimo, pa će tako svi pristigli radovi biti postavljeni na izložbi. I što još reći? Koju posluku porati? Osim da svi željni druženja, stripova i dobre atmosfere dođu i uživaju na 15. CRŠ-u!

     Točni detalji koji se tiču plana i programa slijede u narednim tjednima.

Press: Stripburger

www.ljudmila.org/stripcore/minimundus

Odprtje: torek, 2. oktobra 2012 ob 19. uri
Galerija Šivčeva hiša v Radovljici

     Minimundus je zbirka revije Stripburger namenjena predvsem mladostnikom in drugačnim stripovskim formam. V Minimundusu se strip srečuje z ilustracijo, izobraževalno literaturo in prozo.

     Razstava obsega dela štirih stripovskih avtorjev Kaje Avberšek, Saše Kerkoš, Mateja Kocjana Koca in Andreja Štularja, ki soustvarjajo raznoliko podobo zbirke. Poleg stripov bodo razstavljeni tudi različni objekti vezani na stripovske zgodbe.
                                Ob odprtju bo s predstavo Anketa nastopilo Lutkovno gledališče Nebo.

     Z vstopom v galerijo vstopite v svet Fimipidipija in Mačka Omarja. Fimipidipi je tudi pobudnik zbirke Minimundus, saj je hibrid med slikanico in stripom pod z naslovom Fimipidipi in pot do srca leta 2006 zagnal to zbirko. 

     Fimipidipi in pot do srca je kratka zgodba o stvoru, ki živi v škatli na strehi mesta, čisto blizu slehernega od nas. Potrka na vrata vsakomur, ki potrebuje in željno pričakuje ljubezen ... Je ljubka zgodba o domišljijskem bitju, raznašalcu ljubezni. Namenjena je vsem tistim, ki spijo in ne slišijo trkanja na vrata, pred katerimi že dolgo čaka Ljubezen, tistim, ki morajo samo odpreti oči in dovoliti, da Fimipidipi vstopi, primerna pa je tudi za najmlajše bralce. Fimipidipija je z mogočnim čopičem in računališko obdelavo ustvarila Saša Kerkoš (1977)  oblikovalka, ilustratorka, grafik, strip avtorica in mentorica različnih delavnic, ki je za svoje delo prejela več nagrad. V Fimipidipjevem svetu boste obiskovalci lahko sestavljali puzzle, kocke, rislai in barvali.

     V Mačku Omarju je prekaljeni stripar Matej Kocjan - Koco zamenjal pero in tuš za računalniško miško: rezultat tega eksperimenta je 96. stranska slikanica za otroke o pripetljajih navihanega mačka. Poleg krotenja vektorskih krivulj se Koco v njej predstavlja v še eni veščini, v kateri ga poprej nismo poznali: poeziji namreč, ki jo je soustvaril s Špelo Oberstar. Prav kakor Fimipidipi je Maček Omar po risarski formi blizu ilustraciji oz. slikanici in stripu. Karakterno pa je tudi raziskovalec sveta okrog sebe, čeprav ta ne seže tako daleč kot Fimipidipjev. Avtor, Matej Kocjan Koco (1978) je učitelj na oddelku umetniške gimnazije na Gimnaziji Koper, strip avtor in ilustrator. Dolga leta je kot član uredništva revije Stripburger aktivno sodeloval pri ustvarjanju revije in drugih dejavnosti uredništva, sedaj pa predvsem kot strip avtor, recenzent in mentor stripvoskih delavnic.

     Osrednji prostor zaseda Pojoči grad. Idejno je projekt Pojoči grad – priročnik za gradnjo izvirnih instrumentov v stripu, zasnoval skladatelj Peter Kus, ki se je v zadnjih letih posvetil ustvarjanju in predstavljanju izvirnih glasbenih instrumentov skozi serijo razstav Evfonija, z zvočnim gledališčem, z delavnicami in z Orkestrom izvirnih inštrumentov. Pri ustvarjanju besedila je sodeloval Boštjan Gorenc Pižama, strip, ilustracije in likovno podobo instrumentov pa je zasnovala Kaja Avberšek.

     Pojoči grad - priročnik za gradnjo izvirnih instrumentov v stripu strip prikaže v drugi funkciji, ne več kot vizualno literaturo, ki te popelje v skrivne svetove avtorjeve domišljije, temveč da je strip lahko kot forma uporaben v didaktične namene. Priročnik sestavljajo ilustrirana pravljica in strip o kralju, ki je hotel postati podoben slavcu in si je zato zgradil pojoči grad iz glasbenih inštrumentov, ter navodila za izdelavo podobnih (vendar preprostejših) glasbil. S priročnikom lahko bralci na zabaven, poljuden ter likovno privlačen način raziskujejo svet glasbenih inštrumentov in akustike ter spoznavajo, kako je mogoče učinkovite glasbene inštrumente izdelati iz lahko dostopnih materialov. Na razstavi bodo poleg stripa in cukrene ilustracije na ogled tudi glasbeni instrumenti, ki jih po navodilih v priročniku lahko izdelate sami.

     Izsek pogleda v Minimundus se zaključi z Živo Pesek iz kraja Votlo, prvo protagonistko Minimundusa.  Živa je junaška, hitra, vesela in radovedna deklica, ki se lahko kosa z najbolj drznimi fanti. Navdušena je, kadar sreča nove ljudi in brez težav komunicira z neznanimi bitji. Nadvse modro odgovarja na zapletena vprašanja, poleg tega pa snuje tudi svoj lastni jezik in rime. S prijatelji se rada loteva težavnih in zapletenih nalog, ki jih rešuje spretno ter igrivo.

     Izumitelj Žive Pesek, Andrej Štular, je Stripburgerjev stari znanec in satelit v orbitah dveh planetov, Stripburgerjevega in Lutkovnega gledališča Nebo. Pri domači stripovski reviji je objavil nekaj samostojnih albumov (Kompost in Lustri,) sodeloval pa je še pri mnogih drugih projektih, spogleduje se tudi z drugimi umetniškimi izrazi (kiparstvo, fotografija, film ...). Znan je po izredno ekspresivni risbi, neobteženi z akademskimi zapovedmi, in poudarjeno grafičnem slogu, ki je odprt za različne ‘zunanje’ intervencije.

     Razstava bo na ogled vsak dan, razen ob ponedeljkih, od 10. do 13. ure in od 17. do 20. ure do 31. oktobra 2012.

     Razstavo sofinancira Ministrstvo za izobraževanje, znanost, kulturo in šport.

     Vizualni material za novinarje je na
     www.ljudmila.org/stripcore/press/minimundus

Piše: Zoran Stefanović

     DVADESET GODINA ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE
     „ĐORĐE LOBAČEV“

     Neke stvari usput zavolite, a oplemene vam život na duže staze. A shvatali ste ih kao prirodne. Vaše pravo da ih imate, jer ste ih zaslužili još dok ste se sa zlatnim kašikama rađali.

     A onda, ne prođe ni dvadeset godina, ciklus kada dođe nova generacija, pa i vi progledate novim očima. I osetite straho-poštovanje. Spoznate gde vam je jedno od ognjišta, vaših kuća, gde se na duhovnoj radosti baš vi grejete.

     Škola i radionica stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“ sada navršava 20 godina neumornog rada. I ne zna čovek da li pre da se raduje njenom postojanju ili tome što je privilegovan da bude delić malog svemira.

     San o deljenju lepote pripovedanja u slikama, kojeg su nam Vladimir Vesović - Vlada i Dragoljub Savić - Dragan uporno hteli da podare, pre dvadeset godina je počeo da se opredmećuje. Od potrebe  u duši pojedinaca postao je sabiranje, narastao u školu koja je više od zanatskog bavljenja umetnošću.

     Hiljade dece je bar jednokratno osetilo uzbuđenje stvaranja, a neka su u školi ostala trajno, dugoročno izgrađivala sebe. Srpski i svetski strip je ovim dobio desetine važnih i marljivih imena, objavljivanih na obe okeanske obale.

     A svaka ustanova ima i svoj genom, na početku ispravno rekombinovan i presuđujući.

     Škola „Đorđe Lobačev“ je pomalo i projekcija jednog „tijog Dunava“, duše njenog pedagoga Vesovića. I cela ustanova (da!) je skromna, radna i mirna, uporna na duge staze, sa iskrenom srećom zbog novostvorenog dela, novog imena koje je smoglo snage da nešto stvara.

     Zato ovu školu ne treba ceniti samo zbog izvanrednih spoljnih rezultata koje je dala, već i kao oazu dobrote i normalnosti. Endem srpske kulture.

     I pada mi na um šta je Žika Bogdanović rekao o čoveku čije ime škola nosi, čika Đorđu: „Samosvest bez oholosti i razumevanje bez taštine“.

     Neki ljudi od takvog duhovnog stava prave lepotu ne samo na papiru, već i u ljudskim odnosima.
Vlado, momci i devojke, curice i dečačići — hvala vam.

     Dostojni ste imena svoje ustanove.

     Zoran Stefanović

     U Beogradu, 1. maja 2012.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh