Press: Strip vesti

Press: Strip vesti

     Ilustrator, animator, urednik i producent Krešimir Zimonić predstavit će u Laubi presjek svog dvadesetpeto-godišnjeg rada posvećenog oživljavanju strip junakinje uz koju su, čitajući Modru lastu, odrasle čitave generacije - Zlatku. Njezine su transformacije suptilne, ali konstantne: ona nikada nije identična, razvija se, raste, ostajući pritom jedinstvena pojava u svijetu hrvatskoga stripa.
     Zlatkine fizičke, misaone i stilske preobrazbe te naposljetku, njeno odrastanje, Zimonić kronološki predstavlja u strip-albumu istoimenoga naziva na čak 203 stranice te je, gotovo istovremeno, prebacuje u drugi medij – animirani film. Time, svjesno ili ne, otvara mogućnost novog Zlatkina ciklusa; razvoj u naizgled opipljiv lik koji nikada ne završava svoje putovanje niti shvaća pojam granica – od stripa i statičnosti do pokreta, zvuka i filma. Kratkometražni animirani film “Zlatkine žute minute” prostor je individualnog bijega iz svakodnevnog sivila i sistema, vođen likom djevojčice koja je odavno postala sinonimom za slobodnu misao.
     Strip-album u izdanju naklade Fibra te animirani film u produkciji Zagreb filma, uz izložene strip table, Zimonić će po prvi puta predstaviti u Laubi, u četvrtak, 14. veljače, a pridružit će mu se gosti iz svijeta stripa, teorije filma i animacije.
     Ovdje možete pogledati trailer: youtu.be/MpdfKxcweL4
     Lauba: lauba.hr/hr/kontakt-24

Press: Phoenix Press

     U pripremi je novo izdanje Phoenix Press-a: francuski strip „Bio je to rovovski rat“, Tardijeva priča o I svetskom ratu. Odlučili smo da vam omogućimo pretplatu na ovaj album – možete da ga nabavite po promotivnoj ceni pre nego što izađe iz štampe. Izdanje će imati 124 stranice i biće tvrdo koričeno.

     Mogućnost pretplate je otvorena do 31. januara 2013. go-dine, a cena stripa je u tom slučaju 1200 dinara + poštarina od 100 dinara za područje Srbije. Naručivanje se obavlja putem uplate na sledeći žiro racun:
     Phoenix Press, Beograd
     Banca Intesa
     160-326858-75

     Ovde možete pogledati preview za album:
     www.phoenixpress.rs/wordpress/...

     Dodatni info, ili komentari na sajtu izdavača:
     www.phoenixpress.rs

Piše: Žika Strip

     NAJBOLJI STRIPOVI IZ SRBIJE U 2012. GODINI

     Strip scena i izdavaštvo u Srbiji bili su bili su veoma jaki u 2012. godini. Uzimajući u obzir da se stripske knjige obično izdaju u oko 500 kopija, što je tržišno teško rentabilno, nije sigurno koliko će ovaj izdavački entuzijazam trajati, ali, u međuvremenu, ljubitelji stripa mogu da uživaju u mnogim kvalitetnim domaćim i stranim knjigama.
     Stripovi koji slede samo su lični izbor između mnogih domaćih naslova izdatih prošle godine:


     Esmeralda i druge priče
     Petar Meseldžija, crtež, Dusan Vukojev, tekst
     Rosencrantz (www.rosencrantz.rs)

     Novi izdavač, Rosencrantz, počeo je snažno sa tri domaća aluma (Večernja akcija - o pokretu otpora u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, Avanture u gradu svetlosti - humorističke priče o privatnom detektivu / taksisti u Parizu, crtane u popularnom francusko-belgijskom stilu, i Esmeralda). Esmeralda je verovatno umetnički najinteresantniji album i donosi radove od pre dvadeset godina odličnog ilustratora Meseldžije, koji od tada živi i radi u Holandiji, i talentovanog scenariste Vukojeva, u žanru fantazije i naučne fantastike.


     Konstantinovo raskršće #1
     Dragan Paunović, crtež, Dejan Stojiljković, tekst
     System Comics (www.systemcomics.com)

     Ovo je prvi deo budućeg trodelnog grafičkog romana, napisanog od strane Stojiljkovića a baziranog na njegovoj bestseler knjizi Konstantinovo raskršće. Priča se dešava u Srbiji tokom Drugog svetskog rata i prati potragu Nemaca za mističnim mačem rimskog cara Konstantina Velikog. Priča takođe obrađuje sudbine interesantne grupe karaktera, od kojih su neki izmišljeni (vampiri), a neki realni (lokalci, političari, vojnici), što omogućava bogatu naraciju u više slojeva. Crtež novodolazećeg umetnika Paunovića je realističkog usmerenja, vizuelno atraktivan i zadivljujući dobre dramaturgije.




     Vekovnici #5
     Razni autori, crtež, Marko Stojanović, tekst
     System Comics (www.systemcomics.com)

     Ovaj jedinstveni projekat u stripskoj istroriji u Srbiji počeo je pre pet godina od strane Stojanovića, scenariste, i velikog broja umetnika sa Balkana koje je on okupio da crtaju njegove priče. Postoje do sada pet glavnih albuma, jedan "odvojeni" i jedan "nulti". Glavna priča je o dvojici vampira kroz vekove, ali je još uvek daleko od konačnog razrešenja, kako po pitanju početka, tako i po pitanju završetka narativnog toka. Ovi albumi biće dragocenost u rukama skupljača kada scenarista i mnogi od ovih cratača postanu vodeći autori u godinama koje dolaze.






     Devedesete
     Wostok i Grabowski, crtež i tekst
     Omnibus (www.omnibus.rs/strip)

     Radovi Wostoka i Grabowskog držali su strip scenu Srbije u devedesetim godinama prošlog veka, kada je većina autora prestala da radi ili su radili za inostrane izdavače. Ova kolekcija njihovih kratkih grafičkih priča, originalno ručno štampanih i distribuiranih u devedesetim, predstavlja ovaj talentovani i originalni artistički tandem. Njihove priče, kod kojih dominiraju velike tamne pozadine, su u suštini duhovite, sarkastične ili čak bajkovite, i uopšte ne govore o teškoj sitiaciji u Srbiji tokom raspadanja Jugoslavije. Međutim, ispod površine ovih groteskno crtanih priča može se nazreti da one dolaze od strane senzitivnih autora, koji su i te kako pod uticajem očajne situacije oko njih, ali koji traže kratki zaborav u svojim izmišljenim svetovima.



     Filip i Olga, knjiski moljci
     Dušan Pavlić, crtež, Zoran Penevski, tekst
     System Comics (www.systemcomics.com)

     Ovo je jedan mali dragulj od strane talentovanih autora Pavlića i Penevskog, o životu među knjigama (i jedenju istih). Par knjiških moljaca, dobro razvijenih karaktera kako likovno tako i psihološki, filozofiraju o životu, knjigama i ljudima. Humorne anegdote o ovim neprimetnim bićima donose sjajne metafore o našem sopstvenom bitisanju.



(Tekst je originalno objavljen na engleskom jeziku 27. janura 2013. godine na sajtu Pola Graveta, engleskog kritičara i istoričara stripa, zajedno sa izborima najboljih stripova iz mnogih drugih zemalja sveta:
paulgravett.com/index.php/articles/article/pg_tips_best_of_2012)

Press: Fibra

     Kolorka 19 - Ljepota tame

     Proljeće je, a u polju leži djevojčica, nepokretna. Je li mrtva? Tko ju je ubio? To nikada nećemo saznati. 

     Ovdje, ondje, sa svih strana izvire sićušno društvo, koje kao da je pobjeglo iz neke bajke: Aurora, Oholica, Nazadna, Avanturistica, Princ Pravim-se-važan... Godišnja doba prolaze, a zamalo-princeza Aurora se još uvijek brine za svoj mali svijet kojeg želi poboljšati, i trudi se uskladiti tu neobičnu skupinu s prirodom i zvijerima koje ih okružuju. Sve do onog zimskog dana kada će se naći lice u lice s teškim izborom... 

     Kao i obično, Fibra vam nudi besplatan ogled, ovaj put prvu 31 stranicu (PDF, 12Mb).

Kolorka 19 • Ljepota tame • 96 stranica • Kolor • 215 x 280 mm • Tvrdi uvez • Scenarij Fabien Vehlmann • Crtež Kerascoët • Prijevod Ema Pongrašić • Lektura i redaktura Darko Macan • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 20.11.2012. • Cijena 120 Kn

Priredio: SVesti

     DRUŠTVO LJUBITELJEV DICKA LONGA

     Velikost je pomembna. In dolžina tudi. Še posebej,
     ko gre za strip

     Ne zgodi se prav pogosto, da te na stripovski promociji pričakajo dolge hrenovke v mehkih kruhkih, žmohtna domača pica, viski v potokih in toplo pivo. Vsega je bilo v izobilju tisti torek v Strip.art.nici Buch. In tako je tudi prav. Ker se ne zgodi prav pogosto, da v luksuzni trdi vezavi izideta zbrana lik in delo nekoga, ki si to res zasluži. Če za koga, potem zanj velja, da je prišel tiho in odšel v legendo. Že junija 2000, ko se je na stripovskih straneh hrvaške izdaje Playboya pojavil prvič.
     Pomečkani, popolnoma netrendovski zasebni detektiv večno mrkega obraza, z nepogrešljivim čikom v kotičku ust in steklenico žgane pijače na načeti delovni mizi zanemarjene pisarne. Spisek njegovih razvad, ki so jih makrobiotični in polnozrnati časi že zdavnaj prekategorizirali v smrtne grehe, se nadaljuje s pretiranim konzumiranjem piva, nesmotrnim uživanjem nezdrave hitre hrane in prigrizkov ter neprimernim predajanjem hazarderskim radostim. Da posedanja v družbi zaležanih modelov, ki 99 odstotkov časa modrujejo o fuku in joških in ritih mimoidočih pripadnic lepšega (da, znatno lepšega!) spola, medtem ko preostali odstotek namenjajo rešitvam, kako čimbolje nategniti državo, niti ne omenjamo.
     Uganili ste. To je zasebni detektiv Long. Dick Long. »Long. Primeren priimek za protagonista satirično erotičnega stripa, ki sem ga takrat scenaristično snoval za Štefa in Playboy. Potem sem se spomnil, da je v angleški besedi 'dick' prav tako veliko žanrske simbolike, hkrati pa je lahko tudi ime,« se spominja Darko Macan, hrvaška živa enciklopedija stripa, scenarist, publicist in stripovski urednik, ki se je na začetku zaradi hkratnega angažmaja pri otroških slikanicah preventivno skril za psevdonim Brando. Poleg Macana so nato pri scenarijih sodelovali še Mladen Devčić Deva, Ivan Prlić Prle in risar Štef Bartolić sam. »Dick Long. Kaj tako neumnega pa še ne, sem si rekel, ko sem to na glas prebral, ampak boljše ideje nisem imel, čas me je basal, Štef ni ugovarjal in strip je šel v proizvodnjo. In nikoli si ne bi mislil, da bo iz njega nastalo nekaj tako – kultnega,« še dodaja Macan.
     Dick Long. Ime odzvanja v ušesih njegovih strank, ki so, le kdo bi vedel, zakaj, ponavadi fatalno blond in polne argumentov v predelu dekolteja ter območju bokov. Njihove življenjske zgodbe, ki jih vodijo v točno določeno detektivsko pisarno, so večinoma kratke, a zapletene, njihove noge v ozkih krilih pa dolge in ravne. Dick ima vsakič samo štiri strani, da reši primer, kar njegove stranke spretno izkoriščajo. Ni časa in prostora za zavlačevanje. Vejo, kje je njegova šibka točka v obliki trdnih argumentov. Njegovo orožje ni za pasom, marveč pod njim. Orožje, po katerem prej kot lastnik bliskovito sežejo njegove stranke. In hej, to ni magnum 44 ...
     Dick Long je na Playboyevih straneh ostal celih 126 mesecev, se pravi deset in pol let, kar je za nek stripovski serial celo v svetovnem pogledu zavidljiva doba. Še več, strip si je takorekoč že s prvo epizodo nabral zvesto občinstvo, ustvaril kultni status in za hrvaški Playboy postal nekaj takega kot Diareja za našo Mladino. Posrečena in potencirana kombinacija klišejev iz žanrske in pogrošne krimi literature, dopolnjena s protagonistom, ki je videti kot karikatura Humphreya Bogarta, Leslieja Nielsna in Clinta Eastwooda, zrolanih v eno s svojimi filmskimi vlogami, ter vmeščena v hard-boiled okolje romanov Raymonda Chandlerja, prešpikanih z aktualnimi zgodami in nezgodami iz hrvaške tajkunsko tranzicijske realnosti, so predstavljali eksplozivno humorno zmes, ki je med stripovsko populacijo Playboy prodajala bolje kot razgaljene mladenke. Skratka tako, kot sta nekoč Sokol in golobica prodajala Mladino.
     Dick Long je nato kmalu začel izhajati tudi v Srbiji in Makedoniji. Angažirano dodelana hard-boiled parodija z dodano vrednostjo v obliki presežka mojstrsko upodobljenih pin-up deklet, je zaslovela predvsem zaradi veličastne grafične podobe, ki jo je Dicku in njegovim strankam vtisnil Štef Bartolić (letnik 1967), eden najboljših in najbolj profiliranih hrvaških striparjev in ilustratorjev, ki ima za pasom še dva kultna stripovska seriala in sicer grotesko Crni Popaj in najstniško rokenrol pripovedko Gluhe laste. Štefov stil je edinstven, njegova dela pa duhovita in neubranljiva. Kot rečeno, je v desetih letih in pol zrisal 106 štiristranskih epizod Dicka Longa, ki naposled doživlja integralno objavo v štirih 108-stranskih trdo vezanih stripovskih albumih.

     Prvi album najdete v Strip.art.nici Buch.

     Max Modic

     [Objavljeno, Mladina, Ljubljana 27. 1. 2013.godine]

Piše: Strip vesti

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Ilija Bakić

     POVRATAK MIKI MAUSA (1994.)

     Malo šta je 1993.g. ostavila svojoj naslednici na brisa-nom prostoru 9. umetnosti. Budućnosti nije puno obeća-vala. Ipak, priče u slikama su počele da se vraćaju. Istina, promenjene ali i sve oko njih bespovratno se izmenilo.

     Uvod
     Sukobljen sa strahotama borbe za golu egzistenciju u 1993.g. strip je jednostano iščezao sa ovdašnjih prostora. Bila je to kruna sunovrata koji je započeo ’zlatnim’ 1980-tim YU stripa jer se vrlo brzo ispostavilo da je uspon bio rezultat sretnog spoja okolnosti tj. darovite generacije autora i relativnog blagostanja koje je strip činilo lako dostupnim najširoj publici u kojoj je sve više onih koji su prerasli detinjstvo do tada doba rezervisano za konzumiranje stripova. Nije dakle bilo nikakvog smišljenog ulaganja u razvoj ove umetnosti. I, kad je spoj okolnosti počeo da se razbija, isto se desilo i sa YU stripom. Deo autora otišao je u inistranstvo, kasnije su im se pridružili i oni izbegli pred ratom a ostali su - zaćutali. Broj strip izdanja smanjivao se iz godine u godinu da bi na kraju 1993.g. ostali bez stripova na kioscima (što bi se verovatno desilo i da nije bilo infla-cijionog kolapsa ali koju godinu kasnije). Čast stripa ostali su da brane „Politikin zabavnik“ i magazin „Tron“, u okviru kliasičnog stripa, i „Patagonija“ i „Krpelj“ u alternativnom stripu.

     Alternativa iz podzemlja
     Za razliku od klasičnog stripa andergraund je u 1993.g. bitno napredovao. Dugo potiskivani, njegovi autori lakše su se prilagodili nemaštini i uspeli da realizuju svoje projekte. Taj zamah nastavio se i u 1994.g. Već u februaru pojavio se  drugi broj „Patagonije“, magazina za andergraund, alternativni i art strip, donoseći nove radove domaćih snaga i priloge istomišljenika iz Kanade. „Patagonija 2“ pobrala je pohvale ovdašnjih poznavalaca ali i onih u svetu, u koji je vrlo brzo otišla. Za njom su otišli i radovi domaćih andergraund autora i pojavili se na nekoliko izložbi, od one u Sloveniji, u organizaciji magazina „Stripburger“, do međunarodne izložbe „Potpisano ratom“ u Holandiji, na kojoj su domaći umetnici (i alternativni i ’klasičari’) bili najbrojniji (pored autora iz Belgije, Francuske, Španije, Hrvatske, Italije, Slovenije, SAD i domaćina; a i predstavnici Slovenije bili su autori sa tipično slovenačkim prezimenom koje se završava na ’ić’). Svojevrsni kuriozum je da je ilustraciju za plakat i naslovnu stranu knjige u kojoj su sakupljeni radove sa ove izložbe sa antiratnom tematikom uradio Leonid Pilipović.
     Uporedo sa „Patagonijom 2“ pojavio se, u izdanju Pokreta za mir iz Pančeva „AUT! Zidni strip magazin“. Magazin je u stvari plakat sa strip kaiševima 6 autora koji je osvanuo na zidovima mnogih mesta u Srbiji. Bio je to interesantan medijski eksperiment a kako saznajemo u pripremi je u „AUT! 2“. U pripremi je i treći broj „Patagonije“ kao i novi brojevi „Krpelja“, ortodoksnog andergraund izdanja koje radi vršački umetnik Wostok, u saradnji sa malom Lolom (najmlađim strip autorom na svetu – 4 godine!). Značaj i vrednost „Krpelja“ višestruko premaša minimalni tiraž u kome se fotokopira i o njemu se pohvalno piše u svetskim časopisima koji se bave ovim vidom strip umetnosti.
     1994. je bila izuzetno uspešna i za Sašu Rakezića alias Aleksandra Zografa. Ovaj umetnik, poznatiji u svetu nego u svojoj zemlji, objavio je u izdanju „Fantagrafics Books“ iz Sietla svoj album „Život pod sankcijama“, posvećen vremenu koje smo (pre)živeli i još živimo. Album je distribuiran po čitavom svetu i visoko ocenjen od svih recenzenata (jedan prikaz pojavio se i časopisu „Big O“ iz Singapura). Zahvaljujući takvom uspehu Rakezić je pozvan i na međunarodni strip festival „Expocomics ’94“ u Bariju, Italija, kao jedini učesnik iz SR Jugoslavije. Na žalost – ali i naravno – svi Rakezićevi uspesi nisu imali odjeka u Jugoslaviji, niko nije pokazao interes za objavljivnaje njegovog albuma. Ipak, „Život pod sankcijama“ pojavio se u prva tri broja časopisa „Ukus nestašnih“, na utehu autoru i opomenu ostalim autorima - da ne očekuju podršku tamo gde je neće dobiti.
     I najslabija tačka u andergraund bloku – teorija – ojačana je u 1994.g: pojavio se zbornik „Tragovi u plavoj ilovači“ u izdanju DOM-a iz Niša. Eseje o nastanku, razvoju i poetici američkog andergraunda 1970-tih sakupio je i opremio serioznim uvodom Branislav Bane Miltojević (uz obećanje da će ova značajna knjiga imati nastavak koji će se baviti andergraundom 1980-tih).

     Klasičari
     Za razliku od altenativnog stripa koji funkcioniše po principima povezanosti istomišljenika, strip klasičnog umerenja u 1994.g. opstaje u dva vida: knjižarskom i  kiosknom.
     Zvezda knjižarskog dela strip produkcije nesporno je magazin „Tron“ koji je žiža okupljanja i predstavljanja mladih strip autora, ovog puta sa pretenzijama  dugoročnog ulaganja u njihov razvoj. Ovu svoju ulogu, uprkos usporenom ritmu izlaženja, „Tron“ u potpunosti ispunjava a njegov izdavač „Orbis“ objavljuje još tri značajne knjige: „Tarzan“, specijalnu svesku časopisa „Pegaz“, koju je uredio Žika Bogdanović i koja sadrži eseje koji višestrano razmatraju mit o gospodaru džungle; Žika Bogdanović je priređivač knjige „Umetnost i jezik stripa“, udžbenika-početnice koji otkriva tajne zanata i estetike stripa; kao vesnik novih događanja na domaćoj strip sceni pojavio se album „Kalokagarti“ Milosavljevića i Jovanovića, sjajno delo mladih umetnika koji puno obećavaju. Do kraja godine „Orbis“ će objaviti album Stefanovića i Tucića „Treći argument“ po Pavićevoj prozi te Pratov album „Korto Malteze u Veneciji“ i tako potvrditi svoj status zvezde knjižarske strip produkcije.
     U knjižarskom delu treba pomenuti i „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca sa novim albumima Taličnog Toma i Asteriksa i „Politikin“ bibliofilski album „Tajni agent X-9“.
     No, bez obzira na kvalitet knjižarske ponude, strip koji se pojavljuje na kioscima centralni je segment svakog strip izdavaštva jer se samo jeftinim sveskama dostiže do mlade publike koja čini većinu konzumenata stripa. Knjižarska izdanja, luksuznija i skuplja, namenjena su onim starijim čitaocima koji su se sa stripovima sreli na ulici.
     Uprkos poboljšanju ekonomskih (ne)prilika sve do leta 1994.g. “Politikin zabavnik“ je (u granicama svoje koncepcije) bio jedini strip na ulici. Prvi izdavač koji se odvažio da na kioske izbaci strip svesku bio je kraljevački „Maverick“ sa svojom „Laso“ vestern serijom. Iako je format bio gotovo minijaturan a epizode stare 20-tak godina „Maverick“ zaslužuje sve pohvale za hrabrost. Za „Lasom“ isti izdavač izbacuje „Alana Forda“ (koji izlazi i danas – popularnost ovog stripa lako je prebrodila sušne godine), seriju kolor albuma „Totem“ a pre dva meseca i reviju „Free“ sa kompletnim strip epizodama i reviju „Kolibri“ za najmlađe. „Maverick“ je definitivno najveći izdavač stripove za kioske u 1994.g.
     „Maverickovim“ tragom krenuli su i ostali izdavači i za težište svojih izdanja uzeli strane stripove već objavljivane kod nas (jedini izuzetak je BIGZ-ov „Balon“ koji je pokušao da objavljuje komercijalni domaći strip ali je kvalitet ponuđenih stripova izuzetno slab). Ovo krčmljenje stare slave čini se i nije preterano isplativo a, s druge strane, samo produbljuje jaz između savremenog svetskog stripa i onoga što o njemu znamo. Stari stripovi nose patinu prošlih vremena i mogu biti zanimljivi onima koji su ih jednom, kao deca, čitali ali je pitanje kako će novi naraštaji sa iskustvo TV, video i kompjuterskih igara reagovati na njih. Možda se u svetu stvaraju stripovii za te generacije (ako ih nema onda i 9. umetnost staje u red sa onima koje su sve manje atraktivne u ova postmoderna vremena kraja stoleća). Starost materijala koji su objavljivani mogući je razlog nestanka revije „Sezam“ (koja je, istini za volju, objavljivala i novije epizode poznatih junaka) ili neredovno izlaženje svezaka sa znanim Zagorom, Komandantom Markom, Blekom Stenom...
     Na talas ove strip nostalgije prikačili su se, međutim, i izdavači koji strip tretiraju ispod svakog kriterijuma – u pitanju je tzv „Ćao almanah“ čija pojava se graniči sa kulturnim skandalom. Ovo izdanje preštampava stare stripove tako da objavljuje delove strip epizoda bez njihovog nastavljanja u sledećem broju ili ubacuje onoliko tabli stripa koliko je potrebno da se popuni praznina u nekom broju! Iza ovakvog (ne)dela stoji neko ko strip očito prezire a objavljuje ga jedino da bi što brže i jeftinije zaradio. Vremena „Stripoteke“ ili „Strip arta“ očito je, definitivno su za nama.
     Pomenimo još jedno krajnje osobeno izdanje: „Cepelin“ časopis koji je objavljen (o čemu su izvestili mediji) ali se ne može nabaviti ni na kiosima ni u knjižarama. Časopis je podeljen samo odabrnanima, po principu prave subkulturne zavere.

     Ostali mediji
     Izložbe stripa postale su način življenja stripa u 1994.g. Na njima su predstavljeni radovi za koje je krajnje neizvesno hoće li negde biti objavljeni, prvi put ili reprintno. U Gornjem Milanovcu su, tako, okupljene stare snage i ponovo predstavljeni neki bitni stripovi (pre svih Buinovi „Mirko i Slavko“) a na letošnjem Bijenalu domaćeg stripa, Mihajlo Kurtović je predstavio stvaraoce koji dolaze (a ima ih dosta i vrlo su talentovani).
     Strip je našao stalno mesto i u brojnim časopisima koji se bave kulturom (pored Košave tu su i Književna reč, Ovdje, Sveske, Valjevska književna radionica, Eterna i dr).
     Mnoga vrata otvaraju se za strip. Ostaje nam da se nadamo da će 9. umetnost proći kroz njih i (ponovo) izaći pred lice javnosti u svom punom sjaju. Da li će je nove generacije prihvatiti kao i njihovi roditelji ostaje da vidimo. Ako je suditi po pompi koju je izazvao povratak Diznijevih junaka u ove krajeve još uvek ima nade za priče u slikama. Vremena se jesu promenila a sa njima i mi, ali stvari neminovno moraju da krenu nabolje sada kad nam se i Miki Maus vratio...

     (1994.)

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Strip vesti

     WALTER NEUGEBAUER
     RETROSPEKTIVA

     Galerija Klovićevi dvori
     30.01.2013. - 03.03.2013.

     Otvaranje: 30. siječnja 2013. u 19.00 sati

     Kustosica izložbe
     Koraljka Jurčec Kos

     OPIS IZLOŽBE
     Prema crtežu medij stripa može se podijeliti na strip s izrazito stiliziranim, te uglavnom humoristič-nim i često karikaturalnim obilježjima, i na strip blizak realističnom pristupu likovima i prostoru. S obzirom na neupitnu činjenicu da je Andrija Maurović objavio Vjerenicu mača u listu Oko 1935., što se navodi kao prvi pravi strip hrvatskih autora (scenarij Krešimir Kovačić) u hrvatskoj povijesti stripa, te s obzirom na likovne kvalitete stripa bliskog realističnom pristupu i veličini njegova opusa, on je postao najpoznatije ime hrvatskog stripa. No, podsjetimo na činjenicu da Walter Neugebauer (Tuzla, 28. ožujka 1921. – München, 31. svibnja 1992.) još iste godine, u istom časopisu (sa scenarijem brata Norberta), objavljuje strip Nasredinove pustolovine. Taj strip karikaturalne stilizacije tada je još nespretan u izrazu što opravdava Neugebauerova mladost, ali to je temelj likovnog izraza koji će Walter s godinama razvijati i oplemenjivati, kako u stripu,  tako i u animiranom filmu. Doista je nepravedno što je cjelokupni opus Waltera Neugebauera toliko dugo bio zanemaren u javnosti:  njegov je opus i utjecaj u povijesti stripa i animiranog filma doista pionirski i nezaobilazan, što je starijim naraštajima čitatelja stripova i gledatelja crtanih filmova i te kako poznato. Stoga Galerija Klovićevi dvori projektom prezentacije izbora djela iz obiteljske ostavštine Waltera Neugebauera, nakon predstavljanja Andrije Maurovića 2007., predstavlja drugu najznačajniju kariku začetnika hrvatske povijesti stripa, onu koja čini značajnu poveznicu hrvatske i američke te globalne popularne kulture.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Srećna galerija SKC

Priredio: Mladen Oljača

     BookILL Fest
     Festival ilustracije knjige

     BookILL Fest - Festival ilustracije knjige po drugi put organizuju Banatski kulturni centar i Novosadski sajam u okviru 19. međunarodnog salona knjige u Novom Sadu.
     Salon knjige će se održati od 28. februara do 5. marta 2013. godine, a sam Festival ilustracije knjige 1. marta 2013. na Novosadskom sajmu.
     BookILL Fest podrazumeva internet konkurs za najbolju ilustraciju knjige, izložbu printova izabranih i nagrađenih radova, proglašenje pobednika i prateće programe.
     Ilustrovanje knjiga je specifična i sofisticirana oblast u procesu dizajniranja knjiga. Knjiga je umetnički objekat. Koliko god je važna sadržina knjige, tolika je važna i njena spoljašnost. Ilustrovanje, dizajniranje i opremanje knjiga uopšte su nerazdvojni deo procesa proizvodnje knjiga i s te strane BookILL Fest teži da skrene pažnju na vizuelne umetnike i afirmiše autore koji se bave ilustrovanjem knjiga. Konkursi za ilustraciju knjige su u svetu veoma retki, a time je značaj ovog Festivala veći.
     PRIJAVLJIVANJE na Internet konkurs BookILL Fest-a:
     Konkurs je otvoren za autore iz celog sveta.
     Svaki autor šalje 4 ilustracije knjige i to: obavezno bar 1 ilustraciju naslovne strane knjige i po sopstvenom izboru 3 ilustracije iz knjige, u digitalnoj formi  (JPG,  TIFF, PSD formatu, RGB modu, 300 dpi, do formata A4).
     Sve poslati na e-mail adresu bookillfest@gmail.com
     Mogu se slati ilustracije rađene u svim likovnim i grafičkim tehnikama ili kompjuterskim doradama. Dolazi u obzir i fotografija koja je u funkciji ilustracije knjige.
     Mogu se slati i neobjavljena likovno-dizajnerska rešenja i objavljene knjige, kao skenirani gotovi radovi ili samo kao projekti. Ukoliko autor želi, može poslati i knjigu na sledeću adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273, Novo Miloševo.
     Autori, takođe, treba u e-mailu da pošalju svoje podatke: ime, prezime, adresa, telefon, kratka profesionalna biografija i nazive radova i u okviru koje, od dole navedenih, kategorija šalju radove. Navesti da li je knjiga objavljena ili je u projektu.
     Radove slati do 14. februara 2013. godine.

     Kategorije za slanje radova:
     1. Ilustracija pesničke knjige
     2. Ilustracija prozne knjige
     3. Ilustracija knjige za decu
     4. Fotoilustracija knjige
 
     Proglašenje pobednika i digitalna izložba
     Proglašenje pobednika i dodela nagrada održaće se 01. marta 2013. godine na Novosadskom sajmu, kao i otvaranje izložbe selektovanih i nagrađenih radova.
     Detaljan program Festivala biće objavljen po završetku konkursa.
     Organizator zadržava pravo da izložbu predstavi do sledećeg festivala i u drugim gradovima. Takođe zadražava pravo da, u zavisnosti od radova, štampa publikaciju sa pristiglim radovima u propagandne svrhe izložbe.
Slanjem radova, autori prihvataju gore navedene stavke.

     BookILL Fest 2012. godine
     Na prošlogodišnji konkurs pristiglo oko 400 radova od 61 autora iz Srbije i 10 drugih zemalja (Mađarska, Rumunija, Nemačka, Slovenija, Italija, Japan, Australija, Bugarska, BIH, Hrvatska).
     Žiri je selektovao oko 150 radova od 47 autora koji su bili izloženi na Salonu knjige na Novosadskom sajmu.
Online katalog izložbe Book ILL festa 2012. godine:
     http://bkc.devbin.org/bookill_fest_online_katalog.pdf

     Saradnja
     Mladi članovi udruženja ilustratora Ilustart aktivno učestvuju u organizaciji Book ILL Festa.
 
     Kontakt
     Za sve dodatne informacije, predloge i sugestije, javiti se na e-mail: bookillfest@gmail.com 
     ili telefon:  00381(0)23/781-552

Press: Veseli četvrtak

Zagor Odabrane priče 20: Zagor protiv Tkača piše: Moreno Burattini crtaju: Marco Verni Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Cena: 380 dinara Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Priredio: Strip vesti

     IZLOŽBA REPRODUKCIJA STRIP AUTORA
     MUNJOZA I SAMPAJA

     BEOGRAD - Povodom prvog objavljivanja na srpskom je-ziku strip albuma "Bar kod Džoa" Hosea Munjoza i Karlosa Sampaja, u Institutu Servantes večeras je otvorena izložba izabranih reprodukcija ta dva argentinska autora.
    "Bar kod Džoa" proslavljenog dvojca u svetu stripa, Munjoza i Sampaja, već je osvojio ljubitelje devete umetnosti u svetu, a prvi put na srpskom jeziku imaju prilike da ga upoznaju i čitaoci u našoj zemlji. Sa željom da približe umetnost stripa, Institut Servantes i izdavaćka kuća "Darkwood" pripremili su okrugli sto i izložbu.
     Na izložbi se nalazi preko 20 reprodukcija tabli stripa "Bar kod Džoa" i nekoliko odabranih crteža stripa "Bili Holidej" istih autora kao i video prezentacija.
     Posetioci izložbe biće u mogućnosti i da prelistaju primerke stripa "Bar kod Džoa" na španskom, srpskom i engleskom jeziku.
     Pre svečanog otvaranja, bio je organizovan okrugli sto čiji su učesnici bili Momčilo Rajin, istoričar umetnosti i Mićun Ristić, kritičar popularne kulture. Rajin i Ristić predstavili su posetiocima rad argentinskih autora i uticaj koji je njihova saradnja ostavila na svetski strip.
     Nakon okruglog stola, na otvaranju izložbe nastupio je džez sastav "Joeheppo Aekemo".
     Izložbu će pratiti i ciklus filmova posvećen stripu i filmu "Senke žive noću" koji će se održati u Jugoslovenskoj kinoteci od 28. do 31. januara. Tom prilikom biće prikazano čak 12 filmova iz Španije, Francuske, Nemačke i SAD.
     "Bar kod Džoa" u stripu je mesto gde se sreću izgubljenje duše koje pokušavaju da nađu svoje mesto u nasilnom svetu. "Bar kod Džoa" je strip od pet priča koje govore o tragičnoj povezanosti sudbina gostiju jedne kafane koji su istovremeno otuđeni i nesvesni prepletenosti svojih života.
     Hose Antonio Munjoz jedan je od najznačajnih autora savremenog stripa. Od 1972. godine počinje njegova uspešna saradnja sa scenaristom Karlosom Sampajom.
     Zajedno su uradili niz značajnih dela devete umetnosti kao što su "Bar kod Džoa", "Sudor Sudac", "Bili Holidej"...
     Hose Antonio Munjoz 2007. godine dobio je nagradu "Grand Prix de la Ville D'Angouléme" u Francuskoj.

     Izložba će biti otvorena do 22. februara.

     Tanjug video
     www.tanjug.rs/videodet.aspx?galID=84240

     [Objavljeno: Tanjug, Beograd, 23.1.2013.godine]

Press: Valentina Radoš

     NOĆ MUZEJA

     GALERIJA LIKOVNIH UMJETNOSTI, OSIJEK
     Petak, 25.01.2013.

     23. SLAVONSKI BIENNALE

     slikarstvo, kiparstvo, grafika, multimedija, strip, ilustracija i animacija
     skupna žirirana izložba u GLUO – Europska avenija 9
     Ivan Švertasek (1922. - 2009.) slikar, keramičar i grafičar
     dobitnik Grand prixa na Biennalu slavonaca1987.
     monografska izložba u Gradskoj galeriji Waldinger, Fakultetska 7

     20. – 25.01. 2013. - 23. Slavonski biennale u pokretu, gradski TRAMVAJ oslikan za noć muzeja

25. 01. 2013.
18.00 – 01.00
- izložbe u GLUO i Gradskim galerijama - Galeriji Waldinger, ulaz slobodan: Izložba Slavonski biennale tradicionalna je likovna manifestacija koju organizira Galerija likovnih umjetnosti u Osijeku. Prvi biennale održan je 1968. godine, te je najveća i jedina žirirana izložba u regiji na kojoj sudjeluju 67 autora s 81 rada u likovnom dijelu, a u dijelu posvećenom stripu, ilustraciji i animaciji 18 autora s 21 rada. Po pravilima biennala dodjeljuju se nagrade Grand Prix, tri jednako vrijedne nagrade Ex Aequo te Priznanje. Treću komponentu izložbe čini monografska izložba slikara, grafičara i keramičara Ivana Švertaseka, dugogodišnjeg izlagača na Slavonskom biennalu, koja je postavljena u Galeriji Waldinger.
- glasanje publike za najbolji rad u postavu 23. Slavonskog biennala za Nagradu publike – glasovi se primaju do 23.00.
- Noć muzeja u Galeriji – strip - iznenađenje za posjetitelje
- Night makers – video rad povodom Noći muzeja 2013., Željka Fuderer Levak
- promotivna prodaja galerijskih suvenira i publikacija

18.00 – 20.00: radionica crtanja stripa za djecu u suradnji s udrugom StripOSi promotivna prodaja broja 12. časopisa – u GLUO
19.00: stručno vodstvo kroz 23. Slavonski biennale – u GLUO
20.00: stručno vodstvo kroz izložbu Ivan Švertasek – u Galeriji Waldinger
24.00: proglašenje dobitnika Nagrade publike na 23. Slavonskom biennalu

     Sve dodatne informacije potražite na www.gluo.hr.

Press: Komiko

Piše: Ilija Bakić

     GREOTA JE UBITI ZLATNU KOKU
     ili DA LI JE UBIJEN SPAJDERMEN?

     Jubilarni, 700. broj stripa „Spajdermen“, koji se pojavio na trafikama u SAD neposredno pred Novu godinu, ulazi u anale 9. umetnosti po nesvakidašnjem događaju – na kraju epizode glavni junak Spajdermen umire! Očekujući da će ova priča privući vanrednu pažnju, izdavač, Kompanija Marvel, povećala je tiraž broja (koji je, inače, već bio skuplji od standardne cene za strip sveske). Tako je omogućeno da svi koji su zainteresovani vide kraj slavnog Čoveka-pauka, koji gubi u konačnom boju sa svojim zakletim neprijateljem Dr. Oktopusom. Borbu prati i komplikovana priča u kojoj Dr. Oktopus faktički krade Spajdermenu njegovo mlado telo a daje svoje bolesno. I tako Spajdermen umire od bolesti svog neprijatelja a ovaj se sprema da uživa u Parkerovom zdravom telu; a kako to kaže stara mudrost „u zdravom telu zdrav duh“ Dr. Oktopus počinje da razmišlja o tome da i nije loše činiti dobra dela. Sve u svemu, poslednja epizoda „Ultimativnog Spajdermena“ je okončana i glavni junak je ubijen. Šta dalje? Najpre, više neće biti Spajdermena u „Ultimativnoj“ verziji – sve sledeće sveske (jer stripa će, naravno, i nadalje biti) nosiće oznaku „Superiorni“. Kako stvari sada stoje ulogu novog Spajdermena preuzima Majls Morales (u stripu se prvi put pojavio 2011), tamnoputi 13-togodišnjak iz Bruklina, koga je, kao i Parkera, ujeo mutirani pauk (a to se desilo 11 meseci pre Parkerove smrti). Dakle, stari Spajdermen je mrtav – živeo novi Spajdermen.

     Šta će se dalje dešavati u sagi koja kontinuirano traje 50 godina zavisi od domišljatosti autora, pre svega Dana Slota, čoveka kako je smislio Spajdermenovu eliminaciju zbog čega mu ljuti fanovi prete i – smrću. U brojnim izjavama on tvrdi da je Spajdermen bio junak koji nije uvek pobeđivao, što ga je činilo čovečnijim od ostalih super junaka; s druge strane, izmešanost tela i duha dva ljuta protivnika, navodno, nudi velike izazove za nove priče. Istini za volju, ubistvo glavnog strip junaka nije totalna novost u strip svetovima – pre 20-tak godina ubijen je Supermen a Betmen je skoro pa ubijen jer je penzionisan. Ali, pokojnici su, pre ili kasnije, vaskrsnuti i nastavili su svoj akcioni život jer, korporativna umetnost ne poznaje kategoriju uništavanja franšize koja donosi pare. U toj konstituciji odnosa, jedini koji je važan i računa se je proizvod - junak; scenaristi i crtači, koloristi i momci koji upisuju slova u balone su potrošna roba. Kompanija Marvel to jako dobro zna i opstaje, širi se i bogati upravo na manufakturnoj organizaciji strip poslova. U dugoj tradiciji super-junaka iz Marvel ergele poznati su slučajevi privremenog mirovanja nekog junaka koji je istrošen (po modelu Kapetana Amerike koji je, posle II svetskog rata, ’smiren’ tako što je zaleđen na Severnom polu sve dok nije došlo vreme da bude vaskrsnut i uposlen u strip i filmskim avanturama). Takođe su poznati i slučajevi u kojima je neki junak privremeno postajao loš (bilo zato što je dobio udarac u glavu i od njega se ’pokvario’ ili su ga opsele moćne sile Zla ili nešto treće...) ali je, posle nekog vremena, vraćan na pravi put i nastavljao je da deli Pravdu. Svojevremeno je i sam Spajdemen imao krizu identiteta jer je Parker umislio da je klon Bena Rajlija. Dakle, neverovatno je da Spajdermen potpuno nestane sa strip scene i tržišta. Tako nešto se nije desilo ni Šerloku Holmsu koga je njegov tvorac ubio jer je želeo da se posveti ozbiljnijoj literaturi; posle par godina morao je da poklekne pred zahtevima fanova koji su molili i pretili da im vrati ekscentrično genijalnog detektiva.

     Ono što se očigledno, ipak, dešava jeste transformisanje Spajdermena u novog, boljeg, trendovskog i politički korektnijeg junaka. Spajdermen je rođen kao retro junak – priča o sposobnostima koje je izazvao ujed mutiranog pauka primerenija je 1930-tim ili, najkasnije, 1950-tim, kada su radijacija-mutacija-zeleni zraci i slična aparatura pretvarali obične smrtnike u super momke i devojke. Ipak, pokazalo se da tinejdžer sa svojim problemima odrastanja, koji zadobija posebne moći, uspešno pliva u komercijalnim vodama i da uspeva da se održi na tržištu. Kao i većini Marvelovih junaka i Spajdermenu su filmske verzije povećale rejting na listama isplativih franšiza koji je utvrđivan crtanim i igranim TV serijama kao i pratećim programom svakodnevnih sitnica, kompjuterskim igricama kao i skorašnjim brodvejskim mjuziklom. No, čini se da su tzv bordovi direktora Marvela zaključili da je vreme da se momak-pauk transformiše, da se okrene list i odstupi od korena priče prema nekim drugačijim sadržajima koji su još atraktivniji današnjim mladim čitaocima i gledaocima. Frenk Miler je svojevremeno podario drugu mladost (i slavu) Derdevilu i Betmenu, iz zapećka i rutine ih izdigao do novih visina, kombinujući poznate elemente ali dodajući i drugačije vrednosti; moguće je da su Marvelovi bosovi naložili scenaristima-najamnicima da osmisle Spajdermena koji će pomalo biti isti a ipak drugačiji, na tragu kurentnog, crnog i ciničnog, Betmena iz Nolanovih filmskih hitova. Ako novo, tamnoputo lice Spajdermena zadobije naklonost potrošača ono će se preliti i u ostale medije; bude li se ideja pokazala kao slaba investicija, nije nemoguće da neko nacrta reviziju poslednje epizode i pokaže kako je (beli) dečko ipak preživeo; ili će duh Dr. Oktopusa biti nadvladan snagom telesne hemije mladog Parkera i ustupiti mesto duhu starog Spajdermena. Kako god bilo, sigurno je da oprezni biznismeni ništa ne prepuštaju slučaju, posebno ako barataju vrednošću koja je donosila profit pola veka. Takve zlatne koke se nikada ne ubijaju.

     (2013)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Darkwood

     POVRATAK ZEMLJI - Istinski život
     Maniju i Marijeti je dosadio velegrad, smog i gužva na sve strane, pa su rešili da pobegnu od asfalta i vrate se zemlji - doselili su se u Šeboj, živopisno seoce sa još živopisnijim stanovnicima. 
     Ali, da li urbani gradski lik Mani uopšte može da se uklopi u jednu tako ruralnu sredinu...?
     Geg strip Manija Larsenea (Svagdanja borba) i Žan Iv Ferija (novi scenarista Asteriksa) je šarmantan, topao i iznad svega duhovit prikaz zgoda i nezgoda dvoje gradskih ljudi na selu.
     Privju možete pogledati ovde: www.darkwood.co.rs/assets/files/pdfdownloads/POVRATAKZEMLJI1privju.pdf
     U pitanju je takođe i strip koji otvara biblioteku KARUSEL, u kome ćemo na mesec dana objavljivati humorističke i avanturističko-humorističke BD stripove.
     Kao što je najavljeno ranije, Povratak zemlji će izaću u mekokoričenom (magazinskom) i u tvrdokoričenom (albumskom) izdanju.
     MAGAZINSKO IZDANJE: 48 strana, A4, kolor, SC.
     Cene: Promotivna: 489,70 dinara - važiće dva meseca
     Finalna: 590 dinara - ne zaboravite da imate mogućnost plaćanja u tri rate u našoj radnji!
     ALBUMSKO IZDANJE:48 strana, A4, kolor, HC.
     Cene: Promotivna: 799,90 dinara - važiće dva meseca
     Finalna: 950 dinara - ne zaboravite da imate mogućnost plaćanja u tri rate u našoj radnji!

     LONG DŽON SILVER - Ledi Vivijen Hejstings
     On je legenda među pomorcima, čovek kome se treba obratiti kad god su smutne radnje na pučini neophodne... I kada prekaljenoj ledi Vivijen Hejstings zatreba čovek koji će s njom krenuti u lov na blago mitskog grada Gvajanakapaka - ona naravno traži pomoć od Long Džon Silvera.
     Ali, da li je Silver šarmantni lupež koji čezne za slobodom koju mu pruža more... ili beskrupulozni koljač voljan da gazi preko leševa kako bi došao do obećanog blaga? A ni ledi Vivijen nije rođena juče...
     Pogledajte privju ovde: www.darkwood.co.rs/assets/files/pdfdownloads/LONGDZON1privju.pdf
     Ovaj svojevrsni nastavak Stivensonovog Ostrva s blagom, koji potpisuju Gzavije Dorison i Matje Lofrej, otvara biblioteku PERLE, koja će pokrivati avanturistički, istorijski, SF i druge klasične vrste francuskog stripa.
     Kao što smo već rekli, Long Džon Silver će imati mekokoričeno (magazinsko) i tvrdokoričeno (albumsko) izdanje.
     MAGAZINSKO IZDANJE: 56 strana, A4, kolor, SC.
     Cene: Promotivna: 489,70 dinara - važiće dva meseca
     Finalna: 590 dinara - ne zaboravite da imate mogućnost plaćanja u tri rate u našoj radnji!
     ALBUMSKO IZDANJE:
     56 strana, A4, kolor, HC.
     Cene: Promotivna: 799,90 dinara - važiće dva meseca
     Finalna: 950 dinara - ne zaboravite da imate mogućnost plaćanja u tri rate u našoj radnji!

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Komiko

     "Kada su prvi put objavljena pre skoro četrdeset godina, ova dva bisera Žaka Tardija izazvala su nemali skandal u ondašnjoj francuskoj javnosti. Bez prete-rivanja  se može reći da su oba stripa maestralna studija ljudske psihe koja je doživela slom i koja se do poslednjeg trenutka tetura i, poput pijanca koji se hvata za plot, čas pridržava za zbilju, a čas za maštu."

     Žak Tardi: 
     ISTINITA PRIČA O NEZNANOM JUNAKU
     ŠARLOOVA KLACKALICA

     Prevod: Goran Kostrović
     Lektura: Duška Rajković
     Dizajn: Ana Šimon
     Strana: 64
     Štampa: crno-belo
     Povez: tvrdi
     Format: 17x24 cm
     Tiraž: 700 primeraka
     Cena 900 dinara

Priredio: Petar Aladžić

foto: Nemanja Jovanović

     Kultura: Altenativna kultura

     NESVRSTANI STRIP

     Mileta Mijatović i Žoana Marsade otvorili su neza-visnu strip i sito-radionicu na ostacima nekadašnjeg kafića. U razgovoru sa Ivanom Jovanovićem, pod svetlom pitoreskne prašnjave disko kugle i inventara nagriženog zubom vremena, umetnici su pričali o sceni, aktivnostima radionice i borbi za nezavisnu kulturu

     Kada dodete u Pančevo prvo što vam padne na pamet jesu industrijski kompleksi i zagađenje kojeg se s vremena na vreme setimo pogledavši televizijske vesti. Pored opštepoznatih stvari, Pančevo je iznedrilo mnogo muzičara, filmskih i pozorišnili radnika i ima jednu od najboljih nezavisnih strip scena u Srbiji. Ulazak u studio/kafić u kojem rade Mileta i Žoana svojim izgledom je pre obećavao invaziju zombija alkoholičara nego mesto na kojem nastaju nezavisni strip i štampa, ali razgovor sa Miletom i Žoanom, šarmantnom devojkom koja je pre pet godina došla u Srbiju i sjajno naučila jezik, dokazao je kako umetnost nastaje na najneverovatnijim lokacijama.

Kako je nastala ova strip i sito-radionica u Pančevu?
Radionica je vezana za autorski, nezavisni strip i autorsku, umetničku sito-štampu. Kako mi volimo ovde da kažemo nesvrstani strip i štampu, jer je teško razgraničiti. Radionica je nastala preko strip fanzina "Ceger" koji je startovao pre tri godine i ljudi su poželeli da imaju neke od ilustracija na majicama i tako je sve krenulo. Najopuštenije. Organizovalo se 10-15 ljudi i sve je postajalo ozbiljnije. Kasnije sam se udružio sa Žoanom i počeo da radim plakate, knjige, nalepnice. Sve što hoćemo možemo da uradimo. Potrebno nam je samo vreme. Malo je fanzinski i gerilski, ali bitno je da radiš ono što voliš.

Šta ste sve radili do sada?
Fanzin "Ceger" ima sedamnaest-osamnaest brojeva i svaki broj bio je posvećen jednora autoru Štampali bismo broj, a na promocijania različite motive iz broja. Ljudi bi donosili svoju garderobu, a mi bismo štampali. Prošle godine počeli smo da radimo na papiru, radili smo plakate, štampali knjigu Ninu Bunjevac "1976", bela štampa na crnom papiru i sve je tako krenulo.

Kako studio uspeva da preživi?
U ovom prostoru smo tri meseca i za to vreme uspeli smo da zaradimo za kiriju. Zadovoljni smo. Ovaj mesec nam je vrlo težak pa ćemo videti kako ćemo da preživimo. Ali optimisti smo. (smeh)

Kako ste došli do ovog prostora?
Mileta: Nekoliko meseci smo tražili prostor. Sreo sam prijatelja koji je ovde držao kafić, a inače, radi pripremu za štampu. On je zatvorio kafić ne zbog toga što je propao, već zbog alkoholičara koji su se skupljali, a to mu je smetalo. Zatvorio je kafić i napravio studio za pripremu za štampu i pozvao me da delimo studio. Imamo različita interesovanja, ne preklapamo se i pomažemo jedni drugima. Toliko smo različiti da je skoro nemoguće što smo na istom mestu, ali se odlično slažemo. (smeh)

Žoana, ti si Francuskinja koja je doša u Pančevo da se bavi sito-štampom, što je samo po sebi vrlo neobično. Da li bi mogla malo da objasniš kako se to desilo?
Žoana: Ja sam dosla u Beograd na razmenu studenata pre pet godina, a već sam se bavila sito-štampom i stripom na Akademiji u Francuskoj, što mi je bio najbolji deo Akademije. Kada sam stigla u Srbiju kontaktirala sam Aleksandra Zografa (najpoznatiji srpski nezavisni strip umetnik, prim. aut.), on me je pozvao u Pančevo, povezao sa drugim autorima. Non-stop sam bila između Beograda i Pančeva pošto mnogo crtača živi ovde. Onda smo moj dečko Bruno koji je isto strip crtač i ja osnovali izdavačku kuću "Turbo comics" i počeli da radimo s Miletom. Njega je zanimao tekstil, a mene papir, odnosno štampanje stripova, i krenuli smo da radinio zajedno. Ovde imamo dobru atmosferu, otvorili smo radioniciu, Beograd je blizu.
Mileta: I sve je mnogo jeftinije...
Žoana: (smeh) Da, to je posebno bitno. Ja sam ionako bar dva puta nedeljno bila u Pančevu dok sam još živela u Beogradu, tako da je logičan potez bio dolazak ovde.

Francuska je najveće strip tržište u Evopi, pa kako si onda ti završila u Pančevu a nisi u Francuskoj gde su uslovi za strip crtače neuporedivo bolji? Zvuči bizarno, ali sigurno imaš neki dobar razlog.
Žoana: Ovde mi je bila neobično i veoma interesantno. U Francuskoj je strip institucija sa svim lošim stranama institucije. U Francuskoj jeste veliko tržište, ali nedostaje iskrenosti i veliko tržište je uticalo na to da komercijalni duh uđe i u tzv. nezavisni strip, Kada sam došla u Srbiju shvatila sam koliko ljudi ovde crta, a uopšte nisu poznati u Francuskoj. I to je postao moj prvi cilj - da pokažem Francuzima šta ljudi ovde rade. Prva kiijiga koju smo štampali je pregled srpske i hrvatske nezavisne strip scene s prevedenim stripovima na francuski. Dobro smo krenuli u Francuskoj, ali smo ostali bez distributera za to tržište, a pošto sam ja ionako 90 odsto vremena bila ovde odustala sam od izdanja na francuskom i izdavačka kuća se potpuno okrenula izdanjima na srpskora i hrvatskom.
Organizujemo i festival „Fijuk" sledeći je u junu u Pančevu. Imaćemo goste iz regiona i Evrope. "Fijuk" postoji već dve godine, dolaze zanimljivi ljudi i svašta se dešava.

"Turbo comics" je tvoja izdavačka kuća. O čemu je reč?
Žoana: Radimo izdanja autora iz Hrvatske i Srbije. Do sada imamo četiri izdanja. Radićemo knjigu o bendu „Klopka za pionira" sa tekstovima pesama, stripovima i fotografijama Marka Šnajdera. Kombinujemo i strip i prozni tekst i sve što nas zanima.

Kako funkcioniše nezavisna strip i umetnička scena u Srbiji?
Mileta: Manje-više uopšte ne funkcioniše. Postoje neke stvari, ali su razjedinjene i deluju u malim kru-govima. Prošle godine smo Žoana, ja i grupa entuzijasta (smeh) startovali sa "Fijukom" s planom da u toj organizaciji povežemo sve nezavisne male strip izdavače iz regiona. Onda smo krenuli da ubacujemo i muziku u sve to i stvarno ima mnogo ljudi koji rade, ali njihovi produkti su apsolutno nevidljivi u smislu da postoji deset mesta na kojirna bi oni mogli da prodaju svoje umetničke proizvode. Svi su aktivni usvom gradu i eventualno u glavnom gradu države u kojoj žive ili u nekom bližem i većem gradu. U Novom Sadu imaju dve knjižare, knjižara "Beopolis" u Beogradu manje-više sve to prodaje. Vrlo je teško da se stvori nezavisna scena jer godinama unazad ništa nije postojalo. Nadam se da se polako gradi infrastruktura koja bi mogla da funkcioniše.
Žoana: Ja mislim da je scena ovde super i to me je privuklo. Kada sam krenula da se bavim srpskim stripom shvatila sam da je ovdašnja scena uvezana sa hrvatskom, a sada i sa slovenačkom scenom. Kako da pravim knjigu o srpskom stripu, a da u njoj nema hrvatskih autora. Teško može da se priča o srpskoj sceni, sve je povezano na nivou regiona. Nema mnogo ljudi, ali svi se ovim bave iskreno.

Koji su vam sledeći planovi?
Mileta: Prošle godine smo bili na četiri festivala, a o ovogodišnjim planovima bolje da govori Žoana. (smeh)
Žoana: U Francuskoj  je najveći  festival stripa u svetu: Angouleme International Comics Festival. To je najveći market za strip, ali postoji i off, nezavisni deo koji se ove godine zove "Fuck off Fest". Ja sam tri godine studirala grafički dizajn u ovom gradu i stalni sam učesnik ovog festivala. Imaćemo svoj štand na  "Fuck off" festu, gde ćemo imati naša izdanja, a i izdanja drugih izdavača, "Komikaze" iz Zagreba, Vere Šušankove i imaćemo i svoje plakate i nalepnice za festival i tako. Idemo da vidimo stare prijatelje i pokažemo šta ljudi ovde rade.

     [Objavljeno: Novi Magazin br. 43, Beograd, 23.2.2012.godine]

Press: Marketprint

Press: Veseli četvrtak

MARTI MISTERIJA U BOJI!!! Martin Mistere 22: Sedam gospodara duginih boja piše: Carlo Recagno crtaju: Giancarlo Alessandrini, Bruno Brindisi, Daniele Caluri, Nando & Denisio Esposito, Lucio Filippucci, Giovanni Fraghieri, Corrado Roi, Rodolfo Torti Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Žika Strip

Fransusko izdanje knjige B&B

     ČEMERNE KIŠE BRAJTONSKE (Briten i Brulajtli, Hana Beri)

     Briten i Brulajtli (Britten and Brulightly) je prvi grafički roman Hane Beri (Hannah Berry), mlade autorke iz Brajtona (Brighton) u Engleskoj.  Štampan je 2008. godine od strane izdavačke kuće “Džonatan Kejp” (“Jonathan Cape”) iz Londona, a zatim preveden na više svetskih jezika da bi srpska verzija izašla 2012. godine u izdanju “Omnibusa” iz Beograda. Njen drugi grafički roman, Neoprostivo (Adamtine), izdat je takodje od strane “Džonatana Kejpa” u 2012. godini.

     Hanin grafički roman Briten i Brulajtli (B&B), pripada žanru “crnog trilera” (“crime noir”) i svojom je originalnošću i kvalitetom odmah sakupio mnoge pohvale. Uprkos činjenici da je B&B debitantska knjiga, autorka je bila sposobna da sagleda i usvoji konvencije ovog zahtevnog žanra i da na svoj način nastavi ovu tradiciju, pa čak i da je obogati. Knjiga se odigrava u Brajtonu I otkriva neke tamne aspekte socijalnog i moralnog u Engleskoj.

     Inače, ovaj žanr, ima svoje najlepše primere u filmskoj umetnosti, često tada nazivan i “film noir”, počevši sa filmom M (Fritz Lang, 1931), a zatim slede mnogi uspešni filmovi, kao što su Malteški soko (The Maltese Falcon, 1941), Veliki san (The Big Sleep, 1946), Poštar uvek zvoni dva puta (The Postman Always Rings Twice, 1946), Treći čovek (The Third Man, 1949), Bulevar sumraka (Sunset Boulevard, 1950), kao i neki filmovi iz kasnijih perioda koji su revitalizovali ovaj žanr, na primer Kineska četvrt (Chinatown, 1974). U literaturi, i danas su popularni privatni detektivi koji se kreću kroz tamne senke velikih gradova, kako doslovno tako i u psihološkom smislu, kao sto su Filip Marlou (Phillip Marlowe, pisac Raymond Chandler) ili Sem Spejd (Sam Spade, pisac Dashiell Hammett).

     Hanin privatni detektiv je Fernandez Briten (Britten), podanik engleske kraljice, poreklom iz Ekvadora. Njegova karijera je sastavljena od niza slučajeva gde je pratio neverne muževe i/ili žene. Otkrivanje istine imalo je ozbiljne emotivne konsekvence, kako za nesrećne supružnike, tako i za samog Britena koji je sve to prouzrokovao. Briten zato pokušava da zaboravi svoje prošle slučajeve i zatvara se u svoju samoću i slabo prospavane noći. Njegov jedini prijatelj i sagovornik je izgleda jedna kesica za čaj, koju on drži u džepu svog kaputa, i koju oslovljava imenom i prezimenom – Stjuart Brulajtli (Stuart Brulightly)! Ime ovog čudnog sadruga, Brulajtli, u prevodu znači “samo malo kuvati” – što je vrlo primereno ime za kesicu čaja, ili je to možda ime proizvođača.

     Teško da poverljivi prijatelj može biti neobičniji od ovoga, ali ova relacija funkcioniše u ovom stripu i mi je prihvatamo. Tako Hana unosi svoje prvu osobenost u ovaj “crime noir” – nadasve neobičnu psihologiju glavnog junaka.

     Briten ne samo da je depresivac i na rubu paranoje, već takođe nije vešt na rečima ni sa ženama, kao što jesu neki drugi detektivi iz filmova ili literature. Međutim, Britenova istraživanja su uporna, njegove dedukcije su oštre, odlično se snalazi kada je zatrpan gomilom informacija i njegova rešenost da otkrije istinu je beskompromisna.

     Čitalac je pozvan da prati i deli sa Britenom njegovu usamljenost i gorčinu, pa čak i paranoju, kako kroz uglavnom monohromatski obojene stranice i skoro stalnu kišu u gradu, tako i kroz njegove razgovore sa Brulajtlijem. Atmosfera je mračna, kao zimsko nebo iznad Engleske, i mi prosto iščekujemo da “slučaj” počne da se istražuje da bismo pobegli, zajedno sa Britenom, iz njegove “nepodnošljive lakoće postojanja”. Time nas Hana, opet osobeno i efektno, uvlači u priču i postajemo dobrovoljni učesnici njenog dramaturškog koncepta. 

Britenova usamljenost kao “nepodnošljiva lakoća postojanja”

          Briten postaje umešan u slučaj samoubistva, na poziv verenice nesrećnika, koja sumnja da se možda radi o ubistvu. U pitanju je bogata familija, čiji članovi bez ustezanja ignorišu Britena, ali on svojom doslednošću uspešno prikuplja podatke o njihovim prošlim gresima. U ovom žanru obično dolazi do romantične veze detektiva i mlade žene, naručioca istrage (mada ta veza uglavnom biva osuđena na nesrećni kraj), ali ovde čak i toga nema. Britenu samo ostaje težak detektivski rad kroz zamršeni slučaj sa puno sumnjivih karaktera i mračne Brajtonske ulice.
Razrešenje slučaja je dato na dve stranice kompletno bez teksta, što je još jedna Hanina inovacija, ali i nesto što umetnost stripa jedinstveno omogućava.

     Po tradiciji žanra, a i Britenove sudbine, istina ne donosi bolji život i sreću protagonistima. Istina je teška, jož teža od prethodne laži, i Briten (plus Brulajtli) ostaje sam u mračnoj sobi, kao i na početku knjige. Ipak, izgleda da će doći do prestanka ovog neobičnog prijateljstva namerom samog Britena. Postoji jedna katarza za Britena (još jedna Hanina inovacija), a to je ohrabrujuća misao da on nije otkrio istinu nekima od osetljivijih i nevinih karaktera ove priče, što mu donosi tako željeno smirenje i moguće udaljavanje od Brulajtlija.

     U celini, priča je delikatna i složena, atmosfera je prepuna psiholoških i sociloških senki iz Brajtona 50-ih godina (mada se atmosfera nije mnogo promenila), a napetost i iščekivanje traju sve vreme, kao u najboljim primerima “crime noir”-a. Hana grabi napred kroz svoju naraciju o sebičnim i zlim bogatašima i nesrećnim ljudima koji žive u njihovoj senci, bez mogućnosti da išta rano zaključimo, a onda kada smo potpuno zbunjeni daje efektno i logično razrešenje.

     Pojedinačni prizori, kao i stranice, pažljivo su montirani, tako da se mnoge stranice završavaju uzbudljivim momentom i čitalac jedva čeka da okrene sledeću stranu. Zaista je u pitanju čas iz majstorskog pripovedanja. Ostaje misterija kako je Hana, u tako ranom stvaralačkom dobu, uspela da postigne ovu narativnu zrelost, ali verovatno se radi o mnogim pročitanim knjigama, kao i o izuzetnom talentu.

     Hanin crtež je realističan, ali i sa elementima groteske, naročito u likovima – što je mnogo bliže francuskom stilu crtanja nego tradicionalnom američkom novinskom stripu ili stripu sa super junacima, koji su u najvećem broju slučajeva imali dominantni uticaj na engleske stvaraoce. Hanin naklon prema evropskim stripskim tradicijama je osveženje za englesku strip scenu.

     Kvadrati su ispunjeni detaljnim iscrtavanjem pozadina, uz vrlo malo korišćenje kompjutera, i bojeni su akvarel i gvaš tehnikom. Paleta boja na stranici je uglavnom monohromatska, da se dočara atmosfera teskobe i grada pod kišom, ali ima i povremenih odstupanja, tako da topliji kolori deluju kao veseli akcenti ili čak humoristička osveženja.

“Vodena zavesa” je deo scene i atmosfere

          Ovaj grafički roman, izuzetno nadahnuti nastavak “crime noir” tradicije, ostavio je jaki utisak na mene pa sam poželeo da vidim originalne table, a mogućnost se ukazala 2011. godune u jednoj maloj galeriji u Londonu. Tu su bile izložene originalne stranice i bio sam zaista iznenađen kada sam video da su one formata A4 (210x297 mm), dakle istog formata kao i štampane stranice. Ovo ukazuje na jednu jako neobičnu odluku autorke da crta i boji vrlo sitno i detaljno, što zahteva veliki napor i istrajnost. Kada sam kasnije upoznao Hanu i pomenuo mukotrpno crtanje na formatu A4, ona je priznala da je to tada moralo biti tako i da će ubuduće raditi na većim originalama jer je zaradom uspela da kupi veći skener!

     Već na osnovu grafičkog romana Briten i Brulajtli, može se zaključiti da su Hanina crtačka i narativna veština na visokom novou, i da će, bez obzira na tamne senke i zlehude protagoniste u ovoj knjizi, njena budućnost kao autora biti svetla.


     (Tekst je objavljen u nešto izmenjenom i skraćenom obliku
     u „Kulturnom dodatku“ Politike, 12. januara 2013.)

Piše: Stripburger

     Kako ustvariti strip?
     hitrostna delavnica revije Stripburger / Forum Ljubljana

     Delavnico vodita: David Krancan in Andrej Štular
     Delavnica je namenjena otrokom od 10. leta dalje.
     Trajanje delavnice: 2 uri.

     sobota, 23. feb. 2013, ob 10:00 • galerija SKUC, Stari trg 21, Ljubljana

     Revija Stripburger ze 20 let spodbuja razvoj stripovske ustvarjalnosti in kulture pri nas. Z razlicnimi stripovskimi delavnicami spodbuja ustvarjanje in dodatno izobrazevanje na tem podrocju. Tokratna brezplacna hitrostna delavnica nas popelje od zgodovine stripa preko stripovskega jam sessiona do ustvarjanja lastnega stripa. Zelo kratka delavnica obsega se krajse predavanje o stripu, predstavitev delovnega procesa, izvedbo jam sessiona, izdelavo pasicnega stripa in morebiti celo enostranskega stripa. Stevilo udelezencev na delavnici je omejeno, zato so obvezne vase predhodne prijave.
     Prijave preko telefona +38612319662 ali e-poste info@skuc.org.

Priredio: Strip vesti

     Ivan Cimerman mladi crtač i Novog Sada (Petrovaradin) maturirao umetničku školu 2001. godine traži scenaristu. Njegove crteže u većem formatu možete pogledati na Facebook stranici Strip vesti, ovde je samo jedan panel. Kontakti: ticroo@gmail.com; tel. 063/349-585;

Piše: Ilija Bakić

     POSMATRAČ SNOVA
     Saša Rakezić – Aleksandar Zograf, strip autor

     Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf u svetu je najpoznatiji jugoslovenski autor alternativnog stripa. Njegovi radovi štampani su u brojnim svetskim publikacijama odnosno kao posebni albumi. Zograf je prvi umetnik koji se odvažio da krene putevima andergraund delovanja na JU strip sceni i tako bio svojevsni vesnik velikih promena u 90-tima.

NEDELJNI DNEVNIK: Vi ste prvi JU strip autor koji je bez kompleksa manje vrednosti počeo da objavljuje svoje radove, bizarnih tematika u maniru ’small press’-a, u sveskama malog formata i tiraža, najčešće fotokopiranim. Iako je ovakva praksa u svetu zaštitni znak andergrauda, kod nas se o njoj, kao ni o andergraund stripu, gotovo ništa nije znalo; JU strip je bio u potpuno drugačijim, konvencionalnijim vodama, pa je trebalo imati nemalu hrabrost i drskost da se napravi takav iskorak koji, naravno, nije dočekan aplauzima.
A. ZOGRAF: Ja sam počeo da izdajem strip-pamflete malog formata, koji se obično nazivaju „mini“, početkom devedesetih – bio je to moj odgovor na formu stripa koja je u Americi odomaćena još početkom sedamdesetih godina. Kod nas, pa čak i u Evropi, „mini“ je bio nešto skoro nepoznato ili ignorisano. Iza ove vrste alternativnog izdavaštva krije se jednostavna filozofija: umesto da čekaš da te neko otkrije, ti otkriješ samog sebe! Kada radiš na ovoj knjižici, naime, ti prvo dovodiš sebe u situaciju da ispitaš svoje mogućnosti, zatim, predstaviš drugima svoj rad i, na kraju, objavljuješ svoje stripove mnogo pre nego što bi neki „zvanični“ izdavač poželeo time da razbija glavu. Pored svega, sav prihod ide tebi u džep, što čak i kad su male svote u pitanju, može da bude bolje nego da ti neko unapred udeli neku malu svoticu a zatim pokupi kajmak. To što ovakva vrsta delatnosti kod nas nije prihvaćena u početku i odmah nije baš nešto što me je mnogo iznenadilo. Ali sa razvitkom traženja alternativnih načina izdavanja stripova „mini“ su već postali ne tako neobični čak i na našoj sceni.
S druge strane, trebalo bi imati na umu da sam ja jedan od prvih izdavača fanzina uopšte na teritoriji celokupne bivše Jugoslavije. Započeo sam da radim na svom fanzinu, koji se zvao „Kreten“, još 1979. godine, u svojoj šesnaestoj godini! U ovom trenutku imam 35 godina, dakle za mene je to nešto poput ličnog afiniteta, iako više nisam toliko aktivan na tom polju.

NEDELJNI DNEVNIK: Brzo ste se uklopili u svetsku mrežu alternativnog stripa što je kulminiralo albumom „Život pod sankcijama“ (izdanje „Fantagraphic book“, Sietl) a nastavilo se vašim samostalnim strip sveskama. Uspostavili ste kontakte sa brojnim legendama andergraund stripa kao i potpuno novim autorima. Kakav je i koliko otvoren taj svet?
A. ZOGRAF: Moj kontakt sa strip autorima iz inostranstva nije ograničen isključivo na andergraund strip. Imao sam priliku da sretnem ili da se upoznam sa mnogim i potpuno različitim autorima, čak i kada je popularni strip u pitanju. To je posledica moje radoznalosti. Volim da komuniciram sa ljudima koji su mi zanimljivi i to, ponekad, može da bude jedno obogaćujuće iskustvo. Dobro je da saznaš kako drugi ljudi razmišljaju a ne da se zabetoniraš u okvire ležišta u koje je tvoj mozak zakovan. To je tako jasno. Naravno da, kada se obratiš nekom autoru iz sveta, on će znati da proceni tvoje ideje i ono što stvaraš i da u skladu sa tim reaguje. Ja nisam imao puno problema da komuniciram čak ni sa Robertom Krambom, koji je veliki autor ali i vrlo zatvoren i prek čovek. Lepo smo sarađivali. U principu, može se reći da je savremena strip scena prilično otvorena i da uvek postoji smislena komunikacija između autora. To je od velike važnosti za slobodan protok ideja i zato je čitava scena  sklona da prolazi kroz transformacije i istraživanja u kojima svi, na ovaj ili onaj način, učestvuju.

NEDELJNI DNEVNIK: Domaća strip scena oživela je pojavom autora prevashodno alternativnog usmerenja tako da više niste usamljeni u idejama i radu. Kakvo je Vaše viđenje aktuelnog trenutka u JU stripu i njegovog mesta u svetskim strip dešavanjima?
A. ZOGRAF: Domaća scena doživljava nekakvo buđenje iako je, s druge strane, tržište skoro potpuno propalo i strip izdanja skoro da i ne postoje... Puno mladih autora je sada ohrabreno da rade na vlastitim stripovima i pokušavaju da to objave bilo u fanzinima i malim magazinima (kao što su „Striper“, „Lavirint“ ili „Patagonija“), bilo u književnim časopisima i sl. S druge strane, mnogi su se opredelili da u isto vreme sarađuju sa inostranim časopisima i izdavačima, što doprinosi da ipak budemo u toku sa savremenim zbivanjima. Danas je u svetu srpski strip ipak poznat. Autori kao Wostok su postali vrlo cenjeni u izvesnim krugovima. Strip postaje globalni fenomen u kojem bi svi trebali da učestvuju. Naši autori su dokazali da nije presudno to što živite daleko, u nekoj zemlji punoj problema, gde se sada odvija i jedan prljav rat... Moji radovi, recimo, izlaze kako u Americi tako i u brojnim publikacijama u Evropi. Mislim da je želja za komunikacijom i slamanjem barijera nešto što se vrlo lako raspoznaje čak i ako vi to ne ističete posebno.

NEDELJNI DNEVNIK: Lepeza tema kojia se u stripovima bavite izuzetno je široka: od priča iz detinjstva, preko svakodnevice (koja je u Vašim stripovima fantastičnija od svake izmaštane priče) do neobičnih junaka kokavi su Srle i Krki.
A. ZOGRAF: Teme mojih stripova su toliko različite da se ja ne usuđujem da sve to nabrajam. Ipak, volim da govorim o realnosti života u Srbiji, koja zaista liči na fantastiku ili čak horor – ja sve to, ipak, vidim kao nadrealizam u kojem se smešno i strašno prožimaju. Ali jedna od mojih omiljenih tema je i san. Pokušvam da preslikam svoje snove i prilagodim ih mediju stripa. Ipak, volim da govorim i o tome kako je detinjstvo uticalo na moja raspoloženja. Uglavnom, moje teme su život i snovi. Često mi u radu  pomaže moja supruga Gordana Basta koja radi na scenarijima nekih od storija. Ona me vrlo dobro poznaje i stoga je „kvalifikovana“ da radi na scenarijima priča koje su tako bliske onome što i sam pokušavam da izrazim.

NEDELJNI DNEVNIK: Stripovi rađeni po snovima, u hipnagogičkom stanju, jesu Vaša stalna preokupacija. Ovom temom se i u svetu bavi malo umetnika.
A. ZOGRAF: Mislim da je beleženje snova isto toliko važno kao i beleženje stvarnosti. To je zbog toga što snovi predstavljaju nadopunu „budnog“ dela stvarnosti. Ja sam u početku bio prilično usamljen u svom nastojanju da snove pretvorim u stripove i, naročito, da pravim skice nastale prema vizijama iz hipnagogičkog stanja tj. polusna. Tokom vremena sam otkrio da postoji čitav niz strip autora u svetu (kao Džim Vudring, Rik Veič, Žili Dose i sr.) koji su radili na ustripljavanju svojih snova. Zajedno sa američkim crtačem Bobom Katmanom radio sam na tome da prikupljam radove nastale po snovima i, nakon nekoliko godina rada, pojavila se antologija „Jato sanjara“ (Flock of Dreamers). Ovu knjigu, koja sadrži isključivo stripove inspirisane snovima, objavila je, pre nekoliko meseci, američka izdavačka kuća „Kitchen sink press“.

NEDELJNI DNEVNIK: Na svojim putovanjima odnosno preko pisama susreli ste se i družili sa mnoštvom zanimljivih ljudi različitog profila. Tako ste postali i član jednog indijanskog plemena.
A. ZOGRAF: Da, oduvek me je interesovala kultura naroda koji su, za razliku od zapadne civilizacije, imali istančan osećaj za razumevnaje i prirodu snevanja. Sticajem okolnosti napisao sam članak za glasilo Pan-američkog indijanskog udruženja i dobio poziv da i sam postanem njihov član. Tako mi je dato i novo ime – Dream Watcher – Posmatrač snova, i to smatram za veliku čast.


     Razgovarao Ilija Bakić

     („NEDELJNI DNEVNIK“, 1998.)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Fibra

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: zmcomics

     Izašao je prvi broj samostalnoag autorskog izdanja:
     SAMO STRIP...

     Da, moje strip čedo u kome objavljujem strip Samo strippp... koji crtam i postavljam na Facebooku. Pošto ne umem da stvari pojednostavim, krećem sa numeracijom kao magazin... nadajući se da ću jednom po stažu dostići Strip vesti, i da će to postati nešto veće...;)
     SAMO STRIP... sadrži moje stripove i tekstove, plus jedan gostujući strip, i tako će biti i u narednim brojevima. Tako da važi poziv - posebno mladim i nedovoljno afirmisanim - autorima da pošalju svoje kratke stripove od 4 strane ako žele da tu budu predstavljeni, honorar je u autorskim primercima. Sveska je B5 formata (16x23cm), štampana u crno-beloj tehnici, na volumi-niziranoj hartiji, 24 strane, plus korice u boji na kunstdrucku sa mat lakom.

     Prvi broj vam donosi:
     03. Samo strippp...
     19. Iz moje arhive: Nešto između... stripa i geta
     20. Iz moje arhive: Kiša pada, trava raste...
     21. Samo strip... predstavlja: Šibica (scenario: Milosav
            Ostojić, crtež: Sabahudin Muranović - Muran)
     25. Intervju: Vladimir Tadić - Đole
     26. Bacili
     27-28. The Silly Bikers
     Uputstvo za upotrebu sadržaja: Sve na spisku je autorsko delo „samoizdavača” ovog izdanja, izuzev stripa Šibica, koji potpisuju gostujući autori. Stoga ostale rubrike nisu potpisane, bilo bi tragikomično da u sadržaju bude ponavljanje istog imena... ;)

     Izdanje je serijska publikacija, što bi rekli svojevrsan strip magazin... pa će imati i svoj ritam izlaženja... potpuno nepouzdan, nesiguran i neobavezujući.. dakle, povremeno! Zavisiće od ritma kojim budem crtao nove nastavke Samo strippp...-a, ili nečeg drugog što će se eventualno javiti kao dobra ideja da se nađe u izdanju...

     Gde:
     Prodaja:
     ALAN FORD i DARKWOOD striparnice u Beogradu
     BULEVAR BOOKS (Bul. oslobođenja 60) u Novom Sadu
     Čitanje, dakle biblioteke:
     Gradska Biblioteka Novog Sada
     Biblioteka Vuk Karadžić, Prijepoje

     Cena!
     Preporučena cena u knjižarama/striparnicama je 150 dinara!
     Ako je ponegde manja ili veća, to je odluka tih prodajnih mesta...

     Ne možete da kupite pod "Gde"?
     Pošto se više fokusiram na crtanje nego na distribuciju, imate i alternativne metoda nabavke:
     • Ako živite u Srbiji, dovoljno je da uplatite 150 dinara na sledeći...
       tekući račun: 340-33356536-81
       Svrha uplate: za Samo strip... broj 1.
       Primalac: Zlatko Milenković, Gagarinova 10/4, Novi Sad
       Zatim mi pošaljete scan (ili fotku) uplatnice na email (stripvesti@gmail.com) ili preko Facebooka
       (zlatko.milenkovic@facebook.com)... da znam da je uplaćeno, uz to i svoju adresu na koju šaljem strip svesku.
       Primerak će vam odmah biti poslat na kućnu adresu... dakle, u cenu je uračunata poštarina.
     • Ako ste izvan Srbije, zbog veće poštarine, cena mora biti 2,5 eura... u cenu je i ovde, primećujete, uračunata poštarina! Klasičan small press princip, pošaljete u koverti novac, i dobijete strip. Ta suma je problematična za poslati u koverti... ali... ako ste baš željni da dođete do primerka postoje tri opcije..
     1. Dogovorite se, dve-četiri... paran broj osoba, pa zaokružite cifru da može da se pošalje papirna novčanica...
     2. Pošaljete 5 eura i tako dobijete prvu svesku i pretplatite se odmah i na drugi broj.
     3. Ako sumnjate u dugovečnost Samo strip...-a, onda za tih 5 eura možete da dobijete prvi broj Samo strip...-a i prvu svesku strip Black & Angela (nije išlo dalje od prve, i neće, ali kada se neka nova priča B&A uradi, biće objavljena u Samo strip...-u)... dakle, vredi, jer od tog stripa nisam odustao, samo nemam ideje za kratke priče pa nemam ništa novo urađeno...
     To je to... dok čekate drugi broj, na mom Facebook profilu, koji je otvoren za javnost pa niste u obavezi da mi budete frend, možete čitati nove nastavke. Pratiti kako nastaje strip.
     www.facebook.com/zlatko.milenkovic
     Lakši put je da odmah otvorite stranicu sa foto-albumima i pronađete album Samo strippp...
     www.facebook.com/zlatko.milenkovic/photos_albums

Press: Veseli četvrtak

Dylan Dog 65: Beg od prošlosti piše: Giovanni Di Gregorio crta: Giampiero Casertano Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Pess: Prijatelji

     STRIP SERIJAL : ‘’PRIJATELJI’’
     Naslov: ‘’NASEČI MI ‘LEBA I PARIZER NA KOSO’’
     Godina izdavanja: 2012 
     Naslovna strana: Saša Arsenić
     Ilustracije: Borivoje Grbić, Tihomir Kostić, Vladimir Petković
     Text: Marko Todosijević, Vladimir Petković, Tihomir Kostić
     Crtež: Marko Todosijević, Vladimir Petković
     Broj strana: 44
     Format: A4
     Štampa: Korice (napred/pozadi kolor štampa),
                     Strip (crno/bela štampa)
     WEB:  prijatelji.official.webs.com
     E-MAIL:  prijatelji.official@gmail.com

     "Prijatelji su strip serijal koji je stvorio Marko "Mrvax" Todosi-jević, nakon rada na mini strip-serijalu koji je nosio naziv "Zvuci rodnog kraja". Nakon tog serijala koji je trajao svega godinu dana (2003), Marko počinje da radi na novom stripu i razvijanju novih likova. Ipak, jedini lik koji je iz stripa "Zvuci rodnog kraja" imao neku konekciju sa "Prijateljima" je Vukota Šiljić, ali tada samo konobar a ne šenuti deda mraz kakvog ga danas poznajemo.
     2006. rađaju se "Prijatelji" i pet likova koji se pojavljuju u prvom broju pod nazivom "Svakoj (H)rani šake soli dosta, Zombiša, Mrmi, Dule, Zglavko i Nindža Nidža čine okosnicu serijala i najistaknutije likove. od 2006 do 2009, Prijatelji su objavljeni u četiri izdanja, da bi bili ugašeni nakon četvrtog broja a zatim opet pokrenuti krajem 2011.godine, kada je Marko udružio snage sa Vladimirom "Vlapetom" Petkovićem. Ono što je usledilo je specijalni broj, objavljen aprila 2012.godine, i koji čini zaokret u prikazu "Prijatelja", što rezultuje oštrijim humorom i ubacivanjem novih likova u serijal. Takođe, peto izdanje u nizu, jednostavno obeleženo kao "specijal" čini ustvari prvibroj druge inkarnacije serijala "Prijatelja".
     Od maja 2012.godine, rad na "Prijateljima" se nastavlja, a osim Marka i Vladimira u tim se priključio i njihov dugogodišnji prijatelj "Tihomir "Kovenant" Kostić" kao scenarista i ilustrator. Rezultat saradnje trojice autora izrodio je najnoviji izdanak "Prijatelja" koji je naslovljen: "Naseči mi 'leba i parizer na koso" i koji do sad sadrži najveći broj stranica i priča, i predstavlja drugi broj novog strip sitkoma.
     Novi broj "Prijatelja" - "Naseči mi 'leba i parizer na koso" biće zvanično objavljen krajem meseca decembra 2012. godine na 44 strane, odštampan na luksuznoj mat podlozi i 200gr i 180gr materijalu.

     INFO:
     prijatelji-official.webs.com
     www.facebook.com/prijatelji.official
     prijatelji-official.blogspot.com/
     www.youtube.com/user/prijateljiofficial

Press: Veseli četvrtak

     Opravdano prilozi iz Veselog četvrtka nisu stizali, pa sada, da što pre stignemo tekuća izdanja i uđemo u kolosek, niz naslovnih strana izdanja koja nisu predstavljena na sajtu Strip vesti, a koja su već izašla...
     Veće sličice naslovnih strana možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Ilija Bakić

Danilo Milošev - Wostok, novosadski strip vikend u Fabrici, 2012.

     IZVORNA SNAGA STRIPA
     Danilo Milošev – Wostok

     Danilo Milošev – Wostok jedna je od najzapaženijih figura doma-ćeg alternativnog  stripa 90-tih. Zahvaljujući svojoj izuzetnoj radnoj energiji prisutan je u svim segmentima strip scene, kao izdavač ili član redakcija strip izdanja, učesnik raznih menifestacija i projekata, organizator Strip susreta u Vršcu, snimatelj, scenarista, režiser i glumac u strip filmovima... Wostok je, uz „pomoć“ ostalih svojih pseudonima, izgradio prepoznatljivu poetiku koja je amalgam mračnih priča, ljutog sarkazma i parodije uz konstantna traganja za samim granicama strip medija
     Wostok je jedan od vodećih strip autora generacije koja je 90-tih uspostavila alternativni JU strip

NEDELJNI DNEVNIK: Na novoj strip sceni, početkom 90-tih, pojavili ste se kao autor potpuno izgrađene poetike, što je podrazumevalo dugogodišnji rad u „tajnosti“.
WOSTOK: Moji počeci vezani su za dane provedene u osnovnoj školi kada sam sa jednim prijateljem (u svetu alternativnog stripa poznat je po pseudonimu Atma) pokušava da kreiram prve stripove. Sredinom 80-tih smo u Vršcu imali klub „K.E.C.“ (Kulturno Eksperimentalni Centar) u kome su se okupljali muzičari, glumci, pisci, strip crtači, skloni alternativnom umetničkom izrazu. U to vreme sam, zapravo, formirao stil koji je par godina kasnije, u 90-tim, isplivao u široj javnosti.

NEDELJNI DNEVNIK: Wostok je postao sinonim „mračnog stripa“ sa prepoznatljivim maskiranim spodobama i sablasnim mestima. Inspiraciju za ove stripove nalazili ste u književnosti Borhesa, Kafke, Minika... Gde je, po Vama, idealni balans literarnog predloška i slike?
WOSTOK: Smatram da se suština magije stripa ne nalazi ni u „scenariju“ (tekstualom predlošku stripa) niti u „crtežu“ (vizuelnom izrazu stripa) već u tajanstvenom spoju koji se nalazi u nekom udaljenom, pozadinskom sloju priče. Dakle, smatram da je oštra podela na sliku i reč i često potpuno zasebno tretiranje tih elemenata (posebno prisutno u takozvanom komercijalnom stripu) učinilo da se ovi segmenti veoma tehnički razvijaju ali da priče izgube na svojoj spontanosti i izvornoj energiji.

NEDELJNI DNEVNIK: Sarađujete sa mladim piscem Naborom Devolcem. Deo tih radova sabran je u albumu „Nikad se ne zna“ („Vršac lepa varoš“, 1997). Čini se da među vama postoji duboko razumevanje i podudaranje senzibiliteta, što rezultira i izuzetnim stripovima.
WOSTOK: Nas dvojica se dugo poznajemo ali naša saradnja datira od početka 90-tih. Nabor Devolac je pisac apsurda, groteske, crnog humora, bizrnosti svih vrsta koje prosto kuljaju iz njegovih kratkih priča, što je mene privuklo da pokušam da ih vizuelno uobličim. Ljudima se uglavnom dopada ono što smo zajedno radili pa je jedan kritičar rekao da naš strip album treba čitati u sobi punoj ljudi da bi se svi zajedno grohotom smejali.

PITANJE: Intenzivno objavljujete u domaćim i svetskim publikacijama.
WOSTOK: Da, do sada sam objavljivao u svim mogućim vrstama publikacija, od loše foto-kopiranih sveščica do luksuznih knjiga u Americi, Engleskoj, Holandiji, Belgiji, Finskoj, sloveniji, Makedoniji...

NEDELJNI DNEVNIK: Paralelno sa Wostokom oglasile su se i druge Vaše „reinkarnacije“ – Mediokritet, Dake... – kao prave andergraund pojave koje ruše sve pred sobom.
WOSTOK: Mediokritet je stariji od Wostoka. On je hard core andergraund, moj ekstremni deo ličnosti. Omiljena su mu tema ismevanje savršenih junaka komercijalnog stripa (od Ripa Kirbija do Zagora i Bleka Stene) koje prikazuje u njihovim tajnim, opscenim i perverznim rabotama.

NEDELJNI DNEVNIK: Izdavač ste i „podzemnog žurnala Krpelj“ koji ima kultni status na alternativnoj sceni.
WOSTOK: Upravo sam završio 78. broj mog fanzina „Krpelj“ koji se bavi objavljivanjem andergraund stripova, priča, pesama, intervjua i mixed-medijskih sadržaja. Njegova specijalnost je što izlazi kad može, u nejednakom tiražu od 3 do 50 primeraka. Ponekad je i meni čudno da je već stigao do ovog broja ali svaki je bio pun energije i entuzijazma.

NEDELJNI DNEVNIK: Za svoj rad nagrađivani ste raznim priznanjima u okviru strip scene ali i, zajedno sa crtačem Grabowskim, „Nagradom oslobođenja Vršca“. Tako je, makar i posredno, priznato postojanje Vašeg rada kao i celokupne Vršačke strip scene koja je jedna od najdinamičnijih u Jugoslaviji.
WOSTOK: Ne znam, i sam sam se začudio da smo dobili tu nagradu koja se dodeljuje za istaknuto delovanje u svim oblastima života u protekloj godini. Valjda smo stvarno uspeli da skrenemo pažnju na događanja na našoj andergraund strip sceni i više nego što smo i sami mislili?

NEDELJNI DNEVNIK: Okušali ste se i u sasvim novom mediju strip-filma.
WOSTOK: Da, to je stvar koja se dešava od proleća 1997. godine kada je (sada već poznata i van naše zemlje) vršačka video autorka i slikar Vesna Tokin režirala film „Kosmičke pirane“ po mom scenariju. U leto iste godine režirao sam film „Život u Bolidvudu“, po sopstvenom scenariju, a u proleće ove godine bio sam producent, snimatelj, scenarista i režiser filmova „Užas u Bolidvudu“, „Najveće društveno zlo“ i „Država odumire“. U pomenutim filmovima glume akteri Vršačke andergraund scene: Nabor Devolac, Peki, Red, Lola, Boća, Opra i – ja sam.

NEDELJNI DNEVNIK: U strip krugovima poznati ste i kao tata najmlađe strip autorke Lole, koja je sa 3 godine počela da objavljuje. U međuvremenu ste u strip „uvukli“ i svog oca Bogdana i tako stvorili malu porodičnu strip manufakturu.
WOSTOK: Sve je to počelo kao šala kada sam ja lepio isečene crteže moje ćerke, upisujući njene duhovite komentare i sklapao od toga strip table. Neki drugi ljudi su to shvatili ozbiljnije i ti radovi su objavljivani i kod nas i u inostranstvu. Vrhunac dosadašnje Loline karijere je osvajanje nagrade na „Anti-naci“ konkursu slovenačkog strip magazina „Stripburger“, krajem 1995. godije.
Saradnja sa mojim ocem Boćom (koji je, inače, odavno u penziji) otpočela je pre 3 godine a posebno je intenzivirana ove godine. Po svemu sudeći imamo novog vršačkog autora koji obećava!


     Razgovarao Ilija Bakić
     („Nedeljni Dnevnik“, 1999.)

Press: Omnibus

     DEVEDESETE
     autori: Wostok i Grabowski
     predgovor 1: Zoran Đukanović
     predgovor 2: Miroslav Cmuk

     Edicija: Svetski tragovi #5

     Format: 165x235mm (B5)
     Povez: Polutvrdi (šiveno)
     Broj strana: 150 (CB)
     Godina izdanja: 2012
     ISBN: 978-86-87071-15-5
     www.omnibus.rs/strip/devedesete.htm

     O KNJIZI

     Grotesknih i crnomanjastih humoreski u zbirci priča „De-vedesete“ ne manjka, dobije se dojam da su priče nastale iz gorkoslatkih košmara ili stvorene u dogovoru s uvrnutom braćom Coen koji bi iz svake njihove priče mogli snimiti makar kratkometražni film. Wostok - Grabovski ne kriju filmske reference, na očit i naočit način poigravaju se žanrovima – udio znanstveno-fantastične, fantastične i socijalne književnosti lako je prepoznatljiv, nagovara na ponovno čitanje i traženje novih referenci, dok je galerija likova šarena.
     MIROSLAV CMUK, strip kritičar

     Kao veoma samosvojna pojava na našoj sceni, Wostok je uticao na veliki broj kreativaca, ne samo u oblasti stripa, koj isu bili off u odnosu na oficijelno, salonsko stvaralaštvo. On je pokrenuo mnoge - učinio je da ljudi pokušaju i sami da se bave stripom, da se priključe zbivanjima, umesto da stoje i posmatraju u publici.
     ALEKSANDAR ZOGRAF, strip autor

Priredio: Mladen Oljača

     SVE O "ALANU FORDU" U JEDNOJ KNJIZI

     U zajedničkom projektu izdavačkih kuća Jesenski i Turk i Heliks, pred čitaocima je "Cvjećarnica u kući cveća" - nesvakidašnja studija, prva knjiga o kultnom stripu "Alan Ford" i kulturološkom značenju njegove popularnosti u bivšoj SFRJ.

     Neizostavno štivo generacija koje su odrastale sedamde-setih i osamdesetih godina prošlog veka, Alan Ford je sa svojim junacima i farsičnim zapletima umeo da nasmeje do suza, ali je zahvaljujući originalnom i prepoznatljivom likovnom izražaju i dijalozima uvek bio mnogo više od "običnog" stripa. Lazar Džamić je u "Cvjećarnici u kući cveća" pokušao da odgovori na nekoliko važnih pitanja. 

     Najveće od njih glasi: zbog čega je Alan Ford ogromnu popu-larnost, osim u Italiji, zemlji svog nastanka, zabeležio još jedino u SFRJ i nigde više u svetu? Ne manje značajno pitanje tiče se prevoda: zašto istinski poznavaoci i ljubitelji Alana Forda u Srbiji priznaju samo briljantni hrvatski prevod Nenada Brixyja?

     Lazar Džamić je majstorski ukazao na duboke i prepletene veze ovog stripa i života u bivšoj domovini, ali i podsetio da Alan Ford i dalje živi, jer uprkos tome što ovaj deo sveta proizvodi više istorije nego što može da podnese, naravi i način razmišljanja na Balkanu postojano odolevaju zubu vremena, a matrica zbivanja proteže se i na naredne generacije.

     "Cvjećarnica u kući cveća" ilustrovana je brojnim prizorima iz stripa, maštovito napisana i kreativno dizajnirana. To je knjiga koja će čak i onima koji nikada nisu čitali Alana Forda pružiti uvid u fenomen jednog doba, jedne zemlje, nedovršene prošlosti. To je i priča u kojoj će svako od nas pronaći i deo sebe...


     [Objavljeno: B92, Beograd, 3.1.2012.godine]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Pavle Zelić

     Ne znam da li se ovo ranije dešavalo, ali mislim da je zanimljiva vest da je jedan strip adaptiran u radio dramu... Nažalost, propustio sam i sam premijeru pa nisam javio na vreme, ali mislim da je ok najaviti reprizu...

     Radio drama Družina Dardaneli ima prvu reprizu 7. januara u 18 i 32 na 2. programu Radio Beograda.
     Evo linka za najavu programa:
     www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=67&Itemid=67

     Inače, na ovom linku se može skinuti cela drama koja je imala premijeru 1. oktobra:
     www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=49470&Itemid=405

Press: Vedis

     ZLATO – nova Maurovićeva knjiga

     U predgovoru upravo izašle knjige stripa ZLATO njen urednik Veljko Krulčić, među ostalim, piše:    
     Za glavnog i odgovornog urednika „Novos­ti“ Hrvoja Macanovića, direktora Ivu Mihovilovića, kao i za redakciju ovog zagrebačkog dnevnog lista nije bilo dvojbe – najljepše iznenađenje za čitatelje u Novoj, 1940. godini biti će „neprispodobivo interesantan i divan roman prerađen u slikama ZLATO, kojeg će crtati naš najbolji ilustrator i crtač stripova u Jugoslaviji g. Andrija Maurović, prema inscenaciji i preradbi te tekstu F. M. Fuisa“.
     Tako je, naime, pisalo u najavi za “novi roman u stripovima ZLATO”, koju su „Novosti“ 30. prosinca 1939. objavile zajedno s posljednjim nastavkom dotadašnjeg stripa „Junaci sa granice“ (prema Zane Greyu).

     „Zlato“ je adaptacija slavnog romana Jacka Londona „Burning Daylight“, prvi put objavljenog 1910. godine, a kojeg je dr. Branko Kojić, novinar „Jutarnjeg lista“, na hrvatski jezik preveo dva desetljeća kasnije.
     Nije teško pretpostaviti kako je Franji Fuisu (1908 – 1943) taj književni predložak bio „više nego blizak“, jer je i sam čeznuo za „avanturama većim od života“, odnosno „avanturama u novo i u nepoznato“.
     Andrija Maurović (1901 – 1981) maestralno je odradio vizualnu, crtačku i režijsku komponentu scenarističkog predloška.
     Čitatelji „Novosti“ s nestrpljenjem su čekali svaki nastavak „Zlata“ – novu demonstraciju Maurovićeve svjetske kvalitete - čije je izlaženje trajalo od 31. prosinca 1939. do 11. travnja 1940. godine – sveukupno 100 dnevnih nastavaka, odnosno dvjesto pasica.
     Suvremenicima koji su ga svakodnevno imali prilike pratiti, poput budućeg akademika Stanka Lasića, urednika i scenariste Mladena Bjažića, autora Frane Gotovca ili stripofila Romana Chiabudinija, „Zlato“ je ostalo u nezaboravnoj uspomeni.“
     Neovisno od napisanog, od te davne 1940. godine do ovog izdanja „Vedisa“ strip ZLATO isključivo je ostajao u okvirima „spominjanja“ i eventualno „boljeg sjećanja“.
          Opseg ove knjige stripa - nakon „Podzemne carice“, „Groba u prašumi“, „Gunka Das“/„Lutalice Chagos“ i „Ljubavnice s Marsa“, novog naslova u ediciji „MAUROVIĆ“ zagrebačke nakladničke kuće „Vedis“ -  je 112 stranica, vodoravnog formata, tvrdi uvez.
     Zanimljivo je spomenuti da se izdavač - s obzirom na mali jubilej: peta po redu knjiga edicije „MAUROVIĆ“  - odlučio da pola naklade ima jedan, a druga polovica naklade ZLATA drugi motiv na omotnim stranicama. Knjiga je inače tiskana u 300 primjeraka.

     Potražite u striparnicama, knjižarama ili na www.vedis.hr.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: Strip vesti

      Imamo, od pre par dana, punih 14 godina, ušli smo u petnaestu!!!
     Kako je bilo družiti se sa vama svih ovih godina? Pa, ne mogu se žaliti, uglavnom je bilo sjajno. Bilo je tužnih i mučnih trenutaka, ali neuporedivo više lepih i sjajnih. Kako je bilo raditi SVesti četrnaest godina? Najčešće teško, komplikovano, nekada sluđeno, ponekad i nepodnošljivo.. Od početne euforije i adrenalina, vremenom to je postao redovan "posao", jedan od milion drugih. Posao koji, za razliku od većine tih "drugih", radim iz čistog zadovoljstva, a ne da bih se bavio preživljavanjem svih ovih sumornih godina. ...Hm, pošteno rečeno, sada se vratih na napisano tražeći tipfelere pa shvatih: SVesti sam takođe radio da bih preživeo sve ove strašne godine, ali ne da bi napunio stomak, već da bi sačuvao zdrav razum i ispravan mentalni sklop. Da bi, kako i koliko god mogao, ostao u našem svetu gde dominiraju dobri ljudi... kako bi tom svetu dao nešto, bio od neke koristi. Naravno, nakon svih ovih godina grbavljenja nad kompom, snalaženja, petljanja i razvezivanja gordijevih čvorova da bi ovo potrajalo, nije mi žao... Zato što, kao i kod crtanja, užitak treba da bude u radu, ali je ipak nemerljiv sa onim koji imaš kada se udaljiš od gotovog crteža zadovoljan urađenim. Kada napravim otklon od teškoća i kada saberem sve ono što vidim, zadovoljstvo je nemerljivo, jer sva stvorena prijateljstva, uspostavljene veze među nama, milioni napisanih reči.... sve što danas vidim da su Strip vesti bile ovih godina čini me srećnim i ponosnim!
     Šta me čini nesretnim? Pa, saznanje da je moglo bolje, ne uvek, ali često jeste. Dve godine unazad ima dosta "šupljih" dana. Prošla godina je bila posebno "šuplja", previše dana bez priloga, previše nizova takvih dana... to se više neće dešavati. Definitivno moram promeniti svoj tajming, ritam rada, te Strip vesti pripremati malo drugačije. Ako bude kako planiram, u kasnim večernjim satima će biti postavljani prilozi za naredni dan. Ne mogu dozvoliti da dolaskom na posao shvatim da taj dan neću moći da odvojim slobodnog vremena za SVesti... a kada jedan dan to ne uspem, onda je narednog još teže jer ima više materijala da se obradi. Kao što i sada imam desetak priloga "na lageru", a odlažem njihovo postavljenje jer se gomila posla, a još su i čestitke tu, pa mi predstavljaju dodatnu obavezu. Da ne bi čestitke "sakrile" nove priloge, uradio sam prvo njih, i postavio, sutra već novi prilozi... od sada računam na redovan ritam. Računajte i vi. Što znači da treba i vi da me, svojim prilozima, pogurate da više i redovnije radim...;)
     Moram podsetiti da Strip vesti postoje na Facebooku (www.facebook.com/StripVesti) već neko vreme, dešava se da bude tamo pojedinih priloga kojih nema ovde, jer je način kako Facebook funkcioniše nešto drugačiji. Ali, to što tamo SVesti funkcionišu, što se i ja tamo nalazim, ne znači da ću informacije koje nađem na fejsu, ili mi ih putem njega pošaljete, objaviti u SVestima. Baš ta razlika u funkcionisanju i načinu doživljavanja facebooka i sajta čini da mi informacije tamo prolaze, prolete... nemaju čvrstinu, trajnost i pouzdanost... i dok mi neki prilog ne stigne u mailbox, ne smatram ga prilogom. Dakle, ne budite lenji, sve što stavite tamo, pošaljite i emailom na stripvesti@gmail.com i naći će se na sajtu SVesti!!!
     I tako, uglavnom to je to. Najduži novogodišnji uvodnik par godina unazad. Valjda je to dokaz da ću se više truditi, više vremena naći za SVesti. Nadam se da ću dobiti adekvatan odgovor tom trudu. Ne, ne tražim hvale, već pomoć saradnika, kako starih tako i novih - koje će možda ovaj poziv podsetiti da se priključe naporu koji čine Strip vesti sa svojim dugogodišnjim saradnicima. A verujte trebaće nam svaki resurs da očuvamo strip na ovim prostorima jer definitivno, koliko god trenutno sve izgledalo sjajno, dolaze nam teške godine, jako teške... Ovih dana (ne)popularna rečenica: "Ova godina će biti gora od prethodne, ali će zato biti mnogo bolja od naredne.", na nesreću je najbliža istini. Da bi očuvali koliko toliko trenutno stanje, da ublažimo ono što nas čeka, treba da iskoristimo svaki resurs, svako sredstvo informisanja, komunikacije, propagande... da strip na našem prostoru bude sačuvan, odnegovan,... da sve negativne stvari koje nas čekaju amortizujemo koliko god je moguće. Moramo to sami uraditi, kao što smo vremenom naučili, niko to neće uraditi umesto nas. U našem malom svetu (getu) moramo biti Mi... ne Ja, Ti, On... već MI... jer samo smo MI nešto posebno za naš svet...;)

     Sve najbolje, čitamo se češće i bolje ove 2013. godine...;)

     Zlatko Milenković

Zlatko Milenković

     PS. Ah, da... da ne preskočim i standardni (copy/paste) poziv: Osećajte se pozvanim da se pridružite ekipi Strip vesti, da pišete za njih i šaljete vesti o svim dešavanjima koja se tiču Stripa...:) POSTANITE DEO STRIP VESTI, Vi birate način na koji ćete to biti.

---

     Slede čestitke (klikom na sličice možete videti uvećanu svaku čestitku):

Lazo Sredanović	Iztok Sitar
Goran Milenkovic	Darko Macan
Alem Ćurin	Bojan M. Đukić
Aleksandar Sotirovski	Bojan M. Đukić
Zlatko Krstevski	Teodor Ajduk
Ivica Stevanović	The MIČO
Strip.art.nica Buch	Vladimir Topolovački
Aleksa Gajić	Ilija Bakić
Branko Đukić Galerija Likovnih umjetnosti, Osijek	Ilija Bakić
Zdravko Zupan	Maja Veselinović Miroljub Milutinović - Brada
Galerija Alkatraz	Slobodan Jović - Darkwood
Sabahudin Muranović - Muran	Biljana Malešević
Marko Stojanović	Srđan Nikolić - Peka
Robert Solanović - Bob	Marko Ajdarić
Jovan Gvero	Dubravko Mataković
Milivoj Kostić	Spomenka St Pululu