Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Svet stripa

     Poštovani,

     U Kragujevcu, u periodu od 29. juna do 1. jula, u organizaciji Udruženja ljubitelja devete umetnosti Svet stripa i Udruženja građana Millennium, održaće se Međunarodna strip konferencija “Kragujevac godine druge”, uz prisustvo ljubitelja, autora i izdavača stripa iz regiona. I ove godine očekuje nas bogat i raznovrstan program, upoznavanje sa aktuelnim i budućim izdanjima, te druženje sa strip autorima.

     Moto ovogodišnjeg okupljanja je: Strip je deo urbane kultur
          Puno je razloga da prisustvujete konferenciji, navedimo samo neke:
     - Ove godine gosti konferencije su autori kultnog italijanskog strip serijala Dilan Dog, Paola Barbato, Mikele Meda, i Fabio Ćeloni. Povod: 25 godina izlaženja Dilan Doga u Srbiji
     - O novinskom stripu govoriće Marko Somborac, Rade Tovladijac, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović.
     - Novosađanin Zoran Janjetov, čovek čiji su stripovi štampani u više stotina hiljada primeraka, govoriće o svom radu za inostrane izdavače.
     - Biće predstavljene nove izdavačke kuće kao i mnoštvo premijernih izdanja. Od domaćih navedimo stripovano izdanje Balkan Expesa Gordana Mihića u adaptaciji Baneta Kerca i Branka Plavšića, kao i “Konstantinovo raskršće” Dejana Stojijkovića i Dragana Paunovića. Od inostranih pomenimo naslove Čudesni Spajdermen, Pinokio, Orlovi Rima i Tiho, tiše.
     - Besplatna strip radionica za sve uzraste koju će voditi Vlada Vesović
     - Iz Hrvatske na konferenciju dolazi Marko Šunjić, vlasnik izdavačke kuće Fibra iz Zagreba
     - O trenutnom stanju u makedonskom stripu pričaće Mihailo Dimitrovski iz Bitolja
     - Obeležavanje 50 godina od izlaženja prvog stripa sa likom jednog od najpoznatijih strip junaka na svetu – Spajdermena.
     - Predstavljanje novog broja domaće strip revije Kiša
     - Pobedniku konkursa za kratki strip koji je organizovao Svet stripa biće poslednjeg dana konferencije dodeljena plaketa Branko Plavšić.

           Program

           Petak 29. jun 2012.

12.00 Obdanište Neven: 
           Čas crtanja sa najmlađima - Dragan Savić
15.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Neformalni početak festivala - okupljanje i registracija
           učesnika
16.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           "Strip radionica za mlade autore" predavač Vlada Vesović
           (pedagog, ilustrator, urednik)
19.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Zvaničan početak konferencije; 
           Otvaranje berze stripa, promocija programa i
           predstavljanje gostiju
19.05 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Predstavljamo: Prvi put u Srbiji - Paola Barbato
19.35 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Predavanje o ilustraciji - Pavle Zelić (pisac, scenarista;
           autor srpskog stripskog bestselera Družina Dardaneli)
20.05 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Predstavljamo: Izdavačka kuća Makondo, Beograd;
           O izdanju "Orlovi Rima" govori Bojan Bosnić
20.35 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Izdavačka kuća Čarobna knjiga, Beograd: Marvel u Srbiji - Predstavljanje strip edicija ove izdavačke kuće
            - govori Borislav Pantić
21.05 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Izdavačka kuća Darkwood, Beograd; Promocija edicije SUPERNOVA: "Od signala do šuma"  
            - govori Sara Bujak
21.35 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Panel diskusija o novinskom stripu - govore Marko Somborac (stripski autor, grafički dizajner, ilustrator), Zdravko Zupan (stripski autor, istoričar, izdavač), Rade Tovladijac (likovni umetnik i arhitekta) i Zoran Stefanović (pisac, scenarista, dramaturg)

           Subota 30. jun 2012.

10.00 Dom Omladine: 
           Berza stripa + izložba fotografija Miloša Ignjatovića sa prošlogodišnje konferencije
10.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tema: 10 godina sajta stripovi.com - govori vlasnik sajta Marko Šunjić
10.30 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tema: Strip u Makedoniji - govori TheMico (strip autor, ilustrator i dizajner)
11.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tribina: Želko Pahek
11.30 Dom Omladine, letnja bašta : 
           Aktuelno: U susret punoletstvu knjižare Alan Ford - govori Marko Milenković
12.00 Centar; Kod Krsta
           Turistički obilazak Kragujevca
16.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tribina: Zoran Janjetov
16.30 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tribina: Darko Perović
17.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Predstavljamo: Izdavačka kuća System Comics, Beograd;
17.30 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Predstavljamo: Izdavačka kuća Komiko, Novi Sad; O izdanju "Тихо, тише" govori Vuk Marković
18.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Predstavljamo: Izdavačka kuća Fibra, Zagreb - govori Marko Šunjić
18.30 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Predstavljamo: Izdavačka kuća Rosencrantz, Novi Sad; O serijalima „Iv Rokatanski“ i „Gile Gulić“
           govore Svetozar Obradović, Dragan Lazarević I Lazar Odanović
19.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tribina Phoenix Pressa: Mikele Meda i Goran Zečević govore o serijalu Caravan
19.30 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Izdavačka kuća Darkwood, Beograd; Promocija edicije Jezovik i izdanja "Pinokio" - govori Sara Bujak
20.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tribina: Balkan Expres - govori Bane Kerac
20.30 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tribina "Četvrt veka Dilanomanije u Srbiji" - Paola Barbato (scenarista), Mikele Meda (scenarista),
           Fabio Ćeloni (crtač).
22.00 Strogi centar: 
           Шумадијска радна акција: Цртај опуштено! (до фајронта)

           Nedelja 1. jul 2012.

10.00 Dom Omladine:
           Berza stripa + izložba fotografija Miloša Ignjatovića sa prošlogodišnje konferencije
10.00 Dom Omladine, letnja bašta:
           Na kafici sa gostima + potpisivanje i crtanje
11.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Predstavljanje revije Kiša
11.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Akcija za mlade lavove: "Crtaj i osvoji" (stripove, naravno)
11.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Donacija stripova Đačkom parlamentu i Gradskoj biblioteci
11.30 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Predstavljanje: Izdavačka kuća Veseli četvrtak : Govore Marko Šelić (urednik Dilan Doga u redakciji
           Veselog četvrtka) i Paola Barbato
12.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Natan Never u izdanju Arkone - govore Mikele Meda i predstavnik Arkone
12.30 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tribina: Zabava za celu porodicu, prvih 5 godina serijala - govori TheMico
13.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Predstavljanje Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić - Boban Knežević
13.30 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tribina: Vekovnici, prvih 5 godina serijala - govori Marko Stojanović
14.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Tribina: "Konstantinovo raskršće" - govore autori Dejan Stojiljković i Dragan Paunović
14.30 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Svečano proglašenje najboljeg rada sa Konkursa za kratki strip i dodela plakete Branko Plavšić
15.00 Dom Omladine, letnja bašta: 
           Zatvaranje konferencije

     Organizatori:
     • Udruženje ljubitelja devete umetnosti Svet stripa i Udruženje građana Millennium
     • Konferencija se održava pod pokroviteljstvom Ministrastva kulture, informisanja i informacionog društva
       Republike Srbije; Asocijacije NKSS; SCP; Fondacije za otvoreno društvo

     Ulaz na sve događaje u okviru konferencije je slobodan.

     Adresa: DOM OMLADINE, Branka Radicevića 1, Kragujevac

     O eventualnim promenama programa bićete obavešteni na: www.svetstripa.net

     S poštovanjem,

     Udruženje ljubitelja devete umetnosti Svet stripa i
     Udruženje građana Millenium

Press:Strip.art.nica Buch

Press: Stripburger

     Stripburger # 57 –krepka porcija stripovja
     junij 2012, 96 str.

     Tik pred vročim poletjem je zunaj nova številka, ki smo jo vsi, tudi mi z vami vred, že prav komaj čakali. Ravno prav zgodaj je izšla, da si jo spravite za na prve sezonske izlete k omi na Štajersko, noni na Primorsko ali k Stipetu z Lošinja, ki ima tako dobro domače vino.

     Tokratna izdaja je, kot se spodobi, napaberkovana z vseh koncev in krajev, kajti marsikaj se nam je pojavljalo v nabiralniku. Tokratna dinamika številke leži na osi dihotomije posameznik – kolektiv, katere ekstrema predstavljata izčrpna intervjuja, ki sta del klasične opreme Stripburgerja. Kaja Avberšek se je pogovorila z Jyrkijem Heikkinenom, posebnim finskim ustvarjalcem, ki riše prekrasne poetične stripe in je uveljavljen tudi v svetu poezije. Bojan Albahari in David Krančan pa sta spopadla z mednaorndo združbo Novo Doba z vreliščem v Srbiji. Kdo, ali še bolje, kaj to je, se seveda skriva prav v intervjuju.
          Svetovno stripovanje ostaja v solidni kondiciji in nenehno se pojavljajo nova imena. V Stripburgerju smo jih postavili ob bok izkušenim mačkom, kot so Marcel Ruijters, König Lü in Lars Sjunnesson, ki v tej številki prikazuje prvi del mini serijala o barabi Åkeju. Bralci Stripburgerja boste skozi pet številk spoznavali peripetije tega posebnega lika. Stripomladci predstavljajo lep delež številke, toda berejo se tekoče, tako da Alex Frost, Pete Heyes, Emma Rendel,Martin Ramoveš in Miha Ha gladko zdrknejo po grlu ter stopijo direktno v kri (in še kam).

     Intervjuja seveda ne bi bila popolna brez spremnega repertoarja. Finski intervjuvanec Jyrki je prispeval tokratne platnice in nekaj strani zanj precej reprezentativnega stripa, medtem ko smo s strežnika @novodoba.org, pričakujoč nepričakovano, nepričakovano pričakali prav to: Bernhard Xilko, Johanna Marcadé in Mileta Mijatović, Dunja Janković, Anna Ehrlemark, Radovan Popović in Danijel Savović so v imenu blagovne znamke Novo Doba prispevali zbir svojih stripov, ki so tudi prikaz poseganj na razna druga področja ustvarjanja. Da bi nekateri prišli do izraza, smo jim namenili sredinske barvne strani poleg povratnika Alexa Schuberta.

     Ker neka navadna recenzija pač ni več dovolj, se Stripburgerjevi uredniki lotevamo raznih poskusov: Domen Finžgar in David Krančan sta splavila dvojno recenzijo Scotta McClouda v slovenščini, medtem ko je Kaja Avberšek z enim samim zamahom opravila s kar tremi svežimi naslovi mladinskega stripa in literature. Zdaj že redna recenzenta Ana Bogataj in Gašper Rus sta oddelala svojo tlako po predpisih in brez pripomb, medtem ko smo po raznih vezah pribredli celo do daljne Armenije. Od tam se nam javlja in predstavlja domačo sceno Levon Gyulkhasian.

     Veliko užitka ob branju in dober tek!

     - Vizualni material za novinarje na
     www.stripburger.org/press

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, pedest osmi, broj bonelijevog stripa Zagor i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Vampirica Ilenija". • scenario: Jacopo Rauch, crtež: Raffaele Della Monica.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     Da ne dužim...

     STRIP VESTI IMAJU I FACEBOOK IZDANJE!!!

     Lajkujte, priključite se radu stranice, širite dalje, neću smarati promocijom preko emailova ili kao grupa... podsećam preko svoje Facebook stranice, i preko sajta...:)

     www.facebook.com/StripVesti

     Šta znači Facebook izdanje:
          Ako imate otvoren Facebook nalog, možete nove vesti pratiti putem tog servisa.
Sada svi možete da postujete priloge... ja moderiram... što će reći, brišem svako spamovanje, sve što nema veze sa stripom, svako samopromotivno iživljavanja... nije poenta da se tu dave ljudi jer će im se gluposti smučiti... kontraptoduktivan posao...
     Sve što je VEST, INFORMACIJA, reklamirajte slobodno i svoj rad tako što ćete dati link za blog, javiti kada pokrenete net strip, ili imate neko izdanje... ne puštati svaku crticu koju neko nacrta...

     STRIP VESTI žele da pomognu, ne da gnjave... na Facebook-u treba da dopune ono što ne stižem da uradim ovde na sajtu... da se stavi naslovna strana svakog novog izdanja, da se najavi svaka promocija, da to bude interaktivnije... sajt i dalje ostaje kao prava i definitivna baza proverenih informacija i vesti, mesto gde je arhiva uvek bezbednija od Facebook-a i ostalih servisa... dakle, Facebook izdanje je samo interaktivnija i brža dopuna, Facebook izdanje služi da popuni rupe koje nastanu na sajtu kada sam prezauzet poslom... koji donosi novac, što će reći "koji život znači"...

     Ajd' dosta gnjavaže, krećemo, čitamo se... kako ovde tako od noćas i na Facebook-u...

Press:Strip.art.nica Buch

Piše: OmnibusStrip

Press: SKC BGD

10. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
27 – 30. 09. 2012. Srećna Galerija,  SKC BEOGRAD
KONKURS 10. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2012.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 20. AVGUSTA 2012.

---

10th INTERNATIONAL COMICS FESTIVAL
Happy Gallery SKC Belgrade, September 27th – 30th , 2012
10th INTERNATIONAL COMICS FESTIVAL CONTEST 2012
APPLICATION DEADLINE:  AUGUST 20th, 2012

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, devetnaesti, broj bonelijevog stripa DYLAN DOG - edicija SUPERBOOK i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Donosi epizode: "Treće oko", "Duh konja" i "Elke". Ima 130 strana, cena mu je 240 dinara.      Takođe je izašla i osamnaesta sveska edicije Zagor - specijal koja donosi epizodu "Posejdonovo prokletstvo". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Gallieno Ferri. Ima 162 strane a cena je 280 dinara.      Sedamnaesti broj bonelijevog stripa Brad Barron i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Sudnji dan". • scenario: Tito Faraci, crtež: Max Avogadro.                                                               Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Ilija Bakić

     Povodom filma „Štrumfovi“

     MALI, PLAVI VESELJACI U 3D KLOPCI

     Među tekućim letnjim filmovima koji se šepure u rashlađenim svetskim bioskopima našli su se i „Štrumfovi“ u hit-opremi, čitaj 3D tehnici. Tako je konačno, posle par odlaganja, na tržište izbačen prvi od planirana tri filma o veselim plavim bićima koja su prvi put svetlo dana ugledala kao strip junaci. Kako bi sve bilo ’in’ i ’kul’, filmski Štrumfovi su iz svog sveta smešteni u savremeni - naravno Američki, tako da se tamošnja dečurlija lako identifikuje sa situacijama, odnosno da ne napreže svoje nežne vijugice. Ostatak sveta će, ponovo, morati da se prilagodi ’amero-centrizmu’ koji od drugih rado prisvaja sve što mu se čini isplativim i, pošto tu ’sirovinu’ preradi (čitaj uprosti do debilnosti) i šareno upakuje, prodaje je kao svoj originalni-neponovljivi-epohalni proizvod za zabavu. I kao što je, onomad, vaskrsnuta Godzila morala jaja da položi na američkom tlu (a ne japanskom, gde je nastala i decenijama obitavala i harala), tako i vesela plava družina mora da se nađe u Americi i tamo krevelji i lomata, kako su scenaristi smislili (nisu se baš proslavili) a sve sa ciljem da zabave i zarade. Plan je, naravno, sasvim legitiman, realizacija je rezultat svakojakih kompromisa i robovanja šablonima u pravljenju priče a rezultat je, uprkos najsavremenijoj tehnologiji koja je angažovana - tanušan. Ali, reći će neko, od letnjih hitova se ne očekuje da budu pametni i umetnički verodostojni; od njih se traži da budu šareni, laki i veseli (čak i horori moraju da budu umereno strašni). Film o Štrumfovima, međutim i na žalost, ne uspeva da dobaci ni do tih nisko postavljenih uslova. A kad se ima u vidu da je rađen na temeljima jednog izuzetnog stripa za decu, promašaj je toliki da ni meta nije okrznuta. Od stripovske čistote, dobrodušne naivnosti ali i mudrosti, u filmu ništa nije ostalo. Tako su klinci potpuno uskraćeni za jedan kvalitetan doživljaj; istini za volju, većina današnjih roditelja Štrumfove povezuje sa TV serijom, u produkcije Hane i Barbere, koja je stvarana od 1981. do 1989.g. i takođe nije uspela da domaši strip predložak. Sve u svemu, moglo bi se reći da su Štrumfovi od nastanka 1958.g. do danas konstatno bagatelisani i vulgarizovani.

     Istorija stripa kaže da su se, u prestižnom strip magazinu „Spiru“, mali (visoki su 3 jabuke), plavi ljudi (ni patuljci ni trolovi), koji liče ko jaje-jajetu, u belim hulahopkama, iz kojih viri repić, sa belim kapama (nalik onima koje nose patuljci), pojavili kao sporedni likovi u epizodi „Frula sa šest rupa“ stripa „Johan i Pirlot“ (koji je smešten u srednji vek). Njihov autor Pejo (1928-1992) verovao je da Štrumfovi imaju potencijal pa je nacrtao nekoliko kraćih epizoda o njima (prva se pojavila već 1959.g.) koje su naišle na pozitivan odziv publike i tako je počeo njihov samostalni život u kome je strip dostigao evropsku a potom svetsku popularnost i slavu; na ovim prostorima Štrumfovi su se krajem 1960-tih pojavili u „Kekecu“ a bilo ih je i u „Stripoteci“ i „Biser stripu“. Legenda kaže da je reč ’štrumf’ nastala tokom jedne večere kada je Pejo zatražio od svog drugara Frankena (tvorca Gaše) da doda so ali mu se umesto prave omakla reč ’štrumf’ na šta mu je Franken odgovorio da vrati štrumf kad završi sa štrumfovanjem. Tako je smišljen ključni termin koji je ime za bića, glagol i uzrečica/poštapalica.

     Prema originalnoj zamisli Štrumfova ima 99 i svi su stari po 100 godina; njihov vođa, Veliki Štrumf ili Tata Štrumf ima 524 godine, obućen je u crveno i ima sedu bradu. Iz mase se izdvaja nekolicina Štrumfova (pominjemo ih sa imenima koja su bila u našem prevodu TV serije): Kefalo (nosi naočare, pravi se pametan, napadno povlađuje Velikom Štrumfu), Gruber (bilder koji na ruci ima tetovirano srce), Luftika (lenjivac koji stalno spava), Licko (zaljubljen u svoj lik), spadalo Gurko, Mrgud (koji uvek gunđa), a tu su i kuvar, svirač koji ne ume da svira, baštovan, stihoklepac... Lako je primetiti da neki likovi ’liče’ na Diznijeve patuljke iz „Snežane i sedam patuljaka“ ali i da pojedini seljani iz „Asteriksa“ (koji je startovao 1959) imaju slične osobine. U svakom slučaju živopisnost karaktera izvor je raznih komičnih situacija. Štrumfovi žive duboko u šumi, u selu sa kućama-pečurkama, stalno nešto posluju, sakupljaju šumske plodove (svoje omiljene štrumfike), druže se sa životinjama (rode koriste kao prevozno sredstvo). Njihov glavni neprijatelj je čarobnjak Gargamel koji sanja da ih pronađe i sve pojede; Gargamelov mačak Azrael takođe bi voleo da se pogosti Štrumfovima. Njih dvojica, uprkos genijalnih planova, redovno izvlače deblji kraj. Neprijateljski nastrojeni prema mališanima su, između ostalih, div Velika usta  (kod nas prevođen kao Njupadžija), debela veštica Hogata i Gargamelov kum, čarobnjak Baltazar. Stranu Štrumfovima drže Majka Priroda, Kralj, Princeza Barbara, dobri čarobnjak Homnibus.

     Uprkos nevoljama Štrumfovi su bili uglavnom bezbrižni i ravnopravni bećari sve dok se nije pojavila - Štrumfeta. Nju je stvorio Gargamel ali mu je plan hvatanja Štrumfova pomoću ’dame’ propao a Veliki Štrumf je zlu crnokosu pretvorio u bajnu plavojku. Tako se u društvo umešala žena sa svojim koketiranjem, slatkorečivošću ali i malim zaverama u kojima koristi zaljubljenost većine Štrumfova u nju. Zbog Štrumfete, Pejo je često optuživan za otvoreni seksizam i ženomržnju. Čini se da je i on bio zatečen reakcijama jer su Štrumfovi do tada više bili bespolni nego muškarci i to nikome nije smetalo. Mada su se u stripu pojavile beba Štrumf (donela je roda!), baka i deka Štrumf, žig seksizma dugo je ostao na stripu, što samo dokazuje koliko su muško-ženska pitanja osetljiva. Ova ’diskutabilna’ linija ukazuje da Štrumfovi uopšte nisu bezazleni mada su namenjeni deci. Iščitavanje stripa potvrđuje ovu tvrdnju jer se u epizodama tretiraju krajnje ozbiljna pitanja: od poltronstva ili vlastoljublja, spletkarenja i sličnih društvenih ’interakcija’, preko pitanja socijalne-grupne solidarnosti, reagovanja na velike opasnosti do pokušaja čitave družine da, humano (štrumfovski), pomogne članu u iživljavanju njegovih snova (leta u svemir i na drugu planetu). Strip (sabran u 29 knjiga), mada izgleda jednostavan, itekako je komleksan. Pejo je umeo da spoji duhovite priče i dopadljiv crtež, gegove i mudrosti, zabavu i poduku; velika popularnost stripa dokazuje da je u tome uspeo na radost velike i male dece. Podosta od ovih kvaliteta zadržalo se u dve celovečernje crtane filmske verzije - crno-bele iz 1965. i kasnije, kolorne iz 1976. (koju je režirao Pejo). Nažalost, TV serija, nekoliko kompjuterskih igrica i, konačno, tekući film izbrisali su šarm stripa i sveli ga na karikaturalnost koja ne zaslužuje ozbiljnu pažnju.

Piše: Strip.art.nica Buch

Piše: Strip.art.nice Buch

     Spoštovani!

     ZRZ EPeKa,  Strip.art.nica Buch in Stripforum Zagreb organizirajo v Umetnostni galeriji Maribor razstavo evropskega stripa - Stripovski junaki rešujejo Evropo.

     Otvoritev bo 15. junija 2012 ob 18:00 uri, na ogled pa bo do 15. julija.

     Razstavljenih bo 170 originalnih tabel (strani) iz osmih držav: Francije, Belgije, Italije, Španije, Hrvaške, Srbije, Anglije in Slovenije.

     Avtorji razstavljenih del: Joseph Gillan – Jijé (1914 – 1980, Belgija), Liliane & Fred Funcken (r. 1927 & 1921, Belgija), Raymond Macherot (1924 – 2008, Belgija), Dino Attanasio (r. 1925, Italija/Belgija), Marcel Remacle – Ted Smedley (1926 – 1999, Belgija), William Vance (r. 1935, Belgija), Francis Bertrand (1937 – 1994, Belgija), Hermann Huppen (r. 1938, Belgija), Philippe Delaby (r. 1961, Belgija), Raymond Poïvet (1910 – 1999, Francija), Jean Cézard (1924 – 1977, Francija), Paul Gillon (1926 – 2011, Francija), Michel Regnier – Greg (1931 – 1999, Francija), Christian Godard (r. 1932, Francija), Jean-Marc Reiser (1941 – 1983, Francija), Michel Blanc-Dumont (r. 1948, Francija), François Dermaut (r. 1949, Francija), Andrija Maurović (1901 – 1981, Hrvaška), Walter Neugebauer (1921 – 1992, Bosna/Hrvaška/Nemčija), Jules Radilović (r. 1928, Slovenija/Hrvaška), Žarko Beker (r. 1936, Hrvaška), Igor Kordej (r. 1957, Hrvaška), Esad Ribić (r. 1972, Hrvaška), Benito Jacovitti (1923 – 1997, Italija), Gallieno Ferri (r. 1929, Italija), Sergio Toppi (r. 1932, Italija), Roberto Raviola – Magnus (1939 –1996, Italija), Giancarlo Alessandrini (r. 1950, Italija), Miki Muster (r. 1925, Slovenija), Kostja Gatnik (r. 1945, Slovenija), Zoran Smiljanić (r. 15. 1. 1961, Slovenija) Tomaž Lavrič (r. 1964, Slovenija), Branislav Bane Kerac (r. 1952, Srbija), Sibin Slavković (r. 1953, Srbija), Željko Pahek (r. 1954, Srbija), Miodrag Ivanović Mikica (r. 1959, Srbija), Darko Perović (r. 1965, Srbija), Aleksa Gajić (r. 1974, Srbija), Enrique Badia Romero (r. 1930, Španija) Reg Smythe (1917 - 1998), David Wright (1912 – 1967), Frank Bellamy (1917 – 1976), Frank Hampson (1918 – 1985), John McLusky (1923 – 2006), Bill Lacey (1917 – 2000), Louis Bermejo (roj. 1931), Jesus Blasco (1919 – 1995), Ruggero Giovannini (1922 -1983), Don Lawrence (1928 – 2003), Keith Watson (1935 - 1994), Martin Ashburry, Carlos Cruz (roj. 1930).

     Razstavljena dela tujih avtorjev so iz zasebne zbirke Mladena Novakovića, gonilne sile hrvaškega društva jubiteljev stripa - Strip foruma (www.stripforum.hr). 
     Domača dela so iz zbirk avtorjev in Strip.art.nice Buch.
     Na otvoritvi bo Miodrag Mikica Ivanović predstavil nastajanje stripa v živo - Bonellijeve junake, Zagorja, Tex Willerja, Dylan Doga ... bo risal na steno.
     Predstavljena bosta tudi dva nova strip albuma, drugi del integrala Dekalog V-VIII in Družinske zgodbe Zorana Smiljanića. Zoran bo na otvoritvi albume podpisoval. Polek njiju pričakujemo na otvoritvi večje število avtorjev stripa iz Slovenije in Hrvaške.
     V času razstave bo moč kupiti stripe domačih avtorjev: Mustrove Zvitorepce, Gatnikovo Magno Purgo, Smiljanićeve Hardfuckerse in Družinske zgodbe, Lavričev Dekalog ...

     Razstavo prirejamo v koprodukciji z zavodom Maribor 2012 - Evropska prestolnica kulture.

     Vabljeni!

     Aleksander Buh

Piše: Saša Paprić

     Intervju: Nina Bunjevac, strip autorka

     MASA ČOVEKU PRUŽA LAŽAN OSEĆAJ SIGURNOSTI

     Razgovarao: Saša Paprić

     Da citiram Jordana Petersona, profesora psihologije na Univerzitetu Toronto, koji se tokom predavanja o nužnosti vrlina (The Necessity of Virtue) obratio svojoj publici i rekao: "Uzmite ovu publiku pa je prebacite u Nemačku, 1939. godine. Otprilike 90% vas, ne, možda 95% ili čak 99% vas bi bio deo tiranskog režima, ili bi pak taj režim podržavali. Sada, možete misliti da biste vi bili deo onog procenta koji bi se suprotstavio tom režimu, (možda i bi, otkud ja to znam?) ali istorijske činjenice to ne podržavaju." Znači, postoji verovatnost da će u bilo kojoj grupi, nezavisno od nacionalne pripadnosti, rase, političke orijentacije i vere uvek postojati veliki procenat ljudi koji će se predati masi, i onome što masa propagira

     Da li je Nina Bunjevac zaista hladna kao led? Pitanje je više retoričko, ali i korespondira sa naslovom strip-albuma, prvjenca, kojeg je izdao "Omnibus". Zbirka strip priča "Hladna kao led" je prillično uzburkala učmalu strip-scenu zasićenu reprintima i reizdanjima integrala integrala. No, nedovoljno jer se atuorski strip teško može suprostaviti onom industrijskom ali neke bitke, na svu sreću, autorski strip ipak dobija. Devet potresnih strip priča upriličenih u tvrdoukoričeni strip-album su osvježenje, pogotovo što se tiče ponude strip-albuma. Teme obrađene unutar priča su teške, donose očaj i neostvarene želje emigrantskog življa na američkom kontinentu. Svojevrsni osvrt na pad jedne kulture života, stvaranja i sreće...
     Elem, kako ne bih previše drvio, zamolio sam Ninu Bunjevac za intervju, a čitateljima bih preporučio ovaj strip-album...

     * Prvi susret s tvojim radom na stripu je naslovnica izdanja „Ženski strip na Balkanu“. Lijepo je vidjeti progres koje to izdanje pogurnulo, u vidu samostalnog strip-albuma. Je li to logična nadgradnja? Kako stoje ostale kolegice po tom pitanju (za jednu znam, Helena Jančić je također nedavno objavila strip-album)?
     Samostalne albume su izdale i pre Ženskog Stripa na Balkanu Ivana Armanini, Mina Zabnikar, Maja Veselinović, Irena Jukić Pranjić i Dunja Janković; zbirka Nemirno More Helene Klakočar je prevedena na nekoliko jezika; mnoge autorice su dobitnice visoko cenjenih priznanja. Prošle godine je izašao album "Vučine" Sonje Gašperov, kao i album Helene Janečić kao što ste već spomenuli. Takođe, Irenin animiran film Ornamenti Duse je postigao dosta uspeha; ona je sada u pripremi novog animiranog filma baziranog na strip-priči Požuda objavljenoj u Ženskom Stripu. Dunja Janković neprestano izdaje nove albume vrhunskog kvaliteta u Americi gde je već ostavila duboki trag.

     * Naravno da su autorice i prije „Ženskog stripa na Balkanu“ vrijedno radile, ali ovo izdanje je prilično skrenulo pozornost srednjostrujaške publike na vaš rad. Pohvale sa relevantnih mjesta su upućene za Vaš album prvjenac. Kratki osvrt Paula Gaverta (pisac, selektor izložbi, povjesničar međunarodnog stripa) je na poleđini strip albuma, Zoran Đukanović se svojski potrudio oko uvodnika, cijela ekipa stripaša je prionula da bi izdali „Hladnu kao led“. Kakve su Vaše povratne informacije glede prodaje, reakcija publike, kritike? Što kažu kolegice?
     Zoranov uvodni tekst je u skraćenoj formi objavljen u nedeljniku Vreme; Zoran Penevski je skoro napisao jedan divan tekst u listu Danas, a Đorđe Bajić jedan izvrsno obrađen intervju za Popboks. Čula sam da se o mom strip albumu podosta komentira po strip forumima, Iztok Sitar mi sa vremena na vreme dostavi po neki link do nekog od tih foruma mada, zaista nisam imala vremena da čitam, osim da prošvrljam na brzinu, u početku, kada mi je to bilo jos sveze i zanimljivo; koliko sam videla reakcija ima svakakvih, od toga da je album "đubre", pa do vrhunskih komplimenata. Mnogi negativni komentari dolaze zbog mog političkog i antinacionalističkog stava, ili pak što sam žena. Mada, od ljudi koje poštujem, kolega i koleginica sam dobila puno podrške.
          
     * Bilo je raznih reakcija po internet strip zajednici, vidjevši taj sav ćušpajz mišljenja brže-bolje sam skočio do strip knjižare Babilon u Đakovu i kupio strip. Neke si baš pogodila u živac ili bolje rečeno - narušila si im koncepciju samoobmane u kojoj je Srbija obećena zemlja, a kojekakvi Obrazi, Naši i ini pizduni kulturno-umjetnička društva. Misliš li da je utjecaj takvih ekstremnih organizacija, pa sve u kolu sa SPC-om, već napravio nepopravljivu štetu? Pa i po strip publiku? Po nekima tako što se ne bi niti smjelo javno reći...
     Prvo želim spomenuti da je organizovana religija vekovima korišćena u političko-ekonomske svrhe, kako kod nas na Balkanu, tako i u ostatku sveta. Genocid severno američkih indijanaca od strane Vatikana, Anglikanske Crkve i Britanske Krune kroz rezidentske škole u kojima je nastradalo oko 130 000 dece je jedan od ekstremnih slučajeva, a takvih slučajeva ima previše u svetu, kao i kroz istoriju.
     Da citiram Jordana Petersona, profesora psihologije na Univerzitetu Toronto, koji se tokom predavanja o nužnosti vrlina (The Necessity of Virtue) obratio svojoj publici i rekao: "Uzmite ovu publiku pa je prebacite u Nemačku, 1939. godine. Otprilike 90% vas, ne, možda 95% ili čak 99% vas bi bio deo tiranskog režima, ili bi pak taj režim podržavali. Sada, možete misliti da biste vi bili deo onog procenta koji bi se suprotstavio tom režimu, (možda i bi, otkud ja to znam?) ali istorijske činjenice to ne podržavaju." Znači, postoji verovatnost da će u bilo kojoj grupi, nezavisno od nacionalne pripadnosti, rase, političke orijentacije i vere uvek postojati veliki procenat ljudi koji će se predati masi, i onome što masa propagira. Zašto je to tako? Pa, jednostavno, masa čoveku pruža lažan osećaj sigurnosti; a naročito tada kada se on oseca ugroženim, i postane svestan svoje ranjivosti. Naravno, iako su kreativci u velikom broju slučajeva liberalno orijentisani - i među srtipadžijama, i u publici stripa će se naći poneki opresor, koji pripada toj većini.

     * Stil koji je korišten u stripu, uz jasne reference na film, prava je vizualna bomba. Koliko je zahtjevno tako crtati (o pisanju priča ćemo nešto kasnije)? Koliko sati rada je uloženo u ovaj album? Što radite kada zapnete u nekom kadru? Pretpostavljam da tako izražajan grafizam zahtjeva dosta posla ili Vam ide iz ruke?
     Prvo moram spomenuti da se stripu nisam isključivo predala do pre godinu i pol dana; do tada sam morala raditi po dva-tri posla ne bih li se prehranila i zadržala krov nad glavom. Radila sam u kancelariji osnovne škole, pa onda kao asistent deci sa mentalnim poremećajima i na kraju predavala crtanje na koledžu za animaciju. Uz sve to sam vikendima radila ilustracije u komercijalne svrhe, a strip tek kada ostane nešto vremena. Pre dve godine sam počela dobijati nagrade od Odbora za Umetnost provincije Ontarija u vidu finansija, što mi je dosta pomoglo da se potpuno predam kreaciji stripa.
     Prvi stripovi su urađeni 2004. godine, posve instinktivno, bez scenarija i bez skica - tako sam i slikala dok sam se bavila slikarstvom. Olovkom bih nešto direktno nacrtala na bristol, istuširala pa onda dodala tekst. Iduća tabla bi se nadovezala tek nakon završetka prethodne table. Vremenom se i moj pristup tom procesu promenio, sada počinjem sa scenarijem i puno skiciram. Jedna tabla mi uzme oko tri dana.

     * Pribor za izradu stripova? Što trenutno imate u arsenalu? Koje je Vaše „weapon of choice“ takoreći?
     Radim običnom HB Steadler olovkom, obožavam zvuk oštrenja olovke u zarezaču! Za tuširanje koristim kist i Faber castel TIFF olovke koje su punjene "indija" tušem. Završene table skeniram, čistim, i dodajem tekst u Photoshopu. Dugo godina sam radila ručno tekst, ali sam odnedavno kreirala kompjuterski font od svojih slova, koja se i dalje mogu manipulisati u Photoshopu.

     * Odmaknimo se na koji trenutak od samog strip albuma. Tko je Nina Bunjevac? Odselili ste iz Srbije u Kanadu, iz jedne prespektive ste emigrant, a iz druge imigrant. Kako balansirate s tim dvojnostima? Nisu to ni jedine, koliko zapravo Nini Bunjevac ima? Da li sve ovako dobro crtaju?
     1990. godine sam se odselila u Kanadu, zemlju u kojoj sam rođena, a koju sam napustila u nepunoj godini starosti. Odrasla sam u Jugoslaviji, tako da se moje batrganje identiteta kretalo između Nine "Jugoslovenke" imigrantkinje i Nine "srpske" imigrantkinje - što uopšte nije imale veze sa mojim pogledom, već pogledom okoline i ogromnom nostalgijom koju i dalje osećam za bivšom Jugoslavijom. Sebe sam konačno nakon dugog perioda lutanja pronašla u takozvanoj internacionalnoj strip sceni, gde granice ne postoje, i gde me ljudi gledaju i poštuju kao strip autoricu. Upoznala sam puno divnih ljudi kroz svet stripa, iz Amerike, Kanade, Argentine, Švedske, Italije, Francuske kao i Balkana - mogu Vam reći da od njih niko nije opterećen mojom nacijom, ili odakle dolazim - a to isto osećam i ja.

     * Koji su Vaši utjecaji iz svijeta stripa? Što je ostavilo dojam, koji naslov ili autorski opus? S čime ste se sretali na počecima u svijetu stripa?
     Kao dete sam jurila do trafike svakog petka ne bih li kupila novi broj Politikinog Zabavnika, Mikijevog Almanaha i Mikijevog Zabavnika. Obožavala sam i Alana Forda, a krijući kupovala Seksi humor. Kasnije pri povratku u Kanadu sam prvi put videla izdanja časopisa Raw, u kome sam se susrela sa stripovima Drew Friedmana i njegovog brata Josh Alana, koji su me jako inspirisali. Takođe obožavam radove Charlsa Burnsa, njegovo delo Black Hole mi je jedna od najomiljenijih grafičkih novela, ikada.

     * Što kažete na domaći autorski strip, ne samo ženski? Što dopire do Ontaria u Kanadi iz ovog komada Europe? Ili, još bolje, jeste li štogod prezentirali kolegama u Kanadi i šire? Kakve su reakcije?
     Od domaćih strip autora obožavam Aleksandra Zografa, Helenu Klakočar i Sonju Gašperov; mislim da su njene Kuje i Vučine remek-dela autorkog stripa. Od strip autora mlađe generacije bih izdvojila Borisa Stanića, čiji je album Radosav izašao prošle godine u izdanju Komiko. Zograf i Klakočar su već odavno cenjeni i poštovani na zapadu kao strip autori, tako da tu nema potrebe ništa novo dodavati. Nakon velikog uspeha Ženskog Stripa na Balkanu, predložila sam Ireni da zajedno uredimo Englesko izdanje; činilo se posve logično da se taj momentum održi, i da se taj talas proširi na zapad. Nakon što je Irena pristala, za nedelju dve smo pronašli zainteresovanog izdavača, Marka Battya iz Njujorka. Knjiga će izaći juna ove godine, tako da očekujemo reakcije sa ushićenjem.
     * Osvrnimo se još malo i na sam sadržaj strip albuma „Hladna kao led“. Vodeća tema je život emigranata koji su iz raznih razloga završili u Sjevernoj Americi. Novi svijet je prikazan kao izrazito okrutno mjesto, ne mislići implicirati kako ovdje okrutnosti nema, dapače, samo je poznatija. Likovi su u raznim nevoljama, kadar abortusa sa stranice 65 je priličo zastrašujuć, tim više što je protagonistica, Zorka Petrović, cijelo vrijeme prikazana u odjelu mačke. Je li cilj bio uzdrmati čitatelja?
     Cilj prikazivanja abortusa je da se publika desenzitivira. Abortus je jedna potpuno normalna procedura, kroz koju godišnje prođu milioni žena.

     * Vezano za priču „Avgust, 1976“, na strani 90 prikazane su ekstremističke demonstracije. Kontekst natpisa na transparentima koje nose je neosporno točan, no sami natpisi baš i ne djeluju gramatički točno ili nisu korišteni tim riječima ili im nedostaje riječ. Kako je došlo do ovog odudaranja?
          Natpisi na transparentima su SVI stvarni, i uzeti sa ekstremističkih sajtova i fotografija pripadnika ovih organizacija - ništa nije izmišljeno, a naročito gramatičke greške. Ja godinama pratim vesti o napadima ekstremista, na pripadnike LGBT zajednice, Roma, humanitarnih aktivista, umetnika, žena i starih ljudi. Ono sto se nalazi na strani 90 je simboličan prikaz njihovih ideala.

     * Strip album zavšava ilustracijama koje si radila. Od osam ilustracija možeš li izabrati najdražu i reći nešto više o njoj? Uključujući i motive koji te vode pri izradi istih. Što je tvoja inspiracija?
     Naravno, ilustracija za naslovnicu Ženskog Stripa mi je omiljena. Ona je ujedno i simbol jednog divnog projekta, i početka jednog lepog prijateljstva. Inspiracija je došla iz filma Ljudi Mačke, Žaka Turnijera. Ono što je zanimljivo je da su mnoge autorice u određenom vremenu crtale mačke kao karaktere, tako da nas je taj simbol nekako povezao podsvesno.

     * Pisalo se o skvotu u Novom Sadu. Navodno su tvoje table, zajedno sa ostalim radovima, zapele unutra nakon zatvaranja skvota. Jesu li to bili originali? Ima li kakvih novih pomaka po tom pitanju?
     Na svu sreću, to nisu bili originali. Nažalost, mnogi aktivisti su iza sebe ostavili lične stvari, koje, koliko čujem, još nisu dobili nazad, kao ni moje printove. Inicijativa da se kasarna Dr. Archibald Reiss preuzme se i dalje nastavlja od strane aktivista. Ta zgrada je izgrađena novcem grada Novog Sada, i trebalo bi po nekom logičnom pravilu da pripada građanima. Navijam da se inicijativa Društveni Centar nastavi, i želim im svaku sreću.

     * Koji su planovi? Kratkoročni i dugoročni na polju stripa? S kojim bi ostvarenim ciljevima bila zadovoljna?
     U septembru će izaći Englesko izdanje mog strip albuma u kanadskoj izdavačkoj kući Conundrum. U maju planiramo specijalnu prezentaciju tokom TCAF festivala u Torontu. Želela bih da objavim album, za godinu-dve, isključivo sa epizodama Zorke Petrović, na kojima i dalje radim. U isto vreme dovršavam scenario za autobiografski strip-roman. Biću srećna ako uspem sve to da ostvarim - za sada.

     * Za kraj, ima li nešto što ste željeli reći, a ja propustio pitati?
     Hvala vam najlepše na ovom intervjuu.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Agarthi Comics

     Stripovi, strip albumi i graficke novele

     Otvaranje prodavaonice stripova u Sarajevu
     10. juna u 14 h.

     Nakon mnogo godina, Sarajevo će napokon dobiti i svoju striparnicu. U trenutku kada se neke već etablirane knjižare u gradu zatvaraju, ljubitelji stripova napokon mogu doći na svoje.

     Striparnicu 'Agarthi Comics' otvara istoimena izdavačka kuća i nalazi se u ulici Mula Mustafe Bašeskije 63 u objektu 'Male Daire'. Otvaranje je predviđeno za nedjelju, 10. juna, u 14 h i tom prilikom svi posjetioci će moći izdanja izdavačke kuće 'Agarthi Comics' dobiti po posebnim cijenama.

     Osim prvih bh. Bonelli izdanja Magičnog vjetra, Skrivenog lica, Martin Mysterea i Zagora, posjetioci će moći naći i stripove svih izdavačkih kuća s područja bivše Jugoslavije. Tako su se i neke od njih potrudile da Sarajlijama omoguće kupovinu njihovih izdanja po veoma povoljnim cijenama.

     Više informacija svi zainteresirani mogu pronaći na: www.facebook.com/AgarthiComics


     Agarthi Comics d.o.o.
     Mula Mustafe Bašeskije 63,
     71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina;
     Tel: +387 63 157 500; +387 61 891 457

Piress: Komiko

Piše: Vladimir Šagadin

     'BOJE SU OPTIČKA PREVARA.
     ZATO SU SVI MOJI STRIPOVI CRNO-BIJELI'

     Danijel Žeželj je naš najuspješniji stripaš današnjice, pri čemu uspjeh ne treba tretirati isključivo kao prikaz tiraža ili novca. Naprosto, Žeželj je uspio na svjetskom tržištu stripa zadržavajući vlastiti umjetnički integritet koji je s vremenom postao neupitan. U osamdesetim godinama prošlog stoljeća na strip sceni bivše države pojavio se kao mlada zvijezda, a u devedesetima je mir pronašao u Italiji gdje mu je Fellini pisao predgovore za stripove. Sada živi u Americi, a život i sudbinu dijeli s poznatom jazzisticom Jessicom Lurie. Radi za najveće američke izdavače, a vlastite albume objavljuje širom Europe, gdje poželi. Njegovi performansi koji uključuju slikanje i glabu uživo zadivili su sve koji su im prisustvovali, a u posljednjih godinu dana intenzivno se bavio i animacijom. Kao po pravilu, u domaćim medijima posljednjih godina je zaboravljen, ali ove jeseni čovjek može dobiti dojam da se Žeželj definitivno vratio doma. Najprije, sa Stanislavom Habjanom u umjetničkoj radionici Petikat oblikovao je vizualni identitet za Pulski sajam knjiga, a tamo će predstaviti i svoj novi strip album "Industrijski". Istovremeno, u izdanju "Fibre" izlazi "Kapetan Amerika", prvi "Kapetan" kojeg su radili, u potpunosti, neamerikanci: Darko Macan pisao je scenarij, a Žeželj ga je crtao. Pročitao sam oba stripa i samo mogu očekivano uzdahnuti: kako je dobro, vidjeti te opet.
     Q: Nakon dugo, predugo vremena ponovno imamo priliku uživati u radovima Danijela Žeželja. Možemo li to nazvati tvojim, uvjetno rečeno, "povratkom" doma?
     A: Dopustite mi da na početku prilagođeno citiram Danila Harmsa: "Uvjetno je povratak, jer sada će se nešto i pisati o tome, a po logici ako se u nekoj novini ništa nije pisalo onda taj film, knjiga, predstava, strip nisu ni postojali, znači ni autor nije postojao, nije imao ni ruke ni noge, ni trbuha nije imao, ni leđa nije imao, ni kičme nije imao, i nikakve utrobe nije imao. Ničega nije imao! Tako da nije jasno o kome se govori. Bolje je zato da o njemu više ne govorimo!"

     Q: Pošteno. No, neću odustati tako lako. Tvoj "povratak" je itekako vezan uz Petikat, zagrebački projekt sa Stanislavom Habjanom Je li Petikat nastavak poetike nekdašnje kultne Slipe konfidence i kako opisati Petikat?
     A: Vezan sam za Petikat i Stanislava i za Zagreb koji se nazire još pomalo uz Savu na potezu Folnegovićevo-Trnje-Trešnjevka. Poetika i estetika Petikata identična je estetici Slipe Konfidence, u mjeri u kojoj smo je Stanislav i ja stvarali. Petikat je po definiciji umjetnička radionica, u stvarnosti prostor igre koji se svaki dan složi pa raspadne, skladište apsurdnih odgovora na praktična pitanja, dućan metafora iz istoimene slikovnice. Petikat je proces, još u evoluciji, i ovi mjeseci su jedno sretno vrijeme. Stanislav je i fizički oformio Dućan Metafora kao instalaciju koja je dobila premijeru na najljepšem festivalu knjige u Puli.

     Q: Definitivno je najljepši dosad, jer Petikat je napravio i vizualni identitet za Pulski sajam knjiga. Malo je ljudi koji mogu napraviti dizajn koji funkcionalno komunicira (poput ovog u Puli), a opet, čim pogledaš dizajn odmah znaš tko je autor (ili autori u ovom slučaju).
     A: Raditi za Pulski festival knjige i nije bio posao nego putovanje iz snova, recimo kao prvo putovanje na more. Mi smo dugo za festival znali, ali Stanislav je konačno upoznao Magdalenu prije otprilike godinu, pa se počela kuhati juha i bili smo počašćeni pozivom da sudjelujemo kao Petikat i kao dizajneri vizualnog identiteta za ovu godinu. Sam festival, koji je posveta knjizi i koji gradi mala grupa ljudi s ljubavlju, pažnjom, znanjem i vještinom, bio je inspiracija i poticaj da napravimo nešto vrijedno njihovog uloga i kreacije.

     Q: U Puli je održan i performans koji je uključivao glazbu, slikanje i otiskivanje. U performansu nazvanom "Simetrija kvadrata" sudjelovali su i Jessica Lurie, Robert Kainar i Stanislav Habjan.
     A: Performansi su pokušaj spajanja različitih formu u jedinstven jezik žive naracije, oblik narativnog rituala bez riječi (iako u Puli smo koristili i riječi, pečatima otisnute). Ključ performansa je da i glazba i slika paralelno nastaju u istom prostoru i vremenu i da okvirno prate narativnu krivulju (uvod, zaplet, kulminacija, rasplet). Utoliko su performansi djelomično vezani sa stripom kao pripovjedanjem kroz slike. a djelomično s glazbom kao kreativnom akcijom koja se odvija uživo i pred publikom. Volim ulične slike, grafite, urbane znakove, stikere, simbole... Performans je također pokušaj da se slika iznese van, među ljude, da živi i diše, da se prima neposredno.

     Q: Takvo jedno "glazbeno slikanje" izveo si i u Zagrebu na festivalu stripa CRŠ prije dvije godine. Za mene je to bilo prilično intenzivno iskustvo.
     A: Energija se prenosi jer se kreativan proces odvija direktno pred očima publike i nije hinjen ili glumljen. Slike su zaista slikane i sve greške i korekcije koje su uobičajeni dio slikarskog procesa vidljive su publici. Jednako vrijedi i za glazbu, ali muzičar je bolje pripremljen i opremljen za takvu situaciju (plus, odsviran ton, ako i pogrešan, nestaje u vremenu) dok je za slikara ona malo opasnija. Slikar uobičajeno radi u ateljeu unutar četiri zida i u principu sam, bez svjedoka ili pritiska vremena. Slikati pred publikom nije prirodno. Ono što meni pomaže da se osjećam manje gol i eksponiran u svim slabostima je upravo prostor koji stvara glazba, pogotovo Jessicina glazba, ona je nevidljivi krug unutar kojeg mogu raditi.

     Q: U izdanju Petikata kod nas je upravo objavljen tvoj album "Industrijski". U albumu su dvije priče... Ti konstantno radiš, što bi se reklo, na dvije staze. Surađuješ sa strip izdavacima u Americi i Europi, ali dosljedno objavljuješ vlastite, "autorske" albume - u Italiji, Francuskoj...
     A: Kronološki, zadnji strip, (prije “Industrijskog”), bio je “Dio koji nedostaje” (izdanje Petikat), koji je u Italiji i Francuskoj objavljen pod naslovom “Sex & Violence”. Za "Dio koji nedostaje", u Hrvatskoj nitko ne zna, jer zbog raznih problema i kriza nismo stigli knjigu prošle godine ni predstaviti ni distribuirati. Priča je refleks na komad američke stvarnosti, i razvija se paralelno na nekoliko nivoa kroz slike i tekst, a narativan glas pripada vojniku koji više nije živ. Utoliko njegov duh prati sadašnjost i prošlost kao identične, jer kad si mrtav, pretpostavljam, ideja vremena je bitno drugačija. U vječnim lovištima u stvari nitko više ne lovi, Kafkini Indijanci se uglavnom utrkuju vratolomno, tako da je bizona jako puno, već su pretrpani.
     Za DC Vertigo ovih dana radim tri finalne epizode za Northlanders serial (pisac Brian Wood), a za koji mjesec trebao bih započeti novi originalni serijal s Azzarellom - "Dogs". Raditi na dobrim scenarijima uvijek je naporno i inspirativno i iako je proces potpuno drugačiji od rada na vlastitim pričama. Jedno utječe na drugo, i kreativni prostor postoji u svakoj situaciji, ako je priča dobra.
     Industrijski je zapravo jedna priča, ali ima dva dijela, diptih. Priče su direktno povezane i nepotpune jedna bez druge. Naracije se prepliću, objedinjuje ih ista urbana scenografija i vrijeme. Budući je meni nemoguce opisati knjigu, koja i nema riječi vec pripovjeda kroz crno-bijele slike, citiram poetsku rečenicu koju nam je poklonila Anica Vlašić-Anić: "Dva poglavlja ogledalo su istog sumraka, usporedne priče o industrijski civiliziranom velegradskom bolu, arhetipskoj samoći, ne-susretu i ne-ljubavi, o rasporedima radnog i neradnog ne-postojanja Dvoje od bezbroj koje prosjaj žudnji za dodirom zakratko uzdiže i zadugo vraća u potpalublje iza sjena velegradskih svjetlosti."

     Q: Spomenuo si da je "Industrijski" strip bez riječi. O čemu ovisi odluka o tome hoće li strip imati tekst ili biti bez njega... Koje su jače, a koje slabije strane spomenutih pristupa?
     A: Strip je jedno i drugo, može postojati sa i bez riječi, iako u današnjem nazovi autorskom stripu dominira - riječ. Mozda je trend počeo s Spiegelmanovim Mausom, koji je i dalje temeljna referenca za termin“graphic novel” - autorski album. Maus je  uspješno funkcionirao kroz krajnje jednostavan crtež i veliku količinu teksta, a Spiegelmanov koncept i priča uslovili su upravo takvu formu i pretvorili je u autentičan jezik. Danas se ta forma svela na manir i meni je puno draze čitati knjige nego stripove gdje su između gustih rečenica teksta, koji je ponekad odličan, nabacani nepismeni, suvišni crteži. Jer čemu služe crteži, ako se priča može ispričati bez njih. Za mene je strip primarno vizualna forma (strip može postojati bez riječi ali ne bez slike).  Riječ bi trebala biti svedena na neophodno i biti u ravnoteži sa slikom. Takodjer, crtež i tekst mogu paralelno pripovijedati dvije različite price i utoliko stvoriti treću dimenziju, treću priču, koja se odvija u njihovom međuprostoru.

     Q: Tvoji stripovi koji su rađeni za velike američke izdavače, poput Marvela, DC, Vertiga i ostalih uvrstili su te među autore koji su crtali neke od tržišno najjačih likova - Batmana, Supermana, Captain Americu... a opet su to, nedvojbeno, bili stripovi s tvojim potpisom, ali, osim novca za režije, što ti takvi angažmani donose?
     A: Proces crtanja po tuđim scenarijima je  mentalna gimnastika, trenira karakter i disciplinu, rekli bi fašisti. Utoliko orem šljakerski kroz Vertigo projekte, osim kad su ispod nivoa prosječno-inteligentnog, kao Superman iz kojeg sam izašao nakon 6 epizoda jer strpljenje ima granica. Ali zaista volim raditi na scenarijima Briana Wooda i Briana Azarella, jer pišu dobre priče s odličnim likovima i  dijalozima. Azzarello je vrhunski majstor dijaloga i jezika.

     Q: U izdanju "Fibre" objavljen je strip "Kapetan Amerika - Ples smrti". Taj strip je vrlo interesantan - prvi put u povijesti radila su ga dva neamerikanca - Darko Macan je pisao scenarij, a ti si ga crtao. Također, to je i strip koji donekle propituje lik poput Kapetana Ameriku.
     A: Posao na Cap Americi bio je zanimljiv utoliko sto je propitivao ideologiju američkog superheroja, i dramaturški malo više otvorio vrata i prozore, ali scenarij nije radikalna provokacija, što Darku vjerojatno i nije bio cilj. Kao u novijem holivudskom filmu, loš junak nije banalan već slojevit, itd, ali ne preživljava jer se kompromitirao, a zloćin se ne isplati - knjige kažu, pa je kažnjen, ili žrtvuje samog sebe i utoliko se moralna ravnoteža uspostavlja i pažljivo održava, i svi idemo kući sretni. To je tipicno infantilna & imbecilna američka ideja dobra & zla koja se programski i religiozno provlači kroz svaku korporativnu produkciju, apsolutno i bez iznimke. Bez kritike Darku koji je sjajno odradio posao, i usprkos ograničenjima Marvel produkcije, "kepten Amerika" je odjahao u suton.

     Q: Kad poredim tvoje ranije radove i ove sad, čini mi se da se tvoje slikanje pročistilo.
     A: Kad pogledam ranije radove, proces i promjena su očiti, čini mi sa da je svaki album crtan drugačije, ne odlukom, vec zadanošću priče, a priča uslovljava crtež. Ako i postoji  evolucija ona nije linearna, više organska, ovisno kako vjetar baca. Nekad mi je važno priču naslikati brzo, a nekad osjecam da imam vremena i da je bolje raditi polako i s više detalja. Postoje započete i nezavršene priče kojima se vratim nakon par godina. Općenito, barokni detalji koje sam volio nekada, zanimaju me sve manje, volim svoditi na neophodno, do ruba apstrakcije, tražiti u polumraku, u teatru sjena. Ljudsko tijelo me očarava beskrajno, i lica, i ruke. Nema većeg čuda na zemlji.

     Q: Nakon što si otišao iz Zagreba, živio si jedno vrijeme u Italiji, a zatim si otišao u Ameriku. Što za tebe uopće znači dom - ljudi ili mjesta, i kako se osjećaš kad dolaziš u Zagreb?
     A: Zagreb mi nedostaje, ali koliko se vidimo u prolazu - sve smo više stranci. Moj Zagreb je bio rubni, periferija, rastao sam u Folnegovićevom naselju, centar grada mi je bio egzotičan. Ta se fascinacija vremenom potrošila, gradovi se mijenjaju kao i mi, uz kurtoazan pozdrav si mahnemo, diskretno. Kada dođem vidim krhotine, uglavnom sam okružen Petikatom i ljudima koje volim i znam. Možda se više osjećam kod kuće u Montepulcianu ili ponekad u Brooklynu, ali i to je sve u prolazu i u procesu. U Brooklynu smo svi manje-više u prolazu i ne bih uopće idealizirao taj kaos, ali za mene je stan ili kuća (sa sigurnim vratima, zavjesama, čipkastim stolnjacima, s televizorom i mekanom stolicom) mješavina nostalgije i konačnog krajnjeg osobnog poraza i užasa, posljednjeg uzdaha iz Srca tame.

     Q: Živis u Brooklynu sa svojom životnom suputnicom Jessicom Lurie, priznatom jazz glazbenicom. Kakav je zajednički život dvaju umjetnika i koliko ti je glazba u životu i stvaranju važna?
     A: Odlično je, živi se posvećeno i neodgovorno, a jazz volim jako, manje kao formu više kao proces,  improvizaciju, metodu traženja. U traženju je veselje, kad je priča završena onda je tek činjenica, kao THE END na platnu nakon kojeg moraš van na kišu. Meni je glazba jako važna tim više što ne sviram niti jedan instrument, note su mi egzotični hijeroglifi, glazbenici me fasciniraju, mogu ih gledati satima, općenito glazbu uživo vidim kao apsolutnu istinu.

     Q: U posljednje vrijeme si se bavio animacijom. Na festivalu Next Wave održanom u Brooklynu surađivao si  sa skladateljem Darcy James Arguom. Projekt je ukljucivao i animaciju i "živo" slikanje na ogromnom platnu, a sve skupa trajalo je čak 4 dana.
     A: Kratki animirani film “A Different Bunny” bio je na raznim festivalima u USA i Evropi. Na Next Wave Festivalu predstavljen je multimedijski projekt “Brooklyn Babylon”. Next Wave jedan je od najvažnijih kazalisnih festivala jedne od najvažnijih svjetskih kazališnih kuća, Brooklyn Academy of Music. (ovogodišnji Next Wave otvorila je "Opera za tri groša" u režiji Robert Wilsona, a zatvorio Kronos Quartet). "Brooklyn Babylon" objedinjuje animaciju, glazbu uživo i slikanje uživo, u jednosatnoj predstavi o gradnji najvišeg tornja na svijetu u srcu Brooklyna. To je priča o ulicama i kvartovima koji nestaju, i s njima tisuće sudbina, veza, dodira, i kako preživjeti takav poraz. Ja sam napisao priču i naslikao i montirao oko 25 minuta animacije za 8 poglavlja, glazbu je napisao Darcy James Argue i izvodio njegov bigband Secret Society (18 glazbenika). Između animiranih poglavlja su epizode slikanja uživo na platnu širine 12 metara. Rad na projektu trajao je više od godinu dana i premijera je bila u od 9. do 12. studenog ove godine. Zanimljivo je da o projektu u Hrvatskoj nitko ni slova, dok su u USA o B-Babylonu objavljeni tekstovi u New York Times-u, Wall Street Journal-u, Time Out-u, New Yorker-u, itd.

     Q: Što možemo očekivati od Žeželja u budućnosti?
     A: Počeli smo s Harmsom, završimo u istom tonu: može se očekivati da cu se zaposliti kao mali od kuhinje kod mladog majstora-kuhara Jakova, udebljati se najmanje 35 kila, zajašiti Jarryjev bicikl i elegantnim slalomom spustiti do mora, pa ispod, gdje ćemo Sophia i ja pojesti po tri kuglice sladoleda, čokolada, vanilija, čokolada. Vjeko Đaniš će možda objaviti Sophiu, Dargaud objavljuje jedan album kojem ne mogu izgovoriti ime, a s Brian Azzarellom bih trebao raditi serijal “Dogs”. Zagreb Film i Petikat su koproducenti animiranog filma u izradi, "Fibonaccijev Kruh",  a s Marcom Molinellijem i Jessicom Lurie završavamo multimedijalni performans El Corazon, Stanislav je otvorio "Dućan Metafora" a uskoro ćemo i pekaru koja će se također zvati "Dućan Metafora", o čemu se može sve detaljno pročitati u slikovnici "Dućan Metafora".

Priredio: Daniel Kuzman

Press: ZDI

Piše: Strip vesti

     Dok sam bio u Makarskoj na MaFestu, par informacija je stiglo, ali im je u međuvremenu istekao rok trajanja, ali... ovde ih ipok objavljujem kako bi ostalo obeleženo da su se te manifestacije odigrale... (zmcomics)

     GRRR! PROGRAM 26.05.2012.
     “KOLOPLET – lokalno/globalno” je podnaslov najnovijeg dešavanja pod nazivom GRRR!Program, nastalog saradnjom  Kulturnog centra Pančeva i Saše Rakezića. U  subotu 26.05. 2012., sa početkom u 19h, u prostoru  Elektrika (Radomira Putnika 7, Pančevo) će gostovati Damjana Mraović-O’Hare, predavač sa univerziteta Case Western Reserve, u Klivlendu. Tema razgovora sa Mraović-O’Hare je način na koji je savremeni strip iz naše sredine percipiran van granica zemlje, a jedan od povoda je i konferencija koja je janura 2012. održana u Sijetlu, u organizaciji MLA (Modern Language Association), na temu „Priče u slikama prepričavaju istoriju: Srbija i Bosna“.
     U nameri da nastavi sa promocijom aktivnosti koje dolaze van „kruga dvojke“, GRRR!Program predstavlja trineasti broj kraljevačkog fanzina Antidepresiv, nastao nakon strip radionice u Kraljevu, koja je trajala od septembra do decembra 2011. godine.  Na kraju ali ne i poslednje, koncert će održati Kodagain - u pitanju je muzički projekat Saše Zorića,  koji još od kraja sedamdesetih kreira muziku u svom rodnom Knjaževcu, ostvarujući tokom poslednjih desetak godina saradnju sa značajnim krugovima kreativaca iz inostranstva, uprkos opskurnom statusu u rodnoj Srbiji.

     Francuski Institut i Crnogorska alternativna kultura predstavljaju:

     UPOZNAJMO DEVETU UMJETNOST, FRANCUSKI STRIP
     SA KREATOROM I CRTAČEM STRIPOVA KEK-OM!

     Pozivamo Vas da upoznate sadržaj novog francuskog stripa kroz postavku izložbe i organizaciju radionice, filmske projekcije i čitalačkih sesija!

     ČETVRTAK, 24. MAJ U 19H – NARODNA BIBLIOTEKA “RADOSAV LJUMOVIĆ”
     (ADRESA : NJEGOŠEVA, 22 - PODGORICA)
     Otvaranje izložbe “Umjetnost stripa kroz originalno djelo KEK-a” uz prisustvo autora.
     Izložba, koja će se održati od 24. maja do 30 juna, je prilika da se predstavi rad francuskog autora stripa KEK-a, koji je stekao popularnost zahvaljujući svom blogu na kome se mogu vidjeti njegovi crteži i animacije u dječijem duhu. Za više informacija pogledati na : http://blog.zanrog.com/
     Čitalački klub će biti otvoren u narodnoj biblioteci kako bi se bliže upoznali sa ponudom medijateke Francuskog Instituta, koja sadrži više od stotinu novih naslova, među kojima su autori poput Lewis Trondheim-a, Bastien Vivés-a ili Aurélia Aurita-e. Nakon zatvaranja ižlobe, djela će biti dostupna u biblioteci Francuskog Instituta.

     PETAK, 25. MAJ OD 17H DO 20H I/ILI SUBOTA 26. MAJ OD 10H DO 13H – FRANCUSKI INSTITUT
     (ADRESA: NJEGOŠEVA, 26 - PODGORICA)
     Radionica koju vodi KEK sa temom “Kreiranje bloga za strip, od prazne stranice do internet prezentacije”.
     Radionica je posvećena stripu i numerickom izdanju, izvanrednoj alatki za predstavljanje rada hiljadama čitalica.
     Prijavljivanje do 24. maja: natasa.becirovic@ccf.co.me ili 069 276 257

     PETAK, 25. MAJ U 20H – FRANCUSKI INSTITUT (ADRESA: NJEGOŠEVA, 26 - PODGORICA)
     Projekcija animiranog filma “Besmrtna”, autor Enki Bilal.
     Njujork 2095. godine, futuristički i mračnjaćki svijet naseljen običnim ljudima, ljudima genetski modifikovanim i mutantima. Tri imena: Horus, Nikopol, Jill, tri bića čije se sudbine prepliću u svjetu gdje je sve lažno: glasovi, tijela, uspomene. Sve, osim ljubavi koja se pojavljuje kao oslobođenje.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Rosencrantz

     Poštovani prijatelji i saradnici, uvaženi strip autori,

     Sa zadovoljstvom vas obaveštavam da je počela sa radom mala izdavačka kuća ROSENCRANTZ. Zamišljena je kao mali niskoprofitabilni izdavač, koji će prevashodno objavljivati domaće stripove i biti, najvećim delom fokusiran na period 1975-1991. godina. Ideja nam je da narednih godina izdajemo izdanja u četiri edicije - edicija karikaturalnog stripa, edicija antifašističkog stripa, edicija antologija kratkih strip priča i edicija premijernih albuma domaćih autora. Pored navedenog, ukoliko za to bude mogućnosti, možda se upustimo i u objavljivanje strip svesaka, a možda i ponekog stranog albuma. O kvalitetu strip izdanja brine Toza Obradović, koji se prihvatio uloge urednika.
     Naravno, postoji i prostor za objavljivanje i proze i poezije, prvenstveno usmerene na nekomercijalna izdanja visoke umetničke vrednosti.

     U pripremi je i sajt, koji možete videti na 
     www.rosencrantz.rs

     Stojimo otvoreni za sve vaše sugestije, predloge i ideje (ni tapšanje po ramenu neće odmoći). Verujemo da ćemo i na ovaj način moći da nastavimo našu uspešnu saradnju, a sve sa zajedničkim ciljem - da promovišemo domaći strip.

     Srdačan pozdrav,

     Predrag Đurić

     Update:
     Pozivam vas da posetite i podržite i Facebook profil ROSENCRANTZ-a:
     www.facebook.com/pages/Rosencrantz/334219803313534
     Stojimo vam otvoreni za sve vaše sugestije i predloge, a posebno ćemo ceniti vaše kritike, jer sigurno je da ono što radimo možemo raditi još bolje!

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, pedest sedmi, broj bonelijevog stripa Zagor i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Crna krila noći". • scenario: Jacopo Rauch, crtež: Raffaele Della Monica.      Takođe je izašla i sedamnaesta sveska edicije Zagor - odabrane priče koja donosi epizodu "Vampir", cena je 340 dinara.      Izašao je i redovni,pedeset sedmi, broj bonelijevog stripa Dylan Dog i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Zmajeve kandze". • scenario: Pasquale Ruju, crtež: Ugolino Cossu.      Takođe je iz štampe izašla i četvrta knjiga Mister No, kolekcionarsko izdanje, koje možete naći na, već vam poznatim, prodajnim mestima.                       Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com