Piše: Strip vesti

     Da ne dužim...

     STRIP VESTI IMAJU I FACEBOOK IZDANJE!!!

     Lajkujte, priključite se radu stranice, širite dalje, neću smarati promocijom preko emailova ili kao grupa... podsećam preko svoje Facebook stranice, i preko sajta...:)

     www.facebook.com/StripVesti

     Šta znači Facebook izdanje:
     Ako imate otvoren Facebook nalog, možete nove vesti pratiti putem tog servisa.
Sada svi možete da postujete priloge... ja moderiram... što će reći, brišem svako spamovanje, sve što nema veze sa stripom, svako samopromotivno iživljavanja... nije poenta da se tu dave ljudi jer će im se gluposti smučiti... kontraptoduktivan posao...
     Sve što je VEST, INFORMACIJA, reklamirajte slobodno i svoj rad tako što ćete dati link za blog, javiti kada pokrenete net strip, ili imate neko izdanje... ne puštati svaku crticu koju neko nacrta...

     STRIP VESTI žele da pomognu, ne da gnjave... na Facebook-u treba da dopune ono što ne stižem da uradim ovde na sajtu... da se stavi naslovna strana svakog novog izdanja, da se najavi svaka promocija, da to bude interaktivnije... sajt i dalje ostaje kao prava i definitivna baza proverenih informacija i vesti, mesto gde je arhiva uvek bezbednija od Facebook-a i ostalih servisa... dakle, Facebook izdanje je samo interaktivnija i brža dopuna, Facebook izdanje služi da popuni rupe koje nastanu na sajtu kada sam prezauzet poslom... koji donosi novac, što će reći "koji život znači"...

     Ajd' dosta gnjavaže, krećemo, čitamo se... kako ovde tako od noćas i na Facebook-u...

Press: SKC BGD

10. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
27 – 30. 09. 2012. Srećna Galerija,  SKC BEOGRAD
KONKURS 10. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2012.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 20. AVGUSTA 2012.

---

10th INTERNATIONAL COMICS FESTIVAL
Happy Gallery SKC Belgrade, September 27th – 30th , 2012
10th INTERNATIONAL COMICS FESTIVAL CONTEST 2012
APPLICATION DEADLINE:  AUGUST 20th, 2012

Piše: Strip vesti

     STRIP DEŠAVANJA NA "JELEN DEMOFESTU"

     Tvrđava Kastel, Banja Luka
     Program Jelen Demofest 

     26.07. Četvrtak
12:00 – Otvaranje izložbe „SERBIAN JAZZ, BRE!“ (GP Jazavac, Dvorana Obilićevo)
16:00 - DF movie time: Rokenrol je kriv za sve (GP Jazavac)
17:15 - DF movie time: Ulica grafita (GP Jazavac)
18:00 - Otvaranje izložbe Zorana Janjetova "Pakovanje muzike" (Kastel, Kamena kuća)
20:00 – Prvo takmičarsko veče Jelen Demofesta (Kastel, Ljetnja pozornica)
23:00 – Aesthetic Empathy (Kastel, Ljetnja pozornica)
23:45 – Majke (Kastel, Ljetnja pozornica)
01:30 – Zemlja Gruva (Kastel, ljetnja pozornica)03:00 – DJ Terry Farley (UK) (Kastel, afterparty bina)

     27.07. Petak
15:00 - 17:30 - Interaktivna strip radionica (Kastel, Kamena kuća)
16:00 – DF movie time: Muzika na struju (GP Jazavac)
17:30 – Predavanje “STRIPOVSKI ŽIVOT sa ILYOM”, ILYA (Ed Hillyer) – Marvel, DC, Dark Horse, Kodonsha (Kastel, Kamena kuća)
19:00 – Promocija strip časopisa “Parabellum” (Kastel, Kamena kuća)
20:00 – Drugo takmičarsko veče Jelen Demofesta (Kastel, Ljetnja pozornica)
23:00 – Big Bug (Kastel, Ljetnja pozornica)
23:45 – Darkwood Dub Ft. Bisera Veletanlić (Kastel, Ljetnja pozornica)
01:30 – T.B.F. (Kastel, ljetnja pozornica)
03:00 – DJ Ben Hoo (UK) (Kastel, afterparty bina)  

     28.07. Subota
15:00 - 18:00 - Interaktivna strip radionica (Kastel, Kamena kuća)
16:00 – DF movie time: Sretno Dijete (GP Jazavac)
16:00 – 18:00 – Pera i olovke, table za crtanje – Udarite svoj pečat, praktični tutorijal za umjetnike I kreativce sa ILYOM, crtačem stripova, grafičkih romana I mangakom iz Velike Britanije
18:30 - Milorad Vicanović - "Wunderwaffen", "Triangle Rose", "Lady Spitfire” promocija, diskusija o iskustvu u radu za francusko tržište (Kastel, Kamena kuća)
20:00 – Veliko finale Jelen Demofesta (Kastel, Ljetnja pozornica)
23:00 – Plišani Mališan (Kastel, Ljetnja pozornica)
23:45 – Psihomodo Pop (Kastel, Ljetnja pozornica)
01:30 – Sopot (Kastel, ljetnja pozornica)
03:00 – DJ Spark&DJ Goran Starčević (Kastel, afterparty bina)

Piše: Ilija Bakić

     40 GODINA ALANA FORDA MEĐU NAMA

     Svako od nas ima ličnu istoriju; čine je sitnice i krupnice koje su ga definisale kao ličnost. Ova pojedinačna istorija unekoliko se razlikuje od svih drugih koje se istovremeno dešavaju, no, postoji i veliki broj segmenata koji su isti za čitavu generaciju poteklu na nekom mestu u nekom vremenu. Taj zajednički elemenat, koji je svima prepoznatljiv, nazivaju ’duh vremena’ ili ’profil generacije’. Pošto živimo u dobu posle sloma ’starih, dobrih vremena’ koja su smenila neka druga, ne tako lepa, česta su pozivanja na taj vremensko/generacijski profil ljudi koji su nekada živeli u zajedničkoj a sada u odvojenim državama. Takozvana ’JU nostalgija’ postoji kao fenomen bez obzira da li je to nekome drago ili mrsko. A u toj i takvoj ’JU nostalgija’ ikonografiji značajno mesto zauzima i jedan strip, koji upravo slavi četiri decenije od pojavljivanja na tim JU prostorima – naravno reč je o legendarnom stripu „Alan Ford“.

     Kao i svaka legenda i ova je sastavljana od suvih činjenica i poletne mašte. Onaj ko insistira na faktima izgubiće dosta od ’šmeka’ koji je ovaj strip imao dok je izlazio u sveščicama žutih korica koje su ’kružile’ od ruke do ruke. Naravno, bez faktografije se ne može a ona kaže da su Alana Forda stvorili scenarista pod pseudonimom Maks Bunker (civilnog imana Lućiano Seči, 1939.) i crtač zvan Magnus (iliti Roberto Raviola, 1939-1996.). Prvi broj stripa se pojavio u Italiji 1969.g. i nije naišao na preterano oduševljenje čitalaca pa je na drugu svesku trebalo čekati pola godine. Ipak, upornost se isplatila a popularnost stripa rasla. Doživljaji družine koja se krije u bednoj cvećari na periferiji Njujorka i koja je, u stvari, ’opasna’ Tajna organizacija TNT, dopali su se tadašnjoj mladoj generaciji koja je živela na talasu studentskih nereda i borbe za neki bolji svet a protiv okoštalog imperijalističko-kapitalističkog sistema i njegovih institucija. Kao i u svakoj parodiji koja drži do sebe, i u „Alan Fordu“ sve je pretumbano i stoji naglavačke. Niko od špijuna ne liči na sjajne, besprekorne ’dobre momke’, počev od vođe, prastarog Broja Jedan, u skrpljenim invalidskim kolicima, nosatog i smotanog Boba Rocka (koji je ’pljunuti’ crtač Magnus) i njegovog psa Nosonje (koji je pljunuti gazda), prevejanog prevaranta, engleza Sir Olivera, ’genijalnog’ pronalazača Grunfa, debelog spavalice Šefa i Jeremije, koji boluje od svih mogućih i nemogućih bolesti, do najmlađeg i najupadljivijijeg plavušana Alana Forda (rađenog po liku glumca Pitera O’Tula), koji se tu sasvim slučajno našao, sa svojom zbunjenošću i obaveznom crnom rolkom. Svako od momaka ima svoje lične planove koji ne moraju da su u skladu sa grupnim, svi bi da se izvuku kad god je moguće i da poture nekog drugog da odradi prljave poslove. Ovako neponovljiva ekspertska ekipa kreće, po sistemu krpeža, u smele akcije širom Amerike protiv svakojakih bandita, gangstera, korumpiranih političara i policajaca, bogataša i siromaha, fašista i rasista, seljaka i gradskih tipova. Njihovi metodi su nepouzdani a razultati polovični. Priče vrcaju od dosetki, lokalizama, igri reči i aluzija na popularnu kulturu. Naravno, opasno dobri momci imaju i dežurne klijente - opasne nevaljalce: Superhika, čistača ulica koji se zamalo udavio u alkoholu i od tada krade od siromašnih da bi davao bogatima, fatalnu špijunku Margo, Gumifleksa, Tromba, Velikog Cezara i druge. Kroz priče paradiraju i mnogi sporedni likovi koji su tu da ’začine’ priču, od Inspektora Broka i Generala Rata do samoubice koji nikako da izvrši svoj naum, bez obzira na sav trud i savete koje dobija. Na nivo zaštitnog znaka serije izdigle su se priče Broja Jedan u kojima se priseća svojih dogodovština od biblijskih vremena na ovamo; nezaboravne su i mudrosti koje špijuni obilno serviraju: „Bolje živeti sto godina kao milijunaš nego sedam dana u bijedi!“ (Bob Rock), „Halo, Bing! Kako brat? Opet u zatvoru?“ i „Cijena? Prava sitnica!“ (Sir Oliver), „Ja sam odvijeć star, ali poslušaj moj savjet!“ i „Ako kaniš pobijediti, nipošto ne smiješ izgubiti!“ (Broj Jedan). Ne mogu se zaboraviti ni natpisi na Grunfovima majicama: „Bolji je častan bijeg nego nečasna smrt!“, „Tko spava nije budan“, „Tko hoda ne trči“, „Tko lijeti vrijedi, tko ne lijeti ne vrijedi!“ Strip je bio ’upakovan’ u sveske sa po dve slike na stranici. Crtež je karikaturalan sa prepoznatljivim kjaroskuro odnosom svetla i tame. Osim u Italiji „Alan Ford“ je zakratko izlazio u Francuskoj, objavljivan je u Brazilu i Holandiji ali je ubedljivo najpopularniji bio u socijalističkoj Jugoslaviji. Posle 75 epizoda Magnus je svoje mesto prepustio drugim crtačima. Bunker je 1983. oformio svoju izdavačku kuću „Maks Bunker pres“ u koju je preneo „Alana Forda“. Kao kuriozum pomenimo da je krajem 1980-tih po ovom stripu snimljena i crtana serija za video tržište, koja je ostala u granicama italijanskog tržišta. Strip i dalje izlazi, stvaraju ga novi scenaristi i crtači.
          Godine 1972. „Alan Ford“ je osvanuo na trafikama SFR Jugoslavije, u okviru Vjesnikove edicije „Superstrip“, koju je delio sa Čeličnom kandžom, Paukom, Uranelom, Dijabolikom, Narednikom Ajronsajdom. Inicijator objavljivanja i prevodilac bio je tadašnji urednik Nenad Briksi (ljubitelj stripova i krimića, autor serije romana o detektivu Timoti Tečeru); vremenom je Alan Ford zaslužio svoju samostalnu ediciju koja je trajala sve do ratnih 1990-tih, posle kojih je svaka republika-država imala svoje izdanje ovog stripa. Ondašnjem socijalističkom umetničkom savetu izdavača kritika kapitalizma bila je zanimljiva i po volji ali je tokom vremena nekoliko epizoda manje ili više cenzurisano (isecanjem pojedinih sličica ili stranica, brisanjem ili prepravljanjem replika); jedna epizoda je  zabranjena - ona u kojoj se pojavljuje i najveći sin naroda i narodnosti, drug Tito u izdanju za koje su nadležni smatrali da nije dovoljno afirmativno. Osim veselih dogodovština, pravi ’štimung’ stripu dao je Briksijev nadahnuti prevod koji spada u vrhunske domete ovog zanata jer je original nadogradio ingenioznim rečeničkim sklopovima i kovanicama. Znalci s prezirom govore o kasnijim prevodima Alana Forda; Briksijev hvatsko-srpski prevod je etalon za Alana Forda, kao što je jedini ’pravi’ prevod Asteriksa onaj iz Marketprintovog „Asteriksovog zabavnika“. Čak i u vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni, u Beogradu je pozorišna predstava „Alan Ford“ igrana na Briksijevom jeziku.

     Za mlade iz 1970-tih, „Alan Ford“ je postao obavezna lektira, znak generacijskog raspoznavanja i identifikacije. Saživljavanje sa ’ružnim, prljavim i (pomalo) zlim’ junacima bilo je gotovo instantno. Polusvet sa ivica velegrada bio je dovoljno provokativan i inspirativan za mlade socijalističke pionire; pitanje je samo da li je ta ljubav cvetala zato što su uživali u štosovima ili su prepoznavali kritiku ’trulog Zapada’; ili su poverovali kako i  ’jadni i bedni’ mogu da nađu mesto u tom svetu (nadajući se da će i za njih, ako prebegnu, biti mesta). A možda je ta groteska prepoznata (makar i nesvesno) kao najava ’smutnih vremena’ koja čekaju ove prostore, bačene na milost i nemilost političarima/vojnicima/kapitalistima/bandama svih boja i oznaka? Kako bilo da bilo, vesele TNT zgode i nezgode su čitane i prepričavane, a pojedine replike su ušle u svakodnevni govor. Mladi JU i ex-JU umetnici u svojim delima (rok, strip, literatura) često su davali posvete ovom stripu. Iako nigde u svetu, osim u zemlji nastanka, ovaj strip nije zaživeo, mada je i kvalitet stripa godinama (neminovno) opadao, „Alan Ford“ je bio i ostao kultna pojava na ovim prostorima. Kompleti brojeva „Superstripa“ veoma su traženi, stare epizode se preštampavaju i, što je najinteresantnije, strip je omiljen i među generacijama stasalim u vremenu video-igrica i kompjutera, što samo znači da je tačka uverljivosti, razumevanja i identifkacije u „Alan Fordu“ izdiguta na nivo koji premaša dnevno i bliži se univerzalnom.

     (Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 01.07.2012.godine)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Zoran Đukanović

     TAMNA STRANA DUGE

     Grafički roman Iztoka Sitara „Dnevnik Ane Tank“ bavi se heroinskom zavisnošću. On je kombinacija društvene ironije, sirovih činjenica i grotesknog realizma, hardcore bajka za odrasle koji imaju decu. Njegov sinopsis bi bio: prvi poljubac, prva simpatija, prva ljubav, prva menstruacija, prvo pijanstvo, prvi seks, prvi džoint, prvi trip, prvi ekstazi, i na kraju – prvi heroin.

     "Prvo što sam ugledala bilo je užasno lice, ko ne bi zaurlao? Moja majka je bila ogromna žena. Bojala sam se nje još dok me je dojila... a inače sam bila prepuštena očevoj brizi." Otuđenost u ovoj pripovesti je sveopšta. Njen ironični ton savršeno pogađa nelagodnost jednog odrastanja. Kod Ane nelagodnost odrastanja rađa osećaj nepripadanja. Nepripadanje će kasnije poroditi buntovnost. Sasvim drugo pitanje je kvalitet te buntovnosti. Sitarova junakinja živi jedno relativno obično detinjstvo, iako ono za junakinju samu kao da nejasno dopire iz daljine. No, za sada, na početku pripovesti, Sitar se bavi naivnošću odrastanja koje je – ipak znatiželja. Kad rastemo svi smo znatiželjni, zar ne? Anina znatiželja će kopati svoje puteve, tražiti prečice koje bi trebalo da premoste osećanje tuđosti spram života i sebe.

     Prve table Dnevnika Ane Tank ne sasvim razgovetnim znacima, ali neumitno i smišljeno uspostavljaju "mizanscen" jedne disfunkcionalne porodice, način na koji će se odvijati psihofizičko učešće aktera u nastaloj dramskoj situaciji. Odnosi u porodici, ekonomska situacija, nepostojanje komunikacije, "usput doživljene" laži... Prve neadekvatne reakcije na frustracije jesu Anin pokušaj manipulisanja drugima, pokušaj ovladavanja malim, ali rastućim čudovištem koje se zove život. Čitava prva polovina ovog grafičkog romana jeste polagano tempiranje eksplozivnog mehanizma koji će se u drugom delu osloboditi rušilačkom snagom.

     Ovo je hrabra i, što je posebno važno, nepatetična priča o patologiji zavisnosti. Smatram je autentičnim presedanom u stripskom medijskom pejzažu. A pronalaženje odgovarajućeg tona ovde je sve, jer pričati o jednoj od najtežih oblika zavisnosti, heroinskoj, koju često izjednačavaju s putem ka smrti, hodanje je po ivici noža. Za tren se autor priče o heroinu može poklizati u medicinsko-propagandni plakat ili, pak, u romantizovanje heroinske priče. Sitar bira ich formu pripovedanja, dakle: pripovedam ja, Ana. Osamnaest godina je stara. Već dve godine je na metadonu.

     Iztok Sitar se prvi put albumski predstavlja čitaocima van Slovenije. Rođen 1962. u Ljubljani. Prvi strip objavio je 1984. Prvi album erotsko-metafizičkog sadržaja Sperma i krv samostalno je objavio 1990. Tri godine ga je radio i s njim gotovo bankrotirao, prodavši kola da bi platio troškove štampe. Od tada Sitar radi uporedo komercijalnije i naglašeno autorske stripove. Druga zbirka erotskih priča, Žena koja se voli s mačkom (1998) u prodaji je prošla drugačije: u kratkom roku bila je rasprodata. Pored stripa, Sitar crta političke karikature, ilustruje dečje knjige i udžbenike i bavi se istorijom i kritikom stripa. Objavio je 2007. godine Istoriju slovenačkog stripa 1927–2007.

     Do danas je objavio dvanaest albuma koje grupiše u cikluse: za dečiji uzrast, za tinejdžere, zbirku izrazito društveno-kritičkog sadržaja Slobodna Slovenija (četiri albuma), te zbirku Erotika (dva albuma) i, konačno, Dnevnik Ane Tank. Bilo da pripoveda o odrastanju, a uvek je to i priča o ljubavi, spolnosti i intimnosti, bilo o dubokom poniranju u seks ili zavisnost, Sitarov osećaj za priču, za autentični trenutak, njegov "grubi" potez četkicom, neuobičajen spoj karikaturalnog i egzistencijalnog, eksplicitna ili prigušena ironija, kao i osećaj za apsurd i glupost – nikada nas ne napuštaju.

     Sitar je poznati balkanofil, energični je jugonostalgičar (nepopravljiv, kako kaže za sebe i dodaje: "najviše od svega mrzim nacionalizam – zbog nacionalista svih nacionalnosti raspala se najbolja zemlja na svetu"), levih je političkih uverenja i duboko emotivno vezan za partizanske ideale.

     O ciklusu Slobodna Slovenija Sitar kaže: "Slovenački pisac i kritičar iz prošlog veka Fran Levstik je mlađim kolegama savetovao da pišu ‘tako da se Slovenac vidi u knjizi kao u ogledalu’. Ja se striktno držim njegovog saveta pa sam stoga u prvom albumu Crni ljudi, bele kosti pisao o putevima i stranputicama slovenačke katoličke crkve, u 4000 (s podnaslovom Politička melodrama), secirao sam slovenačku desničarsko-nacionalističku politiku, u trećem sam albumu nacrtao biografiju Boga (Priča o Bogu:neautorizovana biografija), dok sam u Glavama držao ogledalo slovenačkom društvu u celini." Na jednom drugom mestu Sitar je rekao: "Pre sto deset godina slovenački pisac i liberalni političar Ivan Tavčar objavio je roman 4000 u kojem govori o Sloveniji kao potpuno klerikalnoj državi. Moj strip, koji nosi isti naslov, pre svega je kritika slovenačkog nacionalizma, kojeg otelovljuje Janez Janša. Svi nacionalizmi su mi odvratni, pa isto mislim i o srpskom, hrvatskom i slovenačkom."

     O Dnevniku Ane Tank, Sitar je jednom ironično primetio: "Eto, dosadilo mi je raditi tmurne stripove s crkvenom i političkom tematikom kakve sam radio dosad, pa sam se prvi put okrenuo malo veselijoj temi i napravio strip o narkomanima."

     Formiranje negativnog identiteta kod zavisnika je istinski magično. Osećaj je potpuno isti kao kad postajemo zreliji od svoje okoline, što povlači za sobom osećaj različitosti i izostanka tema za identifikaciju. U tome je možda jedna od tajni zavisnosti – što ju je lako pomešati s individuacijom, i onda je braniti kao najličniju sopstvenost. Zavisnost se nastanjuje u nama kao najintimnije, najkrhkije ja. Kažu psiholozi da dobar deo života provodimo pod vlašću psiholoških mehanizama koji od nas preuzimaju autonomiju. Ipak, među svim mehanizmima, heroinska zavisnost je jedan od najperverznijih gospodara.

     Junakinja stripa Ana preuzima ton grubosti koji uvek treba da bude grublji od vlastitog osećanja. Grubost će postati štit pred vlastitom krhkošću. Kada počinju da joj se razvijaju grudi, kao većinu pubertetlija i nju to potpuno opseda. "Svako veče, pre nego što odem na spavanje, divila sam im se ispred ogledala." No, stvari su, ipak, skliskije no što izgledaju. "Hodala sam ponosito kao paun. A u stvari sve moje promene nisu zanimale nikog." Anu šamara ravnodušnost života koji je okružuje, pa mu ona uzvraća dvostruko jačom merom.

     Sitarovo hvatanje nespretnosti gestova razmene među junacima je savršeno. Neznanje kako "to" treba uraditi, kako živeti prvi poljubac. A koliko se život sastoji iz oponašanja života? Od naše nemoći da se opustimo upuštamo se u izveštačeno gestikuliranje još nedoživljenog.
"Nos mi smeta."
"Koliko moram da otvorim usta?"
"Gde da stavim jezik?"
     Dnevnik Ane Tank jeste pravolinijski narativ s nešto meandara. Treba, međutim, obratiti pažnju na strukturu, osluškivati promicanja u toj strukturi, pratiti ritam razvoja ove pravolinijske priče koja u sebi nosi tragičnu transformaciju sumorne larve u odajama vlastite individuacije. Transformacije u – šta? U zastrašujuće ravnodušnog leptira heroinske zavisnosti koji će zameniti punoću raspona krila ličnosti. To što Sitar pripoveda upravo jeste heroinska putanja. Putovanje u doboko sivo ili, ako baš hoćete, u smeđe. Tamna strana duge. Dnevnik Ane Tank se, međutim, bavi muklom pričom o jednom nedorečenom životu. Da bi se ispričala pripovest o jednom liku koji gubi kontrolu nad svojim životom potrebna je veća disciplina i majstorstvo nego za ispričati jedan život zanimljiv po sebi. On priča jednu važnu priču o unutrašnjoj nemogućnosti.

     Šta je Sitar učinio? Zauzeo je žensku psihološku poziciju, ušao u polnost vlastitog lika. Ženski karakteri daju snažan pečat Sitarovim stripovima, oni su lajtmotiv i crvena nit koja povezuje različite žanrove u kojima se izražavao, kroz čitav period adolescencije i potonjeg odrastanja.

     Da teren bude skliskiji, varljivost Sitarove stilizacije, koja je u dosluhu s tinejdžerskim idiomom, ostvaruje varljivost prelaza iz jednog detinjstva u tesnoj koži u noćnu moru narkomanske zavisnosti, dakle svet u kome nismo zaštićeni detinjstvom, a osećamo se izgubljeniji od deteta. Bili smo dete, a sada smo narkoman.

     Ljubavna priča s okusom heroina? U njoj ima veoma malo ljubavi. Ponajviše nasumičnog traganja za ispunjenjem nedostajućeg osećaja života i sebe.

     Oni koji su Dnevnik Ane Tank bolje razumeli, nazvali su ga kombinacijom društvene ironije, sirovih činjenica i grotesknog realizma, hardcore bajkom za odrasle koji imaju decu. Koji bi sinopsis ovog grafičkog romana bio? Prvi poljubac, prva simpatija, prva ljubav, prva menstruacija, prvo pijanstvo, prvi seks (bila je, međutim, suviše pijana da sledećeg dana nije mogla da ga dozove u sećanje), prvi džoint, prvi trip, prvi ekstazi, i na kraju prvi heroin. A kraja nema, hoću reći Ani i nama kraj nije poznat, i to je jedina izvesnost. Crno-beli epilog ne obećava ništa vedro na vidiku. Ana je prilično daleko od bilo čega što bi je ponukalo da prebrodi svoj cinizam i ravnodušnost prema životu. Da li će Ana ikada prevladati svoju infantilno narcisoidnu fazu u suočenju sa svetom?

     Talentovana ležernost Sitarovih konturnih linija je bluz poteza četkicom umočenom u tuš Njegov majstorski, emocionalni pristup stvaranju stripskih priča, korišćenje suve četke koja prizoru daje teksturu, grubi, slobodno improvizovani potezi, malo pozadine u prozorima. Senzualna, iskrzana debela linija u direktnom je kontrastu s frankofonskom tradicijom koja teži prečišćenosti, ustoličenoj stilizaciji čiste linije.

      Jedna dominantna struja stripskog stvaralaštva iz Slovenije znatno je drugačija od onoga što poznajemo kao strip u susednim zemljama. Slovenačka strip scena je mala, ali naseljena snažnim autorskim ličnostima. Tomaž Lavrič, Zoran Smiljanić i Iztok Sitar izborili su se za svoje opuse vlastitom hrabrošću, beskompromisnošću i istrajnošću.

     (“Vreme” br. 1122, Beograd, 5. 6. 2012)

Press: Rosencrantz

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, pedest deveti, broj bonelijevog stripa Zagor i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Krijumčari iz lagune". • scenario: Jacopo Rauch, crtež: Raffaele Della Monica.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Press: Strip vesti

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Marko Stojanović

     Na 14. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 06-08. jula 2012. godine, u konkurenciji od 394 učesnika iz 16 zemalja, žiri u sastavu: predsednik žirija Darko Perović (strip crtač i ilustrator), Srđan Nikolić Peka (strip crtač i ilustrator) i Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) dodelio je sledeće nagrade:
- Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crteža dobio je Boris Nenezić iz Beograda.
- Diplome za istu kategoriju je dobili su je Borislav Maljenović iz Doboja u Bosni i Hercegovini i Sophia Spirliadou iz Soluna u Grčkoj.
- Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Vanja Todorić iz Novog Sada.Diplomu za istu kategoriju je dobio je Nikola Matković iz Leskovca.
- Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobila je Ileana Surducan iz Kluža u Rumuniji. Diplomu za istu kategoriju dobio je Emir Durmišević iz Sarajeva u Bosni i Hercegovini.
- Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio Saša Paprić iz Osijka u Hrvatskoj. Diplomu za istu kategoriju dobio je Igor Stanojević iz Beograda.
- Diplome za najboljeg debitanta dobile su Milica Mastelica iz Beograda i  Marijana Kostić iz Leskovca.
- Plaketu Nikole Mitrovića Kokana za doprinos srpskom  stripu dodelio je organizator (Leskovačka Škola Stripa “Nikola Mitrović Kokan” ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju je posthumno dobio Branko Plavšić iz Bača.

     U sklopu manifestacije časopis THINK TANK dodeljuje memorijalnu nagradu „Miodrag Veličković Mivel“ za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista) i Pread Stanković (strip teoretičar i književnik) dodelio je nagradu „Miodrag Veličković Mivel“ paralelno Mihajlu Dimitrijevskom iz Bitolja i Milutinu Pavićeviću iz Podgorice za njihove web kaiševe.

     Takođe u sklopu manifestacije elekstronski časopis za decu AKO MENE PITAŠ... dodeljuje nagradu za najboljeg mladog strip autora Marku Miladinoviću (7 godina) iz Leskovca.

Piše: Zoran Đukanović

     Ovo je deo predgovora za grafički roman Iztoka Sitara o heroinskoj zavisnosti, Dnevnik Ane Tank (Omnibus, Beograd, 2012). Fragment je objavljen kao samostalna celina u „Vremenu“ u rubrici "Vreme uživanja". Uostalom, uživanje i zavisnost uvek su tesno povezani u magičnom gubitku harmonije.

     ZAVISNIK

     Pušio sam i travu i šit; zaboga, živim dvadeset godina u Amsterdamu, ali nikada nisu uspeli da me najozbiljnije impresioniraju. Što se alkohola tiče, znao sam kako imam potencijala da postanem zavisnik; možda zato nikad nisam postao. Međutim, deset godina pokušavanja da se skinem s "običnih" cigareta bilo je više nego upečatljivo iskustvo patološke zavisnosti.

     Dakle, krenimo niz tobogan. Imam, više nego intenzivno, dvadeset osam godina dugo iskustvo teške pušačke zavisnosti. Nije uopšte cigareta problem, nego utopijski san koji prethodi njenom uzimanju – da će biti bolje (ili makar lakše, doći će rasterećenje) kada joj prinesete plamen. A, u stvari, kad to učinite, sve ono što nestaje, spaljuje se i zaboravlja do sledeće cigarete jeste sam utopijski san da će biti bolje. Prvih dvadesetak godina sam pušio tek pripremajući se za pravu zavisnost. Ona je strpljivo čekala. Tek u Holandiji nastupilo je njenih pet minuta koji su postali večnost. Finansijsko-zdravstveno-psihološki bilans pušačkog udisanja bio je katastrofalan. Kondiciju sam, uprkos silnom plivanju i bicikletanju, nesravnjivo unazadio, rizike svih pušačkih oboljenja kao da sam prizivao. Enormnu količinu vremena poklonio sam samom božanskom činu pušenja.

     Kada god zapalite vi zastajete, pravite neku vrstu pauze ili polupauze u ostalom postojanju.

     Kada mi se pripuši, u trenutku zaboravljam muku i gađenje nad vlastitim problemom od sinoć ili od pre dva sata (kako ostaviti/smanjiti pušenje). Krivica i gađenje koji se zatim vraćaju odlična su sredstva koja vam pomažu da još dublje potonete u problem, da ga u stvari tek time potvrdite kao zavisnost. Ako ste pravi, pravi zavisnik, postajete detinje bespomoćni. Problem pušenja je, i pored imidža odraslosti, nalik detinjem. Detinja je bespomoćnost u trenutnom zaboravu problema i isto tako trenutnoj obnovi utopijskog sna. Bespomoćnost je pravi opis zavisnosti (deteta od majke; odraslog od objekta zavisnosti). Oscilovanje između gađenja i žudnje vodi nas u sadomazohističku začaranost i u hrišćanski koncept krivice, koji sam uvek smatrao najneefikasnijim motivom promene koji je civilizacija do sada ustrojila.

     Kći me je preklinjala da ostavim cigarete. Zaspivao sam i budio se s cigaretom u ustima. Noću, kada bih oko četiri ujutro ostao bez cigareta, skakao bih na bicikl vozeći kroz amsterdamsku noć, obilazeći benzinske pumpe, čekajući tokom vožnje da se neka od njih otvori. Kad sam pričao o tome svom poznaniku, on mi se poverio da je noću nekoliko puta išao i skupljao po trotoaru čikove da bi smotao cigaretu.

     Iskustvo kancera kroz koje sam pre petnaestak godina prošao – i deset godina prolazio kroz regularne kontrole, a one su svaki put podsećale na izlazak pred božji sud – sve to nije bilo dovoljno da bi prestao s uvlačenjem cigaretnog dima u sebe i onda pratio njegove krivudave, čarobne, zagonetne putanje. Rekao sam sebi: da vidim hoću li ću preživeti kancer, pa ću onda definitivno da se pozabavim odlukom da li da prestanem da pušim. Bio sam uveren da ću pre umreti nego biti u stanju da ih ostavim.

     Cigarete. Ostaviti njih, to je kao ostaviti neku osobu za koju si duboko vezan.

     Kada sam se skidao s duvana, imao sam doslovno cold turkey iskustvo. Nervoza, napadi panike, agresivnost, nesnošljivost, osećaj da žudnja nikada neće prestati. Napravio sam listu rizičnih situacija kroz koje moram da prođem, neku vrstu čistilišta za agnostike, što jesam. Moj prijatelj Davor, dobar poznavalac teških zavisnosti, posmatrajući me tih dana, rekao mi je, na moje zaprepašćenje, da je ono kroz šta prolazim proporcionalno mnogo bliže skidanju s heroina nego što sanjam. Na kraju sam sebi rekao, neću zapaliti makar agonija trajala večito, makar doživotno ostao nervozan i nesnošljiv. Prve dve nedelje je bilo katastrofalno. Sledeća četiri meseca pakleno rizično, s psihološkim usponima i padovima. Nakon godinu dana počeo sam da vraćam veru u sebe i u to da zaista neću više pušiti.

Heroinske spekulacije o raju

Zašto sam bio strasni pušač dvadeset osam godina? Pa, zbog dima. Prvom polovinom devedesetih pušio sam četrdeset do šezdeset dnevno. Kad takvu količinu pušiš desetak godina, počnu da ti trnu prsti šake kad se budiš. Neka vrsta anestezije. Telesne i emocionalne. Cigarete, te dve-tri pakle, bile su vrsta anestetika protiv ratova devedesetih, za mene ovde u Amsterdamu. Ritualski "sedativ". Tek godinu dana nakon ostavljanja cigareta, dugo nakon što mi se vratio osećaj ukusa hrane, desilo se nešto čudesno, počeo sam intenzivnije ne da vidim, nego da doživljavam boje, da ih jače percepiram. To mi se jako dopalo. Možete zamisliti kako osobi opsednutoj vizuelnim svetom (stripom, filmom, slikarstvom) ova vrsta neočekivanog poklona može da znači.

Od popušenih 28 godina deset sam pokušavao da se skinem s cigareta... Šta mi je na kraju pomoglo? Kad sam se sebi zakleo da ću nastaviti i dalje da budem fasciniran ritualom putovanja dima oko nas i kroz nas, ali da se nikada neću požaliti kad mi neko duva u facu pošto sam dovoljno dugo ja kontaminirao svet. Da uspostavi balans u kosmosu. To je kod mene nekom magijom proradilo, dalo mi snagu. Kakav je to apstraktan osećaj moći, uspostaviti balans u kosmosu. Ne verujem da bi radilo i kod drugih zavisnika.

Neću nikada napisati bestseler Kako lako i brzo prestati s pušenjem.


(„Vreme“ br. 1121, Beograd, 28. Jun 2012)

Pres: Marketprint

Priredio: Strip vesti

     Grrr doba” kao deo „novog doba”

     I PANČEVO DEO SAVREMENIH TENDENCIJA

     Obilje dešavanja okupilo umetnike sa svih strana sveta * Predstavljeni francuski novi strip i scena Sijetla

     Dva festivala spojena su u jedan

     Treći festival nesvrstanog stripa „Novo doba” održan je od 5. do 10. juna u Beogradu i Pančevu, a manifestacija je pružila ljubiteljima ove umetnosti uvid u širi pregled nezavisne scene, obuhvativši najrazličitije aktivnosti svakog dana.
                      U našem gradu program se odvijao 9. i 10. juna, pod nazivom „Grrr doba”, što je, kako je objasnio Aleksandar Zograf, bio pokušaj da se dva festivala spoje u jedan. Raznolika dešavanja okupila su šarolike grupe ljudi iz različitih sredina, te se uglavnom komuniciralo na engleskom jeziku.

     Šta je više „kul”

     U subotu, 9. juna, nakon izložbe u nekonvencionalnom prostoru (krov zgrade u Ulici braće Jovanović) i predstavljanja strip-antologije „Distorted Mirror” (izdanje „Elektrike”), u kojoj su se našli originalni radovi autora iz različitih krajeva sveta, zatvorena je i rekapitulaciona postavka „Deset godina ’Grrr’” u Galeriji savremene umetnosti.
     Potom je za poštovaoce stripa, ali i grafičkog dizajna, usledila zanimljiva izložba radova Pata Morijaritija u holu Gradske uprave.
     Reč je o američkom strip-crtaču, koji je artist-in-residence „Elektrike” i gost Pančeva u narednih nedelja. 
     Morijariti se devedesetih godina bavio stripom za jednu od najznačajnijih svetskih izdavačkih kuća – „Fantagraphics Books” iz Sijetla, gde je bio i urednik. Bavi se raznolikim delatnostima kada je grafički dizajn u pitanju: izradom plakata i naslovnica za časopise, dizajnerskim rešenjima za kompakt-diskove, plakatima za filmove i dizajnom za video-igrice. Povremeno, kako je i sam istakao, predaje na Institutu za umetnost u Sijetlu. Nikada do sada nije bio u Evropi, te je u izjavi za „Pančevac” zahvalio organizatoru na pozivu i na boravku u našem gradu. U neformalnom razgovoru je predstavio strip-scenu u Sijetlu i govorio o sličnim festivalima, ali je naglasio da je ova manifestacija „mnogo više kul” nego one koje posećuje u Americi.
     – Ono što je zajedničko za radove Pata Morijaritija jeste karikaturalni izraz, koji nalikuje crtanim filmovima iz tridesetih godina, i poseban senzibilitet za društvenu kritiku, s obzirom na to da je izastao u sredini što pripada američkoj alternativi. Veliki deo njegovih ostvarenja ismeva američki tradicionalan način razmišljanja i to su zapravo satire koje se odnose na američki način života – rekao je Aleksandar Zograf.
     Nakon otvaranja ove izložbe usledila je projekcija dvaju kratkih filmova o liku i delu Pata Morijaritija u „Elektrici”, a potom je upriličen i razgovor s američkim umetnikom. Veče je zaokruženo muzikom – na platou Kulturnog centra nastupila je italijanska grupa „Arbe Garbe”, a u Domu omladine su se predstavili brojni alternativni bendovi.

     Slika kao izraz

     Program poslednjeg dana „Novog doba” počeo je medijskom arheologijom u „Elektrici”.
     Reč je o projektu koji se bavi medijskim nasleđem devedesetih godina. Tema je bila „Novi romantizam”, a prikazane su sekvence programa što je nekad emitovan na televiziji. Centralni događaj bio je doček pravoslavne Nove godine na „Palmi” – kolaž svih mogućih likova, kiča i tzv. srpske tradicije.
     Pažnju posetilaca privukla je izložba crteža i stripova francuskog umetnika Lea Kevrea, koja će biti otvorena do 15. juna u Galeriji savremene umetnosti.
     Kevre se predstavio originalnim crtežima i stripovima, kao i ilustracijama koje je uradio za knjigu ovogodišnjeg festivala „Novo doba”.
     Žoana Markade, jedna od organizatora ove manifestacije, istakla je da autor najviše sarađuje sa izdavačem „Poslednji krik” iz Marseja i da veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo imaju američki strip-crtači i horor filmovi. Takođe, za Kevrea su tipični i nezaobilazni nadrealistički detalji. 
     Aleksandar Zograf je primetio da Leo Kevre koristi sliku kao način izražavanja, tako da forma govori više nego što bi se to očekivalo od stripa.
     – U Francuskoj postoji tradicija da se strip posmatra kao vrsta lepe umetnosti. 
     Strip-crtači se najpre izražavaju vizuelno, a potom kroz priču. Kevre pripada autorima te škole mišljenja. Jedan deo te francuske škole novog stripa uspeli smo da predstavimo u našem gradu, što nas uključuje u savremena kretanja – naglasio je Zograf.
     Ovogodišnje druženje s avangardnim umetnicima okončano je grupnom izložbom pod nazivom „Novo doba – zlatno doba” u Domu omladine, gde je i Neven Korda priredio instalaciju i performans, a potom su nastupili Met Karlson, aktivan na portlandskoj andergraund sceni, „Sultani domaćeg nojza” i „Klopka za pionira”.

    J. Svirac

     (Objavljeno u listu Pančevac, Broj 4458, 14.06.2012.)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Phoenix Press

     Pred vama je nova Bonellijeva one-shot priča o zagonetnoj ličnosti koju su stvorili Paola Barbato i Stefano Kasini. Čovek bez imena i pamćenja, jedini znak prepoznavanja je čudna tetovaža na grudima… U originalnom „boneli“ formatu, na 288 stranica, uživajte u zanimljivoj avanturi višestrukih identiteta u potrazi za onim pravim…

     Nedefinisana budućnost. Prazan svet u kojem je preostao samo veliki, džinovski Grad. Izvan njegovih zidova, jedan čovek se upravo budi… Ne seća se ničega i jedini trag koji vodi ka njegovom izgubljenom identitetu je slovo grčkog alfabeta koje mu je istetovirano na grudima. Ko je zapravo bio „Sigma“? Zašto ume da se bori poput iskusnog ratnika? Da li neko zna njegovo pravo ime? U lavirintu sumnji, istina je skrivena tamo gde niko nema mogućnot pristupa…

     Pročitajte prih 30 strana stripa u PDF formatu klikom OVDE!!!

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Art9

     Hrvatski muzej stripa/Croatian Museum of Comics – uskoro!

     Nakon višegodišnjih priprema i rada uskoro će online zaživjeti dvojezični Hrvatski muzej  stripa / Croatian Museum of Comics, koji će, prema dostupnim podacima, biti među prvim nacionalnim web muzejima stripa na svijetu.
                      Uvodni traileri se već mogu vidjeti na slijedećim adresama: www.hrvatskimuzejstripa.com, odnosno www.croatianmuseumofcomics.com.

     Virtualni muzeji u svijetu (a slična je situacija i u Hrvatskoj) u pravilu nastaju razvijanjem web stranica „realnih“ (stvarnih) muzeja, a namjera im je da te iste muzeje na taj način promoviraju.

     U slučaju Hrvatskog muzeja  stripa to nije tako – naime, Hrvatska, nema muzej stripa, čak većina od postojećih muzeja u svojim postavama i u svom fundusu strip u pravilu preskače ili je u njima tek simbolički, fragmentarno prisutan.

     Inicijator Muzeja i njegov ravnatelj Veljko Krulčić je izjavio: „Ideja je da Hrvatski muzej stripa bude ne samo zanimljiv, sveobuhvatan, vrijedan i značajan, nego i prepoznatljiv umjetnički i kulturološki projekt, kako po načinu prezentacije građe, preciznosti informacija, ali i po tehničkoj realizaciji – koja će korisniku omogućiti maksimalno jednostavnu navigaciju kroz njegov sadržaj. Ujedno to će biti mjesto za sustavno i stalno obavješćivanje korisnika o hrvatskom stripu. 
                      Muzej će sadržavati kolekciju od više tisuća strip-umjetnina (digitaliziranih tabli i pasica stripa, skica, crteža); dokumente, odnosno memorabilije koji su sastavni dio povijesti i same strip scene (fotografija autora, naslovne stranice časopisa i listova, albuma i monografija, strip-scenarije, zaglavlja stripova, novinske tekstove...) i razne druge muzejske strip-eksponate.

     Svaki eksponat u Muzeju je popraćen cjelovitom muzeološkom atribucijom.

     Osim toga, namjera je da Hrvatski muzej stripa bude i svojevrsni „ambasador“ u misiji kulturne integracije hrvatskog stripa sa svijetom. Kada na jednom mjestu – Hrvatskom muzeju stripa - objedinimo, odnosno sačuvamo, dokumentiramo i izložimo nacionalnu baštinu devete umjetnosti, baštinu koja je europski i svjetski relevatna i s kojom se možemo (i trebamo) ponositi, te ista bude globalno dostupna na www.hrvatskimuzejstripa.com (paralelno i na www.croatianmuseumofcomics.com), prvi koraci u gore postavljenim ciljevima će biti učinjeni. S očuvanjem baštine stvoriti ćemo i nove izvore informacija, a time i znanja.“
                      Web dizajn Hrvatskog muzeja stripa rad je Gorana Kocijančića.

     Dodajmo još da će se u sklopu Hrvatskog muzeja stripa organizirati pojedinačne, grupne i tematske izložbe stripa.

     Inicijalna sredstva, uz entuzijastički angažman niza zaljubljenika u domaći strip, za izradu virtualnog dvojezičnog Hrvatskog muzeja stripa osigurali su Zaklada Adris i Minstarstvo kulture RH.

Press: SKC

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, pedest osmi, broj bonelijevog stripa Dylan Dog i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Stvari s drugog sveta". • scenario: Giovanni Di Gregorio, crtež: Giampiero Casertano.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Press: Strip vesti

     PROGRAM MANIFESTACIJE
     XIV BALKANSKA SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA

     06.07.2012.
16h Promocija makedonskih izdanja „Modus Vivendi“ Darka Bogdanova i "Sword, Sorcery, Colt & Stetson"  Igora Jovčevskog
17h Promocija albuma „Avanture u gradu svetlosti“ Lazara Odanovića i Dragana Lazarevića
18h Predavanje „Italijanski strip za početnike“ Darka Perovića
19h Promocija edicije Leskovački strip „Best of Bocko“ Miodraga Veličkovića Mivela i „Kiki Rot“ Nikole Mitrovića Kokana
19:30h Otvaranje strip berze u holu Leskovačkog kulturnog centra
20h Otvaranje izložbe mladih strip crtača Balkana u galeriji Leskovačkog kulturnog centra, dodela nagrade za doprinos srpskom stripu i dodela nagrade „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip
21h Predavanje „Zlatno doba devete umetnosti – Jugoslovenski strip između dva rata“ Rudija Aljinovića i Zdravka Zupana

     07.07.2012.
12h Predstavljanje novosadskog izdavača „Rosencrantz“ i beogradskog izdavača „System Comics“
13h Predavanje „Francusko-belgijski strip danas“ Čabe Kopeckog i tribina „Strip autori sa Balkana u francusko-belgijskom stripu“,
14h Promocija prvog albuma serijala „Konstantinovo raskršće“ i dvanaestog broja magazina Strip Pressing
17h Predavanje „Bugarski strip nekad i sad“ Aleksandra Vačkova
18h Promocija petog albuma serijala „Vekovnici“
19h Promocija trećeg broja banjalučkog strip magazina Parabelum i Udruženja strip autora Republike Srpske
20h Otvaranje izložbe „Istorija Slovenačkog stripa“ u Gradskoj galeriji i dodela memorijalnih nagrada „Nikola Mitrović Kokan“ nagrađenim autorima
21h Predavanje „Istorija Slovenačkog stripa“ Iztoka Sitara
22h Projekcija dokumentarnog filma o stripu „Kadar“ Zlatibora Stankovića i premijera animiranog filma „BonZai“ Daniela Atanasova

     08.07.2012.
12h Predstavljanje škola stripa u Podgorici, Kotoru i Tivtu Ozrena Miždala
13h Predavanje „25 godina Vuka za početnike“ Mihajla Kurtovića i Dragana Bosnića
14h Predavanje „Savremeno strip izdavaštvo u Hrvatskoj“ Rudija Aljinovića i Željka Gašića
15h Promocija novog broja strip magazina Kiša i predstavljanje strip festivala u Kragujevcu
18h Svečano zatvaranje manifestacije, dodela zahvalnica učesnicima i dodela nagrade „Mlade velike nade“ za najboljeg mladog učesnika smotre u galeriji Leskovačkog kulturnog centra

     Sve vreme trajanja manifestacije u prostorijama Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ u potkrovlju Leskovačkog kulrunog centra radiće strip radionica. Svi programi, ukoliko nije drugačije navedeno, odigravaće se u potkrovlju Leskovačkog kulturnog centra

---

     GOSTI MANIFESTACIJE

Čaba Kopecki, Grenobl, Francuska
Iztok Sitar, Škofija Loka, Slovenija
Kristijan Joan Pakurariju, Sibiu, Rumunija
Daniel Atanasov, Jambol, Bugarska
Boris Klisurski, Aleksandar Vačkov, Petar Stanimirov, Rumen Čaušev,  Jevgenij Jordanov, Sofija, Bugarska
Ozren Miždalo, Tihimir Čelanović, Kotor, Crna Gora
Mirko Zulić, Milutin Pavićević, Podgorica, Crna Gora
Rudi Aljinović, Zagreb, Hrvatska
Željko  Gašić, Saša Paprić, Zdravko Brlošić, Osijek, Hrvatska
Milorad Vicanović Maza, Laktaši, Bosna i Hercegovina
Predag Ikonić, Pale, Bosna i Hercegovina
Dejan Šijuk, Zoran Pejić,  Banja Luka, Bosna i Hercegovina
Aljoša Tomić, Doboj, Bosna i Hercegovina
Filip Andronik, Senad Mavrić, Haris Varajić, Sarajevo
Mihajlo Dimitrievski, Bitolj, Makedonija
Aleksandar Sotirovski, Igor Jovčevski, Nikola Temkov, Filip Trajkovski, Skoplje, Makedonija
Darko Bogdanov, Vinica, Makedonija
Jordan Kocevski, Andrej Manev, Ohrid, Makedonija
Zlatko Krstevski, Prilep, Makedonija
Dimitrije Mihajlovski, Veles, Makedonija
Darko Perović, Zdravko Zupan, Vladimir Vesović, Dražen Kovačević, Jovan Ukropina, Mihajlo Kurtović, Dragan Bosnić, Milan Jovanović, Igor Marković, Aleksa Gajić, Ivan Šainović, Borivoje Grbić, Predrag Ivanović, Bojan Debenak, Bojan Radovanović, Radomir Izgarević, Dragan Lazarević, Lazar Odanović, Milan Mišić, Kristina Antić, Aleksandra Đorđević, Nemanja Ćalić, Milica Mastelica, Bojana Spasić, Aleksandar Obradović, Beograd
Dejan Nenadov, Svetozar Obradović, Predrag Đurić, Novi Sad
Zlatibor Stanković, Surdulica
Marjan Milanov, Dimitrovgrad
Dalibor Đorđević, Babušnica
Zoran Tucić, Loznica
Vujadin Radovanović, Mladenovac
Bojan Vukić, Zaječar
Mijat Mijatović, Gornji Milanovac
Vladimir Aleksić, Šabac
Živorad Radivojević, Inđija
Predrag Ivanović Peka, Srpski Miletić
Milan Mihajlovski, Valjevo
Mirko Čolak, Stevan Subić, Vladimir Popov, Zrenjanin
Vladimir Krstić Laci, Miodrag Krstić, Dejan Stojiljković, Dušan Cvetković, Toni Radev, Niš
Milan Jovanović, Nebojša Vesović, Kragujevac
Leonid Pilipović, Subotica
Ivica Sretenović, Trstenik
Mihajlo Petrović, Goran Radimirović, Milan Radimirović, Kruševac

Press: Strip vesti

     Aktinosti Udruženja strip autora Crne Gore

     Kroz ovu fotogaleriju možete sagledati kako je protekao otvoreni čas Škole stripa Tivat sa Lazom Sredanovićem. No, aktivnosti su brojne, tako, ovo javljanje koristim i za obavještenje o radionici stripa u Kotoru u sklopu pratećeg programa Festivala pozorišta za djecu. Radionica traje od 18.00 do 19.30 časova, a festival koji je otvoren 1. Jula traje deset dana.