Press: Strip.art.nica Buch

Press: Grrr!Program

Press: Strip.art.nica Buch

     Razstava

     Kostja Gatnik: "Superjunaki, ljubezen, pregovori in absurd"
     Vetrinjski dvorec, Vetrinjska 30, Maribor
     Otvoritev: 2. decembra 2011 ob 19. uri

     Strip.art.nica Buch in Znanstveno raziskovalno združenje za umetnost, kulturno-izobraževalne programe in tehnologijo EPeKa Vas vabita v petek, 2. decembra 2011, ob 19. uri na otvoritev razstave originalnih stripovskih tabel akademskega slikarja in Prešernovega nagrajenca Kostje Gatnika. Stripi so izhajali v letih 1969-1973, zbrani pa so bili leta 1977 v kultni knjigi Magna Purga - danes in nikoli več.
          Ogledati si bo moč nekatera izmed del, ki so v sedemdesetih s svojo provokativnostjo in slogovno svežino razbila idejni krč slovenske stripovske scene ter odprla vrata alternaltivni, underground produkciji. Kostja Gatnik je v slovenski prostor vpeljal stripe, ki so prinašali žanrske novosti in le-te v isti potezi spretno parodirali. Subvertiral je temeljne klišeje komercialnega stripa in ustvaril povsem avtorska dela, ki s svojim pronicljivim humorjem slikajo kritično in vedno aktualno podobo družbe, pa naj bo ta iz sedemdesetih let prejšnjega ali iz začetka 21. stoletja.

     Razstava bo na ogled do 7. januarja 2012.
Na razstavi boste lahko kupili strip Magna Purga, monografijo Kaj sem videl 1968/2008 in slikanici Avtozaver ter Pekarno Mišmaš.

     Odprto med delavniki od 10. do 18. uri, ob sobotah in nedeljah od 10. do 14. ure.
     Zaprto 25. in 26. decembra 2011 ter 1. in 2. januarja 2012.
     Vstop prost.

     Razstavo je nastala v koprodukciji z zavodom Maribor 2012 - Evropska prestolnica kulture.
     Podprli pa so jo: Ministrstvo za kulturo RS, Urad za mladino RS, Študentska organizacija Slovenije, EU program Vseživljensko učenje - Grundtvig in Mestna občina Maribor.
     Info: www.stripi.si / info@stripi.si in
     www.epeka.si /epeka@epeka.si

Press

     Konačno izlazi i 3&4 epizoda Kapetana Nitrata. Prvog stripa u istoriji Srbije koga je u potpunosti finansirala država

     Promocija je 30.11 u 17:30h u Jugoslovenskoj kinoteci, Kosovska 11. Strip izlazi kao jedan od projekta povodom 100 godina od prvog srpskog igranog filma-Karađorđe. Scenarista je Borislav Stanojević, a crtač Aleksandar Sotirovski. Na promociji će govoriti Dinko Tucaković, urednik izdanja; Radoslav Zelenović, direktor Kinoteke; I najverovatnije naši poznati i priznati filmski radnici Vlada Petrić (profesor na harvardu) i Branko Vučićević (scenarista, prevodilac i jedan od idejnih tvoraca Crnog filma)

     A evo i malog privjua.
     Na žalost ove godine nismo uspeli da odštampamo reprinte 1. i 2. Kapetana Nitrata, a dok se to ne desi uz dozvolu autora na sledećem linku možete da skinete skenirane prve dve epizode:
     www.megaupload.com/?d=CJT7GSMB

     Strip je zaista pravo osveženje na našoj strip sceni, počev od scenarija, preko crteža i kolora koji na našim prostorima do sada nije viđen. Osnovne informacije o stripu možete naći i ovde:
     sr.wikipedia.org/sr/Kapetan_Nitrat

     Under International Federation of Film Archives and Yugoslav Film Archives manifestation “100 Years of The First Serbian/Balkan Movie”, sponsored by Serbian Ministry of Culture, as a special event, a globally unique graphic novel on film archivistics will be promoted. Authored by Macedonian artist, Alexander Sotirovsky (illustration) and Serbiam film archives researcher Borislav Stanojevic (screenplay), the graphic novel will be presented by Dinko Tucakovic, film director, and Radoslav Zelenovic, general director of Yugoslav Film Archives. It is expected that contributions/presentations to this promotion will be given by such celebrities like dr Vlada Petric, professor of Harvard University, and Branko Vucicevic, (black wave screenwriter, “Early Works”, “The Medusa Raft”).

Press

Press: Veseli četvrtak

Novi, sedamnaesti, broj bonelijevog stripa Martin Mistere je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Zavera mesec". • scenario: Alfredo Castelli & Stefano Vietti, crtež: Endico Bagnoli & Maurizio Gradin.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Corto Maltese

     U Zadru, Dalmacija, Hrvatska se ponovno okupilo DRUŠTVO PRIJATELJA STRIPA -ZADAR "CORTO MALTESE" na proslavi 16. godišnjice osnutka. (proslava je bila - 23.11.2011.)
     Društvo je u svojoj praksi imalo STRIP RADIONICE I TEČAJEVE STRIPA koje su vodili dipl.ing arh. Boris Mustać i  strip crtač i graf. dizajner Julije Jelaska.
     Društvo je imalo i nekoliko izložbi u prostorijama ASTRO-ANTROPOLOŠKOG DRUŠTVA -ZADAR, IZLOŽBENOJ GALERIJI "SV:PETAR I ANDRIJA STARI", te na otoku(ostrvo) PAŠMAN u TURISTIČKOJ ZAJEDNICI. Izdavalo je i strip fanzin QUADAR (1996./1997.). Stripovi zadarskih autora izlazili su u lokalnim novinama NARODNI LIST i ZADARSKI LIST.
          Namjere novookupljene ekipe su nove strip radionice i tečajevi planirani u prostorijama novouređenog FOTO KINO I VIDEO KLUBA -ZADAR, uz tečajeve stripa i animacije, predviđeni tečajevi PHOTOSHOPA već se izvršavaju a predavač je MARKO RAPAN, dok bi tečajeve STRIPA i DIGITALNE ANIMACIJE vodio JULIJE JELASKA.Cilj okupljanja nije samo privlačiti mlade da savladaju nove zanimacije, i nauče nove vještine već i da osjete gušt i radost stvaranja stripova i digitalnih ilustracija - kroz klasični i digitalni strip i  animaciju. Ukupan izbor radova bio bi izložen u GALERIJI "DOM NA ŽALU" u Preku, na otoku Ugljanu, preko puta Zadra - koja ima izvrsne preduvjete za kino projekcije i izložbene aktivnosti.

---

     Julije Jelaska se trudi da radi redovno i nline magazain CORTO Maltese u PDF formatu... Ovde su linkovi da možete preuzeti/downloadovati sve brojeve, a ima ih četiri za sada.
     rapidshare.com/files/3654555997/Corto_DTP.pdf
     rapidshare.com/files/402571246/CORTO_2_DTP.pdf
     rapidshare.com/files/4005399703/CortoMaltese_3_DTP.pdf
     rapidshare.com/files/977988417/CORTO_4.pdf

Piše: Zoran Đukanović

1985 Vinkovci - Đorđe Lobačev i Zoran Đukanović

     Esej – O stripovima Đorđa Lobačeva

     ČOVEK KOJI JE PREŽIVEO SMRTNOST STRIPA - 1

     “Samosvest bez oholosti i razumevanje bez taštine”
Žika Bogdanović o Lobačevu

     Onirizam, sanjanje na javi, zajedničko sanjanje i korišćenje snoviđenja danas su neodvojivi od stripskih pripovedačkih idioma i u Evropi i u Americi. Đorđe Lobačev je svojim onirizmom zaista njihova preteča. I tu se sreću ljubav za klasiku i ljubav za novo, pokazujući koliko su razlike varljive.

     Odgovor na pitanje ko su vodeća četvorka Beogradskog kruga autora stripova iz vremena pre drugog svetskog rata nije sporan. Redosled nabrajanja njihovih imena, međutim, govori o našim vrednosnim i emotivnim prioritetima. I nakon svih dilema, moj redosled izgleda ovako: Sergej Solovjev, Konstantin Kuznjecov (koji opasno i sve više ugrožava prvopomenutog), Đorđe Lobačev, pa onda Nikola Navojev. Za istoričara stripa Zdravka Zupana redosled je nešto drugačiji, barem u eseju Zlatno doba srpskog stripa ili Strip u Srbiji 1935-1941: Lobačev, Solovjev, Kuznjecov i Navojev. Četvorici majstora uvek dodajem Ivana Šenšina kao petog, i to se peto mesto poklapa s Zupanovim. Dug prema Šenšinu sa strašću ispunjavam pošto njegovog Zvonara Bogorodične crkve smatram nezaobilaznim, potpuno impresivnim delom. Pri svemu rečenom, svestan sam da, i pored kritičarskog aparata, obrazovanja i razuma, najličniji ukus, dakle intimni odnos prema stvarima (delima), ipak odlučuje. Lobačeva (osobu) sam jedinog imao priliku da upoznam i da se u nekoliko navrata družimo. Večita ozarenost i beskrajno simpatična harizma Đorđa Lobačeva uvek su me mamili da pomerim nijanse u pomenutom redosledu. Odupirem se tome iz svetog hijerarhijskog principa kritičara - delo je važno; autor je samo senka koja se ponekad druži sa senkama čitaoca i kritičara, ali druženje ne sme da zaseni čitanje. Ili duboko grešim? Ne grešim, to su dve paralelne realnosti i takve moraju da ostanu.

     Podela koju je uveo Žika Bogdanović gotovo je opšteprihvaćena. On je razdelio opus Lobačeva u tri grupe: obrade književnih dela, nacionalno-folklorne stripove (iz riznice epskih pesama i narodnih priča – prva nezaobilazna referenca: Od zlata jabuka, čijem jabučjem zlatu ću se vratiti još) i pustolovno-oniričke. Klasifikaciju je prihvatio i sam Lobačev; eksplicitno je pominje u svojoj knjizi sećanja Kad se Volga ulivala u Savu (Prosveta, Beograd, 1997). Pošto nisam istoričar, oslobođen sam zahteva potpuno iscrpnih lista Lobačevljevih stripova i zadržaću se samo na nekima od njih. Grupi obrada književnih dela pripadaju Hajduk Stanko, Carev Glasnik, Dubrovski, Baron Minhauzen, Čarobnjak iz Oza… Drugu, najbrojniju grupu stripova po motivima narodnih priča  i epskih pesama čine Ženidba cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Biberče… Avanturističko-onirički stripovi, pak, okupljaju Plavu pustolovku, Beli duh, Pincezu Ru, Gospodara smrti…

Onirizam Princeze Ru

          Izgleda da je svako iz Beogradskog kruga nesvesno tražio vlastitu meru “egzotike”, odnosno avanture (o sinonimnosti ovih dveju kategorija treba razmisliti), a važno je imati u vidu da je prodor u tom istorijskom trenutku tek rođenog američkog avanturističkog stripa bio ravan nečem zaista potpuno egzotičnom, bez obzira što dolazi sa Zapada. Već i samo imaginiranje “neuhvatljivog”, a tako prisutnog pokreta u stripu bilo je nalik novoj vrsti sanjanja. Neko je egzotiku tražio u avanturizmu, neko u istoriji, neko u književnim predlošcima, neko pak u folkloru, a Lobačev je morao makar isprva da se oproba u svim ovim žanrovima. Detektiv X9 naravno da je bio ljubav na prvi pogled. Američki avanturistički stripski idiom realističke stilizacije, kakav je prepoznat u Detektivu X9 i onima koji su došli za njim, postao je dominanta Beogradskog kruga. Međutim, najbolji učenici uvek odlaze, idu dalje od onoga što im je bilo ponuđeno kao model, razvijajući ga u nepoznatom pravcu. Takva je bila i evolucija Lobačevljevog opusa.

     Čini se ipak neophodnim relativizovati Bogdanovićevu podelu. Nije reč o fazama, pošto se hronološki ne mogu do kraja odvojiti. Avanturističko-onirički Lobačevljevi stripovi isuviše se uzajamno razlikuju da bi mogli biti udobno smešteni u jednoznačnu kategoriju, reč je pre o različitom naglasku avanturističkog ili oniričkog. Podela je tematskog karaktera, pa ništa ne govori o tome kojim su stilom stripovi rađeni, koji od njih su bliži jedni drugima, a koje ponajviše udaljavaju njihovi vizuelni svetovi. Sam Bogdanović ukazuje na očigledne stilske sličnosti između prvih verzija Biberčeta i Barona Minhauzena koji tematski pripadaju odvojenim kategorijama, Biberče folklornoj, a Minhauzen pustolovno-oniričkoj.

Hajduk Veljko

          Kada je reč o onirizmu, njega ćemo ponajviše naći u Princezu Ru. Zajedljiva opaska koja dopire iz tabora tadašnje konkurencije na račun “nezaboravne besmislice” u stripu objavljenom u strip reviji Mika Miš, kad jedan od likova skine vlastitu glavu i gađa glavnog junaka Princeze Ru, svakako da se ne može poništiti nikakvim “tibetanskim verovanjem”, kako je to ljupko pokušao Lobačev u intervjuu datom Žiki Bogdanoviću. Apsurd ostaje apsurd, i nikakva istočnjačka mudrost, pa ni “uvažavanje kulturnog relativizma i multikulturalnosti" ne mogu ga umanjiti. Ova “nezaboravna besmislica”, međutim, ne ubija oniričku dimenziju Princeze Ru nego je, naprotiv, njen deo. Onaj ko u Princezi Ru traži strogu racionalističku doslednost, rizikuje upravo da promaši ono što danas može biti prepoznato kao revolucionarno unošenje onirizma u medij.

Ne bih se složio ni sa stanovištem da Mefisto se zabavlja, druga epizoda Princeze Ru, likom Mefista narušava oniričku dimenziju celine. Kako bi isti argument sudio tek o Gaimanovom koktelu mitologija u Sendmenu? Verujem, u oba slučaja, da je upravo obrnuto. Oniričnost Princeze Ru ne gradi se pre svega na nivou fabule. Dijalozi češće nisu nego jesu ono što je proizvodi. Oniričnost svakako ne zavisi primarno od oslonjenosti na “staroegipatsku mitologiju”. Ova mitologija nije osnov uverljivosti nego tek povod, usputno sredstvo da nas povede u nešto mnogo važnije: ukidanje izvesnosti, nestanak jasne granice sna i jave. Vizuelna naracija tu obavlja presudnu ulogu, galerija bića koja nemaju stabilni ontološki status nego se groteskno transformišu iz oblika u oblik (ne retko na šeretsko-humorni način, što, zanimljivo, ne ubija onirizam), čudovište koje svojom ogromnom čeljusti zahvata stenje i pretvara se u top, a zrak upaljača propušten kroz oko guštera postaje laser, sličan onom u romanu Hiperboloid inžinjera Garina Alekseja Tolstoja po kome je Lobačev već bio nacrtao svoj strip Zrak smrti.

Baron Mihnauzen

     Naravno da u Princezi Ru ima sjajnih oniričkih momenata, kao i onih drugih koji relativišu ili su u suprotnosti s oniričkim učinkom. Kao krunu onirizma vidim recimo trenutak kada se lik Ahmesa prikazuje Ru kao znamenje u odrazu u ogledalu, zatim na leđima pauka i onda nestaje da bi sve ponovo izgledalo kao java – do sledećeg preokreta. Takođe, jedna od zamerki su lažni krajevi - buđenje Čarlija u svetu bez Ru, kao i poslednja tabla sa sugestijom da je sve bilo samo snimanje filma – koji, tvrdi se, umanjuju klimaks. Ni u ovo ne verujem, nije bilo neophodno čekati na postmodernu epohu da bismo shvatili dodatni onirički potencijal ovakvog postupka, dovoljno je pogledati kultni filmski klasik Gluvo doba noći (Dead of Night) iz 1945, od čijeg ponovnog gledanja zebem i danas. Dakle, i takvi momenti u Princezi Ru ono su što čini istorijski relevantnim ostvareni pomak.

U slučaju Gospodara smrti, između onirizma i (antiratnog) moralizma, na tekstualnom planu pobeđuje ipak moralizam. Onirizam opstaje na nivou atmosfere, između redova. Princeza Ru, opet, u svom neoniričkom sloju, je poprilično retoričan strip, insistira na prepričavanju onoga što se događa umesto da se ograniči na njegovo prikazivanje. Umesto pružanja uvida u samu situaciju, što bi omogućilo direktno saživljavanje, pripovedanje se pretvara u pomalo izveštačeno afektiranje avanture. Među boljim i neodoljivo simpatičnim primerima koji upravo na ovakav način “unapređuju” oniričke peripetije su rečenice tipa “Živeo ujače! Sa svojom torbom ti bi mogao da zarađuješ ogromne pare u cirkusima”, “Daj mi upaljač i oko… služio sam u mitraljeskom odredu… dosta dobro ciljam” ili “Hm, naš položaj nije baš zavidan... ”. Među karakterima, pored galerije fantastičnih bića, svakako je Ru ona koja nosi onirički naboj. Glavni muški lik (vlasnik maločas pomenutih rečenica) je, međutim, problematičniji. Reč je o Čarliju Grafu, “sportmenu i besposličaru” koji je, eto nekako, “izigrao desethiljadugodišnjeg Ahmesa”. Mimo činjenice da je zaljubljen, Čarli je u psihološkom pogledu i po socijalnim vrednostima pravi pojednostavljivač smisla “svega postojećeg” (populista) i svojim komentarima najčešće banalizuje ono što doživljava.

(nastaviće se)

(„Vreme“, Beograd, 9. decembar 2010)

Press: Omnibus

     Hladna kao led

     autor: Nina Bunjevac
     predgovor: Zoran Đukanović

     Format: 210x297mm (A4)
     Povez: Tvrdi (šiveno)
     Broj strana: 104 (CB+kolor)
     Godina izdanja: 2011
     ISBN: 978-86-87071-06-3
     Cena: 1.598,40 din

     Iz predgovora
     U ovoj poetici bezizlaznosti, karakteri jesu pohabani i vulgarni. Njenim stripovima smo uvek zatečeni. Otvorenom seksualnošću, neposrednošću jezika, sistematskim izborom najgorih rešenja od strane većine njenih karaktera. Reč je o gašenju žeđi na pogrešan način. Oni su gubitnici, majstori miskomunikacije do perverznosti. Nina Bunjevac prati ovo osećanje do dubine pada, do totalne ogoljenosti života, pri tome kreirajući veličanstvene karaktere, neodoljive u toj svojoj pogrešnosti. U tome jeste i njena hrabrost i njen talent da stvori duboko nepornografski pristup životu. Njeni likovi jesu zanemarene i nekompletne ličnosti, ali su dirljive, kao i svi mi, dok svojim ameboidnim pseudopodijama pokušavamo da od ovoga što se zove život proizvedemo smisao. U ovim stripovima nema građanskog moralizma, ali ima makar ironičnog prihvatanja, jedne vrste etike saosećanja kroz minuciozno praćenje pada, kroz sve igre samoobmanjivanja, poricanja realnosti, sentimentalnih zavaravanja i, jednostavno, očajanja.
     (Zoran Đukanović)

     Drugi o knjizi
     Najveća, vitalno osvežavajuća, promena u savremenom stripu je nezaustavljivi uspon žena kao autora, kao čitaoca i kao karaktera. U svojoj impresivnoj debitantskoj kolekciji stripova, Nina Bunjevac zadivljuje kao osobeni, moderni glas, vešt u superdetaljnom crtanju i delikatno uznemirujući, dok probija u najmračnije dubine želje i očaja.
     (Pol Gravet, pisac, selektor izložbi, istoričar međunarodnog stripa)

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: Vladimir Popov

Piše: Stripburger

     Stripburger na 27. Slovenskem knjiznem sejmu.

     Stripburger te vabi na svojo stojnico (Bazar malih zaloznikov B8) in Forum za obiskovalce, kjer bo predstavil svojo zaloznisko in drugo dejavnost.

     FORUM

     Sreda, 23. nov. ob 15:45
     O stripovskih izdajah revije Stripburger vezanih na literature bosta govorila Bojan Albahari in Katerina Mirovic, clana urednistva. Do kosti bosta obrala najnovejso izdajo PODMAZZANE ZGODBE - stripi po literarnih predlogah Mihe Mazzinija.

     Petek, 25. nov. ob 11ih
     O vseobseznosti stripa (kot literatura, prirocnik, natecaj, razstava) bosta govorili kaja Avbersek in Katerina Mirovic. Kaja Avbersek bo med drugim predstavila POJOCI GRAD-prirocnik za gradnjo izvirnih instrumentov, ki ga je soustvarila skupaj s Petrom Kusom in Boštjanom Gorencom Pizamo, Katerina Mirovic pa bo predstavila
letni mladinski natecaj ZIVEL STRIP. Seznanili vas bosta tudi s stripovskimi izdajami namenjenimi otrokom in
mladini, najnovejso med njimi Hribci kremeniti Marjana Mancka.

     PODPISOVANJE
     Na Stripburgerjevi stojnici se boste lahko srecali tudi z nekaterimi stripovskimi ustvarjalci.
V soboto ob 11. uri se bo KAJA AVBERSEK podpisovala v vase izvode Pojocega gradu, v nedeljo ob 11. uri pa ANDREJ STULAR v knjizico Ziva sem!, ki je izsla letos ob natecaju Zivel strip!

     Vstop na sejem je brezplacen!

Piše: Strip.art.nica Buch

     Sejem knjige
     Od srede 23. do nedelje 27.11.2011 razstavljamo v drugem preddverju Cankarjevega doma. Za določene stripe vam bomo ponudili popuste, določene pa bomo raje skrili pod pult. Vabljeni ste tudi na dva dogodka na Furumu za obiskovalce, pogovor z Miki Mustrom v četrtek, 24.11. ob 18:45 in pogovor z Zoranom Smiljanićem v soboto, 26.11. ob 19:00. Oba vam bosta tudi z veseljem podpisala knjige kupljene pri nas.
     Se vidimo!

Priredio: Stripburger

     ŽIVEL STRIP

     MLADINSKI NATEČAJ ZA STRIP IN ANIMACIJO

     Združenje Vivacomix in Stripburger iz Ljubljane v okviru dogodka VIVA I FUMETTI – ŽIVEL STRIP razpisujeta nagradni tekmovalni natečaj za strip in animacijo.
     Natečaj podpirajo dežela Ministrstvo za kulturo RS, revije Ciciban, Cicido, Pil in Plus, Festival Animateka iz Ljubljane, Furlanija - Julijska krajina, Občina Udine in Visionario – center za vizualne umetnosti.  
Na natečaj se lahko prijavijo šolarji in dijaki iz dežele Furlanije-Julijske krajine in iz Slovenije.

     Natečaj je razdeljen v dve kategoriji: a) strip, b) animacija.

     PRAVILNIK
1) Tema razpisa:
     a - Šnofi se odpravi v svet
     b - Kaj bo postala Pupa?
     Glavna junaka zgodb naj bosta Šnofi, ki ga je zrisal Matej de Cecco in/ali Pupa avtorice Leile Marzocchi.
     c - prosta tema
2) Prijavljena dela so lahko
     a - stripovske zgodbe, narisane v poljubni tehniki (vključno z računalnikom), formata A3, poljubnega števila strani.
     b - animacije, izvedene v klasični ali računalniški tehniki.
3) Šolarji se lahko na razpis prijavijo samostojno ali v skupini.
4) DOSTAVA: Dela morajo biti oddana po pošti skupaj z izpolnjeno prijavnico (za slovenske šolarje) na naslov: Stripburger, Forum Ljubljana, Metelkova 6, SI-1000 Ljubljana, Slovenija
5) URNIK: Dela morajo prispeti do naslovnika do četrtka, 29. marca 2012.
6) Žirija v sestavi: Katerina Mirović (Stripburger), Igor Prassel (Animateka), prof. Paola Bristot (predsednica Vivacomixa), Giovanna Durì (ilustratorka), ter vsi avtorji: Leila Marzocchi, Matej de Cecco in Boštjan Gorenc Pižama, se bo sestala 7. aprila in izbrala nagrajence.
7) NAGRADE:
     - STRIP: Podeljenih bo 5 nagrad za zmagovalce v kategoriji stripov, in sicer 5 darilnih bonov v vrednosti 100 evrov.
     - ANIMACIJA: Avtorji nagrajenih animacij se bodo decembra 2012 udeležili mednarodnega festivala animiranega filma Animateka v Ljubljani.
     Udeleženci natečaja se z izpolnjeno prijavnico strinjajo, da se lahko njihova dela uporabijo v promocijske namene. S prijavo na natečaj animiranega filma udeleženci dovoljujejo objavo svojega dela na promocijskem DVD-ju.

      Vsak udeleženec bo za sodelovanje prejel nagrado. Nagrade bodo podeljene ob odprtju razstav del avtorjev in stripov udeležencev. O datumu in lokaciji vas bomo obvestili naknadno.
     Ob odprtju si boste lahko ogledali tudi Animatekin program animiranih filmov Slon.

     Za informacije, se zainteresirani obrnite na:
     Stripburger / Forum Ljubljana
     core@mail.ljudmila.org, 01 2319662, 031 401556
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/

     MATEJ DE CECCO (1979, Kranj) je začel risati v osnovni šoli, da bi se prikupil sošolkam in močnejšim sošolcem. Po neuspešnem vpisu na akademijo za likovno umetnost, spodletelem študiju japonščine in predčasnim koncem služenja vojske je pristal na prevajanju in tolmačenju. Kot prevajalec in urednik je sodeloval pri reviji Stripburger. V letih 2006–2008 je risal pasice za revijo Plus; v Glavnem odmoru je zaživel pankovski najstnik Črt. Od leta 2008 z Boštjanom Gorencem - Pižamo ustvarja strip za mesečnik Pil, v katerem nastopa Šnofi. Študira vizualne umetnosti na Inštitutu A.V.A. (Akademija za vizualne umetnosti). Ilustrira prenovljeno zbirko Dese Muck Blazno resno, ob njegovih ilustracijah pa lahko vsrkavate znanje tudi iz učbenikov. Kadar ne tiči za računalnikom, se zabava s prijatelji, brenka na kitaro in skejta.

     BOŠTJAN GORENC - PIŽAMA (1977, Kranj) je prevajalec, stand up komik, urednik, pisec, promotor bralne kulture, igralec, pripovedovalec in improvizator. Mlade bralce spravlja v smeh s prevodom zbirk Gospod Gnilc, Kapitan Gatnik in Strašne zverinske zadeve. Z Matejem de Ceccom ustvarja Pilov strip, skupaj pa sta objavila še parodični strip Kavboj Pipec in Rdeča pesa in najemnina (Slovenski klasiki v stripu, Stripburger/Forum Ljubljana, Mladina, 2009). Mojster besed piše kratke zgodbe za reviji Joker in Zapik, za predstavo Črna kuhna je predelal besedila ljudskih pravljic v rapersko obliko, kot scenarist je sodeloval pri knjigi Pojoči grad (Stripburger/Forum Ljubljana, 2010), kot stand up komik zabava na festivalih Panč in Lent, poleg tega nastopa še na festivalu Pravljice danes ter na Valu 202 vodi oddajo Naval smeha. Morda ga boste v kakšnem komadu zaslišali tudi kot raperja.

     ŠNOFI je prikupen, zabaven in bister psiček, ki obožuje kosti in psičko Kodrlajsasto Pepco. Radovednost in detektivska žilica ga marsikdaj pripeljeta v nevarnost, vendar se z bistroumnostjo in pomočjo prijateljev vedno reši. Z veseljem kaj ušpiči, a je dobrega srca in njegove domislice so zgolj hudomušne. Slovi po tem, da rad telovadi z mačkami, kakor imenuje obsedeno (in prepovedano) skakanje pod drevesom, v katerem tiči gosposka mačka, ki je na ravno prav visoki veji, da je kosmatinec ne doseže. Zavoha pa vsako sled in zmeraj najde ključ, ki razreši skrivnosti.
     LEILA MARZOCCHI je zaključila študij umetnosti in filozofije. Izobraževala se je tudi na tečajih stripa na šoli Zio Feininger v Bologni (1984/85). Na njeno ustvarjanje so vplivali  Edward Gorey in Dino Buzzati pa tudi Karel Thole, Bruno Munari, italijansko in flamsko slikarstvo (XV-XVI stol.), Segar, Walt Kelly, Tomi Ungerer, Sto in Gilbert Hernandez. Vizualno in pripovedno je zelo blizu avtorski skupini Valvoline (Igort, Mattotti, Jori, Carpinteri, Crumb).
     Konec 80-ih njena dela objavi več časopisov (Reporter, Il Manifesto, L’Unità) in revij (Zoom, Accaparlante, Consumatori, Dolcevita). V 90-ih z drugimi avtorji ustanovi revijo Fuego!, kjer objavi serijo Pasion, ki se leta 93 preseli v Comic Art. Leto kasneje začne sodelovati z revijo Morning japonskega založnika Kodanshe, ki ji kasneje ponudi nagradno bivanje v Tokiu. Japonska izkušnja je v njej vzbudila predvsem raziskovanje vsakdanjosti, kompleksnosti in odtenkov realnosti, ki jo v mnogih njenih pripovedih ponesejo proti domišljiji. Nariše serijo Bagolino Monogatari (delno objavljena pri Centru Fumetto Andrea Pazienza, 1999) in Eunice (delno objavljeno v Mondo Naif, 2000).
     Za italijansko založbo Coconino Press je med drugim ustvarila album L’Enigma (2002), seriji Niger z začetkom v letu 2006 in La Ballata di Hambone po besedilih italijanskega stripavtorja Igorta  (2009/2010). Ta je izšla tudi pri francoski založbi Futuropolis. Poleg stripa ustvarja risbe in objekte za otroke, ilustracije za knjižno grafiko, story-boarde za kratke filme in scenografijo za gledališke predstave. Ustvarja v tehniki praskanke (scratchboarda). V letu 2007 za svoje delo prejme italijansko nagrado Lo Straniero. Njena zadnja knjiga, Il diario del verme del pino (Dnevnik borovega črva), je leta 2011 izšla pri Coconino Press.

     IMENOVALI SO JO PUPA. LE KAJ BO POSTALA?
     Pupa se rodi iz okroglega jajca na dnu jezera. Podobna je paglavcu, ima okroglo glavo in debeluškast rep. Ko doseže gladino jezera,  se ji najprej odprejo oči. Potem veter dvigne njene dolge lase in z njim poleti v zrak, dokler ne pristane v hiši na drevesu, na samem vrhu velike Lipe. Tam jo odkrijejo ptički, ki jo vzamejo pod svoje okrilje, jo branijo pred pajki, ki bi jo radi pojedli, in jo položijo na spanje v orehovo lupino.
     Pupa se po dolgem spancu zbudi in nenadoma se ji odprejo usta, ki jih prej ni imela: lačna je! Ptiči odkrijejo, da se prehranjuje samo s cvetlicami. Pupi se čez čas, po mnogih pojedenih cvetovih, razvijeta dva velika lepa uhlja in dve roki z dlanmi na koncu.
     Pupa sanja sen, ki ji je všeč. V njem se vidi kot »metulj, velik kot jelka«. Od takrat naprej razmišlja samo še o tem, da bi letela. Izmakne se ptičem, ki jo čuvajo, in se vrže v veter ter jadra s pomočjo las, ki ji služijo kot jadralni zmaj.
     Toda Pupa mora še zrasti: le kaj bo postala?

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Komikaze

     KOMIKAZE BOOK#10 IS OUT!
BUY IT VIA PAYPAL, SEND YOUR ORDER BY komikaze5001@gmail.com, GO TO THE ZAGREB COMIC FESTIVAL  (4.-6.11.2011. IN "Zagrebačko Kazalište Mladih":  http://www.crs-festival.com/ - ON "ASTEROID B612" DISTRIBUTION PLACE) OR CHECK THE SHOPS: "PROSTOR" (Mesnička 5, Zg), "SUPERKNJIŽARA" (Roosveltov trg 4, Zg), "ŠTO ČITAŠ?"(Gundulićeva 11, Zg, "ASTEROID B612" (Gajeva 17, Zg) and "AZIL" (Novi trg 2, Ljubljana) :D

INFO:
JURAJ VRANIĆ(CROATIA), 2002. (COVER)
AGNEIZSKA PIKSA(POLAND) www.agapixa.blogspot.com
ANDREJS LAVRINOVCS (LATVIA), 1987.
ANNA EHRLEMARK(SWEDEN), 1981. ehrlemarken.se
ATILLA  STARK(HUNGARY)  wwwkulocity.com
BERLIAC(ARGENTINA), 1982. berliac.com
CHIU KWONG MAN(CHINA/UK)  www.myeyeisonfire.net
DAV GUEDIN(FRANCE) dnotamy.free.fr
DUNJA JANKOVIĆ(CROATIA), 1980./www.tripica.org
ENA JUROV(CROATIA), 1988.www.enajurov.com
GAZ(CROATIA), 1981. www.komikaze.hr/author/hrvoje-...
HERRSHULZE(GERMANY) ), 1977. /www.herrschulze.de
IGOR HOFBAUER(CROATIA), 1974. www.komikaze.hr/...
IVANA ARMANINI(CROATIA), ivanaarmanini.net
JAY WRIGHT(UK) , 1986. jaywrightillustration.com
KAPRELES(BELGIA), 1979. k8pr3l35.blogspot.com
KÖNIG LÜ.Q.(SWISS), 1974.  lueq.wordpress.com
MAJA  MAJOLINICA(SERBIA), 1982.  majolinica.blogspot.com
MARTA VERSCHAFEL (BELGIA), 1987.  www.marthaverschaffel.blogspot.com
MIRAN  KRIŽANIĆ(CROATIA) , 1985. mirankrizanic.wordpress.com
MIRON MILIĆ(CROATIA) , 1980. www.wooloo.org/miron.milic
NELE BRÖNNER(GERMANY) www.nelebroenner.com
PAUL  O'CONNELL(UK) www.soundofdrowning.com
SLAVKO MALI(SERBIA) 
WOSTOK(SERBIA) www.komikaze.hr/author/wostok
LAWRENCE ELWICK(UK) elwick.blogspot.com

SUPPORT BY:
MINISTARSTVO KULTURE RH 
GRAD ZAGREB - URED ZA OBRAZOVANJE, KULTURU I SPORT

ivanaarmanini.net
www.komikaze.hr

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Priredio: Mladen Oljača

   "PAKOVANJE MUZIKE“ ZORANA JANJETOVA

   Reč je o radovima koje je popularni Janja radio za omote albuma, a na izložbi se osim finalnog rezlutata, ponegde vidi i sam proces rada.

  Kao likovna uvertira u Novosadski džez festival, preksinoć je u Galeriji „Nova“ Srpskog narodnog pozorišta otvorena izložba „Pakovanje muzike“ Zorana Janjetova, Novosađanina i svetski poznatog strip crtača i ilustratora. Reč je o radovima koje je popularni Janja radio za omote albuma, a na izložbi se osim finalnog rezlutata, ponegde vidi i sam proces rada.

   Na samom otvaranju, Janjetov je rekao kako su njegovi omoti za albume sada prvi put objedinjeni i izloženi, a kao poseban kuriozitet, pomenuo je svog prijatelja i kolegu, čuvenog, tragično nastradalog kompozitora Mitra Subotića Subu, koji je svojim zahtevom za ilustrovanje jednog izdanja zapravo i započeo Janjinu avanturu „pakovanja muzike“.

   Zoran Janjetov je krajem protekle nedelje bio u centru pažnje kao centralna zvezda Novosadskog strip vikenda koji je u „Fabrici“ organizovao Studentski kulturni centar Novi Sad. Takođe, najnoviji broj časopisa „Nova misao“ posvećen je delu čuvenog novosadskog strip crtača i ilustratora.

   I. B.

   [Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 16.11.2011.godine]

Press: Veseli četvrtak

takođe je i novi, pedeseti, broj bonelijevog stripa Dylan Dog na kioscima. Naslov epizode je "Iz daleke galaksije". • scenario: Luigi Mignacco, crtež: Corrado Roi.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Priredio: Pavle Zelić

     Još jedan junak stripa na filmskom platnu

     TINTIN - MOMAK KOJI NE ODUSTAJE

     Autor: Aleksandra Ćuk

     Iako je u vreme SFRJ „svega bilo“, uključujući i stripove koji su se u to doba gutali i stizali odasvud, jedan od najčuvenijih i možda najuspešnijih junaka u istoriji stripa Tintin, objavljen je ovde u svega dva albuma. Prilika za nove generacije, kao i njihove roditelje, da se upoznaju sa ovim likom stiže s novim Spilbergovim animiranim filmom u 3D varijanti pod naslovom „Avanture Tintina: Tajna Jednoroga“, koji je zasnovan na prepoznatljivim likovima Eržea, tvorca junaka Tintina. Zanimljivo je da je sam Erže, nakon gledanja serijala o Indijani Džonsu koji je na neki način sličan njegovom junaku, jednom prilikom izjavio da je jedini čovek koji bi mogao adekvatno da predstavi Tintina na filmskom platnu upravo Spilberg.

     Šta je privlačno u karakteru ovog radoznalog novinara simpatičnog imena, koji i nema baš nekih markantnih osobina, osim bazične potrebe za istinom i neutoljive žeđi za avanturom, pokušali smo da saznamo od njegovih retkih poznavalaca, pre svega Pavla Zelića, strip scenariste i književnika, koji objašnjava da je možda upravo u tome štos.
     - Za njega su govorili da je kao prazno platno na koje čitaoci mogu da projektuju svoje želje, ideje... O samom Tintinu ne znamo ništa, ne znamo ko su mu roditelji, ne poznajemo njegovu porodicu. Znamo samo da je reporter, da je radoznao i da traga za istinom. Pravdoljubiv je, uvek se trudi da uradi ispravnu stvar i tip je momka koji ne odustaje da bi isterao svoje - kaže Zelić. - Ovaj široki prostor koji pruža ogromnu slobodu i mogućnost da se prepustimo mašti identifikujući se i projektujući se kroz glavnog junaka pojačan je na zanimljiv i dinamičan način koncipiranim pustolovinama kroz koje taj junak prolazi i to u duhu detektivskih i krimi priča. Uz to, Tintin putuje po celom svetu birajući impresivne destinacije, egzotična mesta i prelepe pejzaže, a u svemu tome društvo mu prave izuzetno zanimljivi likovi, počev od psa Miloua, koji ga verno prati, preko blizanaca, nesposobnih detektiva Tomsona i Tompsona do dežurnog zajedljivaca kapetana Hadoka, lečenog alkoholičara u pokušaju i „čoveka koji ima najkreativnije moguće psovke na svetu“ - ukazuje Zelić. On dodaje da je ono što je uvek voleo u ovom stripu, koji je čitao zahvaljujući znanju francuskog jezika, to što je Tintin, „onako pomalo i žestok“.
     - Nije od onih junaka koji ima ikakvu sumnju, jednostavno, on ide pravolinijski ka cilju i uopšte se ne zadržava, ni trenutak... On zna šta je ispravno i tera ka tome raskrinkavajući neke belosvetske zavere... I ima puno prijatelja. To je simpatično budući da su oni obogatili njegov svet. Za razliku od Tintina, koji ostaje heroj bez mane i straha, njegovi pratioci imaju mnogo osobina. I pijanica Hadok i blizanci inspektori koji stalno misle da je Tintin kriv za nešto što nije, pa pokušavaju da ga uhapse, a, naravno, smotani su... - kaže Zelić.
     Zbog tog intrigantnog faktora, to jest, neraspolaganja adekvatnim informacijama o tome ko je zapravo Tintin, što nas u dobroj meri i privlači ovom junaku, Zelić ga poredi s Miki Mausom, o kojem takođe suštinski ne znamo ništa, izuzev da poseduje najispravnije osobine. Zelić ukazuje da Tintinova upornost nije smekšana ni nekim romantičnim momentima. Kod drugih da, ali Tintin ostaje, kako naglašava naš sagovornik, baš pravi dečački avanturistički strip s ciljem da zabavi svojom radnjom koja stalno melje i ide napred.

     Popularnost
     Avanture Tintina nacrtao je i osmislio Belgijanac Žorž Remi, poznatiji pod umetničkim imenom Erže (1907-1983). Strip se po prvi put pojavio 10. januara 1929. godine u dečjem dodatku belgijskog časopisa „Dvadeseti vek“ i od tada pa do 1983. godine kada je preminuo Erže izašlo je tačno 23 stripa. Naknadno izašlo je još sedam stripova, ali njih nije nacrtao Erže.
     Po mišljenju Pavla Zelića Tintin je jedan od najčuvenijih i možda najuspešnijih junaka u istoriji stripa. Preveden je na većinu svetskih jezika, njegovi albumi prodati su u stotinama miliona primeraka. Iako Tintin izlazi u javnost nešto pre Drugog svetskog rata, ne bavi se previše tim teškim pitanjima, niti je, kako Zelić ukazuje, istorijski strip kao takav.
     - On oslikava epohu toliko koliko je potrebno, ali uglavnom ima elemente pre svega kriminalističkog i avanturističkog i čak jednog fantastičnog stripa, budući da postoji epizoda kad Tintin ide na Mesec. Jednostavno, to je strip koji je postao omiljen ne samo u francuskom govornom području nego i, zahvaljujući prevodima, širom sveta. Prema Zelićevim rečima, ovo delo, koje pripada čuvenoj francusko belgijskoj školi visoko se kotira i umetničkim krugovima budući da je 2008. na jednoj u aukciji u Parizu jedna tabla Tintina, jedan jedini kadar prodat za 800.000 evra, što je apsolutno rekordna cena. Takođe, u Francuskoj postoji čitav jedan muzej posvećen Eržeu i Tintinu, kao i razne manifestacije i izložbe posvećene ovom fenomenu.

     Kontroverze
     Postoje međutim i određene kontroverze... Tintin je u svom nastanku bio mnogo političniji nego što će biti kasnije. U početku razvoja ovog stripa bila je naročito karakteristična epizoda „Tintin u zemlji Sovjeta“, ukazuje naš sagovornik dodajući da je ona, osim toga što je bila jedna od prvih publikovanih kao album, imala i izrazito politički karakter s obzirom na to da se u njoj Tintin sukobljava sa komunistima.
     To je period tridesetih godina 20. veka, kada je javno mnjenje u zapadnim zemljama, pogotovo u Francuskoj i Belgiji, imalo izrazito kritičan stav prema ruskoj revoluciji, pa je na tom fonu reagovao i Tintin, koji je, kako nam je prepričao Zelić, kao mlađi reporter istraživao ceo slučaj, upadao u silne avanture, a u svemu tome, komunisti su ispadali, naravno, glupi i naivni. - Tintin ih nadvladava, na sve moguće načine, kako svojim lukavstvom tako i čistom snagom. Meni je to bilo jako simpatično budući da je Tin Tin žgoljav momak a uspevao je svojim bokserskim veštinama da savlada i mnogo veće protivnike. Mnogo kontroverznija epizoda jeste „Tintin u Kongu“ iz 1931. godine, koja prikazuje Tintina kao nekog belog gospodara koji dolazi u Afriku i nad crncima u jednom selu uspostavlja vlast. Poslednjih godina mnoge knjižare su s tim u vezi imale problem, posebno u Velikoj Britaniji gde su sporan deo pokušali da kompenzuju dodatnim uvodom koji objašnjava kontekst, to jest da je tada kolonijalno doba još uvek bilo na snazi i da nije bilo ništa neobično u tome da se neko ponaša na taj način u životu, a i u stripu. Međutim kako je Tintin pre svega dečiji strip, već danas on nije više politički korektan, zaključuje Pavle Zelić.

     Podsmevanje stereotipima
     Kada se pročulo da Erže priprema priču o avanturi Tintina u Kini pod nazivom „Plavi Lotos“ jedan student iz ove dalekoistočne zemlje napisao mu je pismo pod čijim utiskom je Erže potpuno promenio svoju dotadašnju percepciju o toj zemlji i ta epizoda će se smatrati pravim remek-delom. U njoj se narod Kine predstavlja i kroz prizmu ugnjetavanja od strane Zapada i potpuno se preokreće priča u kojoj se ismevaju stereotipi o Kinezima.

     „Avanture Tintina“ na AFI festivalu
     Los Anđeles - Animirani film „Avanture Tintina: Tajna jednoroga“ će zatvoriti AFI festival, tako da će ta projekcija 10. novembra biti ujedno i severnoamerička premijera. Zajednički projekat Stivena Spilberga i Pitera Džeksona je već dobio dobre ocene kritike u Evropi (i odličnu zaradu na blagajnama), gde je Eršeov strip o Tintinu izuzetno popularan, ali sada ostaje da se vidi kako će proći u SAD i Kanadi. V. T.

Priredio: Mladen Oljača

     UKRADEN CRTEŽ MIRKA ILIĆA IZ MSUV

     Originalan crtež poznatog grafičkog dizajnera Mirka Ilića "Obučavanje terorista" ukraden je iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu.

     MSUV je danas saopštio da je nestanak crteža primećen 11. novembra, tokom Novosadskog salona. 
     O nestanku crteža na papiru procenjenog na 600 evra, odmah je obavestena Policijska uprava Novi Sad koja je izvršila uviđaj.
     Izložbu 250 Ilićevih radova pod nazivom "Mirnodopski radovi" je od 25. oktobra do zatvaranja 14. novembra posetilo je više od hiljadu ljudi, saopštio je MSUV. 
     Ilić živi u Njujorku, gde ima studio za grafički dizajn, 3-D i kompjutersku grafiku i filmske špice.
     Radio je za magazin Tajm (Time)i list Njujork tajmsa (The New York Times), a među njegovim klijentima su      Vašington post (The Washington Post), Vol strit džurnal (The Wall Street Yournal), Soni mjuzik (Sony Music), Najk (Nike), Vorner braders (Warner Bross). 
Kritičari njegove radove opisuju kao društveno odgovorne i politički angažovane.

     IZVOR: BETA

Piše: Zoran Đukanović

     PESNIK DEBELIH NOKATA

     (Dru Vajng, More zove, Komiko, Novi Sad, 2011, prevod Vuk Marković)

     Ima dela koja vas osvajaju polako. Potrebna je neka vrsta „ulaznice“ i proces navikavanja, boravak u dekompresionoj komori, što može da potraje čitav niz stanica. Ima, takođe, dela koja vas osvajaju smesta, od prve rečenice, prizora. Takvo je More zove (Set to Sea). Prvo što u ovom grafičkom romančiću srećemo su zdepasti, masivni ali kratki prsti i dobroćudna glavudža pesnika dok uživa u hrkanju. I eto čuda, odmah počinje da nas osvaja svojom bezazlenošću i hedonizmom.
          A još pre toga, pred samim vratima pripovesti, tu su korice u plavom tonu kontrastirane žutim akcentima, pa onda neodoljiva vinjeta što još više nego korice obećava arhaičnu avanturu. „Detinjasti“ format knjige, premali čak i za ono na šta smo navikli s grafičkim romanima. Gotovo džepna knjiga, a strip. Strip u kome potpuno izostaje montaža table pošto se svaka stranica sastoji iz jednog jedinog prizora! Stranice nisu numerisane da bismo lakše izgubili osećaj čitalačke navigacije od „spolja“. Crteži su u knjizi štampani u njihovoj originalnoj veličini, što za stripski medij takođe nije običaj. Svi razlozi za zbunjenost prema ovom „neznanju“ kako se radi strip i – duboku simpatiju. Da, i glavni junak je nespretan, a ni ne prati ga u stopu srećna zvezda.

     Ritam prvih dvadeset stranica ove balade je savršen. Rapidno vas i sve dublje pridobija atmosferom, ulaskom u psihologiju lika i njegovom obezoružavajućom samoćom. Prizorima dominiraju njegove neodoljivo nezgrapne šake. Debeli prtići pesnika s još debljim noktima, a čime drugim do pripovedačkom magijom, izazivaju sućut, čak nežnost u nama. I divovskog je stasa. On je džin iz bajke, ali je „tanke“, pesničke duše. Sve se nenametljivo otvara pred čitalačkom znatiželjom: ambijent, položaj na društvenoj lestvici, početništvo u pesništvu i dirljiva želja da se bude pesnik, neumoljivo praćena dovoljnom kritičkom svešću o vlastitim pokušajima. I sve da bi sada već naš junak, posle svih damara duše, ponovo zahrkao na morskom doku. San pesnika za avanturom (duše) bukvalno se ostvaruje jednim potpuno nepesničkim udarcem u glavu dok spava, kidnapovanjem koje će ga pretvoriti u prinudnog mornara. Mornar će kasnije na palubi zaludno govoriti, ali ovo je greška, ja sam pesnik. Mornarska inicijacija biće, međutim, za našeg isprva više džina nego pesnika istovremeno i autentično pesničko buđenje.

     More zove je mali pripovedački biser. Sjajan izdavački potez Vuka Markovića, već nagrađivanog za izdavaštvo. Reagovao je brzinom Srećka Munje i nepunih godinu dana kasnije preveo i objavio delo koje je avgusta 2010. doživelo premijeru kod američkog izdavača Fantagrafiks. „Uzgred“, prevod je odličan, a to tako često nedostaje domaćem strip izdavaštvu. Prevod je nenametljiv, ne oseća se, čita se kao da nije reč o prevodu. Izdavačka kuća Komiko uspela je da nas prizove na more, da jedrimo punim jedrima čitalačkog hedonizma.

     Nema iznenađenja u ovom kratkom grafičkom romanu? Pa, da ih nema, to nimalo ne bi ubilo naše uživanje. A kako? Pa lepo, nije veličina priče u onome što je hiljadama puta ispričano  nego u onome kako je ispričano. Način i ritam ove „stare priče“ je ono što osvaja. Ne trebaju nam nove priče, uostalom možda su zaista sve već ispričane? Trebaju nam novi načini pričanja starih priča koji će ih učiniti novima, toliko novima da nam čitalačko srce ustreperi. A onda se ritam i ton pripovesti ipak menjaju. Iznenađenja ima. Pošto verujem da i za dobru literaturu mogu da postoje spojleri, ništa vam neću reći, a izdavač i autor bi, verujem, na tome bili zahvalni. Hej, pa ime autora uopšte ne pomenuh (osim ako me urednik ne izdade opremom teksta?), zanela me priča, uljuljkali me talasi Mora (koje) zove. Reč je o debitantskom grafičkom romanu Drua Vajnga (Drew Weing). Ocena Druovog debija? Sedi dole, odličan pet.

     A početak je bio samo jedna slika. Vajng kaže, jedino što sam isprva znao o njemu je da je poveliki druškan. Prvu godinu proveo sam dodajući deo po deo mozaika njegovog lika. Započeo sam svoj grafički roman bez znanja da će se dešavati u prošlosti, pa čak ni da će ambijent biti more!

     Ono što piše na poleđini korica, da je ovaj mali grafički roman crtan stilom između gravura Gistava Dorea i Segarovog Popaja, zazvuči na prvi pogled besmisleno. E pa, nakon čitanja, mora se priznati – ima nešto u tome. Autor pominje kao uzore i svoga nešto avangardnijeg prijatelja i kolegu Krisa Rajta i, što je veoma važno, fenomenalni komični strip Barni Gugl (1919-1942) Bilija DeBeka. Međutim, delimično u tradiciji Spigelmana da u Mausu koristi likove antropomorfnih životinja za priču o holokaustu ravnopravnu Vonegatovoj Klanici pet, Vajng čini pomeranje te komičnu debekovsku stilizaciju koristi za priču koja nije komičnog karaktera. Dalja neophodna poređenja su sa stripom Jadni mornar (2005) Semija Harkama, pa i sa Kroganovom osvetom (2008) Krisa Švajcera, mada su oba moderniji pristupi prošlosti, a Švajcerov strip se otvara i prema mlađoj čitalačkoj publici, što More zove u oba slučaja poetički svesno odbija da čini.

     Od književnih uzora, tu su Patrik O’Brajen, pisac nautičkih istorijskih romana (po jednom je Piter Vir snimio Gospodara i komandanta), Sesil Skot Forester (Kapetan Horacio Hornblauer) i pisac memoara Dve godine pod jarbolom Ričard Henri Dejna.
     More zove pročita se - ako ne žurite, a u ovom slučaju je greota žuriti i ova knjižica zaslužuje prisno, pažljivo čitanje (close reading), osluškivanje ritma, upijanje gestova i, nadobudni pesnici bi opet rekli, duševnih damara - za nekoliko opčinjavajućih sati vođenih diskretnom rukom pesnika u stripskoj prozi. S minimumom reči on hvata rasute momente bogato proživljenog života koji nije započeo nego je završio u pesništvu. A pamtiće se mnogih večeri kad pomišljamo na more. Vajng je ovaj mali-veliki grafički roman stvarao pet godina. Eh, bilo je truda vredno.

     Zoran Đukanović

     („Vreme“, Beograd, 3. Novembar 2011)

Press: Grrr! Program

     Najnovije izdanje serije dešavanja pod nazivom GRRR! PROGRAM, nastalo saradnjom Kulturnog centra Pančeva i Saše Rakezića, biće održano u subotu 19. novembra, sa početkom u 19h, u prostoru Elektrika (Radomira Putnika 7, Pančevo).

     Podnaslov ovog puta glasi „Drugačija Srbija“, a tema će biti način na koji u različitim gradovima u Srbiji funkcionišu inicijative koje za cilj imaju osmišljavanje alternativnih programa, sa posebnim naglaskom na strip.

     Gosti će govoriti o vlastitim iskustvima na polju organizovanja, kao i o situaciji u svojim gradovima uopšte – Bojan Janković iz Užica će predstaviti dešavanje pod nazivom Novi miljei, održano prošlog leta u ambijentu devetnaestovekovnih brvnara u etno-parku Sirogojno, od svih mesta. Predrag Milošević iz Zaječara će govoriti o festivalu alternativne kulture Zalet, dok će Zoran Janković iz Kraljeva opisati delovanje Kreativne radionice. Kao poseban dodatak, asocijacija Novo Doba nam predstavlja mrežu pod nazivom Fijuk, inicijativu koja bi trebalo da olakša distribuciju nezavisnih izdanja stripa i muzike na teritoriji bivše Jugoslavije, i šire.

     Veče će biti prošarano nastupima grupe EPP, čiji članovi potiču iz Beograda, Pančeva i Klivlenda, i koji o sebi kažu: „EPP je instrumentalno-vokalni trio sačinjen od dva strip crtača i jednog strip posmatrača. Funkcionišu i kao turistička agencija te se shodno tome bave i prodajom aranžmana. EPP - to je samo reklama“!

Press: Komiko

     Poštovani čitaoci,

     obaveštavamo Vas o izlasku 2. knjige u ediciji Stripovi Roberta Kramba - Knjiga mudrosti Gosn. Prirodnog

     Tehnicki podaci:
     Edicijа: Stripovi Robertа Krаmbа, knjigа 2
     Prevod: Miodrаg Mаrković, Flаvio Rigonаt
     Strаnа: 96
     Štаmpа: crno-belo
     Formаt: 18 x 25 cm
     Povez: tvrdi (sа zаštitnim omotom)

     "Mistični guru nezgodne nаrаvi, Gosn. Prirodni je jedаn od nаjpoznаtijih i nаjdugovečnijih likovа Robertа Krаmbа. Ćelаvi, punаšni  čičicа duge sede brаde prezrivo posmаtrа mаterijаlistički  svet oko sebe, prosipа bisere mudrosti i zаgovаrа povrаtаk prirodi. U isto vreme, uvek je spremаn dа se prepusti ovozemаljskimtelesnim užicimа. Nаjčešće vodi dubokomislene rаzgovore sа Flejki Funtom, primerom običnog čovekа sаvremenog dobа, rаstrzаnog kompleksimа, sumnjаmа i nа rubu očаjаnjа. Nа grаnici između mudrаcа i običnog prevаrаntа, Gosn. Prirodni dolаzi u nаjrаzličitije situаcije, od obožаvаnog predvodnikа sopstvenog kultа sа аrmijom sledbenikа, do nаjobičnijeg klošаrа nа ulicаmа velikog grаdа. Knjigа mudrosti Gosn. Prirodnog donosi prve stripove o Krаmbovom аlter-egu nаstаle u periodu od 1967. do 1974. nа strаnicаmа kultnih listovа kаo što su Zap, Bijou, Uneeda i prvа dvа brojа strip čаsopisа Mr. Natural."

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Strip.art.nica Buch

     15. november, ob 19.30 Knjižnica Otona Župančiča, dvorana, 3. nad.
     Vabljeni v torek, 15. novembra, ob 19.30 na otvoritev razstave in pogovor z legendarnim slovenskim ustvarjalcem Mikijem Mustrom. Pogovor bo vodil Aleksander Buh. 
     V organizaciji s Strip.art.nico Buch bodo na voljo stripovski albumi Mikija Mustra, ki vam bo kupljene izvode z veseljem podpisal.

     Vabimo vas, da se nam pridružite!

Piše: StripGen

     JACK SEABORN 1: Mirna jesen u Coloradu

     215x285mm (A4), 48 stranica, tvrdi uvez, crno-bijelo / boja, cijena 69 kuna

     Kliknite ovdje kako biste skinuli bogati preview od čak tri cijele epizode (26.4 MB).

     Veliko mi je zadovoljstvo obavijestiti Vas o izlasku prvog albuma Jacka Seaborna. Album Mirna jesen u Coloraduprati doživljaje prikrivenog Indijanca Jacka Seaborna i cijele galerije popratnih likova. Vrijeme radnje: jesen 1878.. Mjesto radnje: Divlji zapad. Prva doza ovog slasnog kaubojca podijeljena je u devet priča za lakšu konzumaciju:

1. Mirna jesen u ColoraduScenarij: Darko Macan 
Crtež: Bane Kerac; Kolor: Ive Svorcina
2. Dva dolara, druže! Scenarij: Darko Macan Crtež: Bane Kerac
3. Lovac na skalpove Scenarij: Svetozar Toza Obradović
Olovka: Predrag Ivanović - Peka; Tuš: Branko Plavšić
4. Prošlost kuca na vrata Scenarij: Darko Macan
Crtež: Igor Jovčevski (Игор Јовчевски)
5. Mjesec dana u pustinji Scenarij: Darko Macan 
Crtež: Igor Jovčevski (Игор Јовчевски)
6. Poslijepodne na ranču Scenarij: Darko Macan Crtež: Milan Uvrtačev
7. Partija pokera Scenarij: Svetozar Toza Obradović Crtež: Miodrag Ivanović - Mikica
8. Živi u plamenu Scenarij: Darko Macan Crtež: Miodrag Ivanović - Mikica
9. Veliki dan Trevora Brannigana Scenarij: Darko Macan Crtež: Bane Kerac

     Prvu, treću i četvrtu priču ste već mogli čitati u Stripgen svesci. Ostatak je premijera. Hvala Melini Mikulić na prekrasnom oblikovanju albuma, hvala Dejanu Đokoviću - Dekari na besprijekornom upisu teksta. Hvala svim autorima na razumijevanju, ljubaznosti i predanosti koja se ne može objasniti samo profesionalizmom. Hvala Darku Macanu i našem poštovanom forumskom prijatelju Ivici Marušiću (Hammer of Hell) na realizaciji ovog projekta.

Press: Omnibus

     NOVA VREMENA

     autor: Tomaž Lavrič
     predgovor: Zoran Penevski
     Format: 210x297mm (A4)
     Povez: Polutvrdi (šiveno)
     Broj strana: 80 (CB)
     Godina izdanja: 2011
     ISBN: 978-86-87071-04-5

     Cena: 1.296 din

     Reč autora
     Predgovor francuskom izdanju
     "(...) vetrovi novih vremena su svugde od Vladivostoka do Tirane, od Talina do Ljubljane doneli sa sobom uz blještavilo zapadnog kapitalističkog raja i niz tamnih senki, poroke maltene nepoznate u čvrstom sivilu socializma: stečajeve preduzeća, nezaposlenost, kriminal, nacionalizam, drogu, prostituciju, rastuće klasne razlike. Mnogi ljudi nisu bili dovoljno brzi, okretni, snalažljivi ili bezobzirni da uhvate ritam promena. O njima govore NOVA VREMENA."

     Biografija autora
     Tomaž Lavrič, pseudonim TBC, rođen je 1964. godine, a živi i radi u Ljubljani, Slovenija.
     Školovao se na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani. Radi kao ilustrator, karikaturista i autor stripova, a objavljuje uglavnom u vodećoj slovenačkoj političkoj reviji Mladina.
     Do sada je u domovini izdao sledeće albume - Diareja, Rdeči alarm, Slepo sonce, Ratman, Ekstremni sportovi, Bosanski basni i Novi časi, a u Hrvatskoj – Bosanske basne, Glista u bijegu i Evropa.
     Njegov prvi album na francuskom tržištu je bio Fables de Bosnie (Glenat, 1999), a usledili su La Cavale de Lézard (Glenat, 1999), Temps nouveaux (Glenat, 2001), La décalogue IV (Glenat 2001), Evropa (Glenat, 2003-04), Lomm (Vents d'Ouest, 2002-04) i Appoline (Casterman, 2009).

     Drugi o knjizi
    Junaci su se transformisali (postali su zli, surovi, uvučeni u dileme koje su veće od njihovih nedosanjanih života, prinuđeni da se bore za pristojnu egzistenciju), ali ključ Lavričeve poetike krije se u samom vremenskom hodu. Poput neke vrste egzistencijalnog make-overa, mi sagledavamo likove pre i posle, vidimo ih najpre u vreme jedne vrste uhodane žabokrečine, a potom u vreme apokalipse-nakon-apokalipse.
     ZORAN PENEVSKI, scenarista i teoretičar stripa

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Branko Đukić

     "STRIPOLIS" No 3. odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku. Otisci kao i povez su odlični. Ukupno ima 168 stranica od kojih su 48 u punom koloru. Njegova cena iznosi 700 din + poštanski troškovi

     Contact:
     Branko Đukić • Tel: ++ 381 23 567 853 • Mob: ++381 64 332 4 921 • E-mail: djukicbranko@yahoo.com

     Takođe vas podsećamo da i dalje možete naručiti prvi i drugi broj po sledećim cenama:
     - Cena za prvi broj: 400 din + poštanski troškovi
        Price for the first issue: 4€ (5,5$) + postage and packing (shipping)
     - Cena za drugi broj: 600 din + poštanski troškovi
        Price for the second issue: 6 € (8,3$) + postage and packing (shipping)

     Pošto mi postavljanje Flash-a sa mogućnošću da prelistate novo izdanje nije uspelo, dajem link koji će vam to omogućiti van brauzera:
     hotfile.com/dl/134300264/71bbef8/stripolis_3_final.exe.html

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Stripburger

     Stripburger se z razstavo sitotiskanih plakatov POZDRAVI IZ STRIPONIJE udeleľuje 5. vikenda stripa v Novem Sadu.

     5. Novosadski strip vikend
     11. in 12. november
     Klub Fabrika, Studentski kulturni centar Novi Sad.
     www.facebook.com/event.php?eid=232987323431843

     Razstavljeni plakati so, v sodelovanju z MGLC Ljubljana, nastali kot spremljevalni projekt antologije Greetings from Cartoonia / Pozdravi iz Striponije. Avtorji plakatov so Kaja Avbersek, Jakob Klemencic, Marko Kociper, Matej Lavrencic, Gasper Rus in Matej Stupica (vsi Slovenija), Bendik Kaltenborn (Norveska), Mateusz Skutnik (Poljska), Matei Branea (Romunija), Andrea Bruno (Italija), Jyrki Heikkinen (Finska) in Filipe Abranches (Portugalska).

     Odprtje razstave bo v soboto, 12. nov. 2011 ob 17.30.
     Ob otvoritvi bo potekala tudi predstavitev slovenske stripovske scene, ki jo bo vodil Iztok Sitar.
     Stripburger bosta zastopala urednika David Krancan in Bojan Albahari.

Piše: Alem Ćurin

     JUNAK MOJEG DOBA

     Brat je uletio u kuću ruku punih štampe.
     - U Vrdoljakovih je bor do plafona!
     - E pa? – pogleda ga otac – Di si do sad?
     - Pa u Vrdoljakovih, rekao sam.
     - A di su mi novine?
     - Evo! – brat preda ćaći novine, osim jedne šarene što ju je šeprtljavo probao sakrti iza sebe.
     Naravno, to nije prošlo nezapaženo, no pravili smo se mutavima, čekajući što je dalje na programu, nehajno zauzimajući svoja mjesta u ovoj prednovogodišnjoj priči.
     Braco se osvrtao po blagavaoni, činilo se da nešto traži, kao da mu nešto nedostaje, pa se okrene majci – A zašto mi zadnji pravimo bor u ulici?
     - Šta te briga? – otac se ubacio pred majku. Borbu, Vjesnik, Slobodnu, Politiku i VUS je raširio po stolu, mrmljajući kao za sebe – Meni se čini da ovo nije sve. Nešto mi ovdje fali.
     - I meni – nije se dao zbuniti balavac od nepunih devet godina. Volio je gurati svoje, iako je uvijek uzvlačio tanji kraj.
     - A šta tebi fali, moliću lijepo? – u oca je bio kratak fitilj, nije bio za duže role.
     Majka se napne, spremna braniti svoje mladunče od vlastitog mužjaka, nije joj se još prekidalo igrokaz; no ne reče ništa. Pratio sam je u svemu, jedna je mati, i bio ništa manje zainteresiran od drugih za bratovo obojano štivo.
     - Bor, novogodišnji bor! Eto – brat ispali svoje.
     - Pa još nije Nova godina – uključi se majka.
     - Ali u Vrdoljaka, Tomića, Karamana, Ferića i drugih je, samo u nas nije – malac se gegao nasred blagavaone, krijući svoje blago u rukama iza leđa, izazovno je promatrao roditelje. Ja mu nisam mogao pomoći.
     - Dok u ovoj kući ja kupujem jelku, Nova je godina kad ja kažem! – otac je s velikima i malima bio na istom, nije imao takta.
     - A ako je ja kupim, biće Nova kad ja kažem? – brat je znao da ga čeka vruća pedagoška nakon ovoga. Ćaći je već prikipjelo, no mater mu položi ruku na podlakticu i njen muž ostane u po koraka.
     - Pa narafski – majka se ispružila po tampon zoni između svoja dva muškarca. Mene se nije računalo.
     - I biće, Čovječe, ne ljuti se!? Obećaj! – mulac joj je izazovno bacio kockicu pa što bude da bude.
     - Samo ako je iza tvojih leđa novogodišnja jelka – mater, ljubiteljica šarene štampe, a i lukavija od oca, nije malcu ostavila mjesta za manevar. Zatvorio sam oči od muke, zamišljajući koje ga sve batine čekaju.
     Na licu njezinog starijeg sina zaigra trijumf, u hipu je bio na stolici te, prije nego su se roditelji snašli i ubili boga u njemu, visoko nad glavom podigne novinu u bojama pa zaurla:
     - Sretna Nova 1958. godina!
     Na naslovnici se kočio crtež novogodišnje (božićne) jelke okružene iscrtanim likovima i pisalo je baš to – Sretna Nova 1958. godina!
     Hendikepiran nedostatkom božićne i nestrpljv dočekati našu domaću, novogodišnju jelku, brat je unio u kuću svoju jelku, slučajno pronađenu u šarenoj ponudi trafike, te nas prenio preko praga u budućnost, ne pitajući ni roditelje ni kalendar.
     Sram me reći, no nisam mu se nikada zahvalio na tome, a bila je to, i još je, za mene najljepša novogodišnja čestitka koju sam u životu primio. Ljubomorno je čuvam i danas, kao relikt, uspomenu na taj četvrtak, 26.12.1957. godine, kada sam bratovom srčanošću i njegovom ludom drskošću od 30 din. troška bez pitanja, pelcovan zauvijek u svijet stripa.
     Naime, ta šarena laža bio je prvi broj Kekeca (Borbin zabavnik za mlade od 7 do 77 godina), prva strip tiskovina u četvorobojnom roto-koloru na ovim, kako se to danas kaže, bivšim prostorima. Kapsula u kojoj me, eto, brat transportirao u budućnost, te davne godine, ostavivši me u prošlosti zauvijek. Bila je to moja prva legitimacija i prvi zdrastveni karton s već zapisanom dijagnozom vječnog dječaštva.
     Moj strogi i partijskoosvješteni otac tu nije mogao ništa te se nakon dosta godina pomirio s tom činjenicom i povukao razočaran u svoje mladunče. Mlađe. Mislim, mene.
     No njegov kolega i istoimeni partijski, ma vrlo bitan, čindbenik, tamo negdje daleko, u Beogradu vjerovatno, mislio je drugačije od svog kamarada, mog oca. Netko vječno nepoznat svima nama, rođenima s kraja četrdesetih i početkom pedesetih, razveselio je djetinstvo svojom političkom odlukom.
     O da! Kakova je to samo bila odluka, partijska, naravski, ništa manje, da se jugoslavenskoj mladeži i bradavicama udijeli – politička estetska!!! Na braniku čistoće zdravlja onodobnih maloljetnika bdio je nekakav čudan lik, komesar, štoli. Komesar, nazovimo ga tako, koji je svojom pronicljivošću određivao što će socijalistička omladina, tj. budući samoupravljači, čitati od ponuđenog stranog propagandnog programa, takozvanih – stripova.
     S ove distance, kad su minule tolike vode i vođe, ustavi i sustavi, tokovi i okovi, mogu reči, časne mi pionirske, bio je to najpametniji momak pod partijskim šinjelom. I nama najdraži, bez zezanja. U njega su bili škare i sukno našeg djetinstva, a on nam ga je skrojio kao malo tko. U tom predtelevizijskom dobu, kad nam je strip bio jedina zabava, bio je on naš „Đelo Hadžiselimović“.
     Zamišljam udbaškog oficira, ideološki nabrijanog, fakultetski obrazovanog, iz nekadašnje boljestojeće građanske obitelji – odrasloga na predratnim stripovima Maurovića, Kuznjecova, Solovjeva, Mironoviča, Lobačeva, braće Neugabauer, Raymonda i ostalih roto majstora iz njegove neidološke mladosti – kako ranih pedesetih provodi nesane noći, u nekoj oslobođenoj židovskoj vili na Dedinju, okruženog recentnim stripovima iz zapadnih zemalja – Amerike, Francuske, Engleske, Italije.
     U tom periodu „mi gradimo grad, grad gradi nas“ to više nije bio crni zapad, ruska braća su im pruzeli primat, pak možebitno i da Amerika i Engleska bit će jednogdana zemlja proleterska, no dotad daj da se ogrebemo od njih za ono što nude.
          Zameten svim tim blagom božjim, morao je, po direktivi odozgo, razlučiti žito od kukolja.
     U svoj toj pustoj periodici kapitalističke propagande, rečeno mu je, od toga ti zavisi karijera, izaberi najmanje ideološki škodljiv materijal za našu socijalističku omladinu, jer mladost k'o mladost, nemirna i prčevita, uvijek nešto umišlja, želi, traži, pitajboga, a i da sama ne zna što, pak u svome neznanju i zariba, ma jebeš mladost! tvoje je da ju zajebeš tako što će TVOJ izbor biti NJIHOV izbor, no ako zaribaš, znaš i sam, ribat ćeš stijenje na Golome.
     I uhvatio se posla naš neimenovani nepoznati komesar te nam darovao, na pravdi jedino vlastite pameti i znanja, samo najkvalitetnije što je nudilo ondašnje američko, francusko-belgijsko, englesko i talijansko strip izdavaštvo. I samo zato što je njegova bila zadnja, u periodu dužem od dvanaest godina, kroz jugoslavenske strip tiskovine, ali i dnevne te nedjelne novine, bili smo zasuti samo pravim biserima svjetske produkcije avanturističkog i dječjeg stripa.
     Jer što su... Rip Kirby, Prince Valiant, Rusty Riley, Flash Gordon, Tom Taylor, Krcko i Malecki, Lunja i Maza, Čapa i Gru-Gru, Coco Bill, Tom Njuškalo, Kokošja Noga, Dan Dare, Tarzan, Davy Crockett, Kapetan Bura, Pukovnik Clifton, Fantom, Larigan, Roj Rank, Kansas Kid, Cisco Kid, Johnny Hazard, Umpah-Pah, Denis vragolan, Romero, Tangi i Laverdil, Dan Cooper, Talični Tom, Porodica Tarana, Bim i Bum, Pirat sa kariba, Jerry Spring... nego dragocijeno blago vrhunskog talenta i zanata, izniklo na parcelama od hamera i tuša na crtaćim daskama.
     Propupalo je u ulici mojeg djetinstva.
     Nikada, ponavljam, nikada na ovim prostorima nije gostovala, u nijednom segmentu –  glazbenom, sportskom, političkom (osim na sprovodu Titu) – tako kvalitetno jaka ekipa, pojedinačno i grupno, kao šta su bili ti dragocijeni bauštelci pri izgradnji našeg socijalističkog odrastanja.
     Alex Raymond, Hal Foster, Frank Godwin, Benito Jacovitti, John Prentice, Raymond Macherot, Lyman Young, Frank Hampson, Frank Bellamy, Keith Watson, Mac Raboy, Jose Luis Salinas, Arturo del Castillo, Albert Breccia, Jesus Blasco, Albert Uderzo i René Goscinny, Ramon Monzon, Walt Disney, E.T. Coelho, Victor Hubinon, Jijé, Morris, Geo McManus, Hank Ketcham, Jim Holdaway, Frank Robinson.... Aaaaaaaaaa! Dream-team od kojeg se smrzneš!
     Tolika ponuda silila je redakcije na izdavanje sve većeg broja strip magazina. Naslovi su se rojili poput vinskih mušica, ne sudarajući se niti ometajući jedan drugoga. To nije bila konkurencija već drugarstvo, i SVI su našli utočište u našoj kući, zahvaljujući majci, ljubiteljici stripa i kolor-magazina, ocu usprkos: Petko, Majin strip, Politikin zabavnik, Horizontov zabavnik, Kekec, Plavi vjesnik, Strip-strip, Crtani romani, Male Novine,Nikad robom, Panorama... samo da se sjetim onih najznačajnijih. No strip je bio i na meniju ozbiljnih, obiteljskih novina i tjednika, poput Slobodne Dalmacije, Arene, VUS-a, Borbe... Nećemo se lagat ako kažemo da svaka novina, koja je držala do sebe i do čitatelja, držala se stripa pod grčevito.
     Otac više nije mogao otvoriti nijednu novinu bez stripa jer – bez stripa se više nije moglo. Bile su to novine koje su nas voljele!
     „Đelin izbor“, strani strip (neidološki avanturistički i dječji), u malo je pomeo dotadašnje domaće ideološki obojeno štivo. Bio je okidač yu-strip-redakcijama da upregnu sva raspoloživa domaća strip-grla na tragu uvezene šprance.
     Red šore, red šege.
     Postali smo strip velesila. U izdavačkom, konzumentskom i autorskom, jelde, smislu. Zato što domaći autori nisu bili baš za bacit. Taman posla! Sve su to bili sami majstori.
     Gro domaćih, stripera velikana, zbio se tada u prostorijama Plavog vjesnika. Na jednom mjestu našli su Maurović, Delač, Radilović, Dovniković, braća Neugabauer, Beker i drugovi, sve sama, danas, opća mjesta u domaćoj pop kulturi.
     Zahvaljujući komesarovom jednoumlju, imali smo raznobojno i blago djetinstvo. Primali smo ga direktno, intravenozno. Bila je to transfuzija od koje ne stariš.
     No nikome nije gorjela do jutra.
     Sredinom šesdesetih dolazi do promjena. U svijetu je strip napokon zauzeo zasluženo pravo građanstva među ostalim umjetostima – proglašen je devetom umjetnosti, otvara se strip-muzej, vodeći intelektualci pišu laude stripu, tj. svojem djetinstvu.
     A kod nas? E, jebo ti nas!
Ranković je prnuo u rosu – dinar devalvirao – Juga se otvorila, jedva tri četiri prsta, no dovoljno da propuh tzv. slobodne trgovine zahvati unutrašnje organe, upala je bila neminovna, a ni hemoroida nije pofalilo.
     Ne znam da l' je naš komesar bio rankovičevac ili ne, no, očito je da je bio pensionisan – njegove usluge više nisu bile potrebite. Goli otok se povukao horizontu, ostavljajući svaku redakciju ogoljenom pred ogledalom slobodnog izbora. Stalo se uvoziti stripove leva- leva, po svom vlastitom nahođenju. Pomor u domaćem akvariju je započeo. Bilo je jeftinije plaćati strani šljam und šund und škovace nego platiti tuzemskog strip-trudbenika, koji ne stanuje ni dva tri bloka kuća dalje od iste te redakcije.
     Plavi vjesnik, tada pod dirigentskom palicom Pere Zlatara, najgori je primjer tog srozavanja. U nekad najkvalitetnijem strip-tjedniku za omladinu, rečeni grobar Pera, zaobilazi domaća tuš pera u velikom luku i prostor stripa ustupa lošem inozemnom smeću, a da bi, e to je najstrašnije, stranice, što su dotad bile rezervirane samo za reportaže, zanimljivosti i avanture mladih, zasrao s dijametralno suprotnim, tipa –  „tu noć sam na tulumu dobrovoljno spavala sa dvanaestoricom, nisam mogla ustati dan dva iz kreveta, al' se danas osijećam ispunjenom osobom“.
     Započeo je period – Amerika i Engleska nikada neće biti zemlja proleterska jer je tako rekla Draga Saveta.
     Žutilo je dobilo zeleno svjetlo pa se izlilo iz svoje kesice, nagrizlo jetru i zarazilo svaku izdavačku poru omladinskog izdavaštva. Od hemoroida do hepatitisa nije daleko; nalaze se pod istim slovom u rječniku. Ne luta se baš.
     Toga su se držali i poneki izdavači te nisu trošili mnogo puta već su skrenuli preko prve pogranične rampe – do Italije. Uvozu bez voznog reda nije se slutio kraj.
     Danas je blasfemično reči išta kontra Alana Forda ili, nedajbože, Bonellija, koji su, nekako, u isto vrijeme okupirali jugoslavenski konzumentski strip prostor pak i danas, nakon više od 40 godina, uživaju nedodirljivi, zapravo kultni status, kako strip tako i izdavač, kod generacija rođenih u šesdesetim i sedamdesetim. Sorry!
     Na pitanje, koji ti je najbolji strip, svi će reći – Alan Ford ili Zagor; a na pitanje, čija su ti izdanja najdraža, odgovor je 100%  – Bonellijeva! Sorry!
     Alan Ford iz Zagreba i Bonellijevi junaci iz Novog Sada, sorili su apsolutno svu tadašnju konkurenciju, te zauzeli svoje počasno mjesto kao nadomjestak majčinom mlijeku, rečenim generacijama. Samo to mlijeko je bilo u tetrapaku od strip-sveski i pasterizirano. Takav je bio trend. Sorry!
     Strip novine ili magazini skoro su iščezli. Samo je još Stripoteka pokušavala voditi računa o minulim strip-velikanima i kontinuirano štancala stare epizode junaka našeg djetinstva, da tadašnja mladež vidi na kojem smo se to roto-mlijeku mi dojili.
          Iz ničega se bio pojavio i Ervin Rustemagić, mladić iz Sarajeva, sa svojim Strip Artom, u kojem nam je s ljubavlju ponudio uglavnom američki novinski strip, strogo se postavivši spram strip šunda. Nije nam trebalo puno te smo ga, pod nujno, proglasili braniteljem zajedničkog djetinstva, pače spasiteljem jer nam je svojom izdavčkom politikom podgrijao nadu kako Komadant Mark, Zagor T-Nay, Ana 4 Pištolja, Blaf , Žalosna Sova, Tex Willer i ostali iz Bonellijeve bulumente nisu nepobjedivi. No Ervinov entuzijazam nije bio za na duže staze. I danas je cijenjeni izdavač te, paz' vamo!, Bonellijev agent s eskluzivnim pravom za cijeli Balkan. Sorry!
     Daklem, da to i izrečem, iako će to izavati bijes i lavinu, ma zabole me; Alan Ford mi se nikako nije primio, ostavio me indiferentnim i, da nije bilo prevoda Nenada Brixyja, nikada mi ne bi ušao u ruke. Sorry!
     I još ovo, zato što je ovaj tekst i nastao pod sugestijom – Daj, umro je Bonelli, napiši dvije riječi. – Sorry, ali Bonelli je meni ništa. – Pa je l' ti barem žao? – Narafski! – Pa piši! – Ali, rekao sam ti... – Nema veze, napiši! – no, o mrtvima sve najbolje, nije me baš išlo na tu temu, a i vidi se zašto. Sorry!
     Kad je drugom polovicom šesdesetih Bonellijeva konjica nahrupila u jugoslavenski slobodni izdavački prostor, kontaminirajući pritom isti, nije nikako mogala postati moje kulturno dobro (osim u početku s Pričama s Divljeg zapada, za što je krivac sjajni Renzo Calegari – da o briljantnome Ken Parkeru Ive Milazza, iz sredine sedamdesetih, i ne govorim) niti my cup of tea, pače moja generacija već je bila dobrano na aero-konjaku..
     Nekako mi dođe žao djecu ograničenu samo na Bonellijeve junake kao jedinu inspiraciju vlastitoj mašti u dječjim igrama, pa su neki, doznajemo, pravom pravcatom kamenom sjekirom, ništa drugačijom od one za pojasom baletana iz Darkwooda, brata rođenoga počastili posred prsiju. Ej!! K'o da su braća po prostati, božemioprosti, kao i većina Bonellijevih heroja. To mora ostaviti dalekosežne posljedice. Sorry!
     Naravski, kao i svako djetinstvo.
     Ni ja nisam pobjegao od svojega, taman posla, ne bježi mi se nimalo. Stvar je u razlici. A razlika je ogromna u izdavačkim politikama te, ako se mene pita, a pita se, sorry!, onda ću s pravom reći:
     Tko šljivi Bonellije, Rustemagiće, Brixyje, Tomiće, Zlatare i ine, nisu ni do koljena jedinom pravom i najveće i najpametnijem i najslobodoumnijem strip izdavaču, za mladež i bradavice, sa ovih prostora IKADA, našem „Đeli Hadžiselimoviću“, našem nikada imenovanom i nepoznatom političkom komesaru, iz mračnog bunkera UDBE, koji mi je omogućio da još uvijek budem prisutan u svom sretnom djetinstvu od 7 (i ranije) do 77 godina. Imam još komotnih dvadeset godina fore igrat se među strip sličicama.
     I zato, Bezimeni, super momak si bio ti!

     [Objavljeno: Zarez, Zagreb, 13.10.2011.godine]

Press: Marketprint

Press: Veseli četvrtak

Pedeseti, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Do poslednjeg daha". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Nando & Denisio Esposito.          Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Strip vesti

     PREMINUO POZNATI JUGOSLOVENSKI
     STRIP CRTAČ BRANKO PLAVŠIĆ

     09. novembar 2011. | 13:52 | Izvor: RTV

     BAČ - U Baču je jutros iznenada u 62. godini preminuo Branko Plavšić, jedan od najvećih imena domaćih strip crtača.

     ''Zasigurno jedan od najboljih, ako ne i najbolji tušer u Evropi... Ustvari, mislim da bi se u Marvelu vrlo radovali da ga dobiju.'' Ovim rečima je, svojevremeno, Svetozar Tomić, urednik strip magazina ''Stripoteka'', prokomentarisao radove Branka Plavšića.
     Plavšić je rođen 1949. godine u Maloj Novskoj Rujiški u kojoj je proveo detinjstvo. 1955. godine se sa porodicom doselio u Bač i tu završio osnovnu školu.
     Upisao se u Školu za primenjenu umetnost, ali je u njoj proveo samo tri meseca jer mu porodične prilike nisu dozvolile da svoj talenat za crtanje, koji je pokazivao još kao dete, nastavi da razvija pod stručnim nadzorom.
     U ekspanziji strip izdavaštva šezdesetih godina, Plavšić je video svoju šansu i uredništvu Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca poslao jednu kolornu naslovnu stranu za strip Tarzan i jednu probnu tablu urađenu u olovci.

     Serijali iz edicije Nikad robom

     Na osnovu samo ta dva rada, Dečje novine su 1966. godine angažovale Plavšića na serijalima Mirko i Slavko i Blaža i Jelica iz edicije Nikad robom.
     Uz serijale, Branko je radio i ilustracije za brojne strip i dečije časopise, a stigao je i da sarađuje sa amaterskim sekcijama iz Odžaka i B. Palanke na likovnoj rekonstrukciji arheoloških nalaza. U tom delu svog rada, Plavšić je iskazao pun smisao za detalje i sklonost ka minucioznom izvođenju crteža bez obzira na tehniku crtanja.
     U tom periodu je započeo i svoj sopstveni serijal ''Keli Brando'' koji je, na žalost ostao samo na pilot epizodi objavljenoj u magazinu ''Zenit''.
     U želji da ne ograniči svoje stvaralaštvo samo na izdanja Dečjih novina (preko 3000 tabli stripa), Branko prihvata poziv Valtera Nojgebauera, umetničkog direktora studija za strip i izdavaštvo ''Rolf Kauka'' i 1972. godine odlazi na studijsko putovanje u Minhen.
     Tamo je radeći stripove Fix und foxy i Piccollo Steiners, ispekao zanat, a svog mentora Valtera nazivao je svojim likovnim ocem.
     Do 1979. godine, Plavšić je u stalnom raskoraku između Minhena i Gornjeg Milanovca.
     Priliku da se skrasi na jednom mestu pružio mu je novosadski ''Dnevnik'' koji je ambiciozno krenuo u proširivanje strip izdavaštva.
     Uvažavajući Brankov talenat i profesionalizam, ustanovili su radno mesto Crtač stripa i zaposlili ga kao stalnog člana strip redakcije.
     Do 1983. godine, radio je na serijalu Veliki Blek, a onda, u stilu ''fudbalskih'' transfera i uz medijsku galamu, Plavšić prelazi u Forumov Marketprint da bi sa Branislavom Kercem oformio crtački tim koji će realizovati najduži serijal u istoriji jugoslovenskog stripa, Tarzan.

     Najbolji tušer u Evropi

     Novi posao je zahtevao i drugačiju raspodelu dužnosti, pa je preuzeo na sebe tuširanje olovkiranih strana koje su radili ostali članovi timova.
     U punom stvaralačkom zamahu, Plavšić uspešno realizuje i serijale Balkan Ekspres po scenariju Gordana Mihića i Nindža scenariste Ace Kostića.
     Ratovi devedesetih godina su prekinuli zlatno doba jugoslovenskog stripa. Izdavaštvo se gotovo ugasilo i jedini izlaz za strip autore je bilo ''slobodno streljaštvo'' i eventualna saradnja sa stranim izdavačima. Nesigurna egzistencija je većinu crtača odvukla na poslove koji nisu imali dodir sa stripom što nije ni Plavšića zaobišlo.
     Stripu se vratio tek 2010. godine kada je započeo saradnju sa izdavačkom kućom Lavirint.

     Bio je veoma cenjen u javnosti širom bivše Jugoslavije.

     Sahrana Branka Plavšića, biće u četvrtak 10. novembra na groblju u Baču, u 15 časova.

Press: SKC NS

Press: Phoenix Press

     Phoenix Press je krajem oktobra započeo sa izdavanjem još jednog novog italijanskog mini-serijala - Greystorm. U pitanju je serijal od 12 brojeva, od kojih su dva već izašla, a tempo objavljivanja ostalih biće 2 epizode na svaka 3 meseca.

     Serijal Greystorm kroz period od dvadesetak godinaprati život istoimenog junaka, genijalca zaluđenog mehanikom, inžinjeringom i futurističkim projektima inspirisanim pričama Žila Verna. Robert Grejstorm želi da udahne život do tada neviđenim izumima i tako promeni svet, a u tome mu pomaže prijatelj sa fakulteta, Džejson Hauard, bogati naslednik, altruista romantičarskih ideja. Kroz serijal pratimo Grejstormove podvige, ali i njegov odnos sa Hauardom.

     Svet ovog serijala nije izmišljen, sve se događa unutar realnih istorijskih okvira i prepuno je referenci na istorijske događaje, izume, projekte. Sve odiše atmosferom moderne ere i doba razvoja industrijalima.

     Jedna od zanimljivosti kojom Greystorm okupira čitaoce je pitanje da li je glavni lik heroj ili antiheroj, a odgovr se, naravno, nalazi na kraju priče.

     Što se tehničkih detalja izdanja tiče, štampano je u takozvanom Boneli formatu, na 100-gramskom papiru i sa plastificiranim koricama.

Priredio: Simon Vučkovič

     Osnovci i srednjoškolci u najvećem broju se odazvali na prve časove škole stripa, koja je juče počela u Podgorici

     OSNOVE STRIP UMJETNOSTI ZA SVE GENERACIJE

     PODGORICA - Škola stripa, koju je pokrenulo Udruženje strip autora Crne Gore, otvorena je juče popodne u prostorijama „Gradske knjižare“.
     Crnogorski strip autori Simon Vučković i Mirko Zulić predstavili su nastavni plan škole i izrazili zadovoljstvo zbog velikog broja zainteresovanih polaznika. Među prisutnim ljubiteljima stripa našli su se većinom pripadnici mlade populacije - osnovci i srednjoškolci.

     Gimnazijalci Ognjen Odalović i Aleksa Grgurović rekli su da su oduševljeni otvaranjem ovog kursa.
     - Volim da crtam, ali još uvijek nemam dovoljno razvijenu tehniku. Nadam se da ću postati mnogo bolji crtač nakon pohađanja ovih časova - rekao je Odalović.

     Polaznik škole Srđan Ivanović kazao je da ne može da zamisli dan a da nešto ne nacrta, tako da je jedva čekao priliku da se pokaže pred profesionalnim strip autorima. Njegov otac Dejan Ivanović dodao je u šaljivom tonu: „Taman neka su je otvorili, da ga maknem iz kuće, svaki zid mi iscrta. Ne mogu se farbe nakupovat´!“

     Među okupljenima se našla i studentkinja Milena Čavić, koja se u slobodno vrijeme bavi muzičkom kritikom. Ona je izjavila da želi da spoji ljubav prema muzici i stripu i na taj način oživi lik i djelo umjetnika Džima Morisona.

     Osnove nastavnog programa škole stripa su upoznavanje sa elementima nastajanja stripa, kao što su crtež, scenario (dramaturgija), kadriranje, montaža, studija i kreiranje likova, kostimografija, scenografija, anatomija, story board, kroki, ilustracija, tehnike, materijali za rad, kao i teorija i istorija stripa. Edukacija se vrši posebno za svakog polaznika, te je moguće priključiti se bilo kada. Škola je namijenjena svim uzrastima i otvorena je svake nedelje od 15 do 19 časova u prostorijama „Gradske knjižare“.

     M. I.

     [Objavljeno: Pobjeda, Pobjeda, 24.10.2011.godine]

Piše: KC GRAD

     Književni program KC Grada
     - Gradska knjižnica -
     8. novembar u 20h

     Veče savremenog stripa: predstavljanje tri antologije
     • "Nevidljivi strip / The Invisible Comics / Der unsichtbare Comic" (alternativni strip u Srbiji 1980-2010, trojezično izdanje), Narodna biblioteka Srbije, 2011
     • "Stripovi koje smo voleli" (izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku), Omnibus strip, 2011 - Nagrada za izdavački poduhvat 56. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga
     • "Novo doba", katalog festivala nesvrstanog stripa Novo doba, 2011

     GOSTI - strip autori, kritičari i urednici: Radovan Popović (Nevidljivi strip / Novo doba), Zoran Stefanović (Stripovi koje smo voleli) i Mileta Mijatović (Novo doba / Fijuk mreža)

     Moderatorka: Tijana Spasić

     Prateći program: AKCIJA SITO ŠTAMPE

     Motivi strip autora (Anna Ehrlemark, Bernharda Xilko) uživo na odevne predmete gostiju. Donesite majice, cegere, gaće... Štampamo crnom bojom.

     Kulturni centar GRAD
     Braće Krsmanović 4
     www.gradbeograd.eu

Press: Veseli četvrtak

Trideset prvi, broj bonelijevog stripa Tex je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Rečni pljačkaši".      Trideset deveti, broj stripa Dampyr je na kioscima. Naslov epizode je "Poslednja noć".      Takođe je iz štape izašla i petnaesta tvrdokoričena knjiga bonelijevog stripa Dylan Dog, kao i treća knjiga (u mekom povezu) Mister No-a      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Grrr! Program

     Najnovije izdanje serije dešavanja pod nazivom GRRR! PROGRAM, nastalo saradnjom Kulturnog centra Pančeva i Saše Rakezića, biće održano u petak 4. novembra, sa početkom u 21h, u prostoru Elektrika (Radomira Putnika 7, Pančevo). U pitanju je izložba strip tabli autora iz nekoliko zemalja, koji u Pančevu borave od 1. do 7. novembra, u okviru projekta COMIXIADE. Projekat je pokrenut sa idejom okupljanja internacionalne ekipe autora, koji će kroz zajedničko druženje, istraživanje i crtanje, pokušati da kreiraju vlastiti odgovor na temu nasilja, kao jednog od gorućih pitanja sveta u kojem živimo. U kominikeu povodom ovog dešavanja organizatori su zapisali – „Mi zaista verujemo da razgovor o nasilju ne mora obavezno da bude povezan sa političkim i socijalnim aspektima iz bliske prošlosti (kao što će većina pomisliti), već takođe sa duboko ljudskim, antropološkim aspektima naše prirode“.

     Pored izložbe radova, autori će govoriti i o savremenom stripu u svojim zemljama – među učesnicima su Bart Nijstad /Holandija/, Guido Van Hengel /Holandija/, Aneta Bendakova /Češka/, Giorge Roman /Rumunija/, Cristian Prandea /Rumunija/, Daniel Gutowski /Poljska/, Arianna Vairo /Italija/, Ivaylo Draganov /Bugarska/, Oskars Pavloskis /Letonija/, Thijs Van Nimwegen /Holandija/, Anna Resmini /Italija/, Agnieska Piksa /Poljska/, kao i srpski autori: Boris Stanić, Vuk Palibrk, Vladimir Palibrk, Katie Woznicki. Comixiade je projekat realizovan uz pokroviteljstvo European Cultural Foundation.

Piše: Strip vesti

Piše: Strip vesti

     Danas niz od vesti kojima je prošao "rok trajanja" u smislu da nećete stići na otvaranje izložbe, što vas ipak ne sprečava da posetiti Galeriju i sada... (zm)


     Izložba Stripa Dragoljuba Dragi Nedeljkovića

     Pozivamo sve koji vole strip i one koji će ga tek zavoleti, da prisustvuju svečanom otvaranju izložbe "Crtajući ucrtao sebe", doajena srpskog stripa Dragoljuba Dragog Nedeljkovića.
     Dragoljub je rođen 1920. godine, u selu Srednjevu. Crtanjem stripova počinje da se bavi još tokom Drugog svetskog rata, a 1958. godine, s kolegama pokreće reviju ''Meteor'' gde je ujedno glavni urednik i autor stripova. Osnovu njegovog rada čine kazivanja i pripovetke iz srpske prošlosti, ali i dela pod uticajem stranog avanturističkog stripa.
     Na izložbi će, uz prisustvo umetnika, biti prikazano pedesetak originalnih strip-tabli nacrtanih u periodu od 1940. do 1965. godine.
     Izložba će biti postavljena u Galeriji (bivši Dom omladine, Kneza Lazara 40), u utorak, 01. novembra 2011, sa početkom 19 časova.

     Dobro nam  došli!

     Mlad u devedesetim

     Izložba stripova Dragoljuba Nedeljkovića u Galeriji Doma omladine u Velikom Gradištu bila je jedinstvena prilika da se javnost upozna sa radom našeg najstarijeg strip-crtača.
     Malo je verovatno da bi današnjoj deci Sveti Sava bio primer super heroja iz stripova, ali, nekada je i to bilo moguće. Srpskog prosvetitelja u strip je šezdesetih godina prošlog veka, sa njegovim arhetipskim neprijateljem đavolom smestio Dragoljub Nedeljković iz Srednjeva kod Velikog Gradišta.
     Dragoljub Nedeljković danas ima devedeset leta i najstariji je autor stripova u našoj zemlji. Stripove je počeo da crta za vreme Drugog svetskog rata u svom selu Srednjevu kod Velikog Gradišta.
     "Ja sam Kosovske božure crtao u vinogradu, na kolenima", priseća se Nedeljković. "Prođe neko, pogleda i kaže - lepo ti je ovo."
     Od 1945. do 1985. godine Dragoljub Nedeljković živeo je u Beogradu, gde su i nastali njegovi brojni stripovi, od kojih, na žalost, neki nikada nisu objavljeni.
     Dragoljub kaže da je bilo teško naći izdavača, jer su socijalističke vlasti posle rata zabranile strip.
     Čika Dragi nije crtao samo avanturističke stripove. Često se okretao i narodnoj tradiciji, a takva je i priča "Robinjica Zlata" iz 1958. godine. Bila je najavljena za treći broj strip revije "Meteor", koji se posle drugog broja ugasio.
     Izložba stripova Dragoljuba Nedeljkovića u Galeriji Doma omladine u Velikom Gradištu, bila je jedinstvena prilika da se javnost upozna sa radom našeg najstarijeg strip-crtača.
     Priređivač izložbe Dragan Bogičić kaže da je do ideje došlo sasvim slučajno: "Bio sam kod čika Drageta u Srednjevu i video na polici jedan strip. Pitao sam ga da li čita stripove, a on mi je odgovorio, da ne samo što ih čita, već ih i crta."
     Dragoljub Nedeljković kaže da i dalje crta, ali ne stripove već ilustracije, uglavnom za svoju dušu, a u devedeset prvoj godini ruka mu je još mirna i sigurna.

Piše: Jović Zoran Letač

Piše: Zoran Đukanović

     ALEKSANDAR HECL - FAET ILI MAŠTANJE O MOGUĆEM

     Opus Aleksandra Hecla (1926-1991, Zemun) obuhvata ilustraciju, slikarstvo i strip. Studirao je Likovnu akademiju u Beogradu.  Prvi strip Zemljo do viđenja nacrtao je po scenariju Dragoljuba Jovanovića. Objavljen je 1956-1957. godine u listu Pioniri, a kasnije je repriziran na makedonskom jeziku u Detskoj radosti. Saradnja s Jovanovićem rezultirala je u tetralogiju koju, uz pomenuti strip, čine Letimo na Mesec (1957-1958), Otmica u vasioni (1960) i Špijun na Radnagu (1960-1961).
          Hecl se kao vrstan ilustrator beletristike potvrdio već početkom pedesetih godina, izražavajući se realističkim crtežom koji je dosezao vrhunske svetske standarde.

     Posle stripske tetralogije, Hecl se upustio u kreiranje niza istorijskih stripova i vesterna.  U vesternu je dosegao neke od vlastitih vrhunaca kreirajući Vinetua (1961-1962) i Bafa, vođu karavana (1962-1963). Sprega njegove ilustratorske delatnosti i stripa vidljiva je kako u postupku, tako i u činjenici da je neke stripove crtao pošto je ilustratorski već obradio iste literarne predloške.

     Put u središte Zemlje Heclova je adaptacija Verneovog romana, objavljena 1961. u Detskoj radosti. To je istovremeno bio Heclov oproštaj s naučnom fantastikom. 1964. godine prestaje da crta stripove. Nastupa šesnaestogodišnja pauza. Tek repriziranja Vinetua i Bafa, vođe karavana u YU stripu 1978. navode Hecla na pomisao da se vrati stripu. Lirski vestern  Dugom stazom (1981) označio je njegov povratak. Žanr naučne fantastike morao je još malo da sačeka. To se i događa 1984. kad Hecl u YU strip magazinu objavljuje svoj prvi autorski naučnofantastični strip Feat ili maštanje o mogućem. U ovoj antiutopiji on dovodi u kontrapunkt zatvorskog begunca Faeta s represivnim civilizacijskim uređenjem Suoga.

     Antiutopija Faet osoben spoj je arhaičnosti i modernosti. Tehnološkom ambijentu sveta Suoga autor suprotstavlja pastoralnost kao pribežište. Idila prirodnog poretka utopijska je protivteža tehnološko-političkoj utopiji koja se okrutno izvrgla u antiutopiju. Beskonfliktna pastorala, „mir u gnezdu lepote i ljudskosti“, ima težak zadatak da se uspostavi kao kritika civilizacijske represije. Pogotovo što taj zadatak treba ispuniti pred čitaocem iz sredine osamdesetih godina prošlog veka, koji je upoznat s genealogijom utopijskog i antiutopijskog žanra, i njihovim slepim ulicama. Dijalozi u Faetu arhaično su koncipirani naglašavajući težnju za klasičnim uzorima.

     Modernost, pak, Faeta ogleda se u Heclovom pokušaju da uvede nekonvencionalnu montažu table. Ne samo da se opredeljuje za slobodniji tip montaže prizora nego je uočljiv namerni „nemar“ u oivičavanju prizora. Ivice prizora nasumično se preklapaju ili među njima nastaju asimetrične praznine (cezure), kao obeležje fragmentarnosti postupka u pripovedanju.

     U Faetu, kao i u ostalim Heclovim stripovima, vidljiv je uticaj dominantno ilustratorskog iskustva. Faetom vlada nešto što bih metaforično mogao nazvati pozorišnim mizanscenom. Drugi i treći plan shvaćeni su kao stilizovana kulisa, a ne kao realistički prostor u kome crtač ovladava dubinom. Dakle, nije stilizovan samo crtež nego je i odnos planova doživeo radikalnu stilizaciju. Postao je apstraktniji. Ako je reč o tri različita plana u jednom prizoru, oni uzajamno egzistiraju kao tri nedovoljno zavisne realnosti u koje su apstraktnom međuodnosu. Celina prostornih odnosa, koja rađa perspektivu, odbačena je. Navešću Heclove reči: „Stilizacija je možda proistekla prvo iz komponovanja prostora, komponovanja realističkih figura u prostoru, tako da celina deluje kompoziciono stilizovano.“ (intervju Jedan susret ilustracije i stripa, YU strip magazin br. 65-66, maj-jun 1984; kasnije Strip vesti br. 268-271, maj-jun 2004)

     Faet nije strip koji privlači glatkom čitljivošću. Njegova vrednost nataložena je u u mogućnostima sporijeg čitanja s zastajkivanjem. Potrebno je zadržavati na prizorima Heclove vizuelne meditacije, a ovo zaista jeste meditacija koja se pretvara u ornament. Tek kao učesnici meditacije susrešćemo se s punom važnošću gestova u Faetu, stilizovanim kretanjima, zaustavljenim pogledima i stanjima mirovanja likova koji naglašavaju njihove pokušaje da proniknu u antiutopijsku situaciju u kojoj se našao svet, promisle je i pronađu joj alternativu.

Press: Drugi ugao

     STRIP RADIONICA – ULICOM BIŠĆA

     Višestruko nagrađivani strip crtač Filip Andronik i strip scenarista Emir Pašanović, iz udruženja "Drugi ugao", dolaze u Bihać na manifestaciju "Ulicom Bišća" organizovati strip radionicu za mlade.
     U sklopu radionice želimo upoznati mlade sa stripom kao medijem te kroz zajednički rad naučiti ih koji elementi čine dobar strip.
     Crtaće umijeće učesnika nije presudno za rad na radionici. Pribor za rad je obezbijeđen.
     Strip radionica će biti održana 05.11.2011. godine u 11:30 sat, nakon otvorenja izložbe bh. strip autora, u Kulturnom centru Bihać, ulica 5. Korpusa bb, 77000 Bihać.

     Program strip radionice
- 30 minuta - upoznavanje sa medijem stripa (šta je strip, od kada strip postoji, šta strip čini stripom, koje stripove polaznici čitaju i zašto im se sviđaju, čime se crta strip)
- 75 minuta - crtanje stripa na zadatu temu (dogovor teme/motiva sa učesnicima - zajedno ćemo odabrati jednu sličicu/radnju koju bi taj strip trebao da sadrži te bi svaki od učesnika u svojoj vlastitoj viziji priče morao da uključi tu radnju u svoj strip; odabir formata stripa (predlažem 6 slika na A4 formatu), materijala za crtanje i sl. te izrada same stranice stripa).
- 15 minuta - analiza nacrtanih radova
Pauza - 30 minuta - Za polaznike radionice obezbijeđeni su osvježavajući napitci i grickalice kako bi lakše započeli međusobni razgovor.
- 90 minuta - crtanje zajedničkog stripa (svaki učesnik radionice crta po jednu sličicu na zajedničkom stripu).

Piše: Predrag Đurić

     "Sa velikim zadovoljstvom vas pozivamo da pročitate opširan intervju sa najproduktivnijim scenaristom svih vremena na našim prostorima - gospodinom Svetozarom Obradovićem.
     Takođe iskoristite priliku da se upoznate sa njegovom kratkom biografijom, ali i sa impresivnom bibiografijom.
     Sve ovo dostupno je na sajtu: www.vojvodjanskistrip.com, na kome uskoro možete očekivati puno zanimljivog materijala.
     Pozivamo sve vas da doprinesete razvoju ovog sajta vašim prilozima, podacima, tekstovima. Želja nam je da sajt postane iscrpna resursna baza podataka za sve ljubitelje stripa, čitaoce i profesionalce."

     Srdačan pozdrav,

     Predrag Đurić

     PS. Ovaj prilog je malo čekao red, i Sajam da prođu, pa napominjem da se tu još mogu naći i novi prilozi, intervjui, vezani za Petra Aladžića i Pavela Kozu. (zm)
     VIŠE O SAJTU:
     www.vojvodjanskistrip.com/

     Strip umetnost u AP Vojvodini ima dugu tradiciju, počevši još od preteča stripa objavljivanih krajem XIX veka u listovima Komarac, Zmaj i Neven, koje je uređivao dr Jovan Jovanović Zmaj.
     Najveću ekspanziju vojvođanski strip doživljava u drugoj polovini 70-ih godina XX veka, sa pojavom Svetozara Obradovića, Branislava Kerca, Branka Plavšića i mnogih drugih, kao i 80-ih, kada u AP Vojvodini aktivno stvara i objavljuje na desetine autora. Poseban uspeh i međunarodnu afirmaciju doživljavaju Zoran Janjetov, Dejan Nenadov i Petar Meseldžija, a kasnije i Gradimir Smuđa, Leonid Pilipović, Mirko Čolak, Goran Josić, Zoran Penevski, Bojan Kovačević, Živorad Radivojević, Kopeczky Csaba…
     Izuzetan značaj za razvoj stripa AP Vojvodina duguje Mitru Miloševiću i Sretenu Draškoviću, dvojici urednika izdavačke kuće Dnevnik, kao i Tomislavu Ketigu, Svetozaru Tomiću i Slavku Draginčiću – urednicima Forum Marketprinta, čije vizionarstvo je od Novog Sada stvorilo jednu od evropskih prestonica stripa, a mnogim autorima sa područja bivše Jugoslavije omogućilo da objavljuje svoja dela, a stripu da postane široko popularan.
     Tokom 90-ih godina XX veka, zamiranjem strip izdavaštva u AP Vojvodini, mnogi vrsni autori morali su da prestanu sa bavljenjem stripom.
     Cilj ovog vebsajta je da podseti na mnoge pomalo zaboravljene autore i da podstakne kako stare autore da se vrate stripu, tako i mlade talentovane autore da se okušaju u ovoj umetnosti.
     Naš dugoročan cilj je osnivanje Muzeja vojvođanskog stripa, koji bi na jednom mestu sabrao radove svih vodećih vojvođanskih, ali i strip autora sa područja cele bivše Jugoslavije i Centralne i Jugoistočne Evrope i koji bi bio stecište strip kulture na ovim prostorima.
     Vebsajt je zamišljen kao mesto , na kojem će se prikupljati informacije o vojvođanskim strip autorima. Sastavljen je od kategorija: Biografije, Stripografije, Intervjui, Tekstovi. Planirano je da se na ovaj način predstave svi značajniji vojvođanski strip scenaristi, crtači, urednici i kritičari, ali i strip izdanja.
     Pozivamo sve zainteresovane, koji žele da sarađuju na ovom projektu, da se jave na e-mail: cetimoffice@gmail.com i pošalju svoje priloge – biografije, bibliografije, kritičke tekstove, priloge iz istorije stripa…
     Vaša pomoć, posebno oko sakupljanja referenci i izrade stripografija autora bi nam bila dragocena!
     Zahvaljujemo se svim strip autorima, koji su se odazvali pozivu da pomognu izgradnju ovog sajta. Posebnu zahvalnost dugujemo gospodinu Svetozaru Obradoviću – Tozi, bez čije nesebične pomoći ne bi bilo ni ovog sajta.

Press: USUS

     Poštovani i poštovane,

     Pozivamo vas na prvu od izložbi kojima Udruženje stripskih umetnika Srbije predstavlja pojedinačne opuse svojih članova:

     Udruženje stripskih umetnika Srbije / Ciklus samostalnih izložbi

     GORAN ĐUKIĆ – GORSKI: STRIP I ILUSTRACIJA

     2–12. novembar 2011.
     „Srećna galerija“ Studentskog kulturnog centra u Beogradu

     Otvaranje u 19 časova u sredu 2. novembra 2011.

     Na otvaranju govore: Zoran Tucić, predsednik USUS,
     Svetozar Obradović, komesar izložbe, i
     autor Goran Đukić.

     Izloženi su stripovi i ilustracije iz žanra avanture, srednjevekovne istorije, naučne fantastike, kao i koncepti za filmove (kao što su to „Cowboys & Aliens“ u produkciji „Universal Pictures“ i „DreamWorks SKG“, 2011).

     Više o Đukiću, redovnom ilustratoru „Politikinog Zabavnika“ i striparu koji je objavljivan širom Evrope i Severne Amerike, saznajte na: www.skc.org.rs/pocetna/31-danas/3609-goran-djukicgorski-strip-i-ilustracija.html

Press

     Od 4.-6. studenog održat će se 14. po redu Međunarodni festival stripa Crtani romani šou na izvrsnima lokacijama u samom srcu Zagreba: Zagrebačko Kazalište Mladih, Kino Europa, Talijanski institut, Francuska medijateka, KIC i Biblioteka Svijet Stripa.

     Gosti ovogodišnjeg festivala su:
     • Milo Manara
     • Dubravko Mataković
     • Achde (Lucky Luke)
     • Philippe Luguy (Percevan)
     • Enrique Badia Romero
     • Leonid Pilipović (Tajna povijest)
     • Laci (Sherlock Holmes)
     • Thomas Gabison (urednik Francuske izdavačke kuće
       Actes Sud)

     U sklopu festivala održat će se koncert Septice čiji je frontman Dubravko Mataković u Kinu Europa u petak 4. Studenog.

     Od izložbi bit će izložba gostiju festivala Achde (Lucky Luke) i Philippa Luguya (Percevan) u Francuskoj medijateci, natječajna izložba Mladi lav u ZKM-u, izložba „Domovinski rat u hrvatskom stripu“ u Biblioteci i galeriji „Svijet stripa“ te u spomen na nedavno preminulog Sergia Bonellia u Talijanskom institutu bit će tribina i izložba Bonellijevih junaka.

     I ove godine će se održati izložbe, promocije domaćih izdanja, razgovori s publikom, potpisivanja i crtanja za publiku, projekcije filmova, tribina i dan besplatnih stripova. 

     PROGRAM 14. MEĐUNARODNOG FESTIVALA STRIPA CRTANI ROMANI ŠOU

     PETAK, 4.11.2011.
• 13-18h Sajam stripova (ZKM)
• 09-21h Izložba “Domovinski rat u hrvatskom stripu” (Biblioteka i galerija svijet stripa,Kačićeva 6A)
• 12-18h Natječajna izložba “Mladi lav” (ZKM)
• 11-13h Strip radionica za djecu (ZKM)
• 13-15h Philippe Luguy & Laci - crtanje za publiku (KIC)
• 15-17h Leonid Pilipović&Igor Kordej- crtanje za publiku (KIC)
• 17-18h Achde (Lucky Luke) & Philippe Luguy (Percevan) - razgovor s publikom, moderator: Marko Fančović (KIC)
• 18-18.45h Dubravko Mataković - razgovor s publikom (moderator: Jakov Novak) (KIC)
• 19h Svečano otvorenje festivala i izložbe gostiju festivala (Achde&Philippe Luguy) (Francuska medijateka)
• 21h Koncert: Septica Kino Europa

     SUBOTA, 5.11.2011.
• 13-18h Sajam stripova (ZKM)
• 09-21h Izložba “Domovinski rat u hrvatskom stripu” (Biblioteka i galerija svijet stripa,Kačićeva 6A)
• 12-18h Natječajna izložba “Mladi lav” (ZKM)
• 11-18h Izložba strip-junaka izdavačke kuće Bonelli (spomen na Sergia Bonellija) (Talijanski institut)
• 11-18h Izložba gostiju festivala: Achde&Philippe Luguy (Francuska medijateka)
• 11-13h Strip radionica za djecu (ZKM)
• 12-14h Achde & Philippe Luguy - crtanje za publiku (Kino Europa)
• 13-15h Thomas Gabison (urednik francuske izdavačke kuće Actes-sud) - razgovor s mladim autorima i indivdualno pregledavanje radova (KIC)
• 13-15h Dubravko Mataković - crtanje i potpisivanje za publiku - štand Udruge CRŠ (ZKM)
• 14-15h Predavanje o digitalnom koloriranju, 1.dio; voditelj: Ive Svorcina (mala dvorana ZKM)
• 14-15h-Laci - crtanje za publiku (Kino Europa)
• 15-17h Igor Kordej & Leonid Pilipović - crtanje za publiku (Kino Europa)
• 15-16h Enrique Badia Romero (moderator: Jakov Novak) - svjetska premijera strip albuma “AXA: Porijeklo” u hrvatskom izdanju (KIC)
• 16-17h Enrique Badia Romero - potpisivanje albuma AXA & Modesty Blaise (KIC)
• 17-17.45h Promocija strip albuma “Mudraci” - Stjepan Bartolić Štef & Vjeko Đaniš (KIC)
• 18-18.45h Milo Manara - razgovor s publikom; moderator Marko Fančović (KIC)
• 19-20h Milo Manara - potpisivanje albuma (KIC)
• 22h CRŠ party - caffe bar “Svijet stripa”, Ožegovićeva 5

     NEDJELJA, 6.11.2011.
• 13-18h Sajam stripova (ZKM)
• 09-21h Izložba “Domovinski rat u hrvatskom stripu” (Biblioteka i galerija svijet stripa, Kačićeva 6a)
• 12-18h Natječajna izložba “Mladi lav” (ZKM)
• 11-18h Izložba strip-junaka izdavačke kuće Bonelli ( spomen na Sergia Bonellija) (Talijanski institut )
• 11-18h Izložba gostiju festivala: Achde&Philippe Luguy (Francuska medijateka)
• 11-13h Strip radionica za djecu (ZKM)
• 12-14h Enrique Badia Romero( - potpisivanje albuma AXA & Modesty Blaise KIC)
• 12-14h Achde&Laci - crtanje za publiku (Kino Europa)
• 14-15h Predavanje o digitalnom koloriranju, 2.dio; voditelj: Ive Svorcina (mala dvorana ZKM)
• 14-15h “Il Re di fumetti”; tribina u spomen na Sergia Bonellia (Talijanski institut)
• 15-16.15h Milo Manara - poptisivanje albuma (Talijanski institut)
• 16.30-17.45 Igor Kordej & Leonid Pilipović, tribina ”S onu stranu Tajne povjesti” i potpisivanje albuma za publiku(KIC)
• 18h Dodjela nagrada pobjednicima natječaja “Mladi Lav” i zatvaranje festivala (KIC)

*Napomena: Brojevi za crtanja i poptisivanja mogu se dobiti na pultu udruge CRŠ ili štandu strip centra “Tino” (ZKM) Program podliježe izmjenama i dopunama od strane organizatora.

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     "PARABELLUM" broj 2

     U petak, 21. oktobra 2011.godine, šest mjeseci prije zacrtanog roka, na fantastičnih 228 stranica odličnih stripova i tekstova stripadžija iz Republike Srpske, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Italije, Kanade i Bugarske, izašao je drugi broj strip magazina "PARABELLUM".

     Redakcija se zahvaljuje svima koji su pomogli izlazak novog broja a to su: Ministarstvo porodice, omladine i sporta Republike Srpske, Skupština grada Istočno Sarajevo, Javna ustanova Dom kulture Laktaši, "Gross" d.o.o. Gradiška PJ Srebrenica, Gazda Boća i kafić "Po lule duvana".

     Veliko, ogromno i najveće HVALA ide svim našim prijateljima, saradnicima koji su i ovaj put ustupili svoje radove na objavljivanje bez ikakvog honorara.

     Redakcija "Parabelluma" poziva sve zainteresovane crtače, scenariste, kolumniste, teoretičare i ostale da se jave sa svojim radovimajer priprema za broj 3 kreće: SAD!

     A evo šta nam sve donosi broj 2:

     TEKSTOVI:
„ISTORIJA STRIPA REPUBLIKE SRPSKE“: ŽALOSNA SVESKA - osvrt, piše: Goran Dujaković
„LEGENDA O ZNANOM JUNAKU“: NIKOLA MITROVIĆ KOKAN, piše: Marko Stojanović
FESTIVAL  ANIMIRANOG FILMA „BANJALUKA 2011.“, priredio: Zoran Pejić
NAJBOLJI “DEMOFEST“ BANJALUKA 2011., piše: Predrag Ikonić
„ČAŠICA RAZGOVORA SA...“: MILORADOM VICANOVIĆEM MAZOM. razgovarao: Predrag ikonić
„JUŽNJAČKA UTEHA“: TAJNA ISTORIJA, piše: Marko Stojanović
„PUTOVANJE MANGAPLOVOM“: NAJSMJEŠNIJI STRIP NA SVIJETU, piše: Goran Marković
„DJ MEHO ŠOU“: ZABAVA ZA CELU PORODICU, piše: Uroš Smiljanić
„NAŠI PREKO GRANE“: BRANISLAV PERKOVIĆ, priredio: Predrag Ikonić
„PARABELLUM VAM PREDSTAVLJA“: KOMIKO; NOVI SAD, priredio: Vuk Marković
„LEGIJA NEZABORAVNIH“: ALAN FORD, piše: Haris Cerić
STRIP U DJEČIJOJ BIBLIOTECI U NIŠU, priredio: Dušan Cvetković

     STRIPOVI:
IZVJESTAN POGLED, Goran Dujaković
DIVLJI VJETAR - II dio, Rajko Radovanović i Milorad Vicanović
BILO JEDNOM U VUČJOJ JAZBINI, Milan Đilas
POSLEDNJE SVITANJE, Dragan Jovanović i Predrag Ikonić
RIČ I ARD, Nikola Mitrović
DAVID ŠTRBAC, Miro Mlađenović
POSLEDNJA VREMENA, Nebojša Đumić
FAJRONT, Božidar Došenović
GIGANTI, Mijat Mijatović
PAJSERI, Marko Stojanović i Aleksandar Anđelković
BILO JEDNOČ NA DEMOFESTU, Milorad Vicanović, Marko Stojanović, Predrag Ikonić, Vladimir Aleksić, Dražen Kovačević, Mijat Mijatović, Srđan Nikolić, Stanko Gojić, Zoran Pejić, Dejan Škipina
LEGENDA O NEZVANOM JUNAKU – POJANJE DRUGO, Milorad Vicanović
RED HEAD REVENGE, Zdravko Jandrić
JAZULA, Svetozar Obradović i Miodrag Ivanović
VEKOVNICITE, Damjan Mihajlov
ONA SPAVA, Marko Stojanović i Vladimir Aleksić
ALEX, Srđan Nikolić
BEAR BLACKBEARY, Marko Stojanović i Danko Dikić
RECIKLAŽA, Stevan Subić
DOLAZI PO MENE ONA, Zoran Pejić
KOMAD, Borislav Maljenović i Aljoša Tomić
WAITING FOR A DAY, Zdravko Jandrić
SEX SA DŽENI SMIT, Vladimir Tadić i Denis Dupanović
KUMOVA SLAMA, Mirko Zulić
PRIPOVIJESTI O POVIJESTI, Branislav Perković
BUDUĆNOST JE U MAŠTI, Zoran Žmirić i Branko Ricov
50 GODINA SAMOĆE, Fabio Corrirossi i Damjan Stanić
ČUVAR SNOVA, Goran Lojpur
NIJE LI TO ČUDNO, Isak Poprženović i Miroslav Slipčević
BILA JE OSJETLJIVA, Vanja Urukalo
CRTANJEM MOŽEMO SVE, Marko Stojanović i Srđan Nikolić
SRĐA ZLOPOGLEĐA, Uroš Urošević
ULIČNI HODAČ, Stanko Gojić
SMS LIES & VIDEOS, Emilyan i Stanimir Valev
DEMOFEST, Milijan Forca
LEPOTICE VOĆKICE, Dejana Škipina
RADOVI POLAZNIKA ŠKOLE STRIPA NIŠ, Bojana Milovanović, Mirjana Stojanović, Emilija Todorović, Matija Desačić, Katarina Ranđelović, Nikola Orlović, Jelena Jovanović
FILMOVI U PAR KADROVA, Ozren Miždalo

Press: Strip.art.nica Buch

     Malo zakasneli prilog, ali pravdam se odsustvom zbog Sajma...
     (zm)

     Hardfuckers

     Izšel je ponatis kultnega, nepozabnega in provokativnega stripa Hardfuckers.
     Se je v 20. letih po njegovem nastanku kaj spremenilo?
     Nam politika še vedno prodaja ista jajca?
     Se lahko iz stripa kaj naučimo?
     Pridite naokoli, da se o tem pomenimo z avtorjema Vittoriom de la Crocejem in koscenaristom Marijanom Pušavcem.
     Obenem boste lahko kupili tudi 3. del njunega strip serijala Meksikajnarji.
     Albume vam bosta z veseljem podpisala, pa tudi kakšno sličico vam bosta narisala.
     Se vidimo!?

     Aleksander Buh
     www.stripi.si

     Strip.art.nica Buch
     Murgle center
     Cesta v mestni log 55, Ljubljana
     Četrtek, 27.10.2011 ob 19:00

---

     DVAJSET LET KASNEJE - ZOKI, VRNI SE,
     VSE TI JE ODPUŠČENO!
     Hardfuckers.
     Zdaj vem, kaj je to. Ali bolje, kdo so to. In tudi 'švasane' črke mi povzročajo manj preglavic kot takrat, ko so veljale za eno od uradnih pisav jugoslovanske skupnosti narodov in narodnosti.
V populističnem žargonu se pač reče, da so Hardfuckersi zakon. A s tem ne povemo bogvekaj. Hardfuckers ... to je klasika. Tako je že bolje. Bolj uradno. Tehtno. Test časa so prestali z odliko. Še več, čas, v katerem so morali stati in obstati, so napovedali z malodane kronološko natančnostjo in vizionarskim pesimizmom, ki ju v žanrskem stvarstvu pri nas – pa i šire – zasledimo sila poredko. V bistvu čas ni prestal testa Hardfuckersov. Hej, vsi s(m)o mislili, da Hardfuckersi pripovedujejo zgodbo o letu 1991. Motili smo se. Hardfuckersi so risali podobo leta 2011.
     »Vedno me je presenečalo, da Hardfuckersov ne omenjajo kot velik slovenski roman. Mogoče so ga spregledali, ker so nad njim narisane sličice,« je takrat zapisal Miha Mazzini. Zdaj verjetno veste, zakaj. Če ne veste, naj vam bog pomaga. »To je ... to ... ugh ... ja ... ja ... ugh ... aaahhh,« je bil takrat kratek in jedrnat Igor Vidmar. Kako, prosim? Točno tako. Tudi po dvajsetih letih, ko že po kdovekaterem branju jemljem v roke Hardfuckerse, ne gre drugače, kot da vzneseno ponovim Igorjevo ugotovitev. In dopolnim Mihata, da v teh infantiliziranih časih ameriških risank in hollywoodskega politično korektnega kretenizma Hardfuckersov zagotovo ne bodo spregledali. Prav zaradi sličic. Medtem ko velik slovenski roman bodo. Spet. Jebiga...
     Hardfuckersi so stripovska ponudba, ki je ne moreš zavrniti. Ker je napisana v žanrskem narečju, obstaja velika verjetnost, da bo pri velikem delu volilnega telesa naletela na gluha ušesa. Hardfuckersi dvajset let kasneje s svežo krvjo provocirajo bolj kot kdajkoli. In če so nekoč predstavljali resni obračun z avtoritetami starega režima in njegovimi umetnimi vrednotami, danes učinkujejo kot stripovska bomba v leglu uspavane (pop)kulture domnevno nacionalnega pomena. Še pomnite, tovariši? Nekdo je začel pobijati nedotakljive partijce. V filmskih kadrih. Danes partijcev ni več – oziroma so udobno nameščeni v fotelje raznobarvnih desnosredinskih političnih opcij –, a revolucija še traja. Slovenskega terorista potrebujemo bolj kot kdajkoli. Da bi začel hladnokrvno pobijati predsodke. Kot v Hardfuckersih. Brez milosti. In za zmeraj.
     Dvajset let kasneje. Politični ekstremizem. Nove iste stranke. Vsesplošno odpuščanje. Kriza vsevprek. Upori ponižanih, razžaljenih, zasužnjenih delavcev. Razcvet nedotakljivega kriminala. Politična emigracija in njena tleča želja po maščevanju. Medijske manipulacije. Boj za oblast. Zoki. Slovenija, moja dežela? Leta 2011 vemo, da so Hardfuckersi nepogrešljivi pri ugibanju slovenske prihodnosti. Še bolj nepogrešljivi so pri razumevanju slovenske preteklosti. Politika dlako menja, značaja nikoli. V tej panogi se stvari spreminjajo zato, da bi ostale iste. In enoumju nato sledi dvoumje.
     To ni noben strip, to so Hardfuckersi.
     Hardfuckersi so fenomen.
     Berite Hardfuckerse.
     Večkrat in pozorno.
     Če ne, bodo Hardfuckersi prebrali vas ... 

     Max Modic, 2011

---

     Vittorio de la Croce alias Zoran Smiljanić

     Letnik 1961, vipavska trgatev. Zapisan stanu samostojnega kulturnega delavca, prebija se s stripom, ilustracijo, karikaturo, oblikovanjem ter scenarističnim in publicističnim delom. Kruh in zaseko služi na sotočju Save in Kokre v Kranju.
     Prvi strip Folk Against Rock objavi leta 1981 v Glasilu KLG iz Kranja, sledijo Slava vojvodine Kranjske, Hiša Metoda Trobca in Balada o treh baletkah in dveh vojakih. Od 80. dalje stripe objavlja v jugoslovanskih, slovenskih in ex-yu časopisih in revijah: Naprej, Gorenjski Glas, Vidici, Yu-strip magazin, Pavliha, Delo, Problemi, Katedra, Mladina, Strip Bumerang, Kreator, Q in Kvadrat.
     Za časa Juge rad provociral oblast in vrtal v »tekovine revolucije«: njegov plakat Tedna mladih ne bo! (1987) povzroči razburjenje generalštaba v Beogradu, kratki strip Kje je revolucija? istega leta sproži afero o rušenju kranjskih spomenikov, strip 1945 (Katedra, 1987) pa požanje kritike borcev in Jožeta Smoleta, ki izjavi, »da je ta strip popolnoma neprimeren, ker partizani v njem cepajo kot zajci«. Od leta 1987 večinoma objavlja v reviji Mladina, kjer skupno izide okoli 800 tabel njegovih stripov. Zaradi težav, ki si jih nakoplje s svojimi moralno izprijenimi izdelki, si nadane psevdonim italijanske provinience, ki ga prvič uporabi ravno v politično nekorektni groteski Hardfuckers (1987 - 1991), svojevrstni kroniki propada komunizma na naših tleh. Nadaljuje s stripi 1991, 1943 in Zadnja vojna ter serijo krajših in daljših zgodb pod krovnim naslovom Družinske zgodbe, kjer bentenje čez oblast zamenja z bolj osebnimi, celo ljubezenskimi temami.
     Sledi ustvarjalna pavza, v kateri skoči v ZDA in Mehiko, kjer obišče lokacije naslednjega projekta, imenovanega Meksikajnarji. Zgodbo o slovenskih prostovoljcih, ki so se v letih 1864-67 v Mehiki borili za cesarja Maksimilijana, sta si s koscenaristom Marijanom Pušavcem zamislila v petih albumih, skupne dolžine 330 ročno pobarvanih strani. Trenutno sta izgotovila tretji del ultramaratona in vneto snujeta nove prigode cesarja Maksa in soldata Antona.

Uređuje: Marko Ajdarić