Piše: Stripburger

     Podmazzane zgodbe
     stripi po literarnih predlogah Mihe Mazzinija
     zbirka Republika Strip #15, posebna izdaja revije Stripburger / izdajatelj: Forum Ljubljana
     obseg: 88 str. / cena: 10 eur / oktober 2011
     www.ljudmila.org/stripcore/rs/podmazzane_zgodbe/

     razstava in pogovor z ustvarjalci v Knjigarni Konzorcij
     odprtje: sreda, 2. nov. 2011, ob 18.00
     pogovor: torek, 8. nov. 2011, ob 18.00, v okviru cikla pogovorov Dialogi
     Sedma letošnja izdaja revije Stripbruger je po vzoru 2008. leta izdane stripovske antologije Deveta soba. Takrat so poezijo in prozo izredno plodovitega slovenskega literata in gledališkega ter filmskega režiserja Vinka Möderndorferja v podobe prevajali slovenski stripovski avtorji Matej de Cecco, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Gašper Rus, Iztok Sitar, Matej Stupica in Andrej Štular.
     Tudi tokrat je sedem slovenskih ustvarjalcev s stripom podmazzalo enako število zgodb Mihe Mazzinija. Miha Mazzini je prav tako kot Vinko Möderndorfer plodovit ustvarjalec, avtor štirinajstih objavljenih knjig v osmih jezikih in računalniški strokovnjak, avtor devetih priročnikov. Njegova literarna dela so bila uvrščena v več antologij. Za svoje delo je prejel številne nagrade. Je avtor scenarijev za dva nagrajena celovečerna filma in režiser štirih kratkih filmov. Predava pisanje filmskih scenarijev. Zaposlen je kot računalniški svetovalec na področju uporabniških vmesnikov za internetne in mobilne aplikacije.
     Zbirko Podmazzane zgodbe, stripi po literarnih predlogah Mihe Mazzinija, so ustvarili Jakob Klemenčič, Damijan Stepančič, Matej Kocjan Koco, Grega Mastnak, Andrej Štular, Marko Kociper, Kaja Avberšek. Kar štiri od sedmih zgodb izhajajo iz zbirke Godbe, ki je v samozaložbi izšla leta 1989. Grega Mastnak je priredil in zrisal zgodbo iz Trenutkov spoznanja, Kaja Avberšek pa je ustripila zgodbo iz knjige Duhovi. Andrej Štular je podmazzal zgodbo James Augustine Aloysius Joyce iz antologije Noč v Ljubljani. Zbirka stripov je zbirka raznolikih avtorskih pristopov, ki se kažejo tako v načinu podajanja zgodbe kot v likovnem izrazu. Skozi zgodbe z različnimi razpleti začinjenimi s ščepcem humorja se iskristalizirajo zanimivi in tudi raznoliki glavni karakterji.

     Na razstavi v Knjigarni Konzorcij bodo na ogled originalna stripovska dela. Razstava bo na ogled do 11. novembra 2011.
     Ob razstavi bo v okviru cikla Dialogi pogovor z dvema od sodelujočih avtorjev, Kajo Avberšek in Damijanom Stepančičem vodil Bojan Albahari, član uredništva revije Stripburger. Iz avtorjev bo poskušal izvleči, kako le-ta kot (po)ustvarjalca doživljata součinkovanje literature in stripa.

     AVTORJI IN ZGODBE
     Jakob Klemenčič: Domačijskost, v: Godbe. Zb rka zgodb, samizdat, Ljubljana, 1989
     Damijan Stepančič: Vso pot do Pulsnitza, v: Godbe. Zb rka zgodb, samizdat, Ljubljana, 1989
     Koco: Good rocking tonight, v: Godbe. Zb rka zgodb, samizdat, Ljubljana, 1989
     Grega Mastnak: La luna, v: Trenutki spoznanja, Beletrina, Študentska založba, Ljubljana, 2007
     Andrej Štular: James Augustine Aloysius Joyce, v: Noč v Ljubljani, LUD Literatura, 1994
     Marko Kociper: Zamzak in Noe, v: Godbe. Zb rka zgodb, samizdat, Ljubljana, 1989
     Kaja Avberšek: Prekleta zdravila!, v: Duhovi, Goga, Novo mesto, 2010

     Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS

     Vizualni material za novinarje je na
     www.ljudmila.org/stripcore/press/podmazzane_zgodbe/

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Strip vesti

     „Stripovi koje smo voleli“ – izdavački poduhvat 2011. u Srbiji
     Nagrada Sajma knjiga prvi put za strip

Beograd, 27. oktobar 2011.

          Nagrade beogradskog Sajma knjiga dodeljuju se izdavačkoj produkciji i delima koja „po svom kvalitetu i po značaju naučnog i umetničkog dostignuća predstavljaju izuzetan napor izdavača, urednika i pisaca“. Izdavačka kuća „Fabrika knjiga“ je na 56. sajmu proglašena za izdavača godine, a za najbolju dečju knjigu žiri proglasio „Rusvaj“ Igora Kolarova.
     Ono što je značajna vest za domaći strip jeste da je za izdavački poduhvat nagrađen kritički leksikon Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u 20. veku, izdavača „Omnibus“ iz Beograda. Autori i priređivači leksikona su Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović, uz pomoć stotinak kolega iz regiona i sa predgovorom velikog britanskog stručnjaka Pola Graveta. Recenzenti knjige su bili Vasa Pavković, Momčilo Rajin i Slobodan Ivkov.
     Knjiga predstavlja prvi kritički stripski leksikon u Istočnoj Evropi i već je ocenjena kao kapitalna u međunarodnoj stručnoj javnosti.

    Reč žirija o nagrađenom izdavačkom poduhvatu

     Žiri – u sastavu Ivan Milenković, filozof, Svetlana Gavrilović, urednica kulturnog programa Narodne biblioteke Srbije, Tijana Spasić, kritičarka, Lazar Bodroža, dizajner i Nenad Milošević, književnik – nagradu je obrazložio na sledeći način:
     „Kritički leksikon – Stripovi koje smo voleli predstavlja izuzetan izdavački poduhvat koji analizira, sistematizuje i popularizuje strip stvaralaštvo 20. veka sa čitavog prostora bivše Jugoslavije.
     Ova obimna knjiga koju su priredili Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović – vrhunski stručnjaci u ovoj oblasti, teoretičari, izdavači i pre svega veliki zaljubljenici u devetu umetnost – sadrži podatke o autorima, uzorke tabli, kao i kritike ili izvode iz kritika za oko 400 stripova i strip autora. Izuzetna posvećenost autorskog tima za rezultat ima ambicioznu i temeljnu publikaciju koja svedoči o istoriji strip kulture na ovim prostorima, njenom međunarodnom značaju i umetničkoj vrednosti.
     U publikaciju su uključene i osnovne informacije o svakom autoru na engleskom jeziku, koje bi mogle poslužiti stranim istraživačima strip kulture na Balkanu, kao i pregledna i veoma opsežna bibliografija strip izdanja, časopisa i fanzina, izložbi, kataloga i internet stranica posvećenih ovoj umetnosti. Žiri sa posebnim zadovoljstvom ističe da su čitav projekat osmislili i sproveli domaći autori, ali da on, zbog širine i dubine poduhvata, prevazilazi granice ovdašnje kulture i ima nesumnjivo regionalni značaj.“

     Istorijski trenutak za srpski strip
     Inicijator projekta, Tamburić, nalazi se poslovno u Aziji, ali su ceremoniji dodele nagrada prisustvovala druga dva autora, kao i direktor izdavačke kuće „Omnibus“ Dejan Vlaškalić (www.omnibus.rs/strip/).

foto: Sajam

          Jedan od autora, Zoran Stefanović, za „Strip vesti“ je ekskluzivno rekao:

     STRIP VESTI: Šta znači ova nagrada za domaći strip?
     STEFANOVIĆ: Imam utisak da će značiti mnogo. Iako smo posle ceremonije čuli da je žiri jednoglasno doneo odluku o našoj knjizi, i dalje je prisutan osećaj neverice. Prvo, uprkos krize, imam utisak da je konkurencija kapitalnih naučnih i umetničkih dela u Srbiji i dalje jaka. Još važnije – ovo je prvi put u 150 godina modernog stripa, ne samo na Jugoistoku Evrope, već verovatno i u celoj Istočnoj i Srednjoj Evropi, da je glavnu nacionalnu nagradu za kapitalni izdavački poduhvat dobilo delo sa stripskom tematikom. Mislim da je zamisao gospodina Tamburića od pre tri godine sada potpuno urodila plodom.

     STRIP VESTI: Lični osećaj?
     STEFANOVIĆ: Pre svega, zahvalan sam mojim saradnicima i regionalnoj stripskoj sceni što su mi dali prilike da učestvujem u poduhvatu koji smo zajednički priveli radosnom kraju. Za mene je današnji dan imao i zgusnutu ličnu simboliku: nagradu sam dobio uz Zdravka Zupana koji je otac naše stripske istoriografije, u sali koja nosi ime mog profesora Slobodana Selenića, i to sve pored Strip sale, gde nas kolega Draško Roganović izvanredno predstavlja, uključujući i dve meni važne stripske izložbe u čijoj sam organizaciji učestvovao sa kolegom Borivojem Grbićem – Studija S.O.K.O. i grupe „Bauhaus 7“. Naravno, tu je i simbolika činjenice da je u užem izboru za nagradu bila i knjiga sećanja Huga Prata, a ja sam počeo umetničku karijeru 1987. upravo dramom i pozorišnom predstavom „Ostrvska priča“ o Kortu Maltežaninu.

     STRIP VESTI: Trenutno stanje našeg stripa?
     STEFANOVIĆ: Da, najlepša današnja misao mi je bila da se sve ovo dešava u dobu velike ekspanzije srpskog stripa. Taj preporod vidimo preko Udruženja stripskih umetnika Srbije, brojnih novih stvaralaca, izdavanja naših stripova po Evropi i Americi, ali i po pojavi jedne nove istraživačke generacije koju je publika upoznala u Strip sali: Anika Jugović-Spajić, Julijana Stanojević, Ivan Velisavljević, Srđan Tunić, Igor Stanojević... Usrećuje me kad vidim koliko smo i kulturno i stripski zrela sredina, vitalna. Svaki naraštaj nam je sve bolji i bolji.

     Sajamska promocija leksikona Stripovi koje smo voleli održava se u Strip sali (Hala 2b) u 15 časova u petak, 28. oktobra.
     Distribuciju knjige za region vrši knjižara „Darkvud“ (www.darkwood.co.rs/) na čijim se štandovima knjiga može kupiti na sajmu.

     Zlatko Milenković

Press: Sajam Bgd

     Bogat sajamski program za ljubitelje strip

     Posetioce Sajma knjiga, svakog dana, od 24. do 30 oktobra, očekuje sadržajan program posvećen stripu, koji se održava u Strip sali (hala 2b).
     Strip sala treću godinu zaredom pruža posetiocima Sajma knjiga priliku da se susretnu sa različitim savremenim i interdisciplinarnim pristupima ovoj, u našem okruženju još uvek alternativnoj formi umetnosti.
     Kroz raznovrsne tribine, crtačke radionice, predsta-vljanja domaćih strip izdavača, gostovanja autora iz zemlje i inostranstva, kao i predavanja naših strip teoretičara i "stripadžija", Strip sala se pridružuje pokušajima približavanja stripa i stripske umetnosti široj publici u Srbiji na inovativan i kreativan način, spajajući naučne i popularne pristupe ljubitelja i teoretičara različitih senzibiliteta. Na taj način, na istom mestu se posetioci mogu susresti sa iskustvima naših poznatih strip crtača, saznati nešto o planovima domaćih izdavača, informisati se o erotskom, digitalnom, popularnom ili underground stripu, ali i uključiti se u feministička razmatranja o problemima u mainstream stripskim tokovima.
     Poseban ekskluzivitet čine dvojica inostranih gostiju, Al Dejvison i Igor Kordej, dva svetski poznata strip autora koja će govoriti o svom stvaralaštvu, razgovarati sa publikom, crtati...
     Takođe, tu su i dva predavanja koja će osvetliti problematiku mejnstrim stripa kroz prizmu feminizma i problematične predstave ženskih likova, pa "Ocrtavanje" Tihomira Čelanovića, prošlogodišnjeg dobitnika gran-prija Salona stripa (tokom programa autor će digitalno crtati i slikati na kompjuteru/projektoru, dok priča o svojim stripovima, svom životu, i uživo ilustruje svoje misli). I mnogo toga još.

     Urednik Strip sale je Draško Roganović.

     PROGRAM STRIP SALE

     Strip sala treću godinu zaredom pruža posetiocima Sajma knjiga priliku da se susretnu sa različitim savremenim i interdisciplinarnim pristupima ovoj, u našem okruženju još uvek alternativnoj formi umetnosti.
     Kroz raznovrsne tribine, crtačke radionice, predstavljanja domaćih strip izdavača, gostovanja autora iz zemlje i inostranstva, kao i predavanja naših strip teoretičara i "stripadžija", Strip sala se pridružuje pokušajima približavanja stripa i stripske umetnosti široj publici u Srbiji na inovativan i kreativan način, spajajući naučne i popularne pristupe ljubitelja i teoretičara različitih senzibiliteta. Na taj način, na istom mestu se posetioci mogu susresti sa iskustvima naših poznatih strip crtača, saznati nešto o planovima domaćih izdavača, informisati se o erotskom, digitalnom, popularnom ili underground stripu, ali i uključiti se u feministička razmatranja o problemima u mainstream stripskim tokovima.

Ponedeljak, 24.10.2011.
14:00	IZLOŽBA: Otvaranje izložbe strip-grupe "Studio Soko", izložbu otvara Bora Grbić, strip-autor
15:00	SVEČANO OTVARANJE STRIP-SALE – Predstavljanje Udruženja Stripskih Umetnika Srbije, govori Zoran Tucić, strip autor i predsednik U.S.U.S.-a
16:00	PROMOCIJA: ŠLIC #9, govore Jelena Kurjak, Maša Stojanović, Saša Tomašević, Mićun Ristić, članovi redakcije
17:00	PROMOCIJA: MARKETPRINT predstavlja domaće izdanje kultnog stripaVam, govore Igor Kordej (Hrvatska), autor dela, Zoran Đukanović, strip-teoretičar i Sibin Slavković, urednik
17:30	STRIP-DRUŽENJE: Igor Kordej (Hrvatska), strip-crtač, specijalni gost Sajma knjiga priča o svom delu, crta, potpisuje stripove i odgovara na pitanja posetilaca
18:00	PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: PADORA, govori Milan Puhar, urednik
Utorak, 25.10.2011.
13:00	PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: MARKETPRINT, govore Zlatko Milenkovići Bane Kerac, urednici, Igor Kordej, strip-autor
14:00	PREDAVANJE: Zoran Đukanović, strip-teoretičar – Vam: Dimni zidovi Nartazube ili kako se rađa i pobeđuje strah
15:00	STRIP-DRUŽENJE: Tihomir Čelanović, strip-autor - Ocrtavanje
16:00	PREDAVANJE: Al Dejvison, strip-autor i Specijalni gost Strip-sale -Muscle Memory (autobiografsko izlaganje o životu i delu)
17:00	PERFORMANS: Al Dejvison, strip autor i Specijalni gost Strip-sale -Martial Hearts, demonstracija borilačkih veština
18:00	STRIP-DRUŽENJE: Darko Perović, strip-autor
Sreda, 26.10.2011.
14:00	PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: SYSTEM COMICS, govori Igor Marković, urednik
15:00	PREDAVANJE: Anika Jugović Spajić, antropološkinja - Kako izvaditi ženu iz frižidera? - Feministička čitanja stripa
16:00	PREDAVANJE: Julijana Stanojević, istoričarka umetnosti - Sve Bonelijeve žene: Julija, Gea, Lilit...
17:00	PREDAVANJE: Zoran Penevski, književnik i strip-scenarista - Naracija i vreme u stripu
18:00	PREDAVANJE: Ivan Velisavljević, dramaturg - Teks Viler i Mister No: Dve strane pop-kulturnog mita
19:00	PROJEKCIJA: Fanzini su sa Marsa, r. Siniša Dugonjić, 2011.
Četvrtak, 27.10.2011.
14:00	PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: KOMIKO, govori Vuk Marković, urednik
15:00	PREDAVANJE: Vuk Marković, istoričar stripa - Ko se boji Roberta Kramba?
16:00	PREDAVANJE: Zlatko Milenković, strip-teoretičar - Strip vesti: 13 godina u mreži
17:00	PREDAVANJE: Igor Stanojević, režiser - Widescreen šlajfna: Kako je film obogatio strip i kako mu je strip lepim vratio
18:00	PREDAVANJE: Pavle Zelić, književnik i strip-scenarista - Lepo i poželjno: erotsko u stripu i strip u erotici
Petak, 28.10.2011.
13:00	PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: VESELI ČETVRTAK, govore Marko Šelić i Dušan Mladenović, urednici
14:00	PROMOCIJA: Konstantinovo Raskršće, govore Dejan Stojiljković, književnik i strip-scenarista i Dragan Paunović, strip-autor
15:00	PROMOCIJA: Prvi kritički leksikon stripa u istočnoj Evropi: Stripovi koje smo voleli, govore Zdravko Zupan, i Zoran Stefanović, autori
16:00	PREDAVANJE: Žarko Milićević, očigledan slučaj RASTROJSTVA! - Web comics: digitalna adikcija
17:00	PREDAVANJE: Goran Lakićević, književnik - (O)kultni radovi Kristofa Šabutea
18:00	PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: BESNA KOBILA, govori Goran Lakićević, urednik
Subota, 29.10.2011.
13:00	PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: Udruženje"Svet Stripa", govore Nebojša Vesović, predsednik Udruženja ljubitelja devete umetnosti Svet stripa i glavni urednik revije Kiša i Zoran Stefanović, scenarista i publicista
14:00	PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: PHOENIX PRESS, govori Ana-Marija Zaklan, PR
15:00	PREDAVANJE: Goran Skrobonja, književnik i prevodilac - Nil Gejman: Značaj priče u stripu?
16:00	PREDAVANJE: Marko Stojanović, strip scenarista i teoretičar - Scalped, zanemareni dragulj američkog stripa
17:00	PROMOCIJA: Aleksa Gajić predstavlja: Technotise Art Book
18:00	PROMOCIJA: STRIPOLIS 3, govore Branko Đukić, autor projekta i urednik izdanja
19:00	JUBILEJ: 10 godina Strip Pressing-a, govore Marko Stojanović, scenarista i Dejan Stojiljković, pisac i scenarista
Nedelja, 30.10.2011.
13:00	OKRUGLI STO: Sledeća čovekova granica: 30 godina umetničke grupe Bauhaus 7. Govore: Momčilo Raјin, istoričar umetnosti; članovi grupe: Zoran Tucić, Vuјadin Radovanović, Rade Tovladiјac i Saša Živković; moderator: Zoran Stefanović, scenarista i publicista
14:00	PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: LAVIRINT, govori Vladimir Tadić, strip-autor i urednik
14:30	PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: DARKWOOD, govori Vladimir Tadić, strip-autor i urednik
15:00	PREDAVANJE: Vladimir Tadić, strip-scenarista - Reinvencija superherojskog mita za novo doba: restartovanje DC univerzuma
16:00	PREDAVANJE: Srđan Tunić, istoričar umetnosti - Naušika iz Doline vetra: Mijazakijeva ekološka postapokaliptična distopija
17:00	STRIP-DRUŽENJE: Milan Tašić, Ivan Đurđević i Nenad Marković

Press: Fibra

     Fibra ove godine prvi put sudjeluje na Beogradskom sajmu knjiga od 23.20.2011. do 30.10.2011. Fibra će dijeliti štand s našim dugogodišnjim partnerom i distributerom: striparnicom i izdavačkom kućom „Darkwood“ u Hali 4. Kako Fibra ove godine slavi svoj peti rođendan, odlučili smo svoju publiku počastiti s prigodnim slavljeničkim popustom od 15% na naš cjelokupan katalog. Nadamo se da ćete uspjeti pronaći nešto za sebe po ovim prigodnim cijenama i uživati u našim izdanjima!

Press: Marketprint

Uređuje: Marko Ajdarić

Press

Piše: Predrag Ikonić

     Ovogodišnji Međunarodni festival animiranog filma u Banjaluci u pratećem programu donosi nekoliko lijepih stvari i za ljubitelje devete umjetnosti. Festival traje od 23 - 28.10.2011. godine u Banjaluci, a projekcije filmova će biti u nekoliko gradova Bosne i Hercegovine.

     Strip sadržaji:
23.10.2011. - 19:00 - Dječije pozorište - Otvaranje izložbe "Retrospektiva strip stvaralaštva 1941 - 2011." - Borivoj Dovniković Bordo
24.10.2011. - 16:15 - Direkcija festivala - Promocija strip albuma Borivoja Dovnikovića - Borde 
25.10.2011. - 16:15 - Direkcija festivala - Promocija strip magazina "Parabellum" broj 2

     Kompleta program možete preuzeti OVDE!

Piše: Zoran Đukanović

     UMEĆE LJUBAVI

     (Živojin Tamburić, Zdravko Zupan, Zoran Stefanović, Stripovi koje smo voleli, Omnibusstrip, Beograd, 2011)

     Kada neko bira, osnovna pitanja su ko bira (da, i to je važno, objasniću), kako bira i sa kojim ciljem. Koji zadatak sebi postavlja? Nema nepristrasnog kritičarskog čina. Svaka kritika operiše s vrednostima i smeštanjem dela u vrednosni kontekst. Pošto počiva na vrednovanju, nije niti može biti rezultat naučne objektivnosti, egzaktnih eksperimentalnih pretpostavki, opovrgavanja i opovrgljivosti (lakoj lane, diri, diri dane, što bi rekao Poper). Egzaktni vrednosni sudovi ne postoje, za neupućene. Autori više nego relevantne i impozantne knjige o kojoj pišem su u tom pogledu eksplicitni, rezultat svog višegodišnjeg rada nazivaju kritičkim, vrednujućim leksikonom koji su nepretenciozno nazvali Stripovi koje smo voleli (izdavač Omnibusstrip, Beograd) sa već znatno više obavezujućim podnaslovom: "Izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku". A sam naslov je topao, ali varljiv. Moglo bi se pomisliti da je reč tek o autorima "ljubiteljima", ali ta simpatična reč označava sve i svašta. Kompetentni ljubitelj znači nešto već mnogo određenije i pokreće smesta pitanje metode ljubiteljstva. Na veliku sreću i polzu čitateljstva, tu se autori nisu poklizali.

     U odličnoj tehničkoj opremi, na preko trista stranica masivne knjige (formata većeg od A4 i složenog preloma primerenog svojoj svrsi), sakupljeno je blizu četiri stotine selektovanih stripova od gotovo dvestotinak crtača i sličnog broja scenarista. Poredak nije hronološki nego abecedni, po crtačima. Leksikon, ne retorički nego zaista, obuhvata kompletan bivši jugoslovenski prostor u dvadesetom veku, prateći razvoj medija i u državama nakon velikog raspada. Slovenačkih autora, da uzmem nasumičan primer, ima jedanaest, od kojih zaista jesu svi relevantni, sa čime se u prvim komentarima slaže i Iztok Sitar, autor i istoričar slovenačkog stripa. Termin "jugoslovenski", kada je korišćen u knjizi, korišćen je isključivo tehnički, bez ikakvih primisli koje bi se ticale geopolitičke situacije ili bilo čijih nacionalnih osećanja. Postoji jedna sjajna rečenica u uvodu knjige: "To su sve teme koje se ne tiču predmeta knjige, čija jedina ambicija jeste da slavi stripove i njihove stvaraoce." Kriterijumi selekcije bili su kvalitet crteža i scenarija, originalnost, uticaj na druge autore, popularnost i postojanost tokom vremena.

     TROJICA U MRAKU: Pristupiti ovakvom sebi postavljenom zadatku je više nego ozbiljna stvar, i više nego iscrpljujući višegodišnji poduhvat. Postoji, međutim, i nešto drugo. Neki to zovu renome, a misli se na minuli i još trajući javni rad selektora. Sva trojica koautora ga imaju, a Zdravko Zupan kao retko ko u ovom mediju. Reč je o njegovom istoriografskom i kritičkom poznavanju, odmerenosti, zrelosti sudova koje je pokazao u knjigama, međašima ove vrste literature: Istoriji jugoslovenskog stripa 1 (1986) i Veku stripa u Srbiji (2007), kao i u mnoštvu tekstova i organizovanju izložbi ključnih za ovaj medij.

     Izvorna ideja i energija potiče od Živojina Tamburića. Strasan sakupljač stripova, čovek koji nije pisao puno, ali je pisao kvalitetno i s poznavanjem stripa, znao je da izabere najpouzdanijeg koautora u ovom ambicioznom poduhvatu, obrativši se Zupanu. Tokom rada na knjizi priključio im se Zoran Stefanović, pisac, scenarista i kritičar stripa, najmlađi među njima, a koji je uneo dodatni metodološki rigor, neophodan u ovakvom izdanju. "Interaktivnosti", odnosno ukrštenim referencama leksikona, pečat daju impresivan indeks i tematski raščlanjen spisak literature, mada ima povremenih omaški, izostavljanja ili zakoračivanja u XXI vek. Knjiga je nesumnjivo ojačana grupnim autorstvom obuhvatajući tri različite generacije pažljivih stripskih čitača. Borhes je jednom prišapnuo planetarnoj čitalačkoj kulturi da zna koliko je teško postati veliki čitalac i da je upravo to jedna od njegovih velikih životnih ambicija. Čitanje se dakle uči, mada se ne može nijekati da u tome izvesnog udela ima talenat.

     Formalni element odrednice u ovakvim enciklopedijskim knjigama je ključan. Kažem enciklopedijskim, jer u jednom svom sloju ova knjiga ima taj karakter. Ime crtača, scenariste, podaci o rođenju i smrti (ako je biće smrtno), žanr, dužina dela, kompletni podaci o prvom objavljivanju i izdanje sa koga je vizuelni materijal skeniran. Formalna odrednica ima ključne reči prevedene na engleski, što je neophodno za inostrane korisnike kojih će svakako biti, o čemu smo se osvedočili i na IX Međunarodnom salonu stripa u beogradskom SKC-u početkom ovog meseca.
     UMEĆE VOLJENJA: No, pored formalnog dela odrednice, tu su vizuelni uzorak dela i selekcija fragmenata kritike o datom delu. Ovaj poslednji element bitno menja čitavu prirodu knjige, što nam govori da je osnovna ideja u stvari sjajna. Pokazati ne samo koliko ima značajnih dela nego i koliko je razvijena misao o njima, a ona nam govori o prirodi recepcije, i ponekad, na koji način rast stripovnog izražavanja prati rast svesti o tom izražavanju, kao i o povratnoj magnetnoj sili te svesti na samo stvaranje stripa. Dakle, šta i kako radimo ako se izražavamo u/o ovom mediju. O čemu govorimo kad govorimo o stripu, da parafraziram Karvera.

     Tamburić često pominje i inspiraciju koju je našao u delu Pola Graveta (Paul Gravett) i prijateljstvu s njim. Posebno u Gravetovoj knjizi Grafički romani, priče koje će vam promeniti život. Gravet je, usput, jedan od (naj)uvaženijih strip kritičara na Planeti, a upravo je izašla njegova knjiga 1001 strip koji morate da pročitate pre no idete mreti. Zdepasta buca na devetsto šezdeset stranica. Taj isti Gravet napisao je predgovor za Stripove koje smo voleli. Upravo Gravet bio je početna inspiracija da se izradi knjige priđe s razrađenom metodologijom i punom svešću o zamkama ovakve vrste knjiga, svesti koja pomaže da se one većim delom izbegnu. Svest o mogućnostima i ograničenjima je najjača kada je izgovorena, štaviše stavljena u prvi plan. A svaki pristup nešto pokriva, a nešto mora da ostavi nepokriveno i neke probleme sa sobom donosi.

     Ono što je dobro, čak odlično, već je na prvi pogled vidljiv izostanak predrasuda prema najrazličitijim grafičkim stilizacijama, kao i bilo klasično žanrovskim bilo eksperimentalnim pripovedačkim usmerenjima. To je neizostavan, prvi korak u zadobijanju poverenja u ovu knjigu-leksikon. Autorsko trojstvo, tri srodna ugla recepcije, postigli su zdrav konsenzus koji je obuhvatio lavovski deo svega relevantnog u domaćem stripu onog tamo veka, onog što se zaista može voleti i poštovati.

     Neke aporije u strukturisanju ove knjige bile su neizbežne. Nejednaka dužina izabranih stripova stvara nemogućnost linearnog, odnosno kvantitativnog zaključivanja, te posvećeni prostor nekom delu nije uvek direktno proporcionalan relevantnosti dela. Međutim, nije ni reč o strogoj hijerarhiji onoga što je ušlo u knjigu, to srećom nije bila ni namera.

     Sledeći ispit koji je ova knjiga uspešno prebrodila je vizuelni materijal koji je više nego studiozno biran. Vodilo se računa o reprezentativnosti izabranih prizora za autora i strip, kao i da se dobije najbolji mogući kvalitet reprodukcije dela, što je posebno bio mukotrpan posao kad je reč o stripovima pre Drugog svetskog rata. Čitava istorija diskurzivne literature o stripu na ovom podneblju pokazuje koliko se puta padalo upravo na ovom ispitu – pričati o vizuelnom uz zanemarivanje snage vizuelnog argumenta. Stripovi koje smo voleli iskazali su punu vernost vizuelnom aspektu medija.

(Vreme br. 1084, 13. Oktobar 2011)

Press: Veseli četvrtak

Četrdeset deveti, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Okrutni Havak". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Nando & Denisio Esposito.     takođe je i novi, četrdeset deveti, broj bonelijevog stripa Dylan Dog na kioscima. Naslov epizode je "Upirov bes". • scenario: Pasquale Ruju, crtež: Angelo Stano.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Strip vesti

     Uprkos okolnostima, otužnom okruženju u kome srpsko autorsko izdavaštvo pokušava da egzistira, na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu, pojaviće se treći tom edicije Srpska mitologija – Buntovnici – u izdanju Orfelin izdavaštva. Knjiga Buntovnici, sačinjena od vampira i veštica, prkosi zakonu „srpske centralističke“ gravitacije, i kao nepoželjni korov cveta na ledini srpske kulture... Buntovnici, oblikovani od strane Milenka Bodirogića kao tekstopisca, i ilustratora Ivice Stevanovića, Dragana Bibina, Duška Bjeljca, Vanje Todorića i Miloša Vujanovića, svojom originalnom pojavnošću dokazuje da pravo autorstvo u Srbiji i dalje živi, i da nije zamrlo pod nepodnošljivom težinom srpske (ne)kulturno-političke realnosti....

     Promotivni PDF (32 strane, 20.5 MB) Buntovnika možete preuzeti na linku:
     www.datafilehost.com/download-5e4825bf.html

     O grafičkom delu knjige, možete više saznati na blogovima ilustratora koji su Buntovnicima zdušno udahnuli pojavno-originalni oblik života...
     • Ivica Stevanović – ivicastevanovicart.blogspot.com/
     • Dragan Bibin – draganbibin.blogspot.com/
     • Vanja Todorić – vanjatodoric.blogspot.com/


     Na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu, štand Orfelina biće, kao i prošle godine, pozicioniran na samom ulazu u Halu 4, ukoliko dolazite iz Hale 1. Tu ćete moći kupiti po promotivnim sajamskim cenama sledeće naslove:
     • Buntovnici – edicija Srpska mitologija, III tom – tvrdo koričeno (šiveno) / pun kolor na 135 gramskom mat kunstdruku / 128 strana / 1700 dinara (sajamska cena)
     • Prognana bića – edicija Srpska mitologija, II tom – tvrdo koričeno (šiveno) / pun kolor na 135 gramskom kunstdruku / 176 strana / 2000 dinara (sajamska cena)
     • Vile i zmajevi – edicija Srpska mitologija, I tom – tvrdo koričeno (šiveno) / pun kolor na 135 gramskom ofsetnom papiru / 106 strana / 1400 dinara (sajamska cena)

     Najzagriženije ljubitelji Srpske mitologije, imaće priliku da kupe sva tri toma ove edicije u luksuznoj kutiji, po ceni od 5100 dinara.

     Na štandu Orfelina biće prisutna i autorska izdanja ilustratora Ivice Stevanovića:
     • Ljubazni leševi – grafički roman – drugo prošireno izadanje / tvrdo koričeno (šiveno) / pun kolor na 135 gramskom mat kunstdruku / 160 strana / 1200 dinara (sajamska cena) / Prikaz prvih 38 strana u PDF formatu (9.2 MB) možete preuzeti sa: 
www.datafilehost.com/download-d282d2e9.html
     • Gnusobno-spodobni slučajevi– rani radovi Ivice Stevanovića – tvrdo koričeno (povezana spiralom) / štampa na ofsetnom papiru (140 gr) – 72 strana crno-belih, i 16 u boji / 88 strana / 700 dinara / Prikaz prvih 24 strana u PDF formatu (4.1 MB) možete preuzeti sa: www.datafilehost.com/download-b937769f.html
     • Leksikon Likovnih Legija – bestijarij – tvrdo koričeno (šiveno) / pun kolor na 135 gramskom mat kunstdruku / 176 strana / 1200 dinara / Prikaz prvih 28 strana u PDF formatu (11.4 MB) možete preuzeti sa:
www.datafilehost.com/download-2d1fc655.html
     U sredu, 26. oktobra tekuće godina, na sajmu knjiga, biće prisutan i sam autor gore pomenutih izdanja – Ivica Stevanović – tako da ćete uz svaki kupljeni primerak moći da dobijete i prigodnu crtež-posvetu.

     Pobuni se! Podrži autorska izdanja!

Press: Stripolis

     Ono što karekteriše novi, treći broj „Stripolisa“ je uvođenje jednog dužeg stripa od 46 stranica. Ovog puta to je niko drugi do autor Silvio Kadelo (Silvio Cadelo) sa svojim stripom „Pseća želja“. Ovaj majstor nije bio ranije predstavljen našoj čitalačkoj publici pa sada premijerno sa ponosom objavljujemo njegov album.
     Nismo odstupili od pravila da svakom broju prdstavimo jednog od poznatih domaćih autora koji su svoj život posvetili radu na stripu. U ovom broju to je Zoran Janjetov. Kroz intervju na šest stranica on otvara svoje srce... Naravno, objavili smo i njegov rad „Iz beležaka profesora Ćumislava“. Nije ga na odmet pogledati i ponovo jer je uvek svež i tera vas da ga drugačije doživite.
     „Ako jedne beskrajne letnje noći...“ naziv je  autorskog teksta Zorana Đukanovića koji je posvetio Domingu Mandrafini (Domingo Roberto Mandrafina). Izvanredan i iscrpan tekst napisan na deset stranica propraćen  prelepim Mandrafininim ilustracijama....
          Od domaćih autora objavili smo i rad Dragana Bosnića pod nazivom „ Zašto slavuj(i) peva(ju) samo noću“.
     Čuvena ilustratorka Juko Šimicu (Yuko Shimizu) po drugi put se pojavljuje u „Stripolisu“. Specijalno za nas uradila je strip „ Džemper za sijamske blizance“. Obratite posebnu pažnju na ovaj strip, sjajan je. A sjano je i to što se trudimo da u svakom broju budu zastupljene i žene koje se bave stripom. Pored Juko, objavili smo i rad Sonje Oliviere (Sonia Oliviera) iz Portugalije.
     Igor Baranko (Igor Baranko) iz Ukrajine poznat je po svojoj saradnji sa Humanoidima.Za nas je uradio  jedan strip u svom prepoznatljivom maniru.
     A da prelepe stripove rade i u Iranu (zašto da ne) dokazuje nam mladi autor Farhad Mofavaz (Farhad Mofawaz). Obzirom da je rođen 1988. godine pred njim je sjajna karijera, reklo bi se po stripu koji objavljujemo...
     Korado Mastantuono (Corado Mastantuono) dobro vam je poznat, ali u „Stripolisu“ predstavlja se u malo drugačijem svetlu...
     Pored Osvalda Viole(Oswaldo Viola) poznatog argentinskog crtača pripremili smo vam niz poslastica u vidu manje poznatih autora, ali zaista izuzetnih likovnih i pripovedačkih vrednosti...
Detaljnije podatke o njima možete videti na našem blogu:
      stripolis.blogspot.com/

Uređuje: Marko Ajdarić

Press

     Poštovani,

     Zašto postoji strip u Srbiji? Ova, od 60-ih godina od strane teoretičara priznata, takozvana deveta umetnost je u našoj zemlji prebacila vek postojanja a i pored izvanrednih rezultata i značajnog mesta u istoriji stripa u svetu, i dalje nema onu osnovnu, najznačajniju podršku same države. Otkud to?
     Načini na koje državne institucije na čelu sa Ministarstvom kulture mogu da podrže strip u Srbiji su brojne, ali je podrška izdavačima, koji taj strip čine dostupnim hiljadama ljudi onaj segment koji izvesno nedostaje a u srži je problema zašto je stanje stripa u Srbiji ovako loše.
     Aktuelni problem, sa velikim implikacijama na dalju sudbinu stripa je činjenica da na ovogodišnjem Konkursu za otkup publikacija objavljenih 2010. godine kao i ponovljenih izdanja iz 2009. i 2010. godine za potrebe javnih biblioteka nisu uključeni stripovi. To nije bio slučaj na prethdonim otkupima kada je strip, imao svoje redovno, iako po količini skromno mesto. Dakle, postavljamo pitanje Ministarstvu kulture i Komisiji za otkup knjiga: kako je moguće da se proceni da među 1.327 naslova i 169.866 pojedničnih knjiga u čiji je otkup uloženo skoro 100 miliona dinara ne vredi uvrstiti nijedan jedini strip?
     Kako nije bilo odgovora na pitanja koja su Ministarstvu kulture postavljena direktno, pokušaćemo i na ovaj način da dobijemo odgovore, i možda dođemo do rešenja ovog problema.
     Dodatnu prepreku pristupu stripa bibliotekama stvara činjenica, da 178 bibilioteka ni nezavisno od otkupa Ministarstva svojim skromnim individualnim budžetima ne otkupljuju stripove. Zašto? Jer je spisak knjiga koje su za njih već odabrali u Ministarstvu, spisak na koji oni nisu mogli da utiču takođe i osnovna vodilja za njihove samostalne nabavke. Upućeni na Ministarstvo, uprave biblioteka, sem indirektno, stoga nisu ni upoznate da recimo postoji preko 50 strip albuma koji su objavljeni samo u prethodnoj godini.
     Zabrinjavajuća je implikacija da su od svih knjiga koje se izdaju u Srbiji svake godine, vredno samo ono što je na listi za otkup Ministarstva. U tom slučaju je poruka upućena stripu uopšte, a posebno onom njegovom delu koje se odnosi na autentičn, svetski prepoznati domaće stvaralaštvo, vrlo jasna. Ali, ovaj proces se ne mora zaustaviti ovde. Ima još skrajnutih pravaca same književnosti, prezrenih žanrova i drugih “nepodobnih” knjiga koje mogu biti sledeće.
     Možda nam ne treba da se poredimo sa jednom Francuskom u kojoj je strip u potpunosti izjednačen sa književnošću, ali je dovoljno da obratimo pažnju na susednu Hrvatsku, zemlju koja je podelom strip scene bivše SFRJ dobila onaj drugi deo najboljih strip umetnika. Tamo se na otkupima knjiga od strane Ministarstva kulture strip nalazi kao obavezna i po obimu bitna stavka, a domaći autori i cela scena se još konkretnije podržavaju i kroz sufinansiranje strip časopisa, pojedinačnih izdanja, festivala i manifestacija od strane kako Ministarstva tako tako i gradskih vlasti.
     I Srbija ima brojne tradicionalne festivale kao što je Balkanska smotra mladih strip autora u Leskovcu koja postoji 12 godina i Salon stripa u Beogradu koji je upravo održan po deveti put, kao i časopise, strip škole, samizdate, fanzine i izuzetno bogatu i takođe univerzalno priznatu alternativnu strip scenu. I sve to uprkos nedostatku novca, uprkos nepriznatosti, ignorisanju, nerazumevanju onih koji bi trebalo do prepoznaju taj potencijal, i da mu uz samo malo podrške daju šansu da se ostvari.
     Velika je šteta da upravo sada, kada strip i to domaći strip doživljava veliki uspon, kada se mnogo više crta i piše nego u poslednje dve decenije to ne može i da se vidi u opipljivoj formi, već samo kroz impozantne cifre broja učesnika na strip konkursima i česte izložbe stripova koji sem nakratko na zidovima, niko više nema prilike da zaista i pročita.
     U ovom obraćanju ne zastupamo samo interese izdavačkih kuća Moro d.o.o./System Comics, Komiko i Darkwood koje su za deset godina postojanja postigle upravo ono što je najvažnije za srpsku strip scenu, odnosno objavili mnogobrojne albume domaćih autora ali i najbolje od onoga što nudi svetski strip. Zahvaljujući njihovim naporima, koji se neretko svode na puki entuzijazam, naši autori, a inače velikani svetskog stripa kao što su Zoran Janjetov, Enki Bilal (Enes Bilalović), Bane Kerac, Toza Obradović, Darko Perović, Rajko Milošević – Gera, i mnogi mnogi su ipak mogli da se čitaju i na srpskom jeziku.
     Ovim pismom se dakle, borimo i za njihova prava, i prava još preko 50 scenarista, crtača i kolorista koji u prethodnim godinama objavljeni u okviru ovih izdavačkih kuća kao i još većeg broja onih koji čine Udruženje stripskih umetnika Srbije.
     Nedavno je najugledniji svetski časopis posvećen teoriji stripa „The Comics Journal“ istakao da su „Beograd i Srbija definitivno centar strip umetnosti Istočne Evrope“. To je samo još jedna potvrda da je Srbija takođe mesto okupljanja autora iz cele bivše Jugoslavije i šire. Zahvaljujući našoj otvorenosti, i mogućnosti da stripovi koji nastaju u kolaboraciji autora iz više zemalja budu objavljeni u našim izdavačkim kućama, podrška ovim izdanjima znači i podršku regionalnoj umetničkoj saradnji.
     Pomenuti izdavači, koji objavljuju isključivo stripove zbog specifičnosti i troškova izrade ovakvih publikacija, izuzetno zavise od otkupa svojih izdanja. Ona se, upravo za potrebe biblioteka, dakle, da bi duže trajala uglavnom i štampaju kao luksuzna, tvrdokoričena izdanja visokog kvaliteta štampe.
     Tiraži stripova u Srbiji su mali, i veza koju su imali sa onim glavnim konzumentima, decom, izgubljena je dugotrajnim nestankom strip izdanja sa kioska. Stripove danas kupuju kolekcionari, i oni koji su ih zavoleli još pre devedesetih. A opet, postoji šansa da se strip vrati u srca nekih novih klinaca.
     Strip, kao medij prijemčiv za sve uzraste, što pokazuju kako i novinski tako i dečji stripovi ali i stripovana uputstva i reklame je možda upravo onaj način kako će se rešiti problem sve veće nezainteresovanosti za pisanu reč. Dajte deci šansu da zavole stripove, jer su generacije, decenijama unazad sricale prva slova u njima, i sledeće za šta će se uhvatiti će biti upravo knjige.
     Ako izdavači ne mogu da ojačaju, neće imati sredstava ni da ulažu u domaći strip. Stoga, jedina šansa talentovanim crtačima i scenaristima, da se negde, nešto od tog talenta i vidi, i dalje ostaje na zapadu, pre svega u Francuskoj, Italiji, Americi... Tako dolazimo do paradoksa da nekim autorima prvi stripovi objavljeni u zemlji u kojoj žive budu, godinama kasnije, prevodi stranih izdanja, izdanja koje su već prisvojile kulture onih zemalja u kojima su inicijalno publikovani.
     U Srbiji, koja promoviše upravo kulturu kao jedan od svojih turističkih potencijala, u Beogradu, koji pretenduje da bude evropska prestonica kulture, da li je moguće da neko ko uđe u biblioteku, ne može da sazna šta je to srpski i svetski strip. Da li smo i koliko svetski relevantni u nekim drugim umetnostima nije na nama da kažemo, ali ono što jesmo sigurni je da smo u svetu stripa kulturna velesila. I da to treba da se zna.
     Strip se u Srbiji i dalje nalazi na raskrsnici - nedovoljno priznat da bi bio punopravni deo kulture, nedovoljno čitan da bi isplatio autorstvo domaćih autora, nedovoljno skroman da bi ostao u andergraundu. Pomozite da se vrati na mesto koje mu je zasluženo pripadalo i bilo njegovo toliko godina. Na police biblioteka, i ruke željnih čitalaca.

     Pismo ministarstvu potpisalo je sedamdesetak strip autora i izdavača iz Srbije:
     Urednici izdavačkih kuća: Igor Marković, (System Comics), Slobodan Jović, (Darkwood), Vuk Marković, (Komiko), Dejan Đoković Dekara (Lavirint), Goran Lakićević (Besna Kobila), Sibin Slavković, (Marketprint), Goran Zečević (Phoenix press), Zlatko Milenković, urednik internet portala Strip vesti, Zoran Tucić, predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije,
     Strip autori, teoretičari, scenaristi i slikari: Pavle Zelić, Zdravko Zupan, Ivica Stevanović, asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Zoran Penevski, Dejan Stojiljković, Marko Stojanović, Vladimir Vesović, Svetozar Toza Obradović, Zoran Stefanović, Srđan Nikolić Peka, Milan Atanasijević, Vladimir Aleksić, Tihomir Čelanović, Aleksandar Sotirovski, Ivan Šainović, Borivoje Grbić, Radomir Izgarević, Denis Dupanović, Milorad Vicanović Maza, Dejan Sedlan, Igor Jovčevski, Zoran Jovanović, Daniel Atanasov, Ozren Miždalo, Damjan Mihailov, Aleksa Gajić, Đorđe Milijanović, Miroslav Mrva, Mijat Mijatović, Milenko Tunjić, Maksim Šimić, Lazo Sredanović, Rajko Milošević Gera, Željko Pahek, Ivan Koritarev, Boris Bakliža, Andrej Vojković, Uroš Begović, Iztok Sitar, Sebastijan Čamagajevac, Ive Svorcina, Saša Arsenić, Robert Solanović, Siniša Banović, Zdravko Girov, Nikola Matković, Tihomir Tikulin Tico, Bojana Dimitrovski, Milisav Banković, Mihajlo Dimitrovski, Mirko Čolak, Dalibor Talajić, Vladimir Krstić Laci, Branislav Kerac, Nebojša Pejić, Bojan Vukić, Branko Ricov, Miroslav Slipčević Mimi, Filip Andronik i Dragan Paunović.

Press: USUS

JUGOSLOVENSKA KINOTEKA
predstavlja prateći program
FESTIVALA SRPSKOG FILMA FANTASTIKE
u saradnji sa
UDRUŽENJEM STRIPSKIH UMETNIKA SRBIJE

Izložba
SLEDEĆA ČOVEKOVA GRANICA:
30 GODINA UMETNIČKE GRUPE „BAUHAUS 7“
Muzej Jugoslovenske kinoteke, Kosovska 11, Beograd
Otvaranje: petak 14. oktobar 2011, u 17 časova
Komesar izložbe: Zoran Stefanović, kritičar i scenarista

     Kao prateći program Festivala srpskog filma fantastike biće održana izložba povodom tridesete godišnjice rada članova umetničke stripske grupe „Bauhaus 7“.
     Ova beogradska grupa je ostavila značajnog traga u srpskoj i jugoslovenskoj pop-kulturi osamdesetih. Radovi njenih nekadašnjih članova se u naše doba objavljuju i u Francuskoj, Nemačkoj, Sjedinjenim Državama i drugim zemljama. Najistaknutiji članovi su bili Zoran Tucić, Vujadin Radovanović, Rade Tovladijac i Saša Živković.
     Tema izložbe su granice postavljene pred Čovekom, česta tema ove grupe: svemirske granice, vremenske, psihičke, socijalne, etičke, ali i izmenjena stanja svesti, problem vremena, definicije ljudskosti i slični granični fenomeni.

Zoran Tucić - koncept za Novi egipatski muzej, Kairo, Giza

UTICAJ GRUPE

     Iako isprva zamišljen kao stripska grupa, „Bauhaus 7“ svoj estetski i idejni uticaj, neku vrstu svekulturnog dijaloga, proširio je vremenom i na druge oblasti: ilustraciju (naslovnice najpopularnijih izdanja u osamdesetim i nadalje), film i pozorište (uticaj na novu srpsku fantastiku u filmu i pozorištu devedesetih, animacija, koncepti, storibordovi itd), arhitektonske koncepte (Novi egipatski muzej, Svemirska stanica u Lagranžovoj tački L5...), socijalnu komunikaciju (političke kampanje i politički strip), video-igre, multimediju i kompletnu vizuelnu kulturu.
     U našem dobu se i njihovi rani radovi preštampavaju, a stripski i filmski stvaraoci stasali u devedesetim priznaju da je jedan od značajnih impulsa tokom njihovog umetničkog sazrevanja bio baš uticaj „Bauhausa 7“.

Saša Živković – Novi serijal, Nemačka

ISTORIJAT „BAUHAUSA 7“

     Jezgro grupe je počelo da se stvara u Beogradu, u jesen 1981, a već par godina kasnije stripski umetnici (većinom arhitekte) Zoran Tucić, Vujadin Radovanović, Rade Tovladijac i Saša Živković počinju intenzivno da sarađuju sa scenaristima Ljuanom Kokom, Aleksandrom Timotijevićem i Markom Fančovićem, a nešto kasnije i sa Miroslavom Marićem.
     Prvo ozbiljnije debitovanje grupe se desilo u YU strip magazinu 1984, kada je glavni urednik Momčilo Rajin dao prostor novoj stripskoj generaciji. U ovom časopisu i drugim izdanjima „Dečjih novina“ objavljivano je nekoliko serijala ove grupe u periodu 1984-1990: „Vorloh“, „Niti snova o moći“, „Ljudi za zvezde“, „Crno zlato“, „Shine on You Crazy Diamond“, „Projekat Uskrsnuće“, „Džo XX“, „Čuvari zaboravljenog vremena“... Većina ovih stripova je bila na zavidnom zanatskom, likovnom i idejnom nivou, uprkos mladosti stvaralaca, a za neke od ovih dela kritika danas smatra da su bili među najvažnijima u regionu tog vremena.
     U devedesetim članovi nekadašnje grupe šire svoja interesovanja na druge umetničke oblike. Ali i dalje često rade profesionalno na stripu, po scenarijima Svetozara Obradovića, Zorana Stefanovića, Mišela Difrana, Darka Macana i drugih pisaca.
     Noviji radovi im se objavljuju s obe strane Atlantika: stripovi „Treći argument“ po Miloradu Paviću, „Kandid“ po Volteru, ali i brojni multimedijalni radovi, filmovi, ilustracije itd. Višestruko su nagrađivani u raznim oblastima.

Rade Tovladijac - ilustracija za strip "Ratovi vrsta" Vujadina Radovanovića i Darka Macana
DOMAĆINI NA OTVARANJU

Momčilo Rajin, istoričar umetnosti • Nekadašnji članovi grupe „Bauhaus 7“:
Zoran Tucić, Vujadin Radovanović i Rade Tovladijac • Komesar izložbe: Zoran Stefanović

IZLOŽENI RADOVI

stripovi, ilustracije, arhitektonski projekti, storibordovi i kadrovi iz filmova,
umetnički koncepti i ostale vizualije

Takođe vas pozivamo u nedelju,
30. oktobra 2011, u 13 č.
u Strip-sali na Beogradskom sajmu knjiga

na okrugli sto
SLEDEĆA ČOVEKOVA GRANICA:
30 GODINA UMETNIČKE GRUPE „BAUHAUS 7“

Press: Komiko

     U petak 14.10.2011. u Klubu obožavalaca stripa (Kralja Aleksandra 10, Novi Sad - kod Trčike) održaće se promocija novog izdanja kuće Komiko - Tišine, kultnog ostvarenja francuskog autora Didijea Komesa. Pored reči o samoj knjizi, biće predstavljena i koncepcija "Prvog izbora", nove etikete ove izdavačke kuće čiji je prvi nosilac upravo Komesov klasik. Osvrnućemo se i na protekli Međunarodni salon stripa i budući Sajam knjiga, planove i nova izdanja.

     Događaj počinje u 19 časova a sponzor koktela je vinarija Ostojić iz Sremskih Karlovaca. Dobrodošli!

     P.S. Za goste iz daleka - gratis konzumacija za svakih pređenih 100 km.

Piše: Vladimir Popov

Press

     Strip sala treću godinu zaredom pruža posetiocima Sajma knjiga priliku da se susretnu sa različitim savremenim i interdisciplinarnim pristupima ovoj, u našem okruženju još uvek alternativnoj formi umetnosti. Kroz raznovrsne tribine, crtačke radionice, predstavljanja domaćih strip izdavača, gostovanja autora iz zemlje i inostranstva, kao i predavanja naših strip teoretičara i „stripadžija“, Strip sala se pridružuje pokušajima približavanja stripa i stripske umetnosti široj publici u Srbiji na inovativan i kreativan način, spajajući naučne i popularne pristupe ljubitelja i teoretičara različitih senzibiliteta. Na taj način, na istom mestu se posetioci mogu susresti sa iskustvima naših poznatih strip crtača, saznati nešto o planovima domaćih izdavača, informisati se o erotskom, digitalnom, popularnom ili underground stripu, ali i uključiti se u feministička razmatranja o problemima u mainstream stripskim tokovima.

     PROGRAM DEŠAVANJA

     PONEDELJAK, 24. Oktobar 2011.
14h • IZLOŽBA: Otvaranje izložbe strip-grupe "Studio Soko", izložbu otvara Borivoje Grbić, strip-autor
15h • SVEČANO OTVARANJE STRIP-SALE – Predstavljanje Udruženja Stripskih Umetnika Srbije, govori Zoran Tucić, strip autor i predsednik U.S.U.S.-a
16h • PROMOCIJA: ŠLIC #9, govore Jelena Kurjak, Tamara Antonijević, Saša Tomašević, Bora Grbić, članovi redakcije
17h • PROMOCIJA: MARKETPRINT predstavlja domaće izdanje kultnog stripa Vam, govore Igor Kordej (Hrvatska), autor dela i Zlatko Milenković, urednik
17:30h • STRIP-DRUŽENJE: Igor Kordej (Hrvatska), strip-crtač, specijalni gost Sajma knjiga priča o svom delu, crta, potpisuje stripove i odgovara na pitanja posetilaca
18h • PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: PADORA, govori Milan Puhar, urednik

     UTORAK, 25. Oktobar 2011.
14h • PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: MARKETPRINT, govore Sibin Slavković i Bane Kerac, urednici.
15h • STRIP-DRUŽENJE: Tihomir Čelanović, strip-autor - Ocrtavanje
16h • PREDAVANJE: Anika Jugović Spajić, antropološkinja - Kako izvaditi ženu iz frižidera? - Feministička čitanja stripa
17h • PREDAVANJE: Julijana Stanojević, istoričarka umetnosti - Sve Bonelijeve žene: Julija, Gea, Lilit…
18h • STRIP-DRUŽENJE: Darko Perović, strip-autor

     SREDA, 26. Oktobar 2011.
14h • PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: SYSTEM COMICS, govori Igor Marković, urednik
15h • GOST SAJMA (u pripremi)
16h • PREDAVANJE: Zoran Penevski, književnik i strip-scenarista - Naracija i vreme u stripu
17h • PREDAVANJE: Ivan Velisavljević, dramaturg - Teks Viler i Mister No : Dve strane pop-kulturnog mita
18h • PROJEKCIJA : Fanzini su sa Marsa, r. Siniša Dugonjić, 2011.

     ČETVRTAK, 27. Oktobar 2011.
14h • PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: KOMIKO, govori Vuk Marković, urednik
15h • PREDAVANJE: Vuk Marković, istoričar stripa - Ko se boji Roberta Kramba?
16h • PREDAVANJE: Zlatko Milenković, strip-teoretičar - Strip vesti: 13 godina u mreži
17h • REZERVISAN TERMIN (u pripremi)
18h • PREDAVANJE: Pavle Zelić, književnik i strip-scenarista - Lepo i poželjno: erotsko u stripu i strip u erotici

     PETAK, 28. Oktobar 2011.
13h • PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: VESELI ČETVRTAK, govore Marko Šelić i Dušan Mladenović, urednici
14h • PROMOCIJA: Konstantinovo Raskršće, govore Dejan Stojiljković, književnik i strip-scenarista i Dragan Paunović, strip-autor
15h • PROMOCIJA: Prvi kritički leksikon stripa u istočnoj Evropi: Stripovi koje smo voleli, govore Zdravko Zupan i Zoran Stefanović, autori
16h • PREDAVANJE: Žarko Milićević, očigledan slučaj RASTROJSTVA! - Web comics: digitalna adikcija
17h • PREDAVANJE: Goran Lakićević, književnik - (O)kultni radovi Kristofa Šabutea
18h • PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: BESNA KOBILA, govori Goran Lakićević, urednik

     SUBOTA, 29. Oktobar 2011.
13h • PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: Udruženje"Svet Stripa", govore Nebojša Vesović, predsednik Udruženja ljubitelja devete umetnosti Svet stripa i glavni urednik revije Kiša i Zoran Stefanović, dramaturg i strip-teoretičar
14h • PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: PHOENIX PRESS, govori Ana-Marija Zaklan, PR
15h • PREDAVANJE: Goran Skrobonja, književnik i prevodilac - Nil Gejman: Značaj priče u stripu?
16h • PREDAVANJE: Marko Stojanović, strip scenarista i teoretičar - Scalped, zanemareni dragulj američkog stripa
17h • PROMOCIJA: Aleksa Gajić predstavlja: Technotise Art Book
18h • PROMOCIJA: STRIPOLIS 3, govori Branko Đukić, autor projekta i urednik izdanja
19h • JUBILEJ: 10 godina Strip Pressing-a, govore Marko Stojanović, scenarista i Dejan Stojiljković, pisac i scenarista

     NEDELJA, 30. Oktobar 2011.
13h • OKRUGLI STO: Sledeća čovekova granica: 30 godina umetničke grupe Bauhaus 7 govore: Momčilo Raјin, istoričar umetnosti; članovi grupe: Zoran Tucić, Vuјadin Radovanović, Rade Tovladiјac i Saša Živković; moderator: Zoran Stefanović, scenarista i publicista
14h • PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: LAVIRINT, govori Vladimir Tadić, strip-autor i urednik
14:30h • PREDSTAVLJANJE IZDAVAČA: DARKWOOD, govori Vladimir Tadić, strip-autor i urednik
15h • PREDAVANJE: Vladimir Tadić, strip-scenarista - Reinvencija superherojskog mita za novo doba: restartovanje DC univerzuma
16h • PREDAVANJE: Srđan Tunić, istoričar umetnosti - Naušika iz Doline vetra: Mijazakijeva ekološka postapokaliptična distopija
17h • REZERVISAN TERMIN: (u pripremi)
18h • STRIP-DRUŽENJE: Milan Tašić, Ivan Đurđević i Nenad Marković, dežurni crtači Strip-sale

Press

     Svjetski dan 24-satnog crtanja stripa (Zagreb/Split)

     U listopadu će se po drugi put u Hrvatskoj održati „Svjetski dan 24-satnog crtanja stripa”. Organizatori koji su pokrenuli ideju sudjelovanja na ovom svjetskom projektu su poznata imena poput Ines Krasić, Vlade Šagadina i Darka Macana. Oni su ove godine predložili mene kao voditelja projekta u Splitu s idejom da pokušamo povezati dvije akademije koje bi istodobno radile na 24-satnom projektu čiji bi se rezultati u konačnici mogli vidjeti na on-line web stranici, te kasnije i u tiskanom izdanju.
     www.24satnocrtanjestripa.com/

     U Splitu ce se održati;
     UMJETNIČKA AKADEMIJA SVEUČILIŠTE U SPLITU
     prostor slikarske klase u Zagrebačkoj 3
     22. na 23. listopada 2011. u 12 sati (doci pola sata prije)
     kontakt za prijavu na crtanje ili volontiranje:
     Sonja Gašperov: sonja.gasperov@gmail.com

     Također, tražimo i dobrovoljce koji ne bi crtali vec bi nam pomogli oko skeniranja, uploadanja i fotografiranja kako bi sve stigli na vrijeme. (također nek mi se prijave na mail, jer će kad se svi okupimo vrata akademije biti zaključana da nitko ne može ulaziti) molim da se sto prije javite na mail zbog uvida u broj sudionika.
     Postoje i neka pravila kojih cemo se pridrzavati;
     - Pušenje i unosenje alkohola u prostor nece biti dozvoljeno, eventualno ce pusaci izaci na balkon.
     - Ponijeti neke vreće za spavanje ili deke, ako se netko bude na pola sata zelio ispruzit.
     - U slucaju da ne rjesimo sponzore za hranu i pice, donijeti sa sobom sendvice, pice, kole ,kofeina :))
     - Nositi sa sobom svoj pribor, papire A4 (zbog lakseg skeniranja), olovke, tuš, rapidografe...
     - Doci pola sata prije pocetka kako bi se svi smjestili.

     Ako ste iz Zagreba, prijavite se na ovaj mail: darkomacan@yahoo.com

     www.24satnocrtanjestripa.com/zadnje-vijesti/ii-24-satno-crtanje-stripa-22-listopada

     O projektu 24h strip
     24-satno crtanje stripova, pri čemu svaki sudionik ima cilj nacrtati 24 stranice stripa, vježba je (ili disciplina) koju je smislio Scott McCloud kao test i analizu vlastitih mogućnosti. Crtajući tom brzinom ne dobijaju se, jasno, uvijek produkti profesionalne razine, ali je svakom sudioniku omogućeno da vidi kako radi pod pritiskom i rezultat je nerijetko oslobađajući: spontani, jasni, čisto ispripovijedani stripovi. Vježba je, usto, jednako korisna profesionalcima kao i početnicima ili potpunim amaterima pa ne treba čuditi što su je kroz godine prihvatile i prošle tisuće ljudi, neki i više puta.
     Premda je 24-satno crtanje stripova vježba koju svatko može i sam provesti kod kuće, crtači su brzo otkrili da je “čoporativni mazohizam” zabavniji i stimulativniji. Tako danas postoje bar dva dana u godini posvećena ovoj umjetničkoj disciplini. Jedan je krajem siječnja kad se crtanje organizira u Angoulêmeu pred početak festivala, uz internetsko sudjelovanje crtača iz cijeloga svijeta, a drugi je "Svjetski dan 24-satnog crtanja stripa" koji ove godine pada na 22.-23. listopada. Na taj se dan po različitim lokacijama diljem svijeta – od dućana specijaliziranih za stripove do predavaonica po umjetničkim školama – crtači željni kušnje okupljaju u gomilice koje rade kroz noć.

Press: Nikola Ćurčin

     Ove godine i Herceg Novi pokušava da se uključi u akciju 24 satnog crtanja stripa, podržite ih da se akcija i na našim prostorima proširi..:)

     24 SATA CRTANJA STRIPOVA U HERCEG NOVOM

     22. i 23. oktobra u Zagrebu i Splitu će se održati 24 satno crtanje stripova. NVO Udruženje ljubitelja stripova "HERCEGNOVSKI STRIP FESTIVAL" se pridružuje akciji i poziva sve zainteresovane autore i autorke iz Crne Gore da prihvate izazov. Ako ste zainteresovani javite se na: hnnicster@gmail.com, najkasnije do 12. oktobra, radi dogovora i slanja uputstava.

     A ŠTA JE TO 24 SATNO CRTANJE STRIPA?!?
     To je disciplina u kojoj svaki učesnik ima za cilj da u roku od 24 sata nacrta (kompletira) 24 strane stripa. To podrazumijeva sve: scenario, kompletan - dovršen crtež, boja ako se autor/ka upusti u to, upis slova... sve.
     Nikakva direktna priprema (skice, dizajn...) nije prihvatljiva na 24satnom crtanju stripa. Priprema materijala, alata, hrane, muzike... je OK.

     Više detalja o 24satnom crtanju stripa i istoriju ovog projekta možete naći na:
     scottmccloud.com/
     scottmccloud.com/4-inventions/24hr/dare/index.html
     www.24satnocrtanjestripa.com/

Press: Stripburger

     Pogovor z avtorji razstave Risba v stripu na Slovenskem
     Mestna galerija Ljubljana, Mestni trg 5
     Torek, 11.10.2011 ob 17.00

     Ob izteku razstave vabimo, da se nam pridružite napogovoru z avtorji, ki so sodelovali pri pripravi razstave, izboru avtorjev in njihovih del.
     Na okrogli mizi bodo sodelovali: umetnostni zgodovinar in likovni kritik dr. Damir Globočnik; umetnostni zgodovinar in avtor stripov mag. Jakob Klemenčič; kustosinja in urednica Katerina Mirović, soustanoviteljica revije Stripburger; avtor stripov Gašper Rus; avtor stripov in stripovski teoretik Iztok Sitar; novinar pri časopisu Delo Vojko Urbančičter kustos Mestne galerija Ljubljana dr. Sarival Sosič.
     Moderator okrogle mize bo Igor Prassel.

Press: Marketprint

Press: Veseli četvrtak

Na kioscima je novi, šesnaesti, broj bonelijevog stripa Dilan Dog Super book. Naslov epizode je "Manastir" • scenario: Claudio Chiaverotti, crtež: Giovanni Fraghieri.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Priredio: Zoran Đukanović

Ne zadojiti decu i omladinu zlim mlekom

     U nadi da će izbeći akademsku suvoparnost, neki akademci su malkice pogrešno protumačili izazov nekonvencionalnosti, pa završavaju u samo malo prdizajniranoj akademskoj sterilnosti.    Zoran Đukanović

     Ser: Asteriks i Obeliks su nacist

     U emisiji koju nedeljom vodi na radiju Frans Inter, Ser je izjavio da popularni likovi, nastali iz pera Renea Iderzoa i Albera Gosinija, predstavljaju otelotvorenje nacističke doktrine, te da avanture malog Gala glorifikuju fašizam i nacizam.
     ,,Sve se vrti oko osvete, a sukobi se isključivo rešavaju pesnicama. Kao da je fizička snaga rešenje za sve probleme i sva zla. Isključiva upotreba fizičke snage je znak varvarstva i divljaštva", objašnjava Ser.
Stalno posezanje za magičnim napitkom, smatra francuski filozof, podstiče na dopingovanje kao način da se postigne cilj. 
     ,,Taj magični napitak je zapravo droga, neka vrsta dopinga koji pojedini sportisti zloupotrebljavaju i od kojeg mogu i da umru", kaže Ser navodeći da takav podsticaj nikako ne može da bude pedagoški.
     U odbrani svoje teorije, Ser ukazuje i na sudbinu seoskog barda Harmoniksa kojeg na kraju svake priče vezuju za drvo kako ne bi svojim pevanjem remetio slavlje.
     Slika vezanog pesnika, po njemu, neodoljivo evocira reči nacističkog komandanta Hermana Geringa koji je imao običaj da kaže: ,,Kada čujem reč kultura, vadim pištolj".
     ,,Ovim albumima pravite poklonike upotrebe sile, droge i neprijatelja kulture. Oni predstavljaju pohvalu fašizma i nacizma", zaključuje Ser.

     Izvor: Novinska agencija Tanjug Sekundarni izvor: B92

     Izabrani komentari s B92 sajta:

     A pesmica zakleo se bumbar u cvet i u med je još gora i crnja pa taj bumbar je otelotvorenje Hitlera i Musolinija lično.Mislim, stvarno.
     (malina, 22. septembar 2011 07:30)

     E je je...i svi imaju brkove, kao Adolf!
     (Rafael, 22. septembar 2011 07:38)

     Ma hajde, sukobi se rešavali silom u doba Rimljana, nije UNPROFOR intervenisao?! Ako nemaš šta pametno da kažeš bolje ćuti!
     (Strahinja, 22. septembar 2011 07:28)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Saša Rakezić

     Serđo Boneli (1932 – 2011)

     HLEBA I ZAGORA

     Igrom slučaja, baš u godini koja obeležava pedesetu godišnjicu nastanka stripa o Zagoru, stigla je vest o smrti Serđa Bonelija (Sergio Bonelli), ne samo vlasnika izdavačke kuće koja je ove stripove objavljivala (Sergio Bonelli Editore), već i  Zagorovog kreatora. Serđo Boneli je naslednik porodične imperije produkcije stripova, koju je još četrdesetih godina, u Italiji koja se oporavljala od rata, pokrenuo njegov otac Đanluiđi (Gian Luigi) Boneli. Formula koju je Boneli senior smislio, bilo je stvaranje obimnih strip svezaka koje su u redovnom razmaku nudile celovite epizode posvećene popularnim junacima. Mladi čitaoci su iz nedelje u nedelje bili u prilici da iščitavaju stotine stranica ovih (jeftino proizvedenih) strip svezaka. To je podrazumevalo čitavu industriju koju je podržavao tim strip crtača, scenarista i drugih saradnika, na način koji je u to vreme  bio uobičajeniji u Americi nego u Evropi. Već 1948. godine pojavio se Tex, strip o Teksu Vileru (Tex Willer), rendžeru sa Divljeg Zapada, koji se do danas smatra najpopularnijim italijanskim stripom ikada kreiranim. Usledio je čitav niz serijala koji su tokom decenija započinjani i gašeni, od kojih su i kod nas poznati Komandant Mark, Dilan Dog, Marti Misterija, Ken Parker, Mister No, Dampir i dr. Serijali Boneli produkcije postali su popularni u mnogim evropskim zemljama, naročito na Jugu kontinenta. Tu valja uključiti Tursku, i ogromno lationoameričko tržište, zahvaljujući kojem se tiraži ovih stripova mere vrtoglavim brojkama. Stoga je odlazak Serđa Bonelija jedan od događaja koji obeležavaju evropsku i svetsku strip scenu, možda i čitavu jednu eru  – u Italiji je to bilo udarna vest u najvećim medijima.

     Kao i mnogi koji su aktivni u oblasti stripa, imao sam priliku da sretnem Serđa Bonelija – premda ikona strip izdavaštva, bio je vrlo jednostavan i srdačan; pratila ga je fama da voli da troši novac na putovanja, i da boravi u egzotičnim krajevima sveta. Iako je lično usmeravao čitavu mašineriju ispred koje je stajao, pored stripa o Zagoru (za kojeg je napisao praktično sva scenarija do 1980. godine), jedini lik kojeg je samostalno kreirao bio je Mister No (objavljivanje započeto 1975. godine), inspirisan vlastitim boravkom u Amazoniji.

     "Sa Bonelijem se družim već više od trideset godina, najpre kao čitalac njegovih izdanja, naravno" - kaže u izjavi za Vreme Andrea Placi (Plazzi), strip žurnalista i urednik. "Za nekoga kao ja, ko je rođen šezdesetih, pa i za generacije pre toga, Serđo Boneli je bio neko ko je već bio započeo sa radom, pre nego što smo se mi i rodili. Tako da nikada nisam poznavao svet bez Bonelija !

     On je posedovao bezmernu, apsolutnu ljubav prema stripu, i to je bilo ono što je pokretalo njegovu izdavačku kuću – giganta "teškog" nekih četrdesetak miliona evra.

     Veoma bogat čovek po bilo kom merilu, Serđo Boneli je svesno izabrao da svoju firmu ne razgrana na različite delatnosti, niti ga je interesovalo otvaranje novih poslovnih polja, već je bio u potpunosti posvećen onome što ga je jedino zanimalo – objavljivanju stripova.

     Bio je to porodični posao, kojeg je obavljao zajedno sa sinom Davideom, koji je bio zadužen za marketing i licence.  Praktično do poslednjeg dana, Serđo Boneli je uređivao i odobravao svaku stranicu pre nego što bi odlazila u štampariju.

     Iako ga je, s druge strane, gotovo svaka generacija mladih ljudi iz sveta stripa uzimala na zub kao "konzervativca", i "čoveka sistema", istina je da je bio oprezan, ali ipak otvoren za promene.

     Uvek se trudio da obnavlja svoje koncepte i da eksprimentiše, stvarajući stalno nove vrste "glavnotokovskog" stripa, tako da je bilo moguće da uz već zastarele koncepte kao što je Zagor istovremeno postoje i sofisticirani serijali kao što su "Napoleone" i "Jan Dix", inspirisani oniričkim temama i sa ambicijama da zadovolje publiku sa većim umetničkim kriterijumima“.

     Bonelijevi stripovi su prilično rano, još od kraja šezdesetih, objavljivani i u našoj sredini, najpre zahvaljujući novosadskom Dnevniku, i svakako imaju veoma važno mesto u popularnoj kulturi SFRJ, pa i nakon raspada države. Kao i drugde, mnogi poznavaoci popularne literature su svoje detinjstvo provodili čitajući edicije kao Lunov Magnus Strip ili Zlatnu Seriju, zatim odrastali tragajući za nečim „dubljim“, za stripom koji prevazilazi populistički kliše (kada su im se Zagor i Komandant Mark činili u najmanju ruku smešnim), a zatim su, kao već oformljeni ljubitelji ili možda i stvaraoci stripa, osetili neku vrstu čežnje za tim jednostavnim pričicama iz prošlosti.
          Beogradski strip autor Darko Perović je, počev od 1997. godine, prema scenariju Đanfranka Manfredija (Gianfranco Manfredi) crtao storije koje su se pojavile u Bonelijevim serijalima Magični vetar (Magico vento) i Šangajski đavo (Shanghai Devil), učinivši da ovdašnja sredina ne samo konzumentski, već i stvaralački učestvuje u celoj ovoj priči.  Danas su Bonelijeve edicije prisutne na našem tržištu zahvaljujući beogradskoj izdavačkoj kući Veseli četvrtak. Možda se trag koji je Boneli ostavio u našoj sredini meri i beleškama koje su ljudi sa ovih prostora upisali na zvaničnom veb portalu izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore, otvorenom za utiske čitalaca nakon smrti osnivača. Tako je moguće pročitati zapis (na srpskom) – "Iskreno Hvala maestro! Zagor mi je bio idol, iako sam sada više nalik na Čika. Karamba i karambita“!

     Jedan italijanski ljubitelj stripa je zapisao: “Kao dečak, čitao sam svakog dana Bonelijeve stripove. Mogu da kažem da sam odrastao na hlebu i Zagoru“! U vreme ekonomske krize, koja je zahvatila Italiju, vest o (može se reći iznenadnoj) smrti Serđa Bonelija kao da je doprinela izvesnom pesimističkom sentimentu. Italijanski pisac, urednik i strip scenarista Dario Morgante nam je rekao – "Za mnoge od nas koji smo radili u indistriji stripa ili na neki drugi način bili deo te scene, smrt Bonelija je zaista loš znak. On je bio veoma vitalan čovek, a podatak da je poslednjih meseci bio bolestan nije ni stigao da dopre do javnosti. Uprkos što je vest o njegovoj smrti dospela do svih važnih medija, reklo bi se da tome nisu posvetili onoliko prostora koliko bi se očekivalo – Italiju trenutno more neke veće brige. Sve se to dešava u zemlji gde je gotovo svako dete raslo uz Boneli edicije. Serđo Boneli je bio pravi reprezent italijanskog čoveka druge polovine dvadesetog  veka – iskren, kome naporan rad nije stran, i koji je u biti levičar. Danas sa smrću Bonelija odumire i ta Italija koju smo pamtili“.

    Saša Rakezić

    (Objavljeno u listu Vreme, broj 1082, 29.09.2011.godine)

Press: Šlic

Press: KOS

Press: Stripburger

     stripburger s POZDRAVI IZ STRIPONIJE V Bukarešti
     stripovska antologija, razstava, projekcija, pogovor, jam session

     Od 7. do 16. oktobra v Bukarešti poteka mednarodni festival animiranega filma Animest. Že 4. leto v okviru festivala stripovsko združenje in knjigarna Jumatatea plina organizira tudi stripovske dogodke. Letos bo gost revija Stripburger z razstavo Pozdravi iz Striponije / Greetings from Cartoonia (iz Bukarešte prihaja tudi eden od avtorjev, Matei Branea) in animiranim filmom Stripburger v gibanju. Spremljevalni program bo obsegal tudi pogovor z ustvarjalci in stripovski jam session.

     Razstava naj bi bila na ogled v Nacionalnem muzeju sa sodobno umetnost, ker pa sočasno v Bukarešti gostuje, ups, v isti zgradbi zaseda NATO, bo muzej v tem času zaprt, Stripburger in Striponija pa se bosta naselila v bodočo galerijo (bivši Paper Cut), na Jean-Louis Calderon 44.
          V Bukarešti bodo Stripburger in Striponijo zastopali: Boris Dolenc, režiser animiranega filma Stripburger v gibanju, Andrej Štular, Marko Kociper in Matei Branea, soustvarjalca razstave Pozdravi iz Striponije ter Katerina Mirović, kustosinja in urednica. V živahnem medkulturnem dialogu sodeluje 6 slovenskih avtorjev in enako število tujih. Slovenijo zastopajo Kaja Avberšek, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Matej Lavrenčič, Gašper Rus in Matej Stupica. Avtorji iz tujine pa so Bendik Kaltenborn (Norveška), Mateusz Skutnik (Poljska), Matei Branea (Romunija), Andrea Bruno (Italija), Jyrki Heikkinen (Finska) in Filipe Abranches (Portugalska).

     Pozdravi iz Striponije so do sedaj pozdravljali iz Ljubljana, Bologne, Beje (PT), Helsinkov, Sardinije, Londona, Prage, Linza, Liega (BE), Herceg novih. Razstava v Bukarešti zaključuje njeno predstavljanje po Evropi.

     Odprtje razstave bo v soboto, 8. okt. ob 21. uri. Projekcija, pogovor z avtorji in jam session bodo potekali v nedeljo, 9. okt.

Press: Vizant

Press: Stripolis

Press: Gani Sunduri

     Društvo strip crtača ”Xhennetcomics”, završio sve pripreme oko organiziranja 7. međunarodnog festivala stripa i karikature. Festival biće održan od 08-13 oktobra 2011. u galeriji “hamam” u gradu Prizrenu. Za ovogodišnji festival stiglo je oko 650 tabli stripa i karikature od 80 crtaca iz 20 zemalja sveta.
     Shoqata  e strip artistëve kosovarë “Xhennetcomics” ka përfunduar të gjitha përgatitjet për fillimin e organizimit te edicionit të 7-të të Festivalit Ndërkombëtar të Stripit dhe të Karikaturës ( Prizreni 2011). Festivali mbahet nga 08-13 Tetor 2011. Vetëm këtë vit në emrin e organizatorëve të këtij Festivali kanë arritur rreth 650 punime të rreth 80 artistë nga 20 shtete.

Gosti festivala/Mysafirët e Festivalit:
Mauro Laurenti (Italija/Itali, “Sergio Bonelli Editore”)
Giovanna Degl’ Innocenti (Italija/Itali)
Adrian Barbu (Rumunija/Rumani)
Frida Bünzli (Švajcarska/Zvicër)
Paskal Habegger (Švajcarska/Zvicër)
Kan Takahama (Japan/Japoni)
İgor Jovçevski (Makedonia/Maqedoni)
Gerta Oparaku (Albania/Shqipëri)
Qazim Tmava (Kosovo/Kosovë)
Murat Ahmeti (Kosovo/Kosovë)
Darko Bogdanov (Makedonia/Maqedoni)
Vane Trajkov (Makedonia/Maqedoni)
Tome Trajkov (Makedonia/Maqedoni)
Cem Özüduru (Turska/Turqi)
Murat Mihçioğlu (Turska/Turqi)
Ergün Gündüz (Turska/Turqi)
Gani Sunduri (Kosovo/Kosovë)

     Ovogodišnji festival je podržan od strane Ministarstva Kulture Kosove, Opština Prızren, “Deveta Umetnost”, “Sigma”, ”Durimi trade” medijski sponsori: “Klan Kosova” i “Ballkan TV”.
     Edicioni i 7’te i Festivalit te stripit dhe të karikaturës ”Prizreni 2011” është mbështetur nga Ministria e Kulturës, Komuna e Prizrenit, Departamenti i Kulturës, Arti i nëntë,  Kompania e sigurimeve Sigma, Durimi Trade, Sponsorë medial: Klan Kosova dhe Ballkan TV.

Gani Sunduri:
Presednik društva strip crtača “Xhennetcomics”/Kryetar i Shoqatese te Strip artisteve Kosovar “Xhennet Comics”.

Više informacija/Me shumë informata në: xhennetcomics.blogspot.com

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: Vladimir Topolovački

Piše: zmcomics

     Kao što ste primetili, Strip vesti su nedeljama unazad bile slabije ažurirane i zato osećam potrebu i obavezu da napišem neko opravdanje za to...:)
     Kombinacija vanrednog putovanja na odmor, dodatnih poslova i na kraju hitnih poslova na izdanjima koja moraju biti spremna za predstojeći Sajam knjiga u Beogradu su doveli do toga da neko mora platiti cenu tolikog angažovanja. Strip vesti su to pretrpele, mada sam se trudio da ipak hitne vesti, i većina ostalih, ipak pravovremeno stignu do vas. Strip kaiševa koje treba da dorađujem nije bilo...
     Sajamske pripreme su gotove, tako da će sada Strip vesti krenuti normalnim ritmom. Naravno, od 23.10. će opet uslediti jednonedeljna pauza zbog mog angažovanja na štandu Marketprinta-Stripoteke, ali to je "redovno" stanje.
     Sve u svemu, izvinjavam se ako su neke vesti propuštene, ako su neke informacije kasnile... idemo dalje normalnim ritmom. Zbog ovakvih situacija i molim da mi sve vesti stižu pravovremeno, uz napomenu ako je nešto hitno, i ako je moguće, navbolje je da tekst bude Word-ov fajl i uz to da ide sličica što je moguće veća i kvalitetnija... jer tako pritigle priloge, čak i kada sam u najvećoj gužvi, mogu brzo postaviti na sajt... Unapred hvala...;)
     I da,... pišite slobodno, angažujte se koliko možete i koliko želite... Strip vesti su tu za Vas da se reklamirate, predstavite svoj rad i svoja izdanja, da ubeđujete druge da su stripovi koje vi volite najbolji...:)
     Svakog dana 500-700 ljudi poseti sat, i čuje vaš glas, iskoristite to...

     S poštovanjem,

     Zlatko Milenković

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Stripolis

Press

     Besna kobila objavila Šabutea

     Izdavačka kuća “Besna kobila”, specijalizovana za strip izdanja, predstaviće na 9. Međunarodnom salonu stripa u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu, svoje novo izdanje - stripove “Veštice” i “Pun mesec” Kristofa Šabutea, jednog od najtalentovanijih autora grafičkih novela, majstora crno-belog crteža, koji u rodnoj Francuskoj ima kultni status.
     Ta dva Šabuteova stripa objavljena su u jednoj knjizi, na 254 strane, štampanoj u luksuznoj opremi, a nakon 9. Salona stripa, koji će biti odrzzan od 29. septembra do 2. oktobra, naći će se u prodaji u većini knjizzara u Srbiji.
     Strip “Veštice” sastoji se od 15 priča koje oživljavaju naše strahove kroz urbane legende o ženama koje se bave magijom i veštičarenjem.
     Poznat po crnom humoru, Šabute se dotiče tema poput šamanizma, vudu magije, satanizma i pogotovo narodnih bajalica i spravljanja svakojakih otrova i ljubavnih napitaka, poznatih i na ovim prostorima.
     Posebno zanimljiva za ovdašnju sredinu je i grafička novela “Pun mesec”, u kojoj je glavni junak (ili pre - antijunak) samoživi, bedni poltron, Eduar Tolvek, šalterski službenik bez milosti za sve one kojima bi, zapravo, trebalo da bude na usluzi. No, u jednoj noći punog meseca, ispostaviće se da postoji način da se i takvom gmazu stane za vrat.

     Šabute je rođen 1967. godine. Poreklom je Alzašanin, po obrazovanju je grafičar. Radio je kao ilustrator, a bavio se i reklamom.
     Prve stripove je počeo da objavljuje 1993. da bi veliki uspeh postigao 1998. kada mu je objavljen strip “Veštice”. Dve godine kasnije, stripom “Pun mesec”, potvrđuje da uspeh kod publike nije bio slučajnost, a više nagrada koje je za njega dobio svedoče i o umetničkoj zrelosti koju je dosegao tim stripom.
     Osim “Veštica” (1998) i “Punog meseca” (2000), najvazzniji Šabuteovi stripovi su i “Nekoliko letnjih dana” (1998), “Zoe” (1999), “Ostrvce sreće” (2001), “Čistilište” (2003-2009), “Anri Dezire Landri” (2006), “Sam samcit” (2008), “Zver” (2002), “Paljenje vatre” (2007), “Ribari Nove Zemlje” (2009), “Gorke basne” (2010).
Dobitnik je brojnih nagrada za svoj rad.

     Besna kobila objavljuje Šabutea nakon uspešnog i od srpske publike hvaljenog prvog izdanja - Baruovog “Autoputa sunca”.
     Na Međunarodnom salonu stripa izdanja “Besne kobile” biće moguće nabaviti po sniženim cenama, a dodatni popust kupci će moći da ostvare kupovinom kompleta od dva izdanja, uz koji će se deliti poklon - numerisana, ručno štampana, kesa-grafika sa logom “Besne kobile”.

     (SEEcult.org)

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh