Press: SKC BGD

KONKURS 9. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2011.

Broj pristiglih radova na konkurs: 236
Broj učesnika: 276
Broj zemalja iz kojih su radovi stigli: 32
Broj stranih učesnika: 115
Broj domaćih učesnika: 160

Zemlje učesnice: Argentina (3), Bosna i Hercegovina (15), Brazil (2), Bugarska (6), Crna Gora (3), Francuska (2), Holandija (2), Hrvatska (2), Indija (1), Iran (2), Kanada (2), Kina (6), Letonija (1), Mađarska (16), Makedonija (6), Mjanmar (1), Nemačka (1), Poljska (9), Portugal (2), Rumunija (6), SAD (5), Slovačka (2), Slovenija (3), Srbija (161), Škotska (1), Španija (5), Švajcarska (1), Švedska (2), Turska (1), Ukrajina (1), Urugvaj (1), Uzbekistan (5)

Žiri:
Zoran Tucić, strip autor, predsednik žirija;
Darko Perović, strip autor;
Radivoj Bogičević, strip autor;
dr Aleksandar S. Janković, dramaturg;
Slobodan Ivkov, istoričar umetnosti i stripski kritičar

     REČ ŽIRIJA:
     U vremenu pređašnjem i sadašnjem, kada se srpska publika odrodila od stripa (makar na način na koji je deveta umetnost bila popularna i uticajna osamdesetih) raduje i ohrabruje činjenica da je ove godine na konkurs pristiglo skoro 250 radova iz čak 32 države uključujući Škotsku, Letoniju, Uzbekistan i Mjanmar .
     Početni entuzijazam članova žirija, od kojih je svako vezan za strip umetnost, bio je opravdan jer se 2011. godine - u vreme kada je na trafikama nova Stripoteka uvek sakrivena iza nekog dubioznog ženskog magazina i kada jedino Zagor i Dilan Dog imaju koliku-toliku prođu - pojavilo toliko izvarednih radova mladih i manje mladih zaljubljenika u strip. Iako preovladava tradicionalistička sistematizacija, iznenađuje broj istinski originalnih i avangardnih radova. Strip kao sestrinska umetnost filma ima skoro 120 godina - ako ne računamo bizone iz Altamire ili egipatske hijeroglife. Tako se čini da je skoro sve rečeno, međutim, svako vreme ima svoje čitanje, svoje patnje, svoje radosti i svoj bol. Na ovaj konkurs pristigli su radovi koji revizionistički gledaju na sumnjivu noviju istoriju. Imamo četnike, razočarane komuniste, ozlojađene radnike, obeshrabrene narkomane, ali i vitezove, zmajeve, super heroje, i običan svet. Radovi su slati i uramljeni i u obliku šolja, i kao mozaik i kao obična tabla i kao običan kaiš. Ipak, činjenica je da interesovanje za strip raste. Sa druge strane, strip je nekako uvek bio određen kao muška umetnost, ali količina radova lepšeg pola sa svim elemntima ženskog pisma ohrabruje kako žiri, tako i epohu. Što se tiče glasanja, izgleda da je postojala neka vrsta prećutnog koncenzusa. Nekada je opšti kvalitet univerzalno prepoznat; nekada su, kao nekim začudnim geštalt metodama, iz proseka isplivavali, makar u magnovenju, neki stripovi koji će, ako ne danas, onda sigurno sutra zasijati u punom svetlu.
     Deveti salon stripa u Beogradu, na godinu dana od velike desetogodišnjice, donosi nadu u medijum i umetnost. Pogotovu kada se radi o takmičarima uzrasta do 15 godina. Zadivljuje da nekim devojčurcima i dečacima više paše da se izraze kroz strip nego preko sms emotikona ili popunjavanjem statusa na Fejsbuku. Godine 2011, mi kao žiri svedoci smo da u 236 radova koji su pristigli postoji i 236 svetova. Nekada su oni narativno nepostojeći, nekada je samo jedan kadar sveobjašnjavajući, nekada je sve uvijeno u oblandu dobro poznatog zapleta. Ono što je najvažnije, strip nije na samrtnom ropcu u Srbiji, nije ni rekovalescent. Strip se oseća odlično, i dovoljno je doći u SKC da se ova činjenica trijumfalno potvrdi...

     Dr Aleksandar S. Janković, docent FDU

     NAGRADE:

     NAGRADE ŽIRIJA:

GRAND PRIX:
Marko Stojanović, Srbija (scenario) / Jovan Ukropina, Srbija (crtež), “Ispisnici” / “Old Friends”
Marko Stojanović rođen je 17. maja 1978. godine u Leskovcu gde i danas živi i radi kao profesor engleskog jezika. Već šesnaest godina crta stripove i prevodi ih („Hellboy”, „Hardboiled“, „Raptors“, „Sky Doll“). Scenarista je strip albuma Maks Debris, Crne duše, Postelja od gloga, Rekvijem, Pasiji životi, Prah, Pepeo, Bajka i druge istine, Mrtva straža, Le Dico des Hommes, Le Dico des Femmes, Les 69 secrets à savoir sur les Femmes, Les 69 secrets à savoir sur les Hommes, Tout obtenir de Lui, Tout obtenir de Elle i serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni”. Piše za nekoliko časopisa (kolumnista je sajta UPPS – www.upps-sajt.com), a autor je i knjige eseja o stripu pod nazivom Južnjačka Uteha u izdanju Niškog Kulturnog Centra u ediciji „Eldorado”. Priredio je i uredio monografiju Leskovački strip 1950-2010, kao i nekoliko strip albuma domaćih strip autora. Takođe je i glavni i odgovorni urednik niškog strip časopisa Strip Pressing, urednik za strip časopisa Think Tank iz Leskovca kao i idejni tvorac i suorganizator Balkanskih smotri mladih strip autora, najstarijeg i najmasovnijeg strip festivala na prostoru bivše SFRJ. Vodi sa Srđanom Nikolićem Pekom Leskovačku školu stripa „Nikola Mitrović Kokan”. Dobitnik je nekoliko desetina nagrada, između ostalog prve nagrade Politikinog Zabavnika, plaketa Šestog međunarodnog salona stripa u Beogradu za scenario i za klasičan strip, Grand Prix-a sedmog međunarodnog salona stripa u Velesu, Makedonija, i dve Oktobarske nagrade grada Leskovca.

Jovan Ukropina rođen je 28. septembra 1980. godine u Beogradu. Završio je Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Od 1992. godine član je škole i radionice stripa „Đorđe Lobačev”. Sarađivao je sa scenaristom Markom Stojanovićem na više kratkih stripova sa kojim je osvojio nekoliko nagrada, među kojima su druga nagrada za strip konkursu su Nišu i prvu nagradu Politikinog Zabavnika na konkursu SKC-a u Beogradu. Dobitnik je nagrade IBBY na 44. zlatnom peru Beograda. Objavljivao svoje stripe u strip magazinima Strip Vilajet, Think Tank i Strip Pressing. Za časopis Blic Žena dugi niz godina realizuje strip „Nevena”. Za francuskog izdavača „12bis” sa scenaristom Jean-Pierre Pécau-om uradio je album Là ou vivent les morts. Ilustrovao knjige za brojne domaće izdavče,  među kojima se izdvajaju „Kreativni centar” i „Pčelica”.

NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG  STRIP JEZIKA:
Marko Stojanović, Srbija (scenario) / Denis Dupanović, Bosna i Hercegovina (crtež), “Urbana legenda” / “The Urban Myth”

NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA:
Boris Bakliža, Srbija, “O Blagoju” / “About  Blagoje”

NAJBOLJI SCENARIO:
Ljubodrag Stojanović, Srbija , “Neratnik” / “Non-Warrior”

NAJBOLJI CRTEŽ:
Siniša Banović, Srbija, “Helluva Ride” / “Paklena vožnja”

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI:
Aleksa Gajić, Srbija, “Kameni strip” / “Rocky Comics”

     NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA:

MLADI LAV:
Katarina Trbojević (1999), Srbija , “Moj izbor” / “My Choice”

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU:
Jakša Lakićević (1999), Srbija, “Močvara” / “The Swamp”

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ:
Vukašin Milićević (1996) Srbija, Bez naslova / Untitled

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG UČESNIKA:
Janja Limić (2005), Srbija, “Pas heroj i maca” / “Hero Dog and the Kitty”
Sara Trkulja (2005), Srbija, “More” / “Seaside”

     NAGRADE SPONZORA I PRIJATELJA SALONA:

NAGRADE FIRME COMPUTER LAND BEOGRAD:
1. Slobodan Jovanović, Srbija, “Ravijojla”
2. Aleksandar Zolotić, Srbija, “Žar ptica” / “The Phoenix”
3. Stefan Katanić, Srbija “Današnja lekcija” / “Today’s Lesson”

NAGRADA STRIPOTEKE:
Marko Stojanović, Srbija  (scenario) / Adrian Barbu, Rumunija (crtež), “Na kraju krajeva” / “In the Very End”

NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE SYSTEM COMICS:
Zoran Penevski, Srbija (scenario) / Dušan Pavlić, Srbija (crtež), “Knjiski moljci” / “Bookworms”
Nevena Mitrović (1995), Srbija, “Kraljević Marko” / “Prince Marko”

NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE DARKWOOD:
Marko Stojanović, Srbija (scenario) / Siniša Banović, Srbija (crtež), “Helluva Ride” / “Paklena vožnja”
Branko Tarabić, Srbija , “Plavokosa smrt” / “The Blonde Death”

NAGRADE KNJIŽARE DELFI :
Milisav Banković, Srbija , “Hipermarket” / “Hypermarket”
Pavle Zelić, Srbija (scenario) / Milica Mastelica, Srbija (crtež), “Devojka sa vetrom u nogama” / “The Girl with Wind in Her Legs”

NAGRADE ČASOPISA THINK-TANK:
Slaviša Ševrt, Srbija, “Man in Space” / “Čovek u svemiru”
Davor Dramikanin, Makedonia (scenario) / Blagoja Milevski, Makedonia (crtež), “The Interview” / “Intervju”

NAGRADA ČASOPISA STRIPOLIS:
Nicolas Alessandro, Argentina (scenario) / Julian Rocha, Argentina (crtež), “Chance” / “Slučaj”

NAGRADA  STRIP MAGAZINA MUNJA STRIP:
Janja Limić (2005), Srbija , “Pas heroj i maca” / “Hero-Dog and a Kitty”

Piše: Strip vesti

     Postovani čitaoci,

     Na Salonu stripa System Comics imaće tu čast da predstavi novi strip album Darka Perovića – Duboko i hladno.
     U petak sa početkom u 17:15 u velikoj Sali SKCa, Darko će pričati o albumu, crtanju, radu u izdavačkoj kući SBE, Magičnom Vetru, Shanhgai Devilu...
     Album je urađen u crno-beloj tehnici, u tvrdom povezu i ima 96 strana.
     Na promociji, kao i tokom trajanja Salona cena albuma bice 500,00 dinara.


     SPECIJALNI POPUSTI (RASPRODAJA)
     Zadovoljstvo mi je da na predstojećem Salonu stripa u Beogradu od 29.09. do 2.10. 2011. najavim veliku rasprodaju naših serijala: Korigans, Reptors, Mladost Džona Difula, Inkal i Bič Božji.
Želja nam je da pomognemo čitaocima da u ovoj sveopštoj besparici dođu do nekih strip albuma koje su prethodnim godinama propustili da nabave. Svi posetioci Salona kupovinom pomenutih kompleta jedan album dobijaju gratis.
     Znači četiri albuma Reptorsa i Korigansa posetioci Salona moći će da kupe za 1500,00 din.
     Šest albuma Mladost Džona Difula i Biča Božijeg po ceni od 2500,00 din., kao i komplet Moebiusovog Inkala od tri dupla albuma takođe po ceni od 2500,00 din.
     Za vreme trajanja Salona i ostala izdanja System Comicsa prodavaće se po promotivnim cenama, zato dođite, posetite nas na Salonu.
     Na našem štandu društvo će Vam praviti i mnogobrojni autori Vekovnika, Beskrvnih, Družine Dardaneli, kao i Darko Perović, Aleksa Gajić i Željko Pahek.

Vidimo se!

Press: Veseli četvrtak

Novi, četrnaesti broj, bonelijevog serijala Brad Barrona je na kioscima širom Srbije. Naslov sveske je "Stranac". • scenario: Tito Faraci, crtež: Alessandro Nespolino.      Izašao je takođe i Zagor specijal broj petnaest, koji donosi epizodu "Anđeo smrti" kao i dodatnu knjižicu "Ikarovo pero". • scenario: Mauro Boselli, crtež: Maurizio Dotti.      Četrdeset osmi, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Bez milosti". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Alessandro Chiarolla.     takođe je i novi, četrdeset osmi, broj bonelijevog stripa Dylan Dog na kioscima. Naslov epizode je "Čuvar". • scenario: Giancarlo Marzano, crtež: Luigi Piccatto.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com

Press: SKC BG

Press: SKC BG

GOSTI 9. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2011.

Marco NIZZOLI (ITA) • Marko Nicoli je rođen u Ređo Emilija 1968. godine. Na Evropskom institutu u Milanu, diplomirao 1989. godine. 1987. godine pridružuje se MBP Izdanjima i ilustruje nekoliko albuma popularne italijanske serije ,,Alan Ford’’. 1991. godine prima nagradu ,,Rino Albertareli” od italijanske asocijacije prijatelja stripa i ilustracije ANAFI. Iste godine je, ilustrujući nekoliko epizoda serije ,,Anđeo tame”, po scenarijima Maksa Bunkera, stvorio sa Masimom Semeranom baroknu naučno-fantastičnu seriju ,,Fondacija Vavilon” za magazine ,,Sajborg”. Za ediciju Feniks Nicoli  nacrta erotski album ,,Simbejbi” i grafički roman ,,Rejmond Kep’’ po scenariju Federika Amika. Od 1995. do 1996. godine nacrtao je dve epizode serije ESP po scenariju Mikelanđela La Neve, ubrzo praćenim erotskim grafičkim romanima ,,Začarani svet Keto”, ,,Uvaženi Fliv” i ,,Lepo leto”, objavljenima u celini u izdanjima Trentini i potom publikovanim u Francuskoj. Takođe je ilustrovao i pet knjiga serije ,,Napoleon” za ediciju Serđo Boneli. Od 2003. godine radovi mu se objavljuju u Francuskoj kod edicije Udruženi humanoidi: ,,Dan mađioničara” po tekstu Mikelanđela La Neve i ,,Deca sumraka” po tekstu Masima Semerana, 2006. godine. Za izdavača Lo Scarabeo, Nicoli je ilustrovao dva špila tarot karata, ,,Tajni tarot” (1997.) i ,,Snovi tarot čarobnice” (2009.). Sarađivao je sa Alehandrom Hodorovskim ilustrujući epizode ,,Svet Alef Taua” za ediciju Delkur (2009.godine). Za ediciju Serđo Boneli nacrtao je 2010. godine epizodu Dilana Doga za Kolor Fest a trenutno ilustruje epizodu mesečne serije Dilan Dog. Takođe predaje na Internacionalnoj školi stripa u Ređo Emiliji.
Za više informacija posetite marconizzoli.blogspot.com/

Luca ENOCH (ITA) • Rođen je u Milanu 1962. godine. Po okončanju studija, Enoh sledi svoju životnu strast radeći u oblasti samostalne umetnosti - kao grafički dizajner i ilustrator za štampu i reklame. Godine 1990. učestvuje na godišnjem konkursu ,,Međunarodnog kongresa stripa i fantastike“ u Pratu gde dobija prvu nagradu za svoju priču ,,Raptus“. Profesionalno debituje mračnom fantastičnom pričom ,,Ilaja“, u julu naredne godine, u desetom broju Fumo di China, za koju je napisao i drugu epizodu, objavljenu u istom magazinu.
Svoj veliki proboj doživljava 1992. godine kratkom pričom ,,Bersek” koja je objavljena u šestom broju revije Intrepido. Nekoliko meseci kasnije, za isti magazin je započeo serijal ,,Sprejliz”. Serijal je, od samog početka u 14. broju, brzo postao popularan među čitaocima - do te mere da je dobio sopstveno izdanje koje je objavljio Star Komiks - te 1995. godine osvojio nagrade ,,Fumo di China” za Najbolji karakter i Najbolji serial. Kasnije, takođe za Intrepido, Enoh je osmislio strip ,,Skejters”, koji je na svoje stranice trebalo da preuzme L’Isola che non c’e i karakter ,,Piotr, il porno coniglio” koji još uvek ima neobjavljenu drugu epizodu. Za Action je stvorio serijal ,,Ninjaboy”. Za Bonelija je pisao scenarije i ilustrovao nekoliko priča za ,,Legs Weaver”. U junu 1999. prvi put se pojavljuje njegov šestomesečni serijal u čijoj se glavnoj ulozi našao još jednan strahotni tinejdžer – četrnaestogodišnja devojčica Gea, luda za rokenrolom i kendom koja svoj život deli na vreme posvećeno školi, rok-svirkama sa bendom i stalnom bitkom protiv uljeza iz drugih prostorno-vremenskih kontinuuma. Geine avanture su se završile u novembru 2007. Enohov naredni projekat pod nazivom ,,Lilith” - prema imenu junakinje-vremenskog agenta ovog šestomesečnog serijala - pojavljuje se na kioscima od 21. novembra 2008. godine.
Za više informacija posetite www-en.sergiobonellieditore.it/lilith/servizi/autori.html

Paul GRAVETT (UK) • Predavač, medijska ličnost i kustos za specijalne izložbe posvećene internacionalnoj umetnosti stripa, Pol Gravet je od Edija Kembela dobio nadimak „Čovek na raskrsnicama“, a londonski Tajms ga slavi kao „najvećeg istoričara forme stripa i grafičkih romana u njegovoj zemlji“. Jedan je od suosnivača uticajnog britanskog magazina o stripu Iskejp (1983-1989), direktor Cartoon Art Trust-a (1992-2001) a od 2003. i organizator „Komike“, londonskog Međunarodnog festivala stripa. Piše za Tajms, Gardijan, Independent, Tajmsov književni dodatak, Umetničku reviju, Sluđenog i zbunjenog, Strip junaka i druge, a autor je i knjiga „Manga: 60 godina japanskog stripa“ (2004.), „Grafički romani: priče koje menjaju život’’ (2005.); uz Pitera Stenberija koautor je knjiga „Veliki britanski stripovi“ (2006.) i „Neverovatni čudni stripovi“ (2008.), i urednik je „Mamutske knjige o najboljim kriminalističkim stripovima“ (2008.). Njegova poslednja knjiga „1001 strip koji morate pročitati pre nego što umrete“ biće objavljena u oktobru. Za više informacija posetite www.paulgravett.com.

GOSTI PO PROGRAMU SALONA

Laurence HEYWORTH  (UK) • Lorens Hejvort je glavni direktor kompanije „Look and Learn Ltd“ koja poseduje autorska prava za 16 klasičnih dečjih obrazovnih časopisa, uključujući i Gledaj i uči (1962-1982). Iz svoje ogromne arhive ilustracija i stripova, kompanija je na internetu stvorila slikovnu biblioteku koja se može posetiti na adresi www.lookandlearn.com.
Slike su dostupne za komercijalno licenciranje, ali i za ličnu i obrazovnu upotrebu. I dok je poslovni fokus kompanije na slikovnoj biblioteci, „Look and Learn“ je objavila 48 brojeva časopisa stvorenog od najboljeg materijala, kao i knjigu pod naslovom „The Bumper Book of Look and Learn“. Pre osnivanja kompanije „Look and Learn Ltd“ 2004. godine, Lorens Hejvort je dvadeset godina radio u investicionom bankarstvu u londonskom Sitiju; a pre toga bio je student-istražitelj i predavač engleskog jezika i književnosti na Koledžu Magdalen u Oksfordu.

Darko PEROVIĆ (SRB) - Darko Perović: “DUBOKO I HLADNO – započete priče”, System Comics, Beograd 2011. Promocija albuma

Živojin TAMBURIĆ (SRB) - „STRIPOVI KOJE SMO VOLELI, Izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku“,  ŽivojinTamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović – Promocija knjige
„U ovoj knjizi, smeli i oštroumni priređivači ostvarili su izuzetno postignuće, pročešljavajući hiljade tabli stripova i stripskih kritika, i destilovali opčinjavajuću azbuku crtača i scenarista koji su oblikovali i razvijali ne samo strip svoje domovine već u nekoliko slučajeva i svetski strip“ — POL GRAVET

Simon VUČKOVIĆ (MNE) - Crnogorski novinski strip, izložba / predavanje

PRIZNANJE ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU:

Novica KRULJEVIĆ (1927), Beograd
Rođen u Prištini 10. februara 1927. godine, Novica Kruljević je u svom radnom veku promenio više zanimanja. Bio je višestruki prvak Jugoslavije u debatnoj stenografiji, a u penziju je otišao kao novinar-stenograf Politike. Međutim, svaki slobodan trenutak provodio je baveći se jednom od svoje tri velike ljubavi: šahom, stripom ili slikarstvom.
Sa prvim stripom, obradom istočnjačke bajke „Ribar i džin“, debitovao je 1960. godine na stranicama Politikinog zabavnika. Potom se okrenuo klasicima omladinske književnosti i, u periodu od 1963. do 1966, za isti list nacrtao još tri stripa po romanima Žila Verna, „Prav, a osuđen“ i „Tajanstveno ostrvo“, a po romanu Fenimora Kupera „Bravo“. Zanimljivo je da je ovaj poslednji strip tih godina objavljen i u slovenačkom stripovanom listu Zvitorepec, ali još je zanimljivije da ga je Novica Kruljević tom prilikom ponovo nacrtao sa malim odstupanjima u odnosu na originalni predložak. U prvoj polovini šezdesetih uradio je i jedan strip savremene tematike iz sportskog života prema scenariju koji je napisao poznati sportski novinar Rade Stanojević. Pomenuti strip je pod naslovom „Zvezde ringa” izlazio u Politici ekspres u kaiševima i to kao dnevni strip.
Kada je krajem šezdesetih Politikin zabavnik prešao na magazinski format, Kruljević je objavio seriju strip tabli o istaknutim jugoslovenskim sportistima pod naslovom „Priča o sportisti”. Iz tog perioda datira i jedan kraći strip od četiri strane, „Čkalja na Mesecu”, odnosno „Čkaljin povratak sa Meseca” u kome se u glavnoj ulozi pojavio popularni komičar Miodrag Petrović Čkalja. Strip je objavljen 1969. godine, a u njemu se pored Čkalje pojavljuju i druge javne ličnosti: Miloje Mića Orlović, Jovan Šćekić, Kamenko Katić, Milivoj Jugin i dr.
Sedamdesetih godina Novica Kruljević napušta rad na stripu i okreće se štafelajnom slikarstvu. I na tom polju ostvario je zapažene rezultate o čemu svedoči nekoliko samostalnih izložbi. - Zdravko Zupan

NAGRADE I PRIZNANJA  ZA STRIP IZDAVAŠTVO U SRBIJI:

„SREĆKO JOVANOVIĆ“
nagrada  izdavačke kuće „Dečje Novine Dositej“ Gornji Milanovac:
Dobitnik: Vasa PAVKOVIĆ, Beograd

PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2010/2011:
Dobitnik: Izdavačka kuća KOMIKO, Novi Sad

PRIZNANJE ZA NAJBOLJE INOSTRANO IZDANJE U SRBIJI 2010/2011:
Dobitnik: Izdavačka kuća Darkwood, Beograd 
za izdanje K O N A N, D I V L J I   M A Č  S I M E R I J E
Knjiga 1 - po romanima Roberta Ervina Hauarda  Savage sword of Conan 1 – 7
plus priča iz delova The Hyborian Age


IZLOŽBE SALONA 2011
- Srećna Galerija: KONKURS 2011 – IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA 
- Mala sala: KONKURS 2011 – IZLOŽBA NAJUSPELIJIH RADOVA
- Galerija SKC: MARCO NIZZOLI (Italija), izložba gosta Salona
- Velika sala: LUCA ENOCH (Italija), izložba gosta Salona
- Galerija Circus: „NOVICA KRULJEVIĆ – dobitnik priznanja za doprinos srpskom stripu“, priredio Zdravko Zupan 
- Galerija Art@Art: CRNOGORSKI NOVINSKI STRIP, priredio Simon Vučković

BERZA STRIPA

OBAVEŠTENJE: Obaveštavamo sve zainteresovane strip izdavače i antikvare stripa, koji žele uzeti učešće na berzi stripa ovogodišnjeg 9. medjunarodnog salona stripa (29.09 - 02.10.2011.), da se do 20.09.2011. godine prijave na vladaves@yahoo.com, ilivladimir.vesovic@gmail za učešće na berzi.

SVI KANDIDATI KOJI NISU U MOGUĆNOSTI DA POŠALJU RADOVE NA KONKURS SALONA DO 20. AVGUSTA 2011. GODINE MOĆI ĆE ISTE LIČNO PODNETI  U PERIODU OD 29.08. DO 1.09. 2011. U PROSTORIJAMA SREĆNE GALERIJE SKC-A.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Komiko

     Poštovani čitaoci,

     za beogradski Salon stripa u izdanju kuće Komiko izaći će Tišina Didijea Komesa, jedno od najcenjenijih dela francuskog stripa novijeg doba i najbolji primer francuskog "roman graphique" iz 80-ih. Komes je bio veliki prijatelj Huga Prata i jedan od utemeljivača francuskog grafičkog romana čiji je danas najbolji predstavnik Kristof Šabute.

     Tehnički podaci: Didije Tomes: Tišina * Prevod: Goran Kostrović * Likovna oprema: Ana Šimon * Format: B5 * Strana: 152 * Štampa: crno-belo * Povez: meki sa klapnama * Tiraž: 500

     Na Salonu stripa Tišina će se prodavati po promotivnoj ceni od 1100 dinara.

     "Tišinа.

     Tаkvo ime, puno i sveobuhvаtno, teško je nositi.
     Nem i prostodušаn, Tihi, ne  znа štа znаči reč mržnjа.
     Nemа sumnje, i on će spoznаti njen smisаo.

     Ali ne nаmerаvаm dа vаm prepričаvаm priču.
     Komes ju je ispričаo u silovitim potezimа.
     Nа svoj nаčin, neumoljiv i nežаn.
     Neumoljiv, jer je svet koji opisuje tаkаv,
     nežаn, jer tаkаv je Tihi.
     Moždа je tаkаv i Komes, ne mogu dа tvrdim:
     ne poznаjem gа.

     Moje prvo čitаnje Tišine u A suivre
     obeležili su zаčuđenost i uživаnje.
     Nedаvno sаm je ponovo pročitаo. Sаdа sаm ubeđen dа je 
     Didije Komes fаntаstičаn, veliki pisаc,
     i dа stripovi jesu velikа umetnost o kojoj će jednog dаnа
     smoreni gimnаzijаlci rаzglаbаti, ne shvаtаjući zаšto smo mi,
     njihovi preci, strаstveno čitаli te jаdnjikаve stripove,
     i to još zа vreme čаsovа u školi."

     iz pogovora Anri Gugoa

Press: "Drugi ugao"

     “Amnezija Mali/Kid Amnesia” traži crtača!

     Amnezija je s kakvim-takvim uspjehom završio drugi razred osnovne škole ali u starijim razredima dolaze i brojni novi izazovi! Pridružite se našem omiljenom junaku u najnovijim avanturama.
     Od aprila 2011. godine dosadašnji crtač i vizualni tvorac likova u stripu “Amnezija Mali” Esmir Prlja više ne može raditi nove epizode ovog junaka. Dok se ja, kao scenarista, spremam za početak nove školske godine aktivno pišući što je više moguće epizoda unaprijed, svi stojimo pred možda i najvećim izazovom do sada: ko može i ko je spreman ponovo osmisliti postojeću plejadu likova i stvoriti sve nove likove koji će se pojaviti u narednih četrdesetak epizoda koje su planirane za drugu sezonu?
     Ono što se od vas traži za ovaj konkurs, nakon što prelistate arhivu “Amnezije Malog” na http://superamnesia.com/index.php?p=47:

     Dugoročno, crtač bi trebao biti spreman crtati dvije c/b pasice (sa 3 - 4 sličice po pasici) mjesečno i pripremiti ih za štampu (priprema i upis teksta u oblačiće na engleskom i bosanskom).

     Ono što se nudi crtaču koji bude odabran:

     U slučaju objavljivanja stripa u formi albuma, crtač bi trebao nacrtati i naslovnicu albuma u boji. O naknadi za naslovnicu bi se dogovorili naknadno u saradnji s izdavačem.

     Konkurs ostaje otvoren do 11.11.2011. godine ili do trenutka kada objavimo ime novog crtača nawww.superamnesia.com iwww.drugiugao.org, zavisno od pokazanog interesa. Stoga, požurite i pošaljite svoje radove već sutra! :)

     Nadam se da ćete se odazvati ovom pozivu i radujemo se vašim radovima koje trebate poslati, zajedno sa svojim ličnim podacima, isključivo e-mailom na adrese: stripopeka@gmail.com ili drugi.ugao@gmail.com sa naznakom “Za Amneziju Malog”.

Piše: Komiko

     Poštovani čitaoci, obaveštavamo Vas da je iz štampe izašla nova knjiga u našoj ediciji "Moderni srpski strip" - kultni "prvi srpski grafički roman" - Ljubazni leševi Zorana Penevskog i Ivice Stevanovića u svom definitivnom obliku. Ovo novo izdanje Leševa prošireno je sa novim pričama na ukupno 60 novih tabli stripa, dok je i prvi deo stripa delimično prerađen i na nivou teksta i crteža. Knjiga sada ima 160 strana, u punom je koloru, na luksuznom kunzdruku i u tvrdom povezu. Dimenzije su 17x24 cm, debljina je 16mm a težina 580 gr. Ovo je tehnički ubedljivo najuspelije izdanje naše kuće, na šta smo posebno ponosni a što je zasluga štamparije Forma B iz Beograda.

     Knjiga će se u prodaji naći 29. septembra na Salonu stripa u Beogradu i prodavaće se po promotivnoj ceni od 1200 dinara. Obaveštavamo Vas da će i autori Penevski i Stevanović biti gosti na našem štandu i pozivamo Vas na druženje sa njima, potpisivanje, crtanje i razgovor.

     Vidimo se na Salonu!

     Takođe, obaveštavamo Vas da će gost na našem štandu ove godine biti i naš proslavljeni strip autor iz Niša, Vladimir Krstić Laci, koji će tokom trajanja Salona na našem štandu izložiti i svoje originalne radove i table stripa Šerlok Holms i londonski vampiri. Zainteresovani će biti u prilici da kupe odabrane table iz ovog i drugih Lacijevih stripova, da dobiju crtež, posvetu. Više o Vladi Krstiću i njegovom radu možete videti ovde:
     paradoksija.blogspot.com/2010/09/strip-serlok-holms-i-londonski-vampiri.html

Press: Stripburger

     HRIBCI KREMENITI

     čet., 22. sept. ob 19.00, Trubarjeva hiša literature, Ljubljana
     predstavitev zbirke Hribci kremeniti. Z avtorjem, Marjanom Mančkom, se bo pogovarjal Bojan Albahari, član uredništva revije Stripburger.

     MARJAN MANČEK: HRIBCI KREMENITI
     obseg: 96 str., trde platnice, cena: 12 eur, 4 nove zgodbe!

     Hribci kremeniti je zbirka kratkih zgodb v stripu, ki razkrivajo nastajanje in razvoj praskupnosti. Skozi duhovite peripetije praslovenske družine Hribci spoznavamo vsakdanje življenje v pradavnini, času, ko so ljudje živeli v jamah in odkrivali zakone narave. Hribci so domišljena, napeta, duhovita družinska serija, ob kateri se starši med branjem otrokom ne boste dolgočasili.
     Avtor, Marjan Manček, je najprej ustvaril lika Dajnomira in Milibožo. Dajnomir je prazgodovinski mislec, Miliboža, njegova življenjska sopotnica, pa trdni temelj družine. Z rojstvom sina Milimira prevzame Dajnomir vlogo glavnega prenašalca znanja na mlajšo generacijo. Dogodivščine Hribcev so v knjižni obliki objavljene najprej v zbirkah kratkih zgodb Dajnomir in Miliboža (Založba Borec, 1984) ter Hribci – Zgodbe iz pradavnine, kot daljša zgodba pa v Hribci – Sreča ne počiva (DZS, 1993). V pričujoči zbirki Hribci kremeniti so zbrani kratki stripi, katerim je avtor dorisal še 4 nove zgodbe.
     Dajnomir in Miliboža sta skupaj nastopala tudi v treh kratkih risanih filmih s skupnim naslovom Hribci (DZS, MM, 1993).
     Marjan Manček (1948, Novo mesto) je avtor stripov za otroke, ilustrator, filmski animator.  Ustvaril je številne zanimive stripovske like (Dajnomir in Miliboža, Cicibaba, Modri medvedek, Cufek, Leo, Pipi pišče …), ki so živeli v različnih revijah in časopisih. Stripe so objavljale različne revije za otroke in mladostnike,  od Cicidoja, Cicibana do Kurirčka, Petke in Galeba. Več jih je tudi zbranih v knjižne izdaje.
     Marjan Manček je izjemen pripovedovalec zgodb s pretanjenim smislom za humor in s prefinjenim ter ustvarjalnim pristopom do jezika. V njegovih stripovskih zgodbah se srečamo s precizno oblikovanimi glavnimi junaki, ki se različno znajdejo v različnih situacijah, predvsem pa so radovedni raziskovalci časa in prostora, ki jih obdaja.
     Podpisuje 10 kratkih animiranih filmov (Ljubo doma, Hribci, Kako se znebiš Mačota, Be …) in več likovnih zasnov za lutkovne predstave (Kozlovska sodba v Višnji gori, Grofič prašič, Vrtec pri stari kozi …). Ilustriral je preko sto knjig za otroke (Mojca Pokrajculja, Pedenjped, Ogledalce, Kozlovska sodba v Višnji Gori, Peter Klepec …) in ustvaril bogat opus avtorskih slikanic (Abecedeževnik, Iz dnevnika čebelice Medke, Brundo se igra …). Za svoje ustvarjalno delo je prejel več nagrad.
Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo.

Vizualni material za novinarje je na:
www.ljudmila.org/stripcore/press/hribci

Press: Galerija događanja

    Goran Sudžuka - svjetsko ime stripa u Galeriji događanja!
     "Martina Mjesec" / 23. 9. do 15. 10. 2011.

     Nakon ljetne stanke Galerija događanja nastavlja s izložbama koje će ove sezone, svakako, obilježiti kulturnu kartu grada.
     Početak sezone otvoriti će izložba "Martina Mjesec" Gorana Sudžuke koji je svoju karijeru započeo u Zagrebu a sada crta za najveće svjetske strip izdavače kao što su DC Comics i Marvel. 
     "Martina Mjesec" nastala je u suradnji Darkom Macanom kao scenaristom. Ovaj strip nije rađen niti za jednog izdavača te je u njemu Sudžuka pokazao sav svoj talent crtajući bez opterećenja komercijalnih naručitelja.
     Iz predgovora kataloga izdvajamo odlomak kojim je Macan najbolje opisao Sudžukin rad:
     "Htjeli - ne htjeli, crtači ne mogu sakriti svoj karakter. Iscuri im niz pero, poteče niz kist. Pogledamo kako crtaju i znamo kakvi su. Pogledamo Džukine stripove i ono što odmah iskoči je kako su oku ugodni, kako su umilni i kako ne samo da nam se pokušavaju svidjeti već nam se otprve i sviđaju. Nisam jednom čuo ljude koji nisu u stripu pa ne slijede trendove kako se od svega što Hrvatska proizvodi najviše dive Džuki, njegovim klasičnim kompozicijama, klasičnim figurama, klasičnoj predanosti klasičnomu zanatu ... "
     Sudžuka od 1999. godine  radi za američkog izdavača DC Comics/Vertigo kreirajući sa Jamiem Delanom serijal »Outlaw Nation«, za kojeg 2001. dobiva nagradu »Russ Manning« za najboljeg debitanta na američkoj sceni.
     Trenutno, osim za DC Comics/Vertigo raditi i za drugog najvećeg američkog izdavača »Marvel« crtajući Wolverina.
     Njegova svjetska karijera nije vezana samo uz Američko podneblje već surađuje i s najvećim francuskim izdavačem Delcourt.
     Na domaćoj sceni Sudžuka često surađuje s Darkom Macanom te među brojnim zajedničkim projektima izdvajamo "Svebor i Plamena" kao najvažniji rad objavljen u Hrvatskoj.

     Na izložbi u Galeriji događanja Kulturnog centra Peščenica biti će prikazane originalne table "Martine Mjesec".
Izložba se može pogledati  do 15. listopada, radnim danom od 10 do 20 sati i subotom od 10 do 13 sati.
Otvorenje izložbe biti će u petak 23. rujna u 19 sati!

www.kcp.hr/izlozbe.asp?id=4
Galerija događanja
Kulturni centar Peščenica
Ivanićgradska 41a, Zagreb
galerija@kcpescenica.hr
www.kcp.hr

Press:"Drugi ugao"

     Udruženje “Drugi ugao” poziva vas na Izložbu bh. strip autora koja će, u saradnji s Omladinskim kulturnim centrom “Abrašević”, biti održana od 23. do 29. Septembra 2011. u prostorijama OKC “Abrašević” u Mostaru.

     “Drugi ugao” oformio je tim nagrađivanih strip scenarista  i crtača koji su prethodno bili okupljeni kao neformalna družba “Stripopeka Inicijativa”. “Stripopeka” je, između svojih drugih aktivnosti na promociji strip kulture, bila poznata i po izložbama bh. stripa koje je organizovala u Sarajevu i širom Bosne i Hercegovine.

     Velika nam je čast i zadovoljstvo vratiti se u Mostar (nakon zadnje izložbe stripa održane 2009. godine) i putem ove izložbe Hercegovačkoj publici predstaviti preko 100 strip radova domaćih autora pristiglih na otvoreni konkurs. Godine našeg rada na bh. stripu isplatile su se jer ovaj put imamo mnogo kvalitetnije i duže strip radove za prikazati publici od prošle izložbe. Od radova već izgrađenih bh. strip autora poput Ines Dedović, Milorada Vicanovića, Enisa Čišića, Esmira Prlje, Harisa Varajića, Senada Mavrića i Filipa Andronika, do onih čije vrijeme tek dolazi.

     Otvorenje izložbe održat će se u petak, 23.9. u 20:00 sati.

     U subotu, 24.9. u 11:00 sati svi zainteresovani moći će prisustvovati strip radionici u OKC-u “Abrašević”, te ih ovim putem pozivamo da dođu da crtamo zajedno, pričamo o stripovima, pregledamo portfolije i družimo se – bez obzira na starosnu dob, spol ili crtaće sposobnosti.

Press: Art9 udruga

     Velika strip-izložba Borivoja Dovnikovića u
     bugarskom ljetovalištu Varni

     Piše: Miran Stihović

     Autori animiranih filmova iz cijelog svijeta okupili su se od 8. do 12. rujna 2011. godine u poznatom bugarskom ljetovalištu Varni, gdje je održan sedmi po redu „The Word Festival of Animated Film“, jedan od najvećih u tom dijelu Europe.
     81-godišnji Borivoj Dovniković-Bordo, doajen animacije, u Varni je bio člana selekcijskog žirija festivala, a organizatori Varne 2011. odali su mu posebnu počast tako što su mu priredili veliku retrospektivnu izložbu njegova strip-stvaralaštva. Ne samo zbog Bordina doprinosa osmoj i devetoj umjetnosti, nego i stoga što je upravo on jedan od prvih koji je poslije 2. Svjetskoga rata u tzv. Istočnom bloku krenuo s crtanjem stripova.
     Izložba čiji je naziv „Bordo: od stripa do crtanog filma i natrag“ obuhvatila je Dovnikovićev cjelokupan opus u stripu. Započela je s neobjavljenim mladalačkim stripovima (kada je bio još uvijek pod velikim uzorima Raymonda i Disneya), nastavljenja je s predstavljanjem njegovog najproduktivnijeg, tzv. „zlatnog“ razdoblja tijekom 50-ih i 60-ih godina (kada su primjerice nastali „Mendo Mendović“, „Junaci auto-strade“, stripovi s nogometnom tematikom itd.), do danas kada je i u devetom desetljeću života još uvijek aktivan kao stripaš (u riječkom dječjem časopisu „Bijela pčela“).
     S obzirom na 66-godišnji staž, Borivoja Dovnikovića se smatra najdugovječnijim crtačem stripova ne samo na našim prostorima, nego i u svijetu. Neovisno od toga, Bordo je tek odnedavno zainteresirao izdavače da se prihvate objavljivanja njegovih stripova u zasebnim knjigama i albumima. Zagrebački „Vedis“ mu je krajem prošle godine objavio knjigu „Mendo Mendović i drugi stripovi“, proljetos album s trilogijom na temu nogometa („Novi centarfor“, „Čludesni tim“, „U zemlji lijepog nogometa“), a do kraja godine u planu je i izdavanje satiričkog stripa „Susreti treće vrste“ – koji je dosad prvi i jedini put objavljen 80-ih godina u zagrebačkom kulturnjačkom listu „Oko“.
     Kustos izložbe „Bordo: od stripa do crtanog filma i natrag“ i autor tekstova je nakladnik i povjesničar stripa Veljko Krulčić, a izložbu je organizirala  Udruga za popularizaciju hrvatskog stripa „Art 9“.
    „Iako je to moja vlastita retrospektiva, u neku ruku radi se i o izložbi koja predstavlja povijest našeg stripa od Drugoga svjetskoga rata do danas.“, rekao je Borivoj Dovniković, spominjući kako je izložba izazvala velik interes posjetitelja i gostiju festivala u Varni.
     Naime, organizatori festivala u Varni su na platou ispred Festivalskog centra instalirali dvadesetak panoa s tablama Bordinih stripova (naravno, izložene su bile i skice, naslovne strane strip-izdanja itd) s potpisima na engleskom i bugarskom jeziku koji su pobliže objasnili kada je i pod kojim uvjetom svaki strip objavljen.

Piše: Branko Đukić

     Činjenica je da je poslednjih godina na prostorima Ex –Yugoslavie broj festivala koji su posvećeni stripu u usponu.

     Jedan od zanimljivijih svakako je onaj u Herceg Novom koji se ove godine održao po peti put. Opuštena atmosfera prilikom otvaranja izložbi i radionica, kao i posebna draž koju daje sam grad na obali mora, je nešto što bi se moglo istaći kao specifičnost ove manifestacije.

    Takođe treba istaći zapanjujući entuzijazam organizatora Nikole Ćurčina, koji je uspeo da se izbori sa svim materijalnim teškoćama i problemima i tako po peti put doprinese popularizaciji ovog medija u sredini u kojoj živi, a i šire. O tome svakao svedoče imena onih koji su prodefilovali festivalom. Bilo bi dobro kada bi ta ista sredina bila malo više svesna napora organizatora i više pomogla ovakve njegove napore.

Press: Strip.art.nica Buch

Press: Vedis

     Nova knjiga stripa: VESELA NOĆ U MAKSIMIRSKOM ZVJERINJAKU

     Domaće strip izdavaštvo odnedavno je obogaćeno jednom novom, sasvim originalnom knjigom.
     Radi se o projektu iza kojeg stoji poznati zagrebački kolekcionar stripova (vlasnik jedne od najvećih strip biblioteka na ovim prostorima) Željko Mišak, knjizi VESELA NOĆ U MAKSIMIRSKOM ZVJERINJAKU koja se sastoji od istoimenog stripa (zapravo prvoj epizodi serijala „Maksimirski doživljaji“) i studije TO DIVNO DRUŠTVO.
          U pitanju je, kako primjećuje recenzent Veljko Krulčić, o „sublimaciji Mišakove opsjednutosti stripom, Disneyem i Neugebauerom“.
     VESELA NOĆ U MAKSIMIRSKOM ZVJERINJAKU je autentična strip-simfonija koja popunjuje tematsku i žanrovsku raznovrsnost koja se već dugo osjećala u domaćem stripu. Rudi Aljinović ističe kako je „maštovita, razigrana priča Željka Mišaka o jednoj burnoj noći u zoološkom vrtu u Maksimiru, praćena rimovanim stihovima, našla idealnog likovnog realizatora u osobi Darka Kreča“, koji se ovim stripom definitivno uvrstio u gornju ligu strip-crtača, pa se s nestrpljenjem očekuju njegovi naredni uradci. Osim kao scenarist Mišak je za ovaj strip napisao i stihove u koautorstvu s Vilimom Viherom.
     Strip je dužine 60 tabli položenog formata, u cijelosti je koloriran.
     Studijom TO DIVNO DRUŠTVO Željko Mišak je demonstrirao svoje stripofilstvo, ali i ozbiljno povijesničarsko istraživanje. Osnosno, radi se o iznimno kompetentnom i informativnom izletu u „odjeljak“ povijesti antropomorfiziranog stripa. Ova bogato ilustrirana studija, najopsežnija te vrste, opsega je 80-ak stranica.
     Knjiga ukupno ima 168 stranica, njezina maloprodajna cijena je 170,00 kn, a zajedničko je izdanje Željka Mišaka i nakladničke kuće „Vedis“.
     Može se naručiti direktno od autora – na tel. 385-1-6679-133, odnosno na vedis@zg.t-com.hr.

     Zanimljivo je napomenuti kako Željko Mišak najavljuje još tri knjige iz ove serije, a prva od njih nosi naslov POTEPUH MAKSIMIRSKE ŠUME. Zbog obaveza koje ima kao profesor animacije i zbog rada na vlastitom animiranom filmu Darko Kreč nije u mogućnosti prihvatiti crtanje tog stripa, pa Mišak pregovara s drugim autorima.

Piše: Strip vesti

     SLOVENSKI KLASIKI V STRIPU, HRIBCI KREMENITI IN
     POSEBNA STRIPBURGERJEVA DELAVNICA

     Revija Stripburger se v sodelovanju z revijo Mladina, Muzejem in galerijami mesta Ljubljane, Strip.art.nico Buch ter Trubarjevo hišo Literature pridružuje Festivalu stripa, ki ga organizira Mestna občina Ljubljana.
     Slovenski klasiki v stripu bodo oživili zbirko kratkih satiričnih stripov, ki je prvič izšla maja 2009, ter stripe postavili v branje prebivalcem mesta Ljubljana in njenim obiskovalcem z razstavo na City Lightih. V Strip.art.nici Buch se boste lahko pogovarjali z dvema od ustvarjalcev in od njih pridobili posvetilo v svojem izvodu.
     V Trubarjevi hiši literature v Ljubljani pa bo Stripburger predstavil zbirko Hribci kremeniti slovenskega klasika, strip avtorja, ilustratorja in animatorja Marjana Mančka. V Trubarjevi hiši literature je do konca septembra tudi na ogled razstava, ki predstavlja presek avtorjeve ustvarjalnosti.
     Stripburgerju se lahko pridružite tudi na dvodnevni delavnici stripa, ki bo potekala v Mestni galeriji Ljubljana.
     Urnik
     • torek, 20. sept. – pon. , 26. sept. 2011, City Lighti v Ljubljani • razstava Slovenskih klasikov v stripu
     • sreda, 21. sept. 2011 ob 19.00, Strip.art.nica Buch (Murgle center), Ljubljana • podpisovanje nove izdaje Slovenskih klasikov v stripu. Podpisovala in pogovarjala se bosta z vami Zoran Smiljanić in Iztok Sitar, ki sta za Klasike pripevala več stripov.
     • čet., 22. sept. ob 19.00, Trubarjeva hiša literature, Ljubljana • predstavitev zbirke Hribci kremeniti. Z avtorjem, Marjanom Mančkom, se bo pogovarjal Bojan Albahari, član uredništva revije Stripburger.
     • pet., 30. sept., 16.00−20.00 in sob., 1. okt., 10.00−18.00 • Stripburgerjeva stripdelavnica, Mestna galerija Ljubljana • mentorja: David Krančan, Andrej Štular 

     SLOVENSKI KLASIKI V STRIPU • zbirka stripov - 1. ponatis in razstava na City Lightih • 192 str., trda vezava, barvna naslovnica, čb notranjost, 17 eur
     Projekt Slovenski klasiki v stripu je v več ustvarjalnih sunkih potekal vse od leta 1992, ko sta Tomaž Lavrič in Ivo Štandeker prišla na idejo, da bi dela slovenske klasične literature in druge teme iz slovenske popkulturne in politične scene na novo interpretirala v kratkih, enostranskih stripovskih priredbah. Rezultat je zbirka skorajda dvestotih stripov 66 slovenskih avtorjev, ki se večinoma v satiričnem duhu lotijo kanonizirane Cankarjeve Skodelice kave, Prešernove Zdravljice, pesmi Otona Župančiča, Dogodka v mestu Gogi, Butalcev, popevke, kot je Zemlja pleše, neprezrte pa niso niti slovenske filmske uspešnice kot na primer Sreča na vrvici in Babica gre na jug. Stripe lahko beremo tudi kot udarne, instant obnove slovenski literarnih del, ki znajo marsikateremu mlademu bralcu v 21. stoletju na inovativen način približati slovensko klasično literaturo in občo kulturo.
     Slikovna knjiga Slovenski klasiki v stripu, ki sta jo prvič maja 2009 izdala tednik Mladina in stripovska revija Stripburger, je obsežen zbir kratkih, večidel satiričnih stripovskih upodobitev, ki so jih številni slovenski stripovski ustvarjalci posvetili našim nacionalnim umetnostnim veličinam, njih poglavitnim in občepoznanim umetniškim delom, kot tudi nekaterim svojstvenim pojavom znotraj slovenske kulture vobče.
     S tem zbornikom (katerega zametki segajo v leto 1991), sta Tomaž Lavrič in Ivo Štandeker (1961-1992), njegova duhovna očeta, želela domači strip približati in priljubiti preprostemu ljudstvu. Zakladnica slovenske literarne in širše umetniške ustvarjalnosti se je za ta namen izkazala kot nadvse prikladen vir navdiha.
     Kot pravi Lavrič: “Poštenemu človeku se niti okreniti ni moč, ne da bi ničhudegasluteč kakšnega klasika pogazil. Saj že vsak Slovenec stihe kleplje, če že v zboru ne prepeva ali mehu ne razteguje. Iz tako plodovite, dobro nagnojene prsti narodove pa že mora vzrasti med bohotnim plevljem tudi prenekateri žlahtno dehteč cvet”. Stripi, zbrani v zborniku bodo zabavali narod, zlasti mladež, hkrati pa jih bodo skozi smeh osvetljevali in poučevali o žlahtnih stvaritvah tako naših starih kot tudi sodobnikov ter jih morebiti spodbodli tudi k poznejšemu samostalnemu prebiranju in proučevanju le-teh.
     Poleg klasikov slovenske literature in kulture nasploh, pa zbornik predstavlja tudi prerez slovenske stripovske ustvarjalnosti. Oziroma, tako Lavrič: »Skupaj smo napaberkovali vse, kar se jih pri nas s stripom bavi, če pa smo katerega po nemarnem izpustili, naj preveč ne zameri. Malodane vsi vabljeni so se dobrodušno odzvali pozivu in prispevali svoj delež, dva ali trije, ki si nikakor niso mogli odtrgati potrebnega časa, pa se zdaj gotovo že gorko kesajo. Nabrala se je navsezadnje v dobrem letu dni še slaba stotnija novih prispevkov zapovrh onih starejših, vsega vkup reci in piši okroglih dve sto naslovov, silna množina za domače prilike, od avtorjev vseh generacij, šol, stilov in zmožnosti.«
     »Monumentalen, pretežno duhovit in mestoma pohujšljiv globinski prerez temeljnih del in občih mest slovenske kulture, od najvzvišenejših višav visoke umetnosti do najponižnejših nižav množične zabave, od halštatske dobe do postmodernizma, skozi pikro oko najbolj zavržene med vsemi umetnostnimi zvrstmi, stripa.
Klasiki, ki bodo brani, pomnjeni in citirani brez prisile.«
Lovro Matič, Mladina
     Projekt sofinancira Mestna občina Ljubljana.

     MARJAN MANČEK: HRIBCI KREMENITI • obseg: 96 str., trde platnice, cena: 12 eur • 4 nove zgodbe!
     Hribci kremeniti je zbirka kratkih zgodb v stripu, ki razkrivajo nastajanje in razvoj praskupnosti. Skozi duhovite peripetije praslovenske družine Hribci spoznavamo vsakdanje življenje v pradavnini, času, ko so ljudje živeli v jamah in odkrivali zakone narave. Hribci so domišljena, napeta, duhovita družinska serija, ob kateri se starši med branjem otrokom ne boste dolgočasili.
     Avtor, Marjan Manček, je najprej ustvaril lika Dajnomira in Milibožo. Dajnomir je prazgodovinski mislec, Miliboža, njegova življenjska sopotnica, pa trdni temelj družine. Z rojstvom sina Milimira prevzame Dajnomir vlogo glavnega prenašalca znanja na mlajšo generacijo. Dogodivščine Hribcev so v knjižni obliki objavljene najprej v zbirkah kratkih zgodb Dajnomir in Miliboža (Založba Borec, 1984) ter Hribci – Zgodbe iz pradavnine, kot daljša zgodba pa v Hribci – Sreča ne počiva (DZS, 1993). V pričujoči zbirki Hribci kremeniti so zbrani kratki stripi, katerim je avtor dorisal še 4 nove zgodbe.
     Dajnomir in Miliboža sta skupaj nastopala tudi v treh kratkih risanih filmih s skupnim naslovom Hribci (DZS, MM, 1993).
     Marjan Manček (1948, Novo mesto) je avtor stripov za otroke, ilustrator, filmski animator.  Ustvaril je številne zanimive stripovske like (Dajnomir in Miliboža, Cicibaba, Modri medvedek, Cufek, Leo, Pipi pišče …), ki so živeli v različnih revijah in časopisih. Stripe so objavljale različne revije za otroke in mladostnike,  od Cicidoja, Cicibana do Kurirčka, Petke in Galeba. Več jih je tudi zbranih v knjižne izdaje.
     Marjan Manček je izjemen pripovedovalec zgodb s pretanjenim smislom za humor in s prefinjenim ter ustvarjalnim pristopom do jezika. V njegovih stripovskih zgodbah se srečamo s precizno oblikovanimi glavnimi junaki, ki se različno znajdejo v različnih situacijah, predvsem pa so radovedni raziskovalci časa in prostora, ki jih obdaja.
     Podpisuje 10 kratkih animiranih filmov (Ljubo doma, Hribci, Kako se znebiš Mačota, Be …) in več likovnih zasnov za lutkovne predstave (Kozlovska sodba v Višnji gori, Grofič prašič, Vrtec pri stari kozi …). Ilustriral je preko sto knjig za otroke (Mojca Pokrajculja, Pedenjped, Ogledalce, Kozlovska sodba v Višnji Gori, Peter Klepec …) in ustvaril bogat opus avtorskih slikanic (Abecedeževnik, Iz dnevnika čebelice Medke, Brundo se igra …). Za svoje ustvarjalno delo je prejel več nagrad.
     Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo.

     Posebna STRIPBURGERJEVA STRIPDELAVNICA V MESTNI GALERIJI LJUBLJANA • petek, 30. september, 16.00−20.00 in sobota, 1. oktober, 10.00−18.00 • mentorja: David Krančan, Andrej Štular 
     Od zgodovine stripa, jam sessiona do lastnega stripa v dveh dneh: Delavnica obsega kratko predavanje o stripu, predstavitev delovnega procesa in možnosti uporabe sodobnih grafičnih medijev, izvedbo jam sessiona ter izdelavo samostojnih stripovskih zgodb.

     1. DAN • Teoretični del: v kratkem predavanju se bodo udeleženci delavnic seznanili z zgodovino stripa in osnovnimi značilnostmi stripovskega metjeja (likovnost, jezik, razvoj - od njegovega rojstva v 19. st. in njegovih predhodnikov t. i. protostripov, do današnjega avtorskega stripa, grafičnega romana in mini albuma), predstavitev stripovskih form (pasica, enostranski in večstranski strip, neskončni spletni prostor in interaktivni spletni strip).
     Praktični del: skupinsko ustvarjanje stripa, t.i. jam session, predstavitev delovnega procesa: izdelava zgodbe in dramaturgija, njena vizualizacija, skica, postavitev na strani, iskanje idej in predlog za pasične stripe.
     2. DAN • Nadaljevanje praktičnega dela: pregled nastalih predlog in idej, individualna analiza in določitev končne oblike za črno belo izvedbo; načrtovanje dela: določitev formata, script breakdown in izdelava storyboarda, karekterizacija likov in prostorska postavitev, razčlemba jezika v stripu (spremni in premi govor, onomatopoije, črkopis); pričetek izdelave stripovskih predlog, individualno oz. skupinsko delo. ob pomoči mentorjev, pregled in analiza končnih dosežkov delavnice;
     Cilj delavnice je seznaniti učence z možnostmi, ki jih ponuja ustvarjanje stripov in izvedba vsaj enega samostojnega pasičnega stripa.

     REFERENCE MENTORJEV
     ANDREJ ŠTULAR iz Kranja je samozaposlen na področju kulture – ilustrator in scenograf. Leta 2000 je izdal svoj prvi stripovski album Lustri, sicer pa 15 let redno objavlja svoje stripe v različnih revijah in časopisih. Leta 2005 sta Forum Ljubljana in Mestna galerija Ljubljana izdala njegov pregledni katalog Smeti: izbor. Štular tudi redno razstavlja doma in v tujini. Samostojno je razstavljal v Galeriji Hermana Pečariča v Piranu, v Kostnici/Gorenjski muzej v Kranju, v KUD France Prešeren v Ljubljani, Galeriji Simulaker v Novem mestu, v MMC Luka v Pulju na Hrvšakem, s svojimi mini skulpturami in reinterpretacijami panjskih končnic pa je vključen na razstavo Sekira v medu oz. Honey Talks, ki je gostovala na več kot 10 mednarodnih prizoriščih. Del mednaordne razstave Pozdravi iz Striponije oz. Greetings from Cartoonija so Štularjeve skulpture, ki ponzazarjajo predmete, ki so služili kot vir inspiracije stirpovskim avtorjem. Razstava je bila na ogled v Ljubljani, Liegu (BE), Beji (PO), Linzu (AT), Londonu (UK), Bologni (IT), Praga (CZ), Helsinki (FI), Hercegnovi (ME), Sardinija (IT), zaključila pa se bo v Bukarešti (RO). Kot član lutkovnega gledališča Nebo je razstavljal v Bežigrajski galeriji 1 in letos ob desetletnici Neba v Gorenjskem muzeju. Ena izmed njegovih skulptur iz cikla Državljani je bila tudi izbrana na selekcionirano razstavo Figura na začetku stoletja, ki jo je pripravilo Društvo kritikov Slovenije in je gostovala v Velenju in Mariboru. Redno vodi delavnice stripa in izdelave lutk.
     DAVID KRANČAN (1984, Ljubljana) zaključuje študij vizualnih komunikacij na oddelku za oblikovanje na  Akademiji za likovno umetnost in oblikovanje v Ljubljani. Sodeluje na skupinskih razstavah mladih avtorjev po Sloveniji in Evropi. Samostojno rastavlja svoja likovna dela v MKC Koper, KVŠ Vrhnika, KUD France Prešeren Ljubljana in v knjigarni GOGA v Novem mestu. Leta 2004 pri reviji Stripburger izide njegov mini-album An Illustrated Lovely Story (edicija Mini Burger - The Dirty Dozen & the Lucky 13th), 2008 pa knjižica Na prvem tiru, ki bazira na haiku peoziji Andraža Poliča. Oblikoval je več knjižnih in revialnih izdaj (Honey Talks – comics inspired by painted beehive panels, Stripburger, Silhueta) ter promocijskih materialov za kulturne dogodke. Pri svojem ustvarjanju se osredotoča na ilustracijo in risbo v oblikovanju. Sodeluje tudi pri organizaciji festivalov in razstav. Za svoje delo je prejel delovno štipedijo ZDSLU.
     Delavnica je brezplačna. Omejeno število udeležencev. Obvezne prijave!
     Informacije in prijave:
     Mestna galerija Ljubljana, Mestni trg 5,
     tel. tajništvo: 24 11 770, Marina Mihelič Satler – PR: - 24 11 778 in recepcija: 24 11 765.

     V Mestni galeriji Ljubljana je do 16. okt. na ogled pregledna razstava Risba v stripu na Slovenskem.

     Vizualni material za novinarje je na:
     www.ljudmila.org/stripcore/press/klasiki
     www.ljudmila.org/stripcore/press/hribci

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Dan

     Od 13. do 30. septembra u Podgorici knjižara Karver) trajaće izložba "Deset godina crnogorske novinske strip scene". Otvaranjem u 20.00h će se upriličiti tribina na kojoj govore autori: Luka Lagator, Goran Šćekić, Mirko Zulić i Simon Vučković, nakon čega će u 21.00h biti koncert: Vili Ferdinandi-violina, Zlatko Baban-klavir, Šule Jovović i Peđa Đikanović-gitare, Boban Aleksić-kontrabas.

    29. septembra u Beogradu u sklopu "Salona stripa" (SKC) biće prenesena izložba "Deset godina crnogorske novinske strip scene" pod nazivom "Crnogorski novinski strip". Predavanje na temu izložbe 30. septembra u 17.00h drži selektor postavke Simon Vučković, na kojem će još biti prisutan Goran Šćekić jedan od izlagača.

     Deset godina crnogorske novinske
     strip scene 2001/11

     Čitajući ovaj tekst, imate priliku da steknete kompletan uvid u istoriju crnogorskog stripa. Cilj obrazlaganja jeste novinski strip, ali je to i jedino ozbiljno što je iznjedrila domaća scena. Shodno malom tržištu, državi sa oko 670 000. stanovnika, vjerovatno ništa drugo nije bilo moguće da se razvije, a da bi ekonomski bilo isplativo. Postojalo je u nekoj manjoj mjeri povremenih stripova koji nisu bili novinski ili ako i jesu, u većoj formi od jednog kaiša, najviše u omladinskoj i humorističkoj štampi  90-tih godina. Uzimajući navedeno u obzir, i skoro da su svi bili bez kontinuiteta u pojavljivanju, nije bilo ozbiljnije mogućnosti za popularnost kod publike.
     Početkom milenijuma u Crnoj Gori su se naglo počeli umnožavati mediji, između ostalog i dnevna štampa. Time se otvorio prostor  za novinski strip. Novinski stripovi, istina, nisu počeli da izlaze otvaranjem  mogućnosti već je uz to bila potrebna svijest uredništava. Nju je probudio strip „Mićun“ Simona Vučkovića, koji se pojavljuje kraće vrijeme tokom juna 2001. godine u podgoričkom dnevniku „Glas Crnogoraca“, a onda ubrzo 13. septembra u podgoričkom dnevniku „Dan„ gdje i danas izlazi.  Kao što je navedeno, svojom popularnošću i prihvaćenošću od publike, uticao je na svijest prije svega uredništva koje obično igra mnogo veće uloge u kreiranju umjetničkih scena nego što im se na kraju priče kada se svode računi priznaje.  Nakon ovog stripa, odmah u oktobru, pojavljuje se strip „Perica„ u neđeljnom dječijem podlistku podgoričkog dnevnika „Pobjeda“. Prestaje izlaziti u martu 2004. godine, a nastavlja u oktobru iste godine u neđeljnom dječijem podlistku beogradskog dnevnika „Novosti“, sve do decembra 2005. godine., „Perica„  se opet se pojavljuje u neđeljniku „Revija D“  u oktobru 2006. godine gdje i danas izazi. Krajem 2002. i tokom 2003. godine u podgoričkom neđeljniku „Revija D„ izlazi kaiš stripa „Uličari“. Početkom 2003. godine na dječijoj neđeljnoj strani u dnevniku „Dan„ kreće strip „Čupka“. Sva četiri stripa su od istog autora. Nakon par mjeseci kraćeg izlaženja, „Čupku“ zamjenjuje „Mrva“ Mirka Zulića, koja izlazi do januara 2004., kada Zulić počinje da radi dvodnevni strip „Krle“ umjesto „Mićuna“. Shodno tome, „Mićun“ je postao dvodnevni strip, a od septembra 2006. godine trosedmični, dok Zulić plasira četiri stripa u sedmici. Nakon dvije godine stripa „Krle“, više se ne pojavljuje samo on, pored njega počeli su se pojavljivati : „Doktor i pacijent“, „Đed i unuk“, „Pijnaci za šankom“, „Par u parku“ itd. Ovi stripovi se istom periodikom i danas pojavljuju. Početkom 2005. godine u podgoričkom neđeljniku „Revija D“ pojavljuju se dva stripa, „Radivoje“ Mirka Zulića i strip koji nema naziva Gorana Šćekića. Oba stripa i dalje se pojavljuju, s tim što je Zulićev strip imao pauzu u periodu od početka 2006. do kraja 2009. godine. Krajem 2005. pa sve do polovine 2008. godine u dnevniku „Pobjeda“ pojavljuje se strip „Neka čoče“ Luke Lagatora. Kada su Darko Drljević i Luka Lagator 2006. godine dobili nagrade na međunarodnom konkursu karikature “Umoristi a Marostica" u Italiji u disciplini novinskog stripa, scena je bila u zenitu.  Prije toga, Lagator je već 2002. osvojio  istu nagradu na istom festivalu. Taj  uspjeh Lagator je ponovio treći put 2009. godine.
     Iako manje dinamična, scena i dalje postoji. Jubilej od deset godina postojanja trebao bi da posluži kao rezime njenog toka, a vrijeme će pokazati u kojem pravcu će se kretati...
     Važno je još pomenuti neke podatke koji su usamljeni biseri prije nastanka scene. U cetinjskom humorističkom listu „Mali Radojica“ u periodu od 1926. i tokom tridesetih godina slikar Savo Vujović prati sve brojeve ilustrovanim karikaturama koje se ponekad nadovezuju kao kratki strip. Miloš Vušković je radio strip „Krcun i Moca“ u periodu od 1945/48. godine u „Ošišanom ježu“. Sredinom pedesetih ove junake je obnovio Milorad Dobrić. Jedan kraći period od nekoliko mjeseci 1981. u titogradskom dnevniku „Pobjeda“ izlazio je strip Draška Đurovića, inače više poznatog u ovoj branši po svom ocu Živku Đuroviću, višedecenijskom  karikaturisti dnevnika „Pobjeda“. U istoj novini 1986/91. godine, strip je radio i Luka Lagator, koji će za istu izdavačku kuću objaviti knjigu tih stripova 1988. godine pod nazivom „Slično“, a početkom 2000. nekoliko mjeseci u podgoričkom dnevniku “Vijesti” izlazio je njegov strip “Iz pods”.
     Izlažu: Luka Lagator, Mirko Zulić, Goran Šćekić i Simon Vučković.   Priredio: Simon Vučković

     Biografije izlagača:
     • Luka Lagator je rodjen 08.12. 1945. godine, na Cetinju. Član "Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore" od 1978.godine. Član "Udruženja karikaturista Crne Gore" od osnutka - 1996. godine. Boravio je i radio u brojnim likovnim kolonijama u zemlji iu inozemstvu. Do sada je imao dvadesetjednu samostalnu izložbu slika, a sudjelovao je na preko dvjesta zajedničkih izložbi slika u zemlji iu inozemstvu. Imao je jedanaest samostalnih izložbi karikature, a sudjelovao je na preko stosedamdeset kolektivnih izložbi karikature diljem svijeta. U raznim listovima i časopisima objavio je preko trihiljadepesto radova. Objavio je tri knjige karikature, od kojih je "Slično" prva knjiga stripa objavljena u Crnoj Gori. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, od kojih trideset u internacionalnoj konkurenciji, a od strane specijaliziranog časopisa za karikaturu "Kart" iz Zemuna dva puta je proglašavan za karikaturistu godine u SRJ.
     • Mirko Zulić je rođen 05.03. 1961. godine u Kolašinu. Stripom se bavi posljednjih osam godina. Svoje prvo ozbiljno angažovanje je imao u podgoričkom dnevniku "Glas crnogoraca" čiji je bio karikaturst. Po gašenju tog dnevnika, prelazi u dnevnik “Dan“ gdje i danas radi uglavnom novinski strip, također i nedjeljniku "Revija D" koji pripada istoj izdavačkoj kući "Jumediamont". Ilustrovao je desetak udžbenika za "Zavod za udžbenike i nastavna sredsvaPodgorice". Do sada je objavio preko pesto karikatura u nekoliko časopisa. Jedan je od glavnih aktivista u "Udruženju strip autora Crne Gore" gdje uređuje blog udruženja.
     • Goran Šćekić je rođen 1963/1/1. godine u Beranama. Živi i radi u Podgorici.
Karikaturom se počeo baviti 1992. godine, kada prvu karikaturu objavljuje u tada jedinom dnevnom listu "Pobjeda". Od tada ga zapažaju urednici mnogih medija u Crnoj Gori i Srbiji i njegovi se radovi pojavljuju u brojnim listovima i časopisima. U 2001. godini dobio je novinarsku nagradu "Udruženja novinara Crne Gore". Godine 1999. godine iz dnevnika „Pobjeda" prelazi u dnevnik "Dan". Do danas je objavio preko 8.000 karikatura. Pored karikature bavi se i stripom koji objavljuje u tjedniku "Revija D" od 2005. godine. Do sada ih je objavio preko trista. Zahvaljujući nternetu, postaje poznat iu dijaspori. Do sada je imao dvanaest samostalnih i desetak kolektivnih izložbi. U posljednje vrijeme uspješno se bavi i pisanjem scenarija za TV reklame.
     • Simon Vučković je rođen 1975/1/14. godine u Kotoru. Karikaturista je dnevnog lista "Dan". Ilustrovao je dvadesetak udžbenika za "Zavod za udžbenike i nastavna sredsva Podgorice". Pored navedenog lista, radio je i za: beogradski dnevnik "Novosti", podgorički dnevnik "Pobjedu", podgorički nedjeljnik "Revija D" gdje je u periodu 2002/03 godine bio urednik rubrike "Humor", nikšićki dvomjesečnik "Onogošt", kotorski mjesečnik "Boka", kotorski mjesecnik "Koronsa oglasi" itd.. Glavni je inicijator osnivanja i predsjednik "Udruženja stripautora Crne Gore". Vezano za strip i karikaturu na prostoru bivše Jugoslavije aktivan je više od petnaest godina, kroz izložbe radionice i natječaje od kojih je na nekim nagrađivan. Priredio je dvadesetak samostalnih izložbi u Kotoru, dvije u Beogradu i sudjelovao na više od stodvadeset grupnih.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press

Piše: Davor Dramikanin

Групна изложба - МАКСТРИПОВИ на БЕЛА НОЌ 2011

Почитувани форумџии, стрипаџии, автори и колекционери...

Сите сте добредојдени на Групната изложба на стрип табли и илустрации на тема „Скопје во Стрип“, во склоп на манифестацијата „Бела ноќ 2011“.

17 септ.  2011 г. (Сабота) во МКЦ
изложбата ќе биде отворена за посетители целиот ден, а почетокот на стрип работилницата е планирана да започне во 21ч.

Ова е прва групна изложба на Здружението „Макстрипови“ и ќе бидат претставени дела на 16 автори од Македонија.

Наместо каталог, планирани се разгледници со истите дела

---

     Group Exhibition: "MakStripovi at White Night 2011"

     Fellow comic-book fans, authors, collectors,
     "MakStrip" forum members!

     We'd like to invite you to attend the exhibition and workshop of comic-book panels and illustrations themed "Skopje In Comics", which will take place on September the 17th (Saturday) at the MKC (Youth Cultural Center) in Skopje. 
     The exhibition and workshop are part of the "White Night 2011" event. The exhibition will be open to the public during the entire day, while the workshop will begin at 9 PM.
     This is the first group exhibition of the "Makstripovi" association, and it will showcase the works of 16 authors from Macedonia.

     www.makstrip.com.mk

Press: Fibra

      Rat-Man, glavni junak istoimenog strip serijala talijanskog autora Lea Ortolanija, je posve neobičan superjunak. On, naime, nema nikakve posebne moći - osim što je iznadprosječno slabašan, nesposoban, smotan i glup. Hoda naokolo u tajicama i nosi masku s mišjim ušima, ima vjernog batlera Lavoslava, usko surađuje sa šefom policije kapetanom Krikom, inspektor Branko mu je najbolji prijatelj, a tu je i Jasminka Stranputić, bivši poštar, sad platinasti transeksualac zaljubljen(a) u njega. Svi će vas oni do suza nasmijati u ovom urnebesnom spoju "normalnih" superherojskih priča, montipajtonovske komedije i strip/filmske parodije.

Rat-Man 2 • Tajni tim! • 128 stranica • C/B • 150 x 210 mm • meki uvez • Scenarij Leo Ortolani • Crtež Leo Ortolani • Prijevod Marko Šunjić • Lektura i redaktura Darko Macan • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 6.8.2011. • Cijena 25 Kn

Press: Veseli četvrtak

Novi, četrdeset sedmi, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Napušteni rudnik". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Alessandro Chiarolla.      Propušteno kod prethodnog javljanja:      Novi, četrnaesti broj, broj Odabranih priča bonelijevog stripa Zagor je takođe na kioscima širom Srbije. Naslov sveske je "Alessandro Chiarolla".      Izašla je i četrrnaesta knjiga kolekcionarskog izdanja Dilan Doga!!!      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: Saša Paprić

     Ljetni vodič kroz stripove (3)

     KOLEKCINARSKE TAJNE IZ TRAFIKE

     Piše: Saša Paprić

     Postoje i izvjesne kolekicionarske zakonitosti kojih bi se trebalo pridržavati kod ovakvih masovnijih napada na kioske. Prva stavka je odabir mete tj. kioska. Ovdje treba prvenstveno voditi računa o kojoj se vrsti kioska radi, dakle može li se u isti ušetati poput trgovine ili je riječ o kiosku gdje se morate naginjati, kriviti vratove, skakutati, čekati u redu i slično. Druga stavka je frekventnost lokacije na kojoj se nalazi kiosk, a treća - ponuda, koja je u većini kioska u RH odlična, bar što se tiče SBE stripova

     Oj Zagore, Zagore, Zagore, Zagore, Zagore i Texe, oj! Pun mi vas je ormar, a bogme i kiosci. No dobro, pretjerujem, Zagora imam nekih desetak u zbirci, ali Texa ipak u ovećim količinama. Naime, jedan put godišnje, priuštim si pohod na kioske i pokupujem sve i svašta od izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore. A kako i ne bih, kada me, poput svakog čestitog suradnika e-Novina, plaćaju Centralna obavještajna agencija, Slobodni zidari i Al-Qaeda pa od tud i navada da pišem samo o stripovima koje sam kupio ili skinuo sa međumrežja, za razliku od nekih (bok ekipa!)

     Obično se taj pohod odigrava ljeti kada su kiosci dupke puni stripova gore spomenute izdavačke kuće. Postoji i određena financijska logika za ovu kupovinu. Remitenda je naziv za one, u ovom slučaju stripove, koji se nisu prodali u određenom roku po izlaženju. Ti stripovi zatim bivaju pakirani u pakete od po tri različita ili jedan redovni broj pojedinog serijala uz koji je i jedan „Maxi“ broj. „Maxi“ je naziv za posebno izdanje sa puno više stranica no što je to uobičajeno za SBE, broj stranica se kreće od 288 pa do 352 stranice. Taj jedan paket košta otprilike 25,00 kn i postao je uobičajeni način kupovine kada se radi o svim tim Dylan Dogovima, Martin Mysterijama, Texovima, Mister Noovima, Zagora ne kupujem. Uzme li se u obzir da je cijena izdanja „Maxi“, kada tek izađe na kioske, 49,00 kuna, redovnog broja 18,00 kuna, a „Special“ izdanja 25,00 kundigansa – remitenda donosi te stripove po donekle prihvatljivijoj cijeni.

     Postoje i izvjesne kolekicionarske zakonitosti kojih bi se trebalo pridržavati kod ovakvih masovnijih napada na kioske. Prva stavka je odabir mete tj. kioska. Ovdje treba prvenstveno voditi računa o kojoj se vrsti kioska radi, dakle može li se u isti ušetati poput trgovine ili je riječ o kiosku gdje se morate naginjati, kriviti vratove, skakutati, čekati u redu i slično. Druga stavka je frekventnost lokacije na kojoj se nalazi kiosk, a treća - ponuda, koja je u većini kioska u RH odlična, bar što se tiče SBE stripova. Sa ovim faktorima se treba računati u cilju ostvarivanja uspješne kupovine. Svakako je bitno i raspoloženje prodavačice na kiosku. Ako je kiosk „pod opsadom“, tj. nalazi se na vrlo frekventnom mjestu, razumljivo je da prodavačica baš i neće imati suviše vremena za bavljenje s vama, a ponekad neće imati ni razumijevanja za kolekiconarske prohtjeve. Zato je bolji i prvi izbor manje frekventan kiosk, koji se nalazi na zabačenijoj lokaciji. Prodavačica se dosađuje, a kako se često radi o komunikativnim osobama, čak će se potruditi i pomoći pri svakoj, na prvu ludoj, kolekcionarskoj želji. Naravno, iznos namijenjen kupovini remitende, u slučaju da je veći, ne smije se potrošiti odmah u prvoj navali.

     Kiosk treba proučiti, a prava je prilika ta prva kupovina. Zatim, treba voditi računa jesu li stripovi prilikom pakiranja oštećeni. Naime, kako spomenuh, jedan paket sadrži dva ili tri stripa, zapakiranih u celofan, ali ti manji paketi su pak stigli u većim paketima tako da mogu imati oštećenja od plastičnih vrpca kojima se vežu. To oštećenje je oko 1 cm i mogu biti čak i dva oštećenja, ovisno na kojem dijelu većeg paketa se taj manji nalazio. Izbjegavanje kupovine oštećenih primjeraka će pojedince natjerati u potragu za idealno očuvanim paketom, te će se našetati i provjeriti gotovo sve kioske u okolici. Čak i manja mjesta u Dalmaciji, gdje na odmoru prakticiram ovu kupovinu, imaju i po nekoliko kioska, a potraga za istim pruža i dobru priliku za bolje upoznavanje mjesta na kojem provodite odmor. Pojedini kolekcionari čak imaju i duhovit odgovor na onu koju kadkad zna zločesto dobaciti „teta s kioska“: Zar vi još uvijek čitate stripove? Kažu joj: Inače čitam samo erotiku, al' sa ženom i djecom sam na odmoru pa onda samo stripove!

     No, zlobe se uvijek valja čuvati, pa je uputno razviti i prijateljske odnose sa vašom prodavačicom, pogotovo onom koja je na ne-frekventnom kiosku. Jer tada postajete „njen“ kupac i pomoći će vam, izvaditi stripove koji nisu izloženi ili čak otići do one krajnosti gdje se paket od nekoliko stripova raspakira i spoji u novi kako ne bi došlo do gomilanja duplikata. Ovaj „san snova remitende“, dogodio se samo jednom i to u Zadru. Najdraža cura i ja smo se, već prilikom druge kupovine, raspričali s prodavačicom koja pak ima neke rodbine u Osijeku, te nam je učinila ovu veliku uslugu. Tako da i ti neki pozitivni stereotipi o mjestu iz kojeg dolazite mogu igrati ulogu prilikom kupovine remitende tijekom odmora u mjestu gdje ne stanujete.

     Naravno, postoji i druga krajnost, poput situacije na autobusnom kolodvoru u Zagrebu. To je primjer onog odviše frekventnog kioska gdje su prodavačice uvijek na rubu jer imaju previše posla, a i krade se. Konkretno, u taj kiosk se možete ušetati kao u trgovinu. Stripovi su se nalazili u zabačenijem dijelu, te kad sam učio hrbat ciljanog stripa, koji se nalazio unutar velike izložene hrpe, ništa me nije moglo zaustaviti. Čak ni: „Gospodine, ne smijete to raditi!“. Sve je to razumljivo, no stvari pristupam da nisam lopina, definitivno kupujem uočeni strip, a i dva Ravna Tabana su bili par metara dalje. Dakle, kada uočite traženi strip (pogotovo ako je nekakav nastavak), nema stajanja, ali nema ni odstupanja od elementarne učtivosti prilikom razgovora sa prodavačicom - što ste ljubazniji to bolje prolazite. Ovo bi bilo sve o lukavstvu koje treba primjeniti prilikom kupovine remitende.

     Tu se sada nameće pitanje vječno pitanje vrijednosti SBE stripova... Smatram kako je osnovni problem kolekcionarima koji kupuju po motu „moram skupiti sve“, ponavljanje sadržaja, motiva i tema, što i nije čudno obzirom kako SBE stripovi, barem neki serijali, imaju tendenciju da izlaze u nedogled. A zapravo, dovoljno je pročitati 40-ak stripova pojedinog SBE serijala kako bi vam bilo sasvim jasno o čemu se tu radi. Tako se npr. od jednog „Maxi“ Texa može očekivati: 30 stranica jahanja po preriji gdje se Tex i Carson prepiru, pa se onda malo puca na zlikovce i razbojnike, pa se još malo puca na onog zlikovca i razbojnika što se sakrio – al' samo da ga se rani ili onesposobi u cilju kako bi kasnije propjevao, Tex će prije ili kasnije sadistički isprepičkati kakvog umišljenog bogatuna sklonog kriminalu, pa onda biftek sa brdom krumpirića zaliti kriglom piva u kakvom zadimljenom saloonu. Zapravo, taj „Maxi“ je preporuka, osim što se može prodati kasnije po cijeni od oko 25,00 kuna na raznim aukcijskim portalima ako vas posluži sreća, obično se ekipa koja radi na „Maxiju“ više potrudi nego u redovnoj seriji. K tome, hrpica „Maxija“ sasvim impresivno izgleda na polici.

     Ono što je novo na kioscima u RH jeste i SBE serijal „Priče s Divljeg zapada“, premijerno izašao 1967. Baš smo u toku s vremenom pa se furamo na klasični Bonelli – nebo će nam nesumnjivo pasti na glavu. Ne vidim zašto je ovo izdato i zašto sam kupio prva dva broja kada sam na 40-oj stranici prvog broja odustao od čitanja, ali neke stvari je bolje da ostanu nepoznate kako je trebao i ovaj strip. S druge strane, neke stvari valja spomenuti, a to je Dampyr koji izlazi u RS, do mene je došao konkretno br. 37 – „Reka užasa“. Dampyr je inače bio pravo osvježenje i stvarno ima niz dobrih epizoda, al' u ovoj sam došao tek do stranice 49. Naime, prvi kadar gdje se Dampyr penje uz stijenu i konta: Ubedio sam ih da sam iskusni alpinista! Ne znaju da je moj najveći poduhvat bila ekspedicja na Triglav s penjačkom opremom!, pa nastavlja kontati u drugom kadru: Tako bi i žene mogle da se penju! Hmm. Htio bih na Dampyrovu konteplaciju o penjanju žena dodati - samo kada bi im dozvolili. Naime, dugo već znamo za njihov tajni plan o penjanju i tako mi svega taj pakleni naum im neće uspijeti!

     SUMRAK ALANA FORDA

     Još jedan talijanski strip ima vječno mjesto na domaćim kioscima. Radi se, dakako o Alanu Fordu. Serijal se toliko srozao, scenaristički i dobrim dijelom crtački, da je to sramotno. Još kada se pročita nemaštoviti prijevod, lišen svake trunke invencije, oni prigovori na Nenada Brixya svi redom padaju u vodu. U usporedbi s ovim današnjim i jučerašnjim, o da, AF se prevoditeljski upropaštava već duže vrijeme, Brixy je bio i ostao nedosegnut vrhunac. Zamjera se Brixiju cenzura, ali tko nije skužio u „Operaciji Frankenstein“ da prof. Kreutzer nosi nacističku uniformu, taj je AF-riječnikom rečeno – maloumnik. Ima tu još desetak primjera cenzure i to je to. Ovo što se danas nalazi na kioscima je gotovo nečitljivo, posve nezanimljivo i uopće ne zaslužuje pozornost, ali kako to obično biva, upornost u skupljanju je navika koje se teško riješiti.

     Svojedobno sam pao u zamku kolekcionarskog skupljanja po principu „moraš skupiti sve“ i tim tempom dogurao do 75. broja redovne AF serije koja izlazi u RH. Taman negdje oko tog 75. broja sam otrkio sex, pivo i rock'n'roll pa se lovica alocirala na druge hobije. Tih prvih 75 brojeva većinom spadaju u domenu izgubljenog vremena. U potvrdu nastavka ove tendencije pada kvalitete na svim razinama AF serijala sam se i nedavno uvjerio kupivši AF extra br. 50. Naslov „Nikad ispričana priča“ je bio odličan mamac, uz zanimljivu naslovnicu gdje Bob Rock nije bio nacrtan sa polucilindrom Sir Olivera kako ga već duže vrijeme crtaju. Naravno, ispostavilo se da je priča ekstremna uvreda za pamet čitatelja, kadrovi odstupaju od tradicije svojstvenoj AF serijalu (na loš način, bez brige nisu unaprijedili), likovi pričaju gluposti (za što je kriv scenarist koliko i nezainteresirani prevoditelj), sve u svemu AF na kiosku neću kupiti neko duže vrijeme. Na svu sreću postoje strip knjižare, prodavači na tržnicama, te aukcijski portali putem kojih je moguće doći do ljetne preporuke. U slučaju Alana Forda to bi svakako bila davno ugasla VPA izdanja „Alan Ford TROBROJ“ ili „SuperStrip Maxi“.

     Ako imate lovice i čita vam se Alan Ford - s ovim se ne može promašiti. Zapravo, cijena im je sasvim prihvatljiva. SuperStrip Maxi je, pored Alana Forda, objavljivao i druge stripove poput Grua ili niza kraćih stripova uz to što je svaki broj sadržavao i dosta tekstova o stripu. Trobroj je, kako samo ime kaže, donosio tri epizode AF-a, te iza svake niz geg stripova poput „Drageca Peha“, „Peanutsa“, „Johna Darlinga“ (geg strip o tv-voditelju kojem prilikom gostovanja zvjezda hit filma „E.T. vanzemaljac“, dakle onaj izvanzemaljac, objašnjava da više ne može otići večerati u restoranu jer ga svi prepoznaju) i drugih.

     Kao svojevrsni izlaz iz ove tmurne situacije oko Alana Forda pojavio se strip Rat-Man. Da ga nisu reklamirali kao mogućeg nasljednika Alana Forda možda bih i razmislio o kupovini, ovako ništa od toga. Iako, strip nije ni malo loš, onako simpatična parodija na super heroje.

     * U nastavku o alternativnim slamkama spasa od ove inavazije stripova sa talijanske čizme...

Press: Marketprint

Press: Komiko

     Poštovani čitaoci,

     ovim putem Vas obaveštavamo da izdavačka kuća Komiko pokreće novi program pod etiketom "Prvi izbor". Stripovi i grafički romani koje ćemo objaviti pod ovom etiketom ovuhvataće najbolja ostvarenja devete umetnosti prema našem sudu. Stripovi sa etiketom "Prvi izbor" neće isključivo biti vezani ni za jednu školu ili industriju stripa, biće to mahom savremeni radovi i same knjige neće pripadati istoj biblioteci kako bi svaka od njih dobila priliku da bude objavljena u optimalnom obliku i formatu a ne da se prilagođavaju unapred ustanovljenoj matrici unutar edicije.

     Prve knjige već su u fazi izrade i uskoro ćemo Vas preciznije obavestiti o naslovima i terminima objavljivanja.

     U nadi da će Vam se naš izbor svideti,

     S poštovanjem,

     Vaš Komiko

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: USACG

     Produženo trajanje "Izložba Udruženja strip autora Crne Gore" u Kotoru(Kamelija) do 10. septembra.

     Najavljujemo za septembar sledeće aktivnosti:
11. septembra u periodu od 13.00-17.00h je "Izložba i radionica stripa" u sklopu manifestacije "Dani Skadarskog jezera" u Virpazaru.

13. do 30. septembra u Podgorici(knjižara Karver)traje izložba "Deset godina crnogorske novinske strip scene". Otvaranjem u 20.00h će se upriličiti tribina na kojoj govore autori: Luka Lagator, Goran Šćekić, Mirko Zulić i Simon Vučković, a nakon čega u 21.00h će biti koncert Vili Ferdinandi-violina, Zlatko Baban-klavir, Šule Jovović i Peđa Đikanović-gitare, Boban Aleksić-kontrabas.

29. septembra u Beogradu u sklopu "Salona stripa"(SKC) biće prenesena izložba "Deset godina crnogorske novinske strip scene" pod nazivom "Crnogorski novinski strip". Predavanje na temu izložbe 30. septembra u 17.00h drži selektor postavke Simon Vučković, na kojem će još biti prisutan Goran Šćekić jedan od izlagača.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: HSF

Press: Stripburger

     Stripburger s skrceno verzijo razstave Greetings from Cartoonia (Pozdravi iz Striponije) in arhivskimi tiskovinami (plakati, karticami, naslovnicami) gostuje na 5. ediciji mednarodnega stripovskega festivala v Hercegnovih v Crni gori. Stripburger bosta zastopala avtorja Gasper Rus in Domen Finzgar.

     Festival, ki bo potekal med 2.-7. septembrom, bo gostil se hrvaskega strip avtorja, scenarista, pisca, urednika in zaloznika Darka Macana, slovenskega strip avtorja in publicista Iztoka Sitarja ter srbskega ustvarjalca Darka Perovica.

Press: Veseli četvrtak

Novi, četrdeset sedmi, broj bonelijevog stripa Dylan Dog je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Okrutni Takur". • scenario: Michele Medda, crtež: Franco Saudelli.      Novi, šesnaesti, broj bonelijevog stripa Martin Mistere je takođe na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Sećanja iz budućnosti". • scenario: Carlo Recagno, crtež: Rodolfo Torti.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Uređuje: Marko Ajdarić