Press: SKC BG

GOSTI 9. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2011.

Marco NIZZOLI (ITA) • Marko Nicoli je rođen u Ređo Emilija 1968. godine. Na Evropskom institutu u Milanu, diplomirao 1989. godine. 1987. godine pridružuje se MBP Izdanjima i ilustruje nekoliko albuma popularne italijanske serije ,,Alan Ford’’. 1991. godine prima nagradu ,,Rino Albertareli” od italijanske asocijacije prijatelja stripa i ilustracije ANAFI. Iste godine je, ilustrujući nekoliko epizoda serije ,,Anđeo tame”, po scenarijima Maksa Bunkera, stvorio sa Masimom Semeranom baroknu naučno-fantastičnu seriju ,,Fondacija Vavilon” za magazine ,,Sajborg”. Za ediciju Feniks Nicoli  nacrta erotski album ,,Simbejbi” i grafički roman ,,Rejmond Kep’’ po scenariju Federika Amika. Od 1995. do 1996. godine nacrtao je dve epizode serije ESP po scenariju Mikelanđela La Neve, ubrzo praćenim erotskim grafičkim romanima ,,Začarani svet Keto”, ,,Uvaženi Fliv” i ,,Lepo leto”, objavljenima u celini u izdanjima Trentini i potom publikovanim u Francuskoj. Takođe je ilustrovao i pet knjiga serije ,,Napoleon” za ediciju Serđo Boneli. Od 2003. godine radovi mu se objavljuju u Francuskoj kod edicije Udruženi humanoidi: ,,Dan mađioničara” po tekstu Mikelanđela La Neve i ,,Deca sumraka” po tekstu Masima Semerana, 2006. godine. Za izdavača Lo Scarabeo, Nicoli je ilustrovao dva špila tarot karata, ,,Tajni tarot” (1997.) i ,,Snovi tarot čarobnice” (2009.). Sarađivao je sa Alehandrom Hodorovskim ilustrujući epizode ,,Svet Alef Taua” za ediciju Delkur (2009.godine). Za ediciju Serđo Boneli nacrtao je 2010. godine epizodu Dilana Doga za Kolor Fest a trenutno ilustruje epizodu mesečne serije Dilan Dog. Takođe predaje na Internacionalnoj školi stripa u Ređo Emiliji.
Za više informacija posetite marconizzoli.blogspot.com/

Luca ENOCH (ITA) • Rođen je u Milanu 1962. godine. Po okončanju studija, Enoh sledi svoju životnu strast radeći u oblasti samostalne umetnosti - kao grafički dizajner i ilustrator za štampu i reklame. Godine 1990. učestvuje na godišnjem konkursu ,,Međunarodnog kongresa stripa i fantastike“ u Pratu gde dobija prvu nagradu za svoju priču ,,Raptus“. Profesionalno debituje mračnom fantastičnom pričom ,,Ilaja“, u julu naredne godine, u desetom broju Fumo di China, za koju je napisao i drugu epizodu, objavljenu u istom magazinu.
Svoj veliki proboj doživljava 1992. godine kratkom pričom ,,Bersek” koja je objavljena u šestom broju revije Intrepido. Nekoliko meseci kasnije, za isti magazin je započeo serijal ,,Sprejliz”. Serijal je, od samog početka u 14. broju, brzo postao popularan među čitaocima - do te mere da je dobio sopstveno izdanje koje je objavljio Star Komiks - te 1995. godine osvojio nagrade ,,Fumo di China” za Najbolji karakter i Najbolji serial. Kasnije, takođe za Intrepido, Enoh je osmislio strip ,,Skejters”, koji je na svoje stranice trebalo da preuzme L’Isola che non c’e i karakter ,,Piotr, il porno coniglio” koji još uvek ima neobjavljenu drugu epizodu. Za Action je stvorio serijal ,,Ninjaboy”. Za Bonelija je pisao scenarije i ilustrovao nekoliko priča za ,,Legs Weaver”. U junu 1999. prvi put se pojavljuje njegov šestomesečni serijal u čijoj se glavnoj ulozi našao još jednan strahotni tinejdžer – četrnaestogodišnja devojčica Gea, luda za rokenrolom i kendom koja svoj život deli na vreme posvećeno školi, rok-svirkama sa bendom i stalnom bitkom protiv uljeza iz drugih prostorno-vremenskih kontinuuma. Geine avanture su se završile u novembru 2007. Enohov naredni projekat pod nazivom ,,Lilith” - prema imenu junakinje-vremenskog agenta ovog šestomesečnog serijala - pojavljuje se na kioscima od 21. novembra 2008. godine.
Za više informacija posetite www-en.sergiobonellieditore.it/lilith/servizi/autori.html

Paul GRAVETT (UK) • Predavač, medijska ličnost i kustos za specijalne izložbe posvećene internacionalnoj umetnosti stripa, Pol Gravet je od Edija Kembela dobio nadimak „Čovek na raskrsnicama“, a londonski Tajms ga slavi kao „najvećeg istoričara forme stripa i grafičkih romana u njegovoj zemlji“. Jedan je od suosnivača uticajnog britanskog magazina o stripu Iskejp (1983-1989), direktor Cartoon Art Trust-a (1992-2001) a od 2003. i organizator „Komike“, londonskog Međunarodnog festivala stripa. Piše za Tajms, Gardijan, Independent, Tajmsov književni dodatak, Umetničku reviju, Sluđenog i zbunjenog, Strip junaka i druge, a autor je i knjiga „Manga: 60 godina japanskog stripa“ (2004.), „Grafički romani: priče koje menjaju život’’ (2005.); uz Pitera Stenberija koautor je knjiga „Veliki britanski stripovi“ (2006.) i „Neverovatni čudni stripovi“ (2008.), i urednik je „Mamutske knjige o najboljim kriminalističkim stripovima“ (2008.). Njegova poslednja knjiga „1001 strip koji morate pročitati pre nego što umrete“ biće objavljena u oktobru. Za više informacija posetite www.paulgravett.com.

GOSTI PO PROGRAMU SALONA

Laurence HEYWORTH  (UK) • Lorens Hejvort je glavni direktor kompanije „Look and Learn Ltd“ koja poseduje autorska prava za 16 klasičnih dečjih obrazovnih časopisa, uključujući i Gledaj i uči (1962-1982). Iz svoje ogromne arhive ilustracija i stripova, kompanija je na internetu stvorila slikovnu biblioteku koja se može posetiti na adresi www.lookandlearn.com.
Slike su dostupne za komercijalno licenciranje, ali i za ličnu i obrazovnu upotrebu. I dok je poslovni fokus kompanije na slikovnoj biblioteci, „Look and Learn“ je objavila 48 brojeva časopisa stvorenog od najboljeg materijala, kao i knjigu pod naslovom „The Bumper Book of Look and Learn“. Pre osnivanja kompanije „Look and Learn Ltd“ 2004. godine, Lorens Hejvort je dvadeset godina radio u investicionom bankarstvu u londonskom Sitiju; a pre toga bio je student-istražitelj i predavač engleskog jezika i književnosti na Koledžu Magdalen u Oksfordu.

Darko PEROVIĆ (SRB) - Darko Perović: “DUBOKO I HLADNO – započete priče”, System Comics, Beograd 2011. Promocija albuma

Živojin TAMBURIĆ (SRB) - „STRIPOVI KOJE SMO VOLELI, Izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku“,  ŽivojinTamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović – Promocija knjige
„U ovoj knjizi, smeli i oštroumni priređivači ostvarili su izuzetno postignuće, pročešljavajući hiljade tabli stripova i stripskih kritika, i destilovali opčinjavajuću azbuku crtača i scenarista koji su oblikovali i razvijali ne samo strip svoje domovine već u nekoliko slučajeva i svetski strip“ — POL GRAVET

Simon VUČKOVIĆ (MNE) - Crnogorski novinski strip, izložba / predavanje

PRIZNANJE ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU:

Novica KRULJEVIĆ (1927), Beograd
Rođen u Prištini 10. februara 1927. godine, Novica Kruljević je u svom radnom veku promenio više zanimanja. Bio je višestruki prvak Jugoslavije u debatnoj stenografiji, a u penziju je otišao kao novinar-stenograf Politike. Međutim, svaki slobodan trenutak provodio je baveći se jednom od svoje tri velike ljubavi: šahom, stripom ili slikarstvom.
Sa prvim stripom, obradom istočnjačke bajke „Ribar i džin“, debitovao je 1960. godine na stranicama Politikinog zabavnika. Potom se okrenuo klasicima omladinske književnosti i, u periodu od 1963. do 1966, za isti list nacrtao još tri stripa po romanima Žila Verna, „Prav, a osuđen“ i „Tajanstveno ostrvo“, a po romanu Fenimora Kupera „Bravo“. Zanimljivo je da je ovaj poslednji strip tih godina objavljen i u slovenačkom stripovanom listu Zvitorepec, ali još je zanimljivije da ga je Novica Kruljević tom prilikom ponovo nacrtao sa malim odstupanjima u odnosu na originalni predložak. U prvoj polovini šezdesetih uradio je i jedan strip savremene tematike iz sportskog života prema scenariju koji je napisao poznati sportski novinar Rade Stanojević. Pomenuti strip je pod naslovom „Zvezde ringa” izlazio u Politici ekspres u kaiševima i to kao dnevni strip.
Kada je krajem šezdesetih Politikin zabavnik prešao na magazinski format, Kruljević je objavio seriju strip tabli o istaknutim jugoslovenskim sportistima pod naslovom „Priča o sportisti”. Iz tog perioda datira i jedan kraći strip od četiri strane, „Čkalja na Mesecu”, odnosno „Čkaljin povratak sa Meseca” u kome se u glavnoj ulozi pojavio popularni komičar Miodrag Petrović Čkalja. Strip je objavljen 1969. godine, a u njemu se pored Čkalje pojavljuju i druge javne ličnosti: Miloje Mića Orlović, Jovan Šćekić, Kamenko Katić, Milivoj Jugin i dr.
Sedamdesetih godina Novica Kruljević napušta rad na stripu i okreće se štafelajnom slikarstvu. I na tom polju ostvario je zapažene rezultate o čemu svedoči nekoliko samostalnih izložbi. - Zdravko Zupan

NAGRADE I PRIZNANJA  ZA STRIP IZDAVAŠTVO U SRBIJI:

„SREĆKO JOVANOVIĆ“
nagrada  izdavačke kuće „Dečje Novine Dositej“ Gornji Milanovac:
Dobitnik: Vasa PAVKOVIĆ, Beograd

PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2010/2011:
Dobitnik: Izdavačka kuća KOMIKO, Novi Sad

PRIZNANJE ZA NAJBOLJE INOSTRANO IZDANJE U SRBIJI 2010/2011:
Dobitnik: Izdavačka kuća Darkwood, Beograd 
za izdanje K O N A N, D I V L J I   M A Č  S I M E R I J E
Knjiga 1 - po romanima Roberta Ervina Hauarda  Savage sword of Conan 1 – 7
plus priča iz delova The Hyborian Age


IZLOŽBE SALONA 2011
- Srećna Galerija: KONKURS 2011 – IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA 
- Mala sala: KONKURS 2011 – IZLOŽBA NAJUSPELIJIH RADOVA
- Galerija SKC: MARCO NIZZOLI (Italija), izložba gosta Salona
- Velika sala: LUCA ENOCH (Italija), izložba gosta Salona
- Galerija Circus: „NOVICA KRULJEVIĆ – dobitnik priznanja za doprinos srpskom stripu“, priredio Zdravko Zupan 
- Galerija Art@Art: CRNOGORSKI NOVINSKI STRIP, priredio Simon Vučković

BERZA STRIPA

OBAVEŠTENJE: Obaveštavamo sve zainteresovane strip izdavače i antikvare stripa, koji žele uzeti učešće na berzi stripa ovogodišnjeg 9. medjunarodnog salona stripa (29.09 - 02.10.2011.), da se do 20.09.2011. godine prijave na vladaves@yahoo.com, ilivladimir.vesovic@gmail za učešće na berzi.

SVI KANDIDATI KOJI NISU U MOGUĆNOSTI DA POŠALJU RADOVE NA KONKURS SALONA DO 20. AVGUSTA 2011. GODINE MOĆI ĆE ISTE LIČNO PODNETI  U PERIODU OD 29.08. DO 1.09. 2011. U PROSTORIJAMA SREĆNE GALERIJE SKC-A.

Piše: Saša Paprić

     Ljetnji vodič kroz stripove (2)

     ŠTO CRTAJU ŽENE KAD SU SAME

     Piše: Saša Paprić

     Domaći autorski strip, koliko god nekomercijalno kotirao, uvijek je nešto s čime se lakše poistovjetiti, a i duhovit je, dobro nacrtan, turoban, zeznut, lud, detaljan, bajkovit, krimi, jednostavan, ženski, muški, u nastavcima, kratak, crno-bijeli, u boji, brz, dobar, loš i zao...

     Ljetne rasprodaje stripova - kako to dobro zvuči! Pored onih klasičnih rasprodaja koje se mogu naći na kioscima ima i onih koje se odnose na domaću stripošljakersku produkciju. Takva priliqa je bila i kupovina 15 brojeva Q stripa po cijeni od kunu komad. Ta je ubrzo završila, ali ostala je druga. Za neupućene, Q strip je magazin za strip i mangu, za strip i slobodu, za strip i Zagora, za strip i emo, za strip i pite od mesa, barem tako piše na naslovnim stranicama ovog prilično dobrog magazina okrenutog prvenstveno domaćim autorskim snagama, ali i pokojoj objavi stripova stranih majstora. Uglavnom, Q strip je zajednički autorski pothvat 40-ak strip autora pod uredničkom palicom Darka Macana. Obzirom da je priliqa za kupovinu tih 15 brojeva prošla, ostaje druga, za kupovinu Q stripa i to brojeva od 21-25, doduše po cijeni od 100 kunića ukupno, a akcija vrijedi samo za RH. Iako, Q strip bi se bez problema trebao naći i u strip-knjižarama izvan RH (ovdje se ne misli baš na strip-knjižare u npr. Londonu, Parizu ili Budimpešti, već ovim obližnjim).

     Imajući na umu da je ovo ljetni vodič kroz stripove, Q strip je upao baš zbog ove akcije, iako su navedeni brojevi poodavno već izdani, no ne i rasprodani. Svakako su preporuka za pribavu. Jer, pored činjenice kako se u ovoj rasprodaji radi o gotovo 500 stranica stripova, prvenstveno se radi o 500 stranica vrlo dobrih stripova. Pretežno domaćih. Domaći autorski strip, koliko god nekomercijalno kotirao, uvijek je nešto s čime se lakše poistovjetiti, a i duhovit je, dobro nacrtan, turoban, zeznut, lud, detaljan, bajkovit, krimi, jednostavan, ženski, muški, u nastavcima, kratak, crno-bijeli, u boji, brz, dobar, loš i zao. Prvo što upada u oči, nakon naslovnica, je uvodnik koje piše spomenuti Darko Macan - po osobnom zvanju stripocentrik (ujedno i nagrađivani strip scenarist, nagrađivani dječji pisac itd.). Bitna odrednica tih uvodnika je kuknjava. U tolikoj mjeri da mu je ostatak redakcije zabranio da nastavi kukati, ali nije im uspijelo, tako da je kuknjava vrlo duhovito obilježje uvodnika Q stripa. Ta kukaljivost nije niti čudna jer Q je doživio nekoliko promjena. Prvo je izlazio na kioscima, to je započelo davne 2003. godine, da bi se kasnije povukao sa istih i otišao u strip-knjižare, a takav način distribucije je jefitiniji po izdavača. Q strip ima pomalo zamršen način izlaženja da bih sada mogao to otpetljati, no prvih 17 brojeva je A4 formata, brojevi 18, 19 i 20 nisu izašli, navodno bi trebali, a brojevi 21-25 su knjiškog formata i pravi su strip šou.

     Broj 21 je rađen u maniri svojstvenoj za Q strip - sa pregršt dužih i kraćih stripova koji vrve akcijom, izuzev prvog stripa naziva „Cilindar“ crtačice Sare Divjak. Strip „Cilindar“ pripada u podvrstu bajkovitog stripa. Specifična i vrlo zanimljiva forma, a radi podsjećanja šireg čitateljstva o čemu je riječ, valja izdvojiti Krešimira Zimonića kao jednu od perjanica iste. Čak bih otišao tako daleko i naveo osobni primjer jer takvu formu stripova sam prvi put upoznao kroz njegov strip „Šuma Striborova“ – i trip šora dan, danas. Tako da je odlična stvar što ovakav pristup stripu nije zamro i uz ostale cajpu, udri, udri još malo, drž'-nedaj akcijske stripove čini broj 21 Q stripa kompaktnom cjelinom. Ali ni to nije sve, unutar ovog Q-ua je i japanski strip autora Osamua Tezuka, čita se zdesna nalijevo i predstavlja zgodnu mentalnu vježbu naopakog, doduše za zapadnjake, čitanja stripova. Osamu Tezuka (1928. - 1989.) slovi za Kuma mangi te se smatra japanskim ekvivalentom Walta Disneya.
Q 22 je tematski broj, posvećen „Emisiji emocija“, strip skupina koju čine Dunja Janković, Irena Jukić-Pranjić Matija Pisačić i Damir Steinfl. 83 stanice Q-a 22 konkluzira rečenicom „Sotona je mrtav.“. Ukupni dojam koji stripovi unutar ovog Q-a ostavljaju se može svesti na fasciniranost upornošću autora u artističkom pristupu izrade stripova.

    Osobni favorit u toj hrpici stripova je Q 23, sa jasno porukom na naslovnoj strani: „Nima stirpa do Splita!“. Još jedan tematski broj, uspješno cilja kupiti publiku motivima karakterističnim za to podneblje. Što će reći, autori Branko Ricov, Ladan Mehić, Sonja Gašperov i Damir Ercegović su unijeli dijelove osobnih, općih iskustava života u najvećem dalmatinskom gradu u svoje stripove. I to funkcionira, nadam se i na komercijalnoj razni, vidljivoj pogotovo u nekim stereotipnim prikazima poput onoga u stripu „Sivi Grad“ kojeg je nacrtao Branko Ricov, ali napisalo okruženje u kojem je sam crtač radio. Naime, sve je tu; i droga i džankiji i umišljene kokoške i galeb i vizura grada i stari barba sa šljemom za vrijeme opće opasnosti, držeći štap psuje: „Rušili su nas Mlečani, Turci, Taljanci, Švabe... Ali niko nas nije srušija! E, pa ni vi bando nećete uspit!!!“ Q 23 otvara strip „Južina u predgrađu“ Damira Ercegovića, kriminalističke tematike, pa onda „Sivi grad“ sa svojim aspektom socijalne devijantnosti, zajedno i uigrano uvode u pomalo melankoličan, no također na zavidnoj razini strip. Radi se o serijalu „Vučine“ Sonje Gašparov. Konkretna epizoda dotiče duboke teme poput života uopće, skrivanja pod maskama, ma cijela Pandorina kutija je smještena u ovom stripu naziva „Vuk je vuku čovjek“. Splitski Q završava „Osmom rundom“ Ladana Mehića, brzom pričom u stilu „Run Lola, Run“, vrstan pulp – a sve u nakani dolaska ka cilju gdje je zapravo putovanje onaj pravi đir.

    Hmm, taman primjeren broj puta je Hajduk izgubio od Osijeka da bi ja sada tu bio nešto previše objektivan i kritički nastrojen ka autorima iz Splita, iščerečiti će se već koji strip unutar ovog vodiča, ima vremena, stripova, ideja, a i ljeto je... Šalu na stranu, dalmoši su svojim stripovima opet dokazali da vladaju vještinom.

    Nadalje, broj 24 odlikuje jedan zanimljiv pristup crtanju i pisanju stripova. Za nosećeg lika radnje je uzet Regoč, Ivane Brlić-Mažuranić, a zapravo se radi o realizaciji slijedeće ideje: „REGOČ je kolaborativni on-line strip koji nastaje tako da jedan crtač nacrta prvu stranicu i prepusti drugome da u nju upiše tekst te nacrta drugu stranicu. Treći crtač potom upiše tekst u drugu stranicu i nacrta treću“. Tako su „kolaboranti“ nacrtali dvadeset stranica Regoča. Trenutno, sličan tim radi drugi projekt ove vrste izrade stripova naziva „Max Jaguar“. Ima na Macanovo stranici za pročitati, a tamo negdje su i upute kako naručiti ove Q-ove. Naravno, to nije sve, Q 24 nastoji odgovoriti na pitanje što crtaju muškarci kad su na gomili, što crtaju žene kad su same? Ima čak i 16 stranica u boji, od ukupno 83, a na kraju je i jedna potresna zečja priča...

     24-satno crtanje stripa ili Q broj 25, nastao je kao rezultat maratonskog crtanja koje se s 2. na 3. listopada odigralo u Zagrebu usporedno sa „Svjetskim danom 24-satnog crtanja stripa“. Kako stoji na poleđini ovog izdanja, u 24 sata kompletirano je 16 stripova po 24 stranice pa je netko dobacio kako se te noći hrvatska godišnja produkcija udvostručila. Što vrlo indikativno govori gdje smo. Svih 16 stripova nije stalo u ovaj Q, ali su zato tu 196 stranica stripova gdje su se autori morali suočiti sa sobom i bijelom površinom. Prilično napeta situacija obzirom na rok i broj tabli (24!) koje se moraju izbaciti. Svoja viđenja teme prve ljubavi, u Q stripu broj 25, iznijeli kroz strip forumu slijedeći autori: Sara Divjak, Miroslav Mrva, Ivana Pipal, Goran Duplančić, Darko Macan, Diana Robaš,  Dario Arana i Jurica Starešinčić. Na kraju ostaje pitanja vrijedi li? Sa čitateljske strane, bez sumnje je Q strip magazin vrijedan čitanja, no što se tiče one pokriva li troškove izdavača – zaista ne bih sa sigurnošću znao, no pretpostavljam.

     * U slijedećem nastavku vodiča o talijanskoj okupaciji kioska...

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     KULTURA

     Autobiografija Huga Prata – 
     Želja da se bude beskoristan – Sećanja i razmišljanja:

     KO JE TAJ KORTO MALTEZE

     Prat nijednog trenutka ne pokušava da sebe predstavi kao anđela i pravednika, niti da bilo kome pridikuje, već jednostavno priča o svom životu. Kroz čitavu knjigu, čak i u delovima kada opisuje događaje koji izgledaju neverovatno, odiše potpuna iskrenost. Kada zatvori poslednju stranicu ove autobiografije, čitalac ne može da oseti čak ni ubod ljubomore što sam nije proživeo ono što Prat jeste, već samo zahvalnost jer zna da je moguće tako živeti

     Obožavaoci bilo kog umetničkog dela uglavnom poistovećuju delo sa stvaraocem, pa neretko dolazi do razočaranja kada više saznaju o njegovom životu. Često se ispostavi da je stvaranje posledica unutrašnjih borbi i previranja, a da je umetnikov život manje ili više običan kada se uporedi sa njegovim delom. U slučaju Huga Prata bilo je poznato da mu je životni put do te mere neobičan da je, po njegovim rečima, znao da će mu svaki novinar, poistovećujući ga sa njegovim najpoznatijim junakom, postaviti isto pitanje: "Da li ste vi Korto Malteze?" Ipak, posle čitanja njegove autobiografije date u vidu razgovora sa Dominikom Ptifoom (Želja da se bude beskoristan, izdanje Službenog glasnika), i oni koji su mislili da o Pratu znaju skoro sve ostaju bez daha. Život Huga Prata nadilazi njegovo monumentalno delo, koje na prvi pogled izgleda kao plod čiste fantazije.

     BIOGRAFIJA: Rođen je u Riminiju 1927. godine. Detinjstvo mu je proticalo u Veneciji, bio je okružen porodičnim predanjima koja su dolazila iz engleskih, italijanskih, jevrejskih, španskih, turskih korena. Rastao je među mladim i "nimalo čednim" tetkama, vaspitavao ga je i ujak, mornar i avanturista; porodicu su više od zvaničnih religija privlačile jeresi, ezoterija, kabala. "Sudbina Pratovih počiva negde izvan granica i razlika po rasi, religiji i jeziku", govori Hugo Prat o svom poreklu. Kasnije će reći i da nijedna od četiri majke njegovo šestoro dece ne govori isti jezik, da nijedno od njegove dece nema njegovu nacionalnost, a da nijedno njegovo unuče ne govori italijanski.
     Sa sedam godina je od sunčanice izgubio pamćenje i proveo šest meseci među decom zaostalom u razvoju. Oporavio se preko noći, a ispostavilo se da je većina drugova sa kojima je bio u "specijalnom" razredu glumila zaostalost da bi u školi imali manje obaveza. Jedan od njih je kasnije prodavao suvenire na Trgu Svetog Marka u Veneciji i svaki put kada bi ga video bi doviknuo: "Hugo, sećaš li se kada smo ono bili u našoj školi za debile?" To je obavezno radio kada bi Prat bio u društvu sa nekim izdavačem.
     Sa deset godina je otišao u Etiopiju, tadašnju Abisiniju, gde mu je otac radio u vojsci. Tamo uranja u čudesni svet Afrike, druži se sa lokalcima, uči amharski, zvanični jezik zemlje, susreće neverovatnu galeriju likova od kojih su mnogi decenijama kasnije svojim licima, imenima ili biografijama ušli u njegove stripove. Knjiga Želja da se bude beskoristanje, inače, sjajno ilustrovana fotografijama i crtežima iz različitih perioda Pratovog života, pri čemu su crteži, na kojima se osećaju miris i atmosfera, a ljudi i predeli dišu, mnogo uzbudljiviji od fotografija.

     RAT: "U svoje priče ubacujem sve sa čime sam dobro upoznat: putovanja, žene, rat", kaže Prat. Rat je prvi put upoznao u Etiopiji, kada su se oko ove zemlje borili Italijani, Englezi i domaći borci za nezavisnost. Od juna 1940. do marta 1941. Prat je u vojnoj jedinici mladih fašista. Prepešačio je čitav rog Afrike, učestvovao u borbama. "Neki događaji su me obeležili za sva vremena. Ali ne osećam grižu savesti. Protiv svoje volje sam bio umešan u zbivanja čije mi je značenje izmicalo, pa opet, čini mi se da sam se uvek ponašao razložno. Dešavalo mi se da pucam na ljude, ali ima situacija kada je čovek na to prinuđen." Nikada nije skrivao da potiče iz porodice u kojoj je bilo fašista i govorio je da se zbog toga nimalo ne stidi, opisujući uspon fašizma u Italiji i vreme u kome je izgledalo da pokret u sebi ima nešto progresivno, kao i okolnosti pod kojima su i on i drugi njegovi sunarodnici shvatali da se njima manipulisalo.
     U Etiopiji je "naučio da živi u bliskom kontaktu sa smrću i mrtvima", a rat opisuje i kao veliko životno iskustvo koje ga je učinilo zrelijim, omogućilo mu da shvati naličje politike i ideologije, besmislenost raznih nacionalizama i imperijalizama, krhkost i kratkotrajnost ljudskog života. "Imao sam prijatelje sa obe strane i jedini princip koji sam sledio bio je da ta prijateljstva nikada ne izneverim", kaže Prat. Posle poraza Italije u Etiopiji nije se osetio lično pogođen; već tada su dogme i velike reči u njegovom životu bile nevažne: "Italija, zastava, fašistička ideologija, sve to mi gotovo ništa nije značilo."
     Oca su mu uhapsili Englezi i umro je 1942. godine, dok su on i majka bili u logoru za internirane civile. Izlazio je iz tog logora, u potrazi za devojkama ili avanturom. Odlazio je na duga putovanja sa danakilskim kamilarima, koji su ga naterali da jede ono što je jednom prilikom povratio, da bi ga podučili vrednosti hrane. Iz okolnosti koje bi većinu ljudi zauvek obeležile znakom nesreće i smrti, Prat je crpeo iskustva i želju za uživanjem u životu.
     U Italiju se vratio 1943. godine. Menjao je vojske i uniforme, ostajući veran prijateljima na svim stranama fronta, već tada svestan da su priče o tome da se muškarac postaje u ratu budalaština i da je heroj "osoba koja uspeva da se suoči sa nekom teškom situacijom, držeći se pritom određenih etičkih načela". "Bio sam mlad i gledao sam da ućarim na svim stranama", kaže o svojim tadašnjim iskustvima, dodajući da je "oslobođena Venecija bila ogroman kupleraj u kome je vladala karnevalska atmosfera". Na kraju rata je imao osamnaest godina i nakupljeno iskustvo dovoljno za nekoliko ljudskih života.

     PUTOVANJA: Počinje da crta stripove, putuje po Italiji i Evropi uživajući u danima "lude mladosti" usred posleratnog haosa. Umalo nije završio u Legiji stranaca, učestvuje u demonstracijama sa radnicima i studentima, ne zbog ideoloških razloga, već zato što uživa u opštem metežu, u kome je postojala veća mogućnost da upozna neku devojku.
     U Argentinu je otišao 1949. i ostao tamo trinaest godina. Radio je kao crtač stripova, igrao tango, svirao po vozovima odeven u kostim sa gavranovim perjem i pačjim kljunom, putovao širom otvorenih očiju. Prijatelji su mu poticali iz svih mogućih rasa, nacija i društvenih slojeva. Mnogi od njih nisu poštovali važeće norme, poput onih koji su 1945. morali da beže iz Evrope posle pobede saveznika. Među njima je bio i Dušan, bivši ustaša, koji je u Argentini bio u privatnoj policiji predsednika Perona i "nastavio da se bavi svojim pozivom ubice", kao i deca Adolfa Ajhmana, koji je u Argentini živeo pod lažnim imenom.
     Po odlasku iz Argentine 1962. godine, osam godina nominalno je živeo u Veneciji i radio za dva italijanska časopisa, ali je stalno odlazio na duga putovanja, dovodeći do ludila svoje urednike koji nisu nikada znali da li će se vratiti. Putovao je svuda, od Laponije do juga Afrike, širom Evrope, Južne i Severne Amerike. Pevao je sovjetskim graničarima "O sole mio" da bi ga bez vize propustili preko uskog pojasa sovjetske teritorije između Norveške i Finske, u Africi je išao tragom "Patrole slonove kosti" i strip junaka Tima Tajlera, otkrivao Afriku svojih dečačkih snova iz Rudnika cara Solomona Rajdera Hagarda, 1969. godine našao očev grob u Etiopiji. U Adis Abebi je u kući u kojoj je nekada živeo iskopao kutiju koju je ostavio pre 30 godina, a u kojoj su bile figurice dva vojnika.

     DECA I ŽENE: Što se tiče porodičnog života, po običnim malograđanskim merilima Prat bi bio čudovište. Sa četiri žene imao je šestoro dece, od kojih je troje rođeno iste, 1965. godine. Te godine dobio je sina Tebokvu sa jednom Indijankom iz plemena Šavantija iz Amazonije. To je saznao tek dve godine kasnije, kada je neki belac bio u poseti plemenu i kada su mu Indijanci rekli da je u plemenu rođen mešanac čiji se otac zove "Uka", kako su Prata u plemenu zvali (u plemenu je, inače, bila uobičajena poliandrija, pa je Prat bio jedan od četiri muškarca sa kojima je živela Tebokvina majka). Sa sveštenicom makumbe u Salvadoru de Baiji u Brazilu, Prat je iste godine dobio ćerku Viktorijanu, a posle njenog rođenja priznao je i nezakonite sinove tri sestre Viktorijanine majke, i dao im imena američkih predsednika Linkolna, Vilsona i Vašingtona. Iste godine je dobio i sina Jonu u braku sa Anom Fronjije. Anu je upoznao 1954. godine u Argentini kada je imala deset godina i bila mu je inspiracija za strip Ana iz džungle, a oženio se njome deset godina kasnije. U tom braku imao je i ćerku Silvinu. Pre Ane Fronjije, Prat je od 1953. do 1957. bio u braku sa Jugoslovenkom Guki Vogerer, srpskohrvatskog porekla, kako kaže. Iz legitimacije čija je fotografija u knjizi vidi se da je pravo ime Guki Vogerer bilo Marija, a sa njom je Prat imao dečaka Luku i devojčicu Marinu.
     Bez obzira na sve navedeno, sasvim prirodno deluje kada Prat, govoreći o mnogobrojnim vezama sa ženama, kaže da je u svakodnevnom životu bio uglavnom monogamna osoba, i da mu se retko dešavalo da istovremeno održava više veza. Kaže i da su njegova česta putovanja verovatno teško padala Ani Fronjije, od koje se razveo 1970. godine, i koja je potom morala sama da brine o deci, ali dodaje i da su za decu njegova česta odsustvovanja možda imala i nečeg pozitivnog. "Barem im nisam visio na grbači od jutra do večeri, nisu bili toliko izloženi mom uticaju i lakše su mogli da izgrade sopstvenu ličnost."
     Prat opisuje i susrete kada bi se na okupu našlo nekoliko žena koje su obeležile pojedine periode njegovog života, ili gotovo sva njegova deca, osim Tebokve, koji nikada nije napustio Amazoniju (Prat mu je jednom doneo na poklon paket metalnih udica i tako ga učinio najbogatijim čovekom u plemenu). Uz smeh kaže da je morao da beži sa tih kolektivnih susreta kada bi svi osuli paljbu po njemu. "Možda nisam baš uvek bio dobar suprug, ali mi se čini da sam bio dobar otac", kaže on.
     Mirno i otvoreno, bez trunke egzibicionizma, Prat govori o svom burnom seksualnom životu i mnogobrojnim ženama koje su, uz knjige i putovanja, obeležile njegov životni put. Priseća se kako je još kao četvorogodišnjak stajao između nogu dveju karijatida koje su ukrašavale ulaz u jednu venecijansku biblioteku, i da je neka starija gospođa viknula na njega: "Izlazi odatle, svinjo mala!" Priča o prvim seksualnim iskustvima koje je imao kao trinaestogodišnjak u Etiopiji, druženju sa prostitutkama koje je rano počelo (sa četrnaest godina je radio kao ‘spoljni momak’ u kupleraju u Adis Abebi). U razgovoru sa Ptifoom vođenim 1993. godine kaže: "Do danas je već trebalo tri puta da umrem: zbog svega što sam pojeo, zbog svega što sam popio, zbog svih žena sa kojima sam bio."

     DELO I USPEH: O delu Huga Prata se zna gotovo sve. Mada je 1967. objavio "Baladu o slanom moru", u kojoj se prvi put pojavljuje Korto Malteze, tri godine kasnije, sa 42 godine, bio je bez posla i nepoznat široj javnosti. Samo pet godina kasnije bio je slavan. Slava je došla pošto je počeo da crta epizode Korta Maltezea za časopis "Pif", koji je izlazio u Parizu. Ne bez ironije, napominje da je jedini problem bio što mu u tom časopisu nikada nisu dali stalno zaposlenje, iako su svi članovi redakcije bili komunisti. Sledila su priznanja širom sveta. Prat je postao čovek kome strip verovatno najviše duguje za to što je prihvaćen kao "ozbiljna" umetnost. O njegovom delu, zasnovanom na neverovatno širokom, mnogostrukom obrazovanju i svemu što je u životu prošao, napisane su desetine doktorata. Prat se bez gorčine osvrće i na vreme kada su ga "ozbiljni intelektualci" posmatrali sa prezirom, dodajući da su mu mnogi od njih istovremeno zavideli na načinu života. Kaže da je upoređen sa "intelektualnim veličinama" perioda oko ‘68. bio pravi Marsovac – dok su oni citirali Marksa ili Markuzea, on im je odgovarao Homerom, Stivensonom ili Miltonom Kanifom, a "stari reakcionar Kipling" mogao je da ga gane više od Marksa i Markuzea. "Zbog toga su me svi ti pseudointelektualci osuđivali. Za njih je moj posao bio beskoristan, a izvori na koje sam se pozivao infantilni... Kada se prisetim danas onoga što su pod korisnošću podrazumevali, osećam želju da budem beskoristan."
     Kada govori o svom uspehu i Ptifoovoj tvrdnji da ideologije više nisu u modi i da se sada dive ljudima poput njega, Prat mirno kaže da je moda prolazna, a da su ga čitaoci i pre zvaničnih priznanja voleli. Dok priča da su on i Borhes bili na istom tragu, mada se nije slagao sa nekim njegovim političkim ubeđenjima, da su najverovatnije posedovali istu vrstu intelektualne radoznalosti iz koje su proistekle i sličnosti u njihovim delima, to ne zvuči kao nadobudno hvalisanje, već kao reči čoveka svesnog veličine dela koje je stvorio.

     KRAJ: Prat je čitavog života izbegavao da kupi kuću, mada bi se moglo reći da mu je dom bio u svim mestima po kojima je putovao i u kojima je imao prijatelje. Zvanično se skrasio u Švajcarskoj 1984. godine, u kući koju je Ptifo nazvao "bibliotekom sa ubačenih nekoliko kreveta, stolova i stolica", u kojoj je sa raznih strana sveta skupio svojih 35.000 knjiga. Smirenje je bilo uslovno, nastavio je da radi i putuje, obilazeći svet i prijatelje sa kojima je "zajedno stario". Neki od njih su promenili mesto boravka. Dejva Brukoja iz plemena Masai, čije ime je poneo jedan od junaka u epizodi "Korta Maltezea", koga je upoznao dok je u Londonu čistio ulice da bi mogao da plati studije, posle deset godina sreo je u Keniji gde je radio kao učitelj; u Etiopiji ga je prepoznao danakilski kamilar, bivši maneken u Milanu, koji se vratio u domovinu jer mu je dosadilo da jede kao ptica održavajući manekensku liniju. U Kordobi su mu gradske vlasti iznajmile oronulu kuću u jevrejskoj četvrti, u kojoj je organizovao slavlja i okupljao sve moguće prijatelje, uključujući "pijane svece i nadobudne kurve". Mada je Ptifou 1991. rekao: "Sa 64 godine je prilično rizično praviti planove, pa sada živim u svojim zlatnim snovima... Preostaju mi unutrašnja putovanja", nastavio je da putuje i na javi. Stigao je konačno da ispuni svoju davnašnju želju, da na ostrvu Samoa u Polineziji obiđe Stivensonov grob.
     U jednom od razgovora kojima se završava knjiga, na Ptifoovu konstataciju da mu je život uglavnom protekao u svetu knjiga i žena, Prat kaže: "Ne žalim ni zbog čega.... Moj život je bio predivan, ispunjen iznenađenjima i zadovoljstvima. U životu me usmeravala intelektualna radoznalost." Svojom religijom naziva – traganje. "Tragam za istinom, ali znam da je nikada neću otkriti u celosti… Zato ne verujem religijama. Svako ko je uveren da poseduje istinu je potencijalno opasan." Rezimirajući svoj život, kaže da je u njemu najznačajnije bilo njegovo stvaralaštvo: "Ako ni zbog čega drugog, onda zato što se u njemu može naći objedinjeno i pročišćeno čitavo moje životno iskustvo… Zahvaljujući tom delu, žene koje sam voleo i same će ostati večno zamrznute, kao lepe zatočenice u kvadratima mojih stripova, sve dok neko ne bude otvorio album i dok ne budu krenule u skitnju po snovima čitalaca." Jednostavan, ali nikada banalan, na pitanje "Šta je potrebno da neko učini kako bi postao čovek?", Prat odgovara: "Promišljati stvari, suočavati se sa problemima, preuzimati odgovornost, nastaviti sa svojim radom ili sa onim što se započelo, čak i kada okolnosti tome više ne pogoduju…"
     Prat nijednog trenutka ne pokušava da sebe predstavi kao anđela i pravednika, niti da bilo kome pridikuje, već jednostavno priča o svom životu. Čitavom knjigom, čak i u delovima kada Prat opisuje događaje koji izgledaju neverovatno, odiše potpuna iskrenost. Kada zatvori poslednju stranicu njegove autobiografije, čitalac ne može da oseti čak ni ubod ljubomore što sam nije proživeo ono što Prat jeste, već samo zahvalnost jer zna da je moguće tako živeti.
     U jesen 1994. godine razboleo se od raka debelog creva. Crtao je skoro do same smrti. Hugo Prat, slobodan čovek čije je delo usrećilo više ljudi nego bilo koja ideologija, umro je 20. avgusta 1995. godine. Dominik Ptifo piše da je verska služba na Pratovoj sahrani bila protkana džez melodijama Džoa Pasa i Dizija Gilespija, koji mu je bio prijatelj, i da je sveštenik čitao odlomke iz Želje da se bude beskoristan.

     Momir Turudić

    [Objavljeno: VREME 1074, 4. avgust 2011.godine ]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Novi, trideset osmi, broj bonelijevog stripa Mister No je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Buđenje zmaja". • scenario: Luigi Mignacco, crtež: Oliviero Gramaccioni.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Saša Paprić

     Ljetnji vodič kroz stripove

     EX-YU PRERIJA I DRUGI JUNACI

     Piše: Saša Paprić

     Zdravko Zupan i Zoran Stefanović su predstavli svoj opus magnum, knjigu od 312 kolor stranica, A4 formata, tvrdog uveza – naziva „Stripovi koje smo voleli“. Riječ je o izboru stripova i stvaratelja sa prostora bivše države u 20. stoljeću. Knjiga donosi osnovne podatke, uzorke tabli, kao i kritike ili citate iz kritika za otprilike 400 stripova koje je radilo 400 autora, a točnije 200 crtača, 150 scenarista i 50 književnika prema čijim dijelima su nastali stripovi. Uz spomenuti dvojac Zupan i Stefanović, koautor je i Živojin Tamburić. Antologija donosi i uvid u osvrte stotinjak drugih kritičara, a koji su korišteni u nastanku ovog odličnog prikaza jedne turbulentne strip scene (međ' tih stotinjak je, viđ' vraga, i potpisnik ovih redova sa nekoliko rečenica iza kojih, nakon imena i prezimena, stoji i e-Novine.com, he he)

     Nakupilo se toga podosta za preporučiti i spomenuti u ovoj godini - zapravo strip scena je iznimno aktvina, gdje god da zagrebeš po površini izviri neko novo izdanje. No, krenimo na primjer od Novog Sada pa ćemo vidjeti gdje će nas to dovesti...

     U srijedu uoči novosadskog festivala EXIT dobio sam slijedeći SMS:
„Klub obožavalaca stripa se uključuje u EXIT ludilo sa svakodnevnim strip promocijama i to sledećim redom: četvrtak 07. 07. „Stripovi koje smo voleli“ uz autore Zupana i Stefanovića + Western kolekcija sa autorima Kerac, Plavšić, Slavković, Obradović. Petak 08. 07. „Srednjovekovnni zamak“ Harolda Fostera autor će opravdano izostati. Subota 09. 07. Konan + Lilit, izdanja Darkvuda. Sve promocije počinju u 18h. Vaše prisustvo je OBAVEZNO!“

     I dok sam ja dumo gdje mi je putovnica, dinari, ranac, pamet odluta, a moja frizerka, na čijem sam stolcu upravo sjedio, skrati bradu na neprimjerenu dužinu. Takav ćosav ipak sam se pridružio osječkoj strip ekspediciji na putu za Novi Sad. U četvrtak se šaroliko društvo sa punim prtljažnikom stripova uputilo na promociju. Dvije granice kasnije i nađosmo se u Klubu obožavalaca stripa među stripašima, netko je služio osvježavajuća pića tim ljudima. Klub obožavalaca stripa je odlična gajba dupke ispunjena stripovima, gramofnskim pločama, posterima i odličnom atmosferom. Promocije su ipak počele u 19 sati kada se već okupilo 30-ak ljudi.

     Zdravko Zupan i Zoran Stefanović su predstavli svojopus magnum, knjigu od 312 kolor stranica, A4 formata, tvrdog uveza – naziva „Stripovi koje smo voleli“. Riječ je o izboru stripova i stvaratelja sa prostora bivše države u 20. stoljeću. Ovaj kritčki leksikon cilja na najširu publiku, iako je naklada 500 primjeraka. Knjiga donosi osnovne podatke, uzorke tabli, kao i kritike ili citate iz kritika za otprilike 400 stripova koje je radilo 400 autora, a točnije 200 crtača, 150 scenarista i 50 književnika prema čijim dijelima su nastali stripovi. Uz spomenuti dvojac Zupan i Stefanović, koautor je i Živojin Tamburić. Ali ni to nije sve - doduše, ako kupite ovu knjigu nećete dobiti set šogun noževa, već uvid u osvrte stotinjak drugih kritičara, a koji su korišteni u nastanku ovog odličnog prikaza jedne turbulentne strip scene (međ' tih stotinjak je, viđ' vraga, i potpisnik ovih redova sa nekoliko rečenica iza kojih, nakon imena i prezimena, stoji i e-Novine.com, he he). Cijena ovog luksuznog izdanja je također luksuzna tako da košta 280,00 kuna ili 3.900,00 dinara. Na jesen se očekuje plasman i u knjižnice tako da će biti ipak dostupnije, a i autori će time pokriti značajan dio troškova. Valja spomenuti i ministarstvo kulture Republike Srbije koje nije dalo „žute banke“ za ovaj hvalevrijedan pothvat.

     Leksikon „Stripovi koje smo voleli“ odlično funkcionira uz još dva, jedan je „Novosadski strip!“ autora Svetozara Toze Obradovića te „Beskonačni itinerer kroz svet strip-albuma“ (tomovi 01 i 02), autora Vladimira Topolovačkog. E taj trio fantastikus prikazuje „siromašnog trećeg brata“ europskog stripa. Doduše, siromašnog po financijama, stvaralički sasvim ravnopravnog, uzevši naravno franko-belgijsku i talijansku školu sa svojim beskonačnim vrećama talenata i talenta nasuport. Ostaje nerazjašnjeno je li ovo krajnji domet domaće strip kritike, a pored toga je i strip autor Đorđe Milović iznio par zajebanih stavova poput toga da obrađeni autori nisu statični te se mijenjaju, zatim da je koncept upitan, ne donosi opću ravnotežu, ne pruža realan dojam i slično. Tijekom uzavrele rasprave o iznijetom koja je odmah potom nastala, aurgumentirano se osporavalo i ovo negativno stajalište o promoviranom izdanju, no opći sud se može steći i pored gore navedenih statističkih podataka, koji dosta toga govore, jedino ako porčitate ovo izdanje, a ja sam mišljenja kako je isto uspješan pothvat koji je namjenjen ipak najširoj publici.

     Nakon kratke stanke, tijekom koje i dalje trajala rasprava, a Branko Plavšić dobacio: „Nemojte mene, ja sam oženjen!“, došlo je vrijeme i za drugu promociju i to strip-albuma „Western kolekcija“. Četiri jahača, ali ne apokalipse već stripa, Branislav Bane Kerac, Branko Plavšić, Sibin Slavković i Svetozar Toza Obradović udahnili su svojim likovima sa divljeg zapada novo ruho. „Stripovi u ovoj kolekciji nastali su između 1975. i 1984. i prvobitno su zamišljeni kao dopuna glavnim stripovima u Zlatonoj Seriji i Lunov Magnus Stripu, da bi 1983. godine postali samostalna produkcija. Projektu su se priključili Zdravko Zupan i Radič Mijatović, a Branko Plavšić je bio prirodan izbor tušera za Kelija Branda“,stoji na poleđini ovog strip-albuma. Kroz 195 crno-bijelih A4 stranica nekim čitateljima se pruža prilika da ponovo odjašu u djetinjstvo kada su čitali uzbudljive priče sa divljeg zapada, a nekim novim klincima jedan klasičan western sa pregršt motiva koji stvaraju tu opće popularnu i idiličnu sliku o preriji, životu u sedlu sa opasanim šestopucom. Cijena, a to je uvijek bitno, jest pristupačna, cca 100,00 kuna i nije puno za „Western kolekciju“ koja je samostalno izdanje autora, a kojima se ukazala prilika da svoj rad ožive na ovaj način što je sasvim legitimno htijenje. Tiraž iznosi 500 primjeraka. Još jedan plus ovom izdanju je i čninjenica da su gotovo sve orginalne table sačuvane i upotrebljene za izradu ovog strip-albuma.

     Promocijom „Western kolekcije“ formalni dio je završen. Uz pokoju fotografiju za sjećanje krenuo je i onaj neformalni ali ne i ništa manje zanimljiv dio. Autori su prionili na potpisivanje promoviranih izdanja. Baneta Kerca, koji se prihvatio olovke i svakom crtao pokoji motiv kakvog lika sa divljeg zapada, su zezali „da ko' mu je kriv što ih je naučio na to“ – aludirajući na publiku koja ipak očekuje takav crtež. No, to je dio rituala na ovakvim okupljanjima i Bane ga je pošteno odradio. U kasnijem razgovoru sa Brankom Plavšićem, širem čitateljstvu će zasigurno ostati u općoj svijesti, mada ga možda neće svi i znati po imenu kao crtač one poznate scene iz serijala „Nikad robom“ kada Slavko spasi Mirku glavu upozorivši ga na metak, e na tom serijalu je Plavša odradio preko 2000 tabli i zasigurno je jedan od najdužih serijala pojedinog autora sa prostora bivše države uopće. Nadalje, u razgovoru sa Zdravkom Zupanom, iskreno rečeno baš se i ne sjećam kako (tu sam već odbacio olovku i papir za zabilješke i prešao na Jelene, koji su bolji od Lava, sličniji Osječkom) ali došli smo do teme koja je koincidirala sa jednim špijunskim romanom naziva „Špijun X javlja“. Taj punokrvni špijunski roman, pisca Milana Nikolića (rođenog Osječanina, sada kada sam provijerio još jednom, mogu to sa sigurnošću napisati) bio bi odličan predložak za strip. Pogotovo to što sada baš i partizaniski stripovi uopće nisu u modi, kao svojevrsni šok za odviklu publiku, no i ta partizanska odrednica unutar ovog romana je sporedna uzme li se u obzir to da se radi o izuzetno napetom (nije za čitatelje slabijih živaca), po treći put, špijunskom romanu. Ali i to je samo ideja...

     Na ostalim promocijama nismo bili, no tomu unatoč, evo što je promovirano... U petak je održana promocija„Srednjevjekovnog zamka“ Harloda Fostera, u izdanju Komika. Ovaj strip album nije namjenjen za anazbučno čitateljstvo, što će reći da je na ćirlicii. Nema sumnje kako će i taj album imati svoju publiku jer Harlod Foster uvijek dobro kotira na tržištu. Zatim, u subotu je promoviran „Konan – Divlji mač Simerije“. Strip-album koji svojim obimom može poslužiti i u nedostatku imanja kakvog divljeg mača (drugim riječima strip je ogromnih dimenzija, upotrebljivih za samoobranu), a pored te pogodnosti stoji i činjenica da je sam serijal „Savage sword of Conan“ najbolje od stripa o barbaru iz Cimmerije. Također ovaj serijal je objavljen i RH i u RS, u isto vrijeme, samo od različitih izdavača. No, odlučio sam ih ignorirati jer još uvijek se bavim mišlju da se to može u kućnoj radinosti isprintati (o tome u Kutku za manijake, kojim će se zaključiti ovaj vodič). Otprilike ovako je to izgledalo u Novom Sadu, a u Kragujevcu?

     A u Kragujevcu „Kiša“...

     Nova regionalna strip-revija stiže iz Kragujevca i upotpunjava sad već pozamašnu ponudu, kako revija, tako i magazina koji su posvećeni stripu, a tu su, ovkao na prvu: Stripoteka, Kvadrat, Q, Strip Pressing, StripOs, Strip Revija, Stripolis, Parabelum i drugi. Recept je naoko jednostavan, a kragujevačko udruženje „Svet stripa“ ga je ispoštovalo u cijelosti. Prvo su osnovali udrugu te zatim vrijedno radili na organizaciji festivala, crtali stripove, pisali tekstove i to sve uobličili u reviju „Kiša“. Na 66 stranica A4 formata se našlo šest stripova, tri teksta o stripovima, rubrika Vremeplov, pa zatim predstavljanje dvojca Alex&Sreta, a naslovnicu, kao bitni udarni element koji treba privući čitatelja, potpisuje vrsni crtač Darko Perović. Također tu je, unutar spomenute rubirke Vremeplov i intervju sa Darkom Perovićem, a koji je pobljaven u YU STRIP MAGAZINU, davne 1987. godine. Od inovatinvog pristupa stripu unutar revije, treba izdvojiti strip od devet tabli naziva „Patricia Wilding“, crtača Igora Mandića. Riječ je dakako o potomku neuništivog Zagora Te-Naya, dapče ženskog roda koja živi u Darkwood Cityu, i donekle u maniri svog pretka spašava bespomoćne. Ne tako davno, Bane Kerac je komentirao da ovima iz Bonellija ne bi tako što nikad palo na pamet. U to uopće nema sumnje, tako da možemo očekivati da će Zagor dogurati i do tko zna kojeg broja i time, na žalost, gurati ostale stripove u zapećak. O tome nešto više u nastavku vodiča. 

     * Nastavak uskoro...

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: USACG

Piše: Varm Comisc

     Prvi Gigant Natana Nevera na Makedonskom jeziku
     Prvi put Natan Never na cirilicu
     240 strana meki povez
     Varm Comics
     Juli 2011
     www.varmcomics.com

     Нејтан Невер Гигант 1

     Првиот гигант со Нејтан Невер на Македонски е реалност и наскоро ќе се појави на продажните места во нашата земја(20-7 во Скопје - 22-07 низ цела Македонија). Истиов месец овој лик слави 20 годишница од неговата премиера во Италија и тоа не прави уште порадосни што во време на јубилеј конечно го добиваме овој популарен и толку баран стрип јунак кај една мала група на стрипомани во Македонија. Гигантот е стандардно печатен на А4 формат, на бела 80 грамаска хартија во меки корици. Има 240 страници, лекториран е, а има сложена терминологија и  потекнува од жанрот на научната фантастика.

     Автор на серијалот е Антонио Сера, еден од најдобрите уметници во Бонели издаваштвото. Се потрудивме добро да биде преведен и лекториран, иако преводот и лектурата во стрип текстовите е комплексна работа, без оглед што стрип изразите и жаргоните даваат поголема слобода од стандарните правци во литературата.

     Изданието има и свои недостатоци со оглед дека сакавме да направивме пооштар и помодерен  скен од оргиналот на насловната страна од оној почетниот кој го згазил времето, па излезе дека тоа можеме да го сметаме за лош потег, исто и стандардната хартија која за секој лик различно дава резултати, без оглед на одличната графичка обработка. Би рекол дека во иднина би се погрижиле да обезбедиме 90 или 100 грамска хартија или евентуално 70 грамска жолта, со повеќе волумен, слична на оргиналите од Италија или на онаа која ја познаваат овдешните колекционери кои набавуваат од хрватскиот издавач Луденс. Таа опција веројатно би била и подобра, ја баравме и од поодамна, проблем е што прилепските печатници ретко или никогаш не употребуваат таков вид на материјал. Опциите ќе ги разгледаме и ќе видиме што е најдобро без да ја подигаме и така  високата цена за нашиов стандард. Од друга страна, изданието е извонредно читливо, приказната е незаборавна, со многу акција и преубави графички решенија, визионерска и емотивна.

     Првиот гигант е текстуално независен од редовната серија на Нејтан Невер. Многумина рекле дека е доволен еден број со овој стрип за да ви стане омилен во иднина. Можеби и не е така важно, но оваа едиција е по избор на мојата сопруга и соработник во нашата фирма Маринела Григорова Јованоска која подолго време инсистираше на овој гигант серијал кој го додадовме во време на општава економска криза. Но, фирмата Варм Комикс е “вистинска копија“ на состојбата од Групата Тнт од Алан Форд, па можеби самата економска неисплатливост е еден вистински апсурд кој не привлекува, независно од крајниот исход на продажбата. На крај, стрипот чини во слободна продажба 400 денари, исто како и другите гиганти од Варм Комикс (Бонели), а доколку сакате да го нарачате по пониска цена, пишете ни на нашата електронска пошта stripovimk@yahoo.com и ќе го добиете стрипот за 320 денари со платена поштарина, а истиот ќе стигне на вашата домашна адреса. Се надеваме дека ќе уживате во изданието, а ние по овие летни одмори и тропски горештини, ќе започнеме да го поготвуваме вонредниот број со Мартин Мистерија и Нејтан Невер со што ќе го завршиме ова стриповско и жешко лето за да наесен се вратиме на втората книга со Загор. Ви посакувам се најдобро и пријатно лето.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Novi, trideset osmi, broj bonelijevog stripa Dampyr je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je " Gospođa iz bele vile ". • scenario: Mauro Boselli, crtež: Alessandro Baggi.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Phoenix & Co

     Posle ravno 22 godine izbivanja sa nasih prostora, gospodar dzungle vraca se u knjizare i striparnice na velika vrata. Jedna od najuspesnijih epizoda jugoslovenskog stripa - TARZAN, koji je po ekskluzivnoj licenci bio crtan od strane Marketprintovog tima i postizao visoke tiraze po miloj nam bivsoj republici - konacno dozivljava reizdanje vrednog svog renomea i kvaliteta.

     TARZAN ce biti objavljivan u 9 integralnih tomova koji ce obuhvatiti sve epizode ikad objavljene na nasim prostorima, a gde su potpisani domaci autori i crtaci kao sto su Bane Kerac, Sibin Slavkovic, Branko Plavsic i ostali. Prva knjiga bice izdata za beogradski sajam knjiga ove godine. Ljudi iza ovog projekta su Bane Kerac, te Phoenix Press, i grupa entuzijasta (medju kojima se i nevesto krijem ja) koji su zarko zeleli da domaci Tarzan ponovo skoci na balkanske lijane.

     TARZAN stize u vase domove u A4 formatu sa tvrdim koricama, 115gr papirom i 192 stranice stripa (12 epizoda od po 16 strana) + poneki dodatak. C(ij)ena ? Sitnica. Kako stvari sada stoje, najverovatnija retail cena Tarzana po striparnicama bice 1300 dinara (tj. oko 13 eur). Za 1300 dinara dobijate 192 stranice nekadasnjeg republickog bestsellera. Malo li je ? Tiraz ce biti 500 primeraka, a nas distributerski tim ce se potruditi itekako da ovo izdanje bude dostupno u svim bivsim republikama van Srbije.

     TARZAN ce vas vec u prvom integralu obradovati nekim poslasticama. Npr., leadoff prica ce biti "Beli Panter", kojoj ce ovo biti premijerno objavljivanje ikada. Radi se o stripu koji je bio sales pitch za ERB glavonje, i na bazi koje je Marketprint dobio licencu za dalji rad. Takodje, u prvom integralu sacekace vas uvodnik poznatog & priznatog srpskog knjizevnika i knjizevnog kriticara Vase Pavkovica, inace velikog ljubitelja stripa.

     TARZAN ce za sada izlaziti tempom od jedne knjige godisnje. Ako procenimo da se dobro prodaje, ne iskljucujemo ubrzavanje na 2 primerka godisnje. Tj. Sajam-MaFest-Sajam-Mafest ad infinitum. Ili barem do 9. knjige. Stoga, uverite nas da vam se ovo svidja, i kupite barem 3xx primeraka, pa cemo vam odgovoriti na pravi nacin.

     TARZAN ce vas, doduse, prvenstveno vratiti u neka bolja vremena, kada ste cekali nedelju popodne da gledate Filmationov animirani serijal na prvom kanalu drzavne televizije, a radnu nedelju popunjavali jurcajuci se sa drugom decom po dvoristu dernjajuci se "KREEGAH!BUNDOLO!", dok ste u pauzama listali novi broj Marketprintovog Tarzana taze sa kioska.

     Jer, sta je Balkan nego jedna ogromna dzungla. A jebo dzunglu, da prostite, bez suverenog gospodara iste.

     Pitanja, pohvale, odgovore i hvalospeve uputite ovde. Vredno cemo odgovarati koliko god nas tastature sluze. Bane je najavio Tarzana i na svom privatnom threadu, a nama rekao da napravimo jos jednu, zvanicniju najavu. Pa evo i toga.

     Puno pozdrava,

     Tarzanov tim

Press: Marketprint

Piše: Ilija Bakić

     Pola veka Zagora

     DUH SA SEKIROM I DALJE HODA (A POMALO I LETI)

     Pedeset  godina života sasvim su 'ozbiljan' događaj u životu svakoga - žene ili muškarca bilo da su oni od krvi i mesa ili od mašte. Istina, 'pravi' ljudi stare na jedan a bića od papira/slika/reči na drugi način; teško je otkrivati pravila u toj raboti jer poneko stari dostojanstveno, autoritativno, dok drugi nikada ne dostižu bilo kakvu zrelost, ponavljajući iste greške i trošeći iste zablude i opravdanja. Oni koji su, kao mladci, puno obećavali padaju u senku klinaca autsajdera koji su izrasli u bitne pojave. Zašto su stvari ispale tako a ne drugačije, tajna je sastavljena od bezbroj sastojaka, pojedinačno možda malih i nebitnih ali krucijalnih u jedinstvenoj konstelaciji svakog pojedinačnog slučaja-jedinke. Ovog puta razmotrimo slučaj jednog pedesetogodišnjaka koji je i nadalje prpošan i u punoj snazi. Reč je o Zagoru, strip heroju koji je, pod produkcijskom palicom Serđa Bonelija, u leto 1961. godine na trafikama otkrio svoj lik (delo a bogami i odelo) i počeo da osvaja pažnju i pali maštu dečaka (mada ni devojčice nisu ostajale hladne na njegove bicepse i tricepse, mio lik i frizuricu) najpre u Italiji a zatim i u ostatku Evrope. U Jugoslaviji se ovaj momak obreo već 1968. godine da bi brzo postao jedna od ključnih ikona popularne kulture nekoliko generacija koje su odrastale pod njegovim uticajem širenim sa stranica svezaka "Zlatne serije" i "Lunov magnus stripa".

     Zagor, među Indijancima znan kao Zagor-Te-Nej ilitiga Duh sa sekirom, samozvani je mirotvorac iz neodređenog doba znanog kao Divlji zapad, koji boravi u kolibi usred Darkvuda, guste šume koja mestimično liči na džunglu, sa sve lijanama, a povremeno postaje močvara. Zagor je uvek na strani potlačenih i ugnjetavanih a protiv nasilnika svih boja, rasa i veličina. U svojim mirovnim akcijama deluje sam ali se rado oslanja na regularnu američku vojsku - plave bluze. Iz svoje baze koju je teško naći, ovaj rmpalija kreće u avanture u kostimu koji podrazumeva žutu majicu sa amblemom - stilizovinim orlom - na grudima, u farmerkama i dubokim čizmama sa resama. Za pojasom nosi mornarički kolt iz koga ne promašuje i kamenu sekiru kojom deluje na neprijateljsku silu bilo da istu bije po svim delovima tela ili tako što sekiru baca na daljinu ili u visinu. Mada mu u snazi nema premca, s vremena na vreme, i Zagor poklekne u borbi ali je to privremeno, tek da zaplaši obožavaoce, jer se vrlo brzo uspravlja i nastavlja da mlati oko sebe sa još više snage. Pošto junak koji drži do sebe treba da ima nekog pratioca i Zagoru je dodeljen Čiko (punim imenom Don Čiko Felipe Kaetano Lopez i Martinez i Gonzales; Indijanci ga zovu 'mali čovek sa velikim stomakom'), kratkonogi, debeljuškasti Meksikanac, dobrodušni majstor-kvariš, zadužen za humorističke pasaže priča, izvor i uzrok mnogih zavrzlama i problema. Dvojcu definitivno nedostaje dama (kako bi se zatvorila jedna podvrsta strip trojstva snaga-lepota-trapavost). Njegovi tvorci, Boneli i Feri, verovatno su mislili da bi ženski lik umanjio zavodljivost dečačke avanture ali ova nedoslednost nije promakla oku teoretičara i strip alternativaca (tako je strip vragolan Wostok smislio da su Zagor i Čiko ljubavni par u kome Čiko ima aktivniju ulogu). Zagor je višestruko funkcionalan lik - pomalo je megdandžija-revolveraš, bokser, pomalo liči na Tarzana - kada jezdi kroz šumu 'vozeći' se na lijanama i ispuštajući krik koji plaši protivnike, pomalo je istraživač, uvek 'duša od čoveka' - dakle sve što vole dečaci.

     Za pola veka svojih lomatanja u bezbroj priča u slikama, koje su smislili nekoliki scenaristi i proizveli brojni crtači, znatiželjnici su saznali Zagorovu tužnu priču (o ubijenim roditeljima, teškom odrastanju, osveti koja ima gorki ukus), pratili ga uzduž i popreko Amerike, u borbama sa belcima, Indijancima, praistorijskim čudovištima, vanzemaljcima i ostalim karakondžulama. Poneke epizoda bile su sasvim rutinske, bilo je i ispodprosečnih a, tu-i-tamo, dešavala mu se i neka sasvim originalna i dobro skrojena avantura. Sveukupno, Zagor se prevashodno pamti po svojim uzrečicama-poštapalicama, npr '1000 mu skalpova', '1000 mu bubnjeva Darkvuda', po Čikovim nezgodama ili ponekim nonsensima; ostali sadržaj je maglovit i ne mnogo bitan. Ovaj strip skromnih ambicija i dometa uspeo je, neverovatno ali istinito, da postigne priličnu popularnost, da traje 50 godina i da mu se kraj ne nazire.

     Zagorova legenda na ex-Yu prostorima deo je Jugo-nostalgije; na trafikama se ponovo mogu videti sveske sa njegovim novim avanturama a uporedo se reprintuju stare epizode. Ipak, gro njegove publike čine sredovečni čitaoci. Moglo se to videti pre par godina kada je Zagorov originalni crtač Feri, za vreme beogradskog Sajma knjiga, potpisivao Zagoreve albume - većina prisutnih bila je (malo ili mnogo) sedokosa. Mladima je, u ovo digitalno doba, strip spor, nedovoljno atraktivan i zanimljiv pa im ne drži pažnju; video igrice su atraktivnije i zavodljivije. Očigledno je da strip, ako želi da opstane kao medij i fenomen, mora da se menja i prilagođava mladima. Hoće li u toj borbi Zagor uspeti da proslavi još neki jubilaran rođendan ostaje da se vidi. U ovom trenutku on se dobro drži, leti s grane na granu, urliče, mlati sekirom i deli pravdu na radost klinaca, onih sa malo godina i onih koji, koliko god da su stari, nikada nisu odrasli.

     [Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 2011.]

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Tome Trajkov

     Иванка Апостолова
     Лауерат на наградата „Љупчо Филипов“

     Иванка Апостолова ликовен уметник од Скопје е овогодинешен лауреат на Признанието за развој и афирмација на Македонскиот стрип именувано според прерано починатиот доајен на македонското стрип творештво Љупчо Филипов.
     Истото се доделува од страна на Стрип центарот на Македонија со седиште во Велес, кој при донесувањето на одлуката се базираше на успешната соработка реализирана, пред се, преку обезбедување контакти и учество на македонски стрип автори на фестивали ширум светот: БАЛКАН ТРАНЗИТ, ЛИГАТУРА и др. Освен тоа Иванка Апостолова има објавувано во над 20 светски магазини за стрип и цртеж „Стрипбургер“, „Лифт“, „Керозин“, „Контејнер“, „Д магазин“, „Милк“, а беше застапена и во антологијата „Женски стрип на Балканот“).
     Досегашни добитници на ова признание се: Миле Топуз, Диме Иванов-Димано, Александар Сотировски, Ване Трајков-стрип оператор, неформалната групација на млади автори „ТАЈФА АРТ“,Томислав Османли-стрип теоретичар и хроничар, како и Дарко Марковиќ.
     Ова признание е само еден дел од активностите кои се организираат во склоп на традиционалниот Меѓународен салон на Стрип, кој секоја година се организира во средина на октомври во Велес. За оваа година Стрип центарот на Македонија обезбеди гостување на стрип автори од Јапонија, Америка, Швајцарија, Србија, Косово како и промовирање на недоволно развиената и афирмирана сцена од Република Албанија. Во тек е и меѓународниот конкурс за стрип, кој трае до 25 септември, а за повеќе информации околу истиот заинтересираните можат да видат на
www.facebook.com/l/qAQC3wwCgAQAFvwks8FuESj4ny5qbyuWj2v8vLoLiaXDbwQ/www.comicscenter.mk

Balcan Comics Creator
www.comicscenter.mk
Balcan Comics

Press: SKC Beograd

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Phoenix Press

     "Ubistveni vic" je prema mišljenju, kako čitalačke publike, tako i kritike, među tri najbolje priče o Betmenu. Zapravo, ovo je priča o Džokeru - jednom od najinteresantnijih zločinaca popularne kulture.

     On je Betmenov najveći neprijatelj, ludi kriminalac čiji bizarni poduhvati zbunjuju čak i najboljeg svetskog detektiva. Međutim, Džoker nije oduvek bio onakav kakvim su ga upamtile generacije čitalaca. Pre nego što je postao Kralj Zločinaca, pre nego što mu je igra sudbine zauvek unakazila lice i mozak, Džoker je bio jedna od onih osoba kojima je Betmen posvetio svoj život – običan građanin.

     Šta je moglo da se desi pa da se taj obični građanin pretvori u najveće zlo koje je Gotam ikada upoznao? Ako je verovati Džokeru, u pitanju je bio samo jedan loš dan. To je sve što razdvaja zdravu, normalnu osobu od mentalno obolele. Nakon bekstva iz ludnice Arkam, njegova misija je sejanje uništenja po Gotamu i na Betmenu je da zaustavi širenje kraljevstva zločina. Može li Betmen sprečiti Džokera da uvuče komesara Gordona i njegovu ćerku Barbaru u svoj svet bezumnog ludila? Da li dvojica zakletih neprijatelja mogu okončati svoj sukob pre nego što bude prekasno za obojicu?

     Legendarni scenarista Alan Mur (WATCHMEN, V FOR VENDETTA) na svoj jedinstveni način prelazi tanku liniju između zdravog razuma i ludila, herojstva i zločina, komedije i tragedije i zauvek menja Betmenov svet.Mnogo je razloga koji su „Ubistveni vic“ doveli do kultnog statusa, a najznačajniji među njima je brilijantni autorski dvojac Mur/Boland. Doživeo je nekoliko reizdanja, a najvažnije među njima je ono iz 2008., u kome je Boland dobio priliku da rekoloriše svoj crtež onako kako je prvobitno i zamislio. Mi smo vam priredili upravo to izdanje, koje se od američkog razlikuje po tome što je meko koričeno (da bi vama bilo pristupačnije). Ali, kako bismo to nadomestili, rešili smo da ubacimo nešto čega nema u drugim izdanjima – tri bonus ilustracije na kraju. I da ne zaboravimo, pored „Ubistvenog vica“ u ovom izdanju imate priliku da pročitate i kratku priču Brajna Bolanda pod nazivom „Nedužni tip“.

     • Crtež: Brajan Boland • Scenario: Alan Mur • Veličina: 17x26cm • Boja: u boji

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Dekara

Press: USACG

Press: Veseli četvrtak

Na kioscima je novi, četrdeset šesti, broj bonelijevog stripa Dilan Dog. Naslov epizode je "Soba broj 63" • scenario: Giovanni Di Gregorio, crtež: Ugolino Cossu.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Vizant

Piše: Zoran Stefanović

     Udruženje stripskih umetnika Srbije počelo sa redovnim radom

     Novo doba za stripske profesionalce u Srbiji

     Procenjuje se da u Srbiji ima oko 300 ljudi koji su se stripom bavili na profesionalnim osnovama. Svoj radni vek ili znatniji deo karijere radili su kao crtači, scenaristi, novinari, kritičari, istraživači, storibordisti, koloristi, upisivači slova, pedagozi, urednici, aktivisti...
     Zbog ovolikog broja učesnika, tradicionalne razvijenosti stripske kulture u Srbiji (koja je profesionalizovana još pre Drugog svetskog rata), ali i odskora većeg prisustva našeg stripa u svetu, primećena je potreba za novim stručnim udruživanjem u obliku tzv. reprezentativnog udruženja, koje bi zastupalo i pomagalo profesionalne stripare.
     Tako je Udruženje stripskih umetnika Srbija (USUS) počelo sa redovnim radom 4. juna 2011. pravljenjem svojih osnovnih tela na Izbornoj skupštini u velikoj sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu.
     Istorijski temelji

     Esnafsko udruživanje stripara u Srbiji ima svoje dublje temelje. Još sredinom sedamdesetih, Bojan M. Đukić je bio inicijator osnivanja stripske grupe „Beogradski krug 2“. Ovo se – uz škole stripa, koje u Srbiji imaju tradiciju još od šezdesetih – može uzeti kao zametak našeg profesionalnog stripskog organizovanja.
     Na Salonu jugoslavenskog stripa u Vinkovcima 1984, prihvaćena je inicijativa Slobodana Ivkova da se osnuje stručno udruženje za stripare u SFRJ. Već sledeće, 1985. godine, osnovano je Društvo autora stripa Hrvatske (DASH), a osnivačka skupština Udruženja strip autora SR Srbije (USAS) održana je 1. marta 1986. u Beogradu.
     Međutim, USAS je prestao da radi početkom ratnih devedesetih i javila se potreba za novim organizovanjem. Jedna od najvažnijih inicijativa je bila takođe Ivkovljeva, koji je predložio da se u Udruženju likovnih i primenjenih umetnika Srbije (ULUPUDS) osnuje zasebna stripska sekcija. Taj predlog nije ostvaren.

    Obnova udruženja

     Novu inicijativu za obnovu samostalnog stripskog udruženja dali su Borivoje Grbić i Zoran Stefanović u novembru 2008, sada pod imenom Udruženja stripskih umetnika Srbije.
     Tokom pripremnog perioda, inicijativni odbor USUS-a, u sastavu Vladimir Vesović, Borivoje Grbić (sekretar), Zdravko Zupan, Zoran Stefanović i Zoran Tucić (predsednik), održao je desetak javnih skupova od kojih su najvažniji bili u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu, Valjevu i Zrenjaninu. Javnim skupovima i internim savetovanjima kolegama je objašnjena potreba i namera ovakvog organizovanja, ali i postavljena osnova za organizacione jedinice u svim delovima Srbije.
     Tokom 2009. vršene su pravno-organizacione pripreme, da bi nakon skupštine u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu, 12. juna 2010, USUS bio registrovan i kod državnih organa. Uz dragocenu podršku Udruženja likovnih umetnika Srbije, „Cvijeta Zuzorić“ je simbolično odabrana kao mesto obnove, jer su ovu ustanovu osnovali i podigli sami umetnici između dva svetska rata.
     Ovogodišnjom izbornom skupštinom oformljena su i redovna tela USUS-a: Upravni odbor, Umetnički savet, Nadzorni odbor, Sud časti kao i tri osnovne sekcije – Likovna, Scenaristička i Publicističko-istraživačka
     Umesto Vesovića i Stefanovića, koji preuzimaju druge zadatke, u novom sazivu Upravnog odbora USUS-a sada su Branko Plavšić i Svetozar Obradović. Bogato radno i životno iskustvo ova dva ugledna imena dodatno garantuje da će delatnost udruženja biti utemeljena u stvarnim potrebama struke.
     USUS ima i personalni kontinuitet sa prethodnim USAS-om. U Upravnom odboru je i ovog puta Zdravko Zupan, a u radu skupštine, među mnogim uglednim imenima stripa i kulture Srbije, učestvovao je i Ljubomir Kljakić, potpredsednik prethodnog udruženja.
     Posebna je čast što je skupštini, kao počasni gost, prisustvovao i Srđan Stojančev, predsednik Srpskog bibliofilskog društva, simbolično predstavljajući celokupnu srpsku kulturu i izdavaštvo na ovom skupu.

     Budućnost USUS-a

     Do kraja ove godine dovršiće se i prva faza učlanjivanja, po pozivu Upravnog odbora uglednim profesionalcima. Od sledeće godine će početi i godišnji javni konkursi za prijem novih članova, onih koji bi se profesionalno vezali za strip.
     Tokom skupštine je bio i prvi dan snimanja dugometražnog dokumentarnog filma o položaju profesionalnog stripa u Srbiji.
     Za ovu godinu je cilj i julsko postavljanje Internet-portala na adresi www.usus.org.rs, donošenje pravilnika rada komisija, pregovori sa državnim organima, dovršavanje baza podataka, obezbeđivanje stalnih prostorija, podrška sada brojnim školama stripa i manifestacijama u Srbiji, podsticanje izdavačke delatnosti, nekoliko izložbi, kao i nastavljanje međunarodnog umrežavanja.
     Udruženje će imati i svoje regionalne kancelarije, od kojih je prva predviđena u Novom Sadu, kao jednom od tri istorijski najbitnija središta srpskog stripa.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Predrag Ikonić

     U sklopu programa ovogodišnjeg Demofesta (www.demofest.org) svoje mjesto našao je i prvi broj strip magazina PARABELLUM. Tokom svih dana trajanja festivala održavaće se promocije i radionice stripa. Imaćete priliku crtati sa profesionalnim strip crtačima i iz prve ruke čuti njihova iskustva sa francuskim izdavačima. Pridružite nam se!
     Gosti/strip autori: Vladimir Aleksić, Srđan Nikolić Peka, Marko Stojanović, Dražen Kovačević, Mijat Mijatović, Milorad Vicanović Maza, Predrag Ikonić... A tu su još i: Zoran Pejić, Dejan Šijuk, Stanko Gojić, Duško Vučković, Radovan Subić...

     Srijeda 27.07.2011.
18:00 h - PROMOCIJA I IZLOŽBA STRIP ČASOPISA PARABELLUM - Paviljon u parku Petar Kočić

     Četvrtak 28.07.2011.
13:00 - 16:00 h - STRIP RADIONICA
Dražen Kovačević, Milorad Vicanović, Siniša Banović, Srđan Nikolić Peka, Vladimir Aleksić, Marko Stojanović, Predrag Ikonić, Stanko Gojić, Zoran Pejić, Duško Vučković - DFK
15:00 - 15:30 h - PROMOCIJA STRIP ALBUMA “BESKRVNI” (Marko Stojanović) - DFK
15:30 - 16:00 h - PROMOCIJA STRIP MAGAZINA “STRIP PRESSING” (Marko Stojanović) - DFK
16:00 - 17:00 h - KAKO CRTATI ZA FRANCUZE (okrugli sto, učesnici profesionalni autori koji rade za francusko tržište: Dražen Kovačević, Milorad Vicanović, Siniša Banović, Srđan Nikolić Peka, Vladimir Aleksić, moderator Marko Stojanović) - DFK

     Petak 29.07.2011.
13.00h - 17.00 h - STRIP RADIONICA: Predrag Ikonić, Stanko Gojić, Zoran Pejić, Duško Vučković - DFK

Piše: Svet stripa

     Dragi naši prijatelji i ljubitelji stripa, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvi broj revije Udruženja Svet stripa, čija je naslovna strana rad sjajnog Darka Perovića (Brek, Duboko i hladno, Magico Vento...).

     68 stranica, C/B, format A4 (preciznije 29 X 21)

     Prvi broj donosi tekstove o američkom stripu:
     • Andrija Mihajlović: "ONE OF THE MASTERS", strane 19-24.
       Draško Roganović: "ODRASTANJE AMERIČKOG STRIPA
     • IZMEĐU DVA RATA", strane 33-37.
     • Aleksandar Joksimović: "MALI VELIKI LJUDI", strane 48-49.

     Rubrika vremeplov je posvećena Darku Peroviću i s tim u vezi ponovo objavljujemo njegov intervju "Ja sam pasivni avanturista" iz YU stripa (1987. godina) koji je radio Miroslav Marić. Cilj nam je da ovom rubrikom mladima približimo period "zlatnog doba" domaćeg stripa a to su osamdesete godine prošlog veka.
     Tu je i priča "Šta se događa kada se ništa ne događa" fantastičnkog dvojca Abuli/Perović na stranama 11-18 • Zatim, "Prolaz" domaćeg super tandema Svetozar Toza Obradović/Goran Đukić • Milan Jovanović: "Kapetan Moča" 38-47 • Igor Mandić: "Patricia Wilding" 50-58 • I u rubrici Predstavljamo: Alex: "Naslednik" i "Znanje" 60-66

Press: Veseli četvrtak

Novi, četrdeset šesti, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Krv Mohavka". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Alessandro Chiarolla.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Priredio: Strip vesti

     Somborac:
     Tadić se ne ljuti zbog mojih šala, ali kaže da ipak ne koristi kreme

     Milan Vukelić

    BEOGRAD - Fabrika kuvala “Mirko” sa sloganom “Za premijerski ukus vaše kafe” biće jedan od sponzora izložbe “Blicovog” strip autora Marka Somborca u okviru predstojećeg Belefa. Za sve one koji prvo pročitaju Somborčev strip kada ujutro otvore “Blic” izložba na Savskom šetalištu na Kalemegdanu (od 18. jula do 1. avgusta) biće dobra prilika da se podsete njegovih najzanimljivijih radova, ali i da otkriju kako najpoznatiji politički strip u Srbiji uopšte nastaje...

    Somborac kaže će na izložbi biti predstavljeni izabrani radovi iz “Blica” na panoima 1x1,20 metara, biće jedan pano sa radovima iz “Auto Bilda” i NIN-a, ali i jedan sa skicama stripova.

     Belef ima tu pomalo subverzivnu liniju u koju si se, izgleda, dobro uklopio...
- Pa, to si dobro pogodio jer je prvi naziv izložbe trebalo da bude “Sublimat subverzije u metaforičnoj kvadrofoničnosti” da bih upao u umetnički krug Belefa. (smeh) Ali zvaće se veoma originalno: Izložba Marka Somborca. Mada, već dugo sam hteo da pravim izložbu koja će u naslovu imati reči kao što su “kvadrofonična metafora”, pa sam onda išao korak dalje - metafora kuvala, gospodar kuvala...

     U tvom stripu nema pretencioznosti. Kako to tumačiš?
- Ako se pretencioznost oseti, onda to ljudi neće čitati. Zašto čovek da o sebi misli da je bolji nego što zaista jeste? Ako umeš da komuniciraš s ljudima, onda im nećeš popovati. Pronaći ćeš neki drugi način da im se obratiš. Kada govorimo o komercijalnoj umetnosti i alternativi, ja, recimo, obožavam radove nekih mojih drugara koji prave neke braon-narandžaste slike koje ništa ne razumeš... Ja bih njima prvi dao pare iz budžeta da se time bave, ali ako želiš da objasniš nešto loše što se dešava u društvu, onda možeš to da uradiš i na način koji će svi da razumeju.

     Da li je to težak posao - smisliti svaki dan nešto aktuelno i duhovito?
- Kada ne bih imao takvu obavezu, lakše bi mi padalo. Kada imam pritisak da nešto moram da uradim, odmah mi je teže. Posle hiljadu i po stripova i šest godina, sada kad bi mi došao neko i pozvao da radim pet stripova nedeljno, ja ne bih znao šta da mu kažem. Trudim se da se rasteretim tog pritiska, a onda tražim temu i obrađujem je...

     Kako nastaju stripovi? Otvoriš novine i vidiš vest o žurki Rotšilda na primorju i odmah ih zamišljaš kako jedu dijamantske sendviče?
- Pa normalno, i tu sam kao i svi ostali. Pravim smešne stripove o našoj stvarnosti i aktuelnostima; nema tu neke druge mudrosti. Šta bih drugo u dnevnoj novini pravio?
Gledajući, recimo, Koraksove karikature iz tog vremena, danas je kod njega mnogo manje mrtvačkih glava...

     Kako te promene izgledaju kod tebe? Da li se stvari ipak malo pomeraju napred?
- Nemamo baš toliko ratova danas. Ne možemo reći da je “sve isto, samo njega nema” jer bi to bila totalna neistina. Ima loših stvari, ali ko je živeo ovde devedesetih, zna da nije bilo bolje. Ne može ni danas da se živi lako: ljudi ne mogu da prehrane porodice, nema nade da ćeš dobiti posao... Ali situacija u kojoj te bombarduju ili te pakuju da ideš da ratuješ - toga, ja se izvinjavam, više nema. I na zapadu postoje humoristi, ali se oni bave temama kao što su gej senatori ili potplaćeni političari i oni ipak ne broje mrtve kao što smo mi radili za vreme Slobe. Mada, i oni ponekad imaju neki rat, ali jako daleko od njih.

     Kako reaguju političari na tvoje karikature? Tadić se nije mnogo ljutio, možda mu se dopada što je onako mišićav na tvojim crtežima?
- I preda mnom je rekao da nema nikakvih problema s tim. Ali iz kabineta mi je rečeno da stvarno ne koristi pomade! (smeh) Pa to je metafora koju svi mnogo volimo...

     A šta ti je rekao Mirko Cvetković?
- Jao, crni Mirko... To se jednostavno tako namestilo, postalo je metafora. Šta ja da mu radim? Video sam u “Utisku nedelje” da baš nije zadovoljan...

    Sada postoje i majice “Blic strip”. Hoće li se pojaviti i model “tadićevke”?
- Videćete na izložbi! (smeh)

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Blic strip

povratak na vrh

Piše: Vizant

14.07.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Piše: Ilija Bakić

     Strip serijal „Džipsi“ Marinija i Smolderena
     izdavač Marketprint, Novi Sad

     (NE)VESELA EVROPA XXI VEKA

     Strip serijal „Džipsi“ Marijina i Smolderena ušao je, za čitaoce Marketprintovog izdanja (albumi u punom koloru mekih korica), u ’drugo poluvreme’ - od 6 epizoda koliko broji originalno izdanje, objavljena su 4 albuma („Ciganska zvezda“, „Sibirske vatre“, „Carev dan“ i „Crne oči“), pa znatiželjni čitaoci mogu da sumiraju dosadašnje utiske i očekivanja. “Džipsi“ se razvija stabilno, bez većih padova kreće se kroz milje skiciran početnom epizodom. Reč je o početku-prvoj polovini XXI veka (serijal je inače nastao poslednjih godina prošlog veka), kada su promene klime i ozonske rupe zajedno sa političkim pomeranjima dobrano izmenili svet kakvim ga mi (danas) znamo; naravno, vrlo brzo postaje jasno da promene nisu na bolje već u suprotnom smeru koji je, opet, manje-više opšte poznat (takoreći prihvaćen). Jer, vremena optimizma i iščekivanja Utopije u Novom milenijumu definitivno su nestala (teoretičari se i dalje spore oko dana kada se to desilo - jedni tvrde da je ključan bio dan bacanja prve A bombe, drugi spominju ubistvo Kenedija i propast studentskih nemira 1968, treći imaju svoje ’favorite’). Elem, umesto bilo kakvih ’humanih’ pomaka u vidu društava koja teže socijalnoj pravdi, (novi) svet je i dalje mesto (starih) sukoba, otimačina i prevara, u kome je ’čovek čoveku (i dalje) vuk’ dok ’jači tlači’ a pojedinci se, kako znaju i umeju, bore za opstanak i odlaganje svoje propast. Glavni-sporedni junak priča je mega-autoput C3C koji obavija svet i žila je kucavica globalnog transporta (avio saobraćaj je zabranjen da bi se, prekasno, spasio ozon). Kompanija „Selmer“ kontroliše prevoz na C3C i trudi se da uništi ’slobodnjake’ koji joj kvare monopol. Jedan od takvih je i prgavi Džipsi koji pokušava da opstane i po svaku cenu ostvari svoje životne ciljeve - otplati kamion, obezbedi pristojan život za sestru i dobar provod za sebe. Ovaj zadatak podrazumeva da je uvek jednom nogom (a neki put i sa obe) izvan zakona, običaja i pristojnosti. Jer, kako to redovno biva, njegove skromne ambicije previše su za „Selmer“, slobodnjake-konkurente i svakojake bande pljačkaša, mongolskih gusara ili nove ’Zlatne horde’, revolucionarne grupe, rulje fudbalskih navijača, sa kojima Džipsi mora da se obračuna pesnicama ili čizmama, noževima, pištoljima, automatskim oružjem i bazukama; svemu treba dodati i vremenske neprilike, snežne oluje i lednike ali i, iz praistorije iznikla - krda mamuta! Život Džipsija, Romskog siročeta iz Rumunije, kome je pravo ime Čago, nije nimalo lak niti dosadan no, u njemu ima malih pobeda, trenutaka tuge, veselja ali i mudrovanja.

     Pojedinačne epizode serijala jesu zaokružene mada su istovremeno i deo veće celine, odnosno nastavljaju se jedna na drugu pa tako Džipsijev život ima kakav-takav kontinuitet (za razliku od klasičnih stripova u kojima se jednom utvrđeno početno stanje nikada ne menja i temelj je svake nove avanture), u njega ulaze i izlaze razne ličnosti, situacija se prostorno i emotivno menja. Ipak, neki obrasci opstaju - Džipsi je Rom (s vremena na vreme se nekome otrgne i ’nekorektno’ ime Ciganin), veseo mangup koji je, uprkos svim porocima i manama, visoko moralan, poštuje porodicu i prijatelje, pomaže slabijima i drži datu reč. Džipsi, u suštini, uopšte nije loš već je samo prilagodljiv; svet oko njega je, međutim, pokvaren i podmukao i jedino grubi momci mogu da prežive u njemu. Ta romantičarska vizija priče uglavnom je prikrivena mada s vremena na vreme izbija na videlo i tada zašećeri priču više nego što bi trebalo. Ipak, dobra maska za povremene Smolderenove nesigurnosti u priči je konstatno dobar Marinijev crtež i efikasan kolor (posebno ubedljiv kada su u pitanju pejzaži, prirodni i ’arhitektonski’).

     Kad se sve dobro sabere a sve slabo oduzme, Džipsi je pravi akcioni strip za omladinu i one nešto starije, smešten u relativno slabo ’trošen’ milje bivše Istočne Evrope. Prepoznatljivi, simpatični likovi, mnoštvo akcije, egzotične lokacije, svi upakovani u solidne slike i kolor, šepure se na 50-60-tak tabli po epizodi. Naravno, ne treba zanemariti ni podsećanja na nekada popularne filmove o američkim kamiondžijama odnosno na razularene bande iz filmova o Mad Maksu. Sve je ovo složeno u pitku priču bez eksperimenata i ekstravagancija. Rečju, "Džipsi" ima zadatak da zabavi i u tome potpuno uspeva. A šta više poželeti u ovim vrelim letnim danima?

Piše: Komikaze

NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW!
WELCOME TO NEW KOMIKAZE WEBZIN #27  ~ CHECK OUT: 
komikaze.hr

INFO ABOUT AUTHORS:

Jay Wright/UK (b. 1986)
jaywrightillustration.com
Originally from nottingham UK, currently living in Bristol. I have recently graduated from the University Of The West Of England, Bristol with a first class honours in illustration.
- Studied at the Universität der Künste, Berlin. During the summer of 2010
- Third prize in the Macmillan Children's Book Prize, 2011 (The Lonely Matador)
- Winner of Ligatura Comics festival, Poznan. (The Lonely Matador)
- Work exhibited at Headhunters exhibition 2010 (Start Gallery Bristol)

Jeroen Funke/Netherland (b. 1976) 
www.lamelos.nl
Jeroen Funke is part of the comics collective Lamelos. Coming from the Kampen art academy he has been working with Aleks Deurloo, Boris and Sam Peeters on a collective oeuvre since 1997. Their most famous collective creation is 'Kaasheld en Poephoofd', which has appeared in self-published comic books, as well as the magazines Zone 5300 and MYX. Outside of Lamelos, Jeroen has contributed to Jippo, Boekie Boekie, the 'Bloeddorst' anthology and projects like 'Teken Mijn Verhaal'.
Lamelos is a comics collective consisting of Aleks Deurloo (b. 4 May 1975, Emmen), Boris Peeters (b. 4 Aug. 1974, Venray), Jeroen Funke (b. 13 May 1976) and Sam Peeters (b. 15 April 1976). All coming from the art academy in Kampen, they have been collaborating on a colorful oeuvre with jolly and absurd comic strips since 1997.
His characters 'Victor & Vishnu' have appeared in several mini-comics, and from 2008 to 2009 on the back-page of the Malmberg magazine Okki ('Victor & Vishnu op de Vies Planeet'). For Jippo, he has drawn characters like Juf Kriebel, Joost, Bemoeibeest and Professor Uhm in illustrations and the 'Strippo' comic. In 2009 he illustrated 'Graaf Sandwich', a children's book by Jan Paul Schutten about food.

Nele Broenner/Germany
www.nelebroenner.com
„I live and work in Berlin and like storys, waste land and patina on the walls of my city, birds, black tea, books, music videos and to sit on thick branches.“

Maja Majolinica/Serbia (b. 1982)
majolinica.blogspot.com/

Berliac /Argentina (b.1982, Buenos Aires)
Comic and graphic narrative  artist. Works and lives in Buenos Aires. 
Also known as a member of the Convoy group.
grupoconvoy.com/ • www.berliac.com/ • www.flickr.com/berliac

Dennis Woyda + Krzysztof Gawronkiewicz/Poland
"Midnight Shaving" is an episode of the Polish comic series "Mikropolis" by Krzysztof Gawronkiweicz (illustrations) and Dennis Wojda (story). Mikropolis is a small town in the middle of nowhere, inhabited by a gallery of rather unusual citizens. The series has been published in a large number of magazines and newspapers since 1994, including Poland's largest daily newspaper Gazeta Wyborcza. Forreign publications include "Aargh!" (Czech Republic) and "Spirou" (Belgium). Two books have been published so far – "Mikropolis. The Tourist Guide" and "Mikropolis. Mohair Dreams", both recently reissued by Egmont. The series has been awarded at the International Comic Festival in Lodz (Grand Prix, Best Script, Public Choice Award). The duo is now collaborating on a new book and an adaptation of the comic for animated film. 
www.mikropolis.com.pl
Krzysztof Gawronkiewicz (b. 1969 in Warsaw) is known as one of Poland's most renowned comic illustrators. He has published a long number of books in Poland and in France. In 2003 he won (together with writer Grzegorz Janusz) a contest organized by Glénat and Arte for the best European comic. He lives in Warsaw and works as an illustrator and storyboard artist. (www.gawronkiewicz.carbonmade.com)
Dennis Wojda (b. 1973 in Stockholm) is mainly a writer but also an illustrator. He studied graphic design at the Academy of Fine Arts in Warsaw where he met Krzysztof Gawronkiewicz. Since then he has collaborated with the creme of Poland's illustrators resulting in a large number of publications. He works as a designer and illustrator in Warsaw. 
www.dennissimo.com / • www.366frames.blogspot.com

Lukas Mannhart/Switzerland (b. 1974)
www.myspace.com/koeniglueq • www.cookieluck.ch/milkandwodka/maw

Slavko Mali/Serbia

Danilo Milošev – Wostok/Serbia
Cult Serbian comics author from Vrsac, Serbia. The man who thinks comics saved his life when he was little. Collaborates with many artists: Nabor Devolac, Grabowski, Sasa Mihajlovic, to name a few. His zine Krpelj has run for more than 350 issues. When he’s not drawing he’s filming lo-fi movies. He persuaded his whole family to draw comics.

Hrvoje Šebić - Gaz/Croatia (b. 1980, Pakrac)
Comic  and  streetartist, lives in Zagreb.

Ivana Armanini/Croatia
ivanaarmanini.net
a comics author, illustrator, designer and photographer. Graduated from the University of Fine Arts in Zagreb, Croatia where she won the Dean's Award. In 2005. "AGM" (Croatian editorial brand) published her comic book "The Adventure of the Gloria Scott", based on short stories by Mima Simić.
Ivana is a founder and coordinator of Komikaze, starting 2002. The primary idea of the project is a regional and international network of comic authors that involves internet  and print publishing, comic-workshops and multimedia happenings. During last 10 years she lead (and participate) more than 50 comix and street workshops and organized around 130 exhibitions in coordination with lots of NGO associations.

Tnx to Ligatura! www.ligatura.eu

Project is supported by: Zagreb City Office for Education, Culture and Sport, Ministry of Culture RH
www.komikaze.hr

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Vladimir Popov

     Na 13. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 24-26. juna 2011. godine u Leskovcu, žiri u sastavu: predsednik žirija Zoran Tucić (strip crtač i ilustrator), Srđan Nikolić Peka (strip crtač i ilustrator) i Zoran Stefanović (strip scenarista i teoretičar) u konkurenciji od 311 učesnika iz 12 zemalja dodelio je sledeće nagrade:
     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crteža dobio je Stevan Subić iz Zrenjanina.
     Diplomu za istu kategoriju je dobio je Marko Nikolić iz Leskovca.
     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Blaž Porenta iz Ljubljane, Slovenija.
     Diplomu za istu kategoriju dobio je Lazar Kačarević iz Beograda.
     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobio je Marko Ubović iz Beograda.
     Diplomu za istu kategoriju dobio je Tasos Zafeiriadis iz Atine, Grčka.
     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Draško Roganović iz Beograda
     Diplomu za istu kategoriju dobio je Ivan Trenkl, Osjek.
     Diplome za najboljeg debitanta dobile su Nevena Mitrović iz Vranja i Aleksandra Stamenković iz Leskovca.

     Plaketu Nikole Mitrovića Kokana za doprinos srpskom  stripu dodelio je organizator (Leskovačka Škola Stripa “Nikola Mitorović Kokan” ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ove godine paralelno dobili Zdravko Zupan i Zoran Stefanović.

     Plaketu Miodrag Veličković Mivel za satirični strip koju u sklopu smotre dodeljuje magazin Think Tank žiri u sastavu Saša Stojanović (književnik), Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista) i Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista) dodelio je Mirku Zuliću iz Podgorice za stripove koje objavljuje u podgodičkom dnevnom listu Dan.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Bookglobe

     U srijedu 13. srpnja potražite na svom kiosku tjednik Globus! Po prvi puta kod nas (ili bilo gdje u svijetu, koliko mi je poznato) možete čitati atraktivne strip-feljtone probranih domaćih autora.

     Sljedećih ćete desetak tjedana u Globusu moći pratiti uzbudljive stvarne priče koje su u stripove pretočili Darko Macan, Goran Sudžuka, Miljenko Horvatić, Nebojša Radić, Mario Vrandečić i drugi poznati domaći strip crtači.

     Koncept strip-feljtona je posve je originalna forma. Već godinama pišem članke i feljtone za Playboy, Globus i Jutarnji list. Uživam čitateljima predstavljati neobične pustolovine, osebujne karaktere i nepoznate fenomene. Feljton smatram gotovo idealnom novinarskom formom. Dok članke u novinama i magazinima možemo promatrati kao svojevrsne isječke iz života, kratke priče, feljton je nešto poput novelete: ne toliko dugačak i seobuhvatan kao roman, ne toliko kratak da ograniči autora samo na ono esencijalno.

     U feljtonima sam obrađivao sve i sva, od globalnih konspiracijskih teorija do novih internetskih urbanih legendi. I uvijek sam bio uvjeren kako feljtonom, na relativno malo prostora (kakvih četiri do pet magazinskih stranica) mogu reći puno toga. Sve dok mi nije palo na pamet: ako tisuću riječi može izreći onoliko koliko može izreći tisuću riječi – koliko se tek toga može izreći u feljtonu koji ne barate riječima nego slikama! Malo rada na konceptu, nekoliko sastanaka sa scenaristima i urednicima u Globusu i projekt se zakotrljao: pripremili smo, u relativno kratkom roku od kakvih mjesec dana tri feljtona. Tada se probudio kreativni dio Globusove ekipe. Učinilo im se malo ćelavim objaviti samo ta tri feljtona (posebno kada se uzme u obzir da se radi o sjajnim i vrlo originalnim materijalima), posebice pred samo ljeto kada su ljudi gladni (boje bi bilo reći žedni) opuštanja i zabave. Stopirali su cjeli projekt na mjesec dana i naručili nam još sedam dodatnih materijala.

     Dakle, u sljedećih deset tjedana, u svakom će broju Globusa biti objavljena po jedna cjelovita strip-priča koja se bavi nekim nama zanimljivim stvarnim događajem ili nekom osebujnom ličnošću. Za početak Darko Macan i Goran Sudžuka upoznat će vas s Belom Kisem, mađarskim serijskim ubojicom koji se suočen s mogućnošću da bude uhićen skrio na najbolje moguće mjesto za osobu poput njega: u globalnu klaonicu po imenu Prvi svjetski rat!

     Miki Horvatić i Dalibor Talajić izfantazirali su kako bi izgledala super-tajna operacija izvlačenja nacističkog zločinca Martina Bormanna iz razrušenog Berlina kojega su razorili Rusi. Ta odvažna akcija nije nikada izvedena, no britanska ju je vlada razmatrala pred kraj rata. Kako nisu bili sigurni u to koliko je ona rizična angažirali su, tada malo poznatog, časnika mornaričke obavještajne službe po imenu Ian Feming da za njih izrade plan akcije. Operacija, navodno, nikada nije aktivirana no Miki je odlučio čitateljima dočarati kako bi se ona možda odvijala da je provedena u djelo. Sve agilniji (pogledajte mu samo fenomenalne ilustracije u Globusu i Jutarnjem listu gdje je, uostalom, prvi ilustrator koji je dobio zadatak ilustrirati naslovnicu tih novina u povijesti Jutarnjega) Mario Vrandečić i ja pozabavili smo se Monstrumom Firence, serijskim ubojicom koji je godinama harao Italijom te je postao inspiracijom Thomasu Harrisu za kreiranje Hanibala Lectera. Nakon ovog početnog trisa slijedi još sedam super-uzbudljivih avantura koje će vas sigurno zainteresirati. Svaka priča ima od pet do sedam stranica stripa realiziranih različitim stilovima i tehnikama te je, zapravo, sjajan presjek najboljega što domaći strip realističkog usmjerenja danas može ponuditi.

     Posebno ističem da je ovo jedan od ambicioznijih pokušaja suradnje između eminentnih domaćih strip-autora, uglavnom osuđenih na rad u inozemstvu jer je naša strip produkcija na izdisaju, i visokotiražnog političkog tjednika na ovim prostorima. Tko zna, uspjeh ovakvog projekta mogao bi veliku izdavačku kuću poput EPH-a potaknuti da domaće stripaše dodatno angažira na još obimnijim i zahtjevnijim zadatcima. Upravo iz tog razloga, a i zato što su stripovi koji će u Globusu izlaziti odista sjajni, pozivam sve čitatelje stripa da nam se pridruže, čitaju i komentiraju strip-feljtone te tako pokažu da nisu posve ravnodušni prema domaćim stripašima.

Priredio: XY

     HELLY CHERRY strip konkurs

     Webzine Helly Cherry raspisuje stalno otvoren strip konkurs. Odabir teme, žanra i autorski pristup, potpuno su slobodni. Radovi mogu biti prethodno objavljeni. Zainteresovani autori svoje radove uz kraću biografiju mogu poslati na email hellycherry@gmail.com.
     Helly Cherry je webzine koji traje već 9 godina. Posvećen je alternativnoj i andergraund kulturi. Može se čitati na www.hellycherry.co.nr a može se pratiti i putem fejsbuk stranice www.facebook.com/hellycherry.

Press: Marketprint

07.07.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Piše: KOSNS

     U sklopu programa stripskih dešavanja za vreme EXIT festivala u Klubu obožavalaca stripa će se narednih dana održati sledeće promocije stripova...

    • u četvrtak 7. jula u 19.00 časova će se održati promocija strip albuma "Western kolekcija" Baneta Kerca, Svetozara Obradovića, Sibina Slavkovića, Branka Plavšića, Zdravka Zupana... isto veče će biti i promocija knjige "Stripovi koje smo voleli", Živojina Tamburića, Zdravka Zupana i Zorana Stefanovića!

     • u petak 8. jula u 19.00 časova će se održati promocija novog izdanja izdavačke kuće Komiko - "Srednjovekovnog zamka" Harolda Fostera. Biće posluženja i gostiju, a Zamak će se prodavati po promotivnoj ceni od 1100 dinara.

     • u subotu 9. jula u 19.00 časova će izdavačka kuća Darkwood predstaviti svoje najnovije izdanje "KONAN - Divlji mač Simerije".

Piše: Strip Core

     Muzej in galerije mesta Ljubljane
     Mestna galerija Ljubljana

     Risba v stripu na Slovenskem
     7. 7. – 16. 10. 2011

     Vljudno vas vabimo na odprtje razstave
     v četrtek, 7. julija, ob 20. uri
     v Mestno galerijo Ljubljana.

     Razstavo bo odprl Jani Möderndorfer, podžupan Mestne občine Ljubljana.

     Novinarska konferenca je v sredo, 6. julija, ob 12. uri v prostorih Mestne galerije Ljubljana.

     Na splošno velja, da je strip proizvod 20. stoletja. Njegova izpovedna moč je v kombinaciji vizualnega in besednega, čeprav običajno prevladuje vizualnost in so mnogi stripi brez besednega segmenta. Na Slovenskem se je razvil in uveljavil izrazito avtorski strip, saj pooseblja posamezne ustvarjalce in je pogostokrat pronicljiv likovni odraz časa nastanka, družbe in kulture. Avtorsko izdelan strip je največkrat neodvisen od naročnika, odmaknjen od pretirane komercialnosti, uniformiranosti in konvencij. Pomeni kreativno igro, dinamični dialog z likovnostjo, pripovednostjo, pa tudi izziv glede uporabe različnih materialov in tehnik ter predstavitvenih možnosti. V sodobni družbeni in kulturni prostor se strip umešča kot živahno in hkrati družbeno kritično likovno narativno delovanje, ki odpira nova razmišljanja, poglede in spoznanja, kako, zakaj in na kakšen način prikazovati stvarnost, življenje in občutenja. Njegova širina, navidezna preprostost in lahka dostopnost so namenjeni najširši populaciji, predvsem pa tisti, ki je dojemljiva za majhne sličice, napolnjene s kratko, a zgoščeno pripovedjo, povezano v ritem podob in vodeno skozi kontinuirano zgodbo.
     Razstava Risba v stripu na Slovenskem v Mestni galeriji Ljubljana (Muzej in galerije mesta Ljubljane) je osredotočena na vlogo risbe v stripu pri nas od njegovih začetkov do danes. V tem mediju prav risba pomeni najbolj izrazito in izpovedno orodje, s katerim strip dosega svojo vizualno pripovedno izrazno moč. Razstava vključuje izbor skoraj vseh stripovskih avtorjev, ki so v Sloveniji zaznamovali strip in ga uveljavili kot enakovreden estetski likovni segment znotraj naše kulture preteklosti in sedanjosti. S prvima preglednima razstavama Risba na Slovenskem I in Risba na Slovenskem II, ki sta bili leta 2009 v Narodni galeriji Ljubljana in Mestni galeriji Ljubljana, se je sistematična umetnostnozgodovinska in razstavna analiza risbe začela in prav tokratna razstava pomeni nadaljevanje  strokovnega obravnavanja in razstavne prezentacije risbe v likovni umetnosti na Slovenskem. Po pregledu vloge in pomena risbe  v slikarstvu in kiparstvu je tokrat na vrsti strip, ki v zadnjem času tudi pri nas pridobiva na veljavi, pomenu in družbeni aktualnosti. Njegova neposrednost je brezkompromisna, učinkovita in raznovrstna.
     Pri pripravi razstave, izboru avtorjev in njihovih del so sodelovali različni strokovnjaki in poznavalci: umetnostni zgodovinar in likovni kritik dr. Damir Globočnik; umetnostni zgodovinar in avtor stripov mag. Jakob Klemenčič; kustosinja in urednica Katerina Mirović, soustanoviteljica revije Stripburger; avtor stripov Gašper Rus; avtor stripov in stripovski teoretik Iztok Sitar ter novinar pri časopisu Delo Vojko Urbančič. Sodelujoči so pripravili tudi kratka spremna besedila navezujoča se na  posamezne avtorje s poudarkom na vlogi risbe v njihovih stripih. Iztok Sitar je razstavi dodal obsežen zgodovinski pregled razvoja stripa pri nas, Jakob Klemenčič pa nekaj besed o estetiki stripovske risbe. Iz Mestne galerije Ljubljana sta pripravila razstavo in uredila obsežen katalog kustos dr. Sarival Sosič in kustosinja Alenka Trebušak.  V katalogu so ustvarjalci stripov razvrščeni po letnicah rojstva, kar omogoča lažji in bolj celovit vpogled v zgodovinsko kontinuiteto nastajanja stripa in razvojni pomen risbe v njegovi vizualni podobi. Prav tako razstava in celoten strokovni vpogled v stripovsko dogajanje pri nas poskušata spreminjati stereotipno mišljenje o manj pomembnem in ustvarjalno manjvrednem mediju, ki se nenehno giblje (pogostokrat skoraj neopazno) na robovih družbeno-kulturnih dogajanj. Naše mnenje je prav nasprotno, saj strip s svojo pronicljivostjo, navidez preprosto narativnostjo in čisto risbo dodaja likovni umetnosti svoj poetični značaj, svojo likovno in vsebinsko estetsko podobo, ki ga enakopravno umešča v razstavne dejavnosti naših galeriji ter zahteva vedno bolj poglobljeno raziskovanje in analiziranje.

     Sarival Sosič
     (Iz uvodnega besedila razstavnega kataloga)

Piše: Strip Core

     RAZSTAVA AVTORSKIH STRIPOV MARJANA MANČKA
     V TRUBARJEVI HIŠI LITERATURE

     7. julij – 16. oktober 2011

     Razstava predstavlja izbor avtorjevega tridesetletnega ustvarjanja stripov za otroke. Stripi so bili prvič objavljeni v revijah Ciciban, Cicido, Kurirček, Petka in Galeb v času od 1980 do 2010. Nekaj jih je kasneje izšlo tudi v knjižni obliki: Dajnomir in Miliboža (Založba Borec, 1984), Cufek (Mladinska knjiga, 1995), izbor nekaterih (Cicibaba, Cufek, Leo in Pipi Pišče) pa je izšel v knjižni izdaji Marjan Manček: Comics (Udine, 2006). Dajnomir in Miliboža sta po objavi v Kurirčku v osemdesetih letih 20. stoletja v barvni preobleki gostovala še v Cicibanu (1994) in v tržaškem Galebu (2006/7) ter v knjigah Hribci - Zgodbe iz pradavnine in Hribci – Sreča ne počiva (DZS, 1993). Cufek je bil sredi osemdesetih v »brez besed« različici ponatisnjen v novosadski reviji Mladi Neven, po knjižni objavi pa še v ugledni ameriški reviji za otroke Spider (2000) in v celovškem Mladem rodu (2009).
     Dajnomir in Miliboža sta nastopila tudi v treh kratkih risanih filmih s skupnim naslovom Hribci (DZS in MM, 1993), Cufek pa v 9 minutnem risanem filmu Kako se znebiš Mačota (Emotion film, 2000).
     Z Razstavo avtorskih stripov Marjana Mančka se Trubarjeva hiša literature vključuje v projekt Muzeja in galerij mesta Ljubljane Risba v stripu na Slovenskem v Mestni galeriji Ljubljana ter v projekt Festival stripa.

     Spremljevalni dogodki:
     22. 9. 2011 ob 19. uri predstavitev nadgrajene izdaje stripov Hribci
     13.10. 2011 ob 19. uri projekcija animiranih filmov Marjana Mančka

     O avtorju:
     Marjan Manček je bil rojen 1948 v Novem mestu. Diplomiral je na Filozofski fakulteti v Ljubljani iz angleščine in zgodovine. Med študijem se je preživljal z risanjem karikatur za domače in tuje časopise in revije (Pavliha, Delo, Mladina, Pardon, Reader's Digest,…).
     Ilustrira knjige (Mojca Pokrajculja, Pedenjped, Ogledalce, Kozlovska sodba v Višnji Gori, Peter Klepec,…), ustvarja avtorske slikanice (Abecedeževnik, Iz dnevnika čebelice Medke, Brundo se igra,…) in stripe (Hribci, Modri medvedek, Cufek, Leo, Pipi Pišče išče,…). Redno riše za Ciciban in Cicido.
     Likovno je zasnoval 5 lutkovnih predstav (Kozlovska sodba v Višnji gori, Grofič prašič, Vrtec pri stari kozi,…) in realiziral 10 kratkih animiranih filmov (Ljubo doma, Hribci, Kako se znebiš Mačota, Be,…).
     Samostojno in skupinsko je veliko razstavljal doma in v tujini, njegovi filmi pa so bili predvajani na filmskih festivalih v Portorožu, Beogradu, Krakowu, Annecyju, Chicagu,...
     Za karikature, ilustracije in filme je prejel nekaj nagrad doma in po svetu.
     Za ilustratorski opus je leta 2007 prejel Levstikovo nagrado za življenjsko delo.
     Letos je za dolgoletno ustvarjalno delo prejel priznanje 12. junij in naziv častnega občana občine Cerknica.
     Od 1981 živi in ustvarja v Selščku pri Cerknici.

     Vsi dogodki v Trubarjevi hiši literature so brezplačni. Vabljeni!
     Več o dogodkih na: www.trubarjevahisaliterature.si
     Hiša je odprta od ponedeljka do petka od 10. do 18. ure in
     ob sobotah od 10. do 14. ure ter v času kulturnih prireditev.

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Omnibus

     Stripovi koje smo voleli
     (Izbor stripova i stvaraoca sa prostora
     bivše Jugoslavije u XX veku)

     autori: Ž.Tamburić, Z.Zupan, Z.Stefanović

     Format: 210 x 297 mm (A4)
     Povez: Tvrdi
     Broj strana: 312 (kolor)
     Godina izdanja: 2011
     ISBN: 978-86-87071-03-2

     Promo cena: 3.900 din
     sa plaćenom poštarinom
     na teritoriji Srbije

     Sažetak
     Stripovi koje smo voleli: izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku je kritički leksikon namenjen najširoj publici. Po prvi put u istoriji istraživanja popularne kulture na jednom mestu su predstavljana najvažnija dela i autorski opusi jednog od središta evropskog stripa.
     Jugoslavija je u XX veku bila područje koje ne samo što je gajilo masovnu stripsku kulturu, već je dalo i brojna dobra ostvarenja istoriji svetskog stripa, pa čak i neka remek-dela. Ta tradicija se nastavlja i danas u zemljama koje su nasledile Jugoslaviju: Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
     U knjizi su dati osnovni podaci, uzorci tabli, kao i kritike ili citati iz kritika za oko 400 stripova od oko 400 autora (oko 200 crtača, 150 scenarista, 50 književnika po čijim delima su urađeni stripovi). Uz pomoć stotinak kritičara i autora stripa celog Zapadnog Balkana knjigu su priredila trojica koautora – Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović – koji su u strip ulili višestruki životni interes: čitalački, umetnički, istraživački, popularizatorski i kolekcionarski.
     Kriterijumi po kojima su stripovi uvršćeni jesu estetski i zanatski dometi, omiljenost kod publike, posebnost u izrazu ili uticaju, sociološka relevantnost, ali i kurioziteti. Knjigu odlikuju i brojni ekskluzivni podaci, ali i ponovno otkrivanje mnogih zaboravljenih autorskih opusa nakon više decenija zaborava.
Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, sa najvažnijim delovima i na engleskom.

     * Tekst dostupan pod licencom Creative Commons creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/deed.sr
     Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 3.0 Unported (CC-BY-3.0-RS)

     Recenzije

     Kada na jednom mestu dobijete uredno pobrojane najvažnije autore, izdanja, urednike, teoretičare i kritičare stripa, onda to znači da je pred vama vodič u koji možete imati beskrajno poverenje.
     MOMČILO RAJIN, istoričar umetnosti, urednik i publicista

     Stripovi koje smo voleli Živojina Tamburića, Zdravka Zupana i Zorana Stefanovića predstavlja pionirski poduhvat u oblasti istorije i kritike devete umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji.
    VASA PAVKOVIĆ, književnik, urednik i kritičar

     Stripovi koje smo voleli je knjiga koja će u XXI veku biti podsetnik na jedan od manje apostrofiranih kulturoloških činilaca koji su tokom prethodnog veka oblikovali svest savremenika.
     SLOBODAN IVKOV, urednik, kritičar i selektor izložbi

     U ovoj knjizi, smeli i oštroumni priređivači ostvarili su izuzetno postignuće, pročešljavajući hiljade tabli stripova i stripskih kritika, i destilovali opčinjavajuću azbuku crtača i scenarista koji su oblikovali i razvijali ne samo strip svoje domovine već u nekoliko slučajeva i svetski strip.
     POL GRAVET, pisac, selektor izložbi, istoričar međunarodnog stripa, direktor Festivala "Comica" u Londonu

     Prodajna mesta
     Izdavač:
     www.omnibus.rs/strip/index.htm

     Distribuciju za prostor eks-Jugoslavije.
     Knjižara "Darkwood"
     www.darkwood.co.rs
     Beograd, Lomina 5
     TC Zeleni venac (ugao Kameničke i Lomine).
     Lokal br. (suteren)
     Telefoni za distribuciju: 011/2622867 • 064/6465755 • 064/6465759

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić