Piše: Phoenix Press

     "Ubistveni vic" je prema mišljenju, kako čitalačke publike, tako i kritike, među tri najbolje priče o Betmenu. Zapravo, ovo je priča o Džokeru - jednom od najinteresantnijih zločinaca popularne kulture.

     On je Betmenov najveći neprijatelj, ludi kriminalac čiji bizarni poduhvati zbunjuju čak i najboljeg svetskog detektiva. Međutim, Džoker nije oduvek bio onakav kakvim su ga upamtile generacije čitalaca. Pre nego što je postao Kralj Zločinaca, pre nego što mu je igra sudbine zauvek unakazila lice i mozak, Džoker je bio jedna od onih osoba kojima je Betmen posvetio svoj život – običan građanin.

     Šta je moglo da se desi pa da se taj obični građanin pretvori u najveće zlo koje je Gotam ikada upoznao? Ako je verovati Džokeru, u pitanju je bio samo jedan loš dan. To je sve što razdvaja zdravu, normalnu osobu od mentalno obolele. Nakon bekstva iz ludnice Arkam, njegova misija je sejanje uništenja po Gotamu i na Betmenu je da zaustavi širenje kraljevstva zločina. Može li Betmen sprečiti Džokera da uvuče komesara Gordona i njegovu ćerku Barbaru u svoj svet bezumnog ludila? Da li dvojica zakletih neprijatelja mogu okončati svoj sukob pre nego što bude prekasno za obojicu?

     Legendarni scenarista Alan Mur (WATCHMEN, V FOR VENDETTA) na svoj jedinstveni način prelazi tanku liniju između zdravog razuma i ludila, herojstva i zločina, komedije i tragedije i zauvek menja Betmenov svet.Mnogo je razloga koji su „Ubistveni vic“ doveli do kultnog statusa, a najznačajniji među njima je brilijantni autorski dvojac Mur/Boland. Doživeo je nekoliko reizdanja, a najvažnije među njima je ono iz 2008., u kome je Boland dobio priliku da rekoloriše svoj crtež onako kako je prvobitno i zamislio. Mi smo vam priredili upravo to izdanje, koje se od američkog razlikuje po tome što je meko koričeno (da bi vama bilo pristupačnije). Ali, kako bismo to nadomestili, rešili smo da ubacimo nešto čega nema u drugim izdanjima – tri bonus ilustracije na kraju. I da ne zaboravimo, pored „Ubistvenog vica“ u ovom izdanju imate priliku da pročitate i kratku priču Brajna Bolanda pod nazivom „Nedužni tip“.

     • Crtež: Brajan Boland • Scenario: Alan Mur • Veličina: 17x26cm • Boja: u boji

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Dekara

Press: USACG

Press: Veseli četvrtak

Na kioscima je novi, četrdeset šesti, broj bonelijevog stripa Dilan Dog. Naslov epizode je "Soba broj 63" • scenario: Giovanni Di Gregorio, crtež: Ugolino Cossu.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Vizant

Piše: Zoran Stefanović

     Udruženje stripskih umetnika Srbije počelo sa redovnim radom

     Novo doba za stripske profesionalce u Srbiji

     Procenjuje se da u Srbiji ima oko 300 ljudi koji su se stripom bavili na profesionalnim osnovama. Svoj radni vek ili znatniji deo karijere radili su kao crtači, scenaristi, novinari, kritičari, istraživači, storibordisti, koloristi, upisivači slova, pedagozi, urednici, aktivisti...
     Zbog ovolikog broja učesnika, tradicionalne razvijenosti stripske kulture u Srbiji (koja je profesionalizovana još pre Drugog svetskog rata), ali i odskora većeg prisustva našeg stripa u svetu, primećena je potreba za novim stručnim udruživanjem u obliku tzv. reprezentativnog udruženja, koje bi zastupalo i pomagalo profesionalne stripare.
     Tako je Udruženje stripskih umetnika Srbija (USUS) počelo sa redovnim radom 4. juna 2011. pravljenjem svojih osnovnih tela na Izbornoj skupštini u velikoj sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu.
     Istorijski temelji

     Esnafsko udruživanje stripara u Srbiji ima svoje dublje temelje. Još sredinom sedamdesetih, Bojan M. Đukić je bio inicijator osnivanja stripske grupe „Beogradski krug 2“. Ovo se – uz škole stripa, koje u Srbiji imaju tradiciju još od šezdesetih – može uzeti kao zametak našeg profesionalnog stripskog organizovanja.
     Na Salonu jugoslavenskog stripa u Vinkovcima 1984, prihvaćena je inicijativa Slobodana Ivkova da se osnuje stručno udruženje za stripare u SFRJ. Već sledeće, 1985. godine, osnovano je Društvo autora stripa Hrvatske (DASH), a osnivačka skupština Udruženja strip autora SR Srbije (USAS) održana je 1. marta 1986. u Beogradu.
     Međutim, USAS je prestao da radi početkom ratnih devedesetih i javila se potreba za novim organizovanjem. Jedna od najvažnijih inicijativa je bila takođe Ivkovljeva, koji je predložio da se u Udruženju likovnih i primenjenih umetnika Srbije (ULUPUDS) osnuje zasebna stripska sekcija. Taj predlog nije ostvaren.

    Obnova udruženja

     Novu inicijativu za obnovu samostalnog stripskog udruženja dali su Borivoje Grbić i Zoran Stefanović u novembru 2008, sada pod imenom Udruženja stripskih umetnika Srbije.
     Tokom pripremnog perioda, inicijativni odbor USUS-a, u sastavu Vladimir Vesović, Borivoje Grbić (sekretar), Zdravko Zupan, Zoran Stefanović i Zoran Tucić (predsednik), održao je desetak javnih skupova od kojih su najvažniji bili u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu, Valjevu i Zrenjaninu. Javnim skupovima i internim savetovanjima kolegama je objašnjena potreba i namera ovakvog organizovanja, ali i postavljena osnova za organizacione jedinice u svim delovima Srbije.
     Tokom 2009. vršene su pravno-organizacione pripreme, da bi nakon skupštine u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu, 12. juna 2010, USUS bio registrovan i kod državnih organa. Uz dragocenu podršku Udruženja likovnih umetnika Srbije, „Cvijeta Zuzorić“ je simbolično odabrana kao mesto obnove, jer su ovu ustanovu osnovali i podigli sami umetnici između dva svetska rata.
     Ovogodišnjom izbornom skupštinom oformljena su i redovna tela USUS-a: Upravni odbor, Umetnički savet, Nadzorni odbor, Sud časti kao i tri osnovne sekcije – Likovna, Scenaristička i Publicističko-istraživačka
     Umesto Vesovića i Stefanovića, koji preuzimaju druge zadatke, u novom sazivu Upravnog odbora USUS-a sada su Branko Plavšić i Svetozar Obradović. Bogato radno i životno iskustvo ova dva ugledna imena dodatno garantuje da će delatnost udruženja biti utemeljena u stvarnim potrebama struke.
     USUS ima i personalni kontinuitet sa prethodnim USAS-om. U Upravnom odboru je i ovog puta Zdravko Zupan, a u radu skupštine, među mnogim uglednim imenima stripa i kulture Srbije, učestvovao je i Ljubomir Kljakić, potpredsednik prethodnog udruženja.
     Posebna je čast što je skupštini, kao počasni gost, prisustvovao i Srđan Stojančev, predsednik Srpskog bibliofilskog društva, simbolično predstavljajući celokupnu srpsku kulturu i izdavaštvo na ovom skupu.

     Budućnost USUS-a

     Do kraja ove godine dovršiće se i prva faza učlanjivanja, po pozivu Upravnog odbora uglednim profesionalcima. Od sledeće godine će početi i godišnji javni konkursi za prijem novih članova, onih koji bi se profesionalno vezali za strip.
     Tokom skupštine je bio i prvi dan snimanja dugometražnog dokumentarnog filma o položaju profesionalnog stripa u Srbiji.
     Za ovu godinu je cilj i julsko postavljanje Internet-portala na adresi www.usus.org.rs, donošenje pravilnika rada komisija, pregovori sa državnim organima, dovršavanje baza podataka, obezbeđivanje stalnih prostorija, podrška sada brojnim školama stripa i manifestacijama u Srbiji, podsticanje izdavačke delatnosti, nekoliko izložbi, kao i nastavljanje međunarodnog umrežavanja.
     Udruženje će imati i svoje regionalne kancelarije, od kojih je prva predviđena u Novom Sadu, kao jednom od tri istorijski najbitnija središta srpskog stripa.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Predrag Ikonić

     U sklopu programa ovogodišnjeg Demofesta (www.demofest.org) svoje mjesto našao je i prvi broj strip magazina PARABELLUM. Tokom svih dana trajanja festivala održavaće se promocije i radionice stripa. Imaćete priliku crtati sa profesionalnim strip crtačima i iz prve ruke čuti njihova iskustva sa francuskim izdavačima. Pridružite nam se!
     Gosti/strip autori: Vladimir Aleksić, Srđan Nikolić Peka, Marko Stojanović, Dražen Kovačević, Mijat Mijatović, Milorad Vicanović Maza, Predrag Ikonić... A tu su još i: Zoran Pejić, Dejan Šijuk, Stanko Gojić, Duško Vučković, Radovan Subić...

     Srijeda 27.07.2011.
18:00 h - PROMOCIJA I IZLOŽBA STRIP ČASOPISA PARABELLUM - Paviljon u parku Petar Kočić

     Četvrtak 28.07.2011.
13:00 - 16:00 h - STRIP RADIONICA
Dražen Kovačević, Milorad Vicanović, Siniša Banović, Srđan Nikolić Peka, Vladimir Aleksić, Marko Stojanović, Predrag Ikonić, Stanko Gojić, Zoran Pejić, Duško Vučković - DFK
15:00 - 15:30 h - PROMOCIJA STRIP ALBUMA “BESKRVNI” (Marko Stojanović) - DFK
15:30 - 16:00 h - PROMOCIJA STRIP MAGAZINA “STRIP PRESSING” (Marko Stojanović) - DFK
16:00 - 17:00 h - KAKO CRTATI ZA FRANCUZE (okrugli sto, učesnici profesionalni autori koji rade za francusko tržište: Dražen Kovačević, Milorad Vicanović, Siniša Banović, Srđan Nikolić Peka, Vladimir Aleksić, moderator Marko Stojanović) - DFK

     Petak 29.07.2011.
13.00h - 17.00 h - STRIP RADIONICA: Predrag Ikonić, Stanko Gojić, Zoran Pejić, Duško Vučković - DFK

Piše: Svet stripa

     Dragi naši prijatelji i ljubitelji stripa, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvi broj revije Udruženja Svet stripa, čija je naslovna strana rad sjajnog Darka Perovića (Brek, Duboko i hladno, Magico Vento...).

     68 stranica, C/B, format A4 (preciznije 29 X 21)

     Prvi broj donosi tekstove o američkom stripu:
     • Andrija Mihajlović: "ONE OF THE MASTERS", strane 19-24.
       Draško Roganović: "ODRASTANJE AMERIČKOG STRIPA
     • IZMEĐU DVA RATA", strane 33-37.
     • Aleksandar Joksimović: "MALI VELIKI LJUDI", strane 48-49.

     Rubrika vremeplov je posvećena Darku Peroviću i s tim u vezi ponovo objavljujemo njegov intervju "Ja sam pasivni avanturista" iz YU stripa (1987. godina) koji je radio Miroslav Marić. Cilj nam je da ovom rubrikom mladima približimo period "zlatnog doba" domaćeg stripa a to su osamdesete godine prošlog veka.
     Tu je i priča "Šta se događa kada se ništa ne događa" fantastičnkog dvojca Abuli/Perović na stranama 11-18 • Zatim, "Prolaz" domaćeg super tandema Svetozar Toza Obradović/Goran Đukić • Milan Jovanović: "Kapetan Moča" 38-47 • Igor Mandić: "Patricia Wilding" 50-58 • I u rubrici Predstavljamo: Alex: "Naslednik" i "Znanje" 60-66

Press: Veseli četvrtak

Novi, četrdeset šesti, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Krv Mohavka". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Alessandro Chiarolla.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Priredio: Strip vesti

     Somborac:
     Tadić se ne ljuti zbog mojih šala, ali kaže da ipak ne koristi kreme

     Milan Vukelić

    BEOGRAD - Fabrika kuvala “Mirko” sa sloganom “Za premijerski ukus vaše kafe” biće jedan od sponzora izložbe “Blicovog” strip autora Marka Somborca u okviru predstojećeg Belefa. Za sve one koji prvo pročitaju Somborčev strip kada ujutro otvore “Blic” izložba na Savskom šetalištu na Kalemegdanu (od 18. jula do 1. avgusta) biće dobra prilika da se podsete njegovih najzanimljivijih radova, ali i da otkriju kako najpoznatiji politički strip u Srbiji uopšte nastaje...

    Somborac kaže će na izložbi biti predstavljeni izabrani radovi iz “Blica” na panoima 1x1,20 metara, biće jedan pano sa radovima iz “Auto Bilda” i NIN-a, ali i jedan sa skicama stripova.

     Belef ima tu pomalo subverzivnu liniju u koju si se, izgleda, dobro uklopio...
- Pa, to si dobro pogodio jer je prvi naziv izložbe trebalo da bude “Sublimat subverzije u metaforičnoj kvadrofoničnosti” da bih upao u umetnički krug Belefa. (smeh) Ali zvaće se veoma originalno: Izložba Marka Somborca. Mada, već dugo sam hteo da pravim izložbu koja će u naslovu imati reči kao što su “kvadrofonična metafora”, pa sam onda išao korak dalje - metafora kuvala, gospodar kuvala...

     U tvom stripu nema pretencioznosti. Kako to tumačiš?
- Ako se pretencioznost oseti, onda to ljudi neće čitati. Zašto čovek da o sebi misli da je bolji nego što zaista jeste? Ako umeš da komuniciraš s ljudima, onda im nećeš popovati. Pronaći ćeš neki drugi način da im se obratiš. Kada govorimo o komercijalnoj umetnosti i alternativi, ja, recimo, obožavam radove nekih mojih drugara koji prave neke braon-narandžaste slike koje ništa ne razumeš... Ja bih njima prvi dao pare iz budžeta da se time bave, ali ako želiš da objasniš nešto loše što se dešava u društvu, onda možeš to da uradiš i na način koji će svi da razumeju.

     Da li je to težak posao - smisliti svaki dan nešto aktuelno i duhovito?
- Kada ne bih imao takvu obavezu, lakše bi mi padalo. Kada imam pritisak da nešto moram da uradim, odmah mi je teže. Posle hiljadu i po stripova i šest godina, sada kad bi mi došao neko i pozvao da radim pet stripova nedeljno, ja ne bih znao šta da mu kažem. Trudim se da se rasteretim tog pritiska, a onda tražim temu i obrađujem je...

     Kako nastaju stripovi? Otvoriš novine i vidiš vest o žurki Rotšilda na primorju i odmah ih zamišljaš kako jedu dijamantske sendviče?
- Pa normalno, i tu sam kao i svi ostali. Pravim smešne stripove o našoj stvarnosti i aktuelnostima; nema tu neke druge mudrosti. Šta bih drugo u dnevnoj novini pravio?
Gledajući, recimo, Koraksove karikature iz tog vremena, danas je kod njega mnogo manje mrtvačkih glava...

     Kako te promene izgledaju kod tebe? Da li se stvari ipak malo pomeraju napred?
- Nemamo baš toliko ratova danas. Ne možemo reći da je “sve isto, samo njega nema” jer bi to bila totalna neistina. Ima loših stvari, ali ko je živeo ovde devedesetih, zna da nije bilo bolje. Ne može ni danas da se živi lako: ljudi ne mogu da prehrane porodice, nema nade da ćeš dobiti posao... Ali situacija u kojoj te bombarduju ili te pakuju da ideš da ratuješ - toga, ja se izvinjavam, više nema. I na zapadu postoje humoristi, ali se oni bave temama kao što su gej senatori ili potplaćeni političari i oni ipak ne broje mrtve kao što smo mi radili za vreme Slobe. Mada, i oni ponekad imaju neki rat, ali jako daleko od njih.

     Kako reaguju političari na tvoje karikature? Tadić se nije mnogo ljutio, možda mu se dopada što je onako mišićav na tvojim crtežima?
- I preda mnom je rekao da nema nikakvih problema s tim. Ali iz kabineta mi je rečeno da stvarno ne koristi pomade! (smeh) Pa to je metafora koju svi mnogo volimo...

     A šta ti je rekao Mirko Cvetković?
- Jao, crni Mirko... To se jednostavno tako namestilo, postalo je metafora. Šta ja da mu radim? Video sam u “Utisku nedelje” da baš nije zadovoljan...

    Sada postoje i majice “Blic strip”. Hoće li se pojaviti i model “tadićevke”?
- Videćete na izložbi! (smeh)

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Blic strip

povratak na vrh

Piše: Vizant

14.07.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Piše: Ilija Bakić

     Strip serijal „Džipsi“ Marinija i Smolderena
     izdavač Marketprint, Novi Sad

     (NE)VESELA EVROPA XXI VEKA

     Strip serijal „Džipsi“ Marijina i Smolderena ušao je, za čitaoce Marketprintovog izdanja (albumi u punom koloru mekih korica), u ’drugo poluvreme’ - od 6 epizoda koliko broji originalno izdanje, objavljena su 4 albuma („Ciganska zvezda“, „Sibirske vatre“, „Carev dan“ i „Crne oči“), pa znatiželjni čitaoci mogu da sumiraju dosadašnje utiske i očekivanja. “Džipsi“ se razvija stabilno, bez većih padova kreće se kroz milje skiciran početnom epizodom. Reč je o početku-prvoj polovini XXI veka (serijal je inače nastao poslednjih godina prošlog veka), kada su promene klime i ozonske rupe zajedno sa političkim pomeranjima dobrano izmenili svet kakvim ga mi (danas) znamo; naravno, vrlo brzo postaje jasno da promene nisu na bolje već u suprotnom smeru koji je, opet, manje-više opšte poznat (takoreći prihvaćen). Jer, vremena optimizma i iščekivanja Utopije u Novom milenijumu definitivno su nestala (teoretičari se i dalje spore oko dana kada se to desilo - jedni tvrde da je ključan bio dan bacanja prve A bombe, drugi spominju ubistvo Kenedija i propast studentskih nemira 1968, treći imaju svoje ’favorite’). Elem, umesto bilo kakvih ’humanih’ pomaka u vidu društava koja teže socijalnoj pravdi, (novi) svet je i dalje mesto (starih) sukoba, otimačina i prevara, u kome je ’čovek čoveku (i dalje) vuk’ dok ’jači tlači’ a pojedinci se, kako znaju i umeju, bore za opstanak i odlaganje svoje propast. Glavni-sporedni junak priča je mega-autoput C3C koji obavija svet i žila je kucavica globalnog transporta (avio saobraćaj je zabranjen da bi se, prekasno, spasio ozon). Kompanija „Selmer“ kontroliše prevoz na C3C i trudi se da uništi ’slobodnjake’ koji joj kvare monopol. Jedan od takvih je i prgavi Džipsi koji pokušava da opstane i po svaku cenu ostvari svoje životne ciljeve - otplati kamion, obezbedi pristojan život za sestru i dobar provod za sebe. Ovaj zadatak podrazumeva da je uvek jednom nogom (a neki put i sa obe) izvan zakona, običaja i pristojnosti. Jer, kako to redovno biva, njegove skromne ambicije previše su za „Selmer“, slobodnjake-konkurente i svakojake bande pljačkaša, mongolskih gusara ili nove ’Zlatne horde’, revolucionarne grupe, rulje fudbalskih navijača, sa kojima Džipsi mora da se obračuna pesnicama ili čizmama, noževima, pištoljima, automatskim oružjem i bazukama; svemu treba dodati i vremenske neprilike, snežne oluje i lednike ali i, iz praistorije iznikla - krda mamuta! Život Džipsija, Romskog siročeta iz Rumunije, kome je pravo ime Čago, nije nimalo lak niti dosadan no, u njemu ima malih pobeda, trenutaka tuge, veselja ali i mudrovanja.

     Pojedinačne epizode serijala jesu zaokružene mada su istovremeno i deo veće celine, odnosno nastavljaju se jedna na drugu pa tako Džipsijev život ima kakav-takav kontinuitet (za razliku od klasičnih stripova u kojima se jednom utvrđeno početno stanje nikada ne menja i temelj je svake nove avanture), u njega ulaze i izlaze razne ličnosti, situacija se prostorno i emotivno menja. Ipak, neki obrasci opstaju - Džipsi je Rom (s vremena na vreme se nekome otrgne i ’nekorektno’ ime Ciganin), veseo mangup koji je, uprkos svim porocima i manama, visoko moralan, poštuje porodicu i prijatelje, pomaže slabijima i drži datu reč. Džipsi, u suštini, uopšte nije loš već je samo prilagodljiv; svet oko njega je, međutim, pokvaren i podmukao i jedino grubi momci mogu da prežive u njemu. Ta romantičarska vizija priče uglavnom je prikrivena mada s vremena na vreme izbija na videlo i tada zašećeri priču više nego što bi trebalo. Ipak, dobra maska za povremene Smolderenove nesigurnosti u priči je konstatno dobar Marinijev crtež i efikasan kolor (posebno ubedljiv kada su u pitanju pejzaži, prirodni i ’arhitektonski’).

     Kad se sve dobro sabere a sve slabo oduzme, Džipsi je pravi akcioni strip za omladinu i one nešto starije, smešten u relativno slabo ’trošen’ milje bivše Istočne Evrope. Prepoznatljivi, simpatični likovi, mnoštvo akcije, egzotične lokacije, svi upakovani u solidne slike i kolor, šepure se na 50-60-tak tabli po epizodi. Naravno, ne treba zanemariti ni podsećanja na nekada popularne filmove o američkim kamiondžijama odnosno na razularene bande iz filmova o Mad Maksu. Sve je ovo složeno u pitku priču bez eksperimenata i ekstravagancija. Rečju, "Džipsi" ima zadatak da zabavi i u tome potpuno uspeva. A šta više poželeti u ovim vrelim letnim danima?

Piše: Komikaze

NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW! NEW!
WELCOME TO NEW KOMIKAZE WEBZIN #27  ~ CHECK OUT: 
komikaze.hr

INFO ABOUT AUTHORS:

Jay Wright/UK (b. 1986)
jaywrightillustration.com
Originally from nottingham UK, currently living in Bristol. I have recently graduated from the University Of The West Of England, Bristol with a first class honours in illustration.
- Studied at the Universität der Künste, Berlin. During the summer of 2010
- Third prize in the Macmillan Children's Book Prize, 2011 (The Lonely Matador)
- Winner of Ligatura Comics festival, Poznan. (The Lonely Matador)
- Work exhibited at Headhunters exhibition 2010 (Start Gallery Bristol)

Jeroen Funke/Netherland (b. 1976) 
www.lamelos.nl
Jeroen Funke is part of the comics collective Lamelos. Coming from the Kampen art academy he has been working with Aleks Deurloo, Boris and Sam Peeters on a collective oeuvre since 1997. Their most famous collective creation is 'Kaasheld en Poephoofd', which has appeared in self-published comic books, as well as the magazines Zone 5300 and MYX. Outside of Lamelos, Jeroen has contributed to Jippo, Boekie Boekie, the 'Bloeddorst' anthology and projects like 'Teken Mijn Verhaal'.
Lamelos is a comics collective consisting of Aleks Deurloo (b. 4 May 1975, Emmen), Boris Peeters (b. 4 Aug. 1974, Venray), Jeroen Funke (b. 13 May 1976) and Sam Peeters (b. 15 April 1976). All coming from the art academy in Kampen, they have been collaborating on a colorful oeuvre with jolly and absurd comic strips since 1997.
His characters 'Victor & Vishnu' have appeared in several mini-comics, and from 2008 to 2009 on the back-page of the Malmberg magazine Okki ('Victor & Vishnu op de Vies Planeet'). For Jippo, he has drawn characters like Juf Kriebel, Joost, Bemoeibeest and Professor Uhm in illustrations and the 'Strippo' comic. In 2009 he illustrated 'Graaf Sandwich', a children's book by Jan Paul Schutten about food.

Nele Broenner/Germany
www.nelebroenner.com
„I live and work in Berlin and like storys, waste land and patina on the walls of my city, birds, black tea, books, music videos and to sit on thick branches.“

Maja Majolinica/Serbia (b. 1982)
majolinica.blogspot.com/

Berliac /Argentina (b.1982, Buenos Aires)
Comic and graphic narrative  artist. Works and lives in Buenos Aires. 
Also known as a member of the Convoy group.
grupoconvoy.com/ • www.berliac.com/ • www.flickr.com/berliac

Dennis Woyda + Krzysztof Gawronkiewicz/Poland
"Midnight Shaving" is an episode of the Polish comic series "Mikropolis" by Krzysztof Gawronkiweicz (illustrations) and Dennis Wojda (story). Mikropolis is a small town in the middle of nowhere, inhabited by a gallery of rather unusual citizens. The series has been published in a large number of magazines and newspapers since 1994, including Poland's largest daily newspaper Gazeta Wyborcza. Forreign publications include "Aargh!" (Czech Republic) and "Spirou" (Belgium). Two books have been published so far – "Mikropolis. The Tourist Guide" and "Mikropolis. Mohair Dreams", both recently reissued by Egmont. The series has been awarded at the International Comic Festival in Lodz (Grand Prix, Best Script, Public Choice Award). The duo is now collaborating on a new book and an adaptation of the comic for animated film. 
www.mikropolis.com.pl
Krzysztof Gawronkiewicz (b. 1969 in Warsaw) is known as one of Poland's most renowned comic illustrators. He has published a long number of books in Poland and in France. In 2003 he won (together with writer Grzegorz Janusz) a contest organized by Glénat and Arte for the best European comic. He lives in Warsaw and works as an illustrator and storyboard artist. (www.gawronkiewicz.carbonmade.com)
Dennis Wojda (b. 1973 in Stockholm) is mainly a writer but also an illustrator. He studied graphic design at the Academy of Fine Arts in Warsaw where he met Krzysztof Gawronkiewicz. Since then he has collaborated with the creme of Poland's illustrators resulting in a large number of publications. He works as a designer and illustrator in Warsaw. 
www.dennissimo.com / • www.366frames.blogspot.com

Lukas Mannhart/Switzerland (b. 1974)
www.myspace.com/koeniglueq • www.cookieluck.ch/milkandwodka/maw

Slavko Mali/Serbia

Danilo Milošev – Wostok/Serbia
Cult Serbian comics author from Vrsac, Serbia. The man who thinks comics saved his life when he was little. Collaborates with many artists: Nabor Devolac, Grabowski, Sasa Mihajlovic, to name a few. His zine Krpelj has run for more than 350 issues. When he’s not drawing he’s filming lo-fi movies. He persuaded his whole family to draw comics.

Hrvoje Šebić - Gaz/Croatia (b. 1980, Pakrac)
Comic  and  streetartist, lives in Zagreb.

Ivana Armanini/Croatia
ivanaarmanini.net
a comics author, illustrator, designer and photographer. Graduated from the University of Fine Arts in Zagreb, Croatia where she won the Dean's Award. In 2005. "AGM" (Croatian editorial brand) published her comic book "The Adventure of the Gloria Scott", based on short stories by Mima Simić.
Ivana is a founder and coordinator of Komikaze, starting 2002. The primary idea of the project is a regional and international network of comic authors that involves internet  and print publishing, comic-workshops and multimedia happenings. During last 10 years she lead (and participate) more than 50 comix and street workshops and organized around 130 exhibitions in coordination with lots of NGO associations.

Tnx to Ligatura! www.ligatura.eu

Project is supported by: Zagreb City Office for Education, Culture and Sport, Ministry of Culture RH
www.komikaze.hr

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Vladimir Popov

     Na 13. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 24-26. juna 2011. godine u Leskovcu, žiri u sastavu: predsednik žirija Zoran Tucić (strip crtač i ilustrator), Srđan Nikolić Peka (strip crtač i ilustrator) i Zoran Stefanović (strip scenarista i teoretičar) u konkurenciji od 311 učesnika iz 12 zemalja dodelio je sledeće nagrade:
     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crteža dobio je Stevan Subić iz Zrenjanina.
     Diplomu za istu kategoriju je dobio je Marko Nikolić iz Leskovca.
     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Blaž Porenta iz Ljubljane, Slovenija.
     Diplomu za istu kategoriju dobio je Lazar Kačarević iz Beograda.
     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobio je Marko Ubović iz Beograda.
     Diplomu za istu kategoriju dobio je Tasos Zafeiriadis iz Atine, Grčka.
     Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Draško Roganović iz Beograda
     Diplomu za istu kategoriju dobio je Ivan Trenkl, Osjek.
     Diplome za najboljeg debitanta dobile su Nevena Mitrović iz Vranja i Aleksandra Stamenković iz Leskovca.

     Plaketu Nikole Mitrovića Kokana za doprinos srpskom  stripu dodelio je organizator (Leskovačka Škola Stripa “Nikola Mitorović Kokan” ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ove godine paralelno dobili Zdravko Zupan i Zoran Stefanović.

     Plaketu Miodrag Veličković Mivel za satirični strip koju u sklopu smotre dodeljuje magazin Think Tank žiri u sastavu Saša Stojanović (književnik), Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista) i Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista) dodelio je Mirku Zuliću iz Podgorice za stripove koje objavljuje u podgodičkom dnevnom listu Dan.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Bookglobe

     U srijedu 13. srpnja potražite na svom kiosku tjednik Globus! Po prvi puta kod nas (ili bilo gdje u svijetu, koliko mi je poznato) možete čitati atraktivne strip-feljtone probranih domaćih autora.

     Sljedećih ćete desetak tjedana u Globusu moći pratiti uzbudljive stvarne priče koje su u stripove pretočili Darko Macan, Goran Sudžuka, Miljenko Horvatić, Nebojša Radić, Mario Vrandečić i drugi poznati domaći strip crtači.

     Koncept strip-feljtona je posve je originalna forma. Već godinama pišem članke i feljtone za Playboy, Globus i Jutarnji list. Uživam čitateljima predstavljati neobične pustolovine, osebujne karaktere i nepoznate fenomene. Feljton smatram gotovo idealnom novinarskom formom. Dok članke u novinama i magazinima možemo promatrati kao svojevrsne isječke iz života, kratke priče, feljton je nešto poput novelete: ne toliko dugačak i seobuhvatan kao roman, ne toliko kratak da ograniči autora samo na ono esencijalno.

     U feljtonima sam obrađivao sve i sva, od globalnih konspiracijskih teorija do novih internetskih urbanih legendi. I uvijek sam bio uvjeren kako feljtonom, na relativno malo prostora (kakvih četiri do pet magazinskih stranica) mogu reći puno toga. Sve dok mi nije palo na pamet: ako tisuću riječi može izreći onoliko koliko može izreći tisuću riječi – koliko se tek toga može izreći u feljtonu koji ne barate riječima nego slikama! Malo rada na konceptu, nekoliko sastanaka sa scenaristima i urednicima u Globusu i projekt se zakotrljao: pripremili smo, u relativno kratkom roku od kakvih mjesec dana tri feljtona. Tada se probudio kreativni dio Globusove ekipe. Učinilo im se malo ćelavim objaviti samo ta tri feljtona (posebno kada se uzme u obzir da se radi o sjajnim i vrlo originalnim materijalima), posebice pred samo ljeto kada su ljudi gladni (boje bi bilo reći žedni) opuštanja i zabave. Stopirali su cjeli projekt na mjesec dana i naručili nam još sedam dodatnih materijala.

     Dakle, u sljedećih deset tjedana, u svakom će broju Globusa biti objavljena po jedna cjelovita strip-priča koja se bavi nekim nama zanimljivim stvarnim događajem ili nekom osebujnom ličnošću. Za početak Darko Macan i Goran Sudžuka upoznat će vas s Belom Kisem, mađarskim serijskim ubojicom koji se suočen s mogućnošću da bude uhićen skrio na najbolje moguće mjesto za osobu poput njega: u globalnu klaonicu po imenu Prvi svjetski rat!

     Miki Horvatić i Dalibor Talajić izfantazirali su kako bi izgledala super-tajna operacija izvlačenja nacističkog zločinca Martina Bormanna iz razrušenog Berlina kojega su razorili Rusi. Ta odvažna akcija nije nikada izvedena, no britanska ju je vlada razmatrala pred kraj rata. Kako nisu bili sigurni u to koliko je ona rizična angažirali su, tada malo poznatog, časnika mornaričke obavještajne službe po imenu Ian Feming da za njih izrade plan akcije. Operacija, navodno, nikada nije aktivirana no Miki je odlučio čitateljima dočarati kako bi se ona možda odvijala da je provedena u djelo. Sve agilniji (pogledajte mu samo fenomenalne ilustracije u Globusu i Jutarnjem listu gdje je, uostalom, prvi ilustrator koji je dobio zadatak ilustrirati naslovnicu tih novina u povijesti Jutarnjega) Mario Vrandečić i ja pozabavili smo se Monstrumom Firence, serijskim ubojicom koji je godinama harao Italijom te je postao inspiracijom Thomasu Harrisu za kreiranje Hanibala Lectera. Nakon ovog početnog trisa slijedi još sedam super-uzbudljivih avantura koje će vas sigurno zainteresirati. Svaka priča ima od pet do sedam stranica stripa realiziranih različitim stilovima i tehnikama te je, zapravo, sjajan presjek najboljega što domaći strip realističkog usmjerenja danas može ponuditi.

     Posebno ističem da je ovo jedan od ambicioznijih pokušaja suradnje između eminentnih domaćih strip-autora, uglavnom osuđenih na rad u inozemstvu jer je naša strip produkcija na izdisaju, i visokotiražnog političkog tjednika na ovim prostorima. Tko zna, uspjeh ovakvog projekta mogao bi veliku izdavačku kuću poput EPH-a potaknuti da domaće stripaše dodatno angažira na još obimnijim i zahtjevnijim zadatcima. Upravo iz tog razloga, a i zato što su stripovi koji će u Globusu izlaziti odista sjajni, pozivam sve čitatelje stripa da nam se pridruže, čitaju i komentiraju strip-feljtone te tako pokažu da nisu posve ravnodušni prema domaćim stripašima.

Priredio: XY

     HELLY CHERRY strip konkurs

     Webzine Helly Cherry raspisuje stalno otvoren strip konkurs. Odabir teme, žanra i autorski pristup, potpuno su slobodni. Radovi mogu biti prethodno objavljeni. Zainteresovani autori svoje radove uz kraću biografiju mogu poslati na email hellycherry@gmail.com.
     Helly Cherry je webzine koji traje već 9 godina. Posvećen je alternativnoj i andergraund kulturi. Može se čitati na www.hellycherry.co.nr a može se pratiti i putem fejsbuk stranice www.facebook.com/hellycherry.

Press: Marketprint

07.07.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Piše: KOSNS

     U sklopu programa stripskih dešavanja za vreme EXIT festivala u Klubu obožavalaca stripa će se narednih dana održati sledeće promocije stripova...

    • u četvrtak 7. jula u 19.00 časova će se održati promocija strip albuma "Western kolekcija" Baneta Kerca, Svetozara Obradovića, Sibina Slavkovića, Branka Plavšića, Zdravka Zupana... isto veče će biti i promocija knjige "Stripovi koje smo voleli", Živojina Tamburića, Zdravka Zupana i Zorana Stefanovića!

     • u petak 8. jula u 19.00 časova će se održati promocija novog izdanja izdavačke kuće Komiko - "Srednjovekovnog zamka" Harolda Fostera. Biće posluženja i gostiju, a Zamak će se prodavati po promotivnoj ceni od 1100 dinara.

     • u subotu 9. jula u 19.00 časova će izdavačka kuća Darkwood predstaviti svoje najnovije izdanje "KONAN - Divlji mač Simerije".

Piše: Strip Core

     Muzej in galerije mesta Ljubljane
     Mestna galerija Ljubljana

     Risba v stripu na Slovenskem
     7. 7. – 16. 10. 2011

     Vljudno vas vabimo na odprtje razstave
     v četrtek, 7. julija, ob 20. uri
     v Mestno galerijo Ljubljana.

     Razstavo bo odprl Jani Möderndorfer, podžupan Mestne občine Ljubljana.

     Novinarska konferenca je v sredo, 6. julija, ob 12. uri v prostorih Mestne galerije Ljubljana.

     Na splošno velja, da je strip proizvod 20. stoletja. Njegova izpovedna moč je v kombinaciji vizualnega in besednega, čeprav običajno prevladuje vizualnost in so mnogi stripi brez besednega segmenta. Na Slovenskem se je razvil in uveljavil izrazito avtorski strip, saj pooseblja posamezne ustvarjalce in je pogostokrat pronicljiv likovni odraz časa nastanka, družbe in kulture. Avtorsko izdelan strip je največkrat neodvisen od naročnika, odmaknjen od pretirane komercialnosti, uniformiranosti in konvencij. Pomeni kreativno igro, dinamični dialog z likovnostjo, pripovednostjo, pa tudi izziv glede uporabe različnih materialov in tehnik ter predstavitvenih možnosti. V sodobni družbeni in kulturni prostor se strip umešča kot živahno in hkrati družbeno kritično likovno narativno delovanje, ki odpira nova razmišljanja, poglede in spoznanja, kako, zakaj in na kakšen način prikazovati stvarnost, življenje in občutenja. Njegova širina, navidezna preprostost in lahka dostopnost so namenjeni najširši populaciji, predvsem pa tisti, ki je dojemljiva za majhne sličice, napolnjene s kratko, a zgoščeno pripovedjo, povezano v ritem podob in vodeno skozi kontinuirano zgodbo.
     Razstava Risba v stripu na Slovenskem v Mestni galeriji Ljubljana (Muzej in galerije mesta Ljubljane) je osredotočena na vlogo risbe v stripu pri nas od njegovih začetkov do danes. V tem mediju prav risba pomeni najbolj izrazito in izpovedno orodje, s katerim strip dosega svojo vizualno pripovedno izrazno moč. Razstava vključuje izbor skoraj vseh stripovskih avtorjev, ki so v Sloveniji zaznamovali strip in ga uveljavili kot enakovreden estetski likovni segment znotraj naše kulture preteklosti in sedanjosti. S prvima preglednima razstavama Risba na Slovenskem I in Risba na Slovenskem II, ki sta bili leta 2009 v Narodni galeriji Ljubljana in Mestni galeriji Ljubljana, se je sistematična umetnostnozgodovinska in razstavna analiza risbe začela in prav tokratna razstava pomeni nadaljevanje  strokovnega obravnavanja in razstavne prezentacije risbe v likovni umetnosti na Slovenskem. Po pregledu vloge in pomena risbe  v slikarstvu in kiparstvu je tokrat na vrsti strip, ki v zadnjem času tudi pri nas pridobiva na veljavi, pomenu in družbeni aktualnosti. Njegova neposrednost je brezkompromisna, učinkovita in raznovrstna.
     Pri pripravi razstave, izboru avtorjev in njihovih del so sodelovali različni strokovnjaki in poznavalci: umetnostni zgodovinar in likovni kritik dr. Damir Globočnik; umetnostni zgodovinar in avtor stripov mag. Jakob Klemenčič; kustosinja in urednica Katerina Mirović, soustanoviteljica revije Stripburger; avtor stripov Gašper Rus; avtor stripov in stripovski teoretik Iztok Sitar ter novinar pri časopisu Delo Vojko Urbančič. Sodelujoči so pripravili tudi kratka spremna besedila navezujoča se na  posamezne avtorje s poudarkom na vlogi risbe v njihovih stripih. Iztok Sitar je razstavi dodal obsežen zgodovinski pregled razvoja stripa pri nas, Jakob Klemenčič pa nekaj besed o estetiki stripovske risbe. Iz Mestne galerije Ljubljana sta pripravila razstavo in uredila obsežen katalog kustos dr. Sarival Sosič in kustosinja Alenka Trebušak.  V katalogu so ustvarjalci stripov razvrščeni po letnicah rojstva, kar omogoča lažji in bolj celovit vpogled v zgodovinsko kontinuiteto nastajanja stripa in razvojni pomen risbe v njegovi vizualni podobi. Prav tako razstava in celoten strokovni vpogled v stripovsko dogajanje pri nas poskušata spreminjati stereotipno mišljenje o manj pomembnem in ustvarjalno manjvrednem mediju, ki se nenehno giblje (pogostokrat skoraj neopazno) na robovih družbeno-kulturnih dogajanj. Naše mnenje je prav nasprotno, saj strip s svojo pronicljivostjo, navidez preprosto narativnostjo in čisto risbo dodaja likovni umetnosti svoj poetični značaj, svojo likovno in vsebinsko estetsko podobo, ki ga enakopravno umešča v razstavne dejavnosti naših galeriji ter zahteva vedno bolj poglobljeno raziskovanje in analiziranje.

     Sarival Sosič
     (Iz uvodnega besedila razstavnega kataloga)

Piše: Strip Core

     RAZSTAVA AVTORSKIH STRIPOV MARJANA MANČKA
     V TRUBARJEVI HIŠI LITERATURE

     7. julij – 16. oktober 2011

     Razstava predstavlja izbor avtorjevega tridesetletnega ustvarjanja stripov za otroke. Stripi so bili prvič objavljeni v revijah Ciciban, Cicido, Kurirček, Petka in Galeb v času od 1980 do 2010. Nekaj jih je kasneje izšlo tudi v knjižni obliki: Dajnomir in Miliboža (Založba Borec, 1984), Cufek (Mladinska knjiga, 1995), izbor nekaterih (Cicibaba, Cufek, Leo in Pipi Pišče) pa je izšel v knjižni izdaji Marjan Manček: Comics (Udine, 2006). Dajnomir in Miliboža sta po objavi v Kurirčku v osemdesetih letih 20. stoletja v barvni preobleki gostovala še v Cicibanu (1994) in v tržaškem Galebu (2006/7) ter v knjigah Hribci - Zgodbe iz pradavnine in Hribci – Sreča ne počiva (DZS, 1993). Cufek je bil sredi osemdesetih v »brez besed« različici ponatisnjen v novosadski reviji Mladi Neven, po knjižni objavi pa še v ugledni ameriški reviji za otroke Spider (2000) in v celovškem Mladem rodu (2009).
     Dajnomir in Miliboža sta nastopila tudi v treh kratkih risanih filmih s skupnim naslovom Hribci (DZS in MM, 1993), Cufek pa v 9 minutnem risanem filmu Kako se znebiš Mačota (Emotion film, 2000).
     Z Razstavo avtorskih stripov Marjana Mančka se Trubarjeva hiša literature vključuje v projekt Muzeja in galerij mesta Ljubljane Risba v stripu na Slovenskem v Mestni galeriji Ljubljana ter v projekt Festival stripa.

     Spremljevalni dogodki:
     22. 9. 2011 ob 19. uri predstavitev nadgrajene izdaje stripov Hribci
     13.10. 2011 ob 19. uri projekcija animiranih filmov Marjana Mančka

     O avtorju:
     Marjan Manček je bil rojen 1948 v Novem mestu. Diplomiral je na Filozofski fakulteti v Ljubljani iz angleščine in zgodovine. Med študijem se je preživljal z risanjem karikatur za domače in tuje časopise in revije (Pavliha, Delo, Mladina, Pardon, Reader's Digest,…).
     Ilustrira knjige (Mojca Pokrajculja, Pedenjped, Ogledalce, Kozlovska sodba v Višnji Gori, Peter Klepec,…), ustvarja avtorske slikanice (Abecedeževnik, Iz dnevnika čebelice Medke, Brundo se igra,…) in stripe (Hribci, Modri medvedek, Cufek, Leo, Pipi Pišče išče,…). Redno riše za Ciciban in Cicido.
     Likovno je zasnoval 5 lutkovnih predstav (Kozlovska sodba v Višnji gori, Grofič prašič, Vrtec pri stari kozi,…) in realiziral 10 kratkih animiranih filmov (Ljubo doma, Hribci, Kako se znebiš Mačota, Be,…).
     Samostojno in skupinsko je veliko razstavljal doma in v tujini, njegovi filmi pa so bili predvajani na filmskih festivalih v Portorožu, Beogradu, Krakowu, Annecyju, Chicagu,...
     Za karikature, ilustracije in filme je prejel nekaj nagrad doma in po svetu.
     Za ilustratorski opus je leta 2007 prejel Levstikovo nagrado za življenjsko delo.
     Letos je za dolgoletno ustvarjalno delo prejel priznanje 12. junij in naziv častnega občana občine Cerknica.
     Od 1981 živi in ustvarja v Selščku pri Cerknici.

     Vsi dogodki v Trubarjevi hiši literature so brezplačni. Vabljeni!
     Več o dogodkih na: www.trubarjevahisaliterature.si
     Hiša je odprta od ponedeljka do petka od 10. do 18. ure in
     ob sobotah od 10. do 14. ure ter v času kulturnih prireditev.

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Omnibus

     Stripovi koje smo voleli
     (Izbor stripova i stvaraoca sa prostora
     bivše Jugoslavije u XX veku)

     autori: Ž.Tamburić, Z.Zupan, Z.Stefanović

     Format: 210 x 297 mm (A4)
     Povez: Tvrdi
     Broj strana: 312 (kolor)
     Godina izdanja: 2011
     ISBN: 978-86-87071-03-2

     Promo cena: 3.900 din
     sa plaćenom poštarinom
     na teritoriji Srbije

     Sažetak
     Stripovi koje smo voleli: izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku je kritički leksikon namenjen najširoj publici. Po prvi put u istoriji istraživanja popularne kulture na jednom mestu su predstavljana najvažnija dela i autorski opusi jednog od središta evropskog stripa.
     Jugoslavija je u XX veku bila područje koje ne samo što je gajilo masovnu stripsku kulturu, već je dalo i brojna dobra ostvarenja istoriji svetskog stripa, pa čak i neka remek-dela. Ta tradicija se nastavlja i danas u zemljama koje su nasledile Jugoslaviju: Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
     U knjizi su dati osnovni podaci, uzorci tabli, kao i kritike ili citati iz kritika za oko 400 stripova od oko 400 autora (oko 200 crtača, 150 scenarista, 50 književnika po čijim delima su urađeni stripovi). Uz pomoć stotinak kritičara i autora stripa celog Zapadnog Balkana knjigu su priredila trojica koautora – Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović – koji su u strip ulili višestruki životni interes: čitalački, umetnički, istraživački, popularizatorski i kolekcionarski.
     Kriterijumi po kojima su stripovi uvršćeni jesu estetski i zanatski dometi, omiljenost kod publike, posebnost u izrazu ili uticaju, sociološka relevantnost, ali i kurioziteti. Knjigu odlikuju i brojni ekskluzivni podaci, ali i ponovno otkrivanje mnogih zaboravljenih autorskih opusa nakon više decenija zaborava.
Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, sa najvažnijim delovima i na engleskom.

     * Tekst dostupan pod licencom Creative Commons creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/deed.sr
     Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 3.0 Unported (CC-BY-3.0-RS)

     Recenzije

     Kada na jednom mestu dobijete uredno pobrojane najvažnije autore, izdanja, urednike, teoretičare i kritičare stripa, onda to znači da je pred vama vodič u koji možete imati beskrajno poverenje.
     MOMČILO RAJIN, istoričar umetnosti, urednik i publicista

     Stripovi koje smo voleli Živojina Tamburića, Zdravka Zupana i Zorana Stefanovića predstavlja pionirski poduhvat u oblasti istorije i kritike devete umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji.
    VASA PAVKOVIĆ, književnik, urednik i kritičar

     Stripovi koje smo voleli je knjiga koja će u XXI veku biti podsetnik na jedan od manje apostrofiranih kulturoloških činilaca koji su tokom prethodnog veka oblikovali svest savremenika.
     SLOBODAN IVKOV, urednik, kritičar i selektor izložbi

     U ovoj knjizi, smeli i oštroumni priređivači ostvarili su izuzetno postignuće, pročešljavajući hiljade tabli stripova i stripskih kritika, i destilovali opčinjavajuću azbuku crtača i scenarista koji su oblikovali i razvijali ne samo strip svoje domovine već u nekoliko slučajeva i svetski strip.
     POL GRAVET, pisac, selektor izložbi, istoričar međunarodnog stripa, direktor Festivala "Comica" u Londonu

     Prodajna mesta
     Izdavač:
     www.omnibus.rs/strip/index.htm

     Distribuciju za prostor eks-Jugoslavije.
     Knjižara "Darkwood"
     www.darkwood.co.rs
     Beograd, Lomina 5
     TC Zeleni venac (ugao Kameničke i Lomine).
     Lokal br. (suteren)
     Telefoni za distribuciju: 011/2622867 • 064/6465755 • 064/6465759

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić