Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: M. Vr.

     BROĐANI U POSLU
     S DIGITALIZIRANIM STRIPOM

     Domaćim autorima stripova upućen poziv da plasiraju svoje radove preko tvrtke Cloud 9 Comix, prvog distributera digitaliziranih stripova pisanih na hrvatskom ili prevedenih na hrvatski jezik

     SLAVONSKI BROD - Uz skupu marketinšku kampanju ne bi bilo čudo da tehnološki prosječno vješt čovjek ne pomisli kako Appleov tablet može usisavati ili skuhati ručak za Vas. Dobro, dobro, možemo raspravljati oko ovog dijela vezanog uz kuhanje. Međutim tehnička novotarija donedavno je bila potpuno beskorisna ako ste željeli kupiti digitalizirane stripove pisane ili prevedene na hrvatski jezik. 
     U uklanjanju ove mane "svemoćnom" uređaju pomogli su ni manje ni više nego Brođani. Benjamin Slabak, poslijednjih dvadesetak godina s australskom adresom i Goran Majdandžić s adresom u rodnom gradu. Njihove tvrtke Spectrum Pacific Publishing LTD i IGNIS Projekt razvile su softver koji je poslužio za pokretanje izdavačke tvrtke "Cloud 9 Comix" sa sjedište u Sydneyu. Cloud 9 Comix uz svoje ime veže i epitet prvog australskog distributera stripova u digitalnom obliku. Kako je diio tvrtke hrvatski, isto tako može se pohvaliti da je i prvi hrvatski distributer stripova u digitalnom obliku. Brođani su i prvi na iPadu registrirani distributeri stripova pisanih na hrvatskom ili prevedenih na hrvatski jezik. 
Skupi uređaji američkog proizvođača ne obećavaju veliki promet i učinak za trud koji su u IGNIS Projektu učinili u smjeru croatizacije iPada. Zato su uvažavajući stalni rast tržišnog udjela Android operativnog sustava razvili i vlastitu aplikaciju.
     "Ljubitelji stripa su još uvijek više okrenuti tiskanim izdanjima. Međutim pojavili su se uređaji koji svojim formatom, bojama i dimenzijama zadovoljavaju sve potrebe stripa. Mi smo vidjeli da tu ima neki prostor i za nas pa smo izašli s našom ponudom. Do ožujka planiramo izaći s verzijom za Android operativni sustav koji je raširen u uređajima kod više proizvođača", kaže Goran Majdandžić dodajući kako novi softver za Android znači dobit i za autore stripova čiji će radovi biti dostupniji većem broju čitatelja. Brodska tvrtka svoj posao s digitaliziranim stripovima nije ograničila samo na Hrvatsku. Za pojedina izdanja imaju prava distribucije stripa na engleskom, francuskom, talijanskom jeziku. "Ekskluzivno pravo imamo za strip "Družina od vješala" koji je kod nas bio objavljen prije trideset godina. Sad će mo pokušati ovaj strip po prvi put plasirati u SAD", kaže G.Majdandžić.
     Nakon izrade softvera za IGNIS Projekt jedan od težih koraka bilo je pronaći kvalitetne prevoditelje. "Poput filma ili knjige strip ima svoju radnju. Primjerice "Družina od vješala" djelom je u stihovima i lokalizirana je za Hrvatsku, njen prijevod, četiri-pet brojeva, traje mjesecima. Što se tiče hrvatskih stripova i iPada ovo je prva verzija naših stripova na ovom uređaju. Pozivamo domaće autore stripova da nam se jave. Najmanje što možemo učiniti je da u slučaju ako njihov rad zadovoljava kriterije, da ga objavimo na hrvatskom. Ako s autorom vidimo da postoji šansa da se to plasira i vani, jer kod nas su tvarno dobri crtači, prevest će mo ga i na engleski, talijanski...", poručuje G.Majdandžić. 
     I dok se ne jave domaći autori sa svojim radovima Majdandžićev tim nastoji osigurati prava za objavu digitalizirane hrvatske verzije Komadanta Marka, Zagora, Alan Forda i drugih hitova na kojima je stasala sada generacija četrdesetogodišnjaka.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: System comics

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, trideset šesti, broj bonelijevog stripa Mister No je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Indokina". • scenario: Stefano Marzorati, crtež: Domenico & Stefano Di Vitto.

     Novi, dvadeset deveti, broj bonelijevog stripa Tex je takođe na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Sveto mesto". • scenario: Mauro Boselli, crtež: Guglielmo Letteri.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com

24.02.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     Pol Gravet je objavio na svom veb sajtu kratak pregled najboljih domacih stripova objavljenih u Hrvatskoj i Srbiji u 2010. Pregled je uradio Živojin Tamburić što je jedan od njegovih pokušaja da predstavi stripove sa ovih prostora na Zapadu. Naime, kod njih vlada uverenje da samo ono sto je prevedeno na engleski ili francuski nesto vredi i ne zele da prate nista izvan ovog principa, tako da su i ovi mali pomaci od znacaja.

     Pol zna za knjigu "Stripovi koje smo voleli" (napisao je predgovor za nju) koju priprema Živojin Tamburić sa Zdravkom Zupanom i Zoranom Stefanovićem, pa je i to promovisao ovim tekst.

     www.paulgravett.com/index.php/articles/...

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Svet stripa

     Udruženje ljubitelja devete umetnosti
     „Svet stripa“

     O nama:
     Udruženje ljubitelja devete umetnosti „Svet stripa“ osnovano je kao nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva u oblasti vizuelnih umetnosti, kroz obrazovanje, izdavaštvo i promociju stripa uopšte.

     Ciljevi udruženja su: popularizacija, promocija i objavljivanje stripova; obrazovanje i stručno usavršavanje stripskih autora; povezivanja i saradnje autora, kolekcionara i ljubitelja stripa: održavanje stripskih radionica, konferencija, tribina, izložbi, okupljanja kolekcionara i ljubitelja stripa; umrežavanje, jačanje kapaciteta organizacija koje se bave promocijom stripa i razvijanja svesti o stripu kao o jednoj od bitnih grana vizuelne umetnosti.

     Radi ostvarivanja svojih ciljeva udruženje naročito:
     1) prikuplja i obrađuje stručnu literaturu u oblasti vizuelne umetnosti;
     2) organizuje, samo ili u saradnji sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, konferencije, festivale, škole stripa, stripske radionice, izložbe, tribine, predavanja i druge oblike obrazovanja i stručnog usavršavanja u ovoj oblasti;
     3) bavi se izdavanjem publikacija (stripovi, časopisi, revije, brošure, spisi) sa tematikom u vezi sa ostvarivanjem ciljeva Udruženja. Publikacije mogu mogu biti izdavane u štampanoj ili elektronskoj formi, uključujući i internet izdanja.
     4) Okuplja autore, kolekcionare i ljubitelje stripa;
     5) Angažuje stručnjake za rad na naučnim, stručnim i istraživačkim projektima iz domena vizuelne umetnosti.
     6) Promoviše značaj razvijanja svesti o stripu i u vezi s tim sarađuje sa univerzitetima, školama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu koji se bave stripom i vizuelnom umetnošću uopšte.
     7) Informiše javnost o radu i projektima Udruženja putem svog internet sajta i na druge prigodne načine predviđene zakonom.

     Za zastupanje Udruženja ovlašćen je Nebojša Vesović, Kragujevac.

     Odziv na koji smo naišli promovišući novoosnovano udruženje prevazilazi naša očekivanja, hvala!

     Koristimo priliku i da najavimo novu Strip Konferenciju!

     Mesto okupljanja je ponovo Kragujevac, a termin je 1.-3. jul 2011. godine.
     Družićemo se ceo jedan vikend!

     Vi koji po prvi put čitate o nama, više o Svetu Stripa, konkursu za kratki strip, kao i o planovima za Strip Konferenciju, saznajte na našem forumu:

     www.sklub.forumieren.org/forum .

     Hvala vam na ukazanom poverenju!!!

     Dobrodošli!

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Press: Stripburger

     Špeh v Konzorciju

     Čet., 24. februar ob 18.00
     Dave Cooper: Špeh. Zatreskan v Tino.
     zbirka Ambasada Strip 08, 136 str., barvno,
     dec. 2010, 10 eur
     www.ljudmila.org/stripcore/ambasada/speh

     predstavitev, strip predstavlja: Bojan Albahari

     Ker je Stripburger zamrežen v mednarodne tokove, ne bomo ta mesec ostali zazrti samo v domače loge. In tudi, da vi ne bi prezrli takih stripovskih mojstrovin kot je album Špeh. Zatreskan v Tino. (orig. Ripple. A Predilection for Tina), vam bo Bojan Albahari, član uredništva revije Stripburger, približal to Stripburgerjevo zimsko izdajo. Mogoče vam bo celo zaupal, kakšne novosti vas čakajo v tem letu. Katerina Mirović, tudi članica uredništva revije Stripburger, pa vam bo predstavila natečaj Živel strip! 2011.

     Da boste lažje pričakali ta veličastni dogodek, vam v pokušino dajemo par informacij o avtorju in stripu. Za trajnejši učinek in boljše počutje pa priporočamo, da si postrežete s pravim materialom, albumom.

     David Cooper (1967, www.davegraphics.com) je priznan kanadski strip avtor, ilustrator, slikar in oblikovalec. Ko ne riše stripov, slika. Svoje ogromne oljne slike razstavlja po celem svetu, predvsem pa v Los Angelesu in New Yorku. Pod psevdonimom Hector Mumbly ustvarja tudi knjige za otroke, oblikuje igrače in se kot oblikovalec/ustvarjalec/producent ukvarja z animacijo. Cooper je za svoje stripe in ilustracije prejel številne nagrade in kritiška priznanja, med njimi tudi najpomembnejši stripovski nagradi: Harvey in Ignatz Award. Leta 2003 je prejel prestižno nagrado new yorške Society of Illustrators.

     IZBRANA STRIPOGRAFIJA: Bent, 2010; Underbelly, 2005; Ripple, 2003; Overbite, 2003; Dan and Larry, 2001; Crumple, 2000; Weasel (1-7), 1999- ; Suckle, 1997. Vse izšle pri Fantagraphics books.

     Špeh (orig. Ripple), roman v stripu,  podnaslovljen z Zatreskan v Tino, je zadnji del triptiha SuckleCrumpleRipple, ki je nastajal sedem let. Prvotno izdan v petih delih v avtorjevi eklektični zbirki Weasel pri založbi Fantagraphics Books. Je Cooperjevo prelomno delo, ki za razliko od izredno nadrealističnih in prav tako kritiško priznanih knjig Crumple in Suckle, prinaša tako vsebinsko kot likovno izredno realistično zgodbo. Album so ob izidu tako stripovski ustvarjalci kot založniki v eni sapi proglasili za knjigo leta. Špeh je ekspresivna zgodba o zakompleksanemu slikarju, Martinu, ki se zaplete v obsesiven odnos s svojim modelom. Špeh je dinamična zgodba, ki razkriva celovito paleto čustev glavnih likov ter njunih pogledov na ljubezen in privlačnost. Cooper je v tem delu ustvaril tako realističen, živ lik, da je, kakor je v spremnem besedilu zapisal David Cronenberg, res neverjetno, da Tina ne obstaja zunaj Špeha.

     V knjižni verziji je Špeh prvič izdan v angleščini pod naslovom Ripple leta 2003 pri založbi Fantagraphics Books. Strip je prevedel Matej de Cecco.

     Vizualni material za novinarje je na
     www.ljudmila.org/stripcore/press/speh/

Press: Veseli četvrtak

     Novi, trideset šesti, broj bonelijevog stripa Dampyr je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Ubice Vampira". • scenario: Mauro Boselli, crtež: Luca Rossi.

     Iz štampe je izašla i jedanaesta sveska stripa Komandat Mark, "Ajkula sa Kariba" sa dodatnom knjižicom "Ratovi na granici" i poklon stripom "Ajkula sa Kariba" • scenario: Dario Guzzon, crtež: ario Guzzon & Lina Buffolente.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Ligatura festival

Priredio: Damir Smith

     Umro Ivica Bednjanec

     U Zagrebu je u 77. godini umro Ivica Bednjanec,jedan od najkvalitetnijih i najproduktivnijih hrvatskih autora stripa svih vremena. Autor je popularnih strip-albuma Jasna i osmoškolci, Durica, Genije i Nježni sport. Među najkvalitetnije stripove njegova opusa svakako se ubrajaju dvije epizode započetog serijala Barun Trenk.
     Rodio se u Zagrebu 1934. godine, a diplomirao je na višoj Grafičkoj školi 1962. Prve je stripove objavio 1952. Bavio se i grafičkim dizajnom, a prvu nagradu dobio je 1957. za strip Crveni se šuma. Jednu od posljednjih većih izložbi priredila mu je galerija Klovićevi dvori u Zagrebu. 
     Nacrtao je više od 2000 tabli stripa, oko 1000 scenarija i 3 knjige stripa. Godinama je predstavljao svoju zemlju na velikim svjetskim izložbama stripa: više puta u Montrealu (ujedno više puta uvršten u katalog odabranih radova); još '78 s Mirkom Ilićem u Lucci; u Napoliju (gdje je dobio i Pulcinellu '84). U Ljubljani 1984. dobiva "Andrija"; na salonu stripa u Vinkovcima 1988. osvaja Grand Prix, a 1997. Nagradu za životno djelo. Iste je godine odlikovan Redom Danice Hrvatske.
     Posljednji ispraćaj bit će u petak, u 13.20, na groblju Miroševac. Komemoracija u spomen na Ivicu Bednjanca održat će se u ponedjeljak u podne, u Školskoj knjizi, koja je izdavač njegova djela Durica i Modre laste.

     Klikom na VIDEO možete pogledati i video materijal sa HRTa, povodom smrti Ivice Bednjanca...

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: System Comics

Piše: Ivan Trenkl i Saša Paprić

     In memoriam: Ivica Bednjanec (1934 – 2011)

     Odlazak legende hrvatskog stripa

     Ivica Bednjanec (1934 – 2011), legendarni crtač stripa, pjesnik, humorist i scenarist preminuo je u utorak 15. veljače. Pogreb će se održati u petak 18. veljače 2011. u 13,20 sati na zagrebačkom groblju Miroševac.

     Proteklu godinu ću zasigurno pamititi po Ivicu Bednjanecu zbog kalendara sa njegovim stripovima koji je te godine visio u hodinku moje kuće, a također i kod kolege u stanu, kod kojeg sam s vremena na vrijeme svraćao na neizbježni sok od bazge i dogovore o novim strip projektima. Tih dvanest tabli stripa su čak i najsumornije dane znale oraspoložiti zbog odličnog crteža i pozitivne poruke koju su svi Bednjančevi stripovi nosili. Njegov veliki opus je doživio poštovanje koje zaslužuje počevši od retrospektive u Klovićevim dvorimauz prateći katalog same izložbe te u luksuznom dvojezičnom izdanju naziva „Između stripa, ilustracije i dizajna“. Postav izložbe iz Klovićevih dvora je imala prigodu vidjeti slavonska pubilka u Ernestinovu,Đakovu, Valpovu i Slavonskom Brodu i ovim putem se u ime Udruge ljubitelja stripova Osijekzahvaljujem na sadržajima toliko kvalitetnim da i počeci, koji su uvijek teški, se činiše lakšima baš zbog te kvalitete koju smo nastojali promicati. Na izložbi u Ernestinovu, već tada bolesnog Bednjaneca malo toga je moglo zadržati da ne dođe među svoju publiku. Osnovna škola Ernestinovo i njeni osmoškolci su bili zaista Bednjančeva publika jer ako je netko obilježio „Modru Lastu“ i sve te klince koji su čitali taj „osmoškolski“ časopis – to je zasigurno bio Bednjanec!

     Iz životopisa Ivice Bednjanca
     Diplomirani grafički inženjer Ivica Bednjanec, samostalni likovni umjetnik - nekada profesor na Grafičkoj školi u Zagrebu – više 40 godina je kontinuirano objavljivao stripove, kojima je ujedno kompletni autor, kako scenarija tako i crteža. Riječ je o preko 2000 tabli stripa, preko 1000 scenarija, 4 knjige stripa... Godinama je predstavljao svoju zemlju na velikim svjetskim izložbama stripa: više puta u Montrealu (ujedno više puta uvršten u katalog odabranih radova); još '78. s Mirkom Ilićem u Lucci; u Napoliju (gdje je dobio i Pulcinellu '84.). 1984. dobiva nagradu "Andrija" u Ljubljani; na salonu stripa u Vinkovcima 1988. osvaja Grand Prix, a 1997. Nagradu za životno djelo; iste godine odlikovan je Redom Danice Hrvatske. Od ULUPUH-a 2007. dobiva nagradu za životno djelo.

     Neki od stripova koje su generacije čitale:

     Hrvatska povijest: 
     - Nikola Šubić Zrinski
     - Veliki ratnik Matija Gubec
     - Gusari s otoka smrti 
     - Putovima izdaje 
     - Avet nad Medvedgradom 
     - Buna na Hvaru
     - Uskočka osveta

     Drugi svjetski rat: 
     - Kurir Bogdan 
     - Zekina puška 
     - Babin zub 
     - Saveznici 
     - Jadranski vukovi 
     - Šume smrti 
     - Domobranci

     Meksička revolucija: 
     - Pobuna vješanih 
     - Viva Meksiko 
     - Berači pamuka 
     - Za 100 000 pezosa 
     - Dorados Panča Vile 
     - Fiesta 
     - Zlatni sombrero

     Stripovi gega i karikature: 
     - Kiko 
     - Amica 
     - Nježni robijaš (ovdje je i cijela serija naslovljena pridjevom
     „nježno“; provjerite zašto!)

     Sport: 
     - Junaci sportskih arena 
     - Majstor s mora 
     - U Montevideu 
     - Najmlađi reprezentativac 
     - NK Zagreb

     Ostalo: 
     - Macan 
     - Liječnik na Zapadu 
     - Barun Trenk: Kočija 
     - Barun Trenk: Romeo i Julija 
     - Lov na čovjeka 
     - Male ljubavi (za Smilje i Bosilje, popularni SMIB,
       glavni „konkurent“ Modroj Lasti)

     Tu je još niz drugih djela, pokoja knjiga, mnoštvo nagrada i priznanja, sve objavljeno i dobiveno u velikom broju tadašnjih jugoslavenskih izdavača i organizacija. Ipak, ono po čemu nekako najviše doživljavamo Bednjaneca, stripovi su za mladež. Tu je cijela legija zajedničkog nazivnika „Genije“: Lastan i Genije, Putovanje na Divlji Zapad, Svi u Lastangrad, Genije i Nježna Pandža te mnogi drugi. Vidljivo je i kako se autorovi junaci i serijali isprepliću i međusobno si „gostuju“. Velik broj među njima spada u „nesvrstane“, gdje su nositelji radnje mahom naši junaci iz Osmoškolaca: Strašan pronalazak, Traži se dječak, Brodolom, Manijak, Krivolovci, Tulumaši, Izgubljeni izlet, Neobuzdani ritam i, album naslovljen vječnom istinom (nažalost): Teško pametnome!

     Tužniji naslov od ovog do sada nisam napisao, no ukoliko bi trebao postojati taj svijet „gore“ zbog ljudi poput Bednjaneca bi trebao postojati. Uzevši u obzir kojem se timu „tamo“ Ivica Bednjanec pridružio, sigurno će nas čekati nebo stripa. Do tada, onaj kalendar iz hodnika će visjeti ispod novih, a ova fotografija će sjećati na uspješne početke...

     www.osijek031.com/ i www.e-novine.com

     (Hvala i Zoranu Đukanoviću koji je skretanjem pažnje na tekst i likovnim prilozima
      pomogao da u Strip vestima prilog bude bogatiji. zmcomics)

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: Saša Paprić

     Strip vijesti: Otvorena izložba „Kroz minula desetljeća“

     Osječka galerija „Kazamat“ je još jednom ugostila mnogobrojnu strip publiku koja je došla pogledati preko 250 originalnih tabli strip maestra Julesa Radilovića. Moštovo ljudi (navodno neparan broj) koje je prisustvovalo otvorenju, nije zapravo nikakvo iznenađenje. Udruženi poduhvat Udruge ljubitelja stripova Osijek, Udruge STRIPFORUM iz Zagreba, Hrvatskog društva likovnih umjetnika, Federacije ujedinjenih svjetova... pardon, oni ipak nisu bili ali uzevši u obzir pokroviteljstvo Ministarstva kulture, potpore Grada Osijeka i Osječko baranjske županije ovi momci  iz Federacije nam nisu ni trebali. No, krenimo redom. Uvodnu riječ su imali lokalne organizaciono-crtačke snage koji su publici predstavili gospodina Radilovića, a izložbu je proglasio otvorenom sam Jules koji je za ovu prigodu potegnuo iz Zagreba za Osijek. Kroz dvije izložbene dvorane i jednu sa video-projekcijom je do sada prošlo tristotinjak ljudi, s tim kako je najzanimljivija stavka generacijska šarolikost posjetilaca.  Obiteljski dolasci, gdje roditelji furaju klince na izložbu stripova ili baka u pratnji svoje unuke su neki od ljepših detalja sa otvorenja. Što će reći kako su Striposi odradili odličan posao vezano za promociju ovog događaja. Naravno, ne samo promociju već i postavljanje samih tabli u okvire, koje je trebalo pribaviti, povješati – cijeli jedan koloplet radnji je bilo nužno obaviti kako bi dobili konačni produkt: izložbu vrhunskog strip crtača koja će biti postavljena u „Kazamatu“ do 25. veljače. Istu valja doći pogledati zbog niza originalnih tabli iz stripova koje je Jules crtao. Tu su, dakle table stripova poput: „Zakletva Huronskog poglavice“, „Herlock Shlomes“, „Neznanac“, „Diverzanti“, „Kroz minula stoljeća“, „Izviđačke pustolovine“, „Kapetan Leši“, „Partizani“, „Afirčke pustolovine“, „Međugorje“, „Saga“ i niza drugih iz velikog Julesovog opusa.

     Inače, Jules, točnije Julije Radilović je rođen 1928. i ovo mu je drugi posjet Osijeku. Što ne znači kako je zaobilazio Slavoniju, već su nekoć glavna strip događanja bila u Vinkovcima gdje se održavao Salon stripa. Nadimak Jules, kojim će kasnije potpisivati sve svoje stripove i radove je dobio u djetinjstvu po Julesu Vernu, no s jednom bitnom razlikom – Jules se izgovara kako se i piše, dakle nikako Žil. Pored svega, snimljen je i intervju gdje sam imao odgovornost kroz nekih desetak pitanja saznati o počecima Julesovog bavljenja stripom, o utjecajima iz djetinjstva putem velikih paketa novina i stripova koje mu je slao ujak iz SAD-a, o suradnji s strip scenaristom Zvonimirom Furtingerom, poznavanju Andrije Maurovića... Obzirom kako je taj materijal u montaži, izdvojio bih par stvari ovim putem. Suradnja sa strip scenaristom Zvonimirom Furtingerom je pored niza odličnih stripova koje je proizvela i zanimljiva zbog same osobnosti pokojnog Furtingera. Naime, bio je široko potkovan. Pored poznavanja niza stranih jezika, bavio se osebujnim spektrom djelatnosti od kojih je zasigurno najneobičnija stavka ona o tome kako je bio član neke egipatske mađioničarske trupe koja je krstarila po Bliskom istoku. Ovo je neobičan ekstrem pa stavke iz Furtingerove biografije poput trgovački putnik, grobar, rudar, svirač i pjevač, kinooperator, statističar, šef reklamnog biroa. Jules kaže kako se Furtinger vratio iz Egipta tako što je radio u Aleksandriji kao lučki radnik. Tu je povučena crta poveznica s još jednim značajnim strip scenaristom i reporterom Franjom Martinom Fuisom koji je također posjedovao izvrsne načine pribaljanja materijala za scenarije. Na kraju krajeva FRA-MA-FU je bio Maurovićev scenarist ili Mauroviće je bio Fuisov crtač. Na pitanje crta li danas, Jules kaže kako mu baš to nedostaje. Kvalitetan scenarij ili još bolje kvalitetan scenarist, a taj nedostatak objašnjava možebitnom nezainteresiranošću književnika za ovu formu pisanja. Crta još uvijek, njegovi stripovi se ponovo izdaju, a sa izložbom i nama kao udrugom je vrlo zadovljan. Nažalost, propustio sam pitati Julesa o stripu „Kapetan Leši“ neke stvari koje bi, vjerujem publici bile zanimljive, pogotvo zbog same dramaturške snage tog serijala. Radnja prati kapetana KNOJ-a Ramiza Lešia zvanog „kapetan Leši“ čija zadaća bila nakon završetka Drugog svjetskog rada likvidirati zaostale balističke odmetnke na Kosmetu. S tim da je naziv „balisti“ u tom stripu i u izvorniku, tj. filmu Živorada Mitrovića upotrebljavan za suradnike okupatora i naziv treba isključivo kao takav promatrati. Problem kapetana Lešia je bio taj što mu se brat zatekao na suprotnoj strani i to zaista daje težinu radnji. Moj problem je bio taj što nam je isteklo vrijeme snimanja, a po protokolu smo se trebali vratiti u „Kazamat“. Oprostite na ovom malom odstupanju opisa događanja, no činilo mi se bitnim pobliže se osvrnuti na barem jedan strip koji je Jules radio. Kad smo kod osvrtanja i drugih mišljenja, kolegu Ivana Trenkla s kojim pišem ove tekstove o stripu je pokosila gripa (više je s one strane nego s ove), no na svu sreću uskočio je jedan drugi Stripos, prof. povijesti Branislav Miličić koji u pauzama između pisanja doktorata piše i slijedeće retke, a vezano za izložbu, dakle Brane-men:

     Partizani i Gospa u istom „ Kazamatu“ - neopisiv doživljaj

     Što napisati na temu izložbe čijem sam otvorenju jučer svjedočio? Netko neupućen bi rekao da je logično da sam bio prisutan kao povjesničar jer naziv ove izložbe je „Kroz minula desetljeća“. Da bi razuvjerio one koji me ne poznaju - ovdje ću javno izjaviti ono meni poznato od djetinstva - da volim strip. Otvorenje Izložbe Julesa Radilovića velik je kulturni događaj. Otvorenje je bilo organizirano na visokoj razini, a prostor Galerije „Kazamat“ pravi izbor. Bio sam na  otvorenjima nekih slikarskih izložbi, ali ovo je otvorenje za mene bilo nešto posve drugo, jer strip je umjetnost koja mi je otvorila vrata umjetnosti koja mi je na mnogo način sada posao.
     Ovo ne pišem s namjerom da bi stručno ocjenio crteže Julesa Radilovića, jer za to ima kompetetnih ljudi. Ovo pišem da bi pohvalio organizatore izložbe koji se trude osvjestiti kulturnu scenu u pogledu stripa i stripovske umjetnosti kao takve. Osječani pred sobom imaju table vrhunskog svjetski priznatog crtača čije crteže zasigurno treba vidjeti. Jules Radilović crtao je razne teme od vesterna, povijesne tematike, preko partizana do religioznih motiva, sve ih prikazujući stilom crteža jasnog kontrasnog crno- bijelog ili koloriranog crteža, baš onakvog koji me je fascinirao u mome djetinstvu kada sam prvi puta shvatio da - volim strip. Nakon ove izložbe to mogu samo potvrditi. Zbog ovih razloga bio sam na otvorenju Julesove izložbe „Kroz minula stoljeća“ i nakratko se vratio u svoje djetinstvo. To možete i vi, u ovo vrijeme recesije navratite dobrovoljno barem nakratko  u „Kazamat“ i nećete požaliti.

     Branislav Miličić

          Na kraju zahvala svim posjetiocima i onima koji će tek posjetiti izložbu jer su time opravdali naš procjenu kako je ovo događanje nešto što u Osijeku ima svoju publiku...

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Vlado Nikolovski

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Stripburger

     V okviru projekta Zivel strip! 11, ki ga organizirata italijansko zdruzenje Vivacomix in revija Stripburger, bo v petek, 11. februarja, ob 18. uri v kulturnem centru Visionario v Vidmu v Italiji odprtje razstave del slvoenskega ustvarjalca Andreja Stularja in italijanske ilustratorice ter pedagoginje Fulvie Spizzo.

     Andrej Stular bo predstavil svoj nov stripovski lik Zivo Pesek, Fulvia Spizzo pa Omaro. Poleg likov, ki sta tudi izhodisce letosnjega natecaja Zivel strip!, se bosta oba avtorja predstavila se z ilustracijami in drugimi likovnimi deli.

     Razstava bo na ogled do 27. februarja.

     Vec na www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/

Press: Veseli četvrtak

Na kioscima je novi, četrdeseti, broj bonelijevog stripa Dilan Dog. Naslov epizode je "Sahranjena sećanja" • scenario: Luigi Mignacco, crtež: Corrado Roi.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: StripOs

Piše: Dragan Bosnić

     U fondaciji Kartije u Parizu u toku je izložba radova Žana Žiroa Mebiusa.

     Prati je raskošna monografija (49 evra), novi Arzak, katalog na francuskom i engleskom kao i razni suveniri.
U posebnoj sali je projekcija Mebiusovog intervjua i 3D filma rađenog po njegovom stripu. Slike, skice, table iz Bluberija, Arzaka...veličanstveno. Štampana stvar je tek informacija da postoji original. Fotografisanje, nažalost, nije dozvoljeno.

     Video sam izložbu pre desetak dana. I rado bih je pogledao opet. Teku poslednji dani. Traje samo do 13. marta.

     Mićko Lapovac je spustio cenu karte ako se formira grupa od bar 10 ljudi. Autobus kreće u utorak (22. februar) i stiže u Pariz u sredu oko podne. Povratak je u petak 25. Dva noćenja u hostelu sa trokrevetnim sobama. Ako je neko raspoložen za putovanje može mi se javiti na telefon 064-1141497, najkasnije do subote 12. ov. meseca, po mogućnosti što pre zbog rezervacije smeštaja.

10.02.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: Stripburger

     Stripburger v Konzorciju
     Stripburger in slovenski strip - razstava
     Odprtje: ponedeljek, 14. februar ob 18. uri,
     Knjigarna Konzorcij, Ljubljana

     Knjigarna je odprta med pon. in pet.: 9.00-19.30
     in sobota: 9.00 – 14.00.
     Razstava bo na ogled do 7. marca.

     Po delovnem jesenskem praznovanju svoje polnoletnosti revija Stripburger s polno paro drvi dalje. Decembra ste lahko brali 54. številko Stripburgerja z obsežno predstavitvijo brazilskega stripa, poleg Stripburgerja pa smo postregli še z izredno okusnim in slikovitim Špehom kanadskega avtorja Davea Cooperja.

     Tokrat, v čast novemu oddelku za strip v Knjigarni Konzorcij, Stripburger postavlja na ogled dela, hm, drobce iz del svojih najtesnejših sodelavcev, slovenskih avtorjev, katerim so pri Stripburgerju po večini izšla tudi samostojna dela.

     Kaja Avberšek bo pokazala delček iz Pojočega gradu, priročnika za gradnjo izvirnih instrumentov v stripu, ki ga je ustvarila skupaj z glasbenikom in režiserjem Petrom Kusom ter raperjem, prevajalcem in piscem Boštjanom Gorencom Pižamo. Iz mini knjižice Eli, ki jo je Domen Finžgar ustvaril še v srednji šoli, bomo razstavili nekaj prizorov. Oddelek Stripburgerjevih stripov za mlajše bralce bo zapolnil še Fimipidipi, stripovska slikanica avtorice Saše Kerkoš. Iz rok bomo strgali tudi nekaj strani stripov Jakoba Klemenčiča, ki jih je objavil v Stripburgerju in v posebni Stripburgerjevi hit izdaji Honey talks – comics inspired by painted beehive panels. Marko Kociper nam bo približal Jazbeca, glavnega junaka albuma Jazbec in ostali svet, simpatičnega radovednega zabušanta in uživača. Matej Kocjan Koco bo prikazal svojo slikovito zgodbo o železniški progi Porečanka, ki jo je lansko leto objavil v antologiji Ču Ču Čaki. Na temo potovanja in vlaka je tudi strip Davida Krančana, ki ga je objavil v knjižici Na prvem tiru, pri kateri je sodeloval Andraž Polič. Matej Lavrenčič bo nastopil z mangastičnim stripom, ki ga je objavil v zborniku Greetings from Cartoonia, the Essential Guide of the Land of Comics. Izar Lunaček, sicer tudi avtor stripovskih knjig s filozofskim privdihom Oklepaj – Metuljeve sanje in (O)klepaj, bo razstavil strani, ki jih je objavil v antologiji Slovenski klasiki v stripu. Gašper Rus in Matej Stupica, pripadnika mlajše generacije stripovskih avtorjev, pa bosta pokazala odlomke iz njunih stripov objavljenih v zborniku Deveta soba, ki so tako kot ostali stripi v tej knjigi, nastali po literarnih predlogah izjemno plodovitega literanega ustvarjalca in režiserja Vinka Möderndorferja. Andrej Štular, sicer ponosni oče albumov Lustri in Kompost, bo razstavil strip Fahren de Leute, ki ga je objavil v zborniku Ču Ču Čaki in ki je že več kot leto dni del inventarja čakalnice na železniški postaji v Kranju. Razstavo bo s svojim prispevkom, stranmi iz albumov Rdeči alarm in Slepo sonce, nadgradil Tomaž Lavrič, emineca slovenskega stripa.

     Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/press/stripburger

     NAPOVEDUJEMO:
     Špeh v Konzorciju, čet., 24. februar ob 18.00
     Dave Cooper: Špeh. Zatreskan v Tino.
     zbirka Ambasada Strip 08, 136 str., barvno, dec. 2010, 10 eur
     predstavitev, voditelj: Bojan Albahari (član uredništva revije Stripburger)
     Katerina Mirović (tudi iz Stripburgerja) pa vam bo predstavila natečaj Živel strip! 2011.

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Marketprint

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Press: StripOs

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: stripovi.com

     Počinje tradicionalni godišnji izbor za najbolje stripove godine u organizaciji www.stripovi.com!

     www.stripovi.com od 2007. godine tradicionalno organizira godišnji izbor najboljih stripova iz protekle godine u dvije kategorije: najbolji strip album i najbolja strip sveska. Glasači mogu odabrati najviše 10 naslova u svakoj kategoriji, a svaki član stripovi.com ima pravo glasovati samo jednom!

     Pripremili smo i bogat nagradni fond sa recentnim izdanjima domaćih izdavača (detalje ćemo objaviti na forumu, naknadno) kojima ćemo nagraditi najsretnije sudionike u izboru. Izbor traje od 1.2.2011 do 1.3.2011, kada će biti objavljeni rezultati glasovanja i dobitnici nagrada.

     Hvala na sudjelovanju!

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, četrdeseti, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Odložena smrt". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Michele Rubini.

     Iz štampe je izašla i druga sveska Taličnog Toma, "Braća Dalton" u koloru, A4 formata i mekom povezu po ceni od 430 dinara.


     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     DEVETA UMETNOST - „Tarzan“ Berna Hogarta ponovo u Srbiji

     I ZA ČITANJE I ZA ČUVANJE

     Agilni beogradski strip izdavač, Darkvud/Darkwood, objavio je tokom prošle godine dva luksuzna albuma Hogartovog Tarzana, tačnije, „povratničke“ epizode - Tarzan među majmunima i Priče iz džungle, što je realizovao počev od 1972, tačno 22 godine nakon što je (mislio da je) zauvek napustio Tarzana.

     - Svi znaju za Tarzana. Od Džonija Vajsmilera, preko Kristofera Lambera, sve do crtanih filmova koji su se osamdesetih godina prethodnog veka vrteli na televiziji; od stripova Berna Hogarta, preko onih Rasa Maninga, do ovdašnjih autora kao što su Bane Kerac i Darko Macan koji su pričali avanture čoveka iz džungle - čovek-majmun koga je stvorio pisac Edgar Rajs Berouz je fenomen kulture, kako pop tako i one klasičnije, koji nikada nije jenjavao. Zato nije ni čudo što je strip izdavač Darkvud/Darkwood svoju bilblioteku Riznica započeo baš sa njim - kaže za Danas Slobodan Jović, urednik u ovoj kući.
     - Ali - dodaje on - niti su sve prve, legendarne epizode Tarzana objavljene na ovim prostorima, niti su izlazile u izdanjima kakva zaslužuju. Zato smo krenuli od početka - od Tarzana među majmunima i Pričama iz džungle kultnog autora Berna Hogarta. Jedan od razloga zbog kojih je Tarzan toliko dugo ostao u našoj kolektivnoj svesti jeste i činjenica da je njegova priča podložna najrazličitijim intepretacijama. Moguće je s njim pripovedati najklasičnije avanture, sa sukobom dobrih i loših momaka na (još uvek) najmisterioznijem kontinentu, Africi; moguće je dodati i naučno-fantastične i fentezi elemente kao što su dinosaurusi i misteriozna zemlja Pelusidar za one koji vole egzotičnije i maštovitije priče; na današnje vreme, Tarzan kao ekološka metafora povratka čoveka prirodi (i to ne bilo kog čoveka - engleskog plemića, ni manje ni više), svakako je još aktuelniji nego u prvoj polovini prošlog veka. No, Bern Hogart se nije opredelio ni za jedno od ovih (lakih?) rešenja - njegov Tarzan je priča o čoveku podeljenom između dve prirode, s Džunglom kao živim stvorenjem koje doziva njegov Id, i ljudskim nasleđem koje mu oslikava Superego. Hogartov Tarzan je duboko podeljena ličnost koja pokušava da spoji ljudsko i majmunsko, primalno i civilizovano - čovek koji provodi dane u pokušajima da se uklopi u svetove koji su pred njim. Veran je Berouzovom originalu, drugim rečima - kaže sagovornik Danasa.
     - Recimo, Priče iz džungle, najneobičnija knjiga u opusu, nikad nije bila prezentovana u Srbiji, mada je reč o delu koje u najvažnijim poglavljima zanemaruje avanturistički, ponegde i neskriveno „kiplingovski“, kolonijalni aspekt, da bi istakla osnovnu ideju Tarzana - golgotu, ali i trijumf ljudskog uma u izrazito teškim okolnostima - nastavlja Jović.
     - Ono što je tek diskretno naznačeno u prvoj trećini Tarzana među majmunima ovde doživljava svoju punu afirmaciju. Tom osnovnom niti vodiljom, vratio se Bern Hogart stripu nakon dvadesetogodišnje pauze, učinivši to u punom sjaju. Upravo nam je ovim njegovim radovima, izdavačka kuća Darkvud vratila Tarzana, ali, što je još i važnije, deo baštine za koju smo nepravedno bili uskraćeni. Bern Hogart kroz ove dve knjige, predstavlja, ne samo Tarzana u strip adaptaciji najčuvenijih romana, već crtačko umeće koje je malo ko uspeo dostići kroz strip stvaralaštvo. Darkvud u planu ima izdavanje i ostalih Hogartovih radova na Tarzanu - ali ne samo njegovih. U narednim knjigama, pokrićemo i table koje je radio veliki Hardol Foster, ali i one Rasa Maninga, sklonije avanturi i fantastičnom - najavljuje sagovornik Danasa.
     Osim Tarzana, u biblioteci Riznica uskoro će se pojaviti još jedan junak za sva vremena koga ne treba posebno predstavljati - Konan, legendarni varvarin Roberta E. Hauarda, otkriva nam Jović. Reč je o epizodama Konana objavljivanim u ediciji Savage sword of Conan - onim najboljim, tvrde znalci, pošto ta edicija nije morala da pazi na cenzuru koja je nekada snalazila stripove u Americi, i pružala je crno-bele stripove, bez nametanja neretko neadekvatnog kolora.
     - Priče koje će Darkvud objaviti kod nas - kaže Jović - nikada nisu objavljivane u formi albuma, a svakako ne u formatu većem od A4, tako da će ovo izdanje biti „definitivni“ Konan, kako za stare ljubitelje, tako i za one koji se sa simerijanskim varvarinom nikada ranije nisu sreli. Izdanje i za čitanje i za čuvanje - ponosan je sagovornik Danasa, dodajući da to i jeste cilj Darkvudove biblioeteke Riznica - objavljivanje stripova za sva vremena, u izdanju za sva vremena.

     Prelomne godine
     Godina 1936. bila je prelomna u umetničkoj karijeri, tada dvadesetpetogodišnjeg, Berna Hogarta, momka iz Čikaga koji je već desetak godina pokušavao da se pokaže na polju stripa. Nakon što je Harold Hal Foster, naime, najavio da napušta Tarzana, kojeg je za udruženje izdavača Junajted fičers sindikejt crtao još od 1929, među mnogim prijavljenim za upražnjeno mesto našao se i Hogart. I, dobio je posao.
     Dve godine, 1937. i 1950, značajne su pak za poštovaoce Hogartovog Tarzana (reč je o datumima izdavanja u Sjedinjenim Američkim Državama). Preuzevši, negde na polovini, epizodu Tarzan u Zlatnom gradu/Tarzan in the City of Gold (9. maj 1937. - 3. oktobar 1937), Bern Hogart počeo je, naime, da stavlja svpj pečat na „sudbinu“ popularnog junaka. Zbog neslaganja sa izdavačem, epizodu Tarzan i lovac na krupnu divljač/Tarzan and the Wild Game Hunter, koju je započeo 23. jula 1950, napustiće 20. avgusta 1950. godine.
     „Ova nova slikovna verzija Tarzana među majmunima, bazirana na slavnom romanu Edgara Rajsa Berouza, s jednakim pravom može da nosi naslov Povratak Berna Hogarta. Pre ove knjige, prošlo je više od dvadeset godina od kada je Bern Hogart nacrtao svoju poslednju stranicu Tarzana, u avgustu 1950, ali slike koje je stvorio nastavile su da žive. Kada se Hogart udaljio od stripa, smatrao je da tim činom zatvara knjigu o svojoj prošlosti. Međutim, kao umetnik stripa ostvario je trajan uticaj: niko nikada više nije svojim odlaskom ostavio takvu prazninu. Neprekidno su ga zvali da se vrati Tarzanu. Neprekidno je to odbijao - dok na kraju nije popustio pred ljubaznim molbama svojih obožavatelja i pristao da ilustruje ovu verziju Tarzana među majmunima“, zabeležio je, između ostalog, Moris Horn u obimnom uvodnom tekstu, posvećenom Hogartu, koji prati i srpsko izdanje Tarzana među majmunima.

     D. S.

     [Objavljeno: Danas, Beograd 28.01.2011.godine]

03.02.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: Stripopeka

     Pozor strip crtači!

     STRIPOPEKA, družba BH crtača i čitača stripova, otvara novi

     KONKURS
     za 4. izložbu BH strip autora 2011. godine

     Dosadašnja godišnja izložba BH strip radova od ove godine postaje bijenale. Trudit ćemo se da svake dvije godine pokažemo publici dosege strip stvaralaštva u Bosni i Hercegovini.

     Pravo na učešće u ovoj izložbi imaju:
     - Autori koji su državljani Bosne i Hercegovine, bez obzira na spol i starosnu dob, sa mjestom prebivališta u Bosni i Hercegovini
    - Radovi koji ne vrijeđaju nikoga po bilo kakvoj osnovi. Nema nikakvih drugih ograničenja.

     Tehničke specifikacije za prijavu radova:
     - Rad može biti načinjen bilo kojom tradicionalnom ili digitalnom crtaćom tehnikom
     - Rad mora biti prijavljen u A4 ili A3 formatu
     - Na konkurs nam pošaljite skenirane (minimalno 300 dpi) ili kvalitetno kopirane radove
     - Uz radove obavezno napišite ime i prezime, adresu stanovanja i kontakt telefon
     - Autori mogu prijaviti neograničen broj radova na konkurs

     Nepotpune ili tehnički neprikladne prijave koje ne budu odgovarale standardima izložbe nećemo uvažiti.

     Radove nam možete poslati na sljedeće adrese:
     Stripopeka
     za četvrtu izložbu BH stripa
     Ivana Gorana Kovačića 12
     71.000 Sarajevo
     stripopeka@gmail.com

     (ukoliko su skenirani radovi isuviše „teški“ možete nam ih dostaviti na CDu na gore naznačenu adresu)

     Rok za slanje radova je 1. april 2011. godine.
     Radove poslane poslije naznačenog datuma nećemo uvažiti.

     Za sva dodatna pitanja možete se obratiti organizatoru na telefon 062 692 478 ili putem elektronske pošte na adresu stripopeka@gmail.com.

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Priredio: Vlado Nikolovski

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Priredio: Vlado Nikolovski