Press: Veseli četvrtak

     Novi, četrdeset drugi, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Rečni vukovi". • scenario: Diego Cajelli, crtež: Paolo Bisi.

     Takođe je upravo iz štampe izašla i drugi strip album serijala "Četvorka ulice Bejker" autorskog tima Đijan - Etjen - Legran. Naslov druge epizode je "Slučaj Rabukin".

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

31.03.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: Grrr!Program

     U petak prvog aprila 2011., u prostoru Elektrika (Radomira Putnika 7, Pančevo), sa početkom u 19h, biće upriličeno novo izdanje  GRRR!Programa, nastalog saradnjom Saše Rakezića i Kulturnog centra Pančeva. Podnaslov ovog dešavanja je „Wostok – Gost iznanđenja / iznenađeni gost“, s obzirom da će jedan od naših najeminentnijih strip pregalaca, neumorni podrivač našeg mirnog sna, nastanjen u Vršcu od svih mesta - Danilo Milošev, biti izložen seriji slajdova sa kojom unapred nije upoznat. „Iznenađeni gost“ će tako, na prepad, imati da komentariše kanonadu vizuelnih senzacija, pred publikom koja se sva pretvorila u uho.

     Izložbeni prostor Elektrike će ovog puta biti otvoren za izbor crteža čiji je autor pančevački slikar Stevan Markuš, poznat i kao (zajedno sa Urošem Đurićem) osnivač umetničkog pokreta autonomizma, inače pomalo tajanstvena ličnost, o kojoj kolaju najneverovatnije legende.

     Na kraju, ali ne i manje važno, po prvi put nakon famoznog Sajma knjiga u Lajpcigu, GRRR!Program predstavlja publikaciju posvećenu nezavisnom srpskom stripu od 1980. do danas, pod nazivom Nevidljivi strip, koja se pojavila trojezično – na srpskom, nemačkom i engleskom. O ovom zamašnom projektu, koji je bio deo reprezentativne postavke Srpskog paviljona na  sajmu u Lajpcigu,  govoriće Aleksandra Sekulić.

Piše: Stripburger

     NEMIRNO MORJE
     četrtek, 31. marec 2011, ob 18:00, Kino Šiška, Ljubljana

     Pogovor ob izdaji stripovskega albuma. Na predstavitvi slovenske izdaje se bo Tanja Skale o albumu, avtobiografskem stripu, pa tudi ženskem stripovskem ustvarjanju pogovarjala s Teo Hvala, prevajalko stripa, in Katerino Mirović, članico uredništva revije Stripburger.

     V Angoulemu nagrajeni stripovski album zdaj tudi v slovenščini!
     Prva letošnja izdaja revije Stripburger združuje dve knjigi hrvaško-slovenske avtorice Helene Klakočar, ki je za prvi del Nemirnega morja na mednarodnem festivalu stripa v Angoulemeu, Franciji, prejela tudi prestižno nagrado Alph-Art za najboljšo knjigo tujega avtorja.
     Nemirno morje je avtobiografska pripoved. Začne se leta 1991, ko pride na družinskem jadranju po Jadranu do nepredvidenega zasuka. Počitnice se iztečejo drugače, kot so pričakovali, saj jih sredi morja zaloti vojna v domači državi, bivši Jugoslaviji, zato nadaljujejo jadranje proti jugu. Da je morje bolj ali manj nemirno tudi v daljnih pristanih, spoznamo v drugem delu knjige med spremljanjem življenja družine na Nizozemskem, kjer se na koncu znajdejo. Ne vedoč, kaj jih čaka, dajo prednost svobodi pred varnostjo, ki jo daje status begunca. Odločitev jim zaznamuje prihodnost: nemirno morje morda res nemirno, brezveterje pa sploh ne pelje nikamor.
     Gre za dnevniški zapis, nadgrajen v roman v stripu, v katerem avtorica tankočutno opazuje in opisuje svet okoli sebe. S preprosto, skicozno risbo s tušem in čopičem brez olepševanja in patetike pripoveduje zgodbo o vsakdanu izseljencev, ki jih je od doma pregnala vojna. Nemirno morje je pristni »slice of life« stripovski album in predstavlja enega od biserov stripovskega ustvarjanja v širši soseščini.

     Helena Klakočar-Vukšić je diplomirala na Oddelku za grafiko na Akademiji za likovno umetnost v Zagrebu, iz slikarstva in animiranega filma pa na Nizozemskem. Deluje na različnih področjih umetnosti in je (bila) aktivna v mnogih umetniških skupinah: Zzot, Divlje oko in Kolektivom Migrative Art. Njene stripe smo brali tudi v reviji Mladina. Med letoma 1990 in 1991 je vodila program Galerije SC u Zagrebu. Sodelovala je na več mednarodnih razstavah, trenutno pa pripravlja projekt F.W.P. / Prvi svjetski mir.
     Prvotno je strip izšel v dveh knjigah: prvi del leta 1999 pri belgijski založbi Freon pod naslovom Passage en Douce in drugi del Nemirno more 2 leta 2009 pri beograjski založbi Fabrika knjiga. Za prvi del Nemirnega morja, ki je leta 1999 pod naslovom Passage en Douce izšel pri belgijski založbi Freon, je leta 2000 na mednarodnem stripovskem festivalu v Angoulêmu, Franciji, prejela nagrado Alph-Art za najboljšo knjigo tujega avtorja in posebno nagrado radia France Info. 

     Helena Klakočar: Nemirno morje
     zbirka Ambasada Strip #09
     marec 2011, barvna naslovnica, 200 str., čb, 12 eur
     www.ljudmila.org/stripcore/ambasada
     prevod iz srbske izdaje: Tea Hvala

     Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS.

     Vizualni material za novinarje je www.ljudmila.org/stripcore/press

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Z. Zupan

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Piše: Stripburger

     STRIPBURGERJEV TRIS NA KOLODVORU
     Pon. 28. marec od 17.00 dalje – 11. april 2010,
     KOŽ – enota Kolodvor, Ljubljana

     Stripburger je revija posvečena sodobnemu avtorskemu stripu. Založniški program obsega tudi albumske izdaje domačih in tujih avtorjev – prevode in izvirna dela. Poleg založniških podvigov člani uredništva organizirajo razstave, natečaje, predstavitve stripovskih knjig, pogovore, jam sessione in vodijo stripovske delavnice.

     Na razstavi v Knjižnici Otona Župančiča – enota Kolodvor bodo na ogled izbrani izseki iz stripovskih knjig, ki bodo pri Stripburgerju oz. Forumu Ljubljana izšle v kratkem.
          Marec bo prinesel vonj po Nemirnem morju, ki ga je ustvarila Helena Klakočar. Slovenska izdaja tega avtobiografskega romana v stripu obsega prvi in drugi del. Za prvi del, ki je pod originalnim naslovom Passage en Douce izšel pri blegijski založbi Freon, je avtorica na največjem evropskem festivalu stripa v kategoriji najboljšega tujega avtorja prejela nagrado Alph-Art. Za strip je prejela tudi posebno nagrado radia France Info
          Z letnim natečajem Živel strip! Stripburger spodbuja osnovnošolce in srednješolce k ustvarjanju stripov in branju. Rezultati letošnjega natečaja bodo konec aprila na ogled v KUD France Prešeren, tokrat pa prikazujemo izsek iz serije kratkih zgodb o junakinji natečaja Živi Pesek, ki jih je avtor, Andrej Štular zbral pod naslovom Živa sem!
          Zadnji sklop predstavlja izsek iz praskanke francoskega mojstra Matthiasa Lehmanna. Njegovi najpomembnejši samostojni izdaji sta L'Etouffeur de la RN115 (Actes Sud, 2006) in Ezekielove solze (orig. Les Larmes d'Ezechiel, Actes Sud, 2009). Za prvo knjigo si je leta 2007 prislužil nominacijo za Eisnerjevo nagrado v kategoriji ameriških izdaj mednarodnih avtorjev, z drugo knjigo, Ezekielove solze, pa se po novem ponaša tudi Stripburgerjeva zbirka Ambasada Strip. Izdano s podporo Francoskega Inštituta v Sloveniji - Francoskega inštituta Charles Nodier v Ljubljani.

     Stripburgerjev založniški program sofinancira Javna agencija za knjigo RS, ostalo dejavnost pa Ministrstvo za kulturo.

Piše: Art 9

     Udruga „ART 9“ press:

     Ladislav Sever

     BORIVOJ DOVNIKOVIĆ-BORDO DOBITNIK NAGRADE
     „ANDRIJA MAUROVIĆ“ ZA ŽIVOTNO DJELO
     NA PODRUČJU STRIPA 2011. GODINE

     Borivoj Dovniković Bordo ovogodišnji je dobitnik nagrade “Andrija Maurović“  za životno djelo na području hrvatskog stripa, koju dodjeljuje Udruga za popularizaciju hrvatskog stripa „Art 9“.

     Tu odluku donio je stručni  žiri u sastavu Mladen Bjažić (urednik i scenarist), Željko Lordanić (autor), Veljko Krulčić (povjesničar i nakladnik), Željko Mišak (kolekcionar) i Raul Švarc (vlasnik specijalizirane knjižare „Stripovi na kvadrat“).

     U obrazloženju nagrade za Borivoja Dovnikovića, među ostalim stoji: „Iako je u javnosti prije svega poznat kao autor animiranih filmova svjetskog ugleda, zatim kao karikaturist i ilustrator, Bordin strip-opus zasigurno predstavlja jedan od vrhunaca hrvatskog stripa u razdoblju od Drugoga svjetskoga rata do danas.

     Dovniković je svoje prve stripove objavio još kao petnaestogodišnjak u listovima „Magnet“ i „Glas Slavonije“, a i danas kada je ušao u deveto desetljeće života još uvijek iz mjeseca u mjesec crta dječji  geg-strip „Čipko i djed Filip“ za riječku „Bijelu pčelu“, po čemu je (vjerojatno) i najdugovječnii živući crtač stripa u svijetu!

     Iako je još nosio „kratke hlače“, osječke redakcije i njihovi urednici su te 1945. njegove stripove i – prihvatili! I upravo će jedan od prihvaćenih Bordinih radova („Udarnik Ratko“ iz „Glasa Slavonije“, na temu anitifašističke borbe u Zagrebu) biti povod svemoćnom Agit-propu, organu Komunističke partije, da krajem 1945. sam medij stripa u novom društvenom i političkom okruženju u cijeloj tadašnjoj državi stavi na index, na „popis zabranjenih stvari“, što će na snazi ostati dugih pet godina.

     Kada se početkom 50-ih umjetnosti stripa ponovno upalilo „zeleno svjetlo“, upravo će Borivoj Dovniković (koji se u međuvremenu afirmirao kao karikaturist u legendarnom humorističkom tjedniku „Kerempuh“ i animator u našem prvom crtiću „Veliki miting“) biti među  njegovim najvažnijim obnoviteljima, pa njegova ostvarenja nalazimo u „Pioniru“, „Horizontovom zabavniku“, „Kerempuhu“, „Petku“, „Miki stripu“, „Plavom vjesniku“, „Našoj smotri“, „Vjesniku“... S podjednakom vještinom crtao je stripove raznih žanrova - realističke figuracije („Izgubljeni svijet“, „Emil i detektivi“, „Afrička ogrlica“,  „Dječaci s Ionskih brodova“, „Slom ofanzive Braun“...) i u karikaturalnom stilu („Velika utakmica“, „Tri dabra“, „Ladonja na Divljem Zapadu“...), ostajući pritom svoj i - prepoznatljiv.

     Za istaknuti je da je upravo Borivoj Dovniković bio naš prvi autor koji se prihvatio crtanja serija stripova sa suvremenom tematikom (?!), koje su bile ambijentirane u domaće ambijente i imale su junake „iz susjedstva“ (nogometni stripovi, o doživljajima vozača kamiona na auto-stradi), te „Mendu Mendovića“ – seriju prema popularnoj tv-emisiji, koja je dovela „Plavac“ na rekordnu nakladu od 143 tisuća primjeraka.

     Od scenarista surađivao je s Marcelom Čuklijem, Norbertom Neugebauerom, Predragom Jirsakom, Ljubišom Vukadinovićem, Rudijem Aljinovićem, Bjažićićem i Pavlom Bogdanovićem.

     Drugim riječima, Bordo je aktivno sudjelovao (zajedno s Maurovićem, Neugebauerom, Bekerom, Delačem, Radilovićem, Voljevicom i drugima) u stvaranju izvornog domaćeg stripa visoke estetske i komunikacijske vrijednosti. ali i u pozicioniranju Zagreba kao jednog od evropskih strip-središta toga razdoblja.

     O Dovnikovićevim vrijednostima govori i podatak da su ga pojedine tvrtke angažirale da crta reklamne stripove, kojima je čitateljima na privlačan, ali nenametljiv način propagirao njihove proizvode.

     Borivoj Dovniković – Bordo tijekom svoje cjelokupne karijere crtača stripova nikada nije imao asistenta, nego je sve radio sam. Kao „zanimljivost“ možemo navesti da mu je svojedobno redakcija „Plavog vjesnika“ u želji da mu olakša i ubrza izradu strip-tabli odlučila za upisivanje teksta (tzv. lettering) angažirati profesionalca, ali Bordo s njim nije bio zadovoljan, pa je ubuduće sam upisivao dijaloge i popratni tekst u svoje strip-crteže.

     Nažalost,  zbog „obaveza“ koje je imao kao „svjetsko ime“ zagrebačke animacije, Dovniković će se od sredine 60-ih pa u narednih četvrt stoljeća stripu vraćati povremeno. Ali svaki novi strip – bez obzira što je kontinuitet prekinut - za njega će predstavljati  puni stvaralački izazov, kojemu će se posvetiti nadahnuto i maksimalno profesionalno. Rezultat su vrhunski i duhoviti stripovi, za koje je sam pisao scenarij.

     Ilustracije radi, spomenimo „Školu hodanja“ gdje je na jedan posve nov, originalan i osebujan način u medij stripa prenio svoj slavni crtić. Ili strip „Susreti treće vrste“ (pune dvije godine je izlazio u dvotjedniku „Oko“), jednim od vrhunaca našeg komično-angažiranog stripa uopće, rađenog s premisom „tko hoće – shvatit će, tko neće – neka se zabavlja“!

     Početkom 90-ih, tijekom boravka u Beču, u tamošnjim novinama će objavljivati dva satirična serijala, jedan dječji („Dingi & Piki“), a drugi „za odrasle“ („Frau Blau und Ihr Tier“) koji su postigli veliki uspjeh među austrijskom publikom, pa ih je nastavio crtati i nakon povratka u Zagreb. Od 1994. redovito surađuje s riječkim dječjim listom „Bijela pčela“ u kojem  objavljuje strip „Čipko i djed Filip“, koji je postao njegov zaštitni znak. S obzirom da suradnja s „Bijelom pčelom“ i danas, nakon sedamnaest godina, još uvijek traje, jasno da Borivoj Dovniković-Bordo niti s ulaskom u deveto desetljeće života nije rekao svoju zadnju riječ kao stripaš.“

     Spomenimo još da je Borivoj Dovniković Bordo predstavljen u oba izdanja „Svjetske enciklopedije stripa“ (iz 1975. i 1999. godine, urednik Maurice Horn); da je svoje stripove izlagao na na najvećem svjetskom festivalu stripa u talijanskoj Lucci; a sudjelovao je i na najvažnijim retrospektivnim i tematskim izložbama domaćeg stripa, poput izložbi „Strip u Hrvatskoj 1867. – 1985“ (Muzejski prostor, Zagreb) i „Jugoslavenski strip od 1866. do 1986.“ koja je tijekom svibnja i lipnja 1986. bila postavljena u Parizu.

     Stručni žiri Udruge „Art 9“ odlučio je, osim nagrade Dovnikoviću, u spomen na nedavno preminulog Ivicu Bednjanca (1934. – 2011.) dodijeliti i specijalno priznanje „Andrija Maurović“. Posmrtno priznanje Bednjancu je dodijeljeno s obrazloženjem da se radi „o velikom i nezaobilaznom imenu hrvatskog stripa, scenaristi i crtaču, čije se stvaralaštvo proteglo na više od pola stoljeća“.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Stripburger

     STRIPOVSKI JAM SESSION
     Kino Siska, petek, 25. marec ob 19. uri

     Ob odprtju razstave STRIP V LOUVRU, LOUVRE V SISKI in s tem Meseca francoskega stripa, vas revija Stripburger, Francoski institut Charles Nodier v Ljubljani in Kino Siska vabimo, da sodelujete na stripovskem jam sessionu. Jam-a se bo udelezil tudi francoski avtor Nicolas de Crecy. S seboj prinesite intimne pripomocke (pero, copic ...).

     STRIPOVSKI JAM SESSION
     Jam sessioni oz. skupinsko improviziranje na temo so se izven glasbenega sveta najbolj zasidrali med striparji, sicer bolj samotarskimi ustvarjalci. Tokratni jam session bo v skladu z utrjenimi standari in nenapisanimi pravili: vsak udelezenec brez predhodnih scenaristicnih konsultacij narise po en prizor kontinuirane zgodbe in preda list naprej. Precej bolj od dovrsenosti risbe so pomembni vsebinski prebliski; s konzumacijo piva prvo pada, drugo pa raste. Gede na empiricne izkusnje Stripburgerjevega odseka za statistiko na vsako posreceno zgodbico pride 3.275 manj posrecenih. Ampak lahko verjamete, da so se tudi ob teh sodelujoci zabavali, bildali pripovedne misice in morda dobili celo kaksno idejo za kaksen "cel svoj" strip.

     Nekaj rezultatov iz preteklih jam sesionov si lahko ogledate na
     www.stripburger.org oz.
     www.stripburger.org/p_jam.htm

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvanaesti, broj edicije Zagor - odabrane priče je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Zločinački genije" • Cena je 340 dinara.

     Takođe je upravo iz štampe izašla i druga knjiga kolekcionarskog izdanja Mister No-a.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.

     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

24.03.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Priredio: Jin Woo Choi

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     Šesta kolona

     PAJA PATAK NA RATNOM ZADATKU

     Kako su se Paja, Šilja, Pluton i drugi poznati crtani junaci borili protiv Hitlera i njegovih saveznika

     Kad su SAD ušle u Drugi svetski rat, filmsku industriju na Zapadnoj obali trebalo je hitno uvući u rat protiv Sila osovine, tako što bi Holivud promovisao „američku stvar”. Ruzveltova administracija od prvog dana je računala na studio koji se širom sveta proslavio parom mišjih ušiju i brbljivim pačjim kljunom.
     Rat još nije stigao na američke obale kad je Volt Dizni počeo saradnju s vladom u Vašingtonu, pritisnut finansijskim gubicima zbog neuspeha „Pinokija” i „Fantazije” na blagajnama i gubitkom evropskog tržišta.
     U leto 1941. godine Stejt department je uposlio Diznija da kao ambasador dobre volje otputuje u Brazil, Argentinu, Čile i Peru, kako bi s grupom saradnika prikupio materijal za snimanje filma koji bi pojačao američko prisustvo u tom delu sveta, u trenutku kad su južnoameričke vlade održavale srdačne odnose s nacističkim režimom. Dva dugometražna filma, „Saludos amigos” (1943) i „Tri kabalerosa” (1945), koje je Dizni kasnije snimio na osnovu putovanja, nisu imali uobičajenu propagandnu ulogu, što se ne može reći za većinu drugih ostvarenja nastalih u to doba.
     Japanski avioni zasuli su bombama američku luku Perl Harbor 7. decembra 1941, a SAD su sutradan ušle u rat. Mnogi holivudski studiji preko noći su se prilagodili zahtevima novog vremena, ali je malo koji od njih prošao kroz takve promene kao Diznijev.
     Animatori su brzo prionuli na posao, jer je vojska naručila čak trideset puta više filmova nego što je studio do tada radio. Dizni je u više navrata tokom 1942. godine odlazio u Pentagon na dogovore, a mornarički kapetan Rejmond Farvel bukvalno je živeo u njegovoj kancelariji. Pod nadzorom prisutnih vojnih starešina, snimljeno je preko 200 filmova za obuku vojnika, gde su obrađene mnoge veštine za borbu protiv neprijatelja, od uočavanja mete i postavljanja antitenkovskih mina, do praktičnih uputstava za vojne mehaničare, kao u filmu „četiri načina zakivanja” gde se objašnjavaju postupci za spajanje metalnih ploča na avionskom trupu. Mnogi filmovi iz ove serije dugo nisu bili dostupni gledaocima, jer su nosili oznaku državne i vojne tajne, a animatori su bili obavezani da o njima ćute.
     U grupi filmova s usko vojnom tematikom posebno se izdvaja verovatno najneobičnije ratno ostvarenje iz Diznijevog studija – dugometražni film „Pobeda iz vazduha” (1943). Volt je bio oduševljen istoimenom knjigom pilota Aleksandra de Severskog i njegovom zamisli strateškog bombardovanja, koja prednost u vođenju rata daje bombarderima dugog dometa. Zato je smatrao da je njegova patriotska dužnost da američkoj publici prenese poruku knjige, iako je bio svestan ograničenih mogućnosti finansiranja takvog filma.

     „Pobeda iz vazduha” obiluje novim rešenjima u prikazivanju bitaka, a Severski se lično pojavljuje u igranim sekvencama kako bi izložio svoje nalaze. Dizniju je kasnije rečeno da je na sastanku saveznika u Kanadi britanski premijer čerčil bio iznenađen kad je saznao da predsednik Ruzvelt nije pogledao „Pobedu iz vazduha”, pa je zatražio da mu se odmah dostavi kopija. Američki predsednik je, prema istim navodima, tek nakon što je pogledao film prednost dao bombarderima dugog dometa.

     Stari junaci na novim dužnostima

     Dizniju je bilo važno da studio i u vanrednim prilikama nastavi sa snimanjem kratkometražnih crtanih filmova, jer je publika više nego ikad tražila beg od sumorne životne svakodnevice. Tako je nastala nemala grupa indirektno propagandnih filmova s Pajom, Šiljom, Plutonom, Rajom, Gajom i Vlajom, Hromim Dabom i drugim poznatim junacima, koji su obukli maskirnu uniformu i u ratom nadahnutim zapletima nastavili da zasmejavaju američke gledaoce.
     Od 1942. do 1945. godine premijerno su prikazani „Paja ide u vojsku” (1942), „Vojna maskota” (1942), „Nevidljivi vojnik” (1942), „Padobranac” (1942), „Vojnik Pluton” (1943), „Voljno, postroj se” (1943), „Pobednička vozila” (1943), „Stara vojnička igra” (1943), „Odbrana kod kuće” (1943), „Kako postati mornar” (1944) i „Patak komandos” (1944). Paja se suočava s prvim mukama u vojsci, Pluton pokušava da savlada dve veverice koje koriste top za skladištenje lešnika, dok Šilja prikazuje najjevtinije načine prevoza u vreme nestašice benzina i rezervnih delova. Miki Maus je jedini Diznijev lik koji nije oživeo i u „maslinastoj” uniformi – serijal Mikijevih kratkih filmova zamrznut je 1942, i nastavljen tek 1947. godine.
     Nezavisno od kratkometražnih crtanih komedija, Dizni je 1943. godine premijerno prikazao „Lice firera” i „Obrazovanje za smrt”, dva najupečatljivija propagandna filma u istoriji studija. Volt je rano došao na zamisao da snimi crtani film u kome će Paja Patak ismejati nacistički režim, kad usni da radi u nemačkoj fabrici municije. Prvobitno nazvan „Paja Patak u zemlji ćaknutih” (igra reči na engleskom jeziku, Nutzi od Nazi), film je preimenovan u „Lice firera” kad je Oliver Voles napisao kasnije poznatu pesmu s istim nazivom. Paja je prinuđen da na pokretnoj traci otpozdravlja Hitlerove slike, dok „48 sati dnevno” sastavlja raznovrsnu municiju (očigledno nadahnuće iz filma „Moderna vremena”). Publika je bila oduševljena „Licem firera”, nagrađenim Oskarom u kategoriji kratkog filma, a danas zasluženo nosi epitet jedne od najuspešnijih komedija s Voltovim potpisom.

     „Majn kampf” u kokošinjcu

     Diznijev tim crtača nikad se nije uhvatio u koštac s tako ozbiljnom pričom kao što je ona u crtanom filmu „Obrazovanje za smrt”. Oslonjen na knjigu američkog pisca Gregora Zimera, film je potresna priča o indoktrinaciji nemačkog dečaka u hladnokrvnog nacistu, koga sistem obučava za – smrt. U poređenju s komičnim kratkim formama, „Obrazovanje za smrt” je surovo, ali briljantno filmsko ostvarenje, s pažljivo režiranim scenama koje koriste senke i siluete kako bi se naglasilo nacističko ludilo. Ni „Lice firera”, ni „Obrazovanje za smrt” nisu javno prikazani punih 60 godina, zbog snažne propagandne prirode i nacističkih prizora, sve dok 2004. godine nije objavljena DVD kompilacija koja objedinjuje većinu Diznijevih ratnih filmova –Walt DisneÚ Treasures: On the Front Lines.
     Iste, 1943, godine snimljeni su i „Razum i osećanja” i „Pilence”, koji prikazuju nacističku taktiku zavođenja masa. Predložen za Oskara, „Razum i osećanja” prikazuje vezu razuma i osećanja u ljudskom rasuđivanju, i objašnjava kako se Hitler igra osećanjima izazivanjem straha, saosećanja, ponosa i mržnje. U „Pilencetu” lukavi lisac uspeva preko naivnog pileta da zavede kokošinjac tako što čita delove iz „Majn kampfa”. Nije poznato da li je neko od visokih nacističkih zvaničnika pogledao ove animirane filmove, iako se zna da su i Hitler i njegov ministar propagande Jozef Gebels imali visoko mišljenje o kvalitetu Diznijeve animacije, koju su bezuspešno pokušali da kopiraju. Ironija je da su u posleratnim godinama mnogi Diznijevi junaci, posebno Miki Maus i Paja Patak, postali veoma omiljeni i u Nemačkoj i u Japanu.

     Iz tiganja u boj

     Za Ruzveltovu vladu bilo je važno da američki građani životne navike prilagode novim okolnostima, i time doprinesu ratnim naporima zemlje. Diznijevi animatori već su dokazali veštinu da važne podatke saopšte filmom na zabavan način, što je u poređenju s uobičajenim postupcima mnogo snažnije uticalo na stavove ljudi i njihovo ponašanje.
     Kanadska vlada već je u martu 1941. godine od Volta Diznija naručila četiri crtana filma koji bi pomogli kupovinu ratnih obveznica. Tako su nastali „Štedljivo prase” (1941), „Sedam mudrih patuljaka” (1941), „Pajina odluka” (1942) i „Svi zajedno” (1942) u kojima patuljci, Pinokio, Paja i drugi junaci ličnim primerom pozivaju na kupovinu ratnih hartija od vrednosti. U filmu „Štedljivo prase” korišćene su gotove sekvence iz „Tri praseta” (1933), ali uz određene izmene kako bi se prilagodile novim potrebama – umesto od cigli, kuća je izgrađena od ratnih obveznica, a veliki zli vuk nosi nacistički povez oko ruke.
     Američko Ministarstvo finansija, predvođeno Henrijem Morgentauom, zatražilo je 1942. godine od Volta da snimi film koji će podstaći Amerikance da na vreme plaćaju porez na dohodak. Morgentauu se, međutim, nije dopala zamisao da prosečnog građanina u tom filmu igra Paja Patak, a na ovu temu se čak raspravljalo i u Senatu, zbog navodno velikih troškova proizvodnje. Sva negodovanja prestala su kad je nakon premijere „Novog duha” uplata poreza dostigla nezapamćeni nivo, a film s revnosnim platišom Pajom videlo preko 26 miliona ljudi (prema Galupovom istraživanju, približno 40 odsto njih priznalo je da je crtani imao uticaja na odluku da redovno plaćaju porez).

     S koliko je uspeha film mobilisao obveznike svedoči i što je Ministarstvo finansija odmah zatražilo nastavak, pa je snimljen „Duh ’43”. Na sličan način Dizni je sarađivao i s Ministarstvom poljoprivrede, koje je nastojalo da ukaže na značaj američkih farmera, ali i umanji strahove stanovništva od nedostatka hrane. U julu 1942. osmominutni kratki film „Hrana će pobediti rat” s uspehom je prikazan američkim vojnicima na ratištu, kao i gledaocima u zemlji.
     U saradnji s upravom za proizvodnju u ratu, nastao je zanimljiv film „Iz tiganja u borbene redove” (1942), u kome Mini objašnjava američkim domaćicama kako da sačuvaju i gde da predaju iskorišćenu masnoću, koju vojska koristi za proizvodnju eksploziva. Na zahtev Kancelarije za međuameričke poslove, urađeno je šest filmova o pitanjima zdravlja i ishrane namenjenih južnoameričkoj publici. U filmu „Odbrana protiv invazije” (1943) govori se o važnosti vakcinacije protiv zaraznih bolesti, dok u filmu „Krilato zlo” (1943) sedmorica patuljaka objašnjavaju kako se najbolje zaštititi od malarije. Poslednji film iz ovog niza, „Planiranje dobre ishrane”, snimljen je 1946. godine, kad su sukobi već bili završeni.
     Diznijevi crtani filmovi imali su važnu ulogu u borbi protiv Sila osovine, jer su u jednom teškom istorijskom trenutku umeli da objasne američkim građanima zašto je Amerika ušla u rat, protiv koga se bori i kako oni u tome mogu da joj pomognu. Za taj zadatak, čini se, Ujka Sem nije mogao da izabere boljeg partnera.

     Marko Jeličić

     [Objavljeno: Politikin zabavnik, br. 3083, 11.03.2011.]

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Piše: Stripburger

     Francoski inštitut Charles Nodier v Ljubljani in Kino Šiška vabita na otvoritev razstave, ki jo organizirata v sodelovanju z muzejem Louvre,

     STRIP V LOUVRU, LOUVRE V ŠIŠKI
     v petek, 25. marca 2011, ob 17. uri
     v dvorani Komuna v Kinu Šiška.

     Razstavo bosta odprla ga. Nicole Michelangeli, francoska veleposlanica v Sloveniji, in dr. Uroš Grilc, načelnik oddelka za kulturo MOL, v prisotnosti g. Fabricea Douarja, pomočnika vodje založniške službe v muzeju Louvre in kustosa razstave, ter g. Nicolasa de Crécya, avtorja razstavljenega stripa “Période glaciaire”.

     Kino ŠiŠka, Trg prekomorskih brigad 3, Ljubljana
     www.kinosiska.si


     Matthias Lehmann
     predstavitev albuma in scratchboard delavnica

     Matthias Lehmann je stari znanec bralcev Stripburgerjevih edicij, lansko leto ob praznovanju polnoletnosti revije Stripburger pa je tudi sodeloval na razstavi Pod zemljo in nad oblaki v galeriji Vžigalica. Tokrat v Ljubljano prihaja v okviru programa Meseca francoskega (s)tripa, ki  ga prireja Francoski inštutut Charles Nodier. Festival se bo pričel 25. marca z razstavo Le Louvre gosti strip v Kino Šiška, katere odprtja se bo udeležil tudi Nicolas de Crécye, v aprilu pa bosta v živo na rock koncertu Rodolpha Burgera risala Dupuy in Berbérian. Kot soavtor serije Décalogue bosta slovensko verzijo 21. aprila v Strip.Art.nici Buch predstavljala Béhé, Franck Giroud in Tomaž Lavrič. Več o festivalu na www.institutfrance.si/
     Matthias Lehmann bo v Ljubljani predstavljal album Ezekielove solze, ki bo izšel v zbirki Ambasada Strip, ki jo revija Stripburger posveča prevodnim delom. Gre za prevod iz francoščine, ki je izšel leta 2009 pri založbi Actes Sud. Matthias Lehmann je mednarodno priznan avtor in vešč mojster praskanke. Riše ilustracije za francoska časnika Liberation in Le Monde, stripovske zgodbe pa objavlja v mednarodnih stripovskih antologijah, kot so Hôpital Brut, Lapin, Comix 2000, Dirty Stories, Zone 5300 in seveda Stripburger. Njegovi najpomembnejši samostojni izdaji sta L'Etouffeur de la RN115 (Actes Sud, 2006) in Ezekielove solze (orig. Les Larmes d'Ezechiel). Za prvo knjigo si je leta 2007 prislužil nominacijo za Eisnerjevo nagrado v kategoriji ameriških izdaj mednarodnih avtorjev.

     čet., 14. april, ob 19.00, Kino Šiška – Kiosk:
     Predstavitev albuma Ezekielove solze
     www.institutfrance.si/si/kulturne_prireditve.php?dogodekid=479
     Pogovor z avtorjem bo vodil Bojan Albahari. Prisotni pa si boste lahko zagotovili risano posvetilo v svoj album.

     Ezekielove solze,  barvna naslovnica, 108 čb str., A4-, 12 eur
     Izid knjige je podprl Francoski inštitut v Sloveniji - Francoski inštitut Charles Nodier v Ljubljani.

     Pet., 15. april, 16.00 -20.00 in sob., 16. april, 11.00 – 16.00
     Scratchboard delavnica. Vodi: Matthias Lehmann. Asistira David Krančan.
     www.institutfrance.si/si/kulturne_prireditve.php?dogodekid=480
     Namen delavnice je spoznavanje s to specifično likovno tehniko (scratchboard ali praskanka), ki se med slovenskimi stripovskimi avtorji le redko uporablja in s tem spodbujanje tovrstne ustvarjalnosti in stripovske ustvarjalnosti nasploh. Delavnica je namenjena ustvarjalcem nad 16 let z izkušnjami na stripovskem področju, področju ilustracije ali grafike.

     Število mest je omejeno. Zainteresirani se lahko prijavijo na tel. številko 01 2000 513 (med 10. in 13.uro ter med 14. in 17. uro) ali po e-mailu na patricia.kosir@institutfrance.si. Cena delavnice je 12 € in vsebuje DDV. Znesek po prijavi udeleženec nakaže na račun Francoskega Inštituta (Breg 12 Ljubljana; namen: kotizacija za delavnico) SI56 0350 0200 0006 331.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Komiko

     Dragi čitaoci,

     pozivamo Vas na promociju strip albuma Život i smrt Mačka Frica, rodonačelnika američkog andergraunda Roberta Kramba. Knjiga sadrži sve avanture Mačka Frica, na 96 strana, u tvrdom povezu sa zaštitnim omotom. Prevod je delo Miodraga Markovića i Flavija Rigonata, a dizajn Nine Bunjevac.

     Knjiga će se na promociji prodavati po ceni od 750 dinara.

     „Brzo sаm se nаvikаo dа crtаm Fricа… Voleo sаm to, bilo je zаbаvno crtаti gа.“ – Robert Krаmb
     U stripovimа Robertа Krаmbа Mаčаk Fric debituje oko 1959. godine. Krаmb je uvek voleo mаčke, а priče o Fricu počeo je dа crtа dа bi zаbаvio svoju sestru Sendi. U prvo vreme, Krаmb je Fricа zаmislio kаo prаvog mаčkа, okruženog drugim mаčkаmа, kаko čine one uobičаjene stvаri koje mаčke čine. Međutim, ubrzo Fric se ubrzo uzdigo nа zаdnje noge, obukаo i postаo člаn mаle skupine аntropomorfnih žibotinjа čije je аvаnture Robert crtаo sа brаtom Čаrlsom.
     Mаčаk Fric brzo je stekаo jаsno profilisаnu ličnost; bio je elokventаn, hlаdnokrvаn i sаmouveren – osobine koje su svаkаko imаle određenu težinu u poređenju sа ličnošću sаmog аutorа. Mаrti Pаls, Robertov prijаtelj i kаsnije muže njegove sestre Sendi Krаmb, sećа se tih dаnа: „Ne smаtrаm dа je rаzlikа između Robertа, tаdа početkom 1960-ih, i njegove kаrаkterizаcije Fricа iole neočekivаnа. U velikoj meri Fric je bio ispunjenje аutorovih željа. Kroz njegа je Robert bio u prilici dа učini velikа delа, iskusi divlje аvаnture i doživi rаzličitа seksuаlnа iskustvа o kojimа je sаnjаo. Fric je bio neustrаšiv, smiren i umeo je sа ženаmа – sve su to osobine koje je Robert visoko cenio i smаtrаo dа mu nedostаju.“

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Stripburger

     Stripburger 2011 • 9 izdaj (1 dvojna), cca. 900 str. •  naročnina: 36 eur

     Stripburger bo tudi letos zalagal stripovske bralce z izdajami iz različnih zbirk, avtorjev iz mednarodnega področja, za mlade po srcu in mlade po letih. Že na predstavitvi letošnjega založniškega načrta, vam bosta na razpolago 2 stripovski izdaji: Nemirno morje hrvaško-slovenske avtorice Helene Klakočar, na angoulemskem festivalu nagrajen roman v stripu, in Živa sem! prvi stripovski album izpod peresa, ups, roller balla – sodobne verzije kemičnega svinčnika, Andreja Štularja namenjen mlajši publiki. Album je tudi navezan na italijansko-slovenski natečaj za strip Živel strip!
     Do konca leta bo še pestro, saj se je Stripburger s prevodom Ezekielove solze izpod praskala Matthiasa Lehmanna, pridružil Mesecu francoskega stripa, ki ga organizira Francoski institut Charles Nodier. Že naslednji mesec boste lahko to izdajo mastili s svojimi rokami in občudovali to praskano mojstrovino. Matthias Lehmann si je leta 2007 v ZDA prislužil nominacijo za Eisnerjevo nagrado v kategoriji ameriških izdaj mednarodnih avtorjev. Več pa naslednji teden.


     Helena Klakočar: Nemirno morje • roman v stripu, zbirka Ambasada Strip #09
     www.ljudmila.org/stripcore/ambasada

     V Angoulemu nagrajeni stripovski album zdaj tudi v slovenščini!
     Nemirno morje je avtobiografska pripoved. Začne se leta 1991, ko pride na družinskem jadranju po Jadranu do nepredvidenega zasuka. Počitnice se iztečejo drugače, kot so priča-kovali, saj jih sredi morja zaloti vojna v domači državi, bivši Jugoslaviji, zato nadaljujejo jadranje proti jugu. Da je morje bolj ali manj nemirno tudi v daljnih pristanih, spoznamo v drugem delu knjige med spremljanjem življenja družine na Nizozemskem. Ne vedoč, kaj jih čaka, dajo prednost svobodi pred varnostjo, ki jo daje status begunca.
     Gre za dnevniški zapis, nadgrajen v roman v stripu, v katerem avtorica tankočutno opazuje in opisuje svet okoli sebe. S preprosto, skicozno risbo s tušem in čopičem brez olepševanja in patetike pripoveduje zgodbo o vsakdanu izseljencev, ki jih je od doma pregnala vojna. Nemirno morje je pristni ‘slice of life’ stripovski album in predstavlja enega od biserov stripovskega ustvarjanja v širši soseščini.
     Prvotno je strip izšel v dveh knjigah: prvi del leta 1999 pri belgijski založbi Freon pod naslovom Passage en Douce in drugi del Nemirno more 2 leta 2009 pri beograjski založbi Fabrika knjiga. Za prvi del je avtorica, Helena Klakočar, leta 2000 na mednarodnem stripovskem festivalu v Angoulemu, Franciji, prejela nagrado Alph-Art za najboljšo knjigo tujega avtorja in posebno nagrado radia France Info.
     Helena Klakočar je diplomirala na Oddelku za grafiko na Akademiji za likovno umetnost v Zagrebu, slikarstvo in animirani film pa je študirala na Nizozemskem. Deluje na različnih področjih umetnosti in je (bila) aktivna v mnogih umetniških skupinah: Zzot, Divlje oko in Kolektiv Migrative Art. Med letoma 1990 in 1991 je vodila program Galerije SC u Zagrebu. Trenutno pripravlja projekt F.W.P. / Prvi svjetski mir.
     Strip je iz srbske izdaje prevedla Tea Hvala.
     marec 2011, barvna naslovnica, 200 čb str., A4-, 12 eur


     Andrej Štular: Živa sem! • stripalbum za otroke • zbirka Minimundus #06
     www.ljudmila.org/stripcore/minimundus

     Živa Pesek iz kraja Votlo je protagonistka stripa ter junaška, hitra, vesela in radovedna deklica, ki se lahko kosa z najbolj drznimi fanti. Navdušena je, kadar sreča nove ljudi in brez težav komunicira z neznanimi bitji. Nadvse modro odgovarja na zapletena vprašanja, poleg tega pa snuje tudi svoj lastni jezik in rime. S prijatelji se rada loteva težavnih in zapletenih nalog, ki jih rešuje spretno ter igrivo. Ima tudi svojo največjo nasprotnico, ki ji je ime Bajsa Hinavska. Žive to nič ne skrbi, ker dobro ve, kako opraviti s pokvarjenci, lažnivci in drugimi barabami.
     Izumitelj Žive Pesek, Andrej Štular, je Stripburgerjev stari znanec in satelit v orbitah dveh planetov, Stripburgerjevega in Lutkovnega gledališča Nebo. Pri domači stripovski reviji je objavil nekaj samostojnih albumov, kot sta Kompost in Lustri, sodeloval pa je še pri mnogih drugih projektih, kot so Honey Talks, Deveta soba in Greetings from Cartoonia, za katerega je narisal zemljevid stripovske dežele in ustvaril 3-d objekte predmetov, uporabljenih v stripih iz stripovskega vodnika po Cartoonii.
     V teh dveh orbitah, stripu in lutkah, se udejstvuje na različne načine in v različnih oblikah. Spogleduje se tudi z drugimi umetniškimi izrazi (kiparstvo, fotografija, film...). Znan je po izredno ekspresivni risbi, neobteženi z akademskimi zapovedmi, in poudarjeno grafičnem slogu, ki je odprt za različne ‘zunanje’ intervencije. Tokrat se je v navezavi z akcijo Živel strip! za Stripburger lotil stripa za otroke z imenom Živa sem!
     marec 2011, barvna naslovnica, 56 čb str., 21x17cm, 7 eur


     Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta ponosno predstavlja

     Scott McCloud: KAKO NASTANE STRIP
     Pripovedne skrivnosti stripa, mange in risanega romana
     Ko je leta 1993 izšla knjiga Understanding Comics, se je zdelo, kot bi padla z neba. Bila je hkrati sijajno premišljena analiza delovanja stripovskega medija, tudi sama strukturirana kot strip, ter prodorna in očarljiva razlaga našega odnosa do podobe na splošno. Postala je klasično referenčno delo teorije stripovske umetnosti in tako izpodrinila »Comics and Sequential Art« McCloudovega idola Willa Eisnerja. Z eksplicitno razlago formalnih mehanizmov, ki so bili do tedaj prepuščeni sferi intuitivnega sklepanja, je navdihnila in navdušila tako stripovske umetnike kot bralce. Nikakor pa to ni bil praktični priročnik, nekakšen učbenik za mlade stripovske umetnike. Tu pa nastopi McCloudova nova knjiga Kako nastane strip (Making Comics), vodič skozi načine, na katere stripovski umetniki z uporabo svojih veščin spreminjajo zgodbe v stripovske strani.
     Scott McCloud je neverjetno razumljiv razlagalec in obenem rojen zabavljač. Bistvo njegovega dela je v spretnosti razlaganja kompleksnih idej s pomočjo nekaj preprostih linij. Humor v knjigi Kako nastane strip nastopi že v kazalu, kjer drobne vizualne ikone pojasnjujejo naslove posameznih poglavij in podpoglavij. Nekaj strani kasneje pa že naletimo na prve sporne taksonomije.
     Scott McCloud piše, riše in analizira stripe do leta 1984. Njegovi knjigi Understanding Comics in Kako nastane strip sta bili prevedeni v več kot dvajset svetovnih jezikov. Pri nastanku knjig so McCloudu svetovali priznani stripovski avtorji, od Neila Gaimana do Steva Bisseta in Paula Smitha, s ključnimi pripombami pa je sodeloval tudi starosta stripovske teorije Will Eisner. Po izdaji knjig si je McCloud pridobil status vrhunskega stripovskega teoretika. Več o avtorju in njegovih spletnih stripih si lahko preberete na www.scottmccloud.com
     feb. 2011, bavna naslovnica, 266 čb strani, dec 2010, 22 eur

17.03.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: Komikaze

Pažnja, pažnja! Nove Komikaze na 130 stranica su on-line!
Attention, attention! New Komikaze issue#26 is out!

Autori/ce:

JURICA STAREŠINČIĆ / Hrvatska Rođen 1979. u Karlovcu. Ne zna se točno gdje i kad će umrijeti. kajgod.mojstrip.com

MIRAN KRIŽANIĆ / Hrvatska: je crtač iz Karlovca. Živi u Zagrebu gdje završava studij arhitekture. Više radova na
mirankrizanic.wordpress.com/

GNOT GUEDIN + DAV GUEDIN / Francuska:
lesfreresguedin.blogspot.com/ http://www.lederniercri.org

KAPRELES / Belgija, 1979. k8pr3l35.blogspot.com

ANDREJS LAVRINOVICS / Latvia, 1987.

DUNJA JANKOVIĆ / Hrvatska, 1980. www.tripica.org

ANNA EHRLEMARK / Švedska, 1981. 2003.-2009. je živjela u Ljubljani a od prošle godine se seli u Stockholm. Zavšila je Slavistiku. I dalje je aktivna kao organizatorica, aktivistica i dizajnerica u kulturnom centru AKC Metelkova mesto i crta stripove sa zagrebačkom strip bandom KOMIKAZE! Piše i razmišlja kroz feministički filter. Radoznala multipraktična poštena luteranska imigrantica. ehrlemarken.se

OLIVER SCHULZE - HERRSHULZE / Nizozemska, 1977. Živi u Njemačkoj. Više na: www.herrschulze.de/

RADOVAN POPOVIĆ / Srbija, 1969. Kosmoplovac (Studiostrip, Kooi grupa... i ostale podgrupe ovog interdis-ciplinarnog konglomerata). U Legiji stranaca od 1983. Saradjuje sa milicijom od 1984. U stripu oduvek, kao fanatični, neselektivni uživalac (Semijeva tajna družina, Džepna armija...), izdavač, bivši urednik (Striper, mytaHat, Super...), distributer, diler fanzina i piratskih izdanja, loš scenarista, nekada olovkar, nešto bolji tušer, uglavnom četkar, prvenstveno korektor, grešnik, slovoupisivač, cenzor, pasivni aktivista i kontraproduktivni popularizator ovog plemenitog, još uvek neistraženog oblika grafičkog pripovedanja i sveopšteg izražavanja. Objavljivao stripove u fanzinima, Komikazama i katalozima. Radi u jednoj knjižari na Balkanu (Beopolis), poslednjoj oazi klasičnog knjižarstva/striparstva. Ništa ne baca u djubre, naprotiv. Skuplja pokvarene robote i mašine. Neće još dugo. www.kosmoplovci.net • www.crsn.com/studiostrip/linkovi.html

DANILO MILOŠEV- WOSTOK + WOSTOK WORKSHOP / Srbija: "Kultni srpski strip autor" iz Vršca. Čovjek koji misli da su mu stripovi spasili život kada je bio mali. Godine 1985. spalio sve svoje stripove. Poslije tri godine je nastavio crtati. Surađuje s piscem Naborom Devolcem čije literarne predloške koristi za svoje radove. Sakupio ih je u zbirci "Nikad se ne zna". Surađuje i sa jos jednim vršačkim freakom- Grabowskim. U suradnji sa strip autorom Saletom Mihajlovićem, nedavno objavio i drugi album "Popošak i Cveće". Njegov fanzin "Krpelj" je prešao broj 350. Kad ne crta stripove, snima low-fi filmove i vodi strip radionice. Ima ih čitavu gomilu. Vrbovao je cijelu familiju da crta stripove, od kčerke Lole do oca Boće... members.lycos.nl/zlikos

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Piše: Branko Đukić

U četvrtak 17.03.
u prostoru galerije “OЗОN“
(Andrićev Venac 12, Beograd),
sa početkom u 17.30 h.

održaće se
promocija časopisa
„Stripolis“.

Sa zadovoljstvom pozivamo
sve prijatelje i saradnike
da nam se pridruže.

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: Borivoje Petrović

     Baš kao i mnoge druge lepe stvari u ovoj našoj Srbiji, ideja o pokretanju strip festivala u Pirotu rodila se u kafani (čitaj kafiću), uz „čašicu razgovora“, krajem 2008.godine. Potpisnik ovih redova, inače predsednik nevladine organizacije „Dogmatika“, koja se uglavnom bavi organizacijom rock koncerata neafirmisanih stranih bendova u gradu na Nišavi, sa prijateljima uz pivo, glasno je razmišljao o tome koji projekat treba prijaviti na konkursu „Zlatni rudnik“. Taj projekat, koji finasira Švajcarski program za kulturu SCP, a sprovodi Odbor za gradjansku inicijativu iz Niša, osmišljen je kao pomoć poslenicima kulture na jugoistoku Srbije, u organizaciji i promociji neprofitabilnih manifestacija u oblasti kulture. Kako sam sedeo u društvu dvojice strastvenih kolekcionara stripova Srdjana Panića-Buce i Nenada Kostića, a i sam sam od malena zaljubljenik u avanture Kena Parkera, poručnika Bluberija, Alana Forda, Modesti Blejz, Mandraka, nekako spontano pokrenuta je priča o „devetoj umetnosti“ i mogućnosti da Pirot po uzoru na Beograd, Leskovac ili Makarsku dobije svoj festival stripa. Niko od nas trojice nikada nije pokušao da se bavi ovom divnom umetnošću, ali nam to nije smetalo da napravimo ambiciozan plan. Uostalom, zašto da ne, ni u „Sex Pistolsima“ niko nije znao da svira , pa ipak su ispisali važne stranice rock istorije.

     Tu su nastali i brojni problemi, što zbog činjenice da nismo imali iskustva u organizaciji ovakvih manifestacija, što zbog otežavajuće okolnosti da Pirot nikada nije imao strip crtača ni razvijenu strip scenu, poput Leskovca, na primer. To je naravno odredilo i formu festivala koji je „kršten“ u „Pirot-grad stripa“. Naime, ova manifestacija trebalo je pre svega da populariše „devetu umetnost“. Prvo smo morali da nadjemo neku zvezdu iz sveta stripa. To nije bilo teško. Kako je u tom trenutku bila aktuelna premijera animiranog filma „Edit i ja“, prvi izbor bio je Aleksa Gajić, čovek koji je svojim talentom i radom prevazišao ove prostore i napravio sjajnu karijeru u Francuskoj. Ciljna grupa bila su nam, uz zaljubljenike u strip, deca. Za njih smo osmislili školu stripa, koju bi vodio Vlada Vesović iz škole „Djordje Lobačev“, koja radi pod okriljem SKC-a u Beogradu. Inače,Vesović je prava mala institucija u ovoj oblasti,zbog svojih zasluga dobio je epitet „ dobri duh srpskog stripa“. Uz izložbu i promociju neke izdavačke kuće - to bi bilo to. Bez mnogo očekivanja napisan je projekat, poslat na konkurs i gle čuda, neki dobri ljudi u žiriju procenili su da je to dobra stvar i da zaslužujemo podršku.

     To je bio tek početak. Kako to sad vole da kažu, trebalo je pronaći „strateškog partnera“. Preduzimljiva direktorka Narodne biblioteke u Pirotu Nadica Kostić sa oduševljem je prihvatila ovu ideju, pružila nam je punu logističku podršku, pa je Narodna biblioteka postala suorganzator festivala, zajedno sa „Dogmatikom“. U predvečerje prvog strip festivala u Pirotu organizovali su i veče posvećeno izdavačkoj kući „Veseli ćetvrtak“, a zbog prepune čitaonice u kojoj su zaljubljenici u Zagora, Teksa, Mister Noa, Martija Misteriju i ostale Bonelijeve junake strpljivo slušali goste, aktivno učestvovali i kupovali stripove, bilo nam je jasno da nismo pogrešili. „Glavni“ gost, Aleksa Gajić, uradio je lep plakat na kome se njegova junakinja Edit lepo uklopila u ambijent pirotskog ćilima i srednjovekovne tvrdjave, pa je sve bilo spremno za festival koji smo pomalo pretenciozno nazvali „Pirot- grad stripa“. To je bila naša mala smišljena provokacija.

     Od 3. do 5. jula 2009. čitaonicom Narodne biblioteke „gospodarili“ su, pored Gajića, još i Dražen Kovačević, crtač koji je u Francuskoj stekao svetsku slavu (dobitnik je prestižne nagrade za strip „Točak“), jedan od naših najboljih strip scenarista, pokretač Vekovnika ali i Balkanske smotre mladih strip autora u Leskovcu, Marko Stojanović i Igor Marković, koji je predstavio izdavačku kuću „System comics“, koja je poznata po tome što osim nadaleko čuvenih svetskih stripova poput Hellboya, Kena Parkera, Dilan Doga, promoviše domaće strip autore. Vladimir Vesović je bio u dvostrukoj ulozi – pored toga što je vodio trodnevnu školu stripa, koju je pohadjalo 20-ak naših mladih sugradjana, pripremio je izložbu strip tabli (zbog nedostatka adekvatnog prostora, Piroćanci su postavku mogli da vide u holu biblioteke). Uz sjajno trodnevno druženje, stigli smo da gostima predstavimo i prirodne lepote našeg kraja. Pored mališana koji su pokazali veliko interesovanje, najveće otkriće festivala bio je akademski slikar iz Pirota Igor Krstić, za koga su svi učesnici imali samo reči hvale, ističući da je izuzetno talentovan strip crtač. Istina, bilo je i sitnih organizacionih propusta ali to je valjda normalno, dečije bolesti moraju da se preleže. Tek, preživeli smo, uz dato obećanje gostima da ćemo ubuduće biti još bolji.

     Pripreme za drugi festival bile su mnogo ozbiljnije. Istina izostala je podrška Zlatnog rudnika, ali se Narodna biblioteka mnogo više angažovala, stigla je pomoć od organizacionog odbora Pirotskog kulturnog leta, uključio se i Muzej Ponišavlja tako da smo uspeli da formiramo jak tim, kako ne bismo, jezikom sportskih novinara rečeno „u eliti igrali samo jedno leto“.

     Opet smo uspeli da obezbedimo i sjajne goste, sam krem srpskog stripa. Zvezda je bio Branislav Bane Kerac, prvi naš autor koji je uspeo u Francuskoj, tvorac Cat Claw, Kobre, Billy The Pljuca... Uz njega naravno i scenarista sa kojim je najčešće saradjavio Svetozar Toza Obradović. Dušan Mladenović je predstavljao „Veseli četvrtak“, ovoga puta kroz promociju njihovih strip albuma. Kako pobednički tim ne treba menjati, Vlada Vesović je opet vodio školu i pripremio uz podršku Marketprinta izložbu povodom hiljaditog broja Stripoteke, a praktično bez poziva opet su nam se priključili i Dražen Kovačević, Igor Marković i Marko Stojanović. Glavni štab bio nam je u prostorijama nekada kultne kafane ,,Ladna voda,, a za goste i posetioce festivala svoja vrata otvorio je Muzej Ponišavlja. U dvorištu koje čuva duh 19. veka, gde je Šotra snimao ,,Zonu Zamfirovu,, i ,,Ivkovu slavu,, sve je dobilo sasvim novu dimenziju. U školi više dece nego prethodne godine, na promocijama mnogo više posetilaca, umetnici nisu štedeli svoja pera da im ponešto nacrtaju i tako sačuvaju uspomenu na ovu manifestaciju, druženje mnogo srdačnije nego prvi put. Sve su to činjenice koje su nam dale za pravo da verujemo kako smo pokrenuli pravu stvar. U sve to uklopio se i poziv da u septembru ove godine festival predstavimo i na Medjunarodnom salonu stripa u SKC-u, u Beogradu, rame uz rame sa festivalima u Leskovcu, Laktašima, Herceg Novom...

     Za početnike, bez lažne skromnosti, uradili smo mnogo. Pogotovo u učmaloj sredini kakva je Pirot. Uradili jesmo, ali šta smo postigli? Zaključka nema, verovatno smo malo toga promenili u razmišljanju Piroćanaca, ali smo bar pokušali. A cilj je bio da ljudi shvate da je strip mnogo više od bunta ljudi koji sanjare i ne žele da odrastu, već umetnost, i to ozbiljna umetnost. Bilo bi dobro da to shvate i nadležni u ovoj zemlji, po uzoru na Francusku, SAD, Japan. Ako država pomogne izdavačima i na policama biblioteka pored knjiga bude i dovoljno stripova, stvari će se promeniti.

     Bar se nadamo da će tako biti, baš kao što se nadamo da ćemo i naredne godine dobiti podršku, preživeti treću godinu i učiniti festival „Pirot-grad stripa“ tradicionalnim. Pre svega zbog klinaca koji dolaze, ali i njihovih roditelja, a u slavu DEVETE UMETNOSTI!

Nastaviće se...

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: SKC Bgd.

     15. 03.2011. (19:00), Velika Sala SKC
     „Družina Dardaneli“, promocija strip albuma
     Scenario: Pavle Zelić; crtež: Dragan Paunović
     izdavač: System Comics, Beograd 2011.

     Scenarista Pavle Zelić i crtač Dragan Paunović u novom projektu domaćeg stripa izdavača Sistem komiks koriste najčuvenije likove iz klasika srpske, nemačke, francuske, ruske i češke književnosti koji su postojali ili su mogli postojati u ovoj epohi. Oživljavajući svet iz snova arhitektonskih i tehnoloških vizionara ali i svet noćnih mora inspirisanih mitovima i legendama, kombinuju sve ove elemente na neočekivane načine učinivši ih novim i svojim.

     Srbija, početak nekog drugačijeg 20-og veka. U ambijent kafane „Dardaneli”, legendarnog boemskog stecišta koje se bori za prostor sa naprednim građevinama jednog Beograda kakvog nikada nije bilo, pravo sa stranica knjiga stupa grupa likova koje gazda brzo izmanevriše do zadnje sobe. Tamo se kompletira tajna družina neprilagođenih, moćnih individualaca koja će se u ime Srbije suprotstaviti službama koje tuda vršljaju.

     Naša družina mora odmah da preživi iznenadni napad austrougarske i nemačke ekipe ali zatim i da prevaziđe unutrašnje sukobe da bi konačno mogla da razotkrije monstrouzan osvajački plan koji preti da uništi i same njegove tvorce koji ne znaju sa čime su se uhvatili u koštac. Kraj priče donosi neočekivane preokrete, smrt nekih i iskupljenje drugih junaka. Ali ništa još nije gotovo i Družina Dardaneli je tek na početku zajedničkih avantura.


     15.03.2011. (20:00), Srećna galerija SKC
     Pavle Zelić / Dragan Paunović
     Otvaranje izložbe originalnih strip tabli rađenih za album
     „Družina Dardaneli: poljubac leptirice“, System Comics, Beograd 2011.
     Izložba traje od 15. do 29. 03.2011.

     Srbija, pred kraj nekog drugačijeg 19-og veka. U zemlji pošteđenoj tragičnih prevrata i iscrpljujućih ratova, vlada sveobuhvatajuće „zlatno doba“, ali kako to biva, gde je svetlost, tu je i senka. Senka zasad još nevidljiva, ali očigledna službama i pojednicima koje sebi daju za zadatak da je odagnaju, i onima se druge strane, koji bi da počnu sa ovim malim prkosnim narodom a onda mrakom zastru i ceo svet.

     A za to vreme, bezbrižni Beograđani uživaju u novom uređenju centra grada koje potpisuje čuveni francuski arhitekta Šambon, i slobodno se voze od Kalemegdana do austrougarskog Gardoša vazdušnim tramvajem, a svugde niču velelepne građevine i hramovi. Ipak, i dalje najviše vole da se zguraju u zadimljenim kafanama i bistre politiku uz gorku kafu i ljutu rakiju.

     Najčuvenija od njih je kafana „Dardaneli” i upravu tu, na mestu gde su se za pijanim stolovima spevale neke od najlepših pesama i skovale neke od najgnusnijih zavera se kompletira tajna družina u kojoj će se naći poznati junaci iz dela srpske i svetske književnosti: časni starina, Hajduk Stanko iz romana koji nosi njegovo ime od Janka Veselinovića,  lepa Koštana iz istoimene drame Bore Stankovića, vampir Sava Savanović iz novele „Posle 90 godina“ Milovana Glišića, bivši upravnik zatvora u Istambulu Karađoz iz „Proklete Avlije“ – Ive Andrića i najzad, za svoju vrstu veoma inteligentan Jazavac iz pripovetke „Jazavac pred sudom“ Petara Kočića. Grupu sastavlja Vukašin Katić, političar i intelektualac, lik iz „Vremena Smrti“ od Dobrice Ćosića a pomaže im i ruski agent - Grof Vronski iz Tolstojeve „Ane Karenjine“.
          Naravno, uzor za ovaj pristup u mešanju postojećih likova iz književnosti i njihovo smeštanje u altrernativnoistorijske okolnosti je Alan Murova „Liga izuzetnih džentlmena“ ali pored naših likova i domaćeg šmeka „Družina Dardaneli“ donosi još mnogo toga novog i autentičnog.

     Što se tiče neprijateljske strane, tu su austrougarski agenti Jozef K. Iz Kafkinog „Procesa“ i njegov smotani pomoćnik Dobri vojnik Švejk iz istoimenog romana češkog pisca Jaroslava Hašeka. Zatim tu je Kara Ben Nemsi, Nemac koji je uzeo ovo ime kada otišao na Bliski istok, ali je mnogo poznatiji kao Old Šeterhend, brat po krvi apačkog poglavice Vinetua, i junak nebrojenih romana Karla Maja. Njegov verni saborac je Hadži Halef Omar Ben Hadši Abul Abas Ibn Hadšii Davud al Gosarah ili skraćeno Halef Omar, orijentalac takođe iz romana Karla Maja. I konačno, tu je pomalo precvala ali i dalje zanosna Francuskinja Margarita Gotje za koju se nikad ne zna kojoj će se strani prikloniti, a poznatija pod svojim šifrovanim imenom Dama s kamelijama iz romana Aleksandra Dime mlađeg.

     Ovi i još mnogi drugi likovi iz naše i svetke književnosti će se žestoko sukobiti u avanturi epskih razmera, a čitaoci će sami morati da otkriju tajnu „poljupca leptirice“.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: Boba Lizdek

     U povodu Dana Frankofonije

     Asocijacija Transverzalni val Vas poziva na otvorenje izložbe  prvog AVANTURISTIČKOG francusko-bosansko-egipatsko-grčkog stripa "U potrazi za izgubljenim grobom Aleksandra Velikog" u Umjetničkoj galeriji u subotu, 12 marta u 18:30 sati SARAJEVO. Autori Gilles Kraemer i Damir Nikšić Vas pozivaju da pogledate neke od originalnih crteža koji će biti izloženi i koji su na prodaju. Švedski stol je sponzorirala Ambasada Grčke.
     Ako zelite da napravite intervuju sa autorima, ili su Vam potrebne dodatne informacije, i zelite da predstavite strip molim Vas da me kontaktirate • Boba: +387 63 497 040
     Prvi avanturistički francusko-egipatsko-bosansko-grčki strip

     1. Strip na raskrižju četiri zemlje : Egipat, Bosna i Hercegovina, Francuska, Grčka
     Crtač ovog stripa koji govori o avanturama jednog egipatskog novinara Omara Le Chéri-ja u Aleksandriji, je Bosanac: Damir Nikšić, konceptualist.
     Njegov autor je Francuz: Gilles Kraemer.
     Junak ovog stripa je Egipćanin, a njegovo ime podsjeća na velikog glumca Omara Sharif-a. Tema – potraga za izgubljenim grobom Aleksandra Velikog – je grčka.
     Ovaj ukršteni pristup ističe raznolikost dijaloga među kulturama na Mediteranu. Avantura se bazira na stvarnim činjenicama i bavi se različitim teorijama o lokaciji groba velikog osvajača  što  još uvijek predstavlja zagonetku za arheologe. 
     2. Objavljivanje stripa u više zemalja
     Sredinom marta će se strip od 48 stranica početi objavljivati u Kairu, u časopisu Al Ahram Hebdo (francuski naziv) čiji je tiraž 15 000 primjeraka i koji pripada prvom arapskom novinskom preduzeću Al-Ahram.
     Lik Omara Le-Chérija se pojavio još 1991. godine na stranicama lista Progrès egyptien i to u rubrici za mlade,  u okviru programa Egipatskog ministarstva obrazovanja i Francuskog odjela za kulturu, a u cilju dinamiziranja obrazovanja na francuskom jeziku u egipatskim javnim i privatnim školskim ustanovama.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: I. Trenkl i S. Paprić

© Jamie Delano i Goran Sudžuka

          Pročitavši strip album „Odmetnuti“ i sam se htio „odmetnuti“ i poći putem bezakonja. Planovi su se izjalovili, ali upoznao sam jednog od autora tog stripa – Gorana Sudžuku. Taj prvi susret je bio u zagrebačkom klubu „Krivi put“, nedaleko Ministarstva kulture RH (a koje je bilo cilj putovanja osječke strip ekspedicije, točnije dogovori oko programa udruge StripOs koji će biti upućeni spomenutom ministarstvu). Nekako sam uspio se suzdržati i ne tražiti odmah autogram, intervju, crtež, skicu, uvojak kose i slične kolekcionarske memorabilije, kako to obično biva prilikom ovakvih susreta. Drugom prilikom smo se susreli tijekom CRŠ-a. Tada je Goran radio na jednom strip projektu i pao je dogovor za intervju po završetku ugovorenih obveza. Inače, detalj iz „Odmetnutih“ koji je uvjetno rečeno „kupio“ dobar dio publike je i onaj kada glavni lik Story napiše knjigu, pa mu je dušmani spale, zatim on ponovo napiše tu knjigu te ju sam spali! Dakle, o tom serijalu, danu profesionalnog strip crtača, nagradama, novim i starim projektima u slijedećim retcima...

     S.P.: Pozdrav Gorane. Prije svega hvala što ste se odlučili podvrći „trećem stupnju“! Dok se kolega prisjeti malajskih trikova za pjevanje koje je vidio u filmu „U vodama Žutog mora“ sa Jean Harlow i Walace Beerijem možemo odpočeti s mučenj... ovaj, intervjuom. Recite mi što ste radili dvadeset i drugog srpnja 2002. u sedamnaest sati i dvanaest minuta?

Foto: Neja Markičević

     G.S.: Vrlo vjerovatno sam pio dupli espresso i 2 deci mineralne u kafiću „Jazz“ na Jarunu.

     S.P.: A u dvadeset i dva sata i četrdeset minuta trećeg ožujka 1986.?
     G.S.: Lako je moguće da sam pio treći „bambus“ u klubu „Jabuka“ na Tuškancu.

     S.P.: Hm... Dobro. A sada mi kažite, jeste li ikad krali orahe?
     G.S.: Odgovorno tvrdim – nikad!

     S.P.: Ovi odgovori će biti sasvim dostatni za naše planove svjetske dominacij... mrmlj, htjedoh reći promocije stripa... Nego, krenimo od početka pa ćemo vidjeti gdje će nas to dovesti. Goran Sudžuka i strip. Neke su stvari poznate, no kako je zapravo počelo? Kako je izgledao koloplet okolnosti u kojima ste zaključili - hoću crtati stripove?
     G.S.: Vrlo klasično ... Odrastao sam uz kioske prepune stripova koje su svi čitali, kupovali, mjenjali, posuđivali i poklanjali. Naučio sam čitati uz stripove, crtao od kad znam za sebe. I oduvijek sam crtao stripove, to jest, pokušavao ih crtati. Crtao sam likove iz drugih stripova, smišljao svoje.

     S.P.: Odrasli ste u Zagrebu, je li postojala grupa, unutar vašeg kruga društva, koja je čitala stripove? Jesu li nastavili s tom strašću? Ujedno, kada ste prvi puta objavili nekomercijalan strip, samostalno ili u suradnji s scenaristom ili drugim crtačem?
     G.S.: U osnovnoj školi su gotovo svi čitali stripove, a nekolicina nas je i crtala, onako, neobavezno. Mene je to držalo više od drugih i upisao sam se u Školu za primjenjenu umjetnost i dizajn. Tamo sam upoznao Edvina Biukovića i još neke momke i tu se počela rađati želja i ambicija da se stripom bavimo ozbiljno. Da nam to bude životni poziv. Ostali su odustali od toga s vremenom, ali Eddy i ja smo ustrajali. Bilo je to i vrijeme kada je, pored svih silnih stranih stripova, bila užasno jaka i domaća scena. Kordej, Pahek, Janjetov i mnogi drugi bili su nam heroji koliko i Jean Giraud, Buscema ili Hermann, ali stvarniji, životniji jer su naši. Silno smo željeli jednoga dana biti dio toga i nije nam se to činilo kao puka maštarija, nego kao vrlo izgledna budućnost.
     Prvi strip sam objavio, kao mnogi drugi iz moje generacije, u „Patku“ - strip časopisu koji je uređivao Krešimir Zimonić. Strip se zvao „Nije vrijeme za heroje“ i nacrtao sam ga prema vlastitom scenariju.

     S.P.: Nekako prvi doticaj s Vašim radom je bio strip „Batler Albert“, epizoda objavljena u Reporterovom Comixeru. Nažalost, objavljen je samo jedan broj te odlične revije, no i to je za mnoge koji su sudjelovali u istom bila dobra odskočna daska. Sa čitateljskog stanovišta, često sam se vraćao na tu reviju, pa evo i sada. Recite kako je to izgledalo, redakcija, planovi, kolege? Pored odličnog koncepta epizode Batlera Alberta koja je objavljena u istom (sa porukom kako Rock and Roll konzervira), tamo je objavljena cijela rapsodija stripa naslova poput: „Seru li guzice?“, „Crni Popaj“, „Gluhe Laste“,  „Ima li krokodila u New Yorku?“, pa onda onaj o lukavom Isusu i tekst s kojim se nikad neću složiti o bendu „Kojoti“ koji su peglali u to vrijeme...
     G.S.: Hm. Okej, valjda tvoj prvi doticaj, valjda je to stvar generacije. : )
     Prije te epizode nacrtao sam još četiri. Isprva za njemački časopis „Gespenster“, a kasnije za Đanišev „Stari Mačak“. Prije „Comixera“ sam objavio nekoliko kraćih stripova u „Patku“, a mislim da sam tada već počeo raditi i „Svebora i Plamenu“ za „Modru Lastu“. Tako da meni „Comixer“ nije bio odskočna daska, nego još jedan strip časopis pokrenut u '90-tima. Njega je pokrenula ekipa koja je prethodno objavljivala fanzin „Stripoholic“, ovaj puta uz podršku „ozbiljnog“ izdavača. U redakciji nikada nisam bio, ali poznavajući ekipu, sigurno je bilo veselo! Planovi su bili grandiozni, ali drugi broj nikada nije izašao. Međutim pamtim sprovod u tadašnjem „Klubu Istrana“ koji smo mu organizirali – pretvorio se u strašan dernek, naravno.

     S.P.: Imate pravo, otprilike se radi o prvom doticaju moje generacije (83/84) s Vašim radom. Zahvaljujući Comixeru, onom jednom broju „Endema“ što je bio objavljen na kioscima i ako se ne varam, jednom broju „Striporame“, došao sam do zaključka da su najbolje revije one koje izađu u jednom broju... Slažete li se?
     G.S.: Ne, nikako se ne mogu složiti s tim. „Endem“ je izlazio prije i poslije tog kiosk izdanja i mnogi od tih brojeva su bili bolji. „Patak“ prije toga i „Q Strip“ kasnije su puno odličnih stripova.

     S.P.: Krenimo malo dalje. Kako izgleda radni dan jednog profesionalnog crtača stripa? Koji pribor preferirate? Koliko koristite mnogobrojna elektronska pomagala? Iz primjera drugih crtača, imate li pomoćnicu?
     G.S.: Nemaju svi profesionalni crtači istu rutinu, ali moja izgleda otprilke ovako; ustajanje u kasno prijepodne, šetnja psa, dućan, doručak. Kava u obližnjem kafiću ako je lijepo vrijeme ili ako imam društvo. Ako ne, onda kod kuće uz internet. Pa lagano na posao do kasnog popodneva. Pa ručak, šetnja psa, pa natrag na posao. Nekad sam znao raditi do kasno u noć, danas više ne mogu.
     Pribor je „old school“ – plava drvena bojica, eventualno obična tehnička olovka za finiširanje, pa kist, pero, tuš, flomaster.
     Internet koristim za traženje dokumentacije kad treba, gotove crteže skeniram u Photoshopu. U zadnje vrijeme pomalo koristim Google SketchUp za perspektivu i poneki 3d model.
     Moja pomoćnica je kujica Točkica. Njeno pomaganje se sastoji od toga da bude izgovor da se maknem od crtaćeg stola. : )

© Jamie Delano i Goran Sudžuka

     S.P.: Negdje sam nabasao, u pripremi za ovaj intervju (točnije i prije toga, prilikom pisanja recenzije „Odmetnutih“) na, pretpostavljam, original table iz toga stripa. Pa možete li potvrditi da to zaista i jest original te ono što je zapravo pitanje: postoji tržište originalnim strip tablama, legalno i ilegalno, jesu li sve Vaše table tamo gdje bi trebale biti? Bilo je situacija, ne smijem otkriti tko je u pitanju, gdje crtač dobije svoju originalnu tablu na poklon za potrebe reprinta stripa od osobe kod koje, pa baš i nije trebala biti...
     G.S.: Je, to je originalna tabla iz „Odmetnutih“. Sken je sa web stranice mog službenog dilera i tamo je posve legalno, na ponudi za kupnju. Velika većina mojih originalnih tabli je tamo gdje treba biti. Danas je to mnogo lakše jer možeš sam poskenirati svoje radove i poslati ih izdavaču, original ostaje kod tebe. Legalno tržište originalnim strip tablama postoji i sve je raširenije, zahvaljujući internetu koji omogućava komunikaciju između kupaca i prodavača bez obzira gdje žive. Sigurno postoji i ilegalno, ali o njemu ne znam gotovo ništa. Inače, američki izdavači su vrlo savjesni i profesionalni oko toga pa će, ako si im slao originalne table, uredno sve vratiti nakon što strip bude odštampan. Nekada davno, prije kompjutera, a pogotovo u vrijeme kada je bilo teško i kvalitetnu fotokopiju napraviti, bio si u milosti urednika da ti vrati original nakon što je strip odštampan. Čuo sam i ja za slučajeve nekih koji su te stvari voljeli „čuvati“ kod sebe.

     S.P.: Ovo je bio uvod u slijedeći niz pitanja koje je kolega pripremio, a vezano za serijal „Odmetnuti“ koji ste radili. U originalu „Outlaw Nation“. Dobili ste nagradu „The Russ Manning Most Promising Newcomer Award“ za taj serijal. Jeste li ju osobno primili i kako je izgledala dodijela? Imate li koju fotografiju tog događaja? U konačnici, što ta nagrada u svijetu stripa znači, ali i Vama osobno što predstavlja?
     G.S.: Da, primio sam je osobno jer sam te godine bio u San Diegu na strip konvenciji gdje se dodjeljuje. Na žalost nikakvih fotki nemam sa tog događaja. Ta se nagrada dodjeljuje zajedno sa nagradama „Will Eisner“ koja je svojevrsni Oskar u svijetu stripa. Poput Oskara, ona se dodjeljuje u velikom broju kategorija, a jedino se ona za najboljeg debitanta zove po Russu Manningu i dodjeljuje se na početku ceremonije. Od silnog uzbuđenja cijeli mi je događaj u maglovitom sjećanju i nemam pojma ni što sam rekao na pozornici. Sjećam se samo da sam odmah nakon toga izašao van da utažim svoju nikotinsku ovisnost i više se nisam vratio u dvoranu! Tada mi je nagrada značila puno. Prvi razlog je što je istu tu nagradu šest, sedam godina ranije dobio i Eddy Biuković za „Grendel Tales“, a drugi je što sam dan kasnije upoznao legendarnog Johna Buscemu koji se sjetio da me sinoć vidio na pozornici i čestitao mi zbog toga. Inače, dugoročno to i nije velika stvar. Svake godine novi debitanti dobiju nagradu, a tebe će ljudi zapamtiti jedino ako si nakon toga radio nešto vrijedno pamćenja.

     S.P.: Zasad toliko, vidim kolega je naoštrio sjek... ovaj priredio tipkovnicu, pa mu prepuštam tortur... intervju...
     G.S.: Bring it on! : )

     I.T.: Uglavnom ste na "Outlaw Nation" sami sebe tuširali (preciznije Vaš crtež, tuširate se vjerojatno i inače sami). Je li to prednost ili nedostatak crtaču? Gnjavi li nakon svladavanja figura, sjena, dinamike i svega ostaloga, još i jednolično nanošenje crnila? Ili možda nije jednolično? Je li to pravi izazov? 
     G.S.: Pa, uglavnom nisam sam sebe tuširao na „Odmetnutima“. Prve tri epizode sam radio sam, slijedećih pet sam samo crtao olovku koju je tuširao Sebastijan Čamagajevac, a ostatak serijala je crtao Goran Parlov, a ja sam tuširao. I ne, ne gnjavi me tuširanje nimalo. Dapače, uživam u tome. Kad god je moguće (ovisno o rokovima) sam ću raditi olovku i tuš. Ne osjećam se najugodnije kada netko drugi tušira moj crtež. Ako radim sam, olovka i neće biti skroz precizna pa ću stvari poput sjena i tekstura napraviti tek u tušu. Kada radim u tandemu osjećam se obaveznim to napraviti u olovci. S druge strane, jako volim tuširati tuđe olovke. Kada radite sa crtačem koji je mnogo bolji od vas (poput Parlova) možete jako puno naučiti na taj način.

     I.T.: Koliko su bile detaljne smjernice scenarista, odnosno izdavača, po pitanju Vašeg rada na tom serijalu, kod nas izdanom kao "Odmetnuti"? Jeste li imali potpunu slobodu, jesu li bile dane osnovne smjernice fizionomije tipa „nizak, debeo, škiljav, sisata" ili se točno znalo koliku tko ima dužinu kose, noktiju i slično, a od Vas se očekivao "samo" talent stavljanja tih zamisli na papir? 
     G.S.: Smjernice daje scenarista, ne izdavač. Najčešće je to karakterni opis lika iz kojeg proizlazi i njegov izgled. Nekad je opis izgleda detaljniji, nekad ne. Ovisi i o tome koliko je lik bitan u stripu. Nemam problem sa time da mi bude zadan opis. Još uvijek sam ja taj koji ga kreira vizualno u konačnici.

© Jamie Delano i Goran Sudžuka

     I.T.: Njezin lik zaslužuje vlastito pitanje: Tko je poslužio kao model za Dolores? Crtate li inače po aktovima neke važnije nositelj(ic)e radnje? 
     G.S.: Hahaha!!! Dolores je naprosto utjelovljenje super „over the top“ komada! Nešto poput onih cura iz Princeovog spota za Batmana „All this and brain too“! Za nju konkretno nije nitko poslužio kao model, ona je kompilacija najboljeg od najboljeg. I to prema uputama scenariste. Inače rijetko koristim stvarne ljude ili njihove fotografije za crtanje. Eventualno kao polazišnu točku, ali ih onda pustim da se razviju sami.

     I.T.: U popratnim riječima za hrvatsko izdanje spominjete da su Vam „Odmetnuti“ najdraži zbog turbulentnosti vlastita života i doživljaja Amerike u vrijeme kada ste ih radili. Hoćete li nam reći nešto više o tom periodu i događajima koji su ga obilježili, pa čak i na privatnom planu?
     G.S.: Pa taj period je „breaking point“ između mladalačkog, bezbrižnog života i onog „odraslog“ i „ozbiljnog“. Na početku rada na tom stripu iznenada je umro Eddy Biuković, što mi je bio strašan šok. Eddy mi je bio jedan od najboljih prijatelja, a i u profesionalnom smislu je bio oslonac, inspiracija, ali i najstroži kritičar. Znali smo se od petnaeste godine, što znači da je tada u našim tridesetima to bilo točno pola života tijekom kojih je Eddy bio neodvojivi dio istoga. Iza njega je ostala ogromna rupa i mnogi segmenti mog dotadašnjeg života su se nakon njegove smrti urušili poput domina. U profesionalnom smislu, našao sam se u situaciji da sam končno dobio veliku priliku svog života, a nisam ju bio u stanju sam iznjeti. Iz mnogo razloga sam se osjećao da sam iznevjerio i sebe i druge i trebalo mi je puno vremena da se saberem.
     U to sam vrijeme izgubio i zadnju iluziju o Americi kao „zemlji slobodnih i domu hrabrih“. Putovanja tamo, e-mail razgovori sa Jamiem Delanom (scenaristom „Odmetnutih“), internet, pa u konačnici i 11. 9. 2001. – sve to je ogoljelo laži kojima nas šopaju. I nisu to samo laži o SAD-u, nego o cijelom svijetu u kojem živimo, počevši od vlasitiog doma.

     I.T.: Pripadam(o) u onu skupinu čitatelja, odnosno stripofila, koji "checkiraju" impressum, oznake utrošenih araka papira i slične popratne inskripcije. U samom djelu nam, dakle, ništa ne promiče, pa tako ni prizor u kojem Kid Gloves ulazi u sobu motela u Miamiju koju je prethodno Story "izgrafitirao" uzduž i poprijeko. Dali smo si truda i potanko proučili te vrijedne črčkarije za koje pretpostavljamo da su djelo crtača, a ne scenarista. Jesmo li u pravu? Uz političko - korektne i paranoidno- revolucionarne natpise "Africa starves!", "Star Wars - Movie?" i desetke drugih, naiđosmo i na nedvosmislene "Tita je živ", "Budiša je luzer", "Skidaj gaće Severina" i još pokoji na hrvatskom. Odakle inspiracija? :) 
     G.S.: Hahahaha!!! To mi je jedan od dražih djelova! Jamie je u scenariju pobrojao gomilu toga što je Story ispisao po zidovima sobe, pokušavajući gledanjem televizije pohvatati što se sve desilo u svijetu u trideset godina koliko je bio odsječen od civilzacije. U početku sam mislio „Bože dragi, di će sve to stat!“, no nakon što je Bob (Robert Solanović, koji je upisivao tekst na cijelom stripu u izvornoj, američkoj verziji) ispisao sve što je Jamie pobrojao, ostalo je još puno praznog mjesta, pa sam mu rekao neka piše što god mu padne napamet i –eto! Sve to što se našli, njegova je kreacija!
     I ne, tu originalnu tablu neće te nikad nać' u prodaji! : )
Kad smo već kod tih tridesetogodišnjih skokova kroz vrijeme, zamislite situaciju; vratite se na neku foru na kraj šezdesetih prošlog stoljeća, sjedite pred televizorom sa prosječnom američkom obitelji. Elvis je još živ, a Michael Jackson još nastupa u Jacksons Five. I onda vi kažete „E, ovaj klinjo će oženiti Elvisovu kćer!“ Svi vas zgranuti pogledaju; „Nema šanse da se uda za crnca!“, a vi ćete na to „Pa neće bit crn!“
     I onda vas lijepo zbuksaju na trideset godina u tapeciranu sobicu, obučenog u košulju koja se kopča na leđima! Kad mnogo godina kasnije shvate da ste govorili istinu, vama je već svejedno, čak i ako se sjete doć' po vas i oslobodit vas! : )

     I.T.: Mislite li, u svjetlu ovog serijala koji je i na Vama samima ostavio presudan trag, da su, uzevši u obzir aktualne političko - financijske pobune i nerede (Tunis, Egipat, Francuska, Grčka itd.), Hrvati možda premalo ili čak nimalo outlaw nation? Mislim, ljudi izlaze na ulice zbog jednog dodatnog radnog sata ili jednog dodatnog postotka više poreza na brutto plaću, a mi već godinama gutamo puno više na svim poljima i segmentima života, rada i svega ostaloga, pa ništa, ljudi e-psuju po forumima, pomokre se tu i tamo na zgradu općine i nikom ništa. Treba li biti drukčije? Bolujemo li kolektivno od apatije ili smo primjer pravih civiliziranih Europljana? Kako se sve to odražavana strip u cjelini, na strip u Hrvata i na Vas? 
     G.S.: Hm, ne znam. Ja sam jedini put izašao na prosvjede zbog “Stojedinice“ '96. I vidite kako je to tužno završilo. Nije mi žao što sam tada izašao, ali teško da će me ponovo itko dobit na cestu. Okej, išao sam par puta i na prosvjede zbog Varšavske, ali više da se izguštam vikat „Ua, lopovi!“ nego iz uvjerenja da možemo išta promjeniti. Manji je problem srušiti vlast, veći je (i za sada neriješiv, barem meni) koga novog dovesti? Zato „Odmetnuti“ i završavaju tako kako završavaju.
     Ne znam boluju li Hrvati od apatije, ali znam da mnogo njih boluje od dužničkog ropstva. Dok imaju što izgubiti neće dizati revoluciju. Kada izgube sve, možda se krenu glave korljati po ulicama, ali opet – što poslije toga? Naći će se neki gorljivi urlator i rulja će za njim u novu bolju budućnost?
     Kako se sve to odražava na strip? Pojma nemam. Na mene, krajnjim pesimizmom glede budućnosti i tihom srećom što imam vlastiti krov nad glavom, a nemam kredit koji moram otplaćivati idućih dvadeset godina.

     S.P.: Nakon ovih iscrpnih podataka, narod je gladan znanja, ostaje nam pitati još samo tričavih dvadesetak pitanja. Što radite trenutno? Za koga? Je li završeno? Gdje će sve biti objavljeno? Može li kakav predpogled ako nije kršenje ugovora?

© Darko Macan i Goran Sudžuka

     G.S.: Nedavno sam, nakon godinu i pol rada i 145 stranica, završio novi strip za Comics/Vertigo, američkog izdavača za kojeg sa manjim ili većim pauzama radim već skoro dvanaest godina. Zvat će se „A.D.D.“ i biti će objavljen (nadam se) krajem godine u Sjedinjenim Državama. Još nije službeno najavljen, pa službeno ne mogu ni nikakav predpogled pružiti, ali neslužbeno možete prekopati po arhivi mog bloga (http://dzukalog.blogspot.com/ ) u zadnjih godinu i pol i naći djeliće tog stripa. Ovih dana očekujem potvrdu angažmana za slijedeći strip na kojem ću raditi, pa ni o tome još ne mogu konkretno govoriti. U međuvremenu uživam u slobodnom rasporedu, crtajući kraće stripove i ilustracije, od kojih me naročito veseli ponovno crtanje „Martine Mjesec“ - stripa koji radim sa Darkom Macanom kao scenaristom već godinama, kad god mi to profesionalne obaveze i vlastita inercija dozvoljavaju. Na žalost, te stvari koje me vesele najčešće ne donose honorar (ili bude simboličan) pa im se ne mogu posvetiti na duži period jer, kako reče Rambo Amadeus, „naviko se ja na sapun i na zubnu pastu“.

     S.P.: Moram pitati, a ne znam koliko ste upoznati s djelovanjem osječke udruge ljubitelja stripa, kako Vam se čini?
     G.S.: Sram me reći, al neću ni lagati – nedovoljno sam upoznat. Znam da ste pokrenuli strip časopis „Stripos“, da ste organizirali nekoliko izložbi i pokrenuli Dane stripa u Osijeku, ali to je to.

     S.P.: Nakon ovakvog odličnog odogovora (sva pitanja su napisana unaprijed), ne preostaje nam ništa drugo no pozvati Vas na Dane stripa Osijek 2011. koji će se održati koncem srpnja te ako budete u prilici – dođite, nastojat ćemo složiti kvalitetne sadržaje. S napomenom kako je glavna tema manifestacije, a i prateća izložba „Strip autorice“. Njih 24 iz 10-ak zemalja...
     G.S.: Dolazim obavezno! Tolike pohvale svih koji su bili prošle godine moram provjeriti! Sumnjivo mi je to. Nešto ste im stavili u čobanac ili ih podvrgnuli masovnoj hipnozi! : )
     A glavnu temu mogu samo pozdraviti. Kvaliteta i raznovrsnost koju stripašice donose u svijet stripa je obrnuto proporcionalan pažnji koja im je bila posvećivana sve do nedavno!

     I.T. i S.P.: Goran-men, do tada pozdrav i puno uspjeha u radu!

     Propitivali: Ivan Trenkl i Saša Paprić
     Priznao sve osim krađe oraha: Goran Sudžuka

Press: Veseli četvrtak

Na kioscima je novi, četrdeset prvi, broj bonelijevog stripa Dilan Dog. Ovaj broj je u koloru po istoj ceni. Naslov epizode je "Lift za pakao" • scenario: Tiziano Sclavi, crtež: Bruno Brindisi.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     Strip: Bojanka Ničiji mačak autora Elvisa Dolića
     predstavljena je u sarajevskoj galeriji BlackBOX

     BOJENJEM PROTIV PREDRASUDA

     U četvrtak 26. februara u sarajevskoj galeriji BlackBOX na promociji naslovljenoj Oboji me u svoje boje predstavljeno je prvo izdanje bojanke Ničiji mačak / No Man’s Cat čiji je autor multimedijalni umjetnik Elvis Dolić. Na promociji koja je banana milkshakeom obradovala najmlađe, i roditelji su se upoznali sa pričom o crnom mačku koji želi saznati zašto ljudi imaju predrasude
     Masha Durkalić

     Elvis Dolić, rođen u Zenici 1974. godine, multimedijalni umjetnik, fotograf, strip crtač, muzičar, sebe ne može pozicionirati ekskluzivno ni u jednu od navedenih disciplina. Međutim, s jednakom strašću se bavi svakom od njih. Strip je postao dio njegovog života od momenta kada ih je počeo čitati, s pet godina.
     Tokom odrastanja u Zenici bio je dio nove generacije koja je nastojala organizirati što više koncerata i izložbi, formirati što više bendova i stvoriti novu kulturnu scenu. “Non-stop se nešto crtalo, pisalo, sviralo... Prije su frajeri morali da znaju dobro crtati, dobro svirati, i čitati super knjige da bi mogli imati curu”, prepričava Elvis. U poslijeratnom periodu bavio se svim navedenim umjetničkim disciplinama, istovremeno bivajući svjestan, kao i svi, da se od toga u našoj zemlji ne može baš dobro živjeti. I onda se u njegovom životu desila prekretnica – prije nego što je izdao bojanku Ničiji mačak, Elvis je dobio vizu za SAD i bukvalno bio pred odlaskom kada je odlučio da zbog ljubavi ostane u BiH.

     Budisti i mačke
     Elvis se prije šest mjeseci preselio u Sarajevo, gdje i danas živi, a potom i izdao bojanku Ničiji mačak. Pored toga je imao i izložbu u galeriji Duplex/10m2, gdje je izložio mural Pod pritiskom, te surađivao sa Jusufom Hadžifejzovićem u okviru njegovog projekta Charlama Depot, a mural koji je radio prije 13 godina uvršten je u katalog Hadžifejzovićevih Subdokumenata. Elvis već dvije godine radi flyere za Omladinski program BH Radija 1, koji su zapravo strip u nastavcima, a posljednji strip koji je objavio na svom websiteu www.avataratari.com je Zombi partizani, koji govori o vremenu u budućnosti kada vlada fašizam, a partizani se dižu iz grobova kako bi spasili svijet. Također svira i gitaru u bendu No Copyright Control All Copyrights Reserved, s kojim uskoro planira raditi jam sessione u Charlama Depotu.
     Ipak, kaže da mu je najdraža upravo bojanka Ničiji mačak/No Man’s Cat. “Leonardo Da Vinci je imao jednu studiju mačke koju sam vidio kad sam bio mlad, i koja mi je bila super. Mačke su fenomenalne, jer se niko ne može opustiti kao mačka. Budisti kažu da ako hoćeš da naučiš kako se treba opustiti, trebaš gledati mačku”, objašnjava Elvis. Nacrtao je nekoliko figura mačka, i onda je napisao priču, koju je upotpunio ilustracijama. “I priča i crtež nastali su u jednom dahu.”
                      “Crni mačak El Pi zapravo želi saznati zašto ljudi ne vole crne mačke, mada to njemu ne smeta. On je zapravo radoznao zašto su ljudi tako ograničeni i puni predrasuda”, kaže Elvis. Zapravo, El Pi nije samo mačak – El Pi je svaka osoba koja se ikada upitala zašto se prema njoj ljudi odnose drugačije. “Svijetom vladaju predrasude. Mačak je bilo koji čovjek kojeg interesuje što je manje vrijedan.” Mačak u bojanci razgovara sa crnim stvarima – crnim grožđem, crnim maslinama, crnim hljebom, crnim čajem, kako bi saznao zašto ljudi ne vole crne mačke. “čitava bojanka je zapravo crno-bijela igra, i jedan veliki upitnik, a to je zato što ja vjerujem da je ponekad važnije imati pitanja nego dobiti odgovor. Na kraju bojanke crni kos mačku govori da je znanje svjetlost, i da treba učiti, ali on ide dalje i postavlja pitanje – zašto učiti?”, objašnjava Elvis koncept bojanke. “Bojim se da djeca danas odrastaju sa mnogo predrasuda. Ja sam im htio dati neku varijantu crno-bijelog svijeta kojeg bi oni obojili.”
     Iako se bojanka na prvu može činiti pomalo mračnom i ne baš tipičnim sadržajem za djecu, on kaže: “Mislim da je realnost puno mračnija nego neka priča o crnom mačku koji jede džem, pije mlijeko i pita se zašto je nešto crno. Bojanka je zamišljena tako da funkcionira sa svim greškama i nedostacima. Ukoliko dijete roditeljima kaže da mu nešto fali i da mu tu treba nacrtati nešto što treba da se oboji, cilj je da roditelji ohrabre dijete da nacrta šta želi ili šta misli da tu fali i da tako osvoji taj prazan prostor. Tako dijete automatski postaje jedan od autora priča o Ničijem mačku”, objašnjava Elvis. Ničiji mačak podsjeća na estetiku Tima Burtona, koji je jedan od njegovih uzora, od kojih još nabraja kombinaciju imaginarnih i realnih likova: Walt Disney, Julius Verne, Picasso, Winetou, Dylan Dog, Corto Maltese, Charlie Chaplin, Branko Ćopić, Karim Zaimović, Malcolm X, Azra, Tom Waits...

     Branko kockica i A je to
     Iako je Ničiji mačak priča za djecu, postoji i verzija za odrasle – strip na engleskom jeziku, koji je objavljen za kanadsko izdanje strip magazina DTM kojeg je uredila Nina Bunjevac. U tom stripu mačak traži izlaz iz mraka.
     “Strip je, zapravo, objavljen prije bojanke, jer je očito lakše objaviti nešto u Kanadi, nego kod nas. Ali i ovdje se to u zadnje vrijeme popravlja, pogotovo zahvaljujući Filipu Androniku i ekipi okupljenoj oko Stripopeke i bosanskohercegovačke revije stripa”, kaže Elvis.
     Na promociji bojanke roditeljima su podijeljeni upitnici (dostupni u galeriji BlackBOX u ulici Vrazova 5 u Sarajevu), sa pitanjima o budućim kreativnim radionicama za djecu. Elvis će uskoro u galeriji organizirati svojevrsne “crtaće jam sessione” za djecu, na koje će biti dobrodošli i roditelji. “Ideja je da organiziramo atmosferu u kojoj se djeca mogu baviti kreativnim radom zajedno sa svojim roditeljima: crtanje, slikanje, vajanje, fotografija, slikarstvo, dizajn... Da to bude neka kombinacija Nedeljnog zabavnika, Branka Kockice, Muppet Showa i A je toa.” kaže Elvis.
     Bojanka u izdanju Blicdruka je dostupna širom BiH u prodaji Buybooka, ali i u knjižarama Šahinpašić i Svjetlost. U prvoj bojanci najavljeno je da je mačak El Pi otišao u Kinu: “Tek je stigao tamo, čekam da se javi. On je pomalo kao Zuko Džumhur, ima neki svoj timing, i neko svoje vrijeme”,

     [Objavljeno: www.bhdani.com]

     Pogledati i: doliccomics.blogspot.com/

10.03.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: Grrr! Program

     U petak 11. marta 2011, sa početkom u 19h, u prostoru Elektrika (Vojvode Putnika 7, Pančevo), Saša Rakezić i Kulturni centar Pančeva predstavljaju najnovije izdanje GRRR!Programa, ovog puta posvećenog pedesetogišnjici stripa o Zagoru, kao i najnovijim izdanjima časopisa Šlic, uz gostovanje beogradske gupe Čelik Promet.

     Milan Miladinović i Aleksandar Zograf su povodom Zagorovog pedesetog jubileja pozvali odabrane strip autore i ilustratore, među kojima su Wostok, Johanna Marcade, Bruno Tolić, Damir Steinfl, Boris Stanić, Vuk Palibrk, Džaziku, Ružica Dević i drugi, da kreiraju vlastite verzije nekih od klasičnih naslovnica Lunov Magnus Stripa i Zlatne Serije, u kojima se povljuje Zagor. Italijanska umetnica Sara Bipede će tom prilikom i naslikati mural na jednom od zidova Elektrike. Pored izložbe, gde će tik uz originalne naslovnice biti izloženi i radovi koji su njima inspirisani, biće upriličen razgovor o uticaju koji je ovaj strip izvršio u našoj sredini, Wostok će poklanjati izdanja fanzina Krpelj posvećena Duhu Koji Hoda, a grupa Čelik Promet će, u okviru svog nastupa, izvesti pesmu nadahnutu Zagor-Te-Nejem. Kao specijalni dodatak, biće predstavljen Šlicov „Kalendar od marta do marta“, koji objavljuje radove autora među kojima su Infact, Asterian, Teta Negra, Tamara A., Andrej F., Yigomar, Cubert i Tubman, i novo izdanje Šlicove „Pozlaćene serije“ pod nazivom „Invazija oblačića – Deca crtaju, deca uređuju“.

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: System comics

     „DRUŽINA DARDANELI“

     Danas je iz štampe izašao debitantski strip album „Družina Dardaneli“ scenariste Pavla Zelića i crtača Dragana Paunovića, koji u jednu istu avanturističko-špijunsku priču s kraja 19. veka smešta Savu Savanovića, Jozefa K., grofa Vroskog, Koštanu, Old Šeterhenda, Pop Ćiru i Pop Spiru, Damu s Kamelijama, Hajduk Stanka, Dobrog vojnika Švejka i mnoge druge književne i istorijske junake. Strip se od 7.3.2011. može naći u tvrdokoričenom i mekom povezu u knjižarama i striparnicama u Beogradu, a do kraja nedelje i širom Srbije.

     „Družina Dardaneli“ će imati svoju prvu promociju u velikoj sali Studentskog kulturnog centra, u utorak, 15. marta 2011. sa početkom u 19h. Odmah zatim će u Srećnoj galeriji SKC-a uslediti i otvaranje izložbe posvećene ovom stripu i kolaboraciji scenariste Pavla Zelića i crtača Dragana Paunovića.

     Radnja „Družine Dardaneli“ je smeštena u Srbiju, pred početak nekog drugačijeg 20-og veka. U ambijent kafane „Dardaneli”, legendarnog boemskog stecišta koje se bori za prostor sa naprednim građevinama jednog Beograda kakvog nikada nije bilo, pravo sa stranica knjiga stupa grupa likova koje gazda brzo izmanevriše do zadnje sobe. Tamo se kompletira tajna družina neprilagođenih, moćnih individualaca koja će se u ime Srbije suprotstaviti službama koje tuda vršljaju.

     Naša družina mora odmah da preživi iznenadni napad austrougarske i nemačke ekipe ali zatim i da prevaziđe unutrašnje sukobe da bi konačno mogla da razotkrije monstrouzan osvajački plan koji preti da uništi i same njegove tvorce koji ne znaju sa čime su se uhvatili ukoštac. Kraj priče donosi neočekivane preokrete, smrt nekih i iskupljenje drugih junaka. Ali ništa još nije gotovo i Družina Dardaneli je tek na početku zajedničkih avantura.

     Scenarista Pavle Zelić (pisac i kritičar, zbirka priča „Poslednja velika avantura“, Matica srpska 2009.) i crtač Dragan Paunović (slikar i dobitnik nagrade Salona stripa SKC-a za najbolji crtež 2008.) u novom projektu izdavača System comics koriste najčuvenije likove iz klasika srpske, nemačke, francuske, ruske i češke književnosti koji su postojali ili su mogli postojati u ovoj epohi. Oživljavajući svet iz snova arhitektonskih i tehnoloških vizionara ali i svet noćnih mora inspirisanih mitovima i legendama, kombinuju sve ove elemente na neočekivane načine učinivši ih novim i svojim.
     Strip od danas može da se kupi u striparnicama Darkwood i Alan Ford, kao i knjižarama Beopolis i Delfi u SKC-u, a do kraja nedelje i u knjižarama širom Srbije.

     Kontakti:
     Pavle Zelić • 0602233623 • pavlezelic@gmail.com
     Igor Marković • 062783828 • markovich.igor@gmail.com

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Piše: Žika Strip

Žan Žiro (Jean Giraud), alias Žir (Gir), alias Mebius (Moebius)

     Izložba: Moebius - Transe Forme
     (Paris, 12/10/2010 – 13/03/2011)

     Put u Pariz iz Londona, gde inače živim, je zaista postao jednostavan. Udobnim Eurostar vozom i tunelom ispod Lamanša (La Mansh) stiže se za 2 sata i 15 minuta, tako da nisam mogao da odolim želji da provedem vikend u Parizu i pogledam Mebiusovu izložbu. Pošao sam u petak posle posla i već na stanici Eurostar voza u Parizu dočekali su me plakati za ovu izložbu, što znaci da je glavni grad Francuske ovu prvu veliku Mebiusovu izložbu dočekao kao istinski važan kulturni gogadjaj.

     Stigao sam pred Fondaciju Kartije (Fondation Cartier) sledećeg dana ujutru, nešto pre 11 sati, a mali red ljudi se već bio formirao ispred galerije jer se vrata još nisu otvorila. Nisam očekivao takvu zainteresovanost obzirom da je izložba otvorena još pre više od 4 meseca. Karta košta 8,5 evra i potrebno je oko 2-3 sata da se sve pogleda. Ljudi vrlo strpljivo i detaljno gledaju izložene originale, tako da se zbog relativne gužve mora malo i sačekati da bi se sve pogledalo. Dakle, u tom prijatnom okruženju zaljubljenika stripa i poštovalaca umetnosti, krenuo sam da detaljno upoznam ovog umetnika.

     Na prizemlju galerije dati su originali u staklenim vitrinama. Jedne je Žan Žiro (Jean Giraud, 1938-), stvarao pod svojim pravim imenom, ili alijasom Žir (Gir), a to su brojni albumi stripa Porucnik Bluberi (Blueberry, 1963-, 28 albuma), a drugi su nastajali pod njegovim alternativnim umetničkim imenom – Mebius (Moebius). Ovo ime Žiro je izabrao inspirisan izgledom matematičke figure – trake sa dva lica koja se spiralno upreda u tri dimenzije, pa je takve složenije i komplikovanije stripove i stvarao pod svojim usvojenim imenom. Primeri ovih stripova su Arzach (1975-), Major Gubert (Grubert) koji je glavni karakter serijala Hetmetična garaža (Le Garage Hermiteque, 1979-), Džon Diful (John Difool), glavni karakter Inkal serijala (Incal, 1980-) i tako dalje.

     Na prvom spratu su izloženi razni albumi samog Mebijusa, ali, vrlo interesantno, i neki drugi stripovi i knjige koje je ovaj umetnik izabrao kao značajne i inspirativne za njega samog. Tu ima ostvarenja iz japanskog stripa, filmske umetnosti, teorije kulture i filozofije, tako da ovaj izbor značajno osvetljava kompleksne uticaje na Mebiusa.

Žika ispred galerije Fondacija Kartije

     U podrumu su, na vrlo različite načine, prikazani radovi koji tretiraju metamorfoze – transformacije formi, koje očigledno jako zaokupljaju Mebiusa, pa je i sama izložba nazvana „Transe forme“. Neki kvadrati iz stripova su odštampani na celom zidu, visine 4-5metara, neke „forme“ se pojavljau kao hologrami na zidu, neka platna su uramljena i  okačena po zidovima. Vrlo interesatno su dati neki manji kadrovi i to na vrhu crnih stubića koji izlaze iz poda do visine 0,5-1,0 m. Kadrovi su osvetljeni iznutra što još više pojačava njihovu tematiku vanzemaljskog i fantazijskog. Posebno me je iznenadio jedan izloženi, istinski, kvarcni kamen, oko 0,5 m u prečniku, koji je toliko fascinanatan i neobičan u svojoj prirodnoj lepoti, tako da nije neobično da ga je Mebijus crtao iznova i iznova kroz raličite forme žive i nežive prirode na svojim kadrovima.

     U podrumu su bile i dve stvari koje nisam očekivao. Jedna je Mebiusov 3-D crtani film iz 2010. godine (La Planete Encore), dužine 8 minuta i u kome se dva istraživača, mladić i devojka, spuštaju na novu planetu i počinju da je istražuju. Ono što im se dešava ne samo da je fascinantno nacrtano i režirano, već zaista intrigira i pobudjuje različite osećaje i tumačenja.

     Konačno, verovatno ono što me je najviše zainteresovalo, obzirom da Mebiusove stripove znam od 70-ih godina, je dokumentarni film, u trajanju od oko sat vremana, koji pokriva život i intervjue umetnika u zadnjih 10 godina. Bilo mi je drago da vidim da posle godina lutanja, nezadovoljstva, čak eksperimentisanja sa drogama, ovaj umetnik konačno uživa u životu, zasluženoj svetskoj slavi, otvaranjima sopstvenih izložbi po svetu, svojoj porodici, pa čak i u amaterskim pokušajima glume i recitovanju poezije, za šta poseduje nesumnjivi talenat.  

     Pročitao sam u prospektu izložbe, kao i u jednom raspoloživom katalogu izložbe (koji inače košta 60 evra ali je rasprodat i postaće verovatno kolekcionarska vrednost), razna sofisticirana objašnjenja za Mebijusove transformacije formi. Ne bih se upustio u filozofiranje na ovu temu, ali, po mom mišljenju, a pošto sam odgledao dokumentarni film, mislim da je Mebius zapravo veliki poštovalac života, opčinjen njegovim postojećim i mogućim formama, koji ga sa radošću slika i mašta o njegovim transformacijama.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Stripburger

     STRIPBURGER NA FESTIVALU NEXTCOMIC 011
     4. - 11. marec 2011, Linz, vec lokacij in Wels & Gmunden
     www.nextcomic.org

     ODPRTJE FESTIVALA:
     4. marec 2011 ob 16:00
     Festivalzentrum  OK, Offenes Kulturhaus Oberösterreich,
     OK-Platz 1, 4020 Linz

     V preteklih letih se je strip kot umetniska zvrst uveljavil celo v Avstriji. Letosnja edicija festivala Next comics raziskuje razmerje med stripom in drugimi ustvarjalnimi praksami. Zanima jih preplet stripa z oblikovanjem, modo, literaturo in animacijo. Obsezen program sestavljajo razstave, predavanja, pogovori, predstavitve stripovskih izdaj, delavnice, stripovski sejem...

     Stripburger sodeluje z mednarodno potujoco razstavo Greetings from Cartoonia, ki je nastala v sodelovanju z vec stripovskimi zdruzenji, MGLC-jem in je bila prvotno na ogled v leta 2009 v Slovenskem etnografskem muzeju. Sodelujoca avtorja pri projektu Greetings from Cartoonia Kaja Avbersek iz Slovenije in Finec Jyrki Heikkinen bosta s podporo ceske avtorice Lucie Lomove, ki je eno od svojih del objavila v reviji Stripburger, predstavljala in podpisovala Stripburgerjeve izdaje.

     Heikkinen, Avberskova in Bojan Albahari, clan urednistva revije Stripburger, bodo obiskovalce z vodstvi popeljala med skrivnosti Cartoonie.

     Strip Core c/o Forum Ljubljana
     Institute for Art and Cultural Production
     Metelkova 6, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
     tel. +386 1 2319662, fax. +386 1 4338074
     www.ljudmila.org/stripcore

03.03.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, četrdeset prvi, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Kameni div". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Michele Rubini.

     Takođe je upravo iz štampe izašla i druga knjiga kolekcionarskog izdanja Tex-a.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Marketprint

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Priredio: Ligatura

     Put your comics activity profil to the catalogue "EAST COVER comics activity".

     2nd INTERNATIONAL COMICS CULTURE FESTIVAL Ligatura 1st-4th June 2011, Poznan, Poland

     If you are publisher, coordinator of comics project, comics magazine, comics store, comics festival, gallery or some other place friendly comics-EAST COVER comics activity is for you:)
     All is free and works for better communication between us and for promotion all our activities.

     Show your comics activity on catalogue "EAST COVER comics activity":
     EAST COVER – international fair trade for professionals also accessible free of charge for all other visitors. The aim of the fair trade is to create a pioneer platform for the promotion of activities related with the comics culture as well as the exchange of experience, presentation of new publications, grants of publishing and distribution licences from publishing houses and distributors from all over the world. EAST COVER is also a presentation of magazines, initiatives, festivals and all other events, which are related with comics.
     The EAST COVER – comics activity catalogue will be available during the LIGATURA Festival. There you can find the profiles of all the participants of a given EAST COVER edition. When the festival is finished, all the catalogues will be send out to organizers of comics’ festivals, publishers and editorial offices of comics magazines from all over the world.

     If you want to find yourself in the "EAST COVER comics activity" catalogue, you'll have to fill out the form below and send it back to us till the end of March, 2011.

     link to entry form EAST COVER comics activity catalogue: ligatura.eu/eng/east-cover-market-idea

     If you want to come and promote or present your activity during 2nd International Comics Culture Festival LIGATURA we offer free place and accommodation (number of covered free accommodation is limited), you'll pay only travel cost.

     If you are an artist please send this info your friends work on comics activities filed.
     For you we have special thing: EAST COVER Pitchings ligatura.eu/eng/ligatura-pitching-idea

     Best regards!
     www.ligatura.eu
     www.centrala.org.pl
     www.fundacja-tranzyt.blogspot.com
     www.facebook.com/Centrala