Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

     VUKAŠIN KATIĆ I SAVA SAVANOVIĆ NA ISTOM ZADATKU

     BEOGRAD – Srbija, početak 20. veka. U ambijentu kafane „Dardaneli“ u centru Beograda, grupa ljudi, među kojima se nalaze i Vukašin Katić, Koštana, hajduk Stanko, Sava Savanović, Old Šeterhend, Jozef K. i grof Vronski, odlučuje da se suprotstavi tajnim službama koje krstare Srbijom i spase zemlju od izdaje. Ovo je kratak siže nesva-kidašnjeg stripa „Družina Dardaneli“ scenariste Pavla Zelića i crtača Dragana Paunovića, koji kao glavne junake ima istorijske, ali i fiktivne likove srpske i svetske književnosti i koji se sledećeg meseca pojavljuje na tržištu u izdanju „Sistem komiksa“. O ovom više nego neobičnom i originalnom ostvarenju devete umetnosti u intervjuu za „Pravdu“ govori crtač „Dardanela“ i likovni umetnik Dragan Paunović.

   – Strip-album „Družina Dardaneli“ svoju premijeru pred beogradskom i srpskom publikom imaće sredinom fe-bruara, a u martu će biti održana i tematska izložba posvećena tablama i crtežima iz ovog stripa – kaže na početku razgovora za naš list Paunović.

     Kako je došlo do ideje da na jednom mestu okupite likove iz srpske istorije, ali i junake svetske književnosti?
     – Sama ideja za radnju stripa potekla je od scenariste Pavla Zelića, koji je obrazac preuzeo iz čuvenog svetskog stripa, tačnije grafičke novele Alana Mura „Liga izuzetnih džentlmena“, gde se kao družina pojavljuju Tom Sojer, Mina Harker, Doktor Džekil i Mister Hajd i kapetan Nemo iz Vernovog romana „Dvadeset hiljada milja pod morem“. U našoj verziji, za koju nismo želeli da bude puko kopiranje Mura i „Lige“, u priču smo uveli Vukašina Katića, lika iz romana „Koreni“ i „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića, zatim Koštanu Bore Stankovića, hajduka Stanka Janka Veselinovića, i legendarnog i prvog srpskog vampira Savu Savanovića iz pripovetke Milovana Glišića „Posle devedeset godina“. Njima se pridružuju i „strana pojačanja“, Hašekov dobri vojnik Švejk, Tolstojev grof Vronski, Kafkin Jozef K. i Old Šeterhend iz romana „Vinetu“ Karla Maja. Svi oni su na zajedničkom zadatku da spreče prvo napad Austrougarske na Srbiju, a potom se suprotstave još moćnijem i strašnijem neprijatelju.

     Ko vam je od likova bio najinteresantniji, odnosno ko je crtački bio najveći izazov?
     – Svi likovi su interesantni i inspirativni na svoj način, ali bih ipak izdvojio Savu Savanovića, koji samom činjenicom da je vampir – i to onaj slovenski, a ne u zapadnjačkom smislu – privlači pažnju i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Trudio sam se da svim likovima dam lični crtački pečat i nadam se da sam u tome uspeo.

     U koji biste žanr smestili „Družinu Dardaneli“?
     – To je avanturistički horor koji u središtu radnje ima arhetipsku priču o borbi dobra i zla i verujem da će biti intere-santan čitalačkoj publici, a i takav vid stripa je komercijalan svuda u svetu. Verujem takođe da će ovaj strip privući kako starije, tako i one mlađe ljubitelje stripa, jer obiluje uzbudljivim akcionim scenama.

     „Družina Dardaneli“ sadrži brojne slike, odnosno crteže Beograda s početka pretprošlog veka. Da li je bilo teško da rekonstruišete taj period?
     – Koristio sam veliki broj fotografija Beograda iz prvih godina 20. veka i težio sam da postignem što veću autentič-nost trgova i ulica tog doba. Kao crtač stripova, lično ne volim da crtam linearno i moderno i više volim klasičniju for-mu crteža.

     Očekujete li da ovaj strip možda postane i svojevrstan srpski brend u svetu, poput Murove „Lige izuzetnih džentlmena“?
     – Verujem da ovakva tematika i ovakvi likovi kao junaci stripa mogu postati ozbiljan brend i van granica Srbije. Upra-vo Savu Savanovića vidim kao najzanimljiviji lik stranoj publici, jer je vampirska tematika trenutno hit u svetu posle knjiga i filmova iz serijala „Sumrak“, pa zašto ne bismo i mi iskoristili ovaj momenat i promovisali autentičnog srpskog i slovenskog vampira.

     Gde je mesto stripa na današnjoj kulturnoj sceni Srbije?
     – U strip se generalno, kao umetnički medij, mora još više ulagati, a posebno u autore koji većinom odlaze na Za-pad i tamo stvaraju svoje radove jer ovde nemaju prave uslove. I sam sam pre nekoliko godina imao ponudu da ra-dim u inostranstvu, ali to nije realizovano. Najsrećniji bih bio da se u Srbiji prilike promene nabolje kada je reč o autorskoj stripovskoj sceni, jer na prvom mestu želim da ostanem ovde.

     Šta je potrebno mladom autoru da bi uspeo u svetu umetnosti i stripa?
     – Najbitnije je da veruje u sebe i svoje sposobnosti, odnosno u ono što radi. Ako tu veru ima, onda ne postoji nikakva viša sila koja će čoveka sprečiti da radi ono što voli i što ga čini srećnim.

     „Dilan Dog“ kao uzor
     Da li kao autor stripova imate neki uzor iz sveta devete umetnosti?
     – Koristio sam tokom rada na „Dardanelima“ neke motive iz kultnog stripa „Dilan Dog“, koji je osim u celom svetu, omiljen i u Srbiji. Često mi kažu da moj crtež po stilu podseća na Korada Roija, italijanskog autora i jednog od crtača na serijalu „Dilan Dog“, i drago mi je što doživljavam poređenja sa takvim umetnikom.

     Srećko Milovanović

     [Objavljeno, Pravda, Beograd, 26.01.2011.godine]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Bookglobe

     NATJEČAJ CONAN ILUSTRACIJA

     1. SAŽETAK
I. Nakladnička tvrtka Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. raspisuje natječaj za ilustracije za edicije CONAN.
II. Pravo sudjelovanja imaju svi.
III. Natječaj traje do 15. veljače 2011. (15.02.2011.).
IV. Svi detalji i uvjeti Natječaja podrobno su navedeni u Opisu projekta i Uvjetima natječaja.

     2. OPIS PROJEKTA
Nakladnička tvrtka Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. planira u periodu od sljedećih pet godina objaviti ključna djela vezana za lik CONAN i to na sljedeći način:
     A) STRIP IZDANJE
     Nakladnička tvrtka Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. planira od 2011. godine izdavati po dvije knjige sabranih stripova CONAN (edicija CONAN – DIVLJI MAČ) godišnje za koje je od kompanija Marvel i Panini otkupila licencu za Republiku Hrvatsku .
     Edicije će biti formata 212 x 288 mm, obima najmanje 200 stranica. Sadržavat će stripove CONAN, tekstualne priloge i ilustracije.
     B) LITERARNO IZDANJE
     Nakladnička tvrtka Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. planira od 2011. Godine izdavati po dvije knjige literarnih tekstova (kratkih priča) Roberta E. Howarda, kreatora lika CONAN (edicija AVANTURA). Konačni format edicije bit će naknadno utvrđen, a obim će biti najmanje 200 stranica. Sadržavat će priče CONAN, tekstualne priloge i ilustracije.

     3. UVJETI NATJEČAJA
     I. Nakladnička tvrtka Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. raspisuje natječaj za ilustracije CONAN. Ilustracije moraju tematski biti vezane za lik CONAN kao i sve likove ili situacije vezane za svijet kreiran oko lika CONAN.
     II. Natječaj za ilustracije raspisuje se za:
          A) Ilustracije za STRIP IZDANJE
          B) Ilustracije za LITERARNO IZDANJE
     III. Natječaj za ilustracije raspisuje se za:
          A) Crno-bijele vinjete za knjižni blok (format 150 x 100 mm)
          B) Crno-bijele ilustracije za knjižni blok (format 200 x 250 mm)
          C) Kolor ilustracije za knjižni blok (format 200 x 250 mm)
          D) Kolor ilustracije za naslovnice (220 x 290 mm)
     IV. Ilustracije odabrane na Natječaju mogu biti:
          A) Otkupljene za arhivu CONAN. To podrazumijeva:
               a. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. ne obavezuje s objaviti ilustracije otkupljene za arhivu u bilo kojem CONAN izdanju ili ediciji.
               b. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. zadržava pravo naknadnog objavljivanja ilustracija u nekoj od CONAN edicija. U slučaju da se odluči na objavljivanje ilustracija otkupljenih za arhivu Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. kontaktirat će autore ilustracija te s njima sklopiti pravovaljan ugovor o objavljivanju, u skladu s uvjetima ovog Natječaja.
               c. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. zadržava pravo izlaganja ilustracija otkupljenih za arhivu CONAN na izložbama koje planira organizirati povodom promocije edicija CONAN. U slučaju da se Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. odluči izložiti ilustracije otkupljene za arhivu od autora će tražiti suglasnost za izlaganje.
               d. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. će za arhivu otkupljivati isključivo originalne ilustracije u skladu s Finacijskim uvjetima ovog Natječaja.
          B) Otkupljene za objavljivanje u edicijama CONAN. To podrazumijeva:
               a. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. će po odluci o otkupu za objavljivanje s autorom ilustracije sklopiti autorski ugovor prema Finacijskim uvjetima ovog natječaja.
               b. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. samostalno dodosi odluku o tome koja će ilustracija biti objavljena u kojoj ediciji CONAN.
               c. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. zadržava prava da, u konačnici, ne objavi ilustracije otkupljene za objavljivanje u edicijama CONAN u slučaju da nositleji nternacionalnih autorskih prava ne izdaju odobrenje za objavljivanje ilustracije.
               d. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. će za objavljivanje otkupljivati isključivo originalne ilustracije u skladu s Finacijskim uvjetima ovog Natječaja, osim u slučaju da se radi o računalno realiziranim ilustracijama.
     V. Odluku o otkupu radova za arhiv CONAN donosi Nebojša Radić, a za objavljivanje u edicijama CONAN donosi žiri u sastavu: Nebojša Radić, Bernard Radovčić, Tomislav Smolčić, Milena Benini i Marko Fančović.
     VI. Natječaj traje do 15. veljače 2011. (15.02.2011.).
     VII. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. objavit će odluku o otkupljenim ilustracijama najkasnije do 1. ožujka 2011. Na mrežnom portalu SMG (www.stomugromova.com).
     VIII. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. kontaktirat će najkasnije do 15. ožujka 2011. autore otkupljenih radova s detaljnom obavijesti o tome jesu li radovi otkupljeni za CONAN arhivu ili za objavljivanje u edicijama CONAN, te radi sklapanja autorskih ugovora.
     IX. Pravo sudjelovanja u natječaju imaju svi.
     X. Sudionici natječaja mogu na natječaj poslati ilustracije u svim tehnikama i materijalima po vlastitom izboru.
     XI. Ne postoji ograničenje broja radova koji se mogu poslati na natječaj. U izbor za odabri radova za otkup ući će svi radovi posani na natječaj.
     XII. Sudionici natječaja uz ilustracije obavezno moraju priložiti sljedeće podatke:
          A) Ime i prezime autora ilustracije
          B) Informacije za kontakt (adresu, e-mail adresu ili telefonski broj)
     XIII. Sudionici na natječaj trebaju slati kvalitetne fotokopije (u slučaju da se se radove na natječaj šalje poštom) ili ih treba slati u digitalnoj formi (u slučaju da se radove šalje putem e-maila).
     XIV. Bookglobe – Strana knjižara d.o.o. radove poslane na natječaj neće vraćati pošiljateljima.

     4. FINACIJSKI UVJETI NATJEČAJA
     Financijski uvjeti natječaja za otkup za arhivu CONAN i/ili objavljivanje u edicijama CONAN priloženi su ovom natječaju u obliku Excel tablice, sastavni su dio natječaja i ne mogu se mijenjati.

     5. ADRESA
     Ilustracije za natječaj treba slati na adresu:
     Bookglobe – Strana knjižara d.o.o.
     Horvatovac 100
     10000 Zagreb
     ili na e-mail: bookglobe@zg.t-com.hr

     6. PONIŠTENJE NATJEČAJA
     Bookglobe – strana knjižara d.o.o. zadržava pravo poništenja natječaja o čemu će sudionici biti obaviješteni putem mrežnog portala SMG.

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     U toku je Angulemski festivala stripa. Najveći i najznačajniji evropski festival, a time i jedan od najznačajnijih svetskih festivala stipa. Malo nas uspeva da tamo ode, pa nam je internet odličan izlaz... zahvaljujući svetskoj mreži osim svih detaljnih informacija i svežih vesti, popriličan broj dešavanja, praktično sve važno što se dešava, možete i videti putem webtv-a...

     Sajt festivala: www.bdangouleme.com/
     Facebook stranica:
     www.facebook.com/pages/Festival-de-la-BD-dAngouleme...

     Ono što je nama posebno zanimljivo je stranica sa radovima nastalim u, sada već redovnoj, akciji dvadesetčetvoročasovnog stripa...
     www.24hdelabandedessinee.com/public/index.php

     Naravno, ta stranica nam je posebno zanimljiva jer tu možete naći i radove naših, domaćih, strip snaga: Sara Divjak • Sonjecka • Dupli • Ivan Svaguša • Vladimir Kuzmanov • Darko Macan

Press: Varm comics

Po izvesnoj zastoja u izdavanju, evo nas opet pocevsi od ove nove godine kad Makedonski strip fanovi mogu da kupe prvu knjigu o Zagoru u godini jubileja 50 godina od pocetka avanture ovog strip junaka.      Uskoro izdajemo i drugi gigant Martija Misterije "Ksanadu" i Dilan Dog Gigant broj dva.      www.varmcomics.com      www.stripovimk.com

27.01.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD
     / SREĆNA GALERIJA

     28.01 – 18.02. 2011.
     6. TRADICIONALNA GODIŠNJA IZOŽBA
     SKC-ove RADIONICE STRIPA I ILUSTRACIJE
     “ĐORDJE LOBAČEV”

     Na izložbi su zastupljeni radovi sledećih autora: Tihomir Čelanović, Siniša Banović, Saša Arsenić, Darko Pajčin, Ivan Šainović, Predrag Ginevski, Borivoje Grbić, Jovan Ukropina, Dragan Paunović, Miloš Slavković, Uroš Begović, Dejan Mandić, Tiberi Beka, Đorđe Krajnović, Darko Stojanović, Nina Tomić, Jelena Vučić, Nikola Gotić, David Širkoski, Nemanja Ćalić, Bogdan Tomić, Stevan Kovačević, Milan Mišić, Marko Todosijević i Vlada Petković.

     OTVORENU RADIONICU STRIPA I ILUSTRACIJE “ĐORĐE LOBAČEV” u SKC-u posećuju mladi već oformljeni strip autori koji su ponikli u školi stripa i mladi autori aktuelne domaće strip scene.
     Kroz ovaj segment rada se sprovodi strategija afirmacije najtalentovanijih mladih strip autora kod nas i njihova priprema za objavljivanje najuspelijih radova u domaćim i inostranim strip edicijama.
     Broj učesnika nije ograničen jer je radionica otvorena za pristup svih zainteresovanih. OTVORENA RADIONICA broji preko 20 stalnih članova a za tradicionalnu 6. godišnju izlozložbu Radionice je napravljen odabir njihovih najuspelijih radova iz produkcije 2010.godine

Kontakt: Vladimir Vesović,
moderator Radionice
063 872 5491

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Bookglobe

     Izdavačka kuća Bookglobe najavljuje novu domaću strip album premijeru. Riječ je o stripu Senor autora Daria Kukića i Dinka Kumanovića. Uskoro u vašim omiljenim striparnicama.
     Autori: Dario Kukić i Dinko Kumanović
     Izdavač: Bookglobe Strana knjižara d.o.o.
     Broj stranica: 120
     Uvez: tvrde korice
     Boja: kolor
     Cijena: 99 Kn

     Dinko Kumanović - Rođen 1970. u Zagrebu. Školu primijenjene umjetnosti i dizajna u Zagrebu završio kao grafički dizajner. Objavljivao stripove i ilustracije u svim dnevnim i nekolicini tjednih i mjesečnih novina. Izradio storyboard-ove za preko stotinu reklamnih spotova, te dva dugometražna filma. Autor animiranih filmova Lajavac i Prisluškivanje. Strip albumom Priroda i društvo 1997. nagrađen kao najbolji mladi strip autor na Salonu stripa u Vinkovcima. Živi i radi u Zagrebu.

     Dario Kukić - Rođen 1971. u Zagrebu. Školu primijenjene umjetnosti i dizajna završio u Zagrebu. Bavi se ilustracijom, crtanim filmom i stripom. Ilustracije objavljuje u časopisima i knjigama za djecu, udžbenicima i sličnim izdanjima.

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Ovaj četvrtak vas na kioscima očekuje nova, petnaesta, sveska edicije Dilan Dog - Suberbook koja na 132 strane, po ceni od 240 dinara, donosi četiri kompletne epizode "Crni mačak", "Bunar prokletih", "Orfejev san" i "Statisti".

    U petak je izašla petnaest knjiga kolekcionarskog izdanja Zagora.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Stripburger

     Nizozemsko-belgijska stripovska spletna stran, imenovana Stripster, www.stripster.eu, ki deluje ze 10 let, je namenjena stripu, napisanem v nizozemščini. Na njej objavljajo svoje izdelke tako poklicni kot ljubiteljski striparji. Vsak teden na njej objavijo novo zbirko stripov, ki potem ostanejo na voljo uporabnikom v arhivu. Na spletni strani najdemo tudi bloge, recenzije, novice in forum o stripih.
     Od jutri, 22. januarja, bo na www.stripster.eu v fokusu slovenski strip. Slovenia Special vsebuje stripe Mateja Lavrencica, Kocota, Kaje Avbersek, Jakoba Klemencica, Izarja Lunacka, Marjana Mancka, Marka Kocipra, Gorazda Vahna, Dusana Kastelica in Santiaga Martina.

     Santiago Martin je tudi zbral in uredil slovensko sekcijo.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: V. Fumeti

     - Uz dva strip albuma Žana Tabarija -

     Svojevremeno je dosta buke na tzv. blogovima izazvala činjenica da u knjizi „Slatki strip“ nije bilo teksta o Iznogudu Gošinija i Tabarija. Bez obzira što sam govorio i pisao da je to jedan od meni najomiljenijih stripova i da je ograničenost obima knjige iznudila odsutnost Iznoguda, neki ljubitelji stripova mi do danas to nisu oprostili. Zato i tekst o drugom Tabarijevom junaku, dečaku Totošu, neko može da posmatra kao delimično vraćanje duga.

     Povod su dva albuma, u koloru, koje je nedavno objavio zagrebački „Bukglob“. Reč je o sedmoj i osmoj epizodi stripa koji prati avanture jedne grupe pariskih dečaka i devojčica, na čijem je čelu naslovni junak (inkarnacija Igoovog Gavroša, nesumnjivo!). U priči „Utamničeno blago“ Totošova družina odlazi na izlet u neko selo da šatoruje, ali se sukobljava sa družinom lokalnih tinejdžera. Tipičan nesporazum gradske i seoske dečurlije, prepleten je i sa traganjem za srednjovekovnim blagom. Na čak 64 strane Žan Tabari (1930) tromo i kolebljivo vodi naraciju, nastojeći da je dinamizuje i hroničnim „unutrašnjim“ međusobicama otresite devojčice Korine i njenog pomalo „upuštenog“ oponenta Žanoa (koji su u Tabarijevoj izvedbi, kao najpopularniji članovi Totošove družine, imali i vlastite serijale). Totoševa preduzimljivost i nesebičnost trijumfuju, grupe se mire itd. ali je u stripu ostalo vidljivo da je rađen za medij revije (ponavljanja, otezanja, lažne napetosti pri dnu table etc.). Nešto je bolji drugi album „Najbolji čovekov prijatelj“. Totoš sam odlazi na seosku, rođačku (?) farmu, gde biva neprijatno dočekan, posebno od strane devojčice Ester i njenog ganga, u šta Tabari spretno ubacuje i liniju naracije posvećenu starom psu, koga farmeri, kao nekorisnog, planiraju da ubiju. Razumljivo, Totoš će braniti tog psa. Kao što je znao da u Iznogudu crta „mekše“ i “grublje“, francuski strip majstor tako čini i u Totošu, pa je ova druga, bolja epizoda, crtana krupnije, oštrije, a prva simpatičnije i lirskije...

     Koliko se sećam, Totoš je malo i „incidentno“ izlazio u Eks almanahu, tako da ova dva albuma za veliku većinu čitalaca predstavljaju stripsku premijeru. I pored nejasne odluke da se startuje sa sedmom i osmom pričom, a ne od početka, i pored kolebljivog kvaliteta, Totoš je simpatičan komični strip galske škole, kojem ima smisla poklanjati poverenja, sad i u narednim albumima koji će, verujem doći.

     [Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 27.12.2010.godine]

20.01.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvanaesti, broj Zagora specijal je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Divlja horda". • scenario: Francesco Moretti, crtež: Roberto D`Arcangelo. Ovo izdanje ima 162 strane i cenu od 280 dinara.
     Izašla je iz štampe deseta sveska edicije Brad Barron koja donosi epizodu pod naslovom "Kult bola". • scenario: Tito Faraci, crtež: Giovanni Bruzzo.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

     KARDIOGRAM SAZREVANJA

     Saša Rakezić

     "ODUVEK SAM SE TRUDILA DA CRTEŽOM, BOJOM,
     TIPOGRAFIJOM NAGLASIM EMOCIJU U STRIPU. VOLIM TU
     ISPREPLETENOST NARACIJE I ČISTE LIKOVNOSTI,
     NEPREKIDNO EKSPERIMENTISANJE I TRAŽENJE"

     Kako to obično biva, naročito na našim geografskim (i mentalitetskim) koordinatama, vlastitu kulturu vrednujemo tek kroz filter naknadne pameti. Tek nakon potpunog raspadnuća Jugoslavije, i uz distancu koju su donele godine, bilo je moguće uvideti da je ta zemlja imala prilično zanimljivu i šaroliku produkciju stripa, koja je trajala tokom više decenija i razvijala se u više centara. Jedna od nedavno objavljenih publikacija koje bi mogle da doprinesu tom zaključku je antologija Ženski strip na Balkanu (izdanje Fibra, Zagreb, urednici Irena Jukić Pranjić i Marko Šunjić) – knjiga koja je naišla na veoma pozitivne reakcije u regionu, uz radove autorki nastanjenih (ili koje su emigrirale) na različitim prostorima bivše Jugoslavije, među kojima su Magda Dulčić, Helena Klakočar, Nina Bunjevac, Dunja Janković, Ivana Filipović, i brojne druge. Iako je u ovoj (tehnički izuzetno dobro opremljenoj) knjizi objavljeno uglavnom stvaralaštvo koje su strip autorke kreirale u vremenu nakon raspada zajedničke države, jasno je da su one razvijale svoj individualni izraz u sredini u kojoj jezik stripa nije bio nepoznanica, i da je to bilo polazište za daljnja istraživanja i eksperimente sa formom i sadržajem. Među istinskim "zvezdama" ove antologije je i beogradska (rođena u Trsteniku) autorka stripa i ilustracije Maja Veselinović, čiji je rad predstavljen na čak 26 stranica.
     Tokom poslednjih godina, radove ove autorke je moguće pronaći u prilično šarolikoj paleti publikacija, od brojnih strip fanzina i magazina u zemlji i inostranstvu, do "klasika" kao što je "Politikin zabavnik", kao i ilustrovana literatura za decu. Zahvaljujući stilu koji može da bude veoma ekspresivan i ličan, ali i veoma komunikativan i (u najboljem smislu te reči) dekorativan, Maja Veselinović komunicira sa prilično raznolikom publikom. Među njene uspehe svakako treba ubrojati i učešće na izložbi "100 per 100", održanoj prošle godine u gradu Angulemu, "prestonici stripa", odakle je čitava postavka preseljena u Pariz i zatim u nekoliko evropskih gradova. U pitanju je velika i dobro organizovana izložba, zasnovana na ideji da odabrani savremeni strip crtači nacrtaju svoj "komentar" inspirisan originalnim tablama nekih od klasika stripa. Zatim su klasična strip ostvarenja iz Muzeja stripa u Angulemu bila postavljena tik uz crteže savremenih autora, tako da je crtež Maje Veselinović bio izložen uz originalnu tablu kojom je bio inspirisan, uz rad Čarlsa Šulca, autora proslavljenog novinskog stripa Peanuts.

     "VREME": Jedan od važnih pravaca savremenog stripa posvećen je autobiografijama i ispovestima. Dobar broj tvojih strip storija ispričan je u prvom licu, ali puno toga je zapravo fantazija?
     MAJA VESELINOVIĆ: U početku sam često pisala stripove u prvom licu, koji nisu uvek bili u potpunosti autobiografski, ali je u njima bilo dosta ličnog. Međutim, sada volim da pomešam fikciju i stvarnost, da osmislim likove i pustim ih da odžive svoju priču. Ja sam uvek negde tu, sa strane, posmatram. Poslednjih nekoliko godina me zabavlja da osmišljavam likove obučene u kostime raznih životinja. Ljudi mačke, zečevi, pacovi, svinje... U zavisnosti od raspoloženja i situacije u kojima se nalaze docrtavam im čizme, ogrtače, maske i rukavice. Ponekad liče na super heroje, ali su im dela daleko od superherojskih.
     Oduvek sam se trudila da crtežom, bojom, tipografijom naglasim emociju u stripu. Volim tu isprepletenost naracije i čiste likovnosti, neprekidno eksperimentisanje i traženje. Od svakog svog novog stripa očekujem da bude bolji od prethodnog, važno mi je da jasno vidim napredak. Mislim da toga ne bi bilo i da bi magija nestala kada bih se uvek držala jednog, dobro oprobanog recepta.

     Beogradska publika je nedavno bila u prilici da tvoj rad vidi na tvojoj samostalnoj izložbi u Art centru. Koliko se u našoj sredini uopšte posvećuje pažnja stripu i ilustraciji? Misliš li da su te forme osvojile galerijske prostore,ili se to dešava sporadično i stidljivo?
     Vreme u kome su stripovi i ilustracije smatrani graničnim oblastima umetnosti daleko je iza nas. U poslednjih nekoliko godina stripove i ilustracije sam podjednako često objavljivala u štampanim izdanjima i izlagala na izložbama. Ovo drugo se doduše mnogo češće dešavalo u inostranstvu, ali i kod nas se galerijski prostori sve više otvaraju prema ovim formama. Izložba u Beogradu je bila dobro posećena, a posebno me raduje da je većina posetilaca (tj. onih koje sam imala prilike da vidim u galeriji) strpljivo iščitala sve stripove. Neki su se zadovoljno smeškali, očigledno im nije smetalo što strip čitaju sa zida. Imala sam čak i ponudu da prodam jedan strip, a kada sam to odbila, bila sam dobro iskritikovana za preteranu skromnost i nedostatak smisla za biznis!

     Da li po tvom mišljenju postoji neka razlika između bavljenja stripom i bavljenja ilustracijom?
     U mom slučaju, da. Rad na stripovima kakve volim da izmišljam i crtam nije isplativ. Ne žalim se, samo konstatujem. Nikada nisam gajila ambicije da živim od stripa. Da mi je to bio prioritet, verovatno bih našla način da jednu tablu radim dva, a ne dvadeset dva dana. Ili bih tekst ispisivala nekim već postojećim fontom, a ne ručno, iscrtavajući slovo po slovo. Ovako, svesna da mi je glavna satisfakcija uživanje u samom procesu eksperimentisanja sa crtežom, teksturama, tipografijom, i smišljanje i pričanje priče, ja sam u stripu prvenstveno videla šansu za umetničko sazrevanje i napredovanje. Mislim da strip još uvek tako doživljavam. S druge strane, moj pristup ilustraciji je dosta racionalniji budući da je ilustratorski posao ograničen mnogim faktorima, od vrste teksta koji se ilustruje do često veoma kratkih rokova. Ipak, vremenom sam naučila da ova ograničenja shvatam kao izazove, a iskustvo stečeno kroz rad na stripu puno mi pomaže da i u likovnom smislu dam svoj maksimum.

     Kakvo je tvoje mišljenje o srpskoj strip sceni, u ovom trenutku?
     Na momente mi izgleda blistavo i sjajno, sve kipi od ideja, novosti, planova, akcija... Ovi cunamiji poleta najčešći su oko strip festivala ili nekih drugih manifestacija vezanih za knjige i stripove (GRRR! program, Salon stripa, Sajam knjiga...). Nakon toga obično nastane zatišje, interesovanje splasne sve do nove "epizode", kada neko dešavanje ponovo aktivira uspavani stripaški duh. E sad, odlično je što tokom tih naleta uvek bude i nekakvih rezultata, tako da počinjem da verujem da je to prirodan način kako funkcioniše ta scena.

     Godine 2008. objavljena je tvoja prva i do sada jedina kolekcija stripova, pod nazivom "Neobičan događaj sa namigivanjem i druge priče" (izdanje Studentskog kulturnog centra Novog Sada) – to je na neki način zaokružilo jedan period u tvojoj karijeri. Šta misliš, u kom pravcu bi moglo da se razvije tvoje bavljenje u budućnosti?
     Ove godine "proslavljam" prvih deset godina u stripu i ilustraciji, pa je to sjajan povod da napravim i neku vrstu rekapitulacije. Primetila sam da u tim svojim preispitivanjima svoj rad delim na ono pre i ono posle Neobičnog događaja. Dakle, potpuno si u pravu, ta knjiga je zaokružila jedan period, vreme je da se ide dalje.
     Stripove ću, naravno, kreirati i ubuduće. Neke priče se već mesecima krčkaju, a skice strpljivo čekaju u mojim specijalnim sveskama za ideje. Ipak, sve ukazuje na to da sam već uveliko otvorila novo poglavlje u kome će ilustracija, i to pretežno ona za decu, imati primat.

     Da li si nekom prilikom razgovarala sa detetom koje je razgledalo tvoje ilustracije?
     Jednom sam zatražila pomoć trogodišnje ćerke moje prijateljice. Radila sam ilustracije za knjigu namenjenu deci tog uzrasta i nisam bila sigurna da li sam na pravom putu. Zamolila sam prijateljicu da pusti devojčicu da sama razgleda i komentariše. Ispostavilo se da dete ni u jednom trenutku nije imalo problem da shvati priču, čak je, razgledajući ilustracije, krenula da izmišlja vlastitu priču. Mislim da mi kao odrasli veoma često potcenjujemo decu, mislimo da nešto neće shvatiti samo zato što su deca.

     [Objavljeno: Vreme 1045, Beograd, 12.01.2011. godine]

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Na kioscima je novi, trideset deveti, broj bonelijevog stripa Dilan Dog. Naslov epizode je "Duša od čelika" • scenario: Bruno Enna, crtež: Fabio Celoni.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

13.01.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: Libellus

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Marketprint

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, trideset deveti, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Neistražene zemlje". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Michele Rubini.

     Iz štampe je izašlo kolekcionarsko izdanje, u formi tvrdokoričenih knjiga, dvanaesti Dylan Dog.


     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Nebojša Vesović

     SVET STRIPA raspisuje
     međunarodni konkurs za kratki strip

     Zainteresovani autori sa svojim radovima mogu se prijaviti do 30. aprila, a pravila su sledeća:

     Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza.
     Priče moraju biti kompletne, a radovi ne smeju biti stariji od 3 godine i mogu biti u obimu od 1 do 20 tabli.
     Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
     Rad može biti delo jednog ili više autora.
     Jedan autor može predati više radova.
     Stripovi treba da budu na srpskom jeziku, bez obzira na pismo, dijalekat ili narečje.
     Biće prihvaćeni i stripovi na stranom jeziku, ali u slučaju objavljivanja oni će biti prevedeni.
     Po okončanju konkursa najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u prvom broju revije SVET STRIPA.
     Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 formatu.

     Budžet ovog projekta ograničen je u smislu da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nadoknadu za objavljivanje u reviji, ali za sve objavljene autore biće obezbeđeno više primeraka revije kao i mogućnost stalnog angažmana u reviji.

     Pored ove publikacije biće organizovane i izložbe pristiglih radova. Stoga, uz radove autori treba da pošalju i ličnu biografiju, ili ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor..), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.

     Originalne table ili kvalitetne fotokopije treba slati na adresu:
     Udruženje ljubitelja devete umetnosti "SVET STRIPA"
     (Za Nebojšu Vesovića)
     Branka Paraća 1a
     34000 Kragujevac

     Radove u digitalnom formatu, u rezoluciji većoj od 300dpi slati na adresu stripkonferencija@gmail.com
     Na istu adresu nam se obratite i povodom bilo kakvih pitanja koja budete imali.

     U nadi da će ova inicijativa biti uspešna, da će se odazvati veliki broj autora i time publiku bolje upoznati s aktuelnim dostignućima na međunarodnoj sceni stripa,

     S poštovanjem
     SVET STRIPA

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

06.01.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Priredio: Irena Jukić Pranjić

    Najbolji stripovi u 2010. godini:
    Od ženskoga stripa do velebnih epova

     U mnoštvu izdanja ističu se »Ženski strip na Balkanu«, »Vam« Igora Kordeja i »Papak« Frana Petruše

     Stotinjak albumskih izdanja stripa koliko ih je 2010. godine objavljeno u Hrvatskoj još jedanput podvrđuju kako se kultura uživanja u toj likovno-pripovjednoj umjetnosti nastavlja buditi. Zanimanje čitatelja raste, knjižare i knjižnice takvim izdanjima širom otvaraju vrata prateći i utječući na stvaranje sve veće i bolje ponude. 
     Kao jedna od knjiga koja je pobudile najviše zanimanja svojom neuobičajenošću jest svojevrsna antologija »Ženski strip na Balkanu« koju je osmislila i uredila Irena Jukić Pranjić, jedna od najaktivnijih strip autorica u posljednjem desetljeću. 
     S jedne strane to izdanje razbija mit da se stripom bave isključivo muškarci, a s druge strane je povuklo pitanje i potaknulo rasprave o temi ženskoga rukopisa u stripu, odnosno razlici između ženskoga i muškoga stripa. Nakon te knjige postalo je jasno kako su autorice puno slobodnije u pristupu i odabiru tema, načinu na koji o njima progovaraju, a vidljivo je i kako su često likovno puno ekspresivnije. 
     Autorice se češće zagledavaju u sebe i više su prema sebi okrenute nego njihove muške kolege, koji su skloniji pričama s više akcije s, nazovimo to tako, glavom i repom. Velik broj stripova autorica čita se negdje između početka i kraja gdje se kovitlaju osjećaji koji svoju snagu crpe iz nesputanosti. Okvira nema i sve je dopušteno, a autorice razvijaju svoje vlastite i osobite stilove. 
     Stoga knjigu »Ženski strip na Balkanu«, koja prvi put objedinjuje stripove isključivo autorica i to s prostora bivše države, možemo proglasiti najznačajnijim izdanjem u 2010. godini. Nju je objavila izdavačka kuća »Fibra«, koja bi ne samo zbog količine već i zbog kvalitete i raznovrsnosti izdanja mogla ponijeti titulu najboljega izdavača stripova u 2010. godini. 
    Iz iste kuće stigao je i jedan od stripova koji opčinjuje još od 1985. godine kada se prvi put pojavio. Riječ je o stripu »Vam« Igora Kordeja, koji je napravio prema istoimenom romanu rumunjskoga pisca Vladimira Colina. 
     »Roman 'Vam' je za mene najbolji fantasy koji sam ikad čitao. Nigdje nema toliko čovječnosti, samopožrtvovnosti, nježnosti, prijateljstva, a s druge strane surovosti, ljudske zlobe, mržnje, zavisti i sujete kao u 'Vamu'. Pročitao sam ga prvi put kad sam imao desetak godina i nakon toga barem jednom svake godine« napisao je Igor Kordej u uvodniku izdanja, za koje je docrtao još nekoliko tabli zadovoljan što je strip napokon objavljen kao cjelina - u jednoj knjizi. Razloga za zadovoljstvo imaju i čitatelji koji su isto to iščekivali još od prvoga pojavljivanja »Vama« prije 25 godina kada su se prvi put susreli s epom, dijelom izgrađenim od biblijskih elemenata, skandinavskih saga, mezopotamskih, egipatskih i grčkih mitova. 
     »Ponos vragova« Darka Macana i Edvina Biukovića također je izdanje koje je steklo kultni status, jer riječ je o jednom od najnabrijanijih stripova, od one vrste koje se zauvijek urezuju u svijest čitatelja. 
     Ovaj put je objavljen kao crno bijelo izdanje, no čistoća crteža i pedantni stil pokojnoga Biukovića te odlična Macanova priča o borbi ratničkih klanova u nekoj mogućoj budućnosti koja se odvija u našem okružju izdanje čine uistinu osobitim. 
     Objavljene su i »Gluhe laste« Stjepana Štefa Bartolića, izdanje koje je objedinilo table koje su se godinama objavljivale u »Modroj lasti«, a njemu pripada mjesto najboljega omladinskoga strip. S druge strane »Papak« Frana Petruše najupečatljiviji je hrvatski strip u 2010. godini. Petrušino crtačko umijeće kojim besprijekorno hvata ili bolje rečeno kroz kadrove razigrava pokret i osjećaje likova u priči u koju se vjeruje čini taj strip rijetko sjajnim djelom ne samo na domaćem tlu već i na svjetskoj razini. 
     Uostalom, broj domaćih autora koji surađuju sa stranim izdavačima svakom se godinom povećava i nakon animacije s kojom je Hrvatska postigla vječni ugled u svijetu najviše izgleda da to učini ponovno - dajemo upravo stripu. 
     No, samozatajnost autora i pomalo ravnodušan odnos medija, koji se doduše polako počeo popravljati, postavljaju zapreke na tom putu. Ipak, nakladnici novim izdanjima stvaraju klimu koja je našoj sredini nužna, jer bez podrške i pažnje javnosti kultura stripa, uostalom kao i bilo koja druga, ne može se razvijati. Najboljim znanstvenofantastičnim stranim stripom objavljenim u Hrvatskoj u 2010. godini mogli bismo bez sustezanja proglasiti »Tehnoočeve«, izdanje u dvije monumentalne knjige kultnoga scenarista Alexandra Jodorowskog i crtača Zorana Janjetova, koji su stvorili jedan novi ep smješten u budućnost i beskraj svemira. 
     Doduše, takvu si budućnost ne bismo zaželjeli, ali isto tako lako u nju možemo uroniti. Riječ je o ozbiljnom, zahtjevnom stripu koji ne preže pred čitatelje postaviti odbojne likove i pomalo bizarne situacije, a opet od njih se teško odlijepiti jer napetost raste od poglavlja do poglavlja. 
     Od karikaturalnih stripova izdvojili bismo sjajni strip u nastavcima »Tvrđa«, koji se zasad pojavio u četiri albuma. Začudan svijet nakrcan je parodičnim humorom i dodijelili bismo mu titulu najduhovitijega ovogodišnjega izdanja. Lewis Trondheim jedan je od autora toga stripa, a proteklih je godina i u Hrvatskoj stekao krug vjernih obožavatelja. 
     Drugi autor je Joann Sfar, koji nam se ove godine predstavio i sjajnim biografskim filmom »Gainsbourg«, koji je oplemenio obiljem crteža i animacije. Svijet koji su njih dvojica izgradili također je jedan od onih koji imaju magnetsku privlačnost, jedan od onih u kojima je uistinu lijepo i ugodno boraviti. 
     Najpoetičnijim stripom 2010. proglasili bismo Coseyjev album »U potrazi za Petrom Panom«, djelo iz kojega vrije toplina iako je smješten u planine prekrivene snijegom i u selo kojem prijeti lavina. To na trenutke dirljivo, često prostrano, napeto i izuzetno nadahnjujuće djelo zavrjeđuje svu pozornost. 
     I za kraj ostavljamo strip koji nas je najviše iznenadio, možda čak i time što je prošao premalo primijećeno. »Neznanac« legendarnoga Magnusa koji je s Bunkerom stvorio »Alana Forda«, prepoznatljivoga je autorova rukopisa, ali opet bez ikakvih ograda kada je u pitanju nasilje i seks. Magnusov crtački stil ipak ostavlja i jedno i drugo na razini igre čineći ih upravo potrebnim začinom. 
     Knjige koje smo nabrojili samo su dio sjajne ponude stripova, a zanimljivo je kako za razliku od primjerice filmova nema tolikoga nerazmjera u kvaliteti. 
     Uglavnom su to dojmljiva i pomno odabrana djela. Netko će se, doduše, prikloniti realističnijim stripovima, drugi karikaturalnijim, no čitatelji stripova 2010. će pamtiti kao izvanredno plodnu godinu. 

     Marvelovi junaci u srednjem vijeku 
     Što se tiče izdanja stranih stripova, jedno od najugodnijih iznenađenja došlo je iz »Algoritma«, a riječ je o »1602.«, stripu epskih razmjera koji kao scenarist potpisuje Neil Gaiman, danas jedan od najutjecajnijih pisaca fantastike i sjajan scenarist. Već sama ideja o smještanju Marvelovih superjunaka u srednji vijek bila je obećavajuća, a izvedba nadmašuju sva očekivanja. Za taj strip nije nužno da čitatelj voli superjunake, štoviše uopće ih ne mora voljeti. Iako su zadržali neke svoje moći, šarene kostime su zakvačili o klin, što ih je učinilo daleko ljudskijim i privlačnijim, a u tome mu je bezrezervno pomogao crtač Andy Kubert i kolorist Richard Isanove. To odlično izdanje jednostavno poziva na ponovno čitanje.

     Božidar Trkulja

     [Objavljeno: Vjesnik, Zagreb, 02.01.2011.godine]

     Osim Vijesnika još neki su tekstovi dostupni na netu:
     planb.tportal.hr/teme/99935/zenski-strip-na-Balkanu.html
     www.kulturpunkt.hr/i/kulturoskop/510/
     stomugromova.com/recenzije/zenski-strip-na-balkanu?Itemid=68
     www.matica.hr/Vijenac/vijenac436.nsf/AllWebDocs/Kvadrat_slobode

     U posljednja tri mjeseca vijest o izlasku knjige prenijelo je 57 portala i slicnih interenetskih glasila, a u tisku je izdanje popraceni od svih vaznih novina u Hrvatskoj, te u tri tiražna lista u BIH, Srbiji i Makedoniji. Sve bez ikakve marketninske strategije. Neki od clanaka su ovdje:
     irenajukicpranjic.blogspot.com/2010/09/medijski-nastupi-antologije-zenskog.html

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Priredio: Maja Veselinović

     KULTURNI DODATAK

     GRAFIČKA NOVELA

     Ženski strip na Balkanu

     Ove autorke nisu imale tržišne zahteve kojima treba odgovoriti, pisale su i crtale bez presije komercijalnih očekivanja, ponekad i bez sigurnosti da će ih ikada objaviti. Zaklonjene od mejnstrima, oslobođene stega i praktično u ilegali, napravile su neke od najboljih stripova ikada stvorenih na ovim prostorima

     Svaki put kada se pojavi neki zbornik dela uz naglašenu polnu ili rasnu odrednicu, dolazi u opasnost da se protumači na jeftin, jednodimenzionalan, dnevnopolitički korektan način; kao nešto što jedino postoji ne bi li se predstavila dela koja sama po sebi ne bi zavredela pažnje da autori nisu pripadnici određene grupacije. U slučaju Ženskog stripa na Balkanu, strip antologije u izdanju zagrebačke Fibre, to ni najmanje nije slučaj.
     Reč je – upravosuprotno – o delima autorki koje su se do te mere nametnule raznolikošću i kvalitetom da su jedno ovakvo veličanstveno izdanje posvećeno njihovim najboljim stripovima učinile neminovnošću. Ključni aspekt ovog izdanja nije u tome što pruža ovdašnjim stripadžijkama prostora da svoja dela objave, već u tome što njihova već postojeća dela izvlači iz podzemlja strip fanzina i časopisa i prezentuje u formi koja im omogućava zastupljenost u glavnom toku umetnosti i skreće pažnju na njih i delu čitalaštva koje ne prati strip periodiku.
     Na stranicama ove antologijske riznice blaga regionalnog stripa, mesto je našlo nekoliko desetina stripova, iz olovke – i tuša – dvadesetčetiri autorke iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije i Bugarske. Ako se pitate koliko su ovde predstavljene autorke stilski i sadržinski unifikovane pod kišobranom ženskog stripa, najkraći odgovor je – nisu. Možda i glavna zanimljivost ove kolekcije jeste u tome što su gotovo sve do poslednje autorke ovde predstavljene iskoristile medijum stripa za izražavanje potpuno sopstvenih, unikatnih autorskih vizija i senzibiliteta. Jedina njihova zajednička osobina mogla bi biti izvesna introspektivnost, fokus na predstavljanju unutrašnjeg doživljaja svojih protagonista, ali prizme njihovih sagledavanja toliko su različite da prkose bilo kakvom grupisanju i simplifikovanju. Pošto je – kao sreća u nesreći – domaća strip scena već decenijama u fazi formiranja, balkanske autorke nisu imale tržišne zahteve kojima treba odgovoriti, već su pisale i crtale svoje stripove bez presije komercijalnih očekivanja, ponekad čak i bez sigurnosti da će oni ikada i biti objavljeni. Zaklonjene od mejnstrima, oslobođene svih stega i praktično u ilegali ove autorke napravile su neke od najboljih stripova ikada stvorenih na ovim prostorima.
     Kao i svaka druga antologija, i Ženski strip na Balkanu varira u kvalitetu od stripa do stripa, ali je sveukupan utisak vrlo pozitivan. Bilo da se radi o bukovskijanski košmarnom paklu urbanog života Nine Bunjevac, razigranom i detinjastom poletu Maje Veselinović, emotivno-dokumentarnom impresionizmu Helene Klakočar, poetskom ekspresionizmu Dunje Janković ili beskrajno idiosinkratički duhovitim antropomorfnim kučkama i vukovima Sonje Gašperov, sasvim je jasno da su posredi brilijantni primerci sekvencijalne umetnosti. Mnoge od ovih autorki već su objavljivane i neretko nagrađivane u inostranstvu – izdvojimo ovde nagradu za najbolji strani strip dodeljen Nemirnom moru Helene Klakočar na festivalu u Angulemu – a mnoge od njih su,pak, zahvaljujući neisplativosti stripa, svoje karijere gradile na srodnim poljima slikarstva, dizajna ili animacije, gde su takođe ostvarile velike uspehe. Kada imamo u vidu da se u ovoj antologiji nalaze najbolja dela autorki u rasponu od Magde Dulčić - Todorovski, prve prave ženske zvezde domaćeg umetničkog stripa, pa sve do hipertalentovane dvadesetogodišnjakinje Sare Divjak, najmlađe učesnice ovog projekta, postaje jasno da je ovo Fibrino izdanje ultimativni pregled ženskog doprinosa strip umetnosti na ovim prostorima.
     Predstavljeni na ovakav način, ovi stripovi slikaju prelepu sliku bezmalo neizmernih dometa samoniklih umetnosti nekih nadasve šarmantnih, luckastih, zanimljivih i talentovanih dama, koje ne samo da su uspele da se izbore za svoj prostor u jednoj ipak tradicionalno momačkoj umetnosti, već i svojim delima zavredele ovakvu monografiju koja se bez ikakve rezerve mora okarakterisati kao jedno od najznačajnijih strip izdanja ikada napravljenih na ovim prostorima.

     Igor Stanojević

     [Objavljeno: Politika, Beograd, 25.12.2010.godine]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

      Nešto kao kasnim...
     PA, TRINAESTA JE, BAKSUZNA...
     ...oprostite mi...:)
     Znam, malo zabušavam u zadnje vreme, bude dana kada nema Strip vesti... ali bila je frka, imalo se puno posla, što nije energije unešeno u SVesti, dato je papirnim izdanjima...
     Kasnim i sa ovim standarnim čestitkama.. računah da se malo odmorim, i tako će tu biti celih mesec dana...;)
     Juče sam krenuo da ih postavljam, i zvirnuh na sajt kod Darka da vidim radi li on nešto, jer se meni baš i nije radili... i za tren se letargija pretvorila u šok i nevericu... svašta je moglo obeležiti početak godine, samo nisam očekivao da će to biti odlazak dragog nam Ivice Marušića, čoveka koji je voleo strip, živeo strip, čoveka koji se borio da strip stane na noge... nema nam više prijatelja, mladog, hrabrog, vrednog... neka nam je on primer, neka nam je ovo poslednji put da ovako počinjemo godinu...
     ... ...
     Danas sam eto, malo raspoloženiji, i dalje nije frka, ima par priloga, al' nemaju rok trajanja pa sutra SVesti kreću normalnim životom... pregrmeli smo punih dvanaest godina do sada, pa pregrmećemo i ovu, baksuznu, trinaestu...

     SREĆNO!!!

     S poštovanje,

     Zlatko Milenković


     PS. Ah, da... da ne preskočim i standardni poziv: Osećajte se pozvanim da se pridružite ekipi Strip vesti, da pišete za njih i šaljete vesti o svim dešavanjima koja se tiču Stripa...:) POSTANITE DEO STRIP VESTI, Vi birate način na koji ćete to biti.

---

     Slede čestitke (klikom na sličice možete videti uvećanu svaku čestitku):

Maja Veselinović	Ivica Stevanović
Melina Mikulić	Beli put
Alem Ćurin	Robert Solanović
Iztok Sitar	Strip.Art.Nica Buch
Darko Macan	Bojan M. Đukić
Simon Vučković	Goran Milenković
Leonid Pilipović	Toni Radev
Aleksandar Sotirovski	The MIČO
Dekara - Lavirint	Igor Jovčevski
Branko Đukić - Stripolis	System Comics
Jovan Gvero - SKCNS	Matjaž Bertoncelj
Darko Linzenmajer - MotoFoto & zmcomics	Bojan Redžić
Gradimir Smuđa	Teodor Ajduk
Udruženje likovnih stvralaca šapca	...