Press: Mazos

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Vizant

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadeseti, broj bonelijevog stripa Dilan Dog je već na kioscima širom Srbije, Naslov epizode je "Nebo može da čeka" • scenario: Michele Masiero, crtež: Corrado Roi.

     Takođe se od ovog četvrtka na kioscima i treća sveska stripa Čiko, "Cico Amerikanac", po ceni od 240 dinara!!! • scenario: Nolitta, crtež: Ferri.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na:
     redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Zoran Đukanović

     GOVOR TAME, DVADESET GODINA KASNIJE

    (Predgovor albumu Darka Perovića, "Brek", Komiko,
    Novi Sad, 2009.)

     Ovaj zapis nastaje u spoju između mog prvobitnog teksta o Breku i Darku Peroviću i perspektive dvadeset godina kasnije, perspektive premošćavanja razdaljine između Beograda i Amsterdama mrežom zvanom veb. Kada god sam razmišljao o Breku, pauze od dvadesetak godina i nije bilo. Sasvim druga stvar je bio odnos prema autoru. Sa Darkom, od mene mlađim deset godina, družio sam se u kafani hotela Mažestik, na našim čuvenim sastancima neformalne strip grupacije Beogradski krug 2. Družili smo se i privatno. Živeli smo blizu jedan drugoga na Novom Beogradu, podjednako udaljeni nekoliko minuta hoda od novobeogradske Fontane, jedne od centralnih gradskih tačaka u to vreme. Kada smo otišli, ja naizgled zauvek u Amsterdam, Darko na ipak nešto kraće u Španiju, kontakt se prekinuo i – bez ikakvog razloga – prekid je potrajao sve do ponovnog objavljivanja Breka. Pratio sam njegove intervjue, znao šta i gde objavljuje, ponekad se popeo do njegovog bloga. Pretpostavljam da je i Darko isto tako, posredstvom veba, imao prilike da viđa šta sam objavljivao i u kojim sam se smerovima kretao.

    Ipak, prvi Skajp razgovor odvio se pre nekoliko meseci. Pomalo smo oklevali i zastajkivali u razgovoru, pitali za stare prijatelje, saznali da nam se kćerke poznaju i da idu u istu školu za dizajn u Beogradu. Naravno da sam znao da Darko nije onaj Darko Perović, na koga sam naleteo guglajući u političkom treš tabloidu "Kurir", koji ubija svog poznanika u kafanskoj raspravi da-li-je-ili-nije trebalo uhapsiti Radovana Karadžića. Darko je pasivni avanturista crtačkog stola, a ne budala koja zamišlja da kroji političku istoriju tako što će do smrti prebiti matorog komšiju koji je tek eto imao drugačiju opsesiju. Poslao sam Darku digitalno dva njegova crteža koja mi je poklonio baš u vreme prvog izlaženja Breka u YU strip magazinu. Darko jedan od svojih akvarela nije mogao da prepozna. Tek udubivši se u liniju i potez, dozvao je sećanje.

Mladi kritičar na stranicama policijske revije

    Nedavno sam ponovo šetao po novobeogradskoj Fontani. Niko ne bi znao da objasni da li je to bila pre svega tačka za susretanja, bioskop, samousluga, biblioteka, ili pak ona depresivna kafančina? Fontana je bila i mesto gde se karatista, potpisnik ovih redova, budalasto ili hrabro potukao sam protiv trojice uličnih prebijača i, gle čuda, završio s prelomom sinusne kosti i na stranicama tadašnje policijske revije. Kad god dođem u Beograd, posetim i novobeogradsku Fontanu. Zašto? Zbog batina? Ma ne, nego zato što je to jedno od mesta u gradu koje je potpuno pošteđeno održavanja i time je savršeni merač protoka vremena. Bioskop ne radi, biblioteka odavno ne postoji, a žućkaste kockice na fasadi su dobrano pootpadale. Sada je sve to oronulo zdanje o kome zaista više niko ne brine. Otvoreni arhitektonski manje-više trougao, u koji se može ulaziti i izlaziti sa različitih strana, čuva mističnu tajnu protoka vremena i trošenja. Da li je vreme trošilo Breka onako kako je potrošilo jednu od centralnih tačaka ovog gradskog jezgra? Sudeći po čitalačkoj recepciji iz devedesetih, u vreme kada je Brek bio mnogo teže dostupan, on je postao pravi kult među mlađom generacijom. Zvuk, potpuno osobeni ton koji je Brek proizveo 1986. godine, nastavlja da odzvanja u ušima novih čitalaca.

     Hajde da se vratimo na suve podatke. I od njih ima nekakve vajde:

   ISTORIJA BORISA BREKA: Darko Perović rođen je 1965. godine u Aranđelovcu. Živi u Beogradu (ponovo). Ilustracije objavljuje od 1979. godine, a prvim stripom predstavio se 1982. Isprva je kreirao kratke stripove na jednoj tabli, od kojih su ostali zapamćeni Strategic Arms Reduction Talks (1983), Rulet (1983), Spot (1984) i Slobodan pad (1985). Od nešto dužih stripova objavio je Azru, Alaraf (šest tabli, 1986) i Satori bar (1987). Tokom 1986. i 1987. godine u YU strip magazinu objavio je Breka, svoj prvi strip koji odgovara formi strip albuma (44 table, album je prvobitno izašao u izdanju Kondora iz Lipovljana 1990). Za Breka Darko je dobio 1987. Poletovu nagradu za "Najbolji jugoslovenski strip godine". Na Salonu stripa u Vinkovcima 1988. osvojio je nagradu za scenario s pričom Azra, Alaraph. Za sada, kraj istorije Breka bio je strip Mali grad u Nemačkoj (deset tabli, naslov preuzet iz Le Kareovog romana iz 1968), pokušaj nastavka Breka koji je završio na kratkoj formi. No, šta je kraj istorije Breka, postaje sve neizvesnije sada kad Brek dobija svoje oživljeno albumsko postojanje i novu publiku.

Satori Bar - akvarel

     Ipak, istorija Breka jeste neka vrsta predistorije karijere Darka Perovića. Na toj tački predistorija prestaje i počinje istorija kojom se neću baviti u ovom tekstu. Sačuvajmo saradnju sa Špancem Enrikom Sančezom Abulijem (izuzev u jednoj rečenici koja dolazi kasnije) i serijal Magico Vento (višegodišnju saradnju s italijanskim izdavačem "Serđo Boneli editore") za neku drugu priliku.

     Prelaz sa ilustracije na stripovno pripovedanje kod Perovića se nije u punoj meri dogodio tokom stvaranja kratkih stripova na jednoj tabli. Problemi prelaženja na drugi medijski jezik pojavili su se tek pri pokušajima kreiranja većih celina u drugoj polovini osamdesetih. Karakteristična svežina Perovićevih ilustracija kao da je iščezavala u montaži strip tabli u kojima je trebalo znati dozirati inspiraciju da bi sekvenca zadobila adekvatan raspored energije u svakoj od svojih tačaka, da bi zadobila ritam koji odgovara pripovedačkoj svrhovitosti. Srećom, Perović je bio isuviše kritičan prema vlastitom delu da bi dopustio objavljivanje svojih porođajnih muka vizuelnog pripovedača. Stoga je nekoliko projekata ostalo nedovršeno. Perović se javno pojavljivao tek s onim dužim radovima koji su bili u stanju da plene svojom režijskom i uopšte pripovedačkom sugestivnošću.

Drugi problem koji je Perović rešavao bila je sklonost identifikaciji sa svojim uzorima. U tom smislu, Perović predstavlja jednu od neuobičajenih pojava u tadašnjem jugoslovenskom stripu: istovremeno prisustvo snažnih uzora i naglašene individualnosti. U crtačkom pogledu "genealogija" uzora mogla se relativno lako pratiti. Uticaji Mirka Ilića (Rulet), Igora Kordeja (Slobodan pad) i kasnije Željka Paheka (Azra, Alaraf i Satori bar) nisu, međutim, nikad uspeli da potisnu izrazitu prepoznatljivost Perovićeve autorske ličnosti. Različiti uticaji nisu ozledili Perovićeve razvojne konstante. Jedna od njih je prigušenost praćena nesumnjivim prisustvom emocionalnog tona. Štaviše. Perović je, u međuvremenu, izrastao u rasnijeg pripovedača od nekih od svojih stripovnih uzora. Revijsko (1986–1987) i prvo albumsko pojavljivanje Breka (1990) to su najbolje pokazali.

     MELANHOLIJA STRIPA: Sa Brekom Perović je snažno vratio prioritet pripovedačkom činu u domaćem stripu s kraja osamdesetih prošlog veka. Naravno, posle iskustava radikalnih svetskih strujanja u stripu sedamdesetih i početkom osamdesetih, za Perovića više nije bilo moguće vratiti se sasvim klasičnoj, konvencionalnoj priči. Akcionost Perovićeve priče bogato je prožeta nekom vrstom pripovedačke melanholije. Moguće je i potrebno dešifrovati neke vanstripovne uticaje. To su svakako uticaji špijunske proze Le Kareovih romana, kinematografski uticaji Blade Runnera Ridlija Skota, a u manje primetnim, ali važnim tragovima i Stalkera, pa i Solarisa i Ogledala Andreja Tarkovskog. Sam Perović pomogao je dešifrovanju ovih senzibilitetskih uporišta – uspešno integrisanih u njegov individualni mozaik – u zanimljivoj autorskoj ispovesti Ja sam pasivni avanturista (YU strip magazin br. 85, 1987), kojom je bio propraćen treći, završni nastavak Breka. U tom smislu, Brek je takođe i statement, stav privrženosti delima koja je čitalački/gledalački osetio kao srodne sopstvenom osećanju stvari.

Brek - lik Zole Haberg

     Igre svetlosti svakako čine neophodan udeo u poetskom naboju Perovićevog Breka. Odbacivši neutralno osvetljenje, Perović se izražavao naglašenim kontrastima svetlosti i tame u kojima je senka dobila prevlast. To je omogućilo "gustinu atmosfere" u Breku za koju Perović kaže: "To je onaj vazduh koji dišemo između poteza, kadrova, reči..." Čekanje, sedenje u tami, osećaj trošnosti predmeta i ljudi, melanholija mirovanja u akcionom Perovićevom stripu. A iz tame Breka izranja, nikad do kraja, lik Zole Haberg, jedan od najsenzualnijih ženskih likova u domaćem stripu (tražite, tražite, zapanjićete se koliko ih je malo). Opet prigušenost, senzualnost na nivou govora, pogleda, ćutanja. Zola je bila možda najbolja metafora za integralnu stripovnu poetiku ovog mladog pripovedača. A dinamika montaže i kretanja? Onaj trodelni Zolin skok na krov na dvadeset trećoj tabli me je ubedio da je rasni crtač u Darku stasao.

    Masni, meki, tamni pokret duše – četkicom. Gustina doživljaja pasivnog avanturiste.

    Izmena uloga, "dekonstrukcija" Blade Runnera (doduše već započeta u filmu, pošto Harison Ford fizički nije dorastao silovitoj snazi ženskog androida koga goni) – u Breku je muškarac progonjeni. Zola prostreljuje Borisa Breka. Ona je opasna. Opasnija od bilo kog muškarca. Ona je femme fatale. To je vraćanje u noar, žanr koji je jezgro tajnovitosti i gubitništva. U noaru žena je tajna. Mladi Darko Perović je sredinom osamdesetih godina pokazao retku osobinu da je u stanju da intimno zaviri u žensku psihologiju. Dragocena osobina koju bi bilo vredno sačuvati za čitav život. Ne znam da li ju je Darko sačuvao. Odgovor na to mogu dati samo stripovi kakve sada radi.

    CRNOĆA, TAMA: Pošto verujem da su našim čitaocima manje dostupni drugi izvori o noaru, pogotovo holandski zbornik Film Noir iz 1984, referiraću se na knjigu Američki noar film Miše Nedeljkovića iz 2006. Noar je crni žanr ne samo zato što je u celini obeležen teskobnom atmosferom i izrazito pesimističnim tonom. On je, ipak, pre definisan upravo tom atmosferom i raspoloženjem nego konvencijama prostora, kao što je to slučaj u vesternu. Česti flešbekovi u narativnoj srtrukturi, jaka karakterizacija, opsesivni lajtmotivi, vizuelni dizajn, sve to nam noar i Brek nude u izobilju.

Lice 3

     Crnoća, tama – uostalom i po sopstvenim rečima, Darko je dužnik crno-belom sindikatskom stripu iz dnevnih novina. King Features i znate to... Ko ne zna, neka gugla, naći će.

     Znate ipak dobro priču o Andriji Mauroviću, koji je u mladosti nacrtao junaka starca koji je anticipacija vlastitog lika niz decenija kasnije? Zanimljive su crtačke zagonetke koje svojim nenamernim rezultatom jesu izazov fizičkom liku autora. Gde je Darkov lik u Breku? Nigde i, u stvari, ipak negde. Onako kako je Darko Perović izgledao u trenutku dok je crtao Breka, mlad, mršav, visok, tamnoput, bujne crne kose, kada bismo pomešali likove Zole i Breka, dobili bismo lik koji ih je tada stvorio.

     Darko Perović je sa Brekom napravio korak od sedam milja. Ovaj iskorak je bio toliko veliki da je odredio crtačku sudbinu jednog tihog momka koji bi prigušenim glasom ponekad nešto nenametljivo iskomentarisao među pretencioznim glavama kojih se moglo sresti na sastancima Beogradskog kruga 2 u Mažestiku. Neki su više pričali, tek ponešto uradili dok su razvijali ideologije stripa – šta se mora obožavati, a šta zaslužuje doktrinarni "prezir sa Olimpa". Darko je uglavnom ćutao. Bavio se pasivnim avanturizmom crtačkog stola. Znao je da se tamo nalazi srce tajne.

     Ipak, mažestička druženja su donosila i mnogo štošta istinski dragocenog. Gustiranje stripova, meditacija, razgovori o scenarijima, idejama, novim pravcima, teorijama, sanjanim mogućnostima... ispostavilo se da se Abuli više družio sa Darkom Perovićem nego sa Jordi Bernetom dok su zajedno stvarali stripove. Darko je, makar i privremeno, doveo sa sobom mentalitet druženja iz Mažestika, čiji sam i sam rezultat, pa i ovaj tekst.


     (“Vreme“, Beograd, 23. jul 2009;
     tekst je naručen i izvorno objavljen kao predgovor novom izdanju albuma)

Piše: Strip vesti

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     BLACK HILLS T1, T2, T3
     Scenario : Yves Swolfs
     Crtež : Marc-Renier
     Glenat, 1999/2003

     Kroz oko i kameru Armanda Lebona, francuskog fotografa, belgijski scenarista Yves Swolfs prati manipulacije i genocid čitavog jednog naroda – američkih Indijanaca. U pitanju je nepravedna i nejednaka borba malog naroda i galopirajuće industrijske civilizacije. Daleko od maniheizma i nasilja iz serijala Durango, Swolfs je orijentisao scenario Black Hillsa ka realizmu. Sâma priča izgradjena je nalik popularnim filmskim vesternima koji su se pojavili tokom 70-ih godina prošlog veka, Džeremaja Džonson, Plavi vojnik i kasnijeg Ples s vukovima.

     Kritikujući genocid Indijanaca, on je postavio scenu sa savremenim herojem, koji je prilično udaljen od klasičnog. Uprkos stasitosti i lepoti, on ne čini puno herojskih dela, niti brani poredak. Problem serijala je brbljivost Swolfsovog scenarija. Željan da objasni političku pozadinu i društvene prilike, on često kroz duge tirade i didaskalije drži predavanja iz istorije. Medjutim, čitaoci koji ne poznaju dovoljno istoriju američkog genocida nad čitavim indijanskim narodom, pronaći će izuzetno tačne podatke do kojih je autor došao kroz saradnju sa istoričarima i naučnicima specijalizovanih za Severnu Ameriku.

     Grafizam Marc-Reniera je vrlo realistički i prepun detalja, mada malo nesiguran u prvom albumu. U nastavku, Marc-Renier se bitno popravio, postavši precizniji i izražajniji. Uprkos mnoštvu detalja, ima se osećaj da je njegov crtež odviše radjen, previše oslonjen na tuširanje, a premalo na kolor. Da bi dosegao više sfere, crtaču nedostaje elegancija Blanc-Dumonta i gipkost Rossija. Medjutim, Marc-Renierov crtež, odlično dokumentovan, dobro se slaže uz zahteve Swolfsovog scenarija.

Press: System comics

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Strip vesti

     Prenosimo deo izveštaja sa strip radionice, koji je napisala na svom blogu Maja Veselinović:

     Nevinost bez zaštite u galeriji Elektrika

     "Evo nekoliko fotografija sa strip radionice inspirisane legendarnim filmom Nevinost bez zaštite Dušana Makavejeva, kao i likom i delom slavnog akrobate Dragoljuba Aleksića. Radionica je održana u galeriji Elektrika, u Pančevu, 28. juna ove godine pod vođstvom Nine Bunjevac, kanadske strip autorke, koja se baš tih dana našla na proputovanju kroz Evropu i Balkan. Budući da se čitava akcija dešavala pod firmom GRRR! programa, koordinator iste bio je, razume se, Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf.

     Moram istaći da je Nina radionicu sjajno osmislila i još bolje realizovala. U ovom neobičnom jam session-u učestvovalo je nas desetak, a zahvaljujući odlično pripremljenom materijalu u toku samo jednog dana nastao je strip od 15 strana. Negde pred kraj radionice pridružio nam se i Makavejev lično i mislim da mu se baš dopalo ono što je video na radionici :-)
     Završen strip izložili smo na uvid mnogobrojnoj radoznaloj publici, koja je, ruku na srce, tu bila više zbog Makavejeva nego zbog stripa. Ali i to je super, jer više je nego divno videti Elektriku onako punu i živahnu :-)" ...

     Kompletan tekst, niz fotografija kao i linkove ka izveštajima sa dešavanja i drugim prilozima možete naći na Majinom blogu: www.majaveselinovic.com

Press: Komikaze

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Bookglobe

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Stripburger

     SLOVENSKI STRIPOVSKI KLASIKI
     Festival Trnfest (Kud France Prešeren, Ljubljana)
     28. julij – 7. sept. 2009
     stripovske razstave, albumi, zbornik ...

     KUDov Trnfest po devetih letih zopet gosti strip. V seriji stripovskih razstav se skupaj in posamično predstavljajo slovenski stripovski avtorji. Končno si boste v Ljubljani lahko ogledali razstavo, na kateri bodo zbrana dela blizu 60 slovenskih ustvarjalcev stripov. Sledili pa bosta se samostojni razstavi dveh izredno plodovitih slovenskih ustvarjacev stripa, Zorana Smiljanića in Marka Kocipra. Razstava Jazbec in ostali svet Marka Kocipra bo hkrati premierna predstavitev istoimenskega albuma tega avtorja.

     1. SLOVENSKI KLASIKI V STRIPU
     odprtje: 28. julij 2009 bo 20.00
     razstava stripovskih reinterpretacij slovenske umetnosti in kulture
     28. julij – 10. avgust 2009
     www.ljudmila.org/stripcore/o

    Slikovna knjiga Slovenski klasiki v stripu, ki sta jo maja izdala tednik Mladina in stripovska revija Stripburger, je obsežen zbir kratkih, večidel satiričnih stripovskih upodobitev, ki so jih številni slovenski stripovski ustvarjalci posvetili našim nacionalnim umetnostnim veličinam, njih poglavitnim in občepoznanim umetniškim delom, kot tudi nekaterim svojstvenim pojavom znotraj slovenske kulture vobče.
     S tem zbornikom (katerega zametki segajo v leto 1991), sta Tomaž Lavrič in Ivo Štandeker (1961-1992), njegova duhovna očeta, želela domači strip približati in priljubiti preprostemu ljudstvu. Zakladnica slovenske literarne in širše umetniške ustvarjalnosti se je za ta namen izkazala kot nadvse prikladen vir navdiha.
     Kot pravi Lavrič: “Poštenemu človeku se niti okreniti ni moč, ne da bi ničhudegasluteč kakšnega klasika pogazil. Saj že vsak Slovenec stihe kleplje, če že v zboru ne prepeva ali mehu ne razteguje. Iz tako plodovite, dobro nagnojene prsti narodove pa že mora vzrasti med bohotnim plevljem tudi prenekateri žlahtno dehteč cvet”. Stripi, zbrani v zborniku bodo zabavali narod, zlasti mladež, hkrati pa jih bodo skozi smeh osvetljevali in poučevali o žlahtnih stvaritvah tako naših starih kot tudi sodobnikov ter jih morebiti spodbodli tudi k poznejšemu samostalnemu prebiranju in proučevanju le-teh.
     Poleg klasikov slovenske literature in kulture nasploh, pa zbornik predstavlja tudi prerez slovenske stripovske ustvarjalnosti. Oziroma, tako Lavrič: »Skupaj smo napaberkovali vse, kar se jih pri nas s stripom bavi, če pa smo katerega po nemarnem izpustili, naj preveč ne zameri. Malodane vsi vabljeni so se dobrodušno odzvali pozivu in prispevali svoj delež, dva ali trije, ki si nikakor niso mogli odtrgati potrebnega časa, pa se zdaj gotovo že gorko kesajo. Nabrala se je navsezadnje v dobrem letu dni še slaba stotnija novih prispevkov zapovrh onih starejših, vsega vkup reci in piši okroglih dve sto naslovov, silna množina za domače prilike, od avtorjev vseh generacij, šol, stilov in zmožnosti.«
     »Monumentalen, pretežno duhovit in mestoma pohujšljiv globinski prerez temeljnih del in občih mest slovenske kulture, od najvzvišenejših višav visoke umetnosti do najponižnejših nižav množične zabave, od halštatske dobe do postmodernizma, skozi pikro oko najbolj zavržene med vsemi umetnostnimi zvrstmi, stripa.
Klasiki, ki bodo brani, pomnjeni in citirani brez prisile.« Lovro Matič, Mladina
     Projekt Slovenski klasiki je potekal v več ustvarjalnih sunkih (prvi od njih se je zgodil že leta 1991), zaključuje pa se s pričujočo razstavo.
     Na razstavi si boste lahko ogledali izbor originalov različnih avtorjev iz zbornika.


     2. Zoran SmiljaniĆ & Marijan Pušavec:
     MeksikajnArji, Slovenski fantje v Mehiki
     odprtje: 11. avgust 2009 ob 20.00
     razstava stripov
     11. – 24. avgust 2009

     Predstavitev stripovskega seriala z avtorjema:
     čet., 13. 8. ob 20.00
    Projekt Slovenski klasiki v stripu je poleg stripovskih interpretacij slovenskih umetniških del tudi pregled slovenske stripovske ustvarjalnosti skozi generacije. Z drugo razstavo v sklopu Slovenski stripovski klasiki predstavljamo avtorja iz Mladininega kroga, generacije, ki je projekt inicirala.
    Zoran Smiljanić (1961) v sodelovanju s soscenaristom, Marijanom Pušavcem, v zadnjem epskem delu, Meksikajnarji, obravnava del slovenske zgodovine, hkrati pa avtorja lahko štejemo med slovenske stripovske klasike, med avtorje, ki bodo s svojim obsežnim stripovskim opusom pustili globok pačat v slovenski stripovski zgodovini
     Projekt Meksikajnarji je ambiciozno zastavljena zgodba, ki z mešanico zgodovinskih dejstev in fikcije osvetljuje malo znano, a zato nič manj zanimivo poglavje iz narodove zgodovine. Avtorja dosledno vztrajata pri zgodovinsko verodostojni in natančno dokumentirani zgodbi, ki je plod dolgoletnih raziskav, načrtnega zbiranja tekstualnega in vizualnega gradiva ter študijskega potovanja v Mehiko. Strip pa vseeno ni zgolj zgodovinski traktat, ki se drži dejstev kot pijanec plota, ampak skuša biti tudi bralcu prijazna in napeta zgodba, kjer sta si avtorja dovolila tudi nekaj pesniške oz. dramaturške svobode. Ustvarjalca se izogibata klišejem, ki jih poznamo iz podobnih (filmskih, stripovskih in literarnih) del in skušata skozi sodoben stripovski način predstaviti veliko pustolovščino, v kateri je sodelovalo nekaj čez 400 Slovencev.
     Celoten projekt bo obsegal 5 knjig, skupaj 330 barvnih strani. Do sedaj sta izšla 2 dela, Miramar in Laibach.
     Zoran Smiljanić se ukvarja s stripom, ilustracijo, karikaturo, oblikovanjem ter scenarističnim in publicističnim delom. V 80. in 90. letih letih stripe objavljal v slovenskih in jugoslovanskih časopisih in revijah: Naprej, Gorenjski Glas, Vidici, Yu-strip magazin, Pavliha, Delo, Problemi, Katedra in Mladina. Je avtor številnih plakatov, med opaznejšimi je bil Tedna mladih ne bo!, iz leta 1987, ki je vznejevoljil generalštab v Beogradu. Kratki strip Kje je revolucija? (objavljen v prilogi Gorenjskega glasa) je l. 1987 sprožil afero o rušenju kranjskih spomenikov, strip 1945 (Katedra, 1987) pa je sprožil kritike borcev, še posebej Jožeta Smoleta, ki je izjavil 'da je popolnoma neprimeren, ker partizani v njem cepajo kot zajci.' Od leta 1987 stripe bolj ali manj redno objavlja v reviji Mladina, kjer je skupno objavil okoli 800 strani. Leta 1999/2000 so večino njegovih stripov natisnili v štirih samostojnih stripovskih albumih, ki skupaj štejejo več kot 600 strani. Za Mladino je narisal tudi okrog 20 naslovnic in številne druge ilustracije.

     3. Marko Kociper: Jazbec in ostali svet
     odprtje: 25. avgust 2009 ob 20.00
     razstava stripov in predstavitev novega albuma
     25. avg. – 7. sept. 2009

     Sklop razstav pod skupnim naslovom Slovenski stripovski klasiki zaključujemo z razstavo Marka Kocipra, avtorja generacije, ki je zaključila projekt Slovenski strip klasiki. Nedvomno gre tudi za enega trenutno najbolj plodovitih slovenskih avtorjev z izredno svojskim likovnim in pripovednim avtorskim pečatom.
     Rdeča nit, ki se vleče skozi stripovsko ustvarjanje Marka Kocipra (1969) je erotika. Zdrsu v ceneno pornografijo se avtor izmika s humorjem, ter z grotesknostjo in absurdnostjo situacij, v katere zapleta svoje like. Njegove stripe bi lahko definirali še z nekaterimi drugimi zvrstnimi oznakami; zlasti sta to avtobiografija in satira, občasno tudi znanstvena fantastika.
     Omenjene lastnosti veljajo tudi za novi Kociprov album Jazbec in ostali svet, ki bo izšel v zbirki Republika Strip. Album združuje zgodbe, ki so doslej izhajale v nadaljevanjih v reviji Polet. Zgodbe temeljijo na pripovedkah severnoameriških indijancev, očividno pa jih je avtor cepil z lokalnim duhom. Čeprav Kociprov stripovski svet poseljujejo antropomorfni živalski liki in vesoljci (»ljudje z zvezd«), imamo namreč občutek, da nismo daleč od našega tukaj in zdaj. V središču je kajpak Jazbec, ničkaj kreposten lik - zabušant, ženskar in neskromen pivec. V njegovih slabostih pa je tudi nekaj ljudskega, kar ga dela simpatičnega.
     Marko Kociper je debitiral z albumom Svinjsko dobrih osem let (MKC, Koper 2000). Sledila sta mu albuma Podgana (2002) in Dika (2005), ki sta oba izšla pri Forumu Ljubljana. Pri isti založbi je izšla tudi antologija Deveta soba, ki vključuje Kociprov strip Prvič. Poleg albumskih izdaj se lahko Marko Kociper pohvali tudi z objavami v številnih serijskih publikacijah; od leta 2005 dalje je to zlasti Polet, v katerem tedensko objavlja svoje stripe. Poleg tega je doslej objavljal tudi v Delu, Mladini, Poliglotu ....
    Poleg originalnih strani iz albuma Jazbec in ostali svet, ki bo premierno predstavljen na odprtju, bo razstava vključevala tudi Kociprova dela starejšega datuma: Erotični almanah, Hardy hard hotel, Deja vu in Prvič. Z izjemo zadnjega med omenjenimi stripi, ki je izšel v antologiji Deveta soba, gre za dela, ki doslej še niso bila zbrana v knjižni obliki.

     __________
     Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/kud

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadeseti po redu, broj Zagor-a je već na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Tamo gde protiče reka" • scenario: Mignacco, crtež: Mangiantini.

     Takođe se od ovog četvrtka na kioscima može kupiti i dvanaesti broj, Teks Vilera, koji donosi epizodu "Grad straha" • scenario: Nizzi, crtež: Mangiantini.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na:
     redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: SKC

     Adresa za slanje radova:
     SKC, Srećna Galerija
     MEĐUNARODNI SALON STRIPA
     Kralja Milana 48 11000 Beograd,
     Srbija

     Propozicije za učesnike:
     • Pravo učešća imaju autori iz svih zemalja sveta, svih uzrasta
     • Rad može biti delo jednog ili više autora
     • Kandidat može poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od 1 do 4 table (poželjan A3 ili A4 format)
     • Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs, potpuno je slobodan
     • Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada strip tematike u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
     • Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-jugoslovenskih republika ili engleskom jeziku.
     • Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS ZA 7. MEĐUNARODNI SALON STRIPA koja se može preuzeti OVDE ili na www.skc.org.rs ili dobiti u Srećnoj galeriji pri predavanju radova na konkurs.
     • Na poleđini svake table rada naznačiti autore i njihovu funkciju /scenario, crtež, kolor/ i za svakog od njih obavezno dostaviti u prijavi sve potrebne podatke.
     • Na poleđini svake table rada naznačiti paginaciju (označiti stranice brojem. Primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
     Napomena: Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje

     • Pristigli radovi će biti selektovani od strane žirija za veliku izložbu Salona, za oficijelne nagrade Salona i za nagrade sponzora i izdavača

     Nagrade:
     • GRAND PRIX SALONA /uključuje novčani iznos od 1.000 evra/
     • Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
     • Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
     • Nagrada za najbolji scenario (ideju)
     • Nagrada za najbolji crtež
     • Specijalna nagrada žirija za inovaciju

     Takmičari do 15 godina starosti:
     • MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
     • Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
     • Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
     • Specijalna nagrada žirija za najmlađeg učesnika
     • Nagrade prijatelja i sponzora salona

     Dodatne informacije:  www.skc.org.rs • e-mail: skchappy@bitsyu.net • tel: 011/ 360 20 44 7.

MEĐUNARODNI SALON STRIPA 24 – 27. 09. 2009.
Srećna Galerija, SKC BEOGRAD

Press: Strip vesti

Press: Stripolis

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Une vie de chat T15
     Scenario i crtež: Philippe Geluck
     Casterman, 2008

     "Vrlo sam ponosan, jer je kod nas u Belgiji, Mačak poznat koliko i Maneken-Pišač – kaže Filip Gelik, strip majstor i autor nadrealističkog serijala o egocentričnom mačoru. Strip je prvi put objavljen pre 26 godina u belgijskom dnevniku "Soar" i brzo se pretvorio u fenomen. Petnaesti nastavak, kojim je proslavljen 25. rodjendan poznatog mačka, u prvoj polovini donosi po jednu neobjavljenu tablu za svaku godinu izlaženja stripa, a u drugoj polovini su novije table. "Mačak je debeo i ružan, ali ima onu fizičku sigurnost srećnih budala ili onih koji to izigravaju. Crtajući Mačka, ja se podsmevam mom junaku, ali u biti ja se sam sebi podsmevam na nežan, poetski i filozofski način – kaže Gelik.

     Metafora, oksimoron, igra reči i paradoks najčešća su stilska sredstva u Mačorovim razmišljanjima. Dramaturgija Gelikovih stripova odlikuje se grafičkom škrtošću i potpunim redukovanjem. Dekor je izbačen, a Mačak je uvek prikazan frontalno i statično. Ponekad, autor ide na lakoću koja se graniči sa vicevima, a ponekad njegova duhovitost dotiče lepotu tekstova Rejmona Devosa. Veliki uspeh strip stvaralaštva Filipa Gelika počiva u poetici apsurda dostupnoj ne samo prosvetljenim intelektualcima, nego i običnom čitaocu.

     Pre pet godina, na proslavu 20. rodjendana belgijskog Mačora, u Parizu je bila organizovana lepa izložba na hiljadu kvadratnih metara zastakljenog dvorišta likovne akademije. Bilo je izloženo je dvadeset šest gigantskih parodija klasičnog slikarstva, vajarstva i kinematografije. Mačor u dečjim kolicima, medju miševima, silazi na stepenište, Mačor kao miloska Venera, Mačor kao Djokonda… Izložbu je videlo više od sto hiljada posetilaca, što je neobično veliki broj za jednu strip izložbu.

Press: Veseli četvrtak

Piše: mcn

     Dobro jutro,

     Lijepo li je organizirati natjecaje. U svakom slucaju, manje stresno nego sudjelovati na njima. Pa evo, sto da ne, jos jednoga!
     Ali drukcijeg no proslog. Dok su se na Stripgen/Q natjecaju testirale vase najamnicke sposobnosti, ovaj bi trebao izvidjeti stupanj predanosti i komunikativnosti vaseg autorstva. Autorstva, da!
     Tko? Sto? Gdje? Koliko i dokad? Te posto?
                                Q STRIP u suradnji s mojstrip.com i stripovi.com trazi web-stripove u svrhu pokretanja tjedniQa, mrezne inacice Q STRIPA.
     U tu se svrhu traze autori voljni raditi tjedni strip (pasicu, poluplocu, plocu, crno-bijelu ili u boji, zaokruzen ili u nastavcima) u redovitom tjednom ritmu. Zanrovi i teme nisu zadani, ali ako dobro pogledate u koji Q STRIP ili na mojstrip.com vidjet cete da su suvremene, relevantne, autobiografske ili literarne teme u pocetnoj prednosti nad cistom zabavom. To je trazio Stripgen, sad nas zanima imate li sto za reci (i nacrtati)!
     E, a kako bismo vidjeli kako vam tjedni ritam ide, za sudjelovanje u natjecaju potrebno je poslati pet nastavaka (prilagodenih citanju na webu - to nit' cu tumaciti nit' ce se ciniti za vas) do 24. kolovoza 2009. Mozete slati novi nastavak svakog tjedna, kako biste se usemili u ritam, a mozete i sve odjednom, ali na zbrzanost cete izgubiti bodove.
     Para nema, to je jasno, ali cete se na svojoj podstranici moci reklamirati. Ako cete stranicu sami hostati, mozete stavljati i placeni edvertajzing. Ako je hostanje nase, vjerojatno ne.
     Stripove (plus kontaktne podatke, link na prethodne radove, odluke o hostanju, kratku biografiju, kratki opis serijala i planiranu duzinu istoga) saljite do gorenavedenog 24.8. na qstrip@gmail.com s naznakom "webznana".
     Nas cilj su, i dalje, dobri stripovi i sto vise njih!

     Pala na hvaznji.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

     Kultura

     AKO KANIŠ POBIJEDITI, NE SMIJEŠ IZGUBITI

     Pre četiri decenije u Italiji je izašao prvi broj legendarnog stripa „Alan Ford”. – U čemu je tajna njegove popularnosti i svevremene vrednosti

     „Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti”, savetuje Broj Jedan, vođa legendarne Grupe „TNT” i jedan od živopisnih likova stripa „Alan Ford”, koji je prvi put ugledao svetlost dana u Italiji, u maju 1969. godine. Autori stripa, prvi crtač Magnus (Roberto Ravijola) i scenarista Bunker (Lućano Seki) odneli su, bar što se Srba, a onomad i Jugoslovena tiče, pobedu.
     I danas, 40 godina od rođenja, detektiv Alan Ford i ostali članovi Grupe „TNT”, koji se iz svog tajnog skrovišta, sirotinjske cvećare u Njujorku, bore protiv socijalne nepravde, kriminala i korupcije, imaju na ovim prostorima verne čitaoce i poštovaoce. Pored toga, u Pozorištu na Terazijama, dugo je prikazivana istoimena predstava.
     U čemu je tajna popularnosti i svevremene vrednosti stripa Alan Ford? Svakako je za to zaslužan čuveni crtač Magnus, koji je uradio prvih 75 brojeva stripa, dok su se u kasnijim brojevima smenjivali razni crtači, ali pre svega proslavio ga je genijalni scenarista Bunker, koji je kroz opise avantura grupe „TNT” uspeo da provuče jednu od najoštrijih kritika modernog društva. Specifičan cinični humor koji napada pohlepne gradske oce Njujorka, nesposobnog inspektora policije Broka ili razne bogate biznismene (ko je rekao tajkuni?), jednostavno prija srpskom čitaocu. Ismevanje moćnih, a bahatih i glupih, dobro se primilo na prostoru koji se može pohvaliti da je iznedrio Radoja Domanovića, Branislava Nušića, Steriju...
     Recimo, kako se ne setiti Alana Forda i ovih dana, kada se u Vladi Srbije raspravljalo o smanjenju broja ministarstava, a u stripu postoji Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena.
     Popularnosti Alana Forda doprineli su i neprevaziđeni glavni likovi iz stripa. Ni oni nisu pošteđeni Bunkerove ironije. Pored Alana, ima još šest izgladnelih boraca protiv nepravde: omiljeni Bob Rok, kepec sa impozantnim nosem, večito nervozan i nezadovoljan. Zatim Sir Oliver, engleski plemić i kleptoman. Tu je i Jeremija, hipohondar koji ne radi ništa. I Debeli Šef, koji je u hijerarhiji grupe drugi ispod Broja Jedan, ali nema nikakav autoritet i uglavnom se bavi spavanjem. Pored njih, životinjsku podršku grupi daju pas Nosonja, zamorac Skviki i papagaj Klodovik.
     Jedan od omiljenijih članova, Grunf, nemački pilot, zadužen je za prevoz agenata. Grunf ima vrlo sumnjivo poreklo, što se vidi i kada podigne ruku u znak pozdrava. Taj pozdrav jako podseća na nacistički, a Grunf se obično izvuče tako što kaže nešto u stilu: „Ovoliko je visoka devojka koju sam upoznao.”
      Na vrhu se nalazi siva eminencija, Broj Jedan, gramzivi vođa grupe „TNT”, koji sav novac od zarade uzima za sebe, uporno ostavljajući svoje tajne agente u gladi i nemaštini. On je toliko star da se družio sa Leonidom kod Termopila, a priseća se i rata u Troji. Broj Jedan je, navodno, bio ćata u službi Homera, koji, po alanfordovskoj verziji, nije bio pesnik, nego slepi ratni reporter. Njih dvojica su izveštaje pisali vrlo pristrasno, u zavisnosti od toga ko im ponudi više para – Trojanci ili Grci.
     Pored niza negativaca sa kojima se grupa „TNT” uspešno obračunava, svakako je najčuveniji Superhik, bivši čistač ulica, koji, besan zbog toga što sirotani bacaju smeće svuda po ulici, odlučuje da krade od siromašnih i daje bogatima. Ovaj suludi kriminalac dobro je namučio grupu „TNT”. Superhikovo oružje je njegov užasni alkoholni zadah, kojim momentalno obeznanjuje svoje protivnike.
     Popularnosti Alana Forda doprineo je i čudesni prevod Nenada Briksija, na čiju inicijativu je i objavljen prvi broj u zagrebačkom „Vijesniku”, 1972. godine. Briksi je zaslužan što i dan-danas Srbi vole da prozbore koju na hrvatskom. Makar kada citiraju besmrtne replike: „Tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi!” ili „Bolje častan bijeg nego nečasna smrt”. Tu je i genijalna umotvorina Boba Roka: „Bolje živeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi!”
     U moru genijalnih detalja iz stripa, među obožavaocima je posebno drag trenutak kada Sir Oliver pohara neku prodavnicu, a onda pozove izvesnog Binga, kome prodaje svu kradenu robu. Sir Oliver Bingu kaže da je za robu „cijena, prava sitnica”, što je u srpskom jeziku postala fraza kojom se ironično opisuje neki skup proizvod.
     Alan Ford i danas, u kvalitetnom prevodu mesečno izlazi u Srbiji. I za kraj, nagradno pitanje: koje je pravo ime Debelog Šefa? Odgovor glasi: Gervasius Tvinkelminkelson. Svi koji su pogodili, neka potraže nagradu na adresi Šesta avenija, Njujork.

     Stanko Stamenković

     [Objavljeno: Politika, Beograd, 17.07.2009.]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Lavirint

Piše: Veljko Krulčić

     Poslije šoka i tuge koju čovjek doživi nakon što sazna da mu je dragi kolega, pa i prijatelj poginuo, najvjerojatnije od posljedica udarca automobilom u mrkoj noći, te nakon što se u hipu preleti svoje druženje s njime, koje traje ravno četvrt stoljeća, od izlaska moje monografije „Hrvatski poslijeratni strip“, prvo što mi je palo na pamet je bizarnost, pa i svojevrsna „zla kob“ s kojom se susrećemo u filmovima i romanima, a za koje se nadamo da će na tome i ostati - Darko Glavan, hedonist u punom smislu te riječi, u životu nije bio vozač, a nastradao je upravo od automobila!?

     No, pustimo to na stranu. Duboko suosjećajući s Darkovom suprugom i sinom Danijelom (nikada neću zaboraviti zajedničko putovanje u Rijeku na premijeru dokumentarca „Ritam rock plemena“, kada mi je s nemalim ponosom konstatirao kako se Danijel uspio u vrlo kratkom vremenu prometnuti u uspješnog „trgovca“ antikvitetnim knjigama i starim dokumentima, te kako je samostalno, bez pomoći mame i njega, kupio na kredit stan u Hoto naselju), želio bih spomenuti kako smo dijelili strast prema krimićima i – stripovima.

     O ovom potonjem hoću i napisati par riječi, jer Glavan je bio jedan od onih rijetkih u našoj zemlji koji se ovom umjetnošću na znalački i popularizatorski način bavio skoro puna četiri desetljeća. O stripu je pisao – bilo da se radilo o prikazima festivala, esejima, recenzijama, intervjuima s autorima - na stranicama niza listova i časopisa, „Vjesnika“, „VUS“-a, „Starta“, „Poleta“, „Pitanja“, „Danasa“..., polemizirao je s Novim kvadratom, Mirkom Ilićem i Ivicom Bednjancem, ali i gorljivo branio klasični, narativni strip. Pisao je i predgovore za uzložbe i knjige stripa, držao uvodne riječi na izložbama, sudjelovao na okruglim stolovima…

     Kada sam ga tamo negdje krajem 1985. kao kustosa u Muzejskom prostoru „prijateljski pitao“ zašto su u izložbi „Pisana riječ na tlu Hrvatske“ ispustili strip, odveo me do svog direktora Ante Sorića, a proizvod tog razgovora najprije je tri mjeseca kasnije bila izložba „Strip u Hrvatskoj 1867-1985“ čiji smo bili koautori, a kasnije i „Jugoslavenski strip 1866-1986“ u Parizu.

     Kako se posljednjih godina intenzivnije bavim izdavaštvom strip-knjiga nagovarao sam ga da napiše jednu knjigu o devetoj umjetnosti, a opravdanje zašto ju ne piše nalazio je u zgusnutosti i brojnosti drugih obaveza. No, znao je da će takvu jednu knjigu kad-tad „morati“ napisati.

     Stjecajem okolnosti, vidio sam ga prije nekoliko dana. Neizmjerno mi je komplimentirao na spomenaru „Mauroviću, s ljubavlju“, koji je upravo bio izašao iz tiska, drago mu je bilo što je u njemu jedan od najzastupljenijih autora, a posebno je bio sretan što sam u knjizi objavio i njegovu recenziju moje monografije „Maurović“ (Istarska naklada, 1986) u kojoj mi je uputio čitav niz zamjerki. Priznao mi je da je tada bio malo preoštar prema meni, ali… to je sada postalo potpuno irelevantno.

     Dragi Darko, hvala ti na svemu… I nadam se da ćeš se u onom svijetu – kamo si se prerano nažalost zaputio - „družiti“ i s Steve Canyonom, Corto Malteseom, Poručnikom Blueberryjem i drugim oslikovljenim junacima koje si obožavao čitati…

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Q & Stripgen

     REZULTATI NATJEČAJA STRIPGENA i Q STRIPA! REZULTATI, DA!

     Kao što smo pred koji dan objavili na www.darkomacan.com, strašno smo zadovoljni rezultatima natječaja. 10 kompletno nacrtanih stripova (i dva nakon roka, koji nisu ušli u utrku) te 22 scenarija. Od toga je 60% scenarija i 90% crteža kanulo u zadnji tjedan zbog čega je najviše patio Ivica koji je svako jutro željno otvarao prazan inbox, dok je Macan, poznavajući bagru slobodnjačku, odbijao išta pogledati prije isteka roka. No, dobro, kanulo pa kanulo … a ‘oće li što i niknuti?

Predrag Ginevski: Ukleti Vitez

     Pa, moglo bi.

     Crtači su se najviše zalijepili za “Ukletog viteza” (5 radova) te smo tu dobili najviše dobrih i upotrebljivih radova.  Svojom crtačkom kompetencijom i elegancijom najviše se izdvojio Predrag Ginevski kojemu je tako pripala nagrada u kategoriji kao i bonus nagrada za najbolji primljeni rad u ukupnom iznosu od 100 eura!

     Situacija s radovima za “Cat & Ninju” bila je malo čupavija. Tri su rada stigla i sva tri imala su svojih dobrih i svojih loših strana te niti jedan nije odskočio onoliko kao Ginevski u prošloj kategoriji. Nakon dugog vijećanja i vaganja, u žiriju je prevagnula populistička komponenta i prva nagrada (50 E) je dodijeljena privlačnom crtežu Fabricija Kalčića!

    Na natječaju je najlošije prošao “Jack Seaborn”. Konceptualno najklasičnije zamišljen privukao je samo likovnjake stiliziranijeg i apstraktnijeg usmjerenja te niti jedan od dva rada nije pogodio ono što smo htjeli da pogode te se - po pravilu o neobjavljivosti - u ovoj kategoriji nagrada nije dodijelila.

Fabricio Kalčić: Cat & Ninja

     Ali, čekajte! Prije nego što pomislite da smo pare strpali sebi u džep… nismo! 50 eura za kategoriju “Jacka Seaborna” prepolovili smo i odlučili ih podijeliti kao utješne nagrade drugoplasiranima iz prethodnih kategorija! Po 25 eura tako dobijaju:
    Slobodan Jovanović u kategoriji “Ukletog viteza” i
    Jurica Starešinčić u kategoriji “Cat & Ninje”!

    Žiri bi još htio istaknuti (ali samo riječima, bez para) radove Davida Petrine (da je bar bio malo jasniji) i Maksima Šimića (da bar nije zbrzao drugu polovicu). Svoj šestorici nagrađenih i istaknutih autora još ćemo se posebno javiti oko dogovora za nastavak suradnje.

     Kao bonus, Q STRIP je odlučio nagraditi najmlađeg sudionika natječaja, trinaestogodišnjeg Denisa Milića, paketićem svojih izdanja

     __________
     A sad na scenarije … dio natječaja uveden onako, ali koji je rezultirao s najviše iznenađenja. 22 rada (10 za Cat & Ninju, 8 za Ukletog viteza, 4 za Jacka Seaborna) i sva 22 prilično čitljiva i prilično vješta u upotrebi jezika stripa, iako ne i sva 22 naročito originalna niti blizu mete. Dva su se scenarija odmah izdvojila baš po pogađanju duha serije i pričanju kompletne samodostatne priče te su njima pripale prve dvije nagrade:

     Prva Tozi Obradoviću za scenarij “Jacka Seaborna” (25 eura) te
     Druga Jurici Starešinčiću za scenarij “Cat & Ninje” (15 eura)

     U utrci za treće mjesto bilo je puno ravnopravnih (spominjana su imena Tomislava Škrljca, Milana Anđelkovića i Matka Vladanovića), ali je u konačnici prevagnuo šarmantan završetak epizode “Cat & Ninje” koju je napisao Predrag Đurić te je njemu pripalo treće mjesto i nagrada od 10 eura.

     Nagrađeni scenaristi bit će posebno kontaktirani, kao i neki od spomenutih, a možda i nespomenutih. U svakom slučaju, u dogledno se vrijeme nadam novom krugu natječaja pa držite oči naperene i umove britkima!

     Konačno, treba reći da će rezultati natječaja, kao i izbor radova s natječaja biti objavljeni u Q STRIPU broj 17 (izlazi u kolovozu/augustu), dok bi se “Ukleti vitez” te “Cat & Ninja” od iduće godine serijalizirali u “Sergej stripu”. Po primjerak Q STRIPA 17 bit će poslan svim sudionicima natječaja (ako nam dostave adresu :)).

     Svima hvala na sudjelovanju i do idućeg puta!

     Ivica Marušić i Darko Macan

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Predrag Ikonić

     PROGRAM MANIFESTACIJE
     XI BALKANSKA SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA

    Sve aktivnosti, ukoliko nije navedeno drugačije, odigravaju se u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra

    Petak, 17. 7. 2009.
16h Promocija prvog broja zrenjanskog magazina „Stripolis“
17h Predstavljanje strip projekta „Dinamit“
18h Predavanje Bojana M. Đukića „Osnove stripa i ilustracije“
19h Javni intervju sa Bojanom M. Đukićem, dobitnikom nagrade za doprinos srpskom stripu za 2009. godinu 
19:30h Strip berza u holu Leskovačkog Kulturnog Centra
20h Otvaranje izložbe mladih strip crtača Balkana u Galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra i dodela nagrade za doprinos srpskom stripu

    Subota,18. 7. 2009.
12h Promocija strip izdanja novosadskih strip izdavača Dirty Editions i Lavirint i beogradskog izdavača System Comics
13h Tribina „Balkanski autori u francuskom stripu“
14h Promocija strip albuma bosanskohercegovačkih autora „Amnezija“ i „Extra Gedža“
17h Promocija projekta „Vekovnici“ i knjige o stripu „Južnjačka Uteha“
18h Promocija strip albuma Igora Jovčevskog „Short cuts“
19h Predavanje Danijela Atanasova, Ivana Koritareva i Sibile Koritareve „Istorija bugarskog stripa“
20h Otvaranje izložbe „Bugarski strip danas“ u Narodnom muzeju i dodela memorijalnih nagrada „Nikola Mitorvić Kokan“ nagrađenim autorima
21h Working of filma „Technotise – Edit i ja“ uz autore, a mozda i jos nesto vise od toga...;)

    Nedelja, 19. 7. 2009.
12:00h Predstavljanje salona stripa u Laktašima, izložbi Bosanskohercegovačkog stripa u Sarajevu, festivala Pirot Grad stripa, Beogradskog salona stripa u SKCu
13:00h Promocija novih brojeva strip izdanja i srodnih publikacija leskovačkog Think Tank-a i niškog SIIC-a (Strip Pressing, Pressing i Trash)
14:00 Predstavljanje internet strip portala Srbije i Makedonije, UPPS-a i Makstrip-a
18h Svečeno zatvaranje manifestacije i dodela zahvalnica u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra

    Sve vreme trajanja manifestacija u prostorijama Leskovačke škole stripa "Nikola Mitrović Kokan" u potkrovlju Leskovačkog Kulturnog Centra radiće strip radionica. Svi programi, ukoliko nije drugačije navedeno, odigravaju se u poktkrovlju Leskovačkog Kulturnog Centra.

    Spisak gostiju: Mihajlo Dimitrovski, Aleksandar Sotirovski, Bitolj, Makedonija • Damjan Mihailov, Zdravko Girov, Davor Dramićanin, Igor Jovčevski, Nikola Temkov, Toni Anastasovski, Darko Bogdanov, Skoplje, Makedonija • Zlatko Krstevski, Prilep, Makedonija • Daniel Atanasov, Jambol, Bugarska • Ivan Koritarev, Sibila Koritareva, Sofija, Bugarska • Enis Čišić, Filip Andronik, Sarajevo, Bosna i Hercegovina • Miroslav Slipčević Mimi, Bihać, Bosna i Hercegovina • Predrag Ikonić, Pale, Bosna i Hercegovina • Milorad Vicanović Maza, Laktaši, Bosna i Hercegovina • Ozren Miždalo, Kotor, Crna Gora • Milutin Pavićević, Podgorica, Crna Gora • Dejan Nenadov, Amsterdam, Holandija •
Leonid Pilipović, Subotica • Jovan Gvero, Nebojša Bačić, Dejan Sedlan, Branislav Kerac, Miladin Anđelić Zeka, Miloš Sekulić, Novi Sad • Dragan Paunović, Majdanpek • Zlatibor Stanković, Surdulica • Igor Krstić, Borivoje Petrović, Pirot • Bojan Vukić, Đorđe Krajnović, Zaječar • Mijat Mijatović, Gornji Milanovac • Vladimir Aleksić, Šabac • Mirko Čolak, Miša Živanov, Zrenjanin • Marjan Milanov, Dimitrovgrad • Dejan Đoković Dekara, Čačak • Milan Jovanović, Kragujevac • Bojan M. Đukić, Aleksa Gajić, Vladimir Vesović, Borivoje Grbić, Ivan Šainović, Jovan Ukropina, Radomir Izgarević, Bojan Debenak, Pavle Zelić, Dragana Stojiljković, Predrag Ginevski, Saša Arsenić, Beograd • Dragan Predić, Kladovo • Vladimir Krstić, Dejan Stojiljković, Dejan N. Kostić, Dušan Cvetković, Toni Radev, Niš.

Press: Bookglobe

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     OTIŠAO OTAC NAŠE POPULARNE KULTURE

     Darko Glavan, rock kritičar, teoretičar stripa, likovni kritičar i pisac, autor zapaženih novinskih tekstova

    ZAGREB, 13.07.2009.
    - Preksinoć je tragično preminuo Darko Glavan (1951., Rijeka), hrvatski rock kritičar, likovni kritičar, kustos, glazbeni i likovni pisac. 

    Prvu knjigu “Punk” (Potpuno Uvredljivo Negiranje Klasike) objavio je 1980., a njeno reizdanje 2008. potvrdilo je životnost njegovih autorskih stavova i pisma. Biografiju Bijelog dugmeta “Ništa mudro” objavio je 1981., a napisao ju je u suautorstvu s pokojnim Draženom Vrdoljakom. U suautorstvu s Hrvojem Horvatom napisao je biografije Rolling Stonesa (Rock’n’Roll Babilon) i Prljavog kazališta (Sve je lako kad si mlad). 2002. Glavan je objavio monografiju o Antunu Motiki, a 2005. o Galeriji Studentskog centra u Zagrebu.

    Koliko god bile važne Glavanove knjige, posebice “Punk”, za povijest hrvatske popularne kulture, toliko joj je njegova nazočnost još od početka 70-ih godina prošlog stoljeća u emisijama radija, TV-a, kao i na novinskim stranicama, davala poseban značaj. Glavan je doista bio, baš kao i Vrdoljak, rock-začinjavac, pa njegovim odlaskom domaća ali i strana rock scena ne gube samo kroničara i samosvojnog kritičara, već i protagonista. A kulturna cjelina gubi i drugi stup na kojem je izrasla ne samo aktualna medijska kritika nego i kritika popularne kulture kao takve.

    Ne treba smetnuti s uma da je baš Glavan, sa svojom profesoricom Verom Horvat Pintarić, bio ključna osoba koja je otvorila put stripu u umjetničke vode. Dotad podcjenjivan i prokazivan kao šund, pa i kič, strip je u Glavanu dobio zagovornika koji je reafirmirao Andriju Maurovića, i cijeli ovaj umjetnički medij. To je, zapravo, bio jedini način da se prevrednovanjem povijesti stripa otvore vrata ondašnjim mladićima, pripadnicima Novog kvadrata.
     ...

     __________
     Odlomak je ovo iz zeksta Željka Ivanjeka objavljenog u Jutarnjem listu, a odabrao sam ga za uvod jer najviše govori o Darku Glavanu u formi koja odgovara Strip vestima. No, Zoran Đukanović je prosledio puno priloga povodom njegove smrti, pa to možete sakupljeno preuzeti u jednom "doc" fajlu OVDE.
    
     __________
     Takođe, na sledećim linkovima možete pročitati i esej o Darku Glavanu koji je Zoran Đukanović napisao ‘Third Generation’ and Beyond:  “Treća generacija” i posle - “Novi kvadrat” i ostali koji se može naći u dva nastavka na linkovima:
     www.stripovi.com/ViewColumn.asp?ID=46
     www.stripovi.com/ViewColumn.asp?ID=47
     
     __________
     I za kraj informacija...
     Pattina posveta Darku Glavanu
     ZAGREB, 13.7. 2009. - Tragična smrt Darka Glavana dirnula je i Patti Smith. Upoznala ga je u nedjelju u podne da bi mu u ponedjeljak navečer posthumno posvetila jednu pjesmu Tina Ujevića koju je odrecitirala na engleskom.
     ...

Piše: Aleksandar Manić

     Le Cirque Aléatoire T1, T2
     Scenario: Sylvain Ricard
     Crtež: Christophe Gaultier
     Treize Etrange, 2004

     Cirkuska trupa koju predvodi Eleuthere, čovek od gume, obilazi svet i daje predstave, ali njihov pravi zadatak je istraživanje čudnih i natprirodnih fenomena za račun francuske državne tajne službe. Prvi album trupu odvodi u jedno planinsko francusko selo u kome su nestali svi mladi ljudi, a svaki novodošli sveštenik biva ubijen neverovatnom brzinom. Šta je u pitanju? Sekta, politička mahinacija ili tajanstvene ubice? Drugi album odvodi Eleuthera, Hyphigéniu i ostali članovi trupe u Sibir, medju Čukče, da u jednom selu pomognu šamanu i stanovnicima da se odbrane od lokalnog tiranina koji ih, uz pomoć kineskih vojnika, eksploatiše i pokušava da im pokrade magične ritualne maske.

     Izmedju "The Wild Wild West" i "Lige Izuzetnih Džentlmena", ovaj serijal uradjen je u maniru popularnih avanturističkih i fantastičnih romana sa početka 20. veka. U scenario, hotimično uradjen "starovremski", ugradjeni su svi komercijalni elementi traženi na današnjem tržištu – natprirodno, misterija, tajne strane života, avantura... Likovi su simpatični, situacije su raznovrsne i uvrnute, a naracija je pravolinijska sa povremenim originalnim scenarističkim rešenjima. Drugi album ima bolju strukturu i tečniju naraciju nego prvi, a opšti nedostatak je preterivanje u natprirodnim osobinama Eleutheria, čoveka od gume, što stripu umanjuje romantičnu atmosferu "1900".

     Grafizam Christopha Gaultiera nalazi se u pravoj liniji talasa pseudo-alternativnog crteža (David B, Blain). Stilizovana "naivnost" i "nepreciznost" poteza omogućava mu da stvori čudne siluete koje evoluiraju u minimalističkom svetu. Dinamična linija i pojednostavljeni pristup ubrzali su klasično kadriranje i montažu. U drugom albumu, grafizam Gaultiera dobio je na autentičnosti, a crtež mu je postao manje brutalan nego u prvom albumu.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Strip vesti

Graphocalypse - board-exhibition • 9. - 13. jul.... EXIT 09

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Marketprint

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Bookglobe

Press: Stripolis

     Posle Zrenjanina i Beograda promocija "Stripolisa" održala se i u Novom Sadu u prostoru galerije U.L.U.V. 29.06.2009.

     Svojim prisustvom događaj su uveličali skoro svi akteri stripa iz naše zemlje kao što su predstavnici izdavača Zlatko Milenković (Marketprint - Strip vesti), Vuk Marković (Komiko), Jovan Gvero (S.K.C.N.S.), Dejan Đoković Dekara (Lavirint), zatim autori poput Branislava Kerca, Branka Plavšića, Zorana Janjetova, Toze Obradovića, Saše Jovanovića, Mladena Oljače i gostiju koji su učestvovali u samom projektu a to su Darko Perović, Zoran Tucić, Šandor Gogoljak, Željko Pahek, Đorđe Milović, a posebno iznenađenje je bio dolazak strip crtačice iz Kanade Nine Bunjevac.

     Sva ova imena (a ima ih jos mnogo) govore o ogromnom potencijlu na polju stripa koji naša zemlja poseduje, ali malo toga čini kako bi unapredila isti.

     O propustima koji su činili veliki izdavači u prošlosti i na nedostatke koje je poseduje "Stripolis", iz svoga ugla osvrnuo se autor Đorđe Milović. Povela se velika diskusija a na njegova pitanja se strpljivo odgovaralo…
     "…potpuno sam zadovoljan saradnjom sa izdavačkom kućom "Bonelli". Ne samo da sam zadovoljan ja, nego od svoga rada mogu normalno da živim i izdržavam porodicu… pa me i oni maksimalno podržavaju…" rekao je Darko Perović.
     "...postojale su svakave situacije u mom dugogodišnjem radu na stripu, ali nikada nisam povlađivao ukusima širokih masa. Takođe se tokom karijere nisam osećao, niti se osećam kao rob..." kazao je Željko Pahek.
     "...ovaj časopis smo napravili uz ogromna odricanja i minimalna materijalna sredstva. U takvim okolnostima očekivati nešto spektakularno jednostavno nije realno. Pre bih rekao da je pravo čudo što se "Stripolis" ovako dobro tehnički opremljen u ovakvoj situaciji, uopšte i pojavio. Naravno da će on pretrpeti izmene i da će svaki sledeći broj biti bolji od predhodnog. To je najmanje što mogu da obećam. Ipak ne mogu biti ni lažno skroman i moram da istaknem da on pored realno izrečenih mu zamerki poseduje kvalitet koji su potvrdili i poznavaoci i ljubitelji stripa širom sveta. Mnogi su iznenađeni da u Srbiji postoji takvo strip izdanje sa tako kvalitetnim autorima"... rekao je Branko Đukić.

     Posle završene diskusije, kako to obično biva, autori su u miru međusobno popričali o trenutnim i budućim planovima u vezi stripa. Bio je to zgodan trenutak da se mnogi od njih vide posle dužeg niza godina, a neki da se prvi put upoznaju.

     Izložba originalnih tabli stripa Zorana Tucića, Dejana Nenadova, Željka Paheka, Darka Perovića, Šandora Gogoljaka, Getoa i Nine Bunjevac traje do 12.07.2009. u galeriji U.L.U.V.-a Bul. Mihajla Pupina 9 u Novom Sadu.

     stripolis.blogspot.com/

Press: Komiko

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     LULU, FEMME NUE
     Scenario i crtež: Étienne Davodeau
     Futuropolis, 2008

     Lulu ima 40 godina, udata je za pijanca i lenštinu, majka je troje dece i vodi tmuran, nezanimljiv i deprimirajući život. Posle jednog neuspešnog razgovora sa potencijalnim poslodavcem, ona odlučuju da napusti sve - muža, decu, prijatelje, kuću... Na putu joj se nadje Charles, upravo izašao iz zatvora. Njihova melanhilična, blaga i sentimentalna avantura ih podjednako oslobadja tereta koji oboje nose u sebi. Xavier, porodični prijatelj Lulu i njenog muža, uspeva da je pronadje i odlazi da je vidi. Medjutim, u poslednjem trenutku, shvativši koliko je nova situacija važna za Lulu, on je samo blagonaklono prati iz daljine, ali se ni u jednom trenutku ne pojavljuje.

     Ostavivši privremeno dokumentarnu tematiku (socijalnog karaktera) Davodeau zaranja u svakodnevnicu srednje klase, medju ljude koji u osnovi nemaju ničeg posebnog. Lulu ne odgovara nikakvim šablonima žene koja se pobunila ili koja želi da se upusti u avanturu. Njena želja je vrlo jednostavna - da diše slobodnije i da živi drugačije. Kratka ljubavna avantura sa Charlesom, omogućava joj da se ponovo oseti poželjnom, da se u potpunosti oseti ženom.

     Ovim albumom, Davodeau još jednom dokazuje svoj veliki talenat prirodnog pripovedača. Približavajući se intimi svojih junaka, autor vrlo tačno pronalazi reči, kadrove, kompozicije, eleganciju i nepretencioznost u svojoj naraciji. Neusiljenost i prirodnost u Davodeauvom pristupu, očas uvodi čitaoca u emotivni svet Lulu. Ekspresivnost u crtežu i klasicizam kojim se on ponekad poigrava, pomažu mu da tematiku, koja se nalazi na ivici tragedije, prožme osećanjima zadovoljstva, podeljenih emocija i jednostavnosti življenja. Pored intimne priče jedne žene, autor ovim albumom, na posredan način, slika analizu i jednog socijalnog miljea i socijalnih normi.

Piše: Damir Šmit

     STRIP SYMPOSION - KILOGRAM DOBROG ARTA
     U VREME GLOBALNE KRIZE

    Najnoviji (56-57) dvobroj časopisa Symposion obrađuje temu "Zločin, nevinost, smrad, miris" kroz 14 pisaca i 14 strip crtača, umetnika i ilustratora koji su ove priče obradili u formi grafičke novele. Na A3 formatu, full color 108 stranica, težak skoro kilogram ovaj časopis kvalitetom odskače od svega do sada viđenog, ali se nameće i po odabiru priča i autora iz Mađarske, Hrvatske, Srbije i Slovenije, i podseća na najkvalitetnije časopise iz "onog" doba

     Glavni i odgovorni urednik časopisa je Širbik Atila, a urednik je Geza Antal, finansijski direktor je Šutuš Aron, a grafičko oblikovanje ovog broja radio je DRO (Damir Lučić). Predgovor je uradio Saša Rakezić Zograf. Priče su napisali: Dušan Vasić, Rimóczi László, Fábián Elza, Jódal Kálmán, Antal Géza, Orcsik Roland, Lengzel Zoltán, Srđan V. Tešin, Neven Ušumović, Sirbik Attila, Ivan Volarič Feo, Aaron Blumm i Terék Anna. Iste su odstripovali: Emil Kadirić, Kanyó Ervin, Daniela Mamužić, Miroslav Lazendić - dr Gnoj, Damir Rijovič Originalov, Torok Melinda, Utcai Dávid, Sinkovics Ede, Ricz Géza, Antal László, Simon Bogojević - Narath, Damir Šmit, Zabos Csaba i Lázár Tibor.

     Sve priče su odštampane dvojezično na mađarskom i srpsko-hrvatskom. Časopis Symposion biće predstavljan tokom leta po selima, a na jesen i u gradovima.

     Može da se nabavi na promocijama, ili na adresi redakcije: Kozaračka 60, 24 000 Subotica, ili na telefone: 063-496- 136 ili 063-768-80-44. Cena časopisa u julu je - 700, avgustu 800, a od septembra 1000 dinara. (izdavanje ovog časopisa pomogli su: Szülőföld alap, Opština Subotica, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Fokus fondacija Subotica).

     Korisni linkovi:
     Symposion-line
     procedura.net1zen.com/?p=933
     www.subotica.info/eventview.php?event_id=28920&subsite=kultura

____________________
Prva izložba i promocija časopisa je održana ovih dana u Malom Iđošu u okviru Dombos festivala. Sledeća će biti početkom avgusta u Bačkoj Topoli kao i sredinom istog meseca u Kikindi. Gradovi poput Novog Sada, Subotice, Beograda, će imati negde tek na jesen no o tome će nam pravovremeno stići detaljne informacije.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Dragoljub Radović

Press: Komiko

Press: KOS

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Bookglobe

     SMG! STRIP MAGAZIN, broj 07!

     Evo i sedmog broja SMG! strip magazina!!! SMG!_07 možete kupiti na svim kioscima Tiska i Distri-Pressa, te u strip knjizari Stripovi na kvadrat. Na predivnih 68 stranica u boji, formata 165 x 240 mm, pročitajte kompletan strip francusko-belgijske škole Maslin Granka. Unutra je i opširni članak u kojem možete saznati sve o Toungi, te jednu epizodu iz prvog Tounga integrala. Na zadnjoj stranici je i jedan domaći strip - Dina, autora Maria Vrandenčića plus katalog stripova. S prošlim brojem smo krenuli s malom ekskluzivom tako da čitatelji kod kupovine mogu birati između dvije naslovnice. Sve to za samo 19,90 kuna!

     NOSTALGIJSKI BROJ!
     U ovom broju SMG! strip magazina donosimo vam dašak nostalgije za davnim vremenima i stripovima koje su neki od nas čitali dok su bili djeca. Unutra ćete pronaći osnovne informacije o vrlo simpatičnom stripu Maslin Granko i njegovom autoru Danyju, te jako opširni članak u kojem objašnjavamo skoro sve o serijalu Tounga kojeg upravo objavljujemo u integralima. Pored prvog cijelog albuma Maslin Granka, zadnje epizode Tounge iz prve integral knjige, i SMG!XL kataloga, pronasli smo mjesta i za jednu stranicu domaćeg stripa od naseg stalnog suradnika Marija Vrandečića iz Splita. Riječ je o stripu Dina na zadnjoj stranici. Ne znamo hoće li biti nastavaka jer je Mario vrlo zauzet s radom na raznim strip projektima. No, upravo smo objavili i intervju s njim na našem SMG! portalu, a Mario ima i portfolio na web stranicama (www.vrandecic.net), te odnedavno piše i blog (vrandecic.blogspot.com). Posjetite ih!

     Domaći strip autori! Šaljite nam svoje radove jer najbolje objavljujemo na portalu ili u magazinu.

     A mi idemo dalje pripremiti sljedeći osmi broj SMG! strip magazina koji bi trebao uskoro izaći, dakle još u ljetnim mjesecima, a unutra bi se moglo naći vrlo atraktivnih naslova. Riječ je o poznatom westernu kojeg smo najavili jos u četvrtom broju. Pored njega imat ćemo i ekskluzivnu pretpremijeru jednog evropskog stripa s avionima i komadima... Jupiii, bit će komada za Pin-Up zadnjicu... hehe... :)

________________________

NAJAVE: BOOKGLOBE INTEGRALI STIŽU USKORO!!!
www.stomugromova.com/najave/najave-bookglobe-integrali-stizu-uskoro

Piše: Srđan Panić

Priredio: Strip vesti

     NOVI SAD JE OD JUČE STRIPOLIS

     Autor projekta Branko Đukić ističe da bez pomoći autora iz zemlje i inostranstva od „Stripolisa“ ništa ne bi bilo...

    Internacionalni časopis za strip nazvan „Stripolis“, autorski projekat Branka Đukića, predstavljen je sinoć u galeriji Udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Izloženi su originalni radovi nekoliko vodećih domaćih strip-crtača, a Novosađani će u naredne dve nedelje moći da uživaju u poetici predstavljenih radova.

    STRIP - Izdanje „Stripolis“ je na svojevrsnoj turneji, koju je počela u Beogradu, a nastavlja se po ostalim srpskim gradovima. Ideja i osnovni koncept časopisa, predstavljen izložbom, jeste stanje u domaćem stripu, položaj stvaralaca, ali i činjenica da ovakvo izdanje definitivno može da doprinese poboljšanju nezavidne situacije u kojoj se nalazi naš strip.
   Autor projekta Branko Đukić ističe da bez pomoći autora iz zemlje i inostranstva od „Stripolisa“ ništa ne bi bilo.
     - Takozvani „Live aid“, koji su pružili autori iz gotovo celog sveta, gest je koji se ne može zaboraviti.To je bio razlog više da se ne osramotimo i visoko kvalitetno odštampamo ovaj časopis, što je inače retkost na ovim prostorima. Finansije koje nam je Sekretrijat za kulturu donirao nisu bile dovoljne ni za trećinu ukupnih troškova, ali smo uz sve finansijske teškoće koje su nas pratile, na kraju ipak uspeli da realizujemo projekat – kaže Đukić.
     Prema rečima Šandora Gogoljaka, multimedijalnog umetnika čiji su se radovi našli u Stripolisu, ovaj svojevrsni „magazin“ je veoma vredan „zapis“ i rezultat strip kolonije na kojoj je i sam učestvovao.
     - Svi autori radili su stripove na umetnički, a ne na komercijalni način. Interesantno je i da su zastupljene sve tehnike u izradi stripa. Ima laviranih radova, šrafura, onih rađenih pointilizmom, a svi su štampani u izvornom obliku - objašnjava Gogoljak.

     Astroiđani, Vorhol, Elazar, Praiskon...
     Narednih 14 dana biće izloženi originalni radovi Dejana Nenadova (Elazar, Vitez Balard ), Željka Paheka (Astroiđani, Cinema histories), Šandora Gogoljaka (Praiskon, Ljubav), Zorana Tucića (Vorloh, Ilihadar), Đorđa Milovića (Čovek iz vode, Disk), Darka Perovića (Mali grad u Nemačkoj, Satori bar), Getoa (I ja imam dušu) i Nine Bunjevac (Pruža se prilika). Ovi radovi sigurno su najzanimljiviji mlađim stvaraocima koji su se prvi put susreli sa „Elazarom“, „Vorlohom“ i ostalim stripovima koji su nastajali osamdesetih godina prošlog veka.

     Zlatko Čonkaš

    [Objavljeno: 24sata, Beograd-Novi Sad, 30.06.2009.]

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh