Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadesetprvi, broj bonelijevog stripa Dilan Dog je već na kioscima širom Srbije, Naslov epizode je "Misteriozni sused"

     Takođe se od ovog četvrtka na kioscima i šesta sveska stripa Zagor - Specijal, koji donosi na 160 strana kompletnu priču "Darkvud godina prva", po ceni od 280 dinara!!!

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na:
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Priredio: Strip vesti

     BURNA I ZANIMLJIVA ISTORIJA DEVETE UMETNOSTI

     NA STRELJANJE ZBOG STRIPA

     Autor: Ž. Antonijević

     Stogodišnja popularnost stripa u Srbiji kroz svoju istoriju imala je uspone i padove ali je svakako najzanimljiviji podatak da je ta istorija obeležena i krvlju. Naime, svoju ljubav prema stripu i crtanju mladić Veljko Kockar je 1944. godine skupo platio. Vojni sud Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije optužio ga je i streljao kao ratnog zločinca. U presudi je stajalo da je Veljko Kockar, student tehnike, agent Gestapoa, da se istakao u širenju laži i kleveta i karikaturom i drugim sredstvima podupirao fašističku tiraniju.
     – A teme koje je obrađivao nisu imale ništa dodirno s politikom – kaže Zdravko Zupan, istoričar stripa koji o ovom događaju piše u knjizi „Vek stripa u Srbiji“. Bili su to, kaže Zupan, obični humoristički gegovi, bajke, poneki avanturistički strip i erotske karikature u „Bodljikavom prasetu“.
     Ova deveta umetnost, kako je mnogi danas nazivaju, razvila se iz proširene karikature, a svoje zlatno doba doživela je tridesetih godina prošlog veka pod uticajem stripova donošenih sa zapada.

     Fleš Gordon nepodoban
     Od tridesetih godina, kada se pojavilo prvo domaće strip izdanje, nekoliko puta je zabranjivan, a cenzurisan je u više desetina navrata. Posle Drugog svetskog rata pa do raskida veza sa Rusima 1948. godine, stripovi su cenzurisani pod izgovorom da kvare naprednu jugoslovensku omladinu.
     Tako je i čuveni strip, a potom i filmski junak Fleš Gordon doživeo da se oko njega lome koplja u Srbiji i da ga pripadnici komunističkog režima nazovu „junakom nove mitologije kapitalističkog poretka“.
     Prvi slučaj cenzure dogodio se s Diznijevim stripom „Miki i njegov dvojnik“ objavljenim 1937. godine u „Politici“ kao podlistak.
     – Državnom cenzoru se učinilo da u stripu postoje neke sličnosti sa čaršijskim govorkanjima u Beogradu. A čaršija je tada naveliko gorila o tome da knez Pavle Karađorđević ima nameru da preotme presto maloletnom kralju Petru. Objavljivanje je istog trenutka sprečeno – kaže Zdravko Zupan, koji je i sam zaljubljenik u strip i veliki kolekcionar.

     Žaljenje Volta Diznija
     Novinar Hjubert Harison, inače dopisnik „Njujork tajmsa“ iz Beograda, zbog izveštaja o ovoj cenzuri, proteran je tada iz jugoslovenske prestonice. Čuveni Volt Dizni je saznavši za ovaj događaj poslao „Politici“ telegram u kome je ironično izrazio žaljenje što je zbog njegovog stripa list imao neprilike.
     Loša sreća pratila je Diznijevog Mikija i dve decenije nakon ovog događaja kada je, opet iz ideoloških razloga, isti strip ponovo uklonjen sa stranica „Politike“. Ovaj put cenzorima se učinilo da je strip negativna aluzija na neke komunističke rukovodioce.
     Ipak, krajem šezdesetih godina veka koji je za nama u Srbiji se ipak pojavilo prvo licencno Diznijevo izdanje „Mikijev zabavnik“.

     Zmajeva zasluga
     S umetničke strane strip nikada nije ozbiljno shvaćen, ali je zato u predratnim godinama i kasnije, sedamdesetih i osamdesetih, oduševljavao publiku. Generacije rođene tih godina su prosto gutale stripove koji su bili neizostavni deo njihovog odrastanja.
     Međutim, kako kaže naš sagovornik, istorija modernog stripa, dakle stripa kakvog danas poznajemo, počela je u 19. veku.
     Tada su u humorističkim i dečjim listovima, kao i na kalendarima, objavljivane slike u kaiševima sa tekstovima šaljive sadržine koji su se nalazili ispod slika ili su u obliku trake „izlazile“ iz usta govornika. Te trake smatraju se pretečom današnjih balončića.
     – Prvi srpski humoristički list pojavio se 17. novembra 1850. godine u Beogradu pod nazivom „Šaljivac“. Tri godine kasnije u Novom Sadu Jovan Jovanović Zmaj i Dimitrije Mihajlović pokreću šaljivi list „Mesečar“, a februara 1861. godine Dragutin Keserić izdaje prvi broj šaljivog ilustrovanog lista „Komarac“ – kaže Zupan, i dodaje da Zmaju pripada istaknuto mesto u istoriji srpske humorističke štampe.
     Zmaj je obično prema već gotovim ilustracijama u šest ili osam slika pisao svoje čuvene šaljive pesmice koje su smeštene ispod slika. Ostalo je zabeleženo, kako kaže Zupan, da je neke od tih ilustracija Zmaju crtao i čuveni slikar Uroš Predić. Zmajev najpoznatiji list za decu „Neven“ izlazio je bezmalo tri decenije.
     Razvoj stripa potom je zaustavljen Balkanskim ratovima i Prvim svetskim ratom i takvo stanje trajalo je sve do sredine tridesetih godina.

     Veseli četvrtak
     – Strip su u Srbiju doneli ruski emigranti, aristokrati i upravo se oni danas smatraju pionirima srpskog stripa. Naročito su se u ovoj umetnosti istakli Đorđe Lobačev, Sergej Solovjev, Konstantin Kuznjecov, Nikola Navojev ali i Ivan Šenšin, Aleksije Ranher i mnogi drugi – ističe naš sagovornik.
     Iako su se sva strip izdanja brzo gasila, „Mika Miš“ Aleksandra J. Ivkovića, Rusa koji se oženio Srpkinjom i uzeo njeno prezime, uspeo je da se održi do 1941. godine. Prema podacima koje nam je dostavio Zdravko Zupan, prvo srpsko strip izdanje bio je dečji list „Veseli četvrtak“, koji je izašao 7. januara 1932. godine. Početak sedamdesetih i sredina osamdesetih godina takođe se smatraju zlatnim dobom srpskog stripa. Tih godina je tiraž izdanja „Dečjih novina“ sa legendarnim stripom „Mirko i Slavko“, o dogodovštinama dva mala partizana za vreme Drugog svetskog rata, dostizao tiraž i po nekoliko stotina hiljada primeraka. Kasnije, sa raspadom SFRJ i interesovanje za strip je polako jenjavalo.

     [Objavljeno: Blic, Beograd, 23.08.2009. godine]

Press: Veseli četvrtak

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Berlin T1
     Scenario i crtež: Jason Lutes
     Seuil, 2002

     Početkom 1929. godine, novinar Kurt Severing i slikarka Marthe Müller sreću se u vozu, a njihovo prijateljstvo se nastavlja u Berlinu. Njihova ljubav se radja u okruženju buntovnih studenata, analitičnih intelektualaca, radnika bez posla, rasipnih bogataša, političara svih boja, koji se nalaze na početku ekonomske krize, pruzrokovane moralnom, ideološkom i duhovnom krizom čitavog naroda. Nacizam je na pomolu, a desetak godina kasnije, nemačko beznadje će svet dovesti do rata. "Tokom dvadesetih godina, nemačka prestonica je bila neverovatno živa, što me je i privuklo da pogledam bolje istoriju Nemačke. U Berlinu su se sudarali svi politički i umetnički pokreti tog vremena" – kaže mladi američki autor Jason Lutes povodom svog grafičkog romana, u čiju pripremu je uložio više godina proučavanja evropske istorije.

     Scenaristički pristup Lutesa vrlo je zahtevan. Upotrebivši stotinak strana prvog toma radi postavljanja situacije i uvodjenja svih likova u intrigu, on je pokazao da nije izabrao laki put pravolinijske naracije. Istovremeno, uzevši u obzir složenost teme i mnoštvo protagonista, autor se odlučio da ne ulazi ni u kakve crtačke eskperimente. Lutesov grafizam nalikuje belgijskoj "čistoj liniji" pomešanoj sa Giardinovom dinamikom. Nalik Hergéu, jednom od autora koga je proučavao sa posebnom pažnjom, Lutes smatra da je kompozicija važnija od crtačke virtuoznosti, jer se jedino tako može da očuva grafički jezik neophodan za stripovsko pripovedanje.

     Slično francusko-belgijskim postmodernističkim autorima (Benoit, Clerc, Floc'h), Lutes ima sve spoljne oznake "čiste linije", ali bez referenci u vezi nasledja (Hergé, Jacob, De Moor, Martin) koju mladji autori povremeno navode sa ironijom, a povremeno kao omaž i formalni element. Kod Lutesa se primechuje pokušaj da spoljne elemente stila upotrebi kao vizuelni pristup odredjenoj tematici i prošlom vremenu. Tako je njegovo kadriranje relativno klasično, medjutim, montaža ima sve odlike savremenog stripa – unutrašnji monolog, mozaičnu naraciju, radikalne elipse.... Pored dobro uradjene figurativne naracije, efikasne montaže, solidno komponovanih tabli, Lutes je uspešno održao pravilan ritam tokom 200 strana prvog toma trilogije o Berlinu.

Press: Marketprint

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Beli put

     Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavamo da je u Beogradu počeo sa radom prvi KLUB ČITALACA IZDAVAČKE KUĆE BELI PUT!
     Na jednom mestu, u sjajnom ambijentu našeg Kluba u Kosovskoj 18 imaćete priliku da po najpovoljnijim uslovima dođete do svih izdanja Belog Puta, kao i da učlanjivanjem u Klub čitalaca ostvarite značajne pogodnosti prilikom kupovine. Popusti koji vas očekuju biće u rasponu od 15 do čak 40%!
     I ne samo to! Klub čitalaca u Kosovskoj 18 biće, uvereni smo, i nešto više.
     Promocije knjiga, stripova i biblioteka, tribine, akcije, tematske večeri, kreativne radionice za najmlađe i mnogo dobre energije biće naši aduti u borbi da prvi u lancu naših Klubova čitalaca bude ono što svi želimo - mesto susreta i druženja svih ljubitelja pisane reči i grafičkog izraza, mesto koje će uvek biti otvoreno za sve poštovaoce literature.
     Zato vas sa velikim zadovoljstvom očekujemo, uz obećanje da ćemo uskoro upriličiti svečano otvaranje i druženje na kojem bismo zaista voleli da vas sve vidimo!

     Za najvernije čitaoce pripremili smo i dve vrste članstva u Klubu: zlatni i VIP . Evo i izvoda iz Pravila Kluba u vezi sa zlatnom karticom:

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Vizant

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadesetprvi, broj bonelijevog stripa Zagor je već na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Traperi iz Fort Erouna".
     Takođe se od ovog četvrtka na kioscima i trinaesta sveska Teks Vilera. Naslov epizode je "Šume Oregona"

     U knjižarama i striparnicama već možete kupiti i novo albumsko izdanje Veselog četvrtka. Reč je o Malom Princu, koji je po delu Antoana De Sent-Egziperija uradio Žoan Sfar!
          Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na:
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Zoran Stefanović

     KRV STAROG ZMAJA

     Stripska knjiga „Dragonero“, zamisao i scenario: Luka Enoh (Luca Enoch); koscenarista Stefano Vijeti (Stefano Vietti); crtež: Đuzepe Mateoni (Giuseppe Matteoni); prevod sa italijanskog: Aleksandra Milovanović. Edicija: „Veseli četvrtak“, 296 strana, izdavač: „Grafart“, Beograd, 2008.

     Ravnoteža je poremećena! Drevno Zlo pomalja svoju ružnu glavu u svet ljudi. Čarobnjak Alben okuplja družinu koja bi mogla doneti spas: bivšeg vojnika Jana što krije sudbinsku tajnu, učenog orka Gmora, tehnokratinju Mirvu, monahinju-ratnicu Ekubu i vilovnjakinju Seru — čije su moći sa biljkama mogući ključ izbavljenja... Kao da ste negde načuli o ovome?

     Naravno da ste čuli, i to više puta.

     Potreba za mitom nasušnim

     Kao što su, između ostalih, pokazali i Džozef Kembel („Heroj sa hiljadu lica“) ili naš Aleksandar Loma, motiv o junaku koji kreće na neizvodiv zadatak je arhetipski monomit, i osnov je bezbrojnih indoevropskih i svetskih pripovesti — praktično svih najpoznatijih mitova, legendi, bajki i epova.

     Na samom polju epske fantastike, 20. vek je imao sreću da se jedan obrazovani filolog i kulturološki genije kao što je Tolkin nadahne na milenijumskim izvorima keltskih, germanskih, latinskih i — nemojte se iznenaditi — slovenskih motiva, te tako dopuni/napravi novu, istinski sveevropsku, mitologiju. Tolkinova genijalnost je u tome što smo kroz modernu popkulturu jungijanski dobili „izgubljeno sećanje“ rase — činjenicu od visokog antropološkog i psihološkog značaja, na polju koje ima uticaja i na samu evoluciju čovečanstva. Filmske ekranizacije su Tolkinovom remek-delu dale novi život, pa je fenomen epske fantastike i u našem naraštaju postao planetarno opšte mesto.

     Ali „Dragonero“ nije tek još jedan tolkinovski klon, već dvostruki samosvojni dijalog, kako sa celokupnom (pop)kulturnom tradicijom, tako i sa samim Tolkinom. U vremenu spektakularnih digitalnih efekata, ova stripska knjiga nepretencioznog oblika, crno-bela i malog formata namenjenog kioscima, krije temeljno osmišljeno i dobro napravljeno delo, iznad zanatskih proseka koje očekujemo od ove vrste zabave.

     Filigranska priča

     Saga ispletena oko kapi zmajeve krvi ima skoro 300 stranica i podeljena je na osam segmenata u kojima se prepliće nekoliko tokova radnje, sa svim elementima uzbuđenja, tajni i preokreta koje od žanra očekujemo. Scenaristi su se temeljno pozabavili i onim što akcione pripovesti često prenebregavaju: lične istorije i karakteri, detalji svakodnevice, duboka porekla čak i najsitnijih pojava...

     Kao što je čest žanrovski običaj, delo je opremljeno brojnim kartama, rečnikom starog jezika i iscrpnom istorijskom pozadinom koja seže eonima unazad. Ipak, za razliku od Tolkina, „Dragonerov“ svet skoro da nema nikakvih direktnijih referenci na naš, a u stvaranju „starog jezika“ autori su se ograničili na zvučnost samo zapadnoevropskih govora.

     Poseban šarm stripu daje nenametljiva ali bogato razvijena kulturno-civilizacijska dimenzija, jer su prikazana društva dublje tradicije, opšte pismenosti i razvijene tehnologije i inženjerstva — analogno nekom kasnom Rimu i Vizantiji. Ovakva kulturna raznolikost i vešto kombinovanje magijskih sa tehnološkim silama, daje „Dragoneru“ pečat izdvojenosti u odnosu na žanrovsku sabraću.

     Određene primedbe bi se mogle dati na mestimičnu preopširnost ponekog dijaloga ili na položaj neke sekvence u strukturi radnje, ali to ne narušava konačni utisak kvalitetne dramaturgije.

     Matotijev crtež je dostojan partner scenariju, sa količinom likovnih podataka odmerenom taman koliko je potrebno u pripovednom trenutku. Crtačev stil je izbrušen i zanimljiv hibrid svih bitnijih lokalnih rukavaca evro-američke tradicije stripskog grafizma — idealno pitka ravnoteža elemenata, majstorska i prijatna za oko. Postoji i jedna dodatna crtačeva vrlina: skrupulozno prateći kulturnu raznolikost u scenariju, Matoti kroz scenografiju, kostime i rekvizite pokazuje kako svoju zanatsku temeljnost, tako i nadarenost za primenjene umetnosti.

    Letnji dan do podne...

     Sa ovakvim poduhvatima, Sergio Bonelli Editore daje dostojan odgovor američkim akcionim stripskim sveskama namenjenim tzv. „opštoj publici“. U vreme pisanja ovog teksta „Dark Horse“ je objavio i prvo prekookeansko izdanje „Dragonera“ (10. jun 2009), pa će biti zanimljivo videti kako pomalo zatvoreno i specifično američko tržište reaguje na evropski izazov.
        Posledice ovog pitanja su značajne i zato što nam „Dragonero“ — pored demonstracije impresivnog zanatskog nivoa „narodskog“ stripa u Italiji — pokazuje i zašto je Boneli kapitalna tačka evropske popkulturne industrije. Naime, svojim formatom, stilom, žanrovima i ciljnim grupama, ovaj italijanski izdavač je poslednji bastion nekada moćne kontinentalne tradicije avanturističke i akcione zabave, namenjene svim džepovima i svim generacijama. Koliko god Bonelijevi kritičari potcenjivali ovaj oblik kao „petparački“, bez tog oblika ne može da postoji nijedno stripsko tržište, niti se bez razvijene pop-kulture mogu posledično očekivati bilo kakva umetnička remek-dela. U vremenima najezde američkih i japanskih stripova, ne možemo istaći veću pouku za evropske izdavače i autore.

    „Dragonero“ je kvalitetno štivo za letnju dokolicu — višesatni povratak u mlađe dane, kada smo manje blazirani uranjali u zabavu, neopterećeni drugim očekivanjima. A kao i u svakoj bajci, uz zabavu smo dobijali i mnoge druge stvari.

     (Tekst je pisan za katalog izdanja "Veselog četvrtka".
      Ovde se objavljuje ljubaznošću izdavača)

Piše: Strip Core

     Marko Kociper: Jazbec in ostali svet
     odprtje: 25. avgust 2009 ob 20.00
     razstava stripov in predstavitev novega albuma
     25. avg. – 7. sept. 2009

     Sklop razstav pod skupnim naslovom Slovenski stripovski klasiki zaključujemo z razstavo Marka Kocipra, avtorja generacije, ki je zaključila projekt Slovenski strip klasiki. Nedvomno gre tudi za enega trenutno najbolj plodovitih slovenskih avtorjev z izredno svojskim likovnim in pripovednim avtorskim pečatom.

     Rdeča nit, ki se vleče skozi stripovsko ustvarjanje Marka Kocipra (1969) je erotika. Zdrsu v ceneno pornografijo se avtor izmika s humorjem, ter z grotesknostjo in absurdnostjo situacij, v katere zapleta svoje like. Njegove stripe bi lahko definirali še z nekaterimi drugimi zvrstnimi oznakami; zlasti sta to avtobiografija in satira, občasno tudi znanstvena fantastika.

    Omenjene lastnosti veljajo tudi za novi Kociprov album Jazbec in ostali svet, ki bo izšel v zbirki Republika Strip. Album združuje zgodbe, ki so doslej izhajale v nadaljevanjih v reviji Polet. Zgodbe tega albuma temeljijo na pripovedkah severnoameriških Indijancev, očividno pa jih je avtor cepil z lokalnim duhom. Čeprav Kociprov stripovski svet poseljujejo antropomorfni živalski liki in vesoljci (ljudje z zvezd), imamo namreč občutek, da nismo daleč od našega tukaj-in-zdaj. V središču dogajanja je kajpak Jazbec, ničkaj kreposten lik - zabušant, ženskar in neskromen pivec. Njegove slabosti so dokaj ljudske, in tudi zato vzbuja nemalo simpatij.

     Poleg originalnih strani iz albuma Jazbec in ostali svet, ki bo premierno predstavljen na odprtju, bo razstava vključevala tudi Kociprova dela starejšega datuma: Erotični almanah, Hardy hard hotel, Deja vu in Prvič. Z izjemo zadnjega med omenjenimi stripi, ki je izšel v antologiji Deveta soba, gre za dela, ki doslej še niso bila zbrana v knjižni obliki.

     Marko Kociper je debitiral z albumom Svinjsko dobrih osem let (MKC, Koper 2000). Sledila sta mu albuma Podgana (2002) in Dika (2005), ki sta oba izšla pri Forumu Ljubljana. Pri isti založbi je izšla tudi antologija Deveta soba, ki vključuje Kociprov strip Prvič. Poleg albumskih izdaj se lahko Marko Kociper pohvali tudi z objavami v številnih serijskih publikacijah; od leta 2005 dalje je to zlasti Polet, v katerem tedensko objavlja svoje stripe. Poleg tega je doslej objavljal tudi v Delu, Mladini, Poliglotu ...

     _______________
     Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/kud

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     LE JOURNAL DE MON PERE T1, T2, T3
     Scenario i crtež : Jirô Taniguchi
     Casterman, 1999/2000

     Posle očeve smrti, Yoichi Yamashita odlučuje da se, prvi put posle dugo vremena, vrati u svoje rodno mesto Tottori. Ceremonije koje je prate sahranu, daju Yoichiju mogućnost da se priseti oca i da o njemu razgovara sa porodicom i prijateljima. Kroz razgovor i sećanja, on najednom postaje svestan koliko je pogrešna bila njegova slika o nezainteresovanom i odsutnom ocu i u kojoj meri mu on nikada nije oprostio razvod od majke.

     Delimično autobiografska priča Taniguchija, bitno se razlikuje od japanskih mangi, ne samo po "evropskom" smeru čitanja, nego i po svom narativnim prosedeu bliskom francusko-belgijskoj školi. Struktura naracije načinjena je i vodjena vrlo vešto, kako u zapletu priče, tako i u svim digresijama i anegdotama. Prosede je složen i sastoji se od savremene radnje u koju se neprekidno ubacuju analepse i epizode iz prošlosti. Odredjene teme, razvijene na početku, dobijaju pravi značaj tek sa otvaranjem intrige i usložavanjem odnosa medju protagonistima. Da bi pojačao naboj pripovesti, autor ga je postavio na dva snažna japanska mita – mit o tradicionalnoj figuri oca i mit o 60-im godinama 20. veka kada se stvarao moderni Japan. "Dnevnik moga oca" uspešno prenosi sve emocije autora, a priča nosi u sebi jaku notu proživljenog, istinskog i iskrenog. Istovremeno, autor nam nenametljivo ukazuje kako može da se stigne do smirenja bez krupnih i dramatičnih odluka, nego kroz najobičnije prihvatanje sâmog sebe.

     Taniguchijev crtež je precizan i realističan, a lica protagonista su smirena uprkos dramatičnosti prilika. Čak je autorova upotreba već davno zaboravljenog rastera za "senčenje" i "kolorisanje" crteža uspošno uklopljena u grafički izraz. Inače, ovaj trotomni grafički roman od 300 strana, prvobitno je bio zamišljen kao jedna knjiga, ali je zbog tržišnih razloga u Evropi, podeljen u nastavake. Taniguchi je za ovaj album dobio više nagrada u Francuskoj.

Pres: Shlitz Comics

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Zoran Matić Mazos

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Radovan Popović

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadeseti, broj bonelijevog stripa Mister No je već na kioscima širom Srbije, Naslov epizode je "Gringov izazov" • scenario: Luigi Mignacco, crtež: Roberto Diso.

     Takođe se od ovog četvrtka na kioscima i sedma sveska Marti Misterije, 160 strana, cela epizoda, po ceni od 280 dinara!!! Naslov epizode je "Veliki Hudini" • scenario: Alfredo Castelli, crtež: Paolo Ongaro.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na:
     redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Zoran Đukanović

Moj savršeni život

     MOJ SAVRŠENI ŽIVOT – OPUS LYNDE BARRY

     Veoma inteligentna osoba, devojka moga dobrog prijatelja, koja zna, razume, ne nužno i voli “depresivna” remek-dela Petera van Straatena (holandski genije na razmeđi između karikature i stripa, za koga sam obećao sebi da ću mu jednom posvetiti poseban esej pošto to više nego zaslužuje), opisala je svet Lynde Barry (Linda Beri) kao “girls stuff”. Nije htela da kaže ništa posebno loše, izuzev što je onome što je videla, tek bacivši pogled na jednu od malih knjiga Lynde Barry u horizontalnom formatu, pridala unapred manju težinu. Nisam joj to zamerio. Ipak, zbunjuje me da prilog “muški” ili, pak, “ženski” može da posluži makar kao prerušeno sredstvo (dis)kvalifikacije. Kolikogod me nervirali macho tipovi, pogotovo oni koji, gle ironije, pokazuju znatan izostanak poznavanja žena i boje se bilo kakve suptilnosti budalasto verujući da je to ženska osobina, isto važi u suprotnom smeru, kada je reč o ženskom nepozanavanju psihološke unutrašnosti muškarca. Šta ima superiorno ili inferiorno u tome da je neko muškarac ili žena? Plain and simple? Ne baš. Da, zaista nema ničega superiornog. O onoj drugoj, nemoćnijoj strani, nelagodnosti življenja u našim tesnim kožama i ulogama, kakve god one bile, majstorski nam pripoveda Lynda Barry.

Lynda Barry

     Rođena je 2. Januara 1956. Odgajena je sa svoja dva mlađa brata u radničkoj i rasno pomešanoj četvrti Sietla. Iako riđokosa, potiče iz rasno mešane porodice s Filipinskim korenima. Kada je Lynda još kao dvanaestogodišnjakinja ugledala magazin ZAP i u njemu Roberta Crumba, to joj je sudbinski pomoglo da shvati da se strip može raditi o bilo čemu, da su granice samo naše mentalne, a ne u nekvoj okamenjenoj istoriji medija. Može li se crtati strip, naprimer, o svakodnevnoj patologiji ljudskih odnosa? Lynda Barry naravno da može, i to je pokazala do stepena genijalnosti. Ono što je videla u ZAP-u za nju je bilo bliže životu od bilo koga romana, filma ili drugog stripa koji je imala priliku da vidi. Beskrajno ju je uzbudilo i ponukalo da stvara.

Počela je da objavljuje svoje „male horizontalne knjige stripova“ samim krajem sedamdesetih. Ove knjižice postale su njen amblem, ikonografski znak. Njeno ime postalo je slavno u osamdesetim, u vreme stripske renesanse, ekspanzije i redefinisanja mogućnosti stripovnog izraza, kojima je sama bitno doprinela. U to vreme objavljivala je nedeljno stripove u više od pedeset publikacija, uglavnom novina i magazina alternativnije orijentacije u većim gradovima Amerike.

    Isprva su njeni stripovi u grafičkom smislu bili prilična alternativa, pomalo nalik onome što se moglo ili može videti kod Helene Klakočar, Magde Dulčić ili Dunje Janković, mada ipak narativnije. No, vrlo brzo, nakon dve-tri knjige stripova (dve od tih početnih koje sam imao prilike da čitam su Girls and Boys i Big Ideas), ona stabilizuje svoj likovni izraz, što 1986. postaje jasno definisano u Everything in the World („Sve na svetu“). Umesto uglaste, ponekad gotovo apstraktne figuracije, Barryn crtež zadobija „dežmekasto“ okruglastu stilizaciju, primeren njenom načinu pripovedanja. Neobičnost i čudesnost prestaju da budu akcent na grafičkom izrazu i postaju akcent na portretisanju uzajamne komunikacije, a zatim sve više portret ličnosti.

Rana, alternativna faza stripova Lynde Barry - Girls and Boys iz 1981

    Stripovi Lynde Barry odmah postaju prepoznatljivi po satiričnom prikazu muško-ženskih odnosa, socijalnih tema koje su u podtekstu, ali zbog toga ne gube ništa na preciznosti, i pre svega – humornosti kojoj je polazna tačka samoironija. Dakle, reč je o znatno drugačijoj poetičkoj poziciji od, recimo, novokvadratovske. Umesto radikalizma kritike, dobijamo samorazarajuće uvide u sopstvenost, punu nezgrapnosti i ograničenja. Od tada ćemo imati dovoljno prilike da se nagledamo glupkastih faca nebulozno zablešenih u svoje probleme, zaglavljenih između dijaloga i monologa tokom konverzacije sa svojim potencijalnim, po svaku cenu željenim partnerom.

   Ovaj period karakteriše drhtava linija, u to vreme još izvedena perom, koja sjajno odražava nebulozni košmar i ambivalenciju, koja zateže luk nemogućnosti u komunikaciji, obostrane neiskrenosti i potpuno nerealnih očekivanja od te iste komunikacije. Kasnije će Barry potpuno preći na upotrebu četkice. Everything in the World je tranziciona knjiga stripa gde je primenjivala obe tehnike.

Lynda Barry hvata niskosti i niske startove naših malih, svakodnevnih obmana i samoobmana. Svet nadobudnih pretenzija koje su neubedljive za baš svakoga, sem onoga koji ih izgovara. Međutim, da li junakinja sama zaista u njih veruje? Ne sasvim. U tome se i krije ponor naših očajničih pokušaja da od drugih i sebe sakrijemo vidljivo. I pored sve humornosti i (auto)parodičnosti, ono što dobijamo su, koliko urnebesnost, toliko i uznemiravajući uvidi u ljudsku prirodu.

Pozicije spavanja 1

     Jedna od Barrynih situacionih bravura je prikazivanje kojekakvih oblika emocionalne zavisnosti. Kako, u očajničkom traganju za prihvaćenošću, skrojiti svoju ličnost da bi se “njemu” (šta god on bio, makar tek vreća humanog materijala krajnje sumnjive vrednosti) dopala, da bi ostao uz tebe, makar te to ne činilo zaista srećnom. Lynda o ovome dalje autoparodično filozofira - odreći se “svoje” ličnosti sasvim je mala cena za “živeti zajedno”, što je samo drugo lice straha od samoće. Strahovi da ćemo izgubiti nešto što nikada nismo imali. Ne samo strahovi, to su čit avi dijagrami naših strahova. Lynda Barry je ove dijagrame uvela u svoje stripove još osamdesetih, dakle znatno pre čuvenih dijagrama nesreće i usamljenosti Chrisa Warea. Barryjeva nije psiholog. Ona je nešto mnogo prodornije, umetnica koja svojim delom secira dušu. I tu su, naravno, mnogo veće šanse od čisto diskurzivnog ili akademski stereotipnog ulaženja u nijansu nečijeg bića, u kakvoću nečijeg straha, u unutrašnje stanje nečije nespretnosti.

     Kao sledeći korak u pripovedačkoj evoluciji stripova Lynde Barry dolaze priče o detinstvu, priče o odrastanju. Naravno, opet u njenom specifičnom autoironijskom kodu. Ta gru pa stripova, koji će obeležiti ponajduži deo njene karijere su koliko poetične toliko groteskne pripovesti. Mistifikacija i demistifikacija detinjstva su dva pola naših sećanja kako smo rasli. Šta je bolje, a šta gore od to dvoje? U mračnijem sloju svojih stripova, Lynda Barry dočarava tupost detinjstva u interakciji s tupošću sveta odraslih u svom najgrotesknijem obliku, pošto odrasle doživljavamo u punoj grotesknosti upravo dok odrastamo. Kasnije to zaboravimo ili se bar pravimo da smo zaboravili. Agonija odrastanja je agonija postajanja. Ko prolazi kroz taj proces, a prolazimo ga svi, oseti se bar ponekad kao žrtva odrastanja ili, pak, starenja, što su dva gotovo istovetna procesa.

     Pored stripova, Barry je 1988. objavila roman The Good Times Are Killling Me („Dobra vremena me ubijaju“). Kako u stripovima, tako i u romanu, jezik Lynde Barry teži konverzacionom. On je jezik spontanosti. Lynda pažljivo osluškuje ritam tuđih razgovora, pogotovo načina kako razgovaraju deca, da bi to na gotovo magičan način ugradila u svoje stripove. Što se tiče dužine pripovedačke forme, kretala se, vrlo sporo, od sasvim kratkog izraza koji ona naziva kolumnističkim (po vlastitom objašnjenju, tu „rastavite stvari i onda objasnite kako funkcionišu“), preko kratke fikcije, ka grafičkom romanu. Ipak, nešto je konstanta kod Lynde Barry. U sebi objedinjuje dva talenta, crtački i književni.

Pozicije spavanja 2

     Barryn humor je duboko autoparodičan. Njegova magija krije se u očiglednoj nespretnosti piruete koju izvodi. Nezaustavljivost nebuloznog optimizma koji se spopliće o sopstvene noge. Ipak, naglašavanje autobiografskih referenci u njenom delu može da zavara, ono je često više retoričkog (stilskog) tipa nego što je zaista bazirano na autobiografiji. Po sopstvenom kazivanju, tek jedna četvrtina onoga što stvara je rezultat vlastitog iskustva. Ostatak su varijacije mogućih situacija koje ona nije doživela, ali njeni junaci jesu. Ne kažem junakinje, mada je većina njenih protagonista ženskog pola. Izuzetak je jedno od najtamnijih njenih dela, The Freddie Stories („Freddiejeve priče“, 1999). Reč je o bratu njene inače stalne junakinje, Marlys. Oni koji su se emotivno oslanjali na vedriju stranu Barrynog humora, bili su ili razočarani ili duboko uzdrmani tragičnim grafičkim romanom o bolno neadekvatnom odrastanju dečaka koji je ignorisan, prezren, maltretiran od svoje okoline, počevši od potpunog odbijanja od strane vlastite majke. Njegov put kroz ludilo i natrag bio je pretežak zalogaj za deo njene čitalačke publike.

     Lynda Barry je iskusila uspone i padove u svojoj karijeri. Sa sedamdeset novina, što je bio pik njene karijere u osamdesetim, u devedesetim je pala na sedam. Da bi preživela, počela je da prodaje svoje originale na eBay. Ponovni uzlet je sporo kretao. 2000. je objavljena velika kolekcija njenih stripova The Greatest of Marlys, a 2002. One Hunderd Demons, po prvi put strip koji je kolorisala. Pravi povratak desio se tek 2008. godine kada ju je Drawn and Quaterly pozvao da objavi novu knjigu stripa. Rezultat je remek-delo What It Is. Knjiga stripa „Šta je to“ je meditacija o stvaralaštvu, nešto među najboljem što je izrečeno o kreativnom procesu.

Mediatacija o tome šta je prizor iz knjige 'Šta je to'

     Barry u What It Is postavlja metafizička pitanja bez imalo filozofske terminologije. Štaviše, ona tvrdi da je kreativni princip koji je sledila čitavog života da za svako novo iskustvo koje doživljava mora prvo da se vrati na nivo dvanaestogodišnjakinje u sebi, da tamo zadobije emotivnu autentičnost i sa njom se vrati u sadašnjost. I to važi za njeno iskustvo sa ljudima, emocijama, mislima, idejama, knjigama... Lyndin autentični trenutak šćućurio se u njoj dvanaestogodišnjakinji, koje se odrasla Lynda više nego dobro seća, i koju mora da priziva u pomoć da bi se nosila sa sadašnjošću. What It Is je vrsta meditacije, smirenog putovanja, strpljivog lutanja do središta stvari. Barry putuje jednostavnošću i naivnošću do dubokih uvida u kreativni proces i sebe.

    Pored stripske prakse, Barry je dugogodišnji pedagog s njenim kursevima kreativnog crtanja. Njena intuitivnost odnosa prema istoriji stripa (u međuvremenu je priredila izbor stripova drugih savremenih stripskih autora) očarava svojom namernom „nekompetentnošću“. Kada ju je Thom Powers 1989. godine u interviewu za The Comics Journal (br. 132, sa njenom naslovnom stranom) upitao za nekog autora stripa (reč je bila o Daveu Bergu iz magazina MAD), ona je odgovorila da sve što o njemu zna je da sjajno crta zube, da je opsednuta njegovim prikazivanjem zuba, da bi samoironično dodala da se među „disurzivnim znalcima“ stripa oseća kao siromašni rođak sa sela koji je došao u posetu velikom gradu. “Ljudi pretpostavljaju samo zato što crtam stripove da nešto znam o njima.” Lynda je jako svesna realne mogućnosti onoga što većina crtača stripova nije – bilo svoga nedovoljnog poznavanja ukupne prirode stripskog medija, bilo neznanja o (ponekad perverzno) preobilnim detaljima istorije stripa, što naravno nije isto. Prema prvom Lynda Barry pokazuje otvorenost „deteta“, a drugo prepušta fanatičnijim stripskim „akademicima“.


(“Vreme“ br. 969, Beograd, 30. jul 2009;
tekst je naručio Vjekoslav Đaniš i prvobitno objavio
u časopisu „Kvadrat“ br. 19, 2008)

Press: Emir Pašanović

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Garage hermétique de Jerry Cornelius
     Scenario i crtež: Moebius
     Humanoides Associés, 1979

     "Povremeno sam započinjao priču, jednu ili dve table, a onda sam ih ostavljao i radio nešto drugo. Tako su nastale prve table "Hermetične garaže". Kao igra... Crtao sam dve table kao da je zaista bila neka priča, ali su mi tema, lik i naslov uvek bili toliko uvrnut, da je nastavak bio nemoguć – piše Moebius o jednom od svojih najslavnijih stripova.

     Priča je nastala iz dve apsurdne table naručene za Metal Hurlant . Dionnet ih je objavio, a onda je od Moebiusa zatražio nastavak. Nemajući mogućnost da odista nastavi priču, jer je već i te dve table nisu imale, Moebius se odlučio za drugi pristup. Crtao je neredovno, i po njegovim rečima, dosta puta nije ni znao šta se dešavalo u poslednjoj objavljenoj tabli. Trudio se da crta baš ono što mu je padalo napamet i na onaj način na koji mu se svidjalo (automatsko crtanje, poznato kod nadrealista). Tako je nastala apsurdna, poetska i genijalna priča o Majoru Grubertu i Jerryju Corneliusu, objavljivana u Metal Hurlantu od 6. do 41. broja (1976-1979).

     Major Grubert, istraživač i naučnik, uspeo je da izmisli novu metodu stvaranja svetova od asteroida. Novostvoreni svet bi imao tri uporedne stvarnosti koja su se odvijale u potpunoj nezavisnosti. Medjutim, greška inženjera Barniera učinila je da se na jednom od svetova pojavile nepravilnosti, pa su različite sile i organizacije poslale svoje stručnjake ili da poprave sistem ili da se domognu vlasti. Tako su se, pored Gruberta koji treba da popravi grešku, pronašli Jerry Cornelius, Archer, Bakaliti, Sper Gossi i mnogi drugi.

     "Hermetična garaža je omaž super-herojima američkih komiksa prema kojima gajim podeljena osećanja. S jedne strane, oni mi izgledaju infantilno, medjutim, s druge strane, smatram da oni tragaju za našim najdubljim željama, našim snovima o pravdi, lepoti, uzdizanju. Tu više nije u pitanju infantilnost, nego magija detinjstva."

     Ako bi Moebiusova "Garaža" mogla da se ispriča, iz nje bi izašla pripovedačka nit o putu inicijacije, unutrašnje i spoljne, o cikličnosti i o postojanju Boga ili neke više sile. Major Grubert ulazeći u unutrašnjost sveta koji je stvorio, ulazi u sopstvenu svest, što autor naznačava sve većim brojem duhovnih i božanskih principa koje junak susreće. Tako se Majorovo traženje greške koju treba da popravi, pretvara u ljudska potragu za počinjenim greškama, mogućnostima da se dobije oprost, da se popravi greška i da se u novi ciklus udje kao bolja osoba.

     Inače, "Hermetična garaža" je najčistije remek-delo. Pre svega, na vizuelnom planu, malo koji autor je uspeo da u "jednom" albumu iznesi toliki broj inovacija. Potom, na duhovnom i scenarističkom planu, "Garaža" je jedan od prvih slojeva Moebiusovih paralelnih svetova na koje će se, kasnije, nadovezati Inkal i Edena.

Press: StoMuGromova

     SMG! ČITAONICA - PIMPEKI

     Od sada svaki četvrtak očekuje vas nova pasica odličnog humorističnog stripa. Iste će biti objavljene kronosloškim redom nastanka. Pimpeki već dugi niz godina izlaze u mjesečniku KLIK, a po prvi puta u cijelosti će biti prezentirani online. Mjesečno planiramo objaviti i PIMPEKI SPECIJAL. Uživajte u čitanju.

     Tihomir Tikulin je rođen 14. sječnja 1971. godine u Berlinu/Njemačka. Osnovnu školu pohađao i završio u Vodicama. 1985. godine u Zagrebu upisuje se na Školu za primijenjenu umjetnost i dizajn. Maturirao je 1990. godine na odjelu grafike, animiranim filmom"Kuglana" (koautor s kolegama s klase). 2003. godine upisuje se na Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu. ALU napušta nakon treće godine studija. Od 1992. godine uređuje i izdaje strip-fanzin "Endem". Vodi strip radionicu u Studentskom centru u Zagrebu od 2002. godine. Učestovao na "Otokultivatoru" kao voditelj strip radionice 2002./03. godine. U ožujku 2003. godine u Beogradu odabrao i priredio radove za izložbu "Novi hrvatski strip". Od samog početka (1998. godine) organizaciji Međunarodnog festivala stripa "Crtani romani šou". 2002. godine preuzima ulogu umjetničkog direktora festivala CRŠ-a. Svake godine se zaklinje da mu je to zadnji festival. Aktivno se bavi ilustracijom i stripom te objavljuje u školskim udžbenicima, časopisima ("Modra lasta", "Prvi izbor", "Klik", "Jutarnji list", "Playboy", "Q-strip", "Bruh" ...).

    PIMPEKI ONLINE: www.stomugromova.com/pimpeki

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Stripburger

      INFONET MEDIA d.d. objavlja
     JAVNI NATEČAJ
     ZA ZBIRANJE PONUDB ZA RISANJE ZABAVNIH STRIPOV ZA NASLEDNJE LIKE: 1.) BIRKO IN 2.) SOSEDA 

     1. Naročnik: Infonet media d.d., Stegne 11b, 1000 Ljubljana.
     2. Predmet: Predmet javnega natečaja je risanje stripov na temo likov, ki nastopajo na Radiu Antena (Birko) in Radiu 1 (Soseda).
     3. Prijava: Na javni natečaj se lahko prijavijo risarji stripov, državljani držav Evropske Unije. Komunikacija bo potekala v slovenskem jeziku.
     Prijavljeni risarji stripov (v nadaljevanju prijavitelji) morajo oddati predloge stripov za like Birko in Soseda ali le za enega od obeh likov. Prijavitelji lahko s svojo kreativnostjo nadgradijo zgodbe iz posnetkov skečev.
     4. Izbor prijaviteljev: Izbor prijavitelja bo opravila tričlanska komisija v sestavi: Leo Oblak, Andrej Vodušek in Tomaž Čop. Komisija si pridržuje pravico do izbora določenega prijavitelja in zavrnitve ostalih prijaviteljev brez obrazložitve.
     Z izbranim prijaviteljem bo Infonet media d.d. sklenil dolgoročno pogodbo o sodelovanju, ki bo zagotavljala delo v razponu od vsak delovni dan do nekaj dni mesečno, odvisno od časovne razpoložljivosti kandidata.
     5. Pridobitev informacij o javnem natečaju: CD - je s posnetki skečev, ki so osnova za predloge stripov, obrazce za prijavo in informacije o javnem natečaju dobite pri Janezu Ciglerju Kralju, in sicer vsak delovni dan od 8. do 16. ure na telefonski številki 051 271 960 ali po elektronski pošti: janez.cigler@infonet.fm.
     6. Sestavine vloge za javni natečaj:
      • Pisna vloga s podatki o prijavitelju (Ime, priimek, stalni naslov, datum rojstva), ki jo prijavitelj odda na obrazcu, priloženem k datotekam
      • Kazalo stripov
      • Stripi
      • Izjava o avtorstvu stripov, na obrazcu, ki je priložen datotekam
     Sestavine vloge za javni natečaj morajo biti oddane v zgoraj navedenem vrstnem redu.
     7. Način predložitve ponudbe: Vse vloge morajo biti oddane v zaprti ovojnici z oznako »Ponudba za javni natečaj risanja zabavnih stripov Birko in Soseda, NE ODPIRAJ.«.
     Prijavitelji pošljejo ovojnico na naslov: Infonet media d.d., Stegne 11b, 1000 Ljubljana.
     Prijavitelj mora na ovojnico napisati tudi svoj polni naslov.
     Upoštevane bodo vloge, ki bodo poslane do srede, 15. septembra 2009, do 16.00 ure.
     Nepravilno opremljene in nepravočasno oddane vloge bo komisija v postopku odpiranja vlog zavrgla.
     Vloga mora biti predložena v izvirniku.
     Prijavitelj ni upravičen do povračila morebitnih stroškov, ki bi mu nastali v zvezi s pripravo in oddajo vloge.
     8. Kontaktna oseba: Kontaktna oseba za dajanje pojasnil v zvezi z javnim natečajem je Janez Cigler Kralj, ki je za dajanje pojasnil na voljo vsak delovni dan od 8. do 16. ure na telefonski številki 051 271 960 ali po elektronski pošti: janez.cigler@infonet.fm.
     9.Obveščanje o rezultatih javnega natečaja: Predvideni datum obveščanja prijaviteljev o izidu javnega natečaja je 10. oktober 2009.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Marketprint

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Strip vesti

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadeseti, broj bonelijevog stripa Dampyr je već na kioscima širom Srbije, Naslov epizode je "Dvorac u Karpatima" • scenario: Mauro Boselli, crtež: Giuliano Piccininno.

     Takođe se od ovog četvrtka na kioscima i peta sveska Zagor - Odabrane priče, 286 strana po ceni od 340 dinara!!! Naslov epizode je "Nulti čas" • scenario: Guido Nolitta, crtež: Franco Donatelli.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na:
     redakcija@veselicetvrtak.com

Priredio: Strip vesti

    ~Rješenje treba tražiti kroz manifestacije na primorju, novcu koji država izdvaja za kulturu, sponzorstvima i ono što na kraju svima preostaje a jeftino je – internet Strip crtač iz Kotora, Simon Vučković, saradnik "Dana", sredinom jula boravio je kao jedini predstavnik Crne Gore na strip-radionici u italijanskom gradu Vastu. Pored njega, na radionici su učestvovale i kolege iz zemalja balkanskog regiona koje imaju razvijenu tradiciju stripa: Harry Lagoussis (Grčka), Ivanka Apostolova (Slovenija), Muhamed Kafedžić (Bosna i Hercegovina), Maja Veselinović (Srbija), Vladimir Palibrk (Srbija), Franco Saccheti (Italija). Po završetku radionice priređeno je posebno strip-izdanje i izložba radova ovih autora.
    Povodom boravka u Italiji, ali i položaju koji stvaraoci devete umjetnosti imaju u našoj zemlji sa Simonom smo upriličili razgovor.

    ~Vaš strip se prepoznaje kao djelo sa naglašenim crno-humornim elementima, satirom. Koliko su jezik i mentalitet barijera za razumijevanje u nekoj drugoj sredini kada je u pitanju strip koji se bavi kritikom društvenih i političkih pojava?
     - Istina, prvobitno sam sa njim htio mijenjati društvo i političke procese. Od svih promjena koje sada radim su samo lične, pa ako kroz sebe mogu promijeniti nekog, to je divno. Moj strip zadnjih godina za cilj ima zabavu, da izmami poneki osmjeh. Pored dnevne novine "Dan", strip "Mićun" izlazi svakog ponedjeljka na informativnom blogu Strip vesti (www.stripvesti.com) koje prate ljubitelji stripa sa prostora bivše Jugoslavije i dijaspora tih zemalja. Oni imaju neku sliku o nama. Značajnim dijelom je izgrađena preko domaćeg humora, odnosno, viceva, karikatura, serijala "Đekne …" Živka Nikolića i slično. Gledano kroz tu prizmu, autentični smo i lako svarljivi.

     ~Čiji rad je na Vas ostavio najdublji utisak u Italiji, i zašto?
     - Svi autori koji su bili prisutni su dobri u domenima tekućih zahtjeva alternativnog stripa, odnosno, što on sada jeste. Teško je izdvojiti bilo koga...

     ~Kažete da se u drugim sredinama strip više cijeni. Na koji način, kako se to ogleda? Šta bi se to kod nas trebalo promijeniti – drugačije vrednovati?
   - Mi i zemlje u okruženju smo kritični kada je u pitanju domaća kultura, ne samo stripa, nego generalno. Kada su stripovi u pitanju, prostor bivše Jugoslavije je jedan od od prvih u svijetu gdje se ukorijenila ova umjetnost. Tradicijom koja ovdje postoji malo se zemalja može pohvaliti. No, i pored ovih pohvala ne znači da se još nešto ne može uraditi.

     ~U kojoj mjeri su i sami crtači "krivi" za situaciju? Kako ih pokrenuti? I kako "odgojiti" publiku zainteresovanu za strip?
    - Crna Gora je malo tržište i sredina. Prirodno je da su male sredine okrenute većim. To ima svoje mane, ali i prednosti. Rješenje treba tražiti kroz manifestacije na primorju, novcu koji država izdvaja za kulturu, sponzorstvima i ono što na kraju svima preostaje, a jeftino je, internet.

    Ž.JANjUŠEVIĆ

    [Objavljeno: Dan, Podgorica, 01.08.2009.godine]

Piše: Zoran Matić - Mazos

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Press: System Comics

Piše: Aleksandar Manić

     DEOGRATIAS
     Scenario i crtež: Jean-Philippe Stassen
     Dupuis, 2000

     Raščupan i grozničav, Deogratias luta ulicama Butarea i pokušava da se dokopa urwagwe, vina od banane. Alkohol mu je neophodan da bi zaboravio košmare, ratne užase i sopstveno učešće u masakru Tutsija. Pre rata, on je voleo Bénigne, Tutsi devojku, a rat ga je prisilio da je izda i da kao Hutu, učestvuje u njenom ubistvu. Rat se završio, a iza njega je ostao neizreciv užas. "Ostali su samo leševi, psi i ludaci – kaže se u stripu. Deogratias spada u zadnje dve kategorije. Tokom rata, on je poludeo i počeo da veruje da je pas. Stassenova priča pokriva nekoliko dana u životu Deogratiasa koji prolaze istim ritmom, na istim mestima i sa istim ljudima. Upletena u dnevno ludilo, prizvana su sećanja na bezbrižne mladićke dane pre rata i na ratne užase.

     Uzevši za osnovu gradjanski rat u Ruandi koji je izbio 1994. godine po misterioznom atentatu raketom zemlja-vazduh na avion predsednika Habyarimana, belgijski autor Jean-Philippe Stassen posmatra sudbinu jednog čoveka. Deogratias, kao i mnogi pripadnici Hutu vojske i milicije, učestvovao je u industrijskom masakru više od milion Tutsija. Autor ne optužuje nikoga posebno, osim što se u odredjenim trenucima pojavljuju francuski vojnik i belgijski katolički sveštenik, ukazujući tako na aktivne činioce sukoba i pasivne snage koje su omogućile nesreću.

     U priči niko nije nevin, te i Deogratias nosi deo krivice. Medjutim, Stassen pokušava da ga razume i da kroz njega razume i perverzan mehanizam koji čini da ljudi ubijaju ljude. Autora ne zanima toliko masakr koliko ga zanima kako je normalan mladić postao ubica i na kraju počeo da veruje da je pas, metaforički ukazujući na gubitak ljudskosti. Scenaristička udaljenost u odnosu na likove omogućila je Stassenu da ne prikazuje užase rata otvoreno, nego da se osloni na grozote posleratne svakodnevnice. Njegovi protagonisti skoro i da nisu autentični likovi, nego su nosioci jedne ideje, predstavnici jedne klase ili odredjenih stremljenja. Takav prosede omogućava bolje razumevanje situacije, ali umanjuje emotivni udarac priče i ostavlja nas kao posmatrače.

     Za razliku od mračne priče, Stassenov grafizam je skoro veseo. Debela linija ljudima i dekoru daje simpatičan izgled, a stilizovani crtež je istovremeno naivan i užasavajući. Boje su, povremeno, tople i zaslepljujuće, a povremeno mračne, tamne i guste, ukazujući na dugi put u užas i sugerišući ne samo mračne i svetle strane Afrike, nego i svakog ljudskog bića.

     Stassenu je zamereno da nije dao nikakav politički uvod svom stripu kojim bi neobaveštene čitaoce upoznao sa dešavanjima u Ruandi. Medjutim, da ne bi opteretio naraciju i ušao u nepotrebna pojednostavljivanja, autor se oslonio na obaveštenost čitaoca i zainteresovanost javnosti za svetska dogadjanja. Stassenov album "Deogratias" dobio je 2001. godine angulemsku nagradu René Goscinny, nagradu informativnog radija France-Info i nagradu Ekumenskog žirija. Ovu poslednju, autor je odbio zbog zakulisnog učešća katoličke crkve u ruandskoj nesreći.

Piše: Stripburger

     Excessive Force
     Police everywhere, justice nowhere

     I'm editing the first comix anthology to be published by Last Hours. We've decided our first anthology will be based around the police with the working title 'Excessive force'.
     The purpose of the anthology is to show what the problems with the police are. This can take many forms, from how ineffectual they are when you actually do dial '999', to being stopped and searched, hit over the head at a protest, suffering racial or sexual prejudice, or being hassled whilst skating with your friends.
     We'd like the anthology to express how alienating police tactics are, and how frustrating it is to deal with them. But we also hope the anthology will show where individuals, and communities, have organised to resist police repression.
     We're looking for stories about the police, predominantly from people's day to day experiences with them, but also fictional or historical narratives about them. We're looking for stories that range from 2 pages to 12 pages (though if you have a story idea that you think will be longer let me know and we can work it out!) The anthology will also contain a couple of articles written from a historical perspective of the police in the UK, and advice for people if they encounter the police.
     The ambition for the Last Hours comix anthologies is that they be beautiful artifacts that make people think as well as highlighting independent comic creators, and bringing UK creators closer to their friends on the mainland.

     The specifics
     The anthology is going to be 176mm x 228mm sized, which is half way between A4 and A5. Artwork should be 158mm x 210mm so that it has space to breath on the page.
     The deadline for content is September 25th. If you're interested in taking part it'd be good to know before then though!!
     The artwork will be black and white, with a CMYK, soft French fold cover. The book will be perfect bound on at least 100gsm paper.
     The aim is to print the anthology for mid October, in time for the London Anarchist Bookfair, and to and have it in the shops in mid November. The initial print run will be 1,000.
     Though not finalised, the current plans are for profits from the anthology to go to a grassroots, anti-authoritarian organisation working in this area in London.

     Many thanks,
     edd

     +44 (0)790 999 1778 • edd@rnzine.co.uk

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     "Na plaži Punta Aderči u Vastu duva sasvim poseban vetar. Od njega danima zuje uši i dobijaju se dobre ideje. I svi kao da malo polude od tog vetra, ali sasvim suptilno i lepo.

     Na istoj ovoj plaži, u šuškavom žbunju koje je okružuje, živi i sasvim posebna ptica. Fratino ili Charadrius alexandrinus - tako se zove. Ona svoju buduću decu čuva u pesku. I brine se o njima veoma predano. Baš kao što se o njoj samoj i celoj plaži, kao rezervatu prirode , brinu lokalni ekolozi i ljudi iz Vasta.

     A divni ljudi iz Vasta, tačnije iz organizacije Arci Chieti, pobrinuli su se da naprave i jedan sasvim poseban, ekološko-umetnički festival - Med Connections - Intercultural Art and sustainable living, na koji su pozvali sve samu pametnu i lepu omladinu iz celog Mediterana. Tako su se u istom kampu, na mnogobrojnim radionicama, tribinama i ostalim druženjima našli ekolozi, biolozi, umetnici... iz Italije, Srbije, Grčke, Makedonije, Crne Gore, Belgije, Bosne i Hercegovine, Španije, Bugarske, Hrvatske, Potugala, Albanije, Rumunije i Slovenije.

     I naravno, u celu se priču potpuno prirodno uklopio i strip. Nasa strip radionica trajala je pet dana ( od 15. - 20. jula), a lokacije smo menjali u zavisnosti od dnevnog rasporeda i inspiracije. Tako smo jednog dana crtali na plaži, sledećeg u senci borova, pa onda opet na drugoj plaži i tako redom...A na radionici smo učestvovali i lepo se druzili Muha, Vlada, Irena, Harry, Franco, Ivanka, Simon i ja. Da je potrajalo još koji dan verovatno bih poludela od sreće, eto koliko nam je bilo lepo :-)

     Da, i izložba je bila odlična,... "

     ...da, za ostatak izveštaja, koji je ovog puta napisala Maja Veselinović, bi ipak bilo lepo da posetite njen blog (www.majaveselinovic.com) gde svakako možete videti i niz zanimljivih fotografija...:)

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić