Piše: Aleksandar Manić

     PIERO
     Scenario i crtež: Edmond Baudoin
     1998, Seuil

     "Nismo znali da crtamo bolje od druge dece. Drugu decu nismo ni znali, jer smo stalno bili zajedno – kaže Momon o sebi i svom bratu Pierou. Svet dvoje dece, braće, nije zasnovan na igri, nego na crtanju. Po strani od ostalih, oni komuniciraju medjusobno kroz crtanje istražujući svoje svetove kroz papir i olovku. Deca odrastaju u malom selu nedaleko od Nice, a opsednutost crtanjem je sve veća i zahtevnija. Radjaju se estetske dileme, a pitanja postaju sve ozbiljnija. U kom trenutku linije nisu više trava, kamenje, drveće i grane? Kada mrlja više nije mrlja? Zašto preterano detaljisanje ubija život? Medjutim, skromna porodična situacija ne dozvoljava da oba talentovana brata pohadjaju umetničku školu. Stariji, Piero upisuje se na fakultet, a mladji Momon, postaje knjigovodja. Potom, sudbina im remeti puteve.

     Autobigrafska priča poznatog francuskog crtača Edmonda (Momona) Baudoina bavi se svakidašnjim preokupacijama: sećanjem, snovima, umetnošću, porodicom... Poetična priča u kojoj se prepliću san, životna radost i strast, uspešno je vodjena naracijom na ivici sna i jave. Baudoinov način pripovedanja karakteriše se snažnim vizuelnim pristupom koji je često bez dijaloga i didaskalija. Ne štedeći samo na rečima, Baudoin je minimalista i u grafičkom pristupu. Ekspresivan crno-beli crtež njegove pripovesti više nagoveštava, nego što opisuje.

     Malog formata, nalik intimi same priče, album je uradjen direktnim tuširanjem, bez prethodnog crteža. Baudoinovi kadrovi se često javljaju u opozicijama : puno-prazno, gde zacrnjenom prizor polju sledi skoro belo. Slikanje likova, predmeta i dekora varira od linije, preko šrafure, do mrlja, u zavisnosti od scenarističkih potreba i emotivnog naboja. Baudoin radi "japanskom metodom" : pogleda, zapamti i, ne dižući oči sa papira, nacrta oblik. Nalik Matisu koji je rekao jednom prilikom: "Kada crtam (...) put kojim ide moja olovka po papiru, delimično nalikuje pokretima čoveka koji, pipajući traži svoj put u mraku. Hoću da kažem da moj put u sebi nema ničeg predvidjenog : ja sam vodjen, ja ne vodim." Slobodnog pokreta koji odiše spontanošću, Baudoin se u svom radu češće oslanja na slikarsko nasledje 19. i 20. veka, nego na strip.

Press: Stripburger

     49. izdaja revije Stripburger nam prinaša posebno “blokovsko sekcijo”, kot temu rečemo pri nas: 8. smrtni greh! Dotični blok, ki seveda parodira tradicinalna grešna nagnjenja, kot jih uči cerkveni nauk, predstavlja osem avtorjev (kakšno naključje!): Rémija Lucasa (FR), Michaela Sterckemana (FR), Rino Ayuyang (ZDA), Dunjo Janković (HR), Kajo Avberšek (SI), Hudournika juniorja, pardon, Domna Finžgarja (SI), Nejca Gazvodo (SI) in Malin Biller (SE). V svojih stripih razkrivajo svoje poglede na 8. smrtni greh, kaj ta po njihovem mnenju je, oziroma kaj bi moral biti. Cifra postreže tudi z dvema intervjujema. Prvi od njih je z Andrejem Štularjem, eksperimentalno naravnanim umetnikom iz Kranja, ki je znan po svojem nekonvencionalnem pristopu k striparjenju. Bolj čvrsto zakoreninjena v tradicionalnem pojmovanju stripa, pa zato nič manj zanimiva, je Italijanka Sara Colaone, druga tokratna intervjuvanka. Seveda v cifri ne manjkata stripa obeh avtorjev. Naj opozorimo tudi na kratko ilustrirano zgodbo Nejca Gazvode (sicer del prej omenjenga bloka), ki je posebnost Stripburgerja. Prvič so med nami Daniel Bueno (BR), Jon McNaught (UK) in Jure Engelsberger (SI).

     The 49th issue of Stripburger features a special section, "The 8th Mortal Sin". The section, being a spoof on the traditional seven mortal sins, features 8 authors: Rémi Lucas (France), Michael Sterckeman (France), Rina Ayuyang (USA), Dunja Jankovic (Croatia), Kaja Avbersek (Slovenia), Domen Finzgar (Slovenia), Nejc Gazvoda (Slovenia) and Malin Biller (Sweden). In their comics, they demonstrate what should be characterized as a mortal sin according to them. The issue also features two interviews, one of them with Andrej Štular, an experimental artist from Slovenia, notable for his unconventional approach to cartooning. The other interviewed artist is Sara Colaone, the acclaimed italian cartoonist, whose comics are much more firmly rooted in traditional storytelling than those of Stular. The issue also features comics by both interviewed artists. Not to be missed is also a short illustrated story (in prose) by Nejc Gazvoda, a feature unique to Stripburger. Appearing for the first time are Daniel Bueno (Brasil), Jon McNaught (UK) and Jure Engelsberger (Slovenia).

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Bookglobe

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Branko Đukić

    POZIVNICA ~ PROMOCIJA "STRIPOLISA" U NOVOM SADU

     U ponedeljak 29.06.2009. u 20.00 h. u galeriji U.L.U.V. Bulevar Mihajla Pupina 9 (prekoputa Izvršnog Veća Vojvodine) u Novom Sadu, održaće se promocija novopokrenutog internacionalnog časopisa za strip pod nazivom "Stripolis".

    U galeriji će biti izloženi originalni radovi Dejana Nenadova ("Elazar", "Vitez Balard"...), Željka Paheka ("Astroiđani", "Cinema histories"...), Šandora Gogoljaka ("Praiskon", "Ljubav"...), Zorana Tucića ("Vorloh", "Ilihadar"...), Đorđa Milovića ("Čovek iz vode", "Disk"...), Darka Perovića ("Mali grad u Nemačkoj", "Satori bar"...), Getoa ("I ja imam dušu"...) i Nine Bunjevac ("Pruža se prilika"...).

     Biće to prilika da Novosađani u naredne dve nedelje uživaju u poetici stripova ovih autora. Pored autora projekta, manifestaciju će posebno uveličati svojim dolaskom Željko Pahek, Zoran Tucić, Darko Perović, Đorđe Milović i Geto.

     Pozivamo sve Novosađane da nam se to veče pridruže i budu uz nas.

Press: Veseli četvrtak

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Bookglobe

Press: Mazos

Press: Bookglobe

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     ANIMAL'Z
     Scenario i crtež: Enki Bilal
     Casterman, 2009

    Pred ljudskim pritiskom i svakodnevnim uništa-vanjem, planeta nije izdržala i okrenula se protiv čoveka. Njen bes se iskazao na različite načine, od sažimanja teritorija, preko izlivanja okeana, do pretnje istrebljenja ljudske vrste. Na uništenoj planeti, samo je nekoliko mesta, zvanih Eldorado, uspelo da sačuva organizovanu društvenu strukturu. Izgubljeni u ledenom bespuću, ljudi tragaju za njima, pokušavajući da se domognu sigurnosti i razumnog sveta. Bilalov album pripoveda putovanje grupe ljudi ujedinjenih sudbinom, u potrazi za Moreuzom 17 kojim može da se stigne do jednog od Eldorada. Naoružani puškama, pištoljima i noževima, ali i novim psiho-fizičkim mogućnostima proizašlim iz bioinženjeringa, protagonisti ne samo što se za preživljavanje bore jedni sa drugima, nego i protiv pririode. Istovremeno, da bi napredovali, oni moraju da oponašaju one koji su u tome od njih uspešniji – životinje. Genijalni naučnik Ouls uspeo je da načini hibridizaciju čoveka i morskih sisara, te novi ljudi krstare apokaliptičnim i zabrinjavajućim svetom.

   Knjiga je podeljena u četiri poglavlja koja za naslove imaju crtež čoveka i životinje na različitim stepenima saradnje. Umesto umnogostručenih linija zapleta u vremenu i prostoru, intriga se linearno dogadja samo u dve ravni. Uprošćavanje zapleta delimično je uzrokovano željom da se što bolje istakne planetarna nesreća, a delimično radi autorove želje za lakoćom u naraciji. Posle džon-fordovskog okupljanja grupe, na početku albuma, intriga je vešto vodjena, nalik melanholičnom vesternu, pomešanom sa naučnom fantastikom i hororom. Za razliku od uobičajenih bilalijanskih protagonista suočenih sa dogadjajima koji ih u potpunosti prevazilaze, ovoga puta, oni su u tranziciji, kako fizičkoj, tako i psihološkoj.

     Poznat po maestralnoj upotrebi slikarskih prosedea u stripu, Bilal se ovoga puta odlučio za sivo-plavičasti papir i grafit, prosvetljen belim i crvenim pastelom da bi se dočarao sneg i bespuće. Crtež ima uobičajeni Bilalov pečat – odredjenu statičnost i mnoštvo horizontalnih prizor polja. Bilalov crtež grafitom je rafiniran, elegantan, izuzetno precizan, ali i hotimično zamagljen da bi se složio sa svetom bez oštrih granica i kontura. Sivkasti i beličasti tonovi daju utisak magle u kojoj se odvajaju odredjeni crveni detalji – krv, usne, oči i mini-roboti. Kadriranje i montaža su uradjeni tipičnom bilalovskom majstorijom radikalnih elipsi i brzih kadrova, u kojoj ni najpedantniji analitičar ne bi mogao da nadje pukotinu.

     Narativno i duhovno, ova knjiga više nalikuje Bilalovim stripovima iz perioda pre "Nikopoljske trilogije", iz vremena saradnje sa Pjerom Kristenom. Tehnički, on je linearnu kristenovsku naraciju spojio sa elementima sopstvenog sveta, da bi prikazao novi svetski poredak u kome je najvažniji element da objektivna istina ne postoji. Laka doza apsurda, prisutnog u njegovom opusu još od 'Sajma besmrtnika', koja se ogleda i u sâmom naslovu knjige "Animal'z" (nalik Kronenbergovom filmu "Existenz"), pokušava da ukaže na transformaciju čoveka u novi evolutivni oblik.

Press: Shlitz Comics

Piše: SKC

     Adresa za slanje radova:
     SKC, Srećna Galerija
     MEĐUNARODNI SALON STRIPA
     Kralja Milana 48 11000 Beograd,
     Srbija

     Propozicije za učesnike:
     • Pravo učešća imaju autori iz svih zemalja sveta, svih uzrasta
     • Rad može biti delo jednog ili više autora
     • Kandidat može poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od 1 do 4 table (poželjan A3 ili A4 format)
     • Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs, potpuno je slobodan
     • Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada strip tematike u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
     • Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-jugoslovenskih republika ili engleskom jeziku.
     • Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS ZA 7. MEĐUNARODNI SALON STRIPA koja se može preuzeti OVDE ili na www.skc.org.rs ili dobiti u Srećnoj galeriji pri predavanju radova na konkurs.
     • Na poleđini svake table rada naznačiti autore i njihovu funkciju /scenario, crtež, kolor/ i za svakog od njih obavezno dostaviti u prijavi sve potrebne podatke.
     • Na poleđini svake table rada naznačiti paginaciju (označiti stranice brojem. Primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
     Napomena: Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje

     • Pristigli radovi će biti selektovani od strane žirija za veliku izložbu Salona, za oficijelne nagrade Salona i za nagrade sponzora i izdavača

     Nagrade:
     • GRAND PRIX SALONA /uključuje novčani iznos od 1.000 evra/
     • Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
     • Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
     • Nagrada za najbolji scenario (ideju)
     • Nagrada za najbolji crtež
     • Specijalna nagrada žirija za inovaciju

     Takmičari do 15 godina starosti:
     • MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
     • Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
     • Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
     • Specijalna nagrada žirija za najmlađeg učesnika
     • Nagrade prijatelja i sponzora salona

     Dodatne informacije:  www.skc.org.rs • e-mail: skchappy@bitsyu.net • tel: 011/ 360 20 44 7.

MEĐUNARODNI SALON STRIPA 24 – 27. 09. 2009.
Srećna Galerija, SKC BEOGRAD

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Stripolis

     Promocija " Stripolisa " u Beogradu

     Promocija novoforniranog internacionalnog strip časopisa "Stripolis" svoju turneju počela je u glavnom gradu, Beogradu, u prostoru "Happy gallery" S.K.C.-a.

     Bila je to prilika da se susretnu poznavaoci i ljubitelji stripa iz ovog grada sa akterima i učesnicima u projektu "Stripolis". Tom prilikom sa jedne strane, našli su se Slobodan Ivkov (teorija i publicistika stripa), Zdravko Zupan (istorija stripa), Zoran Stefanovic (scenario i recenzija stripa), Vlada Vesovic (škola stripa)... i sa druge strane Zoran Tucić (crtač stripa "Ilihadar"), Darko Perović (crtač stripa "Krv nije voda"), Mišo Živanov (dizajner izdanja) i Branko Đukic autor projekta .

     Kao i obicno, razgovaralo se o stanju u domaćem stripu, položaju stvaralaca, ali i o tome koliko jedno ovakvo izdanje može da doprinese poboljšanju nezavidne situacije u kojoj se nas strip našao.

     Odgovarajući na mnogobrojna pitanja posetilaca Branko Đukic je istakao da bez pomoći autora iz zemlje i inostranstva od projekta ništa ne bi bilo.

     ..."Live aid" koji su pružili autori iz gotovo celog sveta gest je koji se ne može zaboraviti. To je bio razlog više da se ne osramotimo i visoko kvalitetno odstampamo ovaj časopis, što je inace retkost na ovim prostorima. Pare koje nam je ministarstvo za kulturu dalo nije bilo dovoljno ni za trećinu ukupnih troškova, ali smo uz sve finansijske teškoce koje su nas pratile, na kraju ipak uspeli da ostvarimo projekat. Ipak, nije sve ispalo kako sam ja zamislio, ali sama pojava "Stripolisa" u ovakvom trenutku krize može se smatrati za uspeh, ali ne i opravdanje za greške koje su napravljene tokom rada. Sve što mogu da obećam je, da ce vec sledeci broj biti mnogo, mnogo bolji..." rekao je Branko.

     Mišo Živanov govorio je o svom iskustvu prilikom dizajniranja izdanja. Pogotovo je pokušao da objasni neuobičajenost naslovne stranice. "Inspiracija su mi bili "Kvadart" i "Vidici" pa naslovka pomalo asocira na ta vremena..."

     Zoran Tucic pričao je o lepim iskustvima i uspomenama koje nosi iz Zrenjanina, gde je bio gost prve kolonije stripa, kao jedan od učesnikau u projektu.

     "U Zrenjaninu smo bili izuzetno dobro primljeni i prihvaćeni i organizacija je zaista bila sjajna. Bilo bi dobro da se tako nastavi, ne samo zbog nas stvaralaca, već i zbog mnogobrojne publike koja je propratila celu manifestaciju..."

S leva na desno Zoran Slena, Zoran Tucic (crtac), Slobodan Ivkov (teorija), Zdravko Zupan (istorija), Maja Veselinovic (strip crtacica) Mr. Topalovacki (kolekcionar), Vlada Vesovic (skola crtanja), Darko Perovic (crtac), Branko Djukic (autor projekta), Miso Zivanov (dizajner izdanja), Simon Vuckovic i Zoran Stefanovic (scenario i teorija).

          Darko Perović istakao je da je uvek raspoložen za saradnju ovakve vrste ukoliko mu to vreme dozvoli. "Iako sam pritisnut rokovima spreman sam da u saradnji sa mojim scenaristom Abulijem pomognem unapređenje našeg stripa koliko god je to moguće..."

     Pored zanimljivog razgovora u galeriji su od 07.05-20.05. 2009 bili izloženi originalni radovi Šandora Gogoljaka, Dejana Nenadova, Darka Perovića, Đorđa Milovića, Zorana Tucića i ostalih autora koji su svoje radove objavili u "Stripolisu". Ovi radovi sigurno su bili najzanimljiviji mlađim stvaraocima koji su se prvi put susreli sa "Elazarom", "Vorlohom" i ostalim stripovima koji su nastajali osamdesetih godina proslog veka. Izlozba je takodje bila izuzetno dobro posećena u "Noći Muzeja".

     Promocija časopisa nastaviće se i u drugim gradovima kao što su Novi Sad, Subotica, Pančevo, Šabac…

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press

     U galerijskom prostoru palače Fritzy u Malom Lošinju otvara se izložba pod nazivom “Incidenti“ umjetnice Dunje Janković koja živi i djeluje na relaciji Zagreb- Mali Lošinj- New York.

     Dunja Janković pripada samom vrhu suvremene strip produkcije naših krajeva. Završila je Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu, magistrirala strip i ilustraciju u New Yorku, sudjelovala na dvadesetak samostalnih i skupnih izložbi, djeluje u strip kolektivima Komikaze i Emisija emocija, svoje stripove redovito objavljuje, ilustrira knjige, dobitnica je brojnih nagrada... zaslugama jednostavno nema kraja, a dvadeset i devet joj je godina tek.

     Područje Dunjina umjetničkog interesa teško je obuhvatiti zbog njene sklonosti ka konstantnoj promjeni, eksperimentiranju te propitivanju granica medija u kojem djeluje.

     Ivana Armanini u predgovoru kataloga za Dunju kaže sljedeće: “Temelj njezina opusa je opiranje svim manirama i ladicama, kako stilski tako i: formalno, tehnički, multimedijski, interdisciplinarno; jednom riječju - životno jer “u životu jedina konstanta stalna mijena jest” (Heraklit). Ova izložba predstavlja samo djelić kabineta čuda u kom se neprekidno ruše i ponovo grade magični svjetovi njezine fantazije. Trajna transformacija artikulirana opsesivnom izradom originala tvore okosnicu Dunjina lika i djela.“

     Dovoljno je uzeti u ruke jedan Dunjin strip kako bi postali svjesni raspona umjetničkih tehnika i stilova kojima se koristi, svaki kadar ostvaren je novom svježinom i umjetničkom logikom, likovi mijenjaju svoju pojavnost, a prostori u koje su uronjeni kontinuirano se grade i nestaju. Narativna struktura stripa pritom ostaje nepomućena i jasna.

     Dunja će se predstaviti izborom svojih najuspješnijih strip ostvarenja u originalnim strip tablama, animiranim filmom te najnovijim eksperimentalnim kolažima.

     Za dobru atmosferu prilikom otvorenja pobrinuti će se dečki iz zagrebačkog benda Tigrova mast.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Veseli četvrtak

Piše: Strip vesti

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Piše: Dušan Cvetković

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Diable des 7 mers, T1 i T2
     Scenario: Yves H
     Crtež: Hermann
     Dupuis, 2008/2009

     U Južnoj Karolini, početkom 18. veka, Harriet, bogata naslednica, tajno se venčava sa avanturistom Conradom, zainteresovanog i devojkom i njenim budućim parama. Potom u priču uleće mnoštvo protagonista koji se prisećaju šta su preživeli medjusobno i planiraju šta će uraditi zajedno. U osnovi svih dogadjanja nalazi se novac i vlast.

     Dvotomni serijal o gusarima, zasnovan je na Hermannovim (otac) crtežima starim tri decenije koje je pronašao Yves (sin) i rešio da se njima nadahne. Naime, 1980. godine, Roman Polanski je hteo da angažuje Hermanna da nacrta story-board za njegov film "Pirati". Njihova saradnja nikada nije otišla dalje od nešto krokija i story-boardovanja početka filma. Prva produkcija je omanula, a kasnije, čitav projekat je otišao u holivudske ruke, što belgijskog strip majstora nije zanimalo. Ipak, Polanski je za početak filma zadržao Hermannova rešenja.

     Oslanjajući se na brojnu literaturu o piratima, na legende koje su kružile oko njih, scenarista Yves H gradi priču sa ljubavnom intrigom i skrivenim blagom. Upotrebljavajući niz stereotipa u postavci radnje, on ocrtava prilično šematizirane likove i standardnu intrigu. Medjutim, potegavši previše narativnih linija, ubacujući fantastiku u pripovest, scenarista je priču učinio konfuznom, nerazumljivom, delimično neopravdanom i nezanimljivom.

     Prvi album, započet u atmosferi "Čiča Tomine kolibe" i "Ridjobradog", nastavio se kao mešavina "Ostrvo sa blagom" i "Pirata Karaiba". Uvodjenje zombija i vampira u pripovest, nema drugo opravdanje osim njihove komercijalne strane. Za razliku od "Pirata Karaiba", film u kome je, kroz humor i sprdnju, prilično uspešno uklopljena gusarska tematika i fantastika, u "Djavolu sa sedam mora" nije uspela takva alhemija. Hermannov grafički i umetnički pristup ne dozvoljava bilo kakav pomak ka humoru, tako da je čitavo preduzeće ostalo u domenu "ozbiljnog".

     Serijal u kome scenaristički pristup pliva u okeanu konfuzija, mogao je da nadje jedini mogući splav u vanserijskom talentu velikog belgijskog strip majstora. Hermann, jedan od najvećih majstora stripa u istoriji ove umetnosti, pristupio je grafičkoj obradi kroz njegov poznati klasicizam. Ekspresivno postavljeni kadrovi, dinamična i dobro ritmizirana montaža, savršen crtež, ne samo da omogućavaju pravilnu figurativnu naraciju, nego i ostavljaju dovoljno prostora za Hermannove akvarele.

     Preciznost i elegancija na magičan način vezani su za spontanost i talenat. Zato je dvotomni serijal vrlo zanimljiv za gledanje, bez ikakve obaveze da se čita i scenario zamišljen kao dečja zabava u Diznilendu.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: AKK

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Piše: V. Fumeti

     - Uz treći album Katinih avantura -

     Kako je sve počelo?

   Otprilike ovako: "Redakcija JU stripa je 1981. godine želela da obogati sadržaj magazina stripom koji bi po duhu bio blizak tradiciji američkih superheroja. Čak je bilo i zamišljeno da se oforme timovi scenarista, olovkara i tušera. Od svih pozvanih atuora, odazvali su se jedino Toza Obradović i Bane Kerac sa tri predloga. GEA, kao pandan Konanu tj. Crvenoj Sonji, KET KLOU kao ženska verzija Spajdermena i KIBORG kao... hm, Terminator tada još nije postojao". Nastavak ovog citata možete pročitati na 43. stranici trećeg albuma posvećenog avanturama Ket Klou, najpoznatije junakinje savremenog srpskog stripa.

     Naime, pomenuta dvojica su ušla u projekat, ostali su ostali po strani, verovatno ni u snu ne misleći da će Kata, kako je zovu obožavaoci već skoro trideset godina, postati docnije popularna u Americi, Francuskoj, Holandiji, Švedskoj, Norveškoj, Turskoj... Kao i u svim jugoslovenskim republikama i eksjugoslovenskim zemljama - kako je i danas.

     Strip je otpočeo kao replika na marvelovsku strip poetiku, a potom se pretvorio u kombinaciju avanture i groteske, u kojoj je crtež vukao ka primarnim uzorima (Romita odn. Spajdi i Dardevila alias Nebojša!), a situacije i dijalozi prema komici... Dosluh s hevi metalom (Blek Sabat, Dip Parpl...), žanrovskim filmom (Istvud), televizijskim serijama (Kodžak) i raznovrsnim strip nasleđem (od Fantoma do Snupija) postao je zaštitni znak priča o Ket Klou, koja je bila i ostala najpopularniji heroj Ju stripa.

    Bane Kerac je nacrtao 43 epizode, od deset do dvanaest tabli, i u planu je da se sve pojave u 12 crno-belih albuma, sa tvrdim kolornim koricama. Čitav ovaj projekat traje već blizu deset godina i do sada je objavljeno 7 albuma – dakle prešli smo polovinu puta. Inače serijal je pokrenut osmim albumom, za njim su išli deveti, deseti i jedanaesti, pa se Bane Kerac vratio početku i u poslednje tri godine štampao prva tri albuma Ket Klou. Čekaju nas još četiri, čije epizode pamtimo iz prošlih decenija, ali i završna dvanaesta Mačkagedon, koju sjajni novosadski crtač i scenarista tek treba da uradi!

   Album ŠIC! donosi četiri priče, nudeći ljubiteljima kvalitetnih stripova sve ono po čemu je Ket Klou poznata: suveren superherojski crtež, ismevanje stereotipova američkog sna, puno sukoba i preokreta, mnogo luckastih onomatopeja, renovinare i inovirane dijaloge i komentare, mnogo brbljanja, komiku i erotiku, lakrdiju i pustolovinu, detekciju i fantastiku po meri Keti odnosno Kate. Ali i po meri (post)modernih vremena. Ket Klou je eklektičan strip za široke mase i prefinjene ljubitelje, neka vrsta kontradikcije in adjekto kao i svako stripsko delo vredno čitalačke pažnje!

     Konačno, pitate vi: zašto toliko voliš ovaj serijal Baneta Kerca? Odgovaram: samo zbog zabave i onoga što se nalazi iza zabave (da parafraziram jedan davni dijalog iz Žižeovog Džeri Springa!)

     [Objavljeno: Bestseler br. 75, Beograd, 06.02.2009. godine]

Pres: Marketprint

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Dušan Cvetković

Piše: Aleksandar Manić

     LES GUERRES DES SAMBRE
     Hugo et Iris, T1/T2
     Scenario: Yslaire
     Crtež: Mezil i Bastide
     Glenat/Futuropolis, 2007/2008

     Najsigurniji način da se zarade dodatne pare na popularnom serijalu, nije samo nastavljanje dogadjanja u beskonačnost (sequel), nego prikazivanje dogadjanja koja su prethodila epizodama na kojima su se zaradile prve pare (prequel). Sistem je smislio Rabelais (Gargantua, Pantagruel), a usvršili su ga George Lucas i Steven Spielberg. Yslaire, nadahnut popularnošću svog veličanstvenog serijala "Sambrovi", ušao je u pisanje nastavaka u oba pravca. "Ratovi Sambrovih" su nastavci koji nam pripovedaju kako je došlo do porodične drame i prokletstva ove porodice.

     Mladi Hugo Sambre ženi se sa lepom Blanche Dessang. Na poziv svog tasta, on odlazi u rudnik uglja u Hainautu, gde upoznaje Saintangea, poslovodju rudnika. Spasavajaući rudare iz eksplozije, Hugo pronalazi drevnu nekropolu sa zidnim crtežima i lobanje sa crvenim kamenjem u očnim dupljama. Dok Bernardov otac umire na svom posedu, okružen porodicom, Hugo u Parizu svake večeri odlazi u operu. Njega ne zanima toliko spektakl, koliko ga opseda mlada glumica Iris u kojoj on vidi reinkarnaciju Ishte, vavilonske boginje ljubavi. Istovremeno, njegova arheološka otkrića u rudniku uglja vode ga ka pisanju teksta o ljudima crvenih očiju.

     Yslaire se potrudio da svoje protagoniste stavi u istorijski kontekst i da im dâ osobine ljudi odredjenih klasa. Uprkos dobro ocrtanoj pozadini, tehnički primerenim likovima i zapletu delimično vodjenom kao "piece à these", a delimično kao ljubavna priča, u stripu se oseća da je u pitanju "prequel". Naime, autor je naraciju rasparčao u blokove koji su važni za razumevanje prvobitne priče, a potom ih je veštački povezao didaskalijama. Izveštačenost u naraciji i guranje pripovedačkih linija ka neophodnim tačkama, čini pripovest nedinamičnom, nezanimljivom i neubedljivom.

     Da bi čitav projekat učinio primamljivijim, Yslaire je angažovao dvoje mladih i vrlo talentovanih crtača, upravo izašlih iz briselske slikarske škole Saint-Luc. Radeći u programima 3D, kompjuterski obradjujući fotografije i kolor, oni imaju vrlo realistički pristup. Crtež, nadahnut velikim francuskim majstorom Vicomtom, prepun je detalja i preciznosti, ali se upisuje u tendencije današnjeg komercijalnog stripa.

     Inače, Yslairova ambicija je da o svim protagonistima, učesnicima u rodoslovu junaka iz inicijalne serije, napiše po jedan serijal. Tako bi "prequel" Sambrovih trebao da se sastoji najmanje od sedam trilogija. Scenaristički prosede koji nalikuje Jodorowskom i njegovoj četrdesetogodišnjoj eksploataciji sveta Inkala.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press

Press: Beli put

Press: System Comics

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: V. Fumeti

     Uz pojavu Popaja u Večernjim novostima

     Mada se plašim da će se mnogi ljubitelji Korta Maltežanina uvrediti, al biće da je Mornar Popaj ipak najslavniji mornar na svetu! Ako to prihvatite, verovatno ćete se složiti da je 5. januar 2009. po mnogo čemu istorijski datum za strip u Srbiji. Jer tog dana se strip vratio u Večernje novosti, a čast da ga vaskrsne pripala je Mornaru Popaju!

     Svakodnevno Novosti u koloru štampaju po jedan kajiš, a nedeljom celu tablu. Autor dnevnih kajiševa je legendarni Bad Sagendorf, a nedeljne verzije aktuelni Popajev crtač – Hju Ajsman.

     No vratimo se, lečka, kako bi možda rekla Popajeva matora, istoriji. Tvorac ovog novinskog komičnog stripa, jednog od najslavnijih u 20. veku, je E. C. Segar (1894-1938). Tokom 1920. on je počeo da crta tzv. Timbl teatar, u kojem je zvezda bila Oliva i njen brat. Segaru je trebalo celih deset godina da u igru uvede i Popaja, a to se desilo pre 80 godina, tačnije 17. januara 1929! Mornar kavgadžija, koji čkilji i puši lulu, smesta se nametnuo američkom crtaču, a Popajeva popularnost omogućila mu je širenje spiska junaka, te je uveo u igru Peru Žderu, Badžu, Kiću i mnoge druge kratkotrajne i vrlo dugotrajne junake. Kad je Segar preminuo, zamenio ga je Bil Zaboli, koji je strip crtao narednih dvadeset godina po Simsovim scenarijima. Pola veka pre Popajeve pojave u Večernjim novostima počeo je da ga crta Bad Sagendorf (1915-1994) i radio ga je do 1986. Danas avanture slavnog mornara crta Hju Ajsman. Kako se vidi, u dugom nizu decenija samo su se četiri crtača bavila slavnim mornarom i mora se reći da su male razlike u njihovom stilu i pridržavanje osnovnih ideja delovale da Popaj u očima čitalaca bude uvek jedan isti, kao i cela njegova okolina. To jest: Oliva se uvek prenemagala, Badža meračio njene noge čačkalice i bio spreman da se s Popajem zbog njih potuče, Pera Ždera gledao kako da užica pljeskavicu, a Kića puzio za avanturama, ne napuštajući pelene!

     O popularnosti Popajevoj svedoči i činjenica da je o njemu nacrtano preko 220 crtaća, koji se s uspehom prikazuju decenijama, a da je Robert Altman snimio 1980. godine simpatičan igrani film s Robinom Viljemsom i Šeli Dival u glavnim rolama.

     Kod nas je Popaj izlazio u nizu listova, recimo dnevno i dugo u Politici ekspres, a nedeljno u Stripoteci. U Zagrebu je svojevremeno Vjesnik izdavao kolorni mesečnik posvećen njemu. Žika Bogdanović je Segarovog Popaja uvrstio u prvi broj čuvenog Pegaza, a Dečje novine u svoju albumsku kolekciju.

     Kao i drugi dnevni američki stripovi, i Popaj počiva na uskom krugu zapleta! Sukob se vrtloži oko nesporazuma Popaja i Badže oko Olivine naklonosti, a sve ostalo, bočne relacije s Perom, Popajevim matorcima, Kićom, Morskom vešticom itd. na izvestan način jesu sekundarne, mada bogate iluziju ograničenog provincijalnog sveta, u kojem Popajevci, hvala bogu (Segaru, Zaboliju, Sagendorfu i Ajsmanu) životinjare. Posebna priča je spanać kao Popajev doping. Nekih godina se proizvodnja konzervi sa spanaćem u SAD podizala i za 33 odsto, zavisno od Popajevog posezanja za njom pred završnu rundu pesničenja s brutalnim Badžom!

     Večernje novosti su dakle učinile pravi gest vraćajući Mornara Popaja među nas. Ne interesuje nas da li su ili nisu iskoristile činjenicu da je Popaj od 1. januara opšte dobro i da su autorska prava glede Evrope na njega iščezla, jer je od Segareve smrti proteklo brzih 70 godina. Hvaleći potez Večernjih novosti, prisetićemo se da je taj dnevnik u šezdesetim bio promoter Porodice Tarane, Ben Bolta, Julije Džons, Ciska Kida i Švrće, kojima je jedno vreme pridodao i Tifani Džons! Stoga bi predložili kompaniji da sem Popaja razmisli o još nekom komičnom stripu. Znam da bi mnogi zbog dva kvalitetna stripa kupovali baš ovaj dnevnik a ne neki drugi!

     [Objavljeno: Bestseler br. 74, Beograd, 21.01.2009. godine]

Press: SMG!

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     PINOCCHIO
     Scenario i crtež: Winshluss (po motivima romana
     Carla Collodija)
     Kolor: Cizo
     Les Requins
     Marteaux, 2008

     Sačuvavši narativnu potku slavnog Collodijevog romana, Winshluss je prilično modernizovao intrigu. Od simpatične drvene lutke, marionete, Pinokio je postao bezlični robot, ogromne glave, bez ikakvih osećanja. Cvrčak Jimny, Pinokijeva savest, pretvoren je u bubašvabu beskućnika, privremeno nastanjenu u metalnoj glavi robota. Jimny je depresivna i samoljubiva lenština sa krupnim psihološkim problemima i spisateljskim ambicijama.

     Šetajući neprekidno od najizandjalijih stripovskih i filmskih stereotipa do inovativnih pristupa i zahvata, Winshluss nam predstavlja dve paralelne priče. Pinokio, robotizovan i bezosećajan, evoluira u svetu retro grafizma, parodiji Diznijevih junaka ukrštenih sa Crumbovim protagonistima.

Svet u kome se kreće Pinokio mračan je i surov, prepun manipulacija, ubistava, diktature, eksploatacije, seksualnih perverzija i parodiranja (sedam sado-mazo patuljaka siluju Snežanu, pingvin se ponaša kao kamikaza, klovn je diktator jedne države). Medjutim, autor nema moralizatorski ton, niti daje osudu bilo koje osobe ili čina.

     Da bi se uporedne epizode jasno razlikovale, autor je pribegao različitim grafičkim pristupima. Svaki od stilova trudi se da uhvati suštinu ispričane epizode. Tako je Pinokijev svet dat samo slikom, bez didaskalija i dijaloga. Jimny, lenja bubašvaba, kreće se u grafičkom svetu na ivici krokija, govoreći jezikom promašenih i depresivnih gubitnika. Medjutim, iza prividnog haosa koji, na prvi pogled, vlada grafičkim romanom, krije se precizan mehanizam u kome svaki detalj ima odredjeni značaj. Winshlussov osećaj za naraciju učinio je ovaj grafički roman izuzetno čitljivim uprkos paralelnim radnjama i junacima, i uprkos "no future" verzije poznate priče za decu.

     Inače, Winshluss je pseudonim crtača i sineaste Vincenta Paronnauda koji je sa Marjanom Satrapi bio ko-reditelj animiranog filma "Persepolis", dobitnika Nagrade žirija na Kanskom festivalu 2007. godine.

Press: Bookglobe

     THE AMAZING SPIDER-MAN, knjiga 7

    Izašla je i sedma knjiga najprodavanijeg Spider-Man serijala u nas! Ovu jedinstvenu priču napisao je poznati TV i strip scenarist J. Michael Straczynski (Babylon 5, Rising Stars) nacrtao legendarni John Romita Jr., tuširao Scott Hanna, a obojao Dan Kemp. Sedma knjiga sadrži The Amazing Spider-Man, {brojeve 48-50}. Čak 84 stranice u boji za samo 25 kuna! Morate ga imati na polici!

     Ukratko u ovom broju:
     Paukova priča. • Ezekiel je pronašao skrivenog Spider-Mana u kavezu na izložbi paukova. Dok je u nesvijesti odvodi ga u Ghanu, na afričko tlo gdje su drevne ruševine. Priča mu o prvom Spider-Manu koji je neka vrsta Boga paukova. No, ubrzo stiže i Shathra te dolazi do konačnog obračuna između pauka i paukove ose. U međuvremenu M. J. odlazi u New York u potrazi za Peterom.
     Atentat na tiranina. • Peter također odlazi u potragu za Mary Jane, te se vraća u Los Angeles. Zbog nevremena oba aviona se spuštaju na isti aerodrom te se tamo susreću. U tom trenutku dolazi do atentata na Dr. Dooma. Peter pomaže latverijskom tiraninu i ranjenim tjelohraniteljima. Jedan od njih je i Kapetan Amerika, a nakon što su sredili napadače, Peter i M. J. se pomire i zajedno odlaze natrag kući.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh