Piše: Strip vesti

Press: ComicMK

OPEN (PUBLIC) COMPETITION

FOR 6th comic competition VELES 2008 (14, 15, I 16 NOVEMBER 2008)

Proportions:
- The right to participate have all comic authors from the country and all the world
- Extension of the comic can be at least 6 tables and send quality copy in A4 format
- The subject for the comic is free
- The text for the comic can be on: Macedonian language (for the Macedonian authors), in English, or Ex-Yu languages ( for the authors from these countries)
- Each Author can take part with just one comic
- On one comic can work more than one authors
- Each participant must send: personal Photography, short biography with address of living, telephone, e-mail and the year when the comic is made.
- All payable comic will be Represented on common display
- All comics will be graded by three member committee which will give these three prizes:
1st prize: the golden comic*
2nd prize and 3rd prize*
Prize for best subject (screenplay)
Prize for the youngest author (to 18 years) - a placket

The dead-line for applying is November 1st 2008 and the comic must be sent do the following address:
“Comic centre for Macedonia”. For the “Comic competition” "Vasil Gjorgov "street No 78, 1400 Veles, R. Macedonia
Or through e-mail: comicmk@yahoo.com

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: Bookglobe

Piše: Aleksandar Manić

     Tout le monde aime le printemps
     Scenario: Guy Vidal
     Crtež: Alain Bignon
     Dargaud, 1987

     "Svi vole proleće", poznatog francuskog scenariste Guya Vidala i crtača Alaina Bignona nema u sebi ničega posebno originalnog. Zabranjena ljubav ispripovedana je na pozadini II svetskog rata u okupiranoj Francuskoj. Medjutim, vrlo je zanimljivo kako su iz sasvim obične priče o 1943. godini, oni uspeli da načine solidnu priču. Uprkos stereotipnoj situaciji u kojoj se prikazuje stvarni i anegdotski život na selu u zajednici sa okupatorom, sa lokalnom policijom, potkazivačima, komunistima i lokalnim pijancima, izmedju njih gravitira čitava galerija likova. Svaki od karaktera takodje poseduje niz klišea počevši od novinar slobodnih nazora i lepe jevrejke, preko aristokrate u pokretu otpora, do lepog nemačkog oficira sa ružnim ožiljkom na licu.

     Scenario ovog albuma poseduje pripovedačku lakoću i zanimljiv, jasan zaplet. Guy Vidal, izuzetno talentovan scenarista, uspeo je da se od prepoznatljive i često upotrebljavane situacije, udalji kroz sasvim mali pomak. Dodajući nekoliko nesvakidašnjih detalja vezanih za najvažnije protagoniste i čvorna dogadjanja, on je priči dao autentičnost. Grafizam Alaina Bignona nalikuje Pratovom i Tardijevom, ne toliko po lepoti i gipkosti linije, koliko po pristupu kompoziciji kadrova i odnosu likova i dekora. Istovremeno, on je odličan kolorista, te njegov rad povremeno ima snažan ekspresionistički izraz.

     Inženjer-radiolog, Bignon se crtanjem stripova bavio uporedno sa svojom glavnim pozivom kostruktora, a kasnije istraživača. Vidala je upoznao kada se sa svojim crtežima 1980. godine pojavio u redakciji "Pilota", tada pod upravom poznatog scenariste. Njihova saradnja se proširila na više albuma tokom dve naredne decenije. Oba autora su umrla u kratkom razmaku, 2002. i 2003. godine i dok je Vidal zapamćen kao važan scenarista, Bignon je nepravedno ostao na margini stripa, nedovoljno poznat.

Priredio: Marko Ajdarić

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Zoran Jović

Press: Toni Šarić

     U nedjelju, 27.04. u Vinkovcima u Kildare's Music Pubu održat će se predstavljanje poznatog vinkovačkog strip-crtača, Nenada Barinića, koji će predstaviti svoja 2 najnovija stripa: "Einstein World" - strip u kojem nema teksta, objavljen u izdanju Matice Hrvatske, zanimljiv eksperiment i "Ovčara - krik u noći" - strip o stradanjima na Ovčari, sjajan strip o strašnom zločinu. Nenad će biti zapravo domaćin, brinut će se o glazbenom ugođaju, predstavit će svoje stripove, pričat ćemo i o njegovoj drugoj strasti, a neslužbeno najavljujemo snimanje dokumentarnog filma o njemu (barinic.blog.hr).
     Početak je u 20 sati i pozivamo vas na druženje.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Strip vesti

Piše: Strip vesti

Piše: Aleksandar Manić

     STRIP TABLE PO CENI SAVREMENE UMETNOSTI

     Poznavaoci su procenjivali da će se table prodati za 1,5 miliona evra, ali potražnja je prevazišla procene, te se prodaja završila sa ukupnim prihodom od 3,4 miliona evra.

     Gvaš velikog belgijskog strip majstora Eržea prodat je 29. marta na pariskoj aukciji kuće "Artcurial" za 764.218 €, oborivši tako svetski rekord u domenu stripa. Naslovna strana za album "Tintin u Americi", nacrtana 1932. godine, skinula je sa trona prošlogodišnji rekord postavljen ilustracijom Enkija Bilala, francuskog autora beogradskog porekla. Visoku cenu od 300.830 € dostigla je i naslovna strana albuma "Etiopljani" (flomaster, akvarel i gvaš, 31x41cm) koju je 1979. godine naslikao Hugo Prat za italijansko izdanje serijala "Korto Malteze". Tabla broj 7 iz Bilalovog albuma "Sastanak u Parizu" (akrilik, 50x41 cm) sa prikazom Lejle Mirković u beogradskom hotelu "Balkan", procenjena na 30.000 €, prodata je za 174.481 €.
     ”Erže je nacrtao samo pet naslovnica tehnikom gvaša. Kada mi je jedan kolekcionar, septembra prošle godine, ponudio da je stavim na prodaju, ja nisam mogao da poverujem. U pitanju je izuzetan komad u savršenom stanju očuvanosti", kaže Erik Leroa, ekspert pariske aukcije.
     Pjer Sterks, prijatelj pokojnog Eržea i poznati ”tintinolog”, smatra da je ova prodaja utvrdila Eržeovo mesto poveznika stripa i savremene umetnosti. ”Njegov potez je svukud jednak i formira vrlo izražajnu liniju, što je bilo inovativno za ono vreme. Na ovoj ilustraciji vidimo jednu uspravnu i krivudavu liniju koja tvori neku vrstu mekanog znaka pitanja. Tintin sanjari. Njegov stav je u sukobu sa narativnim nemirom Indijanaca u pozadini. Potom, Tintinova crvena marama odjekuje kao zvuk trube u hromatskoj ravnoteži ilustracije. Gledajući ovu sliku, shvatamo da je Erže bio medju najvećim slikarima svog vremena", kaže Pjer Sterks.

     Krunisanje kroz dolare

     ”Više nije sramota predstaviti se kao kolekcionar stripova, kaže Erik Leroa, tržište strip originalima je u punom razvoju i nisu klijenti ono što nedostaje, nego lepi komadi koji se teško nalaze.”
     Tradicionalna martovska aukcija originalnih strip tabli i ilustracija koju organizuje ”Artcurial”, pokazala se kao najvažniji svetski dogadjaj za sve kolekcionare originala. Ovogodišnja aukcija ujedinila je 650 tabli i ilustracija najvećih savremenih evropskih majstora i autora starije generacije – Frankena, Morisa, Mebijusa, Meziera, Loazela, Skuitena, Matotija, Guarnida, Tardija, Vatina... Poznavaoci su procenjivali da će se table prodati za 1,5 miliona evra, ali potražnja je prevazišla procene, te se prodaja završila sa ukupnim prihodom od 3,4 miliona evra.
     ”U umetnosti, kao i u svakom drugom domenu, krunisanje prolazi kroz dolare, kaže Pjer Sterks, vidite da je Endi Varhol imao sreću i sa kritičarima i sa aukcijskim kućama. To se sada dešava stripu.”
     Na “Artcurialovoj” prodaji originalnih strip tabli održanoj marta prošle godine, Bilalova ilustracija "Plava krv" (90 x 63 cm) iz 1994. godine, radjena akrilikom i pastelnim bojama, prodata je za rekordnih 176.900 evra. Do tada, rekord u svetu stripa držala je tabla broj 12 iz Frankenovog stripa "Marsupilamijevo gnezdo", nacrtana 1960. godine i prodata za 165.000 evra 2001. godine na aukciji pariske kuće "Tažan". Inače, ona je oborila svetski rekord koji je držala tabla iz Eržeovog stripa "Otokarovo žezlo", prodata 1999. za 95.000 evra, koja je oborila rekord iz 1994. godine – 84.000 evra za Eržeovu naslovnicu stripa “Crno ostrvo” (1937).

     Kako proceniti strip tablu

     Originalne table i ilustracije bile su kotirane na tržištu još tokom 80-ih godina. Medjutim, cene su bile daleko niže. Do kraja sedamdesetih, niko nije mislio na novčanu vrednost strip tabli i crteža, te su ih autori često poklanjali prijateljima, ili su ih jednostavno arhivirali sa ostalim papirima. Neki su ih i bacali. Početkom osamdesetih godina, strip table počinju češće da se pojavljuju na aukcijama, i dostižu cene slika nižeg kvaliteta. Tokom druge polovine 80-ih dolazi i do prvih kotacija a originalne strip table i ilustracije sve češće se vidjaju na zidovima specijalizovanih knjižara. Medjutim, poslednjih desetak godina aukcijske i galerijske prodaje izmenile su izgled tržišta, te se table prodaju primereno njihovim vrednostima.
     "Nekada su originalne strip table kupovali samo kolekcionari. Prilike su se promenile, te je danas klijentela sasvim različita. Originalne table su vidjene kao savremena umetnost i često su uramljivane i kačene na zid", kaže Erik Leroa.
     Krajem 90-ih godina, najtraženiji su bili originali Eržea iz serijala Tintin, potom Frankenov Spiru, Marsupilami, Gaša, te Uderzov Asteriks i Morisov Talični Tom. Niske cene s kraja 80-ih, naglo su porasle. Od 1.300 evra za najveće savremene majstore (Žiro, Bilal, Prat) i dvostruko više za velike belgijske majstore, stiglo se do 2.000 evra za Loazelovu tablu, 3.000 evra za Bilalovu kolor tablu iz "Partije lova", 4.500 evra za crno belu tablu Bluberija iz epizode "Rudnik izgubljenog Nemca"...
     “Cene jedne originalne table zavise od stanja očuvanosti, od crtača, od lepote kompozicije (što manji broj kadrova bez oblačića), od prisustva glavnog junaka, od albuma u kome su objavljeni, od značaja albuma u odnosu na serijal, od značaja serijala u opusu crtača, od tipičnosti u odnosu na opus autora, ali i od značaja albuma i serijala u odnosu na istoriju stripa. Najskuplje se prodaju ilustracije (naslovnice), potom table nalik ilustracijama, pa table sa manjim brojem kadrova, dok se kolor table i ilustracije mnogo bolje prodaje od crno belih", objašnjava Daniel Magen, pariski galerista, vlasnik najvažnije galerije stripova i ilustracija u Evropi.
     U poslednjih nekoliko godina, tržište originalnih strip tabli je eksplodiralo. Na aukcijskoj prodaji pariske kuće "Tažan" 2004. godine Bilalova kolor tabla iz albuma "Sajam besmrtnih" prodala se za 6.960 evra, dok je ilustracija radjena olovkom za album "Plava krv", dostigla 9.280 evra. Na istoj prodaji, table Tarkena, Rosinskog i Loazela prodavale su se za tri do četiri hiljade evra. Prošle godine, Žiroova ilustracija za amerčko izdanje ”Poručnika Bluberija” (33x23 cm, tuš) prodata je za 12.400 €, a jedna tabla iz ”Arzaka” dostigla je za 58.000 evra.
     ”Sve je teže naći table velikih evropskih majstora, a pogotovo je teško naći table iz dobrih perioda, iz slavnih albuma i sa prikazanim junakom", kaže Erik Leroa.
     Mlado tržište originalnih strip tabli i ilustracija još nije pretrpano finansijerima. Zato je još uvek moguće da se na tržištu kupe table mladih umetnika, po vrlo pristupačnim cenama, i da se tako stvori kolekcija prilično dobrog kvalteta. Pitanje je samo dokle će to trajati i kada će se pojaviti špekulanti koji će u strip table i ilustracije, bez ikakve strasti, ulagati novac samo radi ostvarivanja profita.

     Aleksandar Manić

[Balkan magazin, nedelja, 06.04.2008.godine]

Autor: Darko Macan

Strip Qreten se premijerno pojavljuje na mcnblog-u!!

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Piše: Strip vesti

     Prikaz knjige "U paukovoj mreži" Branislava Miltojevića
     izdavač: Narodna knjiga, Beograd 2006.

     STRIPOVI IZMEĐU PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI

     Renomirani izdavač "Narodna knjiga" pokrenuo je ediciju "Deveta umetnost" u kojoj je kao prva knjiga štampana studija "U paukovoj mreži" Branislava Miltojevića. Već ova činjenica zavređuje pažnju jer je svedočanstvo da strip polako (za ljubitelje presporo) ali ipak zauzima svoje mesto na ovdašnjoj kulturnoj sceni definitivno izlazeći iz sfera incidentnosti. Ovakav opšti status strip može da zahvali ostacima i odjecima nekadašnjih socijalističkih harangi protivu tzv šunda, dizanih u ime čuvanja dece i omladine od štetnih produkata 'trulog Zapada'. Strip je u takvim čistkama bio dežurni krivac i uvek dobrodošli primer u diskusijama večito budnih soc-dušebrižnika. Ipak, strip je opstao zahvaljujući onome što je jedan od ideologa socijalizma krstio kao 'pluralizam samoupravnih interesa'; uprkos javnim anatemama, potkrepljenim porezima na šund koji su opterećivali tu robu, s druge strane su postojala preduzeća koja su štampala takav materijal i njegovom prodajom hranila radničke porodice i davala državi doprinose za dalji razvoj i izgradnju socijalističkog društva. Da bi i ovce bile na broju i vuci siti, antišund akcije nisu bile permanentne već su organizovane sukcesivno tako da su izdavači mogli da se oprave od udarca i iznađu puteve za plasiranje svoje robe koja je uvek imala svoje kupce. Naravno, potrošače inkriminisanih proizvoda, dakle decu i omladinu, niko nije pitao zašto više vole da čitaju stripove nego obaveznu školsku lektiru (verovatno iz straha da će odgovori biti katastrofalni za prosvetne vlasti).

     Mada je socijalizam, ovdašnji i svetski (uz časne izuzetke) propao, stanje po pitanju stripa kod nas se nije popravljalo. Iako se ponudi stripova tokom 1980-tih pridružio i talas radova domaćih autora, iako je u svetu strip odavno poštovan kao umetnost i uvršten u kulturnu ostavštinu veka koji je isticao, ništa se nije promenilo u svesti običnog sveta i, što je poraznije, onih drugova i gospode plaćenih da kroje kulturološku politiku države (kako god se ona tog dana, ili barem u toku radnog vremena, zvala). Strip je bio i ostao sumnjiv, štetan, opasan, prljav, dekadentan. Svi koji su, kao klinci, šarene sveske čitali ispod klupe, odrekli su ih se čim su ušli obukli odelo, obesili kravatu i zaseli u neku fotelju. Ekonomije je, na svom polju, radila sve što daje rezultat tj zaradu pa su se stripovi i dalje štampali. U tom zjapu između izdanja sa pričama u slikama, koja se mogu kupovati na trafikama i akademističkog namrenog neviđenje ove pojave, udenuli su se retki ali dragoceni autori voljni da, zarad ljubavi prema stripu i želje da speru ljagu sa njega, ugroze svoje kredibilitete u kulturnoj čaršiji. Među najupornijima su svakako Bogdanović, Tirnanić, Munitić, Fumeti, Miltojević, Ivkov, Đukanović... Objavljujući tekstove po specijalizovanim izdanjima ili u časopisima koji su bili voljni, hteli i smeli da se otvore prema stripu, ti pioniri strip teorije možda nisu uspevali da promene opšte mnjenje ali su svakako privukli pažnju slobodoumnijih čitalaca. Na taj se način razvijala specifična lokalna mala zavera stripoljubaca. Kada je 1990-tih strip zbrisan sa trafika da bi vaskrsao u andergraund fanzinima, likovnim galerijama a potom i u piratskim izdanjima, kada su domaći autori pobegli u svet, trbuhom za kruhom ili ućutali, i za teoretičare stripa su došle sušne godine. Strip stanje popravilo se tek poslednjih par godina, što zahvaljujući nekolicini specijalizovanih izdavača što (mnogo više) zahvaljujući širenju Internet komunikacija, od mogućnosti 'skidanja' stripova sa mreže do nalaženja podataka o stripovima na brojnim sajtovima i učešća u diskusijama na raznim forumima i blogovima; no, u ovom informativno-teorijskom kontekstu nikako se ne smeju se zaboraviti ni dve knjige o 'slatkom stripu' Vase Pavkovića iz 2001. i 2003.g. U takvim uslovima stasavaju nove generacije strip ljubitelja i teoretičara ali ni proverena imena nisu digla ruke od 9. umetnosti.
     Branislavu Miltojeviću stripoljupci neće zaboraviti zbornik-studiju o andergraund stripu "Tragovi u plavoj ilovači" iz 1994.g, nekoliko (s)Trip-ova u niškoj "Gradini" odnosno "Antologiju niškog stripa" iz 2004.g. Naravno, Miltojević se, dosledno svojim širokim interesovanjima, bavi i teorijom filma (u brojnim tekstovima razbacanim po periodici i u knjigama "Rani radovi Želimira Žilnika" 1992 odnosno "Prokletnici rata ili o fikcijskom eskapizmu holivudskog ratnog filma" 2003), te radio-emisijama i radio-dramama. Studija "U paukovoj mreži" može se sagledavati kao nastavak Miltojevićevih strip interesovanja i fascinacija vezanih za američki andergraund strip odnosno za svetove stripovskih super-heroja. Studiju čine tri celine: "Marvel strip: Princ Valijant jaše na Divlji zapad", "Strip i pop-art ili kako je Timoti Liri sreo Alfreda Žarija u Raju" te "Strip i film: Nebeski kapetan u svetu sutrašnjice". U prvoj celini autor se osvrće na genezi mitova, uzimajući za primer priču o Kralju Arturu (ali kroz njega se mogu sagledati i principi razvoja niza drugih, opšte poznatih mitova) da bi, potom, pratio nastanak mitova koje su gradili Marvelovi super-heroji i svetovi oko njih. Drugi segment povezuje andergraund strip revoluciju i ulazak stripa, preko delovanja pop-arta, u svakodnevicu akademističkih krugova. Završno poglavlje analizira dešavanja u poslednjim decenijama XX veka kada se strip, film i kompjuterske igre međusobno neraskidivo prepliću u realnim i virtuelnim svetovima. Svako poglavlje krcato je hronološkim i faktografskim jedinicama koje uveravaju čitaoca da ima pred sobom rad u koji je uloženo ogroman, poštovanja vredan trud što potvrđuje i obimna korišćena i citirana literatura iz raznih oblasti. Jer Miltojević se ne ograničava samo na stripovske izvore već, u nameri da spozna i što šire sagleda predmet svog proučavanja, poseže sa sociološkim i kulturološkim znanjima, za teorijama umetnosti ali i političko-doktrinarnim učenjima. Rezultat ovog napora je argumentovana, široka, sintetička postavka dešavanja u stripu i oko njega tokom prošlog veka.
     Kako znatiželjni čitalac odmiče u upoznavanju sa studijom sve mu je jasnije da pred sobom ima bogatu mozaik-sliku sastavljenu iz brojnih delova. Započinjući svoju istraživačku avanturu Miltojević uranja u mitove kao jasni odraz neprestane ljudske potrebe za pričom i sliku i priliku razvoja i popunjavanja niša kolektivne svesti. Na primeru priče o Kralju Arturu on prikazuje stvaranje i razvoj mita kroz više istorijskih epoha. Naizgled nasumični postupci ukazuju se, sa veće vremenske distance i pravilno osvetljeni, kao odgovor umetničke invencije na promenjene okolnosti kojima će se prilagoditi i već poznati mitovi. Ta neprestana igra između novih vremena i starih priča traje do danas, u svim oblastima umetničkog stvaralaštva; u jednom trenutku, prvih decenija XX veka ovim se naporima priključio i novi medijum - strip odnosno priče u slikama. Strip stvaraoci i oni koji su njihove radove naručivali i prodavali, slobodno su zahvatili iz ogromnog mora mitova (ili Tolkinovskog kotla sa vilinskim pričama) i prilagodili ih kako strip mediju tako i onima koji ga konzumiraju, što je donosilo neminovni odabir, redukciju i osiromašenje originala ali je postavljalo temelje i za nove pokušaje, ozbiljnije, umetnički ambicioznije ili makar zanatski spretnije. Strip je i u SAD (kao i ovde) imao za posla sa raznim zaštitnicima morala koji su uspeli da ga, polovinom 1950-tih ograniče posebnim kodeksom; ipak ova je zabrana donela i neke pozitivne efekte jer je (prinudno) razvila dovitljivost autora i podstakla alternativnu strip produkciju. Marvelovo stvaranje i poigravanje super-herojima uspelo je da, zbog prilagođavanja uskim granicama, stvori novi manir strip izražavanja odnosno da na drugačiji način tretira junake. Fragmentarnost i mobilnost (čitaj sposobnost za šetnje iz jednog serijala u drugi), uz mogućnost da se promeni i čitav vrednosni sistem (pa da heroj postane negativac i obrnuto), postali su, kako se XX vek primicao kraju, donoseći bolje tehnologije, zalog za opstanak stripa ali i za razvoj novih izražajnih formi. Stripovsko-Marvelovski tretman tema pokazuje se u svetu video i kompjuterskih igrica kao zahvalna podloga za stvaranje posebnog medijskog jezika. Pokretne slike uobličene u celovečernje filmove pojavljuju se, pošto su izgrađene superiorne tehnologije specijalnih efekata odnosno kompjuteristike, kao međukorak između nepokretnih strip sličica i video igrica koje kreiraju svoje svetove. Strip junaci lako se sele iz posustalih stripova na veliko platno da bi tamo doživeli novu mladost i popularnost posle čega odlaze u virtuelne svetove igrica. Zavodljivost pokretnih slika doživljava svoj preporod zahvaljujući novodostignutoj uverljivosti kompjuterski generisanih pozadina odnosno elektronskim 'glavnim glumcima' koji se ne mogu razlikovati od onih običnih, od krvi i mesa. Kompjuterske igre takođe 'igraju' na kartu vizuelne ubedljivosti i vešto je koriste da bi zavele i zadobile svoje potrošače, bilo da su oni pojedinci ili grupe igrača koji se slobodno uključuju u 'online' igrice.
     Naravno, tehnologija je otvorila različite mogućnosti i na stvaraocima je da ih, manje ili više spretno, iskoriste. Sukcesivnost priča, koja nosi i nudi bezbroj različitih varijanti i varijacija u potpunosti odgovara sadašnjem profilu kompjuterskih igrica u kojima se iz jednog nivoa prelazi u drugi, u drugu priču koja se nadovezuje na prethodnu i čije je savladavanje uslov da bi se ušlo na sledeći nivo. A upravo to se već dešavalo Marvelovim herojima (i junacima konkurentskih strip kuća). Betmen, Supermen, Spajdermen, X-meni, Fantastična četvorka, Halk i ini likovi odavno su naučili da budu i dobri i nevaljali, da se kreću uz i niz svoje 'životne linije', da ulaze i izlaze iz tuđih avantura i biografija. Na takvim principima grade se i razvijaju scenarija kompjuterskih igara (ali i moderni hiper-tekstualni literarni radovi internet umetnika-pisaca). Strip je, dakle, već pripremio teren za novu tehnologiju pripovedanja i slobodno hrli prema ne dalekim već bliskim horizontima na kojima su zaokruženi virtualni svetovima (u kojima će biti osmišljene kompletna okruženja i avanture likova). To spajanje više umetnosti u sveopštu i virtuelnu, izazov je veka u koji smo ušli a mi upravo prisustvujemo postavljanju prvih redova cigala u zidovima budućih umetničkih tvrđava. Miltojevićeva studija, ispisana odmereno, bez ispraznih, bombastičkih parola i sentenca, vredan je vodič iz prošlosti, kroz sadašnjost prema tom 'liku stvari koje dolaze'.

Piše: Strip vesti

Priredio: Branko Đukić

     Održano prvo izdanje „Grrr! Programa”

     Objedinjavanje svih umetnosti

     U Galeriji „Elektrika” 12. aprila priređeno je premijerno veče pod nazivom GRRR! PROGRAM, koji su Saša Rakezić i Kulturni centar osmislili kao seriju dešavanja prvenstveno u vezi sa stripom, ali i svim što ova umetnost može kreativno da objedini i sinkretizuje na alternativnoj kulturnoj mapi ne samo našega grada i Srbije nego i u međunarodnim okvirima.
     Prvi događaj obuhvatio je prezentaciju nekoliko publikacija koje su se pojavile tokom poslednjih meseci. Predstavljeni su „Zrenjaninski strip magazin”, „Balkan Twilight”, književnoumetnički magazin „Kvartal” i svojevrsni strip wallzine „Silent Wall”. Nakon toga Mr Spiral obogatio je ovo druženje autorskim kratkim filmom „Život je pun misterija”, a Zrenjaninci su prikazali kratak film o svojim ostvarenjima.
     Saša Rakezić Zograf na otvaranju je istakao da se nastavlja ono što je GRRR! započeo, tj. ideja da se animiraju lokalna produkcija i publika, da se pruži ohrabrenje autorima iz Pančeva i okoline, pa će u tekućoj godini biti više dešavanja u vezi sa svim onim što strip jeste, ali i s onim sa čim on ima pozitivnu interakciju.
     Da je samoorganizacija jedan od osnovnih faktora koji dovode do pozitivnih kulturnih rezultata, dokazuje i objavljivanje „Zrenjaninskog strip magazina”. Branko Đukić objasnio je kako je došlo do stvaranja ovog strip izdanja, koje je podržao Zrenjaninski kulturni centar. Magazin okuplja devet autora i prezentuje radove koji se razlikuju i po stilskom opredeljenju i generacijski.
     – Planiram da u budućnosti pokrenem časopis sličan nekadašnjem „Pegazu” ili „Spunku”, koji bi se dobrim delom bavio i teorijom stripa, a želeo bih i da predstavim strip autore koji su uticali na mene kao slikara. Mislim da ćemo to uspeti da uradimo i nadam se da ćemo ostvariti ideju da napravimo strip koloniju u Ečki, gde se okupljaju slikari – dodao je Đukić.
     U ime književnoumetničkog magazina „Kvartal”, koji redovno objavljuje priloge iz sveta autorskog stripa, posetiocima su se obratili urednik magazina, književnik i književni kritičar Vasa Pavković i muzički saradnik Igor Mitić, koji je istakao da je važno to što časopis koji se ne bavi prvenstveno muzikom ima mogućnost da donosi ekskluzivne muzičke priloge i intervjue.
     Vladimir Palibrk i ovom prilikom nastupio je kao autor izdanja „Balkan Twilight”, ali i kao idejni tvorac plakata „Silent Wall”, koji ovu formu upotrebljava u funkciji stripa.
     Kratak film „Život je pun misterija” Mr Spirala, koji predstavlja zanimljiv amalgam fotografije, animacije i prozne fikcije, dokazuje da pristup filmu iz domena stripa pruža zanimljive mogućnosti i kreativne kombinacije, a zrenjaninski film u stvari je kolaž sastavljen od strip radova.
     Malo je reći da je dobro to što duh festivala GRRR! nije mrtav i što Galerija „Elektrika” izrasta u savršen prostor za susretanje i druženje ljubitelja alternativnih oblika kulture.

     D. Č.

[Objavljeno: Pančevac, Pančevo, 04.2008.godine]

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: Marketprint

Piše: Aleksandar Manić

     Periode Glaciaire
     Scenario i crtež: Nicola de Crecy
     Futuropolis, 2005

     Prvobitno, album je naručio pariski muzej Luvr, tražeći da se ova slavna institucija pojavi u priči. De Kresi je zamislio naučno fantastični strip, ekološku post-katastrofu u kojoj je sve pod snegom i ledom. Jedna ekipa istraživača i naučnika, predvodjena Hulkom, psom-svinjom sa posebnim njuhom za arheološke iskopine, sa mogućnošću govora i ljudskom inteligencijom, nailazi na ostatke muzeja Luvr i njegovih kolekcija. Na osnovu slika, naučnici potpuno pogrešno, ali logično, zamišljaju prošlost. Sve se završava u džumbusu i delirijumu na najneočekivaniji način.

     De Kresijevo razmišljanje o ulozi slika i njihovom čuvanju, proširuje se i na ulogu istraživača i naučnika, njihovu sujetu i želju za slavom. Medjutim, nedostatak scenarija ogleda se u neophodnosti da se zadovolji zadata teza. Da bi uskladio pripovest i zadatu temu, autor pribegava čitavom nizu stereotipa. Upotreba nasledja naučne fantastike je na početku pripovesti uradjena sa merom, da bi se kasnije ispostavilo da je u pitanju samo retorički element koji omogućava povezivanje disparatnih elemenata. Izdavač i naručilac potrudili su se da nadju savršenu osobu za ovaj projekat i, teorijski, uspeli su da je nadju. Onirički svetovi De Kresija odgovaraju traženom zadatku. Medjutim, bivajući u potpunosti sapet konvencionalnim zahtevima, autor je morao da promeni svoj pristup i da ga načini veštačkim i mehaničkim.

     Grafizam albuma se sastoji od mešavine De Kresijevog jednostavnog i vrlo izražajnog crteža i kopističkog rada Denija Deprea. Gurajući scenario ka delirijumu, autor se trudio da očuva klasičan pristup figurativnoj naraciji, odričući se svog osobenog pristupa. Na taj način on je omogućio jasnost i čitljivost pripovesti svim slojevima čitalaca koje su želeli da dotaknu izdavač i muzej. Inače, izlazak albuma "Periode glaciaire" ispratila je izložba De Kresijevih originala u pariskom muzeju Luvru.

Piše: Žika Strip

     Nick Abadzis: Laika (First Second, 2007)

     Ovaj strip (grafički roman/novela) je izdat od strane mlade izdavačke kuće First Second iz New York-a. Oni izdaju stripove u formatu A5. Obzirom na izvanredan odabir autora i ozbiljnost uredjivačke politike, možemo samo da žalimo što stripovi nisu većeg formata (na primer A4) da bismo mogli više da uživamo u grafičkom i likovnom aspektu ovih ostvarenja. Lista njihovih izdanja se brzo uvećava i uglavnom je čine savremeni autori ozbiljnijih pretenzija. Samo da pomenem neka izdanja - trenutno verovatno najtalentovaniji Italijan koji se potpisuje kao Gipi (Garage Band, Notes for a War Story), izvanredni crtač Emmanual Guibert (The Professor's Daughter) i crtač čiste linije ali velike kompleksnosti, Gene Luen Yang (American Born Chinese). Svi ovi stripovi svojim kavlitetom zaslužuju zasebne recenzije, ali neka ovo bude bar mala pohvala izdavaču za uložene napore.

     Strip Laika Nick-a Abadžis-a je u nominacijama za Eisner Award 2008 uvršten u kategoriju Najbolji stripovi za tinejdžere.

     Ovo pokazuje koliko Amerikanci nemaju strpljenja da stvari pročitaju do kraja. Strip jeste karikaturalan i jeste o životinjama i ljudima, ali njegova publika pre svega treba da budu odrasli. Ne kažem da mladi ljudi ne treba da pročitaju ovaj strip, ali je njegova slojevitost i reference na jedno specifično doba iz prošlosti, nešto čime mogu bolje da se nose ljudi sa malo više životnog iskustva i uspomena.

     Autor stripa Nick Abadžis (zivi i radi u Londonu), vraća nas ovom pričom u doba hladnog rata, trke u naoružavanju između Istoka i Zapada, ali i trke u osvajanju svemira. Laika je bio pas (Lajka, kako smo ga mi zvali), da podsetim stariju generaciju, koji je poslat u svemir 1958 godine.

     Zvanično je u tim danima bilo objavljeno da je pas preživeo četiri dana u svemiru, ali je istina da je živeo samo pet sati i da je umro od stresa i toplote u kabini.

     Izgleda da slanje psa u orbitu oko Zemlje nije imalo neki veći naučni značaj, ali činjenica da je pas svesno poslat na put bez povratka ne može da nas ostavi ravnodušnim, ma kako bili važni politički poeni osvojeni ovim „uspehom“.

     Dakle, priča govori o psu ali i o ljudima u njegovom životu. A oni su različiti i različito motivisani. Korolev je glavni inženjer projekta Sputnik, preživeo je Gulag, manipuliše ljudima da osvari svoje ambicije i ambicije svojih političkih naredbodavaoca. Iskusni naučnik Oleg brine o životinjama koje su uključene u svemirski program, razapet je između naklonosti prema životinjama, ljubavi prema mladoj pomoćnici i straha da se ne zameri onima iznad njega. Njegova mlada pomoćnica, Yelena, vezuje se za Laiku (ili Kudrjavku – kovrdžavi rep, kako je njegovo pravo ime), pokušava da ga spasi u poslednjem trenutku bez obzira na cenu koju mora da plati (gubitak posla, karijere a možda i više od toga), ali ne uspeva.

     Strip govori, u jednom širokom zamahu, o poverenju između ljudi i životinja, o držanju zadate reči, i o tome kako neki ne uspevaju da sačuvaju integritet pritisnuti svojim ili tuđim ambicijama i državnom politikom.

     Strip je nacrtan karikaturalnim stilom, ali nemamo problema da razlikujemo likove. Montaža tabli je dinamična i inteligentna, a prikazani snovi ljudi i životinja su imaginativni i dirljivi.

     ------------------------
     PS. Uzgred, da dopunim Marka Ajdarića, od naših umetnika za Eisner Award, nominovan je Rajko Milošević Gera (kao R.M. Guera) za odlično nacrtani serijal Scalped (Skalpiran), koji je dobro napisan I koji će se izgleda produžavati dokle bude bilo interesovanja čitalaca.

Press: Strip centar

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: SKC

Press: Studio Risar

Piše: Strip vesti

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Stripopeka

          Pozivamo Vas na otvorenje izložbe BH strip crtača 21. aprila u 19:00 sati u Umjetničkoj galeriji Bosne i Hercegovine, ulica Zelenih beretki 8.
     Ovo je druga godišnja izložba BH stripa koju organizuje Stripopeka Inicijativa, neformalna družba crtača i čitača stripova nastala sa ciljem promocije BH stripa.
     Ove godine izložba je organizovana pod motom "Nije li to čudno" i okuplja neka od najvećih imena BH stripa. Na njoj će izlagati: Vicanović Milorad, organizator sajma stripa u Laktašima; Andronik Filip, dobitnik nagrade za najbolji strip scenarij na 9. Balkanskoj smotri strip crtača 2007. godine; Rokvić Dragan, dobitnik nagrade za najbolji BH strip 2004. godine; te u strip kulturi današnjice cijenjeni autori poput Dupanović Denisa, Ikonić Predraga, Slipčević Miroslava i drugih.
     Kao poseban dodatak impresivnoj listi autora dodajemo i Veska Kadrića, našeg poznatog sineasta.
     Izložbu će otvoriti Ahmet Muminović, najpoznatiji crtač stripova u Bosni i Hercegovini.
     Stripopeka Inicijativa poziva sve medije da svojim prisustvom uveličaju ovaj jedinstven događaj.
     Također, pozivamo Vas da u subotu, 26. aprila prisustvujete promociji družbe na XX Sajmu knjiga i učila sa početkom u 14:30 sati. Na prezentaciji ćemo predstaviti naša dosadašnja dostignuća (organizacije izložbi i konkursa, učestvovanje naših članova na strip festivalima u domovini i inostranstvu…) te najaviti predstojeće manifestacije.
     Prezentirat ćemo i dvije strip manifestacije - upravo održani Sajam stripa u Laktašima i Makarski strip festival koji će se održati od 15. do 18. maja u Makarskoj.
     Povodom prezentacije u Sarajevo dolazi gospodin Darijo Antunović, direktor „Makarska strip festivala", koji će prezentirati festival sa svjetski profiliranim imenima stripa koji već treću godinu za redom okuplja goste iz cijelog regiona.
     U subotu navečer u 18:00 u Umjetničkoj galeriji nastaviti ćemo druženje sa zaljubljenicima u strip javnim raspravama na temu "Strip u Bosni i Hercegovini i potencijal koji se pruža prema regionu."

     Stripopeka inicijativa
     Web adresa: stripopeka.com
     Broj mobitela: ++38762386827
     Lokacija: Sarajevo

Press: System Comics

21. Aprila u 19h u prostorijama Društva „Lazar Komarčić“ održaće se promocija drugog strip albuma domaćeg serijala Vekovnici (koji se redovno objavluje u Politkinom Zabavniku) pod nazivom „Pasji životi“. Grupa eminentnih strip crtača iz Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine (Vladimir Aleksić, Tihomir Čelanović, Aleksandar Sotirovski, Radomir Izgarević, Borivoje Grbić, Ivan Šainović, Denis Dupanović) okupljenih oko scenariste Marka Stojanovića u izdanju System Comics-a predstavlja novu avanturu popularnog dua koji sačinjavaju besmrtni Marko Kraljević i harizmatični vampir Čen.      Nakon promocije, autori stripa će upriličiti potpisivanje albuma...      ... a do, i posle promocije, drugi, kao i prvi album iz serijala Vekovnici, ali i ostale strip albume sa ovih prostora, možete naći u knjižari OMEN, Obilićev venac 16, u dnu stepenica, kod garaže. Tel. 011 3287 990

Autor: Darko Macan

Strip Qreten se premijerno pojavljuje na mcnblog-u!!

povratak na vrh

Press: SKC

Press: Veseli četvrtak

Piše: V. Fumeti

     Macan, Sudžuka, Pisačić: Svebor i Plamena

     Nedavno je do beogradskih striparnica dospeo Fibrin album Svebor i Plamena, čiji su autori svestrani i neumorni Darko Macan, kao scenarista, i crtači Goran Sudžuka i Matija Pisačić. Tačnije: Sudžuka je nacrtao prvih pet epizoda ovog omladinskog stripa, a Pisačić narednih sedam. Sve epizode koje je crtao Sudžuka su objavljene u crno-belom otisku, kao i prva Pisačićeva, dok su ostale koje je on nacrtao kolorisane. Tako su i ljubitelji stripa u Srbiji, i šire, došli u priliku da pročitaju strip koji je premijerno objavljivan u Modroj lasti (jednu deceniju!) i koji do ovih istočnih zona ne dolazi.

     Album ima efektno nacrtane tvrde korice, odlično je odštampan i sadrži predgovore crtača, kao i njihove biografije, a na kraju je i širok Macanov pogovor koji imponuje, pre svega, plemenitim poštovanjem koji ukazuje legendarnom Ivici Bednjanecu, autoru Osmoškolaca, stripa iz čijih je postavki i duha, samo u novom, veoma izmenjenom socijalnom i istorijskom kontekstu, strip Svebor i Plamena iznikao. (Inače Bednjančev sjajni strip je poznat starijim čitaocima u Srbiji, iz Ju stripa.)

     Svebor i Plamena je serijal koji se bavi svakodnevnim životom naslovnih junaka, tinejdžera koji se igrom (istorijskog i porodičnog) slučaja nađu u istom stanu. Između njih se posle početnog nepoverenja, izraženijeg kod Svebora, kako je i prirodno, javlja potajna simpatija (izrazitija kod Svebora), kojom Macan vrlo uspešno autorski manipuliše, povezujući ih sa konkretnim situacijama (školske neprilike, tinejdž-ljubavi, droga, porodične nedaće uslovljene opštom krizom posle raspada Jugoslavije i rata na tlu Hrvatske, kriminal, postratni sindrom...). O svemu tome sam Macan u pogovoru analitično govori, pokazujući kako je razmišljao gradeći dugotrajni projekt i pojedinačne epizode. Puno pažnje, naime, Macan je posvećivao ukućanima Svebora i Plamene. On ima mlađeg brata, ona mlađu sestru, kao i školskim drugarima. Važnu ulogu u pričama imaju i obe majke, inače prijateljice, pa odsutni i bolesni otac, deda s mora...

     Darko Macan nas je u svojim stripovima navikao na izuzetnu scenarističku spretnost, što Svebor i Plamena potvrđuju svakom epizodom, zgodno vođenim pričama, zapletima i raspletima, humorom situacija i jezika.
          Međutim, ovaj serijal ipak ima dve istorije, koje pokazuju kakva je i kolika uloga crtača u devetoj umetnosti. Naime, svih pet epizoda koje je uradio Sudžuka, čak i uvodna u kojoj je njegova sigurna linija za nijansu predebela, primer su virtuozno nacrtanih stripova svetskog nivoa. Ne postoji nijedan momenat u kojem Svebor i Plamena ne bi delovali više nego ubedljivo i može se, maltene ne čitajući strip, uživati u njegovoj raskošnoj likovnosti. Kada su inostrani agenti i producenti to otkrili i kada je Sudžuka otišao u svoju internacionalnu priču, nezahvalnog nasleđivanja se prihvatio Matija Pisačić. Začudo, ali možda najuspešnije u prvoj crno-beloj priči, da bi docnije strip izgubio na likovnom kvalitetu i ponekad jednostavno nervirao čitaoca nedovoljnom profilisanošću portreta, krutošću figura itd. Tada su se na neki način Svebor i Plamena pretvorili u prosečan strip, senku prvih priča.

     Novi Fibrin album stoga je fina prilika da se pročita ne samo nekoliko sjajnih stripova, nego i potvrdi razlika između vrednosti rada različitih talenata.


     [Objavljeno: Bestseler br. 52 , Beograd, 07.03.2008]

Press: Beli put

     Slavni italijanski ilustrator Roberto Inoćenti dobitnik je nagrade „Hans Kristijan Andersen“ za 2008. godinu u konkurenciji ilustratora, odlučio je Međunarodni odbor za dečiju književnost.

     Nagrada „Hans Kristijan Andersen“ koja se zbog svog značaja smatra pandanom Nobelovoj nagradi kada je reč o literaturi za decu, dodeljuje se piscima od 1956. godine, a ilustratorima od 1966. godine. Ona se isprva odnosila na jedno određeno delo, dok se danas dodeljuje živom autoru za ukupni doprinos dečijoj književnosti.

     Srpski čitaoci odskora imaju priliku da uživaju u ilustracijama laureata Andersenove nagrade, jer je izdavačka kuća Beli Put objavila knjigu „Pinokio“ Karla Kolodija i Roberta Inoćentija. Ovo izdanje „Pinokia“, koje su kritičari Njujorkera ocenili kao najlepše ikada štampano, objavljeno je u okviru biblioteke „Vrelo“.

     U istoj biblioteci srpskog izdavača objavljeni su i „Goblini, bauci i duhovi i druge čarobne priče“ autora Martina Vodela koji je Andersenovu nagradu dobio 2004. godine, dok je lauretat iz 2002. Kventin Blejk zastupljen u biblioteci „Velikani dečije književnosti“ sa ilustracijama za knjige Roalda Dala „Čarli i fabrika čokolade“ i „Čarli i veliko stakleno liftalo“. Krug dobitnika „Malog Nobela“ zatvara Kristina Nestlinger, dobitnica za 1984. godinu, čiji će roman „Gost iz Engleske“ Beli Put objaviti pre ovogodišnjeg Sajma knjiga.

Piše: Strip.art.nica Buch

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Dragi prijatelji-ce/ Dear friends, * IZAŠAO JE NOVI STRIP WEBZIN KOMIKAZE# 17/ NEW COMIC WEBZIN KOMIKAZE#17 IS OUT: www.komikaze.hr !! * više informacija o autorima/cama/ more informations about authors: www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze.INFOWEBZIN17 * here is a big fotoreport from komikaze exhibition and streetart in Berlin: www.jedinstvo.hr/pmwiki/ Komikaze.BERLINSTREETART * finally, we have a new and easier address: www.komikaze.hr * writte something on a new komikaze forum: www.komikaze.hr/forum * Milena Zajović wrote about croatian comic and komikaze for "Večernji list". You can read it on: www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze.Zajoviczavecernjlist www.vecernji.hr/newsroom/cultur e/3040253/index.do * "Ladies and Gentlemen, fasten you seatbelts, please… Because Komikaze are landing into your backyard!" lomodeedee.com/ www.jedinstvo.hr/pmwiki/Komikaze.PersonalCyberBotanica * 1. web stranica by Dunja Janković: www.tripica.org/ *25.2. Novi albumi iz edicije STUDIOSTRIP, Fabrike knjiga iz Beograda: KOSMOPLOVCI, KANIKOLA, KOMIKAZE - INFO: www.jedinstvo.hr/pmwiki/ Komikaze.Najavafabrika * Vrbovec/Garaze/9.2. www.jedinstvo.hr/pmwiki/ Komikaze.JAM-PAGE18 * L'DERNIER CRI silkscreen workshop/Graz/11.2-15.2. www.jedinstvo.hr/pmwiki/ Komikaze.JAM-PAGE19 * Angouleme 1./2008. www.jedinstvo.hr/pmwiki/ Komikaze.Angouleme2008 * Pula 1./2008. www.jedinstvo.hr/pmwiki/ Komikaze.CNBK * If you want edit your comics on komikaze web portal or books, you can send it on address: komikaze5001@gmail.com Hvala i uživajte!/ Thanks and Enjoy Komikaze www.komikaze.hr

Piše: Aleksandar Manić

     LOMME T1,T2,T3
     Scenario i crtež: Tomaž Lavrič – TBC
     Kolor: Hubert
     Vents d'Ouest, 2002/2003/2004

     Posle velike atomske kataklizme, zračenje je uništilo većinu postojećih vrsta. Malobrojni ljudi vratili su se u kameno doba, dok šumama vladaju primitivni mutanti. Najopasniji među njima su Letači - inteligentni krilati mesožderi đavoljeg izgleda, snažni, okrutni i nezavisni. Kral je Letač i sa Mah-Nej, ženkom Skakačicom, dobio je pet mladunaca od kojih jedan nema krila, nema snažne očnjake, niti otrovne bodlje. On nalikuje čoveku. Uprkos slabostima, Kral mu daje priliku, te mali Lom, da bi preživeo, razvija druge sposobnosti - brzinu, dovitljivost i razum nepoznat među mutantima. U svetu nasilja, slabašni humanoid na taj način ne samo da ostaje u životu, nego i stiče sopstveni identitet.

     Izvanredan crtač i odličan umetnik, Tomaž Lavrič se opredelio za najbolje stripovsko rešenje i pojednostavio crtež, trudeći se da ne ulazi u nepotrebne detalje. Brzo i efikasno kadriranje u potpunosti odgovara akciji i napetosti koja ne popušta do poslednje table. Zahtevi komercijalnog stripa učinili su da je Tomaž morao da se povinuje zakonima tržišta, te je umesto izražajne stilizacije prisutne u autorskim stripovima "Bosanske basne" i "Nova vremena", morao da predje na realistički crtež. Drugi ustupak tržištu jeste prisustvo kolora, što bitno umanjuje naboj Tomaževog grafizma i dramatičnost crno belih masa.

     "Deca korenja", drugi deo serijala, doneo je scenaristički pad. Tomaževa karakterizacija likova nedovoljno je razrađena, te se ima utisak filmskih klišea. Na grafičkom nivou, Tomažu se malo šta može zameriti. Izvanredan poznavalac figurativne naracije, on svoje misli saopštava na vrlo efikasan način. Primereno kadriranje, dobro smišljene elipse, pravilne promene ritma i opšta ujednačenost crteža čine "Decu korenja" grafički privlačnim.

     "Pleme čistih ljudi", treći nastavak, započinje Lomovim dolaskom u pleme pravih ljudi. Njegova pojava izazvala je strah, ali dečakova hrabrost i lovačke sposobnosti, učinile su da ga svi, osim šamana, brzo prihvate. Upotrebljavajući već vidjenu tematiku primitivnih ljudi, Tomažev scenario se odvija bez ikakvog iznenađenja. Od Rahana, Tarzana i Moglija, Lom se razlikuje, jer uprkos zametku ljudskosti, u njemu se još nisu probudila osećanja. On nije junak iz viših ciljeva, nego zbog preživljavanja. Crtež je elegantan, uravnotežen i čist, urađen realistički, isključivo linijom, sa velikim brojem prizor polja na tablama, od 10 do 15. Koristeći se jednostavnošću crteža i pravilnim ritmom montaže, autor je stvario vrlo efikasnu figurativnu naraciju.

Prosledio: Marko Ajdarić

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Pajini antikviteti

     U najavi je potencijalno jako zanimljiva stvar za sve kolekcionare i ljubitelje devete umetnosti. Ovog meseca 15-og, a od sledeceg svakog prvog u mesecu, na www.stripovi.com u okviru aukcija, bice ponudjeni najzanimljiviji antikviteti, pojedinacni stripovi, cele edicije, posebni paketi, kako najkomercijalnijih i najtrazenijih naslova, tako i nekih alternativnih i retko vidjenih stripova, magazina, strip albuma is svega vezanog za strip, kako novih, tako starih i prastarih. Ovu seriju redovno organizovanih aukcija u najavljenim terminima, mozete pratiti pod nick-om PAJINI ANTIKVITETI, gde mozete da ne biste lutali da pogledate svakog prvog u mesecu sta smo vam spremili.

     U prilogu je link, gde pisu svi detalji o nacinu rada.
     forum.stripovi.com/topic.asp?TOPIC_ID=29888

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Strip.art.nica Buch

Piše: Strip vesti

Autor: Darko Macan

Strip Qreten se premijerno pojavljuje na mcnblog-u!!

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     GRRR! PROGRAM 12.04.2008.

     Nakon prestanka Internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, Kulturni centar Pančeva i Saša Rakezić su pokrenuli novi ciklus dešavanja posvećenih stripu, pod nazivom GRRR!PROGRAM. Prvi u nizu GRRR!PROGRAM će se odigrati u subotu, 12. aprila 2008 -

     Foaje kulturnog centra Pančeva (Vojvode Živojina
Mišića 4 ), 19h -
     - Otvaranje izložbe radova autora zastupljenih u Zrenjaninskom strip almanahu ( Aleksandar Babić, Branko Đukić, Vladimir Kuzmanov, Vladan Nikolić, Aleksandar Pavković, Zoran Selena, Nikola Štiklica, Dejan Uzelac, Mišo Živanov)

     Elektrika (Radomira Putnika 7), 19.30h -
     - Zajednička promocija sedmog broja časopisa Kvartal, strip antologije Balkan Twilight (izdanje Kulturnog centra Pančeva), i Zrenjaninskog strip almanaha (izdanje Kulturnog centra Zrenjanin), + projekcija kratkog filma ŽIVOT JE PUN MISTERIJA, autor Mr Spiral. Na promociji učestvuju autori zastupljeni u ovim projektima, kao i priređivači i urednici

     U nameri da podrži lokalnu produkciju, kako u Pančevu tako i u susedstvu, GRRR!PROGRAM predstavlja nekoliko izdanja koja komuniciraju sa publikom zainteresvanom za strip i književnost. Najnoviji, sedmi broj Kvartala, časopisa kojeg objavljuje Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, nastavlja da - pored književnih radova, recenzija, i prevoda, posvećuje svoj prostor i vizuelnoj kreaciji i stripu. Pored činjenice da je broj ispunjen ilustracijama strip autorke iz Toronta Nine Bunjevac ( koja je bila gost Elektrike u leto 2007), objavljene su i strip storije jedne od najzanimljivijih domaćih autorki, Maje Veselinović.

     Balkan Twilight, antologija koja predstavlja "kreativni okršaj između stripa i književnosti", je izdanje koje na inventivan način spaja rad književnika i publicista svake vrste, sa strip autorima. Među imenima koja su zastupljena su, pored urednika Vladimira Palibrka, još i Slobodan Tišma, Oto Oltvanji, Igor Hofbauer, Radovan Nastić, Aleksandar Zograf, Wostok, Johanna Marcade, Vladan Nikolić, Barbi Marković i brojni drugi.

     Zrenjaninski strip almanah beleži presek strip produkcije u ovom gradu. Zbirajući radove autora koji se razlikuju po stilskom opredeljenju, generacijski, i u svakom drugom smislu, ovo izdanje ukazuje da postoji život i van Beograda i Novog Sada, i da je moguće (kao u slučaju Vladana Nikolića) da živite u Zrenjaninu i objavljujete čak i van Srbije, ili da živite u Americi i da radite na strip serijalu u Srbiji, kao što je slučaj sa Vladimirom Kuzmanovim.

     Mr Spiral je član legendarne "sanjive" punk grupe NUP. Tokom trajanja GRRR!, Mr Spiral je radio u jednoj prodavnici cipela u Pančevu, koja je u vreme festivala postajala galerijski prostor, u kojem su izlagani stripovi o cipelama, ili su priređivane radionice tokom kojih se slikalo bojom direktno po obući. Kratki film Život je pun misterija beleži materijal nastao tokom ovih sesija, kombinovano sa proznim tekstom i animacijama autora.

Press: Bookglobe

Press: Veseli četvrtak

Press: FKC i Stripoteka

     IZLOŽBA

     "Stripoteka" – 40 godina francusko-belgijskog stripa
     Francuski kulturni centar u Beogradu i izdavačka kuća "Marketprint" iz Novog Sada najavljuju veliku izložbu povodom proslave četrdesetogodišnjice izlaženja Stripoteke!
U ovom časopisu, koji je obeležio istoriju Devete umetnosti u bivšoj Jugoslaviji, objavljivani su najčuveniji evropski serijali, kao što su Poručnik Bluberi, Asteriks, Talični Tom, Iznogud, Ašil Talon, Valerijan, Bob Moran, i u skorije vreme Torgal, Titef, Žig sudbine, XIII, Džipsi, Ratnici sa Akbara, Lutka od slonovače, Kran, Tajna istorija itd.
Ovom prilikom, u Francuskom kulturnom centru će biti izložene table najboljih francusko-belgijskih serijala objavljivanih u "Stripoteci".
     Izložba će se održati od utorka 17. juna do subote 28. juna 2008. godine, u Francuskom kulturnom centru, Knez Mihailova 31.
     Otvaranje: utorak 17. juna u 18.00 časova.

     KONKURS

     U saradnji sa "Marketprintom", FKC raspisuje konkurs za strip na temu "Tajanstveni život Žila Verna". Pozivamo sve zainteresovane autore da svoje radove obima od 4 do 8 tabli predaju u Francuski kulturni centar (Knez Mihailova 31, 11000 Beograd), ili u redakciju "Stripoteke" ("Marketprint" doo, postanski fah 20, 21102 Novi Sad) do 30. maja 2008.
     Najbolji strip po odluci žirija biće nagrađen sa 500 eura i biće objavljen u julskom broju "Stripoteke" i izložen zajedno sa drugoplasiranim i trećeplasiranim stripovima u Francuskom kulturnom centru u toku trajanja izložbe.

     Za više informacija o konkursu, možete se obratiti na sledeće adrese:
     Sibin Slavković 021/443-400 - striptka@neobee.net
     Branislav Glumac 011/302-3616 – branislav.glumac@ccf.org.yu

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: FKC

Piše: Strip Core

     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/

     Na natecaju Zivel strip!, ki ga organizirajo Obcina Pordenone, zdruzenje Vivacomix in Stripburger (Forum Ljubljana), s prispevkom dezele Furlanije- Julijske krajine in banke Banca Popolare FriulAdria ter v sodelovanju z revijami Cicido, Ciciban, PIL, Plus, je letos sodelovalo 522 risarjev iz Slovenije, od tega 515 iz osnovnih sol in 7 iz srednjih sol. Na razpisu je sodelovalo se preko 100 italijanskih ucencev in dijakov.

    Komisija v sestavi: Emanuela Biancuzzi (avtorica), Ciril Horjak (avtor), prof. Paola Bristot (predsednica Vivacomixa) in Katerina Mirović (clanica urednistva revije Stripburger) je podelila 6 glavnih nagrad:

     * Emir Alijagic, OS Vrhovci, 1 raz., mentorica: Tatjana Selan
     * Zala Julija Kavcic, OS Koseze, 3. raz., mentor: oce
     * Lucija Pintar, OS Ivana Tavcarja, 2. raz., mentorici: Natasa Cadez in Marjeta Kavcic
     * Natalija Stegnjaic, OS Starse, 8. raz., mentorica: Tanja Simek
     * Scuola media Caterina Percota, Mateo Rizo, Italija, 1. let.
     * Tina Furlanic, Gimnazija Koper, 2. let., mentor: Matej Kocjan


 Glavne nagrade, knjizne kupone v vrednosti 250 eur, bodo nagrajenci prejeli na podelitvi v cetrtek, 10. aprila ob 11. uri v Auli Magna di Cinemazero v Pordenonu v Italiji. Ob podelitvi bo tudi odprtje razstave nagrajenih del in stripov in ilustracij Emanuela Biancuzzi in Cirila Horjaka. Tisti, ki se te podelitve ne bodo mogli udelezitvi, bodo nagrado lahko prevzeli v torek, 29. aprila, v KUD France Preseren v Ljubljani, ob 19. uri, ob otvoritvi razstav stripov prispelih na natecaj in stripov, ilustracij in skic avtorjev Emanuela Biancuzzi, Ciril Horjak in Gasper Rus.

     in priznanja:
* Viktor Kopinc, Kristjan Kezman in Marko Vascer, OS Dobova , 9. raz., mentorica: Rozalija Prahin
* Peter Kuntaric, OS Log-Dragomer, 9.raz., mentorica: Draga Davidkova
* Ana Urh in Dasa Robic, OS Anton Tomaz Linhart, 7. raz., mentor: /
* Heidi Pungar in Nik, Sr. sola za oblikovanje in fotografijo, mentorica: Iris Skubin
* Marco Zerbinati, Scuola media Caterina Percota, Italija, 1. let.
* Claudia Marzanio, Scuola media Caterina Percota, Italija, 1. let.

     Priznanja, skupaj s posebno nagrado, sitotiskano grafiko Cirila Horjaka, bodo nagrajenci prejeli ob odprtju razstave v KUD France Preseren.

Rezulate si lahko ogledate na
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/rezultati.htm
Vizualni material za novinarje je na voljo na
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press

Piše: Aleksandar Manić

     BLUEBERRY T27, T28
     Scenario: Jean Giraud (Charlier)
     Crtez: Jean Giraud
     Dargaud, 2003, 2005

     Nekadašnji oficir, kockar, pijanica, ženskaroš, ali čovek od reči i časti, Bluberi je posle četiri decenije, od vojnika usijane glave, postao sredovečni civil, mudriji, ali još uvek nedovoljno razborit. "OK Koral" i "Prašina", završavaju ciklus od pet albuma, nazvan "Mister Bluberi". Žiro pripoveda sukob Vajata Erpa sa braćom Klenton, zaveru predsednika lige vrlina Skinija i direktora banke Baretsa, ludilo Ringa, sadističkog ubice žena, Bluberijevu ljubav sa Dore i nastavak Bluberijevih sećanja za knjigu bostonskog pisca Kembela.

     Pratovskom umešnoću, on prepliće istinita događanja, legende o Divljem zapadu i Bluberijeve avanture. Istovremeno, Žiro uspeva da utekne Šarlijeovoj senci. Nekadašnji pisac Bluberija stvarao je dramsku napetost kroz izvanrednu finoću klasične i pravolinijske naracije. Žiro intrigu vodi na savremeniji način, nalik trileru, upotrebljavajući uporedne radnje i analepse. Uprkos složenosti, scenario nosi u sebi nekolicinu holivudskih stereotipa, bez većeg značaja za napredovanje pripovesti. Druga slabost scenarija ogleda se u prevelikom broju likova i mnoštvu pripovedačkih linija, koje se završavaju malo izveštačeno.

     U grafičkom pogledu, Žiro je očuvao klasičan pristup akcionom stripu. Svaki kadar i svaki lik nacrtani su izvanrednom preciznošću, a posebno su dobro urađeni opšti planovi. Međutim, prizor polja sa ujednačenom pozadinom, bez detalja, ponekad ometaju lepotu table. Savršen ritam i odlično kadriranje nose u sebi atmosferu Džona Forda. U slobodu pokreta koja je oduvek krasila ovaj serijal, Žiro unosi trunku Mebijusove rigoroznosti, stvarajući pojačan efekat stripovske naracije. Znalački obrađeni sporedni likovi daju priči reljefnost, a promene ritma urađene su sa velikim osećajem za figurativnu naraciju.

     Uradivši u stripu sve što se moglo uraditi, Žiro više nikome ništa ne mora da dokazuje, a ni da prodaje. Umesto da živi na lovorikama i da tapka u mestu, on se opredeljuje da evoluira poručnika Bluberija u novom pravcu. Ova dva albuma, iako nemaju briljantnost dostignutu u epizodama "Rudnik izgubljenog Nemca" i "Utvara sa zlatnim mecima", nose u sebi izuzetnu grafičku uravnoteženost.

Piše: Strip Core

Piše: Strip vesti

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Jovan Zorić

Press

Autor: Darko Macan

Strip Qreten se premijerno pojavljuje na mcnblog-u!!

povratak na vrh

Press: Marketprint

Press: Veseli četvrtak

Press: Pionirov glasnik

Piše: Zoran Matić

               Od nedavno KIKS u dve verzije, manjoj za brzo skidanje i gledanje u pretraživaču i veći,
               pdf upakovan, sa kvalitetnijom rezolucijom i time većim užitkom pri pregledavanju priloga !!!
               Na isti način će biti postavljeni i prethodni brojevi.

Piše: Strip vesti

Nakon višegodišnjeg praćenja strip sajtova i Denis Fabijanić je odlučio da se samostalno pojavi na netu. Otvorio je blog, na kojem je objavio nekoliko crteža, većinom ranije rađenih, dok je Wolverine noviji (leto,2007).      Naravno, blog postoji kako bi Denis ostvario svoju nameru da redovno postavlja svoje nove crteže i stripove.      Posetite već danas blog, da se upoznate sa Denisovim dosadašnjim radom, a ubuduće ga posećujte da ga vrtenje kauntera brojem posetilaca požuri kod postavljanja novih radova...:)      Denis Fabijanić      Mali Lošinj, Hrvatska      www.fabartblog.blogspot.com

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: Bookglobe

Piše: Aleksandar Manić

     Fax de Sarajevo
     Scenario i crtež: Joe Kubert (zasnovano na prozi
     Ervina Rustemagića)
     Vertige Graphic, 1997

     "Fax de Sarajevo" je nastao na osnovu faksova koje je sarajevski strip agent Ervin Rustemagić slao svom saradniku Joeu Kubertu izmedju marta 1992. i maja 1993. godine. Poznati američki crtač pretakao ih je u strip epizode i tako upoznavao svet sa "istinom". A "istina" je bila vrlo jednostavna - Srbi ubijaju decu, pse, starce i starice. Ervin Rustemagić, nenaoružan, visok i snažan, kruži gradom i, kao pravi Nadzirač, spasava nemoćne. "Postao sam strip junak... Supermen – misli nacrtani Ervin Rustemagić o sebi dok vozi svoj blindirani džip kroz baražnu vatru srpskih ubica. Album se završava u trenutku kada Super-Ervin napušta ratno Sarajevo i odlazi u nove trgovačke poduhvate.

     Strip album "Fax de Sarajevo" Joea Kuberta i Ervina Rustemagića izašao je 1997. godine (1996. godine u američkom izdanju) i pobrao najveće svetske strip nagrade: Harvey Award, Eisner Award, Alph Art Prix, France Info Prix... Svi su se složili da pored neverovatno visokog umetničkog i inovativnog kvaliteta, priča u sebi nosi univerzalnu vrednost. Album je poredjen sa najvećim dostignućima stripovskog i filmskog stvaralaštva, a opisana tragedija i genocidna politika Srba bili su označeni kao najveći u istoriji čovečanstva. "Zašto ste nacrtali sarajevsku decu u zakrpama, devojke sa kikama i žene sa maramam, kada moderno Sarajevo nije izgleda tako – upitao je Kuberta jedan hrvatski strip crtač tokom susreta u Njujorku. "Znam ja kako je izgledalo Sarajevo, ali sam ga tako nacrtao da bih privukao osećanja čitalaca. Oni su obično na strani siromašnih i slabih – odgovorio je poznati američki crtač, kome je ovaj album dao novu medijsku mladost i izvadio ga iz naftalina.

     Desetak godina kasnije, o albumu više niko ne priča. Retke kritike u zadnjih pet godina kažu da je album slabo nacrtan, a da je priča preterana i prepuna sterotipa. Strip "Fax from Sarajevo" nije istrpeo najvažniji element za svako umetničko delo – vreme. Kvalitetna dela ostaju magična i posle čitavog veka, dok se pomodarska i kič dela bez ikakvog umetničkog i duhovnog kvaliteta zaboravljaju, kao što vidimo, već posle nekoliko godina.